jecajeca

Usled prinudnog sletanja aviona u praumama Konga, Luis,

biznismen iz Njujorka, poinje borbu za opstanak u neumoljivoj

praumi, ali se i suoava i sa svojim najmranijim strahovima i

najveim razoaranjima. U potragu za njim kree njegova supruga sa

sinom probijajui se kroz neprohodne ume afrike divljine...

Uzbudljiva pustolovina "Krivina sveta" iliti "Afrika pustolovina uma"

odvodi nas iz poznate sigurnosti svega to znamo u sredite

zbunjujueg sukoba kultura. To je pria koja vam zadrava panju,

pria o premoavanju barijera i povratku ljubavi, o granicama

ovekove sposobnosti da se vrati sebi kao i istrajnosti ljudskog duha.

Markus Stivens AFRIKA PUSTOLOVINA UMA NARODNA KNJIGA ALFA 2002.

Naslov originala Marcus Stevens

THE CURVE OF THE WORLD

Za Dajanu

Svet je takav kakav je; za ljude koji su nita, koji sebi dozvole da

postanu nita, nema mesta na njemu. - V. S. Najpol, Okuka reke

KOBUNGA NZELA DISPARANT NESTALI

Kroz debelo staklo ovog avionskog prozora, nono more je nejasno i neraspoznatljivo, jedva odreuje granicu izmeu neba i vode. Trideset hiljada stopa ispod vazdunog jastuka, mrani okean guta ak i stvrdnutu svetlost punog meseca i samo oblaci koji lebde na deset hiljada stopa ispod njega, nude neki bled oseaj mogunosti ili nade. Tamo dalje je praznina to se protee pod srebrnim oblacima do nekog nepojmljivog beskraja kao da neto, ili sve, nedostaje onako kako je Luis uvek zamiljao slepilo.

Veina ostalih putnika spava otvorenih usta poput otvora za sluaj nude na brodu. Biznismen na drugoj strani prolaza tako lii na dete, na oajnog deaka koji se nada da niko nee progledati tu masku i shvatiti njegovu usnulu nedunost. Luisov pogled se sretne sa pogledom jedinog od preostalih budnih putnika, nekog afrikog muslimana. On nosi belu elabu (irok vuneni ogrta sa kapuljaom, kakve nose Arapi (prim. prev.)) koja je u polumranom putnikom prostoru toliko jako osvetljena njegovim svetlom za itanje, da mu daje eterian izgled. Iza njega jedna stjuardesa mirno scdi na pomonom seditu i prelistava francusko izdanje Vog bezizraznog lica koje je oseneno slabim odsjajem svetla sa asopisa.

Luis se opet okrenu prema svom prozoru. To mora da je Afrika, to prolazi klizei ispod oblaka. Pritie lice na hladno staklo na ijoj spoljnoj strani se naziru tragovi mraza, pokuavajui da nasluti neki detalj, bar da se uveri da je to to vidi kopno; ali tamo je samo neprozirna pomrina koju jedva osvetljava njegova mata. Izgleda da dolazi tiho i sigurno poput sna. On gleda dok slabani odsjaj okeana sasvim ne nestane u njoj i oni ga preu. eludac mu se uznemireno pokrenu. Nekako je nestvaran njegov oseaj prema tom mestu, toliko je sasvim izolovan tupim reanjem turbina i laganim turbulentnim poskakivanjem u vazdunoj struji. A tu je i neto maglovito pretee.

Ko ide u Afriku?" pomisli. Nekoliko kamerama optereenih turista zbog safarija" koji se izvode vonjom autobusima sa

pogonom na sva etiri toka; jo po malo u vazduhu, ili zapraeni, znojavi biznismeni, rudari ili trgovci orujem; ljudi kakve nikada neete videti po amerikim predgraima, najamnici u odelima i kravatama, i lekari, misionari i dobrovoljci mirovnog korpusa. Luis nikada nije pomiljao da e se makar i pribliiti Africi. To ne znai da ju je izbegavao; samo nikad nije razmiljao o njoj. Nijednom. U Parizu se predomislio i odluio za desetosatni let do Johanesburga, i ne razmislivi kuda to ide. Moglo je biti bilo gde. Prodavanje koka-kole stranim tritima odvodi ga po celom svetu. Jedan od lokalnih distributera e ga saekati na izlazu sa carine, pomoi mu oko prtljaga i povesti ga do kancelarije vrlo sline onima koje je viao po Australiji i Novom Zelandu. U poetku nee biti u stanju ni da raspozna naglasak. Ponaae se prema njemu, kako je navikao, kao prema klijentu. U hotelskoj sobi e ga ekati korpica sa biskvitima, junoafriko vino, eir i zaklon od sunca.

Nekako je i zaspao tako, glave naslonjene na prozor. Pogledom potrai stjuardesu moda da zatrai vodu. Isprva ne moe da je otkrije. Zavrila je sa itanjem. Onda primeti jednog Afrikanca kako sa udnom napetou zuri prema kuhinji gde ona razgovara interfona. Neto u njenom stavu, u nainu kako gleda u pod, u njenoj napetosti, nije u redu. Luis pritisnu lice rukama. Na tom jednolinom mestu, u tom trenutku izmeu sna i jave, kad mu se um bori da povrati komandu, ima toliko prostora za razmiljanje. U elucu osea da se avion sputa. Pogleda na sat; izgleda prerano, ali moda je u pitanju vremenska razlika. Njegov sat nije podeen. Tada se i dve preostale stjuardese pridruuju onoj prvoj. Luis se mrti. Ne moe se oteti utisku da neto nije u redu u tom prizoru. Onda prva stjuardesa odmie mikrofon od usta i govori neto drugim dvema. One klimaju glavama, sluajui je paljivo. Zatim ih nekako napeto rukom otputa i ove se urno udaljavaju. Afrikanac se naginje prema prolazu i mirno rukom dotie rub stjuardesine uniforme.

Qu'est-ce qui se passe?" Ona se naginje da objasni, ali glas joj je suvie tih da bi

se uo. Zavravajui, ona sa druge strane putnikog prostora uhvati Luisov pogled na sebi, i jasno je da je upravo izrekla la. Kao da to potvruje, levo krilo mlaznjaka naglo ponire dok avion iznenada menja kurs i svetlo se odjednom pali kao da se kabina probudila.

Mes dames et messieurs, votre attention s'il vous plait." Prizvuk kapetanove poruke je uznemirujui, i izluuje to

mora prvo da se saslua na francuskom. Luis razume re la fumee dim".

ta se, do avola, deava?" Engleski, molim vas!" Dve stjuardese protravaju pored Luisa sa kolicima za

poslugu koja, prazna, klaparaju. Ne gube vreme u skupljanju stvari od putnika, i u prolasku viu: Pojaseve. Vratite posluavnike i sedite pravo."

Dame i gospodo. Molimo za vau panju..." Toliko je ve dobio, ali neto je udno u tome. On nasluuje da u krajnjoj nudi, onoj koja se ne preivljava, nee biti vremena za formalnosti, i mada avion ponire, izgleda kao da je u redu, jo pod kontrolom. Osea kako mu lagano raste pritisak u uima. Putnici gledaju gore, prema zvunicima iznad glava kao da hoe bolje da uju.

Pojavio se dim u pilotskoj kabini. Zbog vae bezbednosti, moramo odmah da sletimo na najblii aerodrom. Stjuardese izvode pripreme za mogue prinudno sletanje i evakuaciju. Molim vas da paljivo pratite sva uputstva i demonstracije stjuardesa."

Molim vas, izvadite svoja uputstva i veite sigurnosne pojaseve." Stjuardesa najblia Luisu podie svoje uputstvo. I putnici ih vade slono kao da pevaju himnu u crkvi. Nagnite se napred i uhvatite za glenjeve", kae ona, a onda umalo ne pade jer nos aviona odjednom ponire, a motori naglo prestaju da rade. Kroz putniki prostor razleu se krici. Avion ponire poput voza tobogana na vaaru. Svuda oko njega putnici se grevito hvataju za svoja sedita. Luis brzo vezuje pojas i posee za svojim uputstvom. Stjuardesa je povratila ravnoteu i naginje se napred iroko razmaknutih stopala da bi se oduprla velikom nagibu pod kojim avion ponire. Ona se trudi iz

petnih ila da zadri mir i pokae kako putnici treba da se spreme za sletanje, ali toliko je blizu Luisu da joj on vidi strah u oima.

Sagnite se napred i uhvatite za glenjeve. Ako to ne moete, prekrstite ruke i stavite ih na zadnji deo sedita ispred sebe. Nagnite se napred i naslonite glavu na nadlanice. Stjuardese, proverite sigurnosni poloaj." Govor je brz, prvo na francuskom, pa na engleskom, ali teko ga je razumeti kroz strahovitu buku snane vazdune struje u avionu. Padaju brzinom od est hiljada stopa u minutu.

Isuse." Luis odbacuje uputstvo, savija se napred i hvata za zglobove, za probu. Baca pogled preko prolaza svi se dre za zglavkove. Jo osea muninu u elucu. Ako udare o zemlju padajui ovom brzinom, ova veba e biti beskorisna.

Molim vas da sednete. Proverite da li je sve sigurno oko vas. Sve labavo postavljene i otre predmete treba skloniti na sigurno mesto kao to je dep na seditu. Stjuardese, obavestite pomagae na izlazima. Appel hostesses. Preparez la cabine pour l'atterrissage."

Kraj reenice odjednom presecaju buka i vibracije iznad krila. Proradile su vazdune konice i ceo avion se trese. Kada je glavna stjuardesa otvorila vrata pilotske kabine, Luis za trenutak baci pogled unutra. Nema vidljive vatre, ali kabina je puna gustog sivo-belog dima. Piloti su stavili teke maske sa kiseonikom i dimne naoare. Izbezumljeno pregledaju liste provere kontroliui manometre i prekidae. Primeuje da viu, pokuavajui da razgovaraju.

Gde?" vie neko. Gde to sleemo?" Negde u Afriku." Luis pogleda napolje gde je zora poela da skida noni

pokriva sa kontinenta ispod njih. Ono to je bilo nerazgovetna masa, sada je duboko strukturno zelenilo. Kopno? Naravno, izgleda prijatno kao zeleni tepih bujnog tropskog rastinja. Lako je zamisliti kako leite dole, na mekoj paprati, izmeu eljugara; a ispod njih je sasvim sigurno uma, baldahin od drvea i dinovska stabla pod njim. Na visini od deset hiljada stopa kao da su ve u zagrljaju ume. Beli oblaii koji proleu pored njih gotovo da

se uju poput gradnog pljuska. Drum se pojavljuje kao svetla crvenkasto-smea pukotina na zelenoj tkanini, i ostaje iza njih. Na etiri hiljade stopa avion prelee iznad velike krivine smee reke koja bledo svetluca u zori, pa se vidi jo jedna crvena razderotina.

Motori poinju da kalju dok piloti pokuavaju razliite prilaze izvodei brze korekcije. Jedan oblai jakog dima pojavljuje se u putnikom prostoru. Ima neprijatan vonj na izgorelu gumu ili plastiku.

Molim vas, nemojte se uzbunjivati." Uzbunjivati neobina re iz usta jednog Francuza. Zvui kao da je cela progutana. Uskoro emo sleteti. Uzvik stjuardesa: 'Dri se!' bie znak kad treba da stavite sigurnosne pojaseve i da ostanete vezani dok se avion sasvim ne zaustavi."

Stajni trap se buno postavlja u poloaj i avion jo vie usporava. Nos aviona se malo digao, a strahovita buka spoljnog vazduha se utiala. Na oko tri stotine stopa stjuardesa se oglaava preko interfona:

Drite se! Courage! Baissez la tete! Drite se!" Luis gleda kako putnici posluno izvravaju nalog i svi se

saginju napred kao lutke na oputenim koncima. Biznismen se saginje prema kolenima. Lica omlitavelog od straha, on izgovara molitvu. Uz rei koje mu silaze sa usana, osea se blag zadah alkohola. Kozmetiku vrsto stee u rukama, kao za neko poslednje oienje. Ruke Afrikanca izgledaju mono i snano na seditu pred njim. Stjuardesa najblia Luisu primeuje da on jo sedi.

Drite se!", vie. On se naginje napred, ali nije u stanju da skrene pogled sa prozora. Drvee mu izgleda manje, ali shvata da je izgubio kriterijum i da su se morali dii bar stotinu stopa. Preleu put i ogradu od prilike u trenutku kada su se nali u visini vrhova drvea.

Drite se! Baissez la tete! Dole glave!" Ne, dok ne vidim asfalt", ree Luis glasno, dok u magli

drvee posee gore, prema trbuhu aviona kao da pokuava da ih zgrabi i povue dole. A onda se pojavljuje i asfalt, ispucao i

obrastao korovom. Luis sputa glavu. On zatvara oi, oekujui udar poput deteta koje je ostavilo

svoje telo u nekom snu ili komara i sada poinje da shvata kako ne zna da leti. Udie duboko i zadrava dah. Avion snano udara o zemlju i nekontrolisano se okree nalevo, otvara se nekoliko pregradaka iznad glava putnika, a motori grmei zagluujue, pokuavaju da zaustave tu veliku konzervu. Dok pilot koi, sila inercije preti da e otrgnuti Luisa iz sedita, a sav prtljag koji je pri udaru poispadao iz pregradaka, sada leti napred snano udarajui prestravljenu stjuardesu koja se vezala na pomonom seditu.

