MALE SOLARNE ELEKTRANE

Od ideje do primene

Vanđelija Đurić, dipl.el.inž.

UVOD Izgradnja solarnih elektrana je poslednjih godina sve popularnija u Srbiji. Put od ideje do realizacije nije tako jednostavan, ali zato smo tu da ga koliko god možemo olakšamo. Najvažniji preduslov za primenu bilo kog projekta OIE jesu prirodni resursi, a Srbija je povoljno tlo za investiranje u solarne elektrane.

UVOD Razlog zbog koga postoji veliko interesovanje da se, gde god ima zgodnog mesta – postave paneli, leži pre svega u tome što Srbija ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja (između 1.500 i 2.200 godišnje, zavisno od lokacije). Najbolji uslovi su u jugoistočnom delu naše zemlje, gde je prosečna godišnja vrednost energije zračenja do 1.550 kWh/m2 (nešto manje je u centralnom delu, a najmanje na severozapadu).

UVOD Ulaganje u solarne elektrane je isplativo jer ova postrojenja imaju izuzetno niske troškove održavanja i ne traže dodatno angažovanje radnika, a država ugovara feed-in tarife na period od 12 godina. Ulaganje u solarnu energiju je perspektivno - dugoročno je stabilno i sigurno donosi prihod. Ipak, kako će se ova oblast razvijati, zavisi hoće li država u budućnosti novim ulagačima davati status povlašćenih proizvođača.

Prva, koja je sa “Elektroprivredom Srbije” potpisala ugovor, kao povlašćeni proizvođač, bila je solarna elektrana “Stubline” kod Obrenovca, snage 2,1 kW. Nju je izgradio Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije. Interesovanje nije jenjavalo, pa tako EPS danas otkupljuje električnu energiju od stotinak solarnih elektrana (sa statusom povlašćenog proizvođača). Broj stalno raste, zavisno od faze izgradnje i trenutka priključenja na sistem. Za prvih devet meseci 2014, od solarnih elektrana otkupljeno je 4,4 miliona kWh.

Tipičan fotonaponski mrežno povezan sistem

Uredbom Vlade, na početku 2013.godine definisane su feed-in tarife za svaku kategoriju solarnih elektrana – od 16,25 evrocenti za 1 KWh (za solarne elektrane na zemlji) do 20,66 evrocenti (za solarne elektrane do 30 kW na objektu). Ugovor se sklapa na 12 godina. Sa ovakvim feed-in tarifama moguće je finansirati solarne elektrane, a da period isplativosti investicije bude između 8 i 10 godina.

Istom Uredbom definisani su i uslovi za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije, pri čemu je definisana i ukupna instalisana snaga solarnih elektrana, koja može biti predmet dobijanja subvencionisanih feed-in tarifa.

KOLIKO SE SADA ISPLATI

PREDNOSTI I OGRANIČENJA

Prednosti su što je to čista tehnologija proizvodnje električne energije. Moduli se mogu postaviti na mestima koja imaju slabu upotrebnu vrednost: loše zemljište, kosi tereni, mesta odlaganja šljake ili nekog drugog otpada, močvare (najpre se mesto sanira, a zatim pretvara u korisnu površinu), itd. Lako i relativno brzo se montiraju, uz minimalne troškove izgradnje posebnih objekta.

Sve je napravljeno, čak postoje specijalni kontejneri gde se smeštaju veći invertori ili kontrolna soba. Lako se održavaju, samo se peru i eventualno se kosi trava između redova solarnih panela, ako se radi o sistemima na zemlji. Fiksni sistemi nemaju mehaničkih delova pa je cena održavanja i amortizacije minimizovana. Ne proizvode buku i ne zagađuju okolinu tokom eksploatacije, bilo da se radi o monokristalnim, polikristalnim ili amorfnim panelima. To isto važi i za invertore.

Kada govorimo o ograničenjima moramo najpre pomenuti da postoje neka, prirodna i tehnička ograničenja. Prvo, solarno polje ne proizvodi električnu energiju noću jer nema sunca. Takođe, ne daje elektrana uvek nominalnu snagu, već nešto manju, jer je nominalna, deklarisana za laboratorijske uslove. I još nešto, efikasnost solarnih ćelija opada sa vremenom rada elektrane.

Drugo, efikasnost solarne elektrane zavisi od topografije terena nagiba terena, senke koje daju okolna brda, zgrade, drveće ili neki drugi objekti), klimatskih uslova za dato mesto (vezano za: broj sunčanih dana i intenziteta sunca, temperaturne oscilacije tokom godine), zatim zavisi od geografske širine lokacije, kao, ali u malom delu i od njene nadmorske visine.