Pista je oteenija nego to izgleda i pilot sa mukom zadrava avion na njoj. Letelica se oajniki trese i vibrira dok on pokuava da uspori njenu nekontrolisanu brzinu. Luis die glavu ne bi li neto video. Zemlja oko piste od crnog asfalta je krvavo crvena. Odjednom se uje strahovita buka i odmah zatim, Luis je nagraen za svoju lakomislenu radoznalost tako to poput krpene lutke udara o sedite ispred sebe. Nekoliko uzvika se jedva uje od zagluujueg zvuka u trenutku otpadanja prednjeg stajnog trapa. Avion se opasno naginje napred izazivajui krike putnika, pa se zaustavlja i nastaje zastraujua tiina, a iz nje se izdvaja zvuk flaa koje se kotrljaju preko sre u prolazima izmeu sedita.

Turbine usporavaju kao to bi i pri normalnom sletanju. U putnikom prostoru je haos, svuda je lom. Kao izmedu dva otkucaja srca, niko se ne pomera u oekivanju sledeeg udara. Tada, odnekud pozadi, deiji pla ponovo uspostavlja neki red. Odjednom, na mnotvu jezika, putnici uzvikuju, deru se i zahvaljuju Bogu. Stjuardesa u pregradi ukoeno pokuava da se iskobelja iz svog sedita. Oko njenih izubijanih nogu su doleteli rasuti otpaci, neobina zbirka flaa vina i likera iz bescarinske zone, zatim foto-aparati, karte, etke za kosu, ruevi i razbijene boice mirisa.

Ovde ima povreenih! Za ime boga, neko je povreen", uje se uzvik iz pozadine.

Luis gleda kako povreena stjuardesa prilazi izlazu. Oi su joj crvene od plaa, a obraz joj ve otie na mestu gde je primila udarac. Baca pogled kroz prozor, ruke su joj ispruene da bi zadrala putnike to je nauila na vebama, pa brzo raiava prilaz vratima. Topao vazduh nadire u putniki prostor, kondenzuje se i stvara obilnu paru. uje se neoekivano buno itanje dok tunel za spasavanje prima vazduh u sebe.

Otkopajte pojaseve i izlazite napolje!" Svuda oko Luisa putnici se ve odvezuju. Sortez par la

sortie en avant. Vite!" Stjuardese viu putnicima da ostave svoj prtljag i izau. Sortez maintenant! Vite vite vite!"

Luis uskae u tunel iza biznismena. Spust niz gladak uti tunel je kratak i drago mu je to ga neko na dnu hvata za ruku. Jedan mlad ovek razrogaenih oiju mahanjem ih poziva da se okupe kod samog vrha krila. Njegova uurbanost ih sve pouruje, ali Luis puta ostale da prou pored njega. Sada kad opet stoji na vrstoj podlozi, vie ne mora da uri. Tropski vazduh je vrlo prijatan.

Kako se pridruio grupi, okree se da pogleda srueni mlaznjak. Prozirna plaviasta izmaglica dima lebdi iznad glavnih tokova. Nos je malo sputen zbog deliminog oteenja prednjeg stajnog trapa. Inae, avion ne izgleda naroito oteeno; bar nema vidljivog oticanja goriva.

Pored piste nema zgrada ni drugih oznaka aerodroma. Neke biljke iznikle iz pukotina u pisti su ba visoke. Ona oigledno ve dugo nije koriena. Moda postoji neki prilazni put na drugom kraju; inae, sa svih strana su okrueni umom, ogranienom savrenom linijom, tako da je ostalo dovoljno prostora za asfalt, i po pedeset jardi sa obe strane za travnjak koji je sada mestimino izrastao do visine ljudskih grudi.

Jedna od stjuardesa klei pored krupnog, riokosog Holananina povreene glave. Odbacuje trake krvave gaze na asfalt. Oi su mu crvene, crno odelo izguvano, a lice mokro od suza. Jedna ptica svetle zeleno-plave boje elegantno prejedri iznad glava putnika, pa se spusti na vrh avionskog krila i zalepra

sopstvenim, kao da likuje. Posada aviona se lagano odmie od svoje oteene letelice;

izgleda kao da su i ushieni i uzdrmani uspenim sletanjem. Kapetan proverava da li stjuardesa ima sve to joj je potrebno da bi pomogla povreenom, pa prilazi grupi od preko dve stotine putnika. Prelazi pogledom preko lica onih najbliih. Oni ele da uju kada e moi da se vrate u avion i nastave let. Primoran je da vie da bi im rekao ono to ima, i to prvo na francuskom, pa na engleskom.

Rasplamsavanje vatre u pilotskoj kabini nas je primoralo da se odmah prizemljimo bilo gde. Sleteli smo u centralni deo Afrike, u Demokratsku Republiku Kongo. Naalost, ova pista nije predviena za letelicu ove veliine. Sa nje ne moemo uzleteti. Kontrola vazdunog saobraaja je dobila podatke o naem poloaju i zna u kakvoj smo situaciji. Vano je da svi ostanemo u neposrednoj blizini aviona. Razgovaraemo opet za oko pola sata, kad budemo imali jo informacija."

Kongo. Luis gotovo da izgovara tu re glasno. Za njega to nije ime koje asocira na sliku postojee zemlje i stvarnog mesta, nego pre na opasnu reku koja vijuga kroz negostoljubivu praumu podsea na mranu priu o nesrei koju je tiho ispriao neki mornar smatrajui sebe srenim jer je preiveo, Luis die pogled prema nebu, ali oblaci su ga zaklonili. Sada su se toliko spustili da izgleda kao da se vuku kroz vrhove najvieg drvea. Treba da budu zahvalni, misli on, zbog toga to su oblaci stigli tako kasno pa su mogli da otkriju sletite i prizemlje se. Mnogi putnici oko njega su posedali na asfalt i takoe gledaju gore, kao da razmiljaju moe li se rei da je ovo nepravedno.

On odeta rubom ispucalog asfalta nekoliko jardi dalje od grupe. Njegova bela koulja lepra na vlanoj vazdunoj struji koja plovi du piste kao topli dah kine ume. Bujno zelenilo stoji u ivom kontrastu sa mutnom jeseni koja je ostala za njim, pa je prijatno odmarati oi na tom raskonom divljem rastinju. Porailja na Helen, koja je uvek uivala na izdanom tropskom povetarcu i odmorima na plai, zbog ega poinje da grize usnu. Pokuava da se seti u koju zemlju je

ono otila sa VorldEid-om mnogo nego to ju je on upoznao; na neko izolovano mesto, u praumu slinu ovoj, divlju i vlanu u Burmu.

Gleda prema zidu rastinja pred sobom. Povetarac ljulja vrhove visokog drvea i podrhtava u gustom bunju na zemlji. Pomisli na to da Helen, govorei o Burmi, nikada nije pomenula kako ona izgleda ili se osea, koliko je lepa bila za nju. Priala je o narodu, o svojoj elji da pomogne, oseaju da su njihovi napori zanemarljivi u poreenju sa poraavajuom snagom siromatva protiv koga se bore. ta li e pomisliti kad sazna za ovaj dogaaj? Nema opravdanja za situaciju u kojoj ju je ostavio. On odmahnu glavorn i spusti pogled na vreli, ispucali asfalt. U nekim lepim okolnostima mogla bi se nasmejati, otkriti blagu ironiju u tome to se naao ovako nasukan; moda bi u ali rekla i da je zasluio takvu nezgodu.

Stotinak jardi niz polje, kapetan i drugi oficir nalaze stare prilazne stepenice, verovatno naputene sa pistom. Napola su zarasle u travu i prekrivene rom. Nekoliko putnika pomae da ih oslobode brojnih puzavica i okolnog korova koji su ga ve prisvojili. Luis upravo htede da prie i pomogne im kad ih oni oslobodie i pogurae na tokovima prema oteenom avionu. Sklanjaju tunel za spasavanje i postavljaju stepenite na prednja ulazna vrata. Kapetan i posada se penju do ulaza, ispraeni pljeskom putnika, mau i ulaze da provere stanje svoje opreme i pokuaju da ostvare kontakt radiom.

Jedno vreme uje se amor razgovora, kao da putnici ockuju neki novi razvoj situacije, da kapetan izae i objavi kako su doli do neoekivanog reenja jer je inenjer leta genijalno prevezao kablove u avionu pa e ipak moi da uzlete. Ali, on se ne pojavljuje, a vreme prolazi sporo, poput mranih oblaka koji se gnezde u vrhovima drvea.

Pljusak poinje iznenada, kao da je osloboen udarorn groma. Kapi odskau od asfalta po pola metra. Istog trenutka svih dvesta putnika je na nogama i tre u zaklon ispod krila. Voda u slapovima pada sa krila, i mada je ono dovoljno veliko da ih sve zakloni, asfalt je u roku od nekoliko minuta

preplavljen sa pola ina vode. Vazduh je optereen zadahom bogatog crvenog blata sa ruba piste. Svi stoje i gledaju sivu bujicu i sve vie su mokri uprkos zaklonu iznad glava.

Laissez, nous reembarquer sur l'avion!" Hajdemo natrag, u avion!", ponavlja neko na engleskom.

Jedna od stjuardesa pomalja glavu kroz vrata. Laissez, nous reembarquer sur l'avion!", uzvikuje neki

drugi putnik. Hor glasova daje znak da prihvata. Stjuardesa neto govori kapetanu koji joj se pridruio. Kia i dalje pada, ali poetni pljusak je postao bleda izmaglica. Neka od dece su ve istrala iz zaklona i igraju se na klizavom tunelu za spasavanje koji visi sa krila.

Posle nekoliko minuta lanovi posade odluuju da puste putnike natrag, u avion. Oni stoje na prednjim vratima i upuuju ljude da zauzmu svoja prvobitna mesta, a kada su se svi opet ukrcali, vazduh u prostoru za putnike je ve toliko vlaan da se zidovi znoje", a prozori magle. Luis brie svoj prozor mokrom rukom, taman toliko da vidi da je pljusak sasvim prestao,

U unutranjosti aviona je neprijatno vrue, mada se sunce jo nije pojavilo. On die pogled prema stjuardesi koja opet stoji pored vrata kao da ih uva. Afrikanac ispred njega sedi mirno, sa rukama u krilu i lako sklopljenih oiju. Veini putnika kao da je silno laknulo to su opet u avionu, pa se ponaaju kao da su ve spaseni. Buna meavina glasova i smeha koja dolazi iz glavnog dela putnikog prostora podsea vie na koktel-parti nego na posledice avionske nesree. Osoblje poinje da slui pie u prvoj i poslovnoj klasi, kao da su to sasvim normalne okolnosti.

ta biste eleli da popijete, gospodine?" Luis pogleda mladia sa nevericom. Zatim mu proe kroz

glavu da zaista nita drugo i ne moe da se uradi. Drago mu je to je opet u avionu, a posebno mu je drago to je u prvoj klasi i sedi sam. Samo malo leda", kae.

Stjuard vrlo pedantno natrpa led u olju i odmerenim pokretom mu je dodaje zajedno sa salvetom i obrokom, i odlazi dalje. Luis naginje au i puta da mu led klizne u usta. Lagano se topi, a on opet

baca pogled na taj novi svet. Sunce je ve izalo i die kiu sa piste u blagoj maglici. Luis gleda kao izlazi i zalazi za oblake.

Zatvara oi i prislanja raku na vlano prozorsko okno, i zamilja svog sedmogodinjeg sina ejna u tatinoj kui, u Spokejnu, kako sedi ispred prozora u trpezariji, sa rukom prislonjenom na hladno staklo. Helen sedi za stolom i pregleda raune, a njemu to ukanje hartije u blizini prua neki oseaj sigurnosti. ejn naslanja lice na prozor koji blago podrhtava od vibracija iz spoljnog sveta. On slua kiu i vrhovima prstiju osea kako rominja. Slep je od roenja.

Hodnik porodilita je bio prazan u pola pet ujutru, posle njegovog roenja. Nije bilo nikoga da vidi Luisa samog sa njim, da vidi bespomonost tog visokog mladog oveka i njegove sopstvene smee oi izgubljene u dugim senkama tog hodnika. Drao je svoje dete, zabrinut jer nije to hteo da bude otac slepom detetu. Oseao se potpuno nespremnim. Ljubav, onakva kakvu otac treba da prui sinu, ne sme se potcenjivati. Potrebno je neto vie od obinog razumevanja i l i blagog oseanja obaveze da bi se pravilno postupilo. Njegova otupelost je mogla biti i samo izraz oka. Ona bi izbledela. Ali, neto u ejnovoj igri svojim igrakama, naroito dok je bio sasvim mali kada nije mogao da nae igraku na samo nekoliko ina od sebe, i gledanju kako pipa traei je, postalo je nepodnoljivo. I mada je znao da ejn mora sam da je nae, ako se uopte oekuje da to shvati, Luis bi se prvi predao i stavio mu je u ruicu, a zatim tiho ustao. Moda je bio kriv za oiglednu greku prevelikog verovanja u svet vienog. Odlazio je verujui da ejn, ne mogavi da ga vidi, ne moe ni da uje njegove korake koji se udaljavaju hodnikom.

Trudio se da to nadoknadi na druge naine. Stavljajui ejna u krevetac, ubeivao je sebe da napornim radom moe da mu obezbedi sve ono to su mu njegovi geni uskratili. Uskoio je u novi posao sa Kokom", mada je on znaio mnogo vie putovanja. Znao je od trenutka kada je Helen prvi put pomilovala ejna po licu da je hrabrija od njega. Ona je izostavila

vidljivi svet i volela je ejna dodirom i zvukom. Uvek joj je bio u rukama i u poetku je to Luisu predstavljalo olakanje. Mogla je da dri njihovog sina za ceo njegov ivot, dovoljno za oboje njih.

Biznismen mu prekide misli. Trebalo bi da nam se obrate. Imamo pravo da znamo ta se

deava." Pretpostavljam da pokuavaju to da otkriju." I ta treba da radimo? Da provedemo venost sedei u ovom

prokletom avionu?" Nemamo veliki izbor ni napolju." Mene zanima plan. Hou da znam ta planiraju." Biznismen se naginje prema njemu. Luis osea njegov dah pun

straha. Voleo bih da je ovo ameriki avion. Oni bar govore prokleti engleski. A ni ovo se verovatno ne bi desilo." On zavereniki klimne glavom i kae: Mi smo svoji, mi smo Amerikanci i hvala Bogu to je bar to tako."

Neki od putnika su opet zaspali. ena preko puta njega izgleda kao da sanja. Ruke joj se pokreu kao da se brani od neega. Sok od narande na njenoj tacni postepeno joj se prosipa po krilu. Afrikanac ita, mirno okreui listove. Luis uje tihi zveket posluavnika pozadi. I deca su se smirila. U prednjem delu putnikog prostora je taman dovoljno tiho da mogu da se uju neki umski zvuci ptiiji zov i fino zujanje insekata na suncu.

Stigli bismo za dva sata, da se ovo nije desilo", kae biznismen mrzovoljno. Gleda na sat kao da sumnja da je ta varijanta ikada mogla da se desi.

Luis prebaci poslednji komad leda iz ae u usta, uivajui u njegovoj hladnoi. Naslanja glavu na jastuk. Dok bude leda, bie dobro.

Tada neko pozadi uzvikne i uzbuenje se prenosi kroz prostor za putnike. Ils arriveront!"

Evo, dolaze." Tri ili etiri vojna dipa dolaze ka avionu sa suprotne strane

piste brzinom kojom bi konjica jurnula u napad sa brda. Dipovi su

stari, vojnici u njima nose neke izmeane vojne uniforme, neki ak imaju na glavi perjanice koje vie lie na enske eire nego na lemove, i veina njih su vrlo mladi. Meu njima nema ambulantnog ni vatrogasnog vozila kakvo bi moglo biti od neke koristi u sluaju opasnosti. Luis ne moe da se odupre klasinom nadmonom odgovoru, pomisli da oni jo nisu nauili kako mi to radimo.

Molim vas, ostanite na svojira mestima dok kapetan ne doeka ekipu za spasavanje. Iskrcavaemo se po grupama. Do tada, molim vas, morate ostati na svojim mestima."

Dipovi se uz kripu zaustavljaju, a vojnici iskau i pritravaju vratima. Kapetan se pojavljuje iz pilotske kabine, kopajui manetne na uniforrai. Osmehuje se dok zapovednik spasilaca prilazi otvorenim prednjim vratima.

Je vous en prie; l'escalier n'est pas parfait." Kapetan se tiho, nelagodno nasmeja sopstvenoj ali o stanju rampe koja je dve stope nia od vrata.

Ali, ne dobija odgovor i mora brzo da se skloni sa puta dok ulaze komandir i dva mlada vojnika sa razliitim automatskim orujem i rasparenim delovima uniformi. Komandir prolazi pored kapetana, do prvog reda sedita. On je mnogo stariji od ostalih, moda etrdesetih godina. Nije visok, bar est ina je nii od francuskog pilota koji stoji odmah iza njega. Pogled mu je umoran, uprkos besnom poloaju vilice, i izgleda, osim pitolja koji vrsto dri u ruci, kao neko ko ne voli da se istie pred gomilom. Putnici oduevljeno uzvikuju, ali uzvik zamire im je jedan od straara buno pokucao na zatvorena vrata pilotske kabine.

Ouvrez la porte!" On zamahuje pukom da udari o vrata, ali kopilot ih ve otvara i ona se iznenaujuom brzinom odbijaju prema njemu da bi ga udarila u lice. On opet otvara vrata, polako, pa seda drei se za razbijeni nos, a trei pilot brzo iskljuuje radio i skida slualice sa glave. Vojnik ih obojicu isteruje napolje i zatvara vrata prazne pilotske kabine. Oni posedaju u sedita blizu kapetana koji stoji. On poinje neto da govori komandiru, koji ga jednostavno ignorie.

Komandir dranjem zamenjuje bilo kakav strah koji moda

osea. Ne trudi se da prevede svoj prenaglaeni izgovor francuskog. Za sve vreme njegovog govora, ena ispred Luisa zuri kroz prozor. Kada je zavrio, komandir ostavlja jednog od svojih vojnika pored vrata i polako ide niz sredinji prolaz. Zastaje da neto pita Afrikanca, ne na francuskom, ve na lingala jeziku. Luis ne uje odgovor, ali komandir neto odsee ovome i odlazi dalje. Stjuardesa ulazi u kuhinju gledajui u pod, trudei se da bude nevidljiva.

Svi paze da ne susretnu komandirov pogled. I Luis ga izbegava, ali baca pogled prema njegovom licu dok ovaj prolazi. Na obrazima nosi oiljke, simetrine, po in duge crte, oito napravljene tu sa namerom. Osea se njegov jak, otar, sladunjav vonj oveka koji radi na tropskoj vrelini, a njegove izme ostavljaju crvene tragove na tepihu. Petnaest minuta mu je potrebno da stigne do zadnjeg dela aviona. Drugog vojnika postavlja kod zadnjeg izlaza. Kada se vrati, u ruci dri tri ili etiri pasoa izdata u razliitim zemljama. Zaustavlja se na mestu sa koga je govorio i pogledom prelazi preko putnika koji ute.

Tada se obraa kapetanu: Venez avec moi." Kapetan izvrava, kruto pokuavajui da ne istie svoju

preveliku visinu. Izlazei, saginje se ispod ragastova. Vojnik postavljen da uva vrata oputeno se naslanja na pregradu

i, poto se komandir odvezao svojim dipom, mahne stjuardesi: Koka-kolu."

Luis die pogled. Hoete li leda? Du glace?", nudi mu stjuardesa ljubazno. Vojnik odmahuje glavom i otvara napitak uz tiho pop, oito

vrlo zadovoljan svojim zaduenjem.

KOSESA SEPARE ODVOJENI

Prigueni amor glasova neprimetno se stapa sa povremenim udarima kie koja pljuti po trupu aviona. Voda curi niz prozore i tu se skuplja. Vojnici su napolju svukli ute tunele za evakuaciju i postavili ih ispod krila kao splavove. Neki lee na naduvanim rubovima; drugi sede u grupama naslonivi se kao da su na poetku nekog dugog putovanja. Tako podseaju na nekakve izbeglice, ili mornare iji je brod potopila podmornica u Atlantiku pa sada ekaju ta e prvo doi spas ili ajkule.

Biznismen se vrpolji u svom seditu. Uporna kondenzacija se nahvatala na seditu i kao da se pomera zajedno sa njim, tako da njega sve vie hvata nervoza. avolski spas."

ta?" ta to nameravaju?" Luis odmahne glavom. Biznismen se naginje preko sedita preko puta njega i proisti

grlo. Izvinite." Da?" ena se polako okrene da ga pogleda. On gleda pravo

dole, u nju, kao dete koje se igra preko sedita. Govorite li francuski?" "Oui." ta je rekao?" Ona ne odgovara odmah, ve gleda napred, odsutno se

poigravajui svojom cipelom tako to puta da joj peta klizi i vraa se na nogu. Zatim pogleda Luisa sa druge strane prolaza i progovara poluapatom, za sluaj da vojnik sa koka-kolom zna engleski. Mislite li da je vano ta je rekao? Da je bilo ta od toga istina?"

Luis slee ramenima. Kazau vam ta nije rekao." Smeka se neodreeno.

Nije rekao kad se vraa. Nije rekao kada, ni da li emo izai iz aviona. Nije pitao ima li povreenih."

Biznismen se vraa na svoje sedite, zavereniki prevr-nuvi oiraa prema Luisu. Opet gleda na sat. Trebalo je za sat

vremena da pikam golf. To je najbolji nain da se ubije zamor od letenja. Idem pravo sa aerodroma."

Luis nije siguran kako bi trebalo da odgovori. Ne eli da ga ohrabri. Bledo se osmehne i pokua da se okrene na drugu stranu, meutim ovaj se ne predaje tako lako.

Igrate li vi golf?" Luis zna da ne sme da potvrdi jer bi proveo ko-zna-koliko narednog vremena priajui o tome kako obeleava svoje golf-loptice. Ne. Ne, zaista."

Poeli da taj tip ostane mirno da sedi na svom mestu. Sada se namerno okree prema prozoru, ali uglom oka vidi kako biznismen petlja sa telefonom. ovek na kraju shvata da sprava nee proraditi; umesto da vrati slualicu u leita, on je sputa u krilo. Luis pogleda svoju praznu au i pomisli da li da zatrai jo leda. Napolju je nebo sada tako plavo da vrea oi, a i umski zid izgleda teko kao da mu je dua zelena.

Pomilja na Orli", pariski meunarodni aerodrom, udaljen samo nekoliko sati i cele svetove. Vozio se jednim od dugih, sjajnih cevnih eskalatora koji su na planskim crteima morali izgledati kao izazovna savremena vizija budunositi, ali poto su se tokom viegodinje upotrebe nakupili praine i prljavtine, sada su izgledali beznadeno zastarelo. ena u putnikoj ekaonici prve i poslovne klase mu je proverila kartu i uzela kaput uz tako prijatan naglasak i tih glas pa mu se nije dalo da ode od nje. Stajao je tako i smekao joj se trenutak due nego to je izgledalo normalno pre no to je otiao da sedne u jednu od dugakih sofa, sa oekivanjem raskoi i eljom da se opusti. Ali, minut kasnije morao je, gonjen nestrpljenjem, da ustane i ode do bara, gde je naruio viski koji nije eleo, da bi se onda vratio u mir svoga sedita. Posle pienceta i zalogaja leda, opet je ustao.

Naao je telefon u pliom obloenoj govornici nalik na biblioteku, ali kada je zatvorio vrata, nagli muk ga je podsetio da ne zna ta bi rekao. Laknulo mu je kada je dobio sekretaricu i izmucao zbunjenu poruku o tome da se nalazi u Parizu i za sat vremena nastavlja za Johanesburg i voli i grli ejna. im je spustio slualicu, znao je da e ta poruka samo da je iznervira.

Ona bi oekivala neto vie; a i on je mogao bolje. Pogledao je na sat pokuavajui da odredi koliko je sati u Spokejnu. Jo bee pono. Ona je bez sumnje spavala potrbuke, sa rukom zabaenom iznad glave. Tano zna taj poloaj. Verovatno bi priala u snu, ili samo tiho dahtala, mirnog lica sa izrazom kao da mu je oprostila.

Onda se seti svae. Sea se da ju je on zapoeo. Zato ona ne moe da izae do Njujorka, da se izvue iz

te oronule kuerine u Spokejnu?" To je njena kua." I ona nee da ode iz nje? Ti to zna?" Ne moe. Ne osea se dobro." Mogao je da iznajmi mali mlazni avion sa negovateljicom i

doveze je. Primetila je kako je zakolutao oima. Slomila je kuk. A

ima osamdeset godina. Zar ti to nije jasno?" Ako je u tako tekom stanju, trebalo bi da ode u neku

ustanovu za negovanje, ili ivotnu pomo ili kako god se to zove. Ti bi mogla da je poseuje."

etrdeset godina je ivela u toj kui sa mojim dedom. Ko si ti da odluuje o tome umesto nje?"

Nije rekao ono to misli, da je on taj koji potpisuje raun, koji e morati ko zna koliko dugo da ivi sam. Pogledao ju je, ali ona na sreu nije gledala u njega. Sigurno je da bi ga proitala."

A i koja je razlika, pitam se." ta?" Jesi li ovde... tehniki." Helen sede gledajui ga kao da ju je upravo udario. Osetio se vrlo voljnim da izda sebe. Bilo je tu neto to je

uvek izbegavao da kae. Nije to bilo ovo, zaista, nije ovo mislio, mada je na nekom detinjem nivou to oseao, a ovo odbijanje mu nije dozvolilo da izrekne istinski problem. eleo je da moe jednostavno da kae da je jo zaljubljen i da hoe da mu se vrati. Zar ne mogu njih dvoje nekako samo da vrate sve?