Kada se nalazi mesto za jedno veće solarno polje, moraju se obavezno uzeti u obzir ovi parametri, ne bi li se što preciznije odredila količina proizvedenih kWh godišnje, a time i vreme povraćaja novca.Cilj je da ulagač što ranije dođe na pozitivnu nulu i počne da dobija profit od postrojenja.

Treće, zavisi od obližnje distributivne mreže, tj. kapaciteta prenosne mreže. To se mora znati, čak i kod manjih projekata, a posebno većih, da li obližnja trafostanica, ako je ima, može da primi i distribuira planiranu energiju. U protivnom, iinvestitor mora da izgradi nedostajuće ee objekte, a to dodatno opterećuje investiciju.

Koliki je obim investicija i koje je vreme je potrebno za realizaciju projekta?

Obim investicije zavisi, pre svega, od novčane mase koju investitor želi da uloži. Zatim, zavisi o d raspoložive, neizdate snage od kvote (feed-in tarife) koju je Ministarstvo raspisalo.

Inače, kada su obezbeđene sve potrebne dozvole, građevinske, tehničke, itd., realizacija projekta se odvija relativno brzo. Naravno, vremenski reper su elektrane na fosilna goriva i vreme izvođenja radova na njihovoj izgradnji. Kod kućnih sistema to može da potraje dva-tri do desetak dana, zavisno od snage koja se instalira.

Vrednost investicije, pre svega, zavisi od planirane snage, koja će se instalisati kao i od tehničkih uslova priključenja. Nije ista cena po jedinici instalisane snage, ili kako se to meri u € /kW.Različite su cene za manje sisteme od 5kW, ili 30kW ili 100 i više kW. Najnižu cenu imaju veći projekti poput onih od 500kW ili 1MW.

Konačna cena jednog solarnog postrojenja, na primer od 5kW, ima u Srbiji najveće oscilacije. Tu se distributeri i oni koji montiraju najviše razlikuju. Poznato je da su najveće razlike u cenama kod malih sistema, i kreću se od 1.5 do 1.9 € /W. Kod većih sistema, na primer 200kW, cena se može kretati od 1.1 do 1.3 €/W.

Takođe, u ovaj odnos treba staviti i tip solarnih panela koji će se montirati, monokristalni su skuplji, dok su amorfni najjeftiniji. Potom, nije isto da li će se kupiti kineski, nemački, španski, italijanski proizvodi (ima još dugih proizvođača tako da se ove zemlje ne popularizuju). Međutim, da ne bi došlo do zabune, mora se reći da postoje solarni moduli kineske proizvodnje vrhunskog kvaliteta, možda i prestižnog u svojoj klasi. U krajnjem slučaju pogledaju se standardi koje zadovoljava oprema, i tako se uradi klasifikacija. Na osnovu tih podataka se može znati o kakvom je proizvodu reč.

I na kraju, konačna vrednost investicije zavisi od cene projektantskih i izvođačkih radova. Naime, ranije, kada su komponente bile daleko skuplje, projektantski i izvođački radovi nisu imali nekog velikog udela, gledano procentualno, u odnosu na ceo projekat. Međutim, danas sa velikim padom cena solarnih panela i invertora u svetu, počinje i ta stavka rashoda da igra značajnu ulogu.

Naša zemlja je konkurentna sa svojom “feed-in” tarifom, posebno u oblasti malih sistema do 30 kW. To ne znači da su ostale snage neprofitabilne. Da bi se reklo da je neka investicija zadovoljavajuća, mora se uraditi bar okvirna analiza vrednosti investicije, sa učešćem kamate banke, ako je ima, poslovanja elektrane za ceo ugovoreni period, pa tek onda reći za koji vremenski period će se desiti povraćaj novca.

Na primer, za manje sisteme od 30 kW, vreme za koje elektrana sebe otplati može biti 5.5 do 7.5 godina, zavisno od klimatskih i tehničkih uslova u kojima će ona raditi. Kod većih, može se govoriti o nešto drugačijoj vrednosti vremena povraćaja ali to, kako je već napomenuto, zavisi u mnogome od cene opreme i načina distribucije.

Međutim, to ne znači da posle 12 godina elektrane neće moći da privređuju. Moći će, ali pod drugačijim tržišnim uslovima koji budu važili. Iako će panelima opasti efikasnost (to se da videti u specifikacijama proizvođača), ipak oni ostaju proizvodno sposobni i isplativi. Radni vek elektrane ne mora prestati posle 12 godina, otkupna cena će se promeniti, a time i finansijsko stanje elektrane.