Umesto toga, rekao je neto to e poiniti najveu tetu. Privuklo ga je to kao osveta.

Odavno si ve otila." Helen okrenu lice od njega. Bila je toliko besna da se

umalo nije nasmejala. Ja?" Luis je znao da jo moe da uzmakne, da sve preokrene.

Ali nije. Ve smo razgovarali o tome. Hiljadu puta." Oh, o tome." Helen odmahnu glavom i udalji se od njega. On te uzima celu, Helen. Nita ne ostaje." On je slep, Luise." Hvala na obavetenju", prokljua on, ali zna na ta

mislim." Sve je ovo zbog tebe, je li?" Pa, trudim se." Poeli su

da viu. Ona ga gleda kao da ga ne poznaje. Moda je ranije elela

da je odvrati od odlaska. Sada ne. Znai, tebi je potrebna panja? To je u pitanju?"

Odmahnula je glavom i pola uz stepenice. Na pola puta stade. Ja crkavam od posla", viknu. Ti ne zna kako je to. Ne moe znati."

I ja radim, Helen. Svaki dan, Ja plaam sve ovo." Shvatio je da je to uplje im ga je izrekao. Kako je glupo stii do tog argumenta. Ovo nije moralo da pree u svau.

Dobro. Ti plaa." Ona umorno odmahnu rukom prema njemu. Predajem se."

I sad stvamo odlazi", ree on oseajui bol. Helen spusti prema njemu pogled crvenih oiju. Da." Ona je bez rei otiia u spavau sobu, a Luis uzeo svoje

kljueve sa stola i zastao samo jednom kod kola, vrlo svestan hladnog vazduha koji struji odozgo, kroz granje iznad njega. A kakav li je to neoekivan oseaj? Olakanje. Kao da se oslobodio nekog tereta? Ne, to je smeno, nije to eleo. Je li ponos ili samo glupi bes? Neto mu nije dalo da se vrati unutra. Nije mogao da se natera na to.

Od tada ga je progonilo seanje na neto to u stvari nije video, ve je stvorila njegova mata. Helen sedi na vrhu stepenita, kosa joj je kraa nego ikada, a rub haljine paljivo sputen preko kolena. U kui je tiina, a kutije i prtljag pored vrata. ejn je u koli, a avion im polee tek kasno posle podne, ali ona je ve sve spakovala. To ne bi trebalo da bude razilazak, ali svakome spolja izgledae tako.

Luis die pogled prema vojniku koji je upravo dovrio jo jednu kolu. Gleda kako pokuava da spusti pomono sedite. Stjuardesa mu pomae u tome, i kada je seo, toliko se opustio kao da je savreno zadovoljan. Oruje je bezbrino naslonio na vrata toaleta. Luis pomisli kakav je ivot vodio sa svojom enom tog jutra. Moda je suvie mlad za enidbu, a moda ima i vie od jedne. O emu razmilja? O neemu to mu se desilo dok je bio dete? O oevoj grdnji? O glasu svoje majke dok tiho peva u zoru? Ili je to neto sasvim drugo, uzbudljiva oblina tela neke mlade ene?

Napolju su vojnici izvukli tunele ispod krila. Mora da nekako znaju da je kia prestala za due vreme. Postaje vrue. Njih dvojica neto paljivo rade u zadnjem delu jednog od vozila, ali on od toga na to su usredsreeni ne vidi nita osim crnih kablova za akumulatore.

Zora jedva da se moe tako nazvati, ovako siva i bez nagovetaja sunca. Helen se budi, svesna praznog kreveta poput hladne ruke na njenim leima i nepoznatih mirisa majine kue. Prisutna je priguena tiina novog snega nanesenog na prozore. ejn moe da je uje. On uvek prvi sazna. Pre nego to bilo ko drugi stigne i da vidi, napola je odeven i eljan da izae. Helen se udi kako se brzo navikao na kuu njene majke i ritam ivota u Spokejnu, tako tipian za male gradove.

Dok se kafa kuva, ona proverava poruke na sekretarici koju je donela sa sobom i prikljuila na majin telefon, jedan od onih sa prevelikim ciframa i dugmiima, to lie na deije igrake.

Luisova je jedina. Ona odmahuje glavom i brie je, u tiini vraajui slualicu.

Hajde, Luise", apue praznoj kui, ta si oekivao da uradim?" Mada nije rekao nita posebno, osim osnovnih informacija, u glasu mu je pitanje. Ona jedva prisiljava sebe da uje stvarni sadraj poruke. Ipak, iz navike. zapisuje broj njegovog leta.

Zauje buno beng i jurne u zajedniku sobu, ali to je samo ejn ispred kue. Bacio je grudvu na prozor i smeje se. Pravi jo jednu i opet pogaa prozor.

Smejui se i dalje, on istrava u dvorite. Meki, beli rkriva je stvorio za njega novi svet. Zvui upravo onako kako izgleda drvee i bunje, sve je prekriveno, omekano, utiano snegom koji je napadao. Istri do sredine dvorita i tu stane sa rukaraa u vazduhu, hvatajui pahuljice vrhovima prstiju. Okree se polako kao da meri prostor oko sebe, pa zastaje. Helen on izgleda izgubljeno, jo manji na snegu, tako usamljen na okolnoj belini. Po desetohiljaditi put odupire se nagonu da ga zagrli i zatiti.

U kuhinji mu sprema doruak i isti, zbog ejna paljivo sklanjajui neke prepreke, ali ostavljajui kuu uglavnom takvu kakva jeste. Mada njena majka ne moe da izae iz spavae sobe, Helen ne eli da se njena kua previe menja. Sama pojede iniju itarica stojei za kuhinjskim pultom. Dok se seti gde je ostavila svoju kafu, ona je ve mlaka. Iznenaena je koliko se normalno osea u toj ulozi sluavke negovateljice i samohrane majke.

U toaletu curi voda", kae biznismen vojniku koji se nije pomerio iz svog sedita poslednja tri sata. Mladi ga pogleda nezainteresovanim izrazom to bi se moglo protumaiti kao saoseanje ili prezir. On oito ne moe nita da uini u vezi sa tim, a ak i kad bi biznismen na francuskom uspeo da izrazi svoju albu, vojnik bi se moda samo zaudio kakve to veze uopte ima sa njim jer bi bio iznenaen tom tipino zapadnjakom idejom da i vlast ima odgovornost.

I smrdi." Biznismen ljutito seda. Luis okree svoju knjigu i opet ita

zadnju koricu. Knjiga nije njegov izbor. Dali su mu je na poslu jer putuje u Afriku. Zove se Kroz tamni kontinent, a pisac je Henri Morton Stenli. Neto u portretu na poledini ini da Stenli izgleda umornije i iscrpljenije od hrabrog pustolova, kakvim ga knjiga predstavlja dok iscrtava praznine na mapi Afrike. Posle samo nekoliko sati na tom vlanom vazduhu, ova depna knjiga je postala gotovo dvostruko deblja.

Iza njegovog prozora dva vojnika bosih nogu spavaju na krilu, na toplom, glatkom metalu. Prevukli su rampu sa vrata da bi se popeli tu. Ostali su u splavovima i igraju nekakvu kockarsku igru kartama, otpijajui sa gomile bezalkoholnih pia koja su po naredbi doneta iz aviona. Luis otvara knjigu i okree vlani list.

Ba je jebeno vrue", kae biznismen. Luis pokuava da ga ignorie i ita Stenlijev lanak Ima li

hrabrih momaka, da mi budu saputnici? Dobrovoljci se ne javljaju, pa Stenli bira nekolicinu meu svojim ljudima i u grupama ih, ako mora, vodi u divljinu istom i nemilosrdnom silom svoje volje. Plovimo niz uzane potoke, izmeu ostrvaca sa palmama i zainima zbog ijeg mirisa i prolene boje, za trenutak zaboravljamo opasnosti svog ivota.

Nai spasioci" su uzeli sav led i sva pia." Luis okree list. Krv nam je prokljuala. To je ubistven svet

i po prvi put oseamo mrnju prema prljavim, leinarskim zlodusima koji ive u njemu.

Jeste li shvatili kakvo je ovo mesto? Odakle ova asfaltirana pista usred nedoije?"

Luis sputa knjigu da bi mu odgovorio. Moda je izgraena za neku dravniku posetu, ili neto slino. Meksiki predsednik je to uradio u Bahi jer lokalna pista nije mogla da prihvati njegov mlaznjak. I posle toga nikada nije upotrebljena."

Mogli su da naprave malo duu." ekanje smara sve, osim dece koja ne mogu mirno da

sede, koja kao da bi volela da probaju kako je to trati pistom rairenih ruku poput krila ptice. Odrasli su ve prihvatili ogranienje, oekujui sa neopravdanim optimizmom da e se desiti neto bolje. Vreme, toplo i vlano, sputa se poput oseke.

Vojnici napolju skau i poinju izbezumljeno da vezuju izme. Kockari prekidaju kartanje. Sa kraja piste vraa im se komandir. Vojnik pored vrata ustaje i uzima svoje oruje dok ostali vraaju rampu na mesto. Luis vidi kapetana kako sedi u zadnjem delu dipa. Izgleda kao da je pomiren sa sudbinom, osuen od vreline.

Komandir ni sada ne gubi vreme na ljubaznosti. Njegov francuski je saet, sadri samo nune rei, ako to nije jedini potreban nain izraavanja. Onda se uje ukanje iz zadnjeg dela aviona. ak i ena reaguje. Ona privlai svoju torbicu i izvlai druge potrebtine ispod sedita puta.

l izlazimo?", pita biznismen osvrui se okolo. Veina putnika u poslovnoj klasi se nije pomerila. Nije ni Afrikanac. On gleda pravo napred, ne elei da privlai panju.

Les dames et les enfants." ta, koji avo? Zato? Ne razumem." ena se ve okrenula od njega i eka nalog da poe.

Vojnik u pozadini poinje da vie da bi odvojio porodice od njihovih mueva i oeva. Neki se osmele da uzvrate uzvik, a nekoliko vojnika jurne nazad sa izvuenim pitoljima, gurajui se du prolaza da bi silom obezbedili izvrenje naredbe. Tokom par napetih minuta gurkanja i pretnji, izgleda kao da e se desiti neto jo gore, ali tada vojnici pokrenu ene i decu. Jedan od oeva u pozadini jo vie dok stjuardesa pomae uplaenoj deci da izau sputajui ih na stepenite. Komandir eka dok i poslednji ne izau, i ne pada mu na pamet da pomogne jednoj eni koja nosi dvoje dece i oajniki tera tree da ide napred.

Okupljaju se u grupi na asfaltu, kao da ekaju autobus. Zatim opet nastaje dreka i oni nevoljno kreu niz pistu. Mada je prekratka za teki mlaznjak, duga je skoro punu milju. Komandir se penje u dip i polako vozi za njima. Stranci podiu decu koja su

premala da bi hodala. Luis gleda za njima dok zamiu u rastinju na kraju piste

kao neka mala grupa izbeglica. Zatim vraa pogled na vojnika pored vrata. Obe njegove ruke su na oruju, a izraz mu je sada nedvosmislen. Rampa je odvojena od vrata.

To je to? To je to? Mi ostajemo?" Biznismen seda i sputa lice na ruku briui znoj, pa die pogled. Gospode."

KOKIMA S'ENFUIANT BEKSTVO

Helenin mobilni telefon zazvoni u torbi. Ona zastaje usred guve na etalitu, sputa svoje torbe i izbezumljeno pretura stvari dok ga ne nae.

Halo", javlja se uurbano. Helen Bark?" Da." Va suprug je Luis Bark?" Jeste. ta nije u redu?" Informacija koju joj daje predstavnik vazduhoplovne

kompanije o incidentu" zvui suvie vetaki. Helen umalo ne sede na pod u mestu, ali uspe da doe do klupe. Jedva ga slua. Njegov glas je odgovarajue saoseajan, ali nudi vrlo malo injenica, osim moda tvrdnje kako se pretpostavlja da su putnici dobro. Helen ga presee.

Gde su oni?" Jo nisu dali to obavetenje." Oni? Pomislila sam da ste vi oni." Da, ja sam predstavnik..." Od koga mogu da zatraim prave odgovore?" Pa, ja..." Vi ne znate ni gde je avion." Htela je da baci telefon u

saksiju sa vetakim biljkama iza lea. Molim vas, shvatite da je ovaj avion nestao u Africi. Nije

u Ajdahu ili u severnom delu Karoline. Tragamo za odgovorima to efikasnije moemo."

Helen primi broj i zatvori telefon. Stoji i gleda po etalitu, traei nekakvu stvarnu potvrdu te vesti. Kupci prolaze pored nje kao da su gonjeni nekom spoljnom silom, prisiljeni da prou kroz svoj dan. Ona ostavlja svoje kese sa kupljenom robom tamo gde jesu, na sredini poda. Umesto da poe eskalatorom, odlazi na boni izlaz sa golim, betonskim zidovima i stepenitem, sa obinim oznakama spratova. Koraci joj odjekuju dok silazi, a glavom joj prolaze uzburkane misli. Zastaje pred tekim metalnim poarnim

vratima na dnu stepenita, pitajui se nije li pola pogrenim putem.