TRAJNOST SOLARNE ELEKTRANE

Uredba Vlade Srbije garantuje otkup električne energije iz solarne elektrane u periodu od 12 godina.

Solarne elektrane imaju 25 godina garantovane performanse rada. Nakon isteka 25 godina, solarni paneli zadržavaju 80% početnih performansi.

UKRATKO

Obnovljivi izvor energije - SUNCE

Skoro neograničeni potencijal

Primenjivo na svakom mestu

Osnovna komponenta je silicijum, gotovo nepresušni materijal

(pesak u pustinji)

Robusna i pouzdana tehnologija

Doprinosi smanjenju CO2 emisije

Za rad nisu potrebna fosilna goriva

Niski troškovi održavanja

Nezavisnost od rastućih cena energenata

Feed in tarifa u Srbiji

Ugovor na 12 godina – EPS.

Ako ste se odlučili za investiranje u solarnu elektranu, sledi izbor solarnih ćelija:

Osnovni tipovi PV ćelija:

Monokristalne ćelije

Ćelije su okruglog ili kvadratnog oblika

Debljina je normalno 0.3 mm

Dimenzije ćelija 125 x 125mm ili 156 x 156mm

Boja tamno plava, crna

Efikasnost 16-20%. U laboratoriji do 25%

Polikristalne ćelije Ćelije su kvadratnog oblika

Debljina je normalno 0.25 do 0.4 mm Dimenzije ćelija 125 x 125mm

ili 156 x 156 mm Boja plava, siva Efikasnost 15-16%.

U laboratoriji do 19-20%

Amorfne ćelije

Visoka fleksibilnost u proizvodnji, bilo kog oblika

Debljina aktivnog sloja 0.001 mm

Dimenzije ćelija standardno 0,77 x 2,44m, specijalno 2x3m Boja crveno-braon ka crnoj, ili plava ka ljubičastoj

Efikasnost nakon stabilizacije 5-8%

Kadmijum telurove (CdTe) ćelije .Homogena struktura, bilo koji oblik moguć

Debljina aktivnog sloja 0.0008 mm .

Dimenzije ćelija max. 1,2 x 0,6m

Boja tamno zelena ka crnoj

Efikasnost 6-9%

Projektovanje sistema

Definisati prostor predviđen za PV postrojenje – montaža na kosi krov,ravan krov, zemlju...

Uskladiti željenu nazivnu snagu sa prostornim mogućnostima

PREPORUKE

PRORAČUN FOTONAPONSKIH SISTEMA (godišnji prihod električne energije): Godišnji dobitak energije iz fotonaponskog sistema (KWh) = Maksimalna snaga sistema (Wp) x prosečni godišnji sunčani sati x 0,75 (srednji gubici sistema/invertora)

Na primer: Sa 50 soalrnih panela od 220 W po panelu, maksimalna snaga sistema je 11,00 kW uz prosečnih 1600 sunčanih sati godišnje , ako se primeni faktor gubitaka od 0,75, očekujemo od sunca 13.200,00 kWh godišnje.

U primeru smo uzeli prosek od 1600 sunčanih sati godišnje , a on može biti u rasponu od 1500 do 2200, a dešava se da bude i više u južnim krajevima

Srbije. Iz toga možemo zaključiti da je lokacija veoma bitna za prinos solarne elektrane + naravno položaj postavljanja panela.

OD IDEJE DO PRIMENE

Možda ste takođe i vi razmišljali o ulaganju u solarnu (fotonaponsku) elektranu, ali ne znate odakle da počnete. Bez straha, niste jedini. Pravo pitanje, kako početi, je jedno od najčešćih koje postavljaju budući investitori. Zbog toga što ulaganje u solarnu elektranu zahteva relativno veliki početni kapital, zaslužuje temeljno razmatranje, bez "mačka u džaku" već samo konkretne argumente.

Počnimo od temelja da potražimo odgovore.

1. Zašto je dobro ulagati u solarnu elektranu? Ako posmatramo iz ugla ekologije, električna energija dobijena od sunca je najekološki način dobijanja energije. Sunce je besplatno, nije ničije vlasništvo i nikad neće nestati. Ulaganje u sunčanu elektranu je ulaganje u budućnost. Solarna elektrana je dugoročno rešenje, jer predstavlja dugoročni prihod od električne energije.