Boe, Luise, gde si?" Snano gura i vrata se preko volje otvaraju. Napolju duva

jezivo hladan vetar i nosi sneg sa plonika. Prolazi jedan minut dok se n orijentie na nepoznatom parkingu i seti gde je ostavila kola. Njene moderne cipele ne odgovaraju ovakvim vremenskim prilikama i ruke joj otupljuju pre nego to stigne da otkljua i ue u zaklon, na smrznuto sedita u majinom Ford Taurusu. Zatvara vrata i kljuem daje kontakt, vozilo joj bipne, a ventilator posluno oivi, mada duva hladan vazduh. Ona sedi bez pokreta.

One noi kada su se posvaali, vratila se iz spavae sobe da ga vidi, i odjednom joj je izgledao strano, kao neko ko je provalio u njihovu kuu. Uzdrala se da ne baci neto prema njemu dok je odlazio. Verovatno je mislio da ona plae. Ali, nije imao pojma. Sedela je na vrhu stepenita i udila se svojoj smirenosti. Mogla je da donese odluku koja bi ga podstakla napred ili unazadila, njoj je svejedno. A da se ne pominje kako se oseala nasilno i zadovoljno! Ali, on nikada ranije nije tako otiao. Preli su jo jednu crtu.

Zaustavilo ju je crveno svetlo semafora; sedela je potresena injenicom da su lako stvorili ovu zbrku koju ona nije ni pokuala da ispravi. To je bilo upravo suprotno od onoga to je nameravala da uradi, ba ono zbog ega je bila besna na njega, ali oseala je to tako silno ba zato to e ga sigurno povrediti. Barem tvrde da je iv. Sputa ruke na volan da bi spreila drhtavicu.

Luis rasplete ruke i sedne lepo. Opet pada kia i sputa se mrak. Tama donosi veliko olakanje posle zamorne dnevne vreline. Zanima ga hoe li ukljuiti bilo koja svetla. Podeljena im je voda, ali bila je topla i imala ukus mulja. Neki putnici je nisu popili, a on je bio suvie edan da bi birao. inilo mu se vanije da nadoknadi izgubljenu tenost u organizmu nego da brine o

afrikim parazitima. Jo nisu zvanino proglaeni taocima, niko to nije pomenuo, a Luis je sumnjao da e i biti reeno. Kada se sve zavri, ovi ljudi e tvrditi da su jednostavno doli da ih spasu, inei jedan iskljuivo humanitarni gest, i da su monici sa zapada opet pogreno protumaili njihove namere.

Vojnici kao da nisu primeivali da padaju mrak i kia. Oni stoje ili sede, nepokretni i neumoljivi. Nisu ba revnosni straari i Luis zamilja kako prolazi pored njih u mraku. Jedina stvarna prepreka je visina skoka sa otvorenih vrata, bez rampe. Mora biti da je visoko bar deset stopa. A tu je i vojnik koji ispija koka-kole pored vrata. Ali posle toga, do ume ima samo nekoliko desetina jardi.

Najzad neki od ljudi ukljui farove dipa koji bace sablasnu svetlost, a ona se opet odbija od lokvi i poigrava na plafonu. Putnici se spremaju za spavanje, a Luisu se ne d da zamuri. Njemu san nikada nije lako padao na oi. To je uvek bio luksuz koji mu je um uskraivao. Razmilja o ejnu koji spava ne zatvarajui oi sasvim. Kada ga je kao malog ljuljao, morao je znake sna da trai u njegovim udovima. Oseao bi kako ejnova svest poinje da odlazi i lagano naputa njegovo telo. To to bi sklopio oi, Luisu nije donosilo san. Samo bi mu donelo mrak, a sama ta misao bi ga dugo drala budnim.

Biznismen na dragoj strani prolaza je odmah zaspao okrenuvi glavu na stranu. Luis vadi novanik iz depa poeo je da ga ulja pa pogleda prema vojniku da proveri je li primeen. Pokua tiho da ga vrati u dep na koulji, ali ga ispusti i on se otvori na podu. Nekoliko fotografija ispadne, na jednoj je ejn kao beba, kovrdave plave kose. On ih podie paljivo kao da su lomljive. Teko je da ne poeli da nekoga okrivi za slepilo svoga sina.

Vadi jednu stariju sliku, koju ve due vreme nije pogledao. Na njoj je Helen, zamagljena u njegovim rukama, poput seanja na trenutak kada ju je slikao. Nekada je voleo da razmilja o sebi kao fotografu; bar je imao svu potrebnu opremu. Vratio je svoj novi foto-aparat u prodavnicu i da bi pokazao u emu misli

da je kvar, okrenuo se da napravi fotografiju pre nego to je i shvatio da e na njoj biti Helen. Ona se jednostavno zadesila tu ekajui prodavca. Ta, sada izbledela slika, predstavlja upravo prvi trenutak kada ju je ugledao. Prvi pogled. Ali to nije bila ljubav, bar ne u taj mah.

Hou da mi date negativ", zatraila je. Ha?" Ne moete da me slikate bez dozvole." Samo sam isprobao aparat." Ipak hou da mi date negativ." Sea se kako ju je gledao. Pamti potpimu udaljenost izmedu

onoga to je govorila i svoje sposobnosti da je shvati. Ima tu i drugih fotografija", poeo je on. Na veem delu

filma." Ne moete da me slikate bez moje dozvole", ponovila je

ona. Poeo je da se usredsreuje na nju. Prvo na oi, zelene i

bistre, i toplo lice, ali takoe, i na vrstu i zastraujuu, pravu smeu kosu koja joj je slobodno padala na gola ramena.

Dajte mi film. Ja u ga razviti i vratiti vam vae slike. Ostaviu ih kod ovog oveka."

Fotografije mu nisu bile ba vane; to su bili samo neki zaustavljeni delovi ivota koji su se u odreenom trenutku vremena inili vredni uvanja, a sada su izgledali patetino, dovoljno da zaali zbog soiva, Halibarton kutije, pokvarenog foto-aparata zbog svega.

ujte, baciu tu sliku. Unitiu negativ. Meni ne treba." Neto u njegovom glasu ju je najzad smirilo. Ona slee

ramenima. ao mi je. Jednostavno, ne volim kad me slikaju stranci."

On die ruke da bi se opet izvinio, ali ona se ve okrenula i pola odatle. Okrenuo se majstoru. ujte, izgleda da je upravo sad dobro radio. Ne znam." On se opet osvrnu prema njoj, ali ona je ve izala.

Kada je dobio fotografije, zaustavljeni ivoti su bili ba

onako loi kako je i oekivao. Ali, njena slika je imala neku neoekivanu lepotu, i mada je jo nije poznavao, tada mu se uinilo kao i uvek kasnije, da je na neki nain uhvatio njenu sutinu. Prekrio je obeanje. Sauvao je i sliku i negativ. Fotografija je leala na njegovom stolu meu ostalima i postala mu je bliska, zbliio se sa njenim likom. Nije mogao da je izbaci iz svojih misli. Otkrio je da se zagleda u njenu fotografiju na svom stolu pre nego to uradi bilo ta drugo. Onda je poeo da osea krivicu zbog prekrene rei, pa je jedne subote impulsivno stavio sliku i negativ u koverat i odneo ih kod onog fotografa. Razmiljao je da li da narui jo jednu fotografiju i odluio da to uini, ali momak u radnji ga je prepoznao, tako da mu je on predao koverat i ceduljicu sa izvinjenjem to ih tek sada vraa. Na kraju je, bez posebnog razloga, dopisao i broj svog telefona. Zatim je pokuao da je zaboravi.

Ujutru se komandir vraa i prolazi izmeu putnika, proveravajui pasoe. Dugo se zadrava kod Afrikanca, ispitujui ga i zahtevajui neto od njega otrim, ljutitim glasom. Afrikanac kao da je potresen. Njegove snane ruke nemaju mira dok se trudi da odgovara kratko i iskreno kao da komandir samo gubi vreme. Vojnici ga gledaju hladno. Komandir se jo jednom izdire na njega, a on odmie glavu i stee zube kao da oekuje udarac. Ali, komandir mu okree lea i gotovo otima Luisu i biznismenu pasoe iz ruku, jedva ih pogleda i vraa vlasnicima, pa nastavlja dalje.

Doneli su malo fufua, kau od kuvane manioke. Mladi vojnik na vratima jede svoj deo sa oitim zadovoljstvom. Biznismen gleda svoju porciju kao da oekuje pokuaj da ga otruju. Ali, glad je vrlo ubedljiv argument i Luis nainje svoj deo, mada prema amerikoj kuhinji, u kojoj je on vie navikao na Big Mek, ima ukus patete od konjskih kopita bez kvasca.

U mislima razlae svoju nevolju. Koliko dugo mogu ti vojnici da skrivaju injenicu da dre avion pun stranaca? Da li iko napolju zna ta se zaista deava? ta bi Helen mogla uti o

tome? Da su ivi? Teko je zamisliti da bi dugo pasivno sedela poto dobije slinu maglovitu i besmislenu informaciju; to ne bi liilo na nju. Vojnici kao da ni sami nisu sigurni ta e da urade. U istoj dosadi iekivanja teko je usredsrediti se na zapaanje dogaaja u celini, ve je to mogue samo u deliirna. Pomisao na mogunost iznenadnog i nepovoljnog zavretka izaziva mu muninu u elucu. Javijaju se trenuci panike kada mora da zatvori oi i pokua da uspostavi kontrolu nad svojim disanjem dok u mati traga za bljeskom Heleninog lica ili samo odjekom ejnovog glasa koji posee za njim sa te ogromne razdaljine.

Moda tri puta u toku prepodneva vojnik koji ih uva ustaje i mokri sa samih vrata tovarnog prostora. Zatim uzima sledeu limenku iz sopstvenog tajnog skladita koka-kole koja je zbog vruine dostigla opasan nivo nestabilnosti. On izgubi polovinu svake koju otvori. Leda vie nema jer su dozvolili da se neupotrebljen otopi. Toalet sada zaista smrdi. Na toj tropskoj vrelini taj smrad je mnogo jai od sposobnosti ula da ga prihvate i zanemare.

Holananin je poeo da peva narodne pesme na maternjem jeziku. Zvui kao kombinacija osera i Dilena. Poinje tiho, ali ubrzo nastavlja tuno. ovek koji je sedeo pored njega pomerio se, iako je tako morao da se priblii toaletu. Kao da se ni vojnicima to pevanje ne svia mnogo vie. Odlaze natrag i deru se na njega dok ne prestane. Posle toga, osim kripavog kalja starca kod pregrade, koga je verovatno trebalo poslati sa enama i decom, vlada tiina.

Nema mnogo odgovora na ejnova pitanja. Helen mu dri ruke na globusu koji su nali u biblioteci. Pomera mu prste preko planina ne severu Ajdaha do ruba pustinjskog basena istonog Vaingtona.

Ovo je Spokejn." 'Uzima ga za drugu ruku i pomera je lagano na drugu

polovinu da bi mu doarala gde je severna hemisfera. Zatim je pomera dalje, do Njujorka. Njegovi prsti prelaze Hadson.

"Ovo je naa kua u Njujorku. Evo koliko daleko smo otili." Gde je tata?" Globus je veliki, gotovo dve i po stope u preniku. Ona mora da

mu rairi ruke da bi dohvatio. Njegova ruka prelazi glatku povrinu Atlantika na kojoj nailazi na Brajev natpis koji ga imenuje.

ta ovde pie?" Pokuaj da proita. Srii." A-tlan-tski o-ke-an." On ga lagano miluje rukama. Veliki je.

Koje je boje?" Na ovoj mapi plav, medeni." Plav", kae on polako, pokuavajui da oseti boju po njenom

zvuku. Kao ptica?" Da." Ovo je Evropa. I Pariz." Ona zatim prelazi du linije Luisovog aviona, preko Mediterana i

libijskih planina. Opet okean?" Pustinja. Sahara. A onda je avion morao da sleti zbog kvara

u Kongu." Njegove ruke se zaustavljaju na tom mestu i on ih tu zadrava,

kao da hoe po mapi da shvati ta se to desilo njegovom ocu. Izgleda kao da je postao sav napet. Iznenadila ju je njegova reakcija kada mu je prvi put rekla za to. Oekivala je da e se vie uplaiti; znala je da e osetiti zabrinutost u njenom glasu. Ali, on je vie razmiljao o egzotinoj pustolovini u svemu tome. Poeleo je da sazna vie o Africi. Ona bi volela da smisli kako da mu objasni opasnost toga to se desilo, a da ga ne uznemiri.

Kuda se izlazi?" On pomera ruke unaokolo. Ona ga gleda. Izgleda ozbiljno: hoe da oseti put. Mislim da e morati da leti. Ili da nae amac", kae on. Mislim da si u pravu." Mama, moemo li mi da odemo po njega?" Helen duboko uvlai vazduh. Ne znam, ejne. Moda je

najbolje saekati. Brzo e se on vratiti." Hoe li otii u Njujork ili u Spokejn?"