2. Ko može da gradi solarnu elektranu? Bilo ko: individualna domaćinstva, preduzetnici, opštine, fizička i pravna lica, itd. Ovakve investicije su sada moguće i kod nas.

Ukoliko se gradi sistem za sopstvenu upotrebu, nema potrebe za dokumentacijom, osim garancije na opremu i preporuke da sistem montira stručno osposobljeno lice/električar.

U slučaju izgradnje solarne elektrane (preko 30kW), investitor je dužan da se registruje kao proizvođač el. energije ili doda šifru delatnosti u okviru postojeće firme.

4. Da li su solarne elektrane modni trend? Ne, nisu. Sunčeva energija je najperspektivniji oblik energije u smislu ekologije. U viziji Evropske Unije (EU) za fotonaponske sisteme određeno je da će se do 2030. godine u EU instalirati solarne elektrane čija će snaga dostići 200 Giga-Watta, a to je 4 % ukupne svetske proizvodnje električne energije. Do 2050. godine sva proizvedena električna energija iz solarnih sistema trebalo bi da dostigne preko 25% od ukupne električne energije, proizvedene na klasičan način, u celom svetu.

5. Gde je moguće postaviti solarnu elektranu? Recimo, želite da postavite elektranu na postojeći objekat ili zemljište u vašem vlasništvu. Možete je postaviti vrlo lako na krov, nadstešnicu, na fasadu, kao krov zimske bašte ili kao samostalan sistem na zemljištu. U prvom koraku možete vrlo lako sami proveriti gdje bi bilo najbolje postaviti sistem, a to je južna strana krova, zida kuće, nadstrešnice itd. Optimalan ugao postavljanja solarne ćelije za zimski i letnji režim je između 30 i 35 stepeni.

6. Kolika površina solarnih panela je potrebna da se iz sunčane energije dobije 1 KW električne snage? Taj podatak najpre zavisi od osunčenja i vrste solarnih panela. Orijentaciono je za 1 kW električne snage potrebna površina solarnih ćelija od 7.5 do 8 metara kvadratnih.

7. Kada upotrebiti monokristalne, a kada polikristalne FN module? Načelno, monokristalni moduli imaju veći stepen iskorišćenja, a i skuplji su. Treba pažljivo birati, pošto dobri polikristalni moduli mogu imati bolji stepen iskorišćenja od "slabijih" monokristalnih. Zato je potrebno, za svaki objekat i zahtev investitora posebno odabrati najoptimalniji fotonaponski (FN) modul.

Opšte pravne odrednice za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača

Proizvodnja električne energije je delatnost od opšteg interesa, a

eksploatacija obnovljivih izvora energije (OIE) samo može da pospeši njenu proizvodnju, smanji emisiju štetnih gasova, smanji zavisnost od uvoza nafte i gasa, razvije industriju i kroz nju da uposli što više ljudi. Zato se krenulo sa planovima za njihovu implementaciju, a polje investiranja je postalo jako interesantno, kako domaćim tako i stranim ulagačima, sa nizom podstreka u solarnim projektima. Korist je obostrana, s tim što se mora voditi računa o planovima razvoja ovog sektora koje država propiše, jer se finansijski teret OIE direktno preliva na račun krajnjeg potrošača.

• Prema Strategiji Razvoja Energetike Republike Srbije do 2015.godine planirano je privlačenje privatnih izvora finansiranja u izgradnju solarnih energetskih postrojenja-objekata ukupne snage 2 (5) MW odnosno 10MW do 2020.

• Prema Zakonu o energetici, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije ekspolatacijom obnovljivih izvora energije(OIE). Uredbom su propisane mere podsticaja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao i uslovi otkupa. Između ostalog, uredbom su definisani : Feed in tariff-a za solarnu energiju, vreme trajanja ugovora, balansne strane, načini očitavanja, itd.

• Ali, najpre, pomenimo, da svi budući korisnici ovih uslova, privredni subjekti, moraju znati nekoliko termina šta znače, zarad jasnijeg snalaženja u procesu apliciranja za dozvolu i licencu (dozvola i licenca se izdaju ako se pravi solarna elektrana veća od 1 MW):

• Solarna energija spada u obnovljive izvore energije jer se nalazi u prirodi u slobodnom obliku i obnavlja se sama. Svi proizvođači, koji dobiju dozvolu za proizvodnju EE iz OIE, aktom nadležnog organa , postaju povlašćeni proizvođači. Mere podsticaja ili subvencije ili feed-in tariff-e (sinonimi koji se široko koriste u ovom poslovanju) su otkupne cene energije (obračunate za kWh) i klasifikuju se po vrsti obnovljivog izvora energije i instalisanoj snazi samog proizvodnog postrojenja.