Mislim...", poinje ona. Doi e gde god mi budemo." A ta ako je povreen?" Rekli su da je dobro", odgovara ona to ubedljivije moe.

Mislim da treba da im verujemo." Ne govori mu da danas nije ula nita novo i ne zna koliko dugo e to potrajati.

Jo jedna no. Dozvoljeno im je da na smenu ustaju i etaju prolazom u avionu. Luis stoji pored svog sedita. Da ima bilo kakvu predstavu o tome gde se nalaze, ta se nalazi iza gustog iblja i baldahina kine ume koja raste oko piste, mogao bi u toku noi da se izvue i da krene putem do grada. Jo ima svoj novac. Mogao bi nekome da plati da ga sakriju. Ameriki dolari mora da vrede.

Luis se naginje da proviri kroz prozor, kao da je neto moglo da se promeni da se uma pretvori u pravi aerodrom, kapiju, izlaz. Kapetana nisu videli od kada se poslednji put odvezao sa komandirom. Ostali piloti su otili da odspavaju u nekim od praznih sedita pozadi, mada inae provode sve vreme u pilotskoj kabini. im su spasioci" doli, zabranjeno im je da koriste radio, ali situacija je tokom ta dva dana postala oputenija. Svi oni razgovaraju sa straarima, pokuavaju da dou do informacija, meutim, ni vojnici ne znaju mnogo vie od njih. Putnici sa francuskog govornog podruja igraju karte, piju svoju prljavu vodu kao da je viski, smeju se i ekaju.

Afrikanac jedva da ustaje. Najvei deo vremena izgleda kao da meditira ili se tiho moli. Pomera se tek da bi izvesno vreme odstojao. Straar uvek reaguje veom budnou, a Afrikanac okree glavu od njega. Luis u poetku pretpostavlja da je to zato to on ima najvee anse za bekstvo. Ali, u pitanju je neto drugo paze na njega kao da nije neutralan u tom sukobu, kao na neprijatelja.

Luis seda okrenuvi lea zidu i prozoru. Mesec jo nije izaao, ali vedro zvezdano nebo potvruje da u blizini nema znatnijeg izvora svetlosti ni gradskih ulica. Na kraju tone u san.

Sanja aerodrom u Parizu. Sada izgleda kao da su staklene cevi i eskalatori beskrajni, a sav prostor izmeu njih je popunjen

velikim video-ekranima Dajmond Vina, sa oglasima, logotipima i sloganima koka-kole. Kad je stigao do kraja jednog od eskalatora, naao se na ogroranom etalitu, a zatim u jednoj od robnih kua u kojima se svata prodaje, kao i video-materijal, knjige i kompakt-diskovi. ena ili devojka za pultom (ne moe imati vie od devetnaest godina) se iz dosade naginje i hladno, prezrivo gleda u jedan od monitora na kome se vrte muziki video-spotovi za takmienje. On eka, dok joj ne privue panju, da bi joj postavio pitanje. Ona ga pogleda umornim oima i prilazi mu. U pupku ima zlatni prsten sa malim dijamantom, a ruke su joj gole i duge; stavlja ruke na pult, lagano mrdajui kukovima i prebacujui teinu sa jedne noge na drugu.

ta hoe, Luise?" On otvara oi prema plafonu, prema krugu svetlosti sa

prozora, i kad opet utone u san, nje vie nema.

Sledeeg, treeg dana, jednolinost njihovog iekivanja je prekinuta. Pre nego to je svanulo, dok se mrak jo pretvarao da je vean, Luisa bude neka svetla koja skakuu pistom. Komandir utrava u avion, ovoga puta u pratnji jo nekoliko vojnika. On nestrpljivo eka dok oni trae dvojicu kopilota. Od straha dolaze svesti dok idu niz prolaz. Komandir se dere na njih i guraju ih u pilotsku kabinu. Pojavljuje se slaba svetlost i Luis uspeva da vidi kako jedan od njih seda ispred radija i stavlja slualice na glavu. Komandir se opet izdire i ovaj ih skida; on die ruke kao da e da protestuje, a jedan od vojnika ga udara bez upozorenja. Poinje razgovor o tome ta treba uiniti sa radiom. Drugi pilot posee i pritie nekoliko prekidaa.

Pomoni energetski sistem oivi u repu aviona, uz tihi pisak. Zatim iz klima-ureaja poinje da izbija hladna para, a putnici gundaju. Vojnik pored vrata se ceri na njihovu akciju i naginje se napolje da vidi odakle dolazi taj zvuk. Luis brzo gurne svoj novanik i paso u sedite, duboko izmeu prsluka za spasavanje i sica. Zavlai ruku u dep da izvadi novac, ali vojnik ga sada gleda i on mora da odustane. Gurne knjigu u dep na seditu ispred sebe, pa se zavaljuje i zatvara oi. Pilot brzo govori neto na engleskom ali Luis razume

samo nekoliko rei od toga. On je pozvao kontrolni centar, identifikovao letelicu, i upravo je hteo da im kae kako je avion otet, kad mu komandir opet zapreti i kopilot nastavi da govori na francuskom. Kae nekoliko kratkih rei, pa eka. Na drugoj strani veze nekoga zovu.

im se dovoljno razdanilo, vojnici poinju da pretresaju avion, i to nekoliko sedita ispred Luisa. Otvaraju sve pregrade iznad putnika i izvlae sadraj. Uzimaju novac, nakit, sve to nau. Preturaju po Luisovoj torbi, pa se izdiru na njega. On podie ruke da bi pokazao da ih ne razume. Oni ga diu sa sedita. Pretresaju mu depove i oduzimaju novac i sat, pa nastavljaju dalje. Ima mnogo plena i oni ure jer je druga grupa poela otpozadi da radi isto to. Luis seda i primeuje da su vojnici napolju obili prtljanik. Ubrzo se pistom rasipaju odea i kozmetika, hartija i pidame dok se oni svadaju oko plena.

Kopilot se vratio radiju. Posle jednog minuta prua mikrofon komandiru. Ovome se ne dopada ono to uje i poinje da se nervira, ali se zaustavlja i nareuje kopilotu da iskljui radio. Pomoni energetski sistem se opet iskljuuje i klima ureaji prestaju da rade. Komandir se vraa u prostor za putnike i nareuje da pljakanje prestane. Zatim paljivo zagleda putnike, kao da trai neto raeu njima. Tada mu pogled pada na onog Afrikanca. Izdaje neko nareenje dvojici vojnika pored sebe. Za trenutak izgleda kao da bi mogli ovoga da ubiju na licu mesta. Obojica repetiraju puke i uzimaju ga na nian. On die ruke da bi se odbranio od moguih udaraca i ustaje. Komandir se izdire na njega. ovek izgleda potreseno, ali se ne pravda. Ovaj zastaje. Izgleda kao da se boji da napusti avion pun svedoka. Jedan od vojnika ga udara kundakom puke u rame, gurnuvi ga snano da se pokrene. Onda ga izvode iz aviona. Luis gleda kako ga guraju u zadnji deo jednog od vozila i brzo se odvoze niz pistu. Komandir odvodi dvojicu kopilota sa sobom ostavivi jo jednog vojnika da sedi u pilotskoj kabini; ovaj se tu zanima pritiskanjem prekidaa ukljuujui i iskljuujui nuna svetla na podu putnikog prostora dok drugi vojnik ne drekne na njega da prestane.

Helen izlazi u zadnje dvorite bez dempera i zatvara vrata za sobom. Kad najzad izdahne vazduh, on odlebdi u oblaiu. Ona stie ake u pesnice i puta da je hladnoa obuhvati. Zatim zatie sebe kako zuri u Sneka, ili u nazovi-Sneka Belia koga je ejn napravio. Otprilike je njegove visine i izgleda kao predivno izoblien patuljak.

Jedan dan posle ejnovog roenja duvala je meava. Da bi ga od bolnice preneli do kola, morali su da mu prekriju lice ebadima jer je vetar estoko duvao Menhetnom. Luis ga je urno poneo u kola pazei da se ne oklizne na zaleenom trotoaru. Vetar je bio toliko jak da joj je istrgao vrata iz ruku kada ih je prvi put otvorila. Luis je bio nagnut nad ejna da bi ga zatitio dok ona opet ne otvori vrata. Mada je put od vrata bolnice do kola trajao samo nekoliko minuta, stvorio se dramatian oseaj spasavanja. U kolima su jedan trenutak samo sedeli hvatajui dah. Helen je sklonila ebe sa njegovog lica, a on je ve spavao kada je puten iz bolnice.

Jesi li spremna?", pitanje je imalo vei znaaj nego to je Luis eleo.

Ne znam." Luis se nagnuo preko sedita i poljubio je, pa joj drao ruke

dok se nisu opet zagrejale. ao mi je." Ona tada nije reagovala, ali nikada nije zaboravila to izvinjenje.

Zbog ega ga je izrekao? Je li on to preuzimao odgovornost za ejnovo slepilo? Ili zbog toga to sam nije bio spreman? Tada je odlunost na njegovom licu i nain na koji ju je drao za ruke shvatila kao obeanje da e on preuzeti svoj deo tereta i od tog delia sudbine.

Helen se vraa u kuu i zatvara klizna vrata kao da odbacuje tu misao. Vraa se u mislima na ono to je ena iz ministarstva spoljnih poslova upravo rekla. Trai nain da to shvati kao vrednu informaciju i da ne sumnja u njenu istinitost. Zato pobijati da su zadrani kao taoci? emu tome pridavati toliki znaaj, ako oni to nisu? A ako nisu taoci, zato ve nisu izali odande?

Mediji su progutali tu priu. Treba li neko da poveruje kako u 21. veku u Africi jo postoji nekakvo srce tame," neko mesto toliko daleko u praumi, da vojni helikopteri ne bi mogli

tamo da stignu za nekoliko sati? Koliko bi trebalo da bude lakoverna? Prvi impuls u njoj je da sutra ode u Afriku i razbije im vrata, da im objasni kako ovo nije samo jo jedna situacija" koju mogu da ostave na svojim stolovima da bi stigli kui na veeru.

Helen sipa vodu preko kesice sa ajem, gledajui kako se para die iz olje. Broji, trudei se da nastavi da die. Stavi kaiku meda u aj i promea ga, pa odlazi do telefona. Pre nego to se sabrala, za trenutak slua signal, zatim poziva odreeni broj. Slua snimljenu poraku koja joj saoptava da je dobila VorldEid". Slubeni glas ne asocira na malu i skuenu kancelariju koje se ona sea. Pita za lokal koji joj je potreban i eka dok se poziv ne prosledi.

Deni? Ovde Helen Bark." Helen? Auh, posle toliko vremena." Jesi li jo okovan u kancelariji?" Vie me ne putaju napolje ni da spavam. U Aziji nisam

bio od kada ni ti nisi. Koliko ima? Deset godina?" Vie, ini mi se." Koliko godina sad ima tvoj sin?" ejn ima sedam godina." Kako je biti majka?" Divno. Zanimljivo." Verujem." uj, verovatno se pita zato te zovem. Nije zbog posla." Ako hoe da se vrati, nudimo istu bljutavu, besplatnu

skalu za dobrovoljni rad u dubini kontinenta." "Ne, zaista. I dalje sve vreme posveujem ejnu. To je moj

ivot." Ona udahne. Deni, treba mi pomo. Jesi li uo za ovo sa Er Fransoml

Mmm, nisam siguran." Afrika. Kongo." Oh, da." Luis je bio u tom avionu." Oh, sranje."

Jesi li uo neto?" Samo da je sleteo na nekom zabaenom mestu u umi i da

imaju problema da izvuku putnike." Prolo je tri dana. Nema ni rei, ni bilo kakvog plana za

datum evakuacije, nita. Besmisleno. Veruje li to?" Ne znam, radio sam sa vladama koje mogu biti prilino

nesposobne kad to hoe." Jeste li vi, momci, jo tamo? I pored svih borbi koje se

deavaju?" Mi smo uvek tamo naroito kad se borbe deavaju. Lake je

dobiti novac za nunu pomo." Kako izgleda?" Nisam bio tamo, ali znam neke koji su se nedavno vratili.

Istoni deo zemlje je problematian. Osnovna infrastruktura je toliko razruena navalom izbeglica iz Ruande i ratom da svaka pomo koju uspemo da transportujemo tamo stie prekasno, ili zavrava u pogrenim rukama, kod genocidiera ili milicajaca koji nisu bolji od nekih naoruanih razbojnika. UN pokuavaju da odre primirje uz pomo oko dve hiljade vojnika u celoj zemlji. Uganda i Ruanda se trude da stvore sliku saradnje pa su se borbe za sad malo stiale."

Razmiljam da poem." Gde?" Samo u prestonicu, Kinasu. Ministarstvo spoljnih

odugovlai. Mislim da ih treba malo pritisnuti. Ne mogu samo da sedim ovde."

Bie sama. ao mi je, jednostavno ne mogu da otpiem..." Shvatam te." ta mogu da uinim?" Uvuci tampu. Par svojih drugova. Neka malo naprave

buku." ta da im kaem?" Reci im da je dobra pria." Helen uzima povei gutljaj aja ekajui da on razmisli o

tome. Zatim menja temu da bi mu pruila priliku da odlui hoe li prihvatiti ideju.

Vodim i ejna." Nastaje kratka stanka. Ona sumnja da on osea kako je prvi put ozbiljno pomislila na to. Ne odgovara mi."

Razmiljam o tome. Zavisi od toga ta treba da uradi. Kinasa je od prilike ista kakva je uvek i bila to nije ba sjajno. Bie drugaije nego kad si ono davno bila u Aziji, ali ne mnogo drugaije. Dovoljno si pametna. Samo izbegavaj vojsku i dalje od spornih teritorija."

Sve to mora da bude vrlo brzo." Znam. Poeu da jurim tampu. Imam nekoliko ideja, ali

nee to biti niko iz Njusvika i Vaington Posta, pa nemoj da se razoara."

Nisam mislila..." On uje promenu u njenom glasu, izraz oseanja. ao mi

je. Mora da bude otro." Ne znam ta drugo da uradim. Hoe li i ti da poe?" Verovatno", kae on. Ne iznenauje me da razmilja o

tome." Helen isputa vazduh pokuavajui da se sabere. Helen, bie sve u redu." Hvala ti." Javiu ti se im stignem." Helen tiho ostavlja telefon na pult. Vraa se do prozora i kroz

sivo poslepodne gleda svoj odraz u staklu. Oi su joj crvene i vlane. Paljivim pogledom zuri u taj odraz traei snagu koja e joj biti potrebna da izdri. Nije u stanju da samo eka ta e se desiti, sedi pored telefona i nada se. Srce joj se odjednom stee u grudima ako se opusti, moe se uspaniiti. A potrebna je Luisu.

uje majku kako kalje u drugoj sobi. Kad je stigla do vrata, majka ve sedi na ivici kreveta spremajui se da se digne na dubak.

Mama, pusti da ti pomognem." Ne, draga, mogu sama." Mui se, ali uspeva. Gde je ejn?" Igra se u sklonitu." Polako prelaze u dnevnu sobu. Heleninoj majci kao da je

laknulo jer je opet sela.

Prija mi ova stolica." Helen se smeka. Znai, ide u Afriku?" To je samo ideja. Nisam odluila. Mogu i da ekam." Njena majka sklanja dubak sa prolaza i naginje se napred. Ne. Ne moe da eka." Njene bistre oi su u neskladu sa

telom invalida."Nema vremena. Tvoja roaka Mirijem moe da doe i pomogne mi nekoliko dana."

Mama!" U redu je." Helen je gleda bez rei. ta e sa ejnom?", pita je majka izbegavajui da je

pogleda pravo u oi. Bilo bi mu teko kad bih ga ostavila." Ali, to je Afrika." Mesto na kome, kao i ovde, ima ljudi." Opasno je." Imam li izbora?" Njena majka izgleda iskreno zabrinuta, ali i spremna da joj

veruje. A ona tu ne vidi nikakav izbor, bez obzira ta bi bilo ko drugi mislio o tome.

ta bi trebalo da uradim, mama? On treba da bude sa mnom. A u pitanju je njegov otac."

U toku popodneva u avion donose dva svenja dinamita, uvezana upredenim kanapom, kao i stari, umaeni akumulator i kablove za punjenje sa namerom da ih upotrebe za detonaciju. Veina tapova izgleda vrlo staro, znoje se na vlanom vazduhu i sa obe strane su naeti bledozelenom i belom korozijom. Izgledaju opasno nestabilno, kao da bi mogli eksplodirati i sami od sebe. Vojnici ostavljaju oba svenja napred, u kuhinju, kao da nisu sigurni ta bi trebalo da urade sa njima. Luisa neto presee kada je video kako oni slobodno barataju eksplozivom, ali ni oni, niti straar kao da nisu posebno zabrinuti. Ovaj poslednji mirno sedi sa nogama pored svenjeva i tapka po kundaku puke.

Luis se zatie kako zuri u taj dinamit prelazei pogledom

preko njega kao da tako moe da ga uini bezopasnim. Pa, kakav im je plan? Da dignu avion u vazduh? Sa putnicima u njemu? Je li to neka krajnje oajna mera zbog toga to pregovori preko radija nisu uspeli? Dlanovi mu se znoje. Vreme je da se neto uradi, bilo ta, da se preduzme akcija. Luis gleda to prijateljsko lice koje veselo srkue ameriki bezalkoholrii napitak. ovek mu uzvraa pogled ne skidajui osmeh sa lica.

Da li bi me ubio? Tada jedan od Francuza, nekoliko redova iza, ustaje. Ne

naputa sedite, ve samo poinje da se izdire na vojnike. Que voulez-vous faire avec cette dynamite?" U poetku oni ga ignoriu, ali Francuz i dalje vie.

Naposletku jedan od vojnika ode do njega, i uperi oruje pravo oveku u grudi.

Assieds-toi, espece de salaud." On vikne, pa se nasmeje. Nous allons eclater ce putin d'avion, sale conard avec vous tous dedans."

Luisu nije teko da pretpostavi ta ovaj govori, a prema nainu na koji pokazuje dinamit i smeje se, zakljuuje da je poruka uvredljiva. Ozbiljni su u vezi s tim. Sta bi bila svrha takve predstave? Ko od vanih prati ovo?

Sat kasnije vraa se jedan od vojnika. Nekoliko drugih odmetnika mu pomae da dogura rampu natrag na mesto. Oigledno je trebalo da postavi dinamit preko krila, blizu rezervoara sa gorivom. On pokuava sam sve da digne, ali teko je i nezgodno sa dva akumulatora i sve mu ispada iz ruku. Straar ga gleda, vie sa zanimanjem nego zabrinuto i on opet isputa sve; ovoga puta akumulator pada na vrh jednog svenja dinamita. Luis mora da skrene pogled. Na kraju taj vojnik moli straara da mu pomogne. U prvi mah pokuavaju da obuhvate oba akumulatora odjednom i izgleda da e im opet poispadati, meutim posle male rasprave uzimaju samo jedan, zajedno sa akumulatorom i kablovima, i polaze nazad, prema krilima. Luis zuri u preostali paket, dinamit i vrata iza njih koja niko ne uva. Rampa je i dalje na svom mestu. On pokuava da uspori disanje

pritisnuvi ruke u sedite da bi primorao sebe da se malo smiri. Kog davola e sad da urade?", pita biznismen nikoga

odreeno. Hteo je da zvui kao da se dosauje, ali glas mu podrhtava.

Luis i ne pokuava da mu odgovori. Osvre se niz prolaz. Vojnici i straar kao da ekaju da jedan od putnika izae sa svog mesta. Tada vojnici napolju poinju da viu i Luis uje udaljenu buku helikoptera. On pogleda kroz prozor. Nekoliko vojnika iskae iza jednog od dipova i otvara vatru. Veina putnika se saginje i pokriva glavu. uje se dobovanje metaka po trupu aviona neko je poeo da puca na njih. Straar i vojnik sada viu na putnika da oslobodi sedite kako bi mogli da spuste svoj teret. Luis se okrene. Vojnici rade brzo, izbezumljeno vezujui kablove za dinamit. Neto dovikuju onim vojnicima napolju, ali zbog pucnjave je nemogue uti ta. On posee ispod sedita i izvlai svoj novanik i paso. Iz nekog razloga grabi i svoju knjigu i tri prema vratima. Zastaje tu tek da vidi ta je to uzbudilo vojnike. Dva vojna helikoptera se pribliavaju iznad samog drvea, negde sa polovine piste, i svi vojnici pucaju prema njima.

Luis je izaao iz aviona i tri pre nego to je stigao i da razmisli o tome ta radi. Slobodnom rukom se hvata za gelender i preskae po tri stepenice. U podnoju se otro okree i tri prema nosu aviona da bi se to pre izgubio iz vidokruga. Odatle ima manje od osamdeset jardi do ruba ume. Bez osvrtanja sprintuje preko otvorenog asfalta. Ne moe da zna je li primeen i da li su pucnjevi koje uje upueni za njim. Oekuje da dinamit svakog minuta zapali rezervoare sa gorivom i da ga proguta vrelina eksplozije. Stie do ipraja za jedanaest sekundi, mada mu pre izgleda kao jedanaest minuta. Prvih nekoliko stopa je puno trnja i gue nego to se nadao. On knjigom titi lice i srlja napred, razmiui rastinje. Kada je zaao dvadesetak jardi, rastinje se proreuje i on moe bre da se kree. Nazire trag staze kojom bi mogao da poe. Dobro napreduje kad zapne nogom za jednu od mnotva puzavica isprepletenih na zemlji, i teko pada tako da ostaje bez vazduha i povreuje rame.

Borei se za vazduh, uje gromoglasni buku helikoptera iznad glave i nekoliko minuta izbezumljenu paljbu u njegovom pravcu. Zatim sve prestaje i helikopteri se gube u daljini. Nekoliko listova lagano pada sa umskog baldahina. On sedne i paljivo oslukuje hoe li iznad otrog zujanja insekata uti buku koju stvara ovek. Tada zauje neke priguene uzvike. Mora da su otkrili da je pobegao. Ustaje i nastavlja da tri, paljivo gledajui tlo ispred sebe i pratei onaj nagovetaj staze, ruku spremnih za jo jedan pad.

Tri gotovo ceo sat. Sunce se samo u sitnim mrljama probija kroz baldahin. Kada se naoblailo, postaje nemogue odrediti vreme. Najzad se zaustavlja. Zaao je par milja u umu. Ne uje se nikakva buka, niko ga ne prati, nema helikoptera ni pucnjave. Oni iji je zarobljenik bio, izgleda da su ga prepustili umi i raznoraznim insektima i pticama, kao i vlanoj umskoj trulei. Dugo mu treba da povrati dah. Vazduh je toliko zaguljiv da je gotovo nemogue disati. Brzo je trao. To je preveliki napor posle nekoliko dana neaktivnosti i osea to. Zatvara oi da ne bi povratio. Srce mu snano lupa. Kad otvori oi, masa lijana i puzavica, velikih stabala i malih, ravnih i irokih listova, i suneraste zemlje izgleda mu nezemaljski. Potreban mu je jedan dug i panian trenutak da se seti sa koje strane je doao. A onda, mnogo pre nego to bi oekivao, sputa se sumrak i poinje kia iznenadna, jaka, tropska kia, kao da ju je neko ukljuio prekidaem. On nalazi zaklon uz jedno stablo koje mora da ima bar osam do deset stopa u preniku. Korenje je zariveno u meku podlogu zemlje kao dugaki grebeni koji su vii od njega. Svetlost nestaje tako neprimetno da on nije ni opazio trenutak u kome je zavladao potpuni mrak.

U pet ujutru kua je hladna, a do sunevog izlaska ima jo par sati. Jo dva dana je prolo, a ministarstvo spoljnih poslova nema nikakvo novo saoptenje. Helen nije mnogo spavala, razmiljajui ta bi trebalo da uradi. Smeta ejna u krevet u udobnoj odei u kojoj bi mogao da bude u avionu i puta ga da spava do poslednjeg minuta.

Izlazei da upali kola, nosi i ebe. Vetar duva, a sitni sneg skakue i poigrava pri svetlu na verandi.

Mirijem bi trebalo da stigne do est. Helen i ejn moraju da krenu najkasnije u est i dvadeset, mada je ona spremna ve u petnaest do est. Za trenutak zastaje u dnevnoj sobi. Nema oseaja pripadnosti tom mestu, ali oseti krivicu izazvanu olakanjem zbog odlaska i podele ove odgovomosti, makar samo privremeno. Kad Helen proviri da vidi majku, ona spava. Tiho ulazi u sobu i stane pored kreveta. Odjednom je obuzima oseaj da radi neto sasvim pogreno. Ne za majku. Ni za ejna. Niti za nju samu. ini joj se besmislenim. Uspanieno pomilja da bi moda trebalo jednostavno da otkae sve to.

Tada zauje kako Mirijem ostavlja svoju super-veliku diet-kolu na kuhinjski pult, uz jedno ledeno sla. Ako e da otkae (ode do kola i vrati ejnovo ebe i zeku kod njega u krevet), mora prvo da obavesti Mirijem. Morae da joj se izvini zbog toga to ju je izvukla iz kreveta tako rano u nedelju ujutru, pa zatim da joj objasni zato je odluila da uradi ono to svi razumni ljudi ve znaju da bi trebalo uraditi: da ostane tu gde jeste, da eka pored telefona. Lako je zamisliti kako e Mirijem da se namrti kad joj to saopti. Helen nikada nije spadala tu. U krugu svoje porodice, takve kakva je, uvek se oseala kao da tri. Sav njen gradski razum odbacivan je kao ista glupost. Ne moe da promeni njihovo miljenje o tome da postoji neto praznoglavo i pogreno kod nje. Primeuje to na Mirijeminom licu kad se osvrne od friidera. Ne moe to da uradi. Bekstvo je sve to je u stanju da smisli; bolje je otpoeti neto upravo onako neobjanjivo i neodgovorno kako oekuju od nje, nego nespretno kapitulirati. Ovakvo razmiljanje o tome samo pojaava njenu odlunost. Preuzela je brigu o ejnu praktino sama, a sada i o majci. On ima snagu volje potrebnu za to.

Hvala ti, Mirijem. Ne znam ta bih..." Oh, ne brini za to." Mirijem se osmehne i Helen je zagrli, to ih obe iznenauje.

Ona ode u majinu sobu i neno je poljubi u obraz. Majka se pomeri, ali se ne probudi. ini joj se da je taj poljubac uao u

majine snove kao kratki predah od njenog bola. Tada majka otvara oi i posee za njenom rukom.

uvaj se." Neu dugo." Stee majinu ruku. Helen odnosi ejna napolje, do kola, i umota ga u toplo

ebe. On sedne i zeva dok se voze u rikverc prilaznim putem. Mama?" Da?" l' tata zna da mi dolazimo?" Ne bih rekla." Onda e se iznenaditi." ejn se osmehne i zavali u seditu.

ZAMBA LA FORET UMA

Pauk je zgrabio neto belu kesicu, neto to e biti sklonjeno, moda jaja to vue sa svojih osam nogu i lui na to nekakav klizavi i ljigavi lepak. Svetla ima tek toliko da Luis ugleda pauka sa belim i plavim mrljicama, veliine mia i toliko blizu njegovog lica da jedva moe da ga obuhvati pogledom. Obuzet je idejom da verovatno ve satima slua njegovo lepljivo ukanje. Prolaze ga lepljivi trnci od tog otkria. Gotovo da se zagrcnuo. Paukove prednje noge se ispruaju i povlae mehaniki kao da je pravi sudski medicinski vetak iji tupi skalpeli i testere za kosti seciraju le koji bi imao istu bledoplavu boju; to je ista mehanika ivota, lepljiva i gumasta.

Hladno korenje drveta ulja Luisu lea i on die pogled prema baldahinu ne bi li za trenutak ugledao nebo koje ga je ostavilo u ovom zaguljivom, zelenom ponoru, ali primeuje samo delie neprirodno svetle beline. Sada, kad je uspeo da pobegne od pauka, osea se sigurnije. Kia je sa prekidima padala cele noi, a najezda insekata dolazila i gubila se. U mraku je mogao da vidi sve i nita. Njegova mata je izgledala poput svetlosti na crnom pergamentu koja sadri njegove strahove na jeziku brojnih generacija belih ljudi opsednutih Afrikom. Neto je satima vritalo negde u blizini, u baldahinu, iznad njega. Paljivo je oslukivao ne bi li mu odredio poloaj, a onda bi prestajalo ostavljajui samo zvuk insekata i kie koja se probija kroz lie, kao i sumnju da ga je, u stvari, ikada uo. A onda odjednom, poput harpije koja je samo ekala kada e da mu skoi na lea, krici su opet poinjali. Teko je zamisliti da to vriti bilo kakva stvaa ivotinja. Ali ako jeste, a mora biti, pomislio je da bi takvi krici izbezumili i samu tu jadnu ivotinju.

uo je teke zvuke sa pogrenih mesta, mogao je gotovo da zamisli kako uje bubnjeve i pevanje ljudodera za koje je Stenli tvrdio da ga uje svakodnevno na mutnom Kongu dok se njime sputao prema vodopadima. Osetio je kako mu se leopard oeao o leda, poput make predui, a zatim mu polako zario

zube u vrat. U poetku, kao u snu, bilo je to i nekako erotino: rapavi, vlani jezik i topli dah, pa ak i pritisak zuba pre nego to su mu probili kou. Meutim, kada je spustio rake na vrat, bio je mokar, ali samo od kie; a no se sastojala od tenih zvukova, voda je curila sa lia kao iz esme, kia je pljutala po ogromnom baldahinu visoko iznad njega, uborila izmeu korenja, i bio je tu i onaj lepljivi zvuk koji je morao dolaziti od pauka.

Luis gleda u neprepoznatljivo iblje. Avion bi morao biti u pravcu u kome je on okrenut. Ne uspeva da ne misli o svom bekstvu kao pravolinijskom, mada instinktivno zna da ne moe biti u pravu. Mnogo puta je morao da skrene ili tri u krug. Ali, bez obzira na to, ne moe sebi dozvoliti da ostane tu i samo sedi. Ustaje, odabira najverovatniji pravac za povratak i polazi. Ako bi uspeo da doe blizu piste, mogao bi da nae drum. To je jedini orijentir koji ima; inae, to je jo jedna neznana staza u pustoj umi i lako bi mogao danima da hoda paralelno sa drumom, a da to i ne zna. Mora duboko da die da bi zadrao mir.

Neto ga pecka na nozi. On sputa pogled, poee se po zglavku i die okrvavljenu ruku. Odie blatnjavu manetnu pantalona. su mu lepljive od krvi. Prati krv uz nogu traei ozledu, ali umesto toga, otkriva jednu debelu, vlanu pijavicu kako mu sisa krv iz lista nozi. On poskoi, otirui je izbezumljeno, ali ona se dri. Najzad prisiljava sebe da se smiri i polako i sigurno uhvati tu ljigavu ivuljku noktima, i otkine je. Ona otpada u komadima, a on od toga samo jo vie krvari.

Dodavola!" Njegov glas zamire blizu njega, ovlaen okolnim mokrim

zelenilom. Ipak, poali to se oglasio. Ogromno drvee, kao kule oko njega, okree se poput nepoznatih bia koja odjednom postaju svesna ovog stranog stvorenja. Izgleda da su i ptice utihnule. On eka strepei da e dobiti odgovor. Ali, nita ne dolazi, osim moda neki otok u zujanju insekata.

Primeuje knjigu koja mu lei pored nogu i pomilja da je ostavi, ak i poe par koraka od nje, ali ona apsolutno odudara od te okoline. Knjiga ne moe da je ostavi. Ona je kao

ogledalo, jedini predmet civilizacije koji vidi pored sebe. Podie je i polazi ne znajui ide li u pravom ili pogrenom pravcu, popravlja li ili pogorava svoju situaciju. Ali, to i nije svojevoljan izbor, niti je sasvim i njegov, sopstveni. On prati najlaki put onaj koji mu uma nudi.

Poto je preao samo nekoliko stotina jardi, osea kako se neto novo penje po njemu. Pljeska ga, izbezumljeno se okreui u krug pokuavajui da vidi ta je to. Onda shvata da je to samo njegov novanik u depu pantalona. Gotovo da mu je ispao u probijanju kroz estar. On poe da ga gura natrag, ali ga izvadi. Otvara ga i nalazi Heleninu sliku. Odjednom osea kako mu se grlo stee. Prisea se kada ga je ona nazvala smejui se. Upravo je dobila fotografiju i negative.

Jednostavno sam morala da vas nazovem, da se izvinim. Potpuno sam zaboravila na ovu sliku. ao mi je to ste se muili. Uopte ne lii na mene."

Zar?" Oh, Gospode. Nadam se!" Nastala je neprijatna tiina. Luis pomisli da li bi trebalo da

uzvrati kako slika i nije tako loa, ali brinulo ga je kako bi to zvualo.

Niste li moda napravili kopije?", naalila se ona. Nisam." Nasmejao se sa olakanjem jer moe to da kae.

Ne. Nema kopija." Laknulo mi je. U poslednje vreme me opsedaju ucenama.

Ne mogu ni da pratim sve." Hou da vam kaem da sam pomiljao na to." Jeste li, ha?" Jesam." I odluili da to ne radite?" Nisam ba neki ucenjiva. U svakom sluaju, nisam

mogao da smislim zahteve." Niko to danas ne moe." On se nasmejao. Nastala je oputajua stanka. Onda on

progovori, ne razmiljajui: U stvari, imam jedan uslov pre nego

to vam predam duplikat negativa." Eto, znala sam." Popijte neki put kafu sa mnom." Zato?" Zato da ne?" Tiina. Pa?" I tu ideju, da me pozovete na sastanak... dala vam je ova

fotografija?" ini mi se." Opet je utala. Samo na oljicu kafe?" Dobro", rekla je ona. On vraa novanik u dep, duboko udie vazduh i nastavlja

put. Drvee koje se poput kula izdie iznad njegove glave, velianstveno je: mahagoni, prenika etiri stope i vunonosno drvee ije se mreasto korenje protee gotovo pet metara unaokolo, picasto i kolinovo drvee sa parazitskim lozama koje se uvijaju oko velikih, trulih stabala svojih mrtvih domaina. S vremena na vreme, kada uspe da baci pogled kroz lijane i irokolisno rastinje, bljesnu neka arena krila, kao da mu alju poruku.

Bez sunca nema naina da se orijentie, ali postoji blaga umska uzbrdica. Penjanje uz nju izgleda mu kao najverovatnije napredovanje, kao da bi mogao zaista negde da se popne ili dostigne neki vrhunac sa koga bi imao bolji pogled. Misli mu se smenjuju dok ide poput ptice u kavezu kojoj nita drugo ne zaokuplja panju. Ako proe dovoljno vremena, poee glasno da pria sam sa sobom, tek da bi ispunio prazninu i nedostatak rei. U gradu uvek postoji nekakav oblik prie koji mu obuzima misli, postoje ljudi i razgovor, znaci i reklame. Pada mu na pamet da praktino nije u stanju da misli bez rei.

Paukova mrea razapeta preko njegovog puta gotovo ga obara. ilava je i debela kao slonovska dlaka. On uzmakne par koraka. Prolaz kroz rastinje se zatvara. Jedini otvoren prolaz je

put kojim je doao. U prvom trenutku pomilja da se vrati, a tada se seti kako je rastinje bilo gusto tamo gde je uao u umu. Ne moe da vidi dublje od trideset jardi u pomrinu, ali sve to iblje bi moglo da oznaava ivicu neke istine, ili drum, ili selo ili Bog zna ta. On zaroni unutra.

Doekuje ga snaan otpor. Mlati slobodnom rukom i posle naporne borbe uspeva da prodre nekoliko jardi u taj lisnati zid. Udara nogama. Rukom nailazi na lozu sa savijenim pljosnatim trnom koji je otar poput bodljikave ice. Posekao je dlan. Shvata da su mu, ako hoe bilo ta da postigne, potrebne dve ruke, ali jo uvek mu se ne d da odbaci knjigu, pa je gurne u koulju i nastavlja dalje plivajui kroz rastinje. Posle jednog sata iscrpljen je, a ibljak ne poputa. ini mu se kao da je to nekakvo ivo bie sa zlim namerama, kao da bi to rastinje moglo zaista da ga pojede, ili samo ugui, tek da bi ga videlo kako umire. r da otpone istinsku borbu da bi suzbio sve ivlji oseaj guenja.

Dii. Dii. uh, Gospode. Lagano kretanje je jedini nain za napredovanje. Pokuava

da se vrati, ali izgubio je orijentaciju. To ga pogaa poput udarca. Beznadeno se izgubio na razdaljini kraoj od jedne gradske etvrti.

Polako. Polako. Postoji izlaz odavde. On gazi, trga, kida i utira dok najzad posrui ne izleti na

istinu stvorenu oko jednog velikog drveta. Skljoka se meu vlano korenje i praznim pogledom zuri u praumu koja ga je gotovo porazila. Odsutno udara po roju muva koje ga uznemiravaju. Okupljaju se svuda po njemu, naroito du obrva i vrata, i slinije su pelama. Ustaje i otresa ih besno, ali one se odmah vraaju. On opet poinje da poigrava, ali ubrzo se predaje. One trae samo njegovu so.

edan je. Vruina izvlai tenost iz njegovog tela. Visoko iznad njega uje se zvuk koji bi mogao poticati od kie, ali ne probija se dole do njega, osim u sporim, debelim kapima, poput ovih koje mu upravo kaplju na koleno svakih dvadeset do trideset sekundi. On uzima iroki votani list koji lei u blatu pored

njegove noge i poinje da hvata te kapi. Zvui apsurdno, ali to zahteva svu njegovu koncentraciju. Kada ne obrati panju na tano mesto gde kaplje, gubi kap i beskrajno eka sledeu. Kap po kap, sakupi za jedan gutljaj. Nije to hladna voda, ali jezik mu trne od uivanja.

Potrebno mu je bar etvrt galona vode. Dok mu voda kaplje u list, pokuava da prorauna koliko dobija. Treba mu bar deset minuta da napuni supenu kaiku. etiri supene kaike idu u olju za kafu, puta etiri za vr, i puta etiri. Ako kia nastavi da pada i ako on ne pogubi previe kapi, mogao bi sakupiti etvrt galona za oko deset sati. Popije jo jedan gutljaj, ali tada prestaje. Mesto kapanja mora da se pomerilo sa lelujanjem lia baldahina. On trai neko drugo mesto na kome voda moda curi sigurnije, hodajui sa dlanovima na gore kao da se moli. Najzad oseti jednu kap. Mnogo je sporije od onog prvog mesta i potrebno je pola sata da sakupi kaiku koju e list izdrati, a do tada njegove ruke ve oajniki drhte i on je umalo ne prospe.

To nije dovoljno. Gotovo je sigumo da e umreti od ei u kinoj umi ako uskoro ne izae iz nje. Opet kree dalje. Prelazi sto jardi nije loe. se jo ne nazire, ali sada je lake p