• Ugovor o obaveznom otkupu povlašćeni proizvođač potpisuje sa državom na 12 godina(prava i obaveze kupca i povlašćenog proizvođača- proizvođača solarne energije na primer, uređuju se ugovorom u pisanoj formi).Snaga postrojenja se izražava u kW ili MW! Kod solarnih elektrana se ponekada barata I sa vršnom snagom, pa se obeležava “Wp” umesto sa”W”.Pravo na podsticajne mere feed-in tariff-u kod solarnih elektrana, tkz on-grid PV sistemi, imaju oni fotonaponski sistemi koji koriste neakumuliranu sunčevu energiju.

• Naglasimo da povlašćeni proizvođač EE ima pravo na podsticajne mere države koje važe u trenutku podnošenja zahteva. Država, preciznije EPS, je kupac zelene energije. EPS otkupljuje od povlašćenog proizvođača EE (naravno ako ispunjava uslove propisane zakonima i uredbama) po jasno definisanim i unapred preciziranim cenama.

• Zaključeni ugovor o otkupu subvencionisane energije mora biti u skladu sa sledećim navedenim zakonima i propisima:

• -Zakonom o energetici

• -Zakonom o obligacionim odnosima

• -Zakonom o zaštiti životne sredine

• -Zakonom o javnim preduzećima

• -Zakonom o planiranju i izgradnji

• -Uredbom o isporuci električne energije

• -Pravilima rada distributivnog sistema

• -Propisima kojima se preciziraju uslovi za sticanje statusa povlašćenog proizvođača, kao i sa kriterijumima za ocenu ispunjenosti istih, itd.

• Zainteresovana strana (budući povlašćeni proizvođač) za ulaganje u instalacije solarnih panela povezanih u mrežu, podnosi kupcu električne energije -državi (tj. EPS-u) zajedno sa zahtevom za zaključenje ugovora i rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača. To znači da se ovaj status mora prethodno obezbediti. Kada povlašćeni proizvođač podnese zahtev u pisanoj formi kupcu zelene energije (u našem slučaju kupac je država), država je dužna da u roku od 30 dana, od trenutka podnošenja, zaključi ugovor. Naravno, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi. Bitna stvar je ta da vlasnik solarnih panela – budući proizvođač EE, koji je zaključio ugovor, nema obavezu balansiranja, niti plaćanja naknade Elektroprivredi Srbije za usluge balansiranja

• Balansna odgovornost na tržištu električne energije je obaveza učesnika na tržištu da uravnoteže proizvodnju, potrošnju i ugovorenu kupovinu i prodaju električne energije u periodu za koji se utvrđuje balansno odstupanje i preuzmu finansijsku odgovornost za odstupanja – obaveza proizvođača „solarne struje“.

• Za povlašćene proizvođače EE važi da svu balansnu odgovornost preuzima javni kupac-država. Peglanje-poravnanje ili balansiranje snage između proizvodnje i potrošnje u sistemu snabdevanja je neophodno jer se u realnom vremenu dešavaju fluktuacije proizvodnje i potrošnje. Uz to, treba dodati da se time rešavaju i problemi zagušenja i obezbeđivanje potrebnog nivoa regulacionih rezervi EE. Takođe, energetski subject, u ovom slučaju država, ako nije drugačije naglašeno, preuzima balansnu odgovornost ,što je velika usluga za vlasnike manjih solarnih sistema.

• Energetski objekti su objekti u kojima se proizvodi električna energija i koji se grade u skladu sa zakonima kojima se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, ali u zavisnosti od instalisane snage, mora se prethodno obezbediti energetska dozvola. Prema Zakonu o Energetici male elektrane su snage do 10 MW.

• Energetski subjekt je pravno lice, tj. preduzetnik, koji je upisan u registar za obavljanje u ovom slučaju proizvodnja EE iz fotonaponskog sistema (solarni paneli). Prema tome, mora da je pravno lice, ako želi da EE prodaje državi, i savetuje se privredni subjekt oblika D.O.O.

• Energetska delatnost je u smislu zakona proizvodnja električne energije iz solarnih panela. Ovu vrstu delatnosti može obavljati preduzeće, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji je upisan u odgovarajući registar i koji ima licencu za obavljanje energetske delatnosti, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

• Merni uređaj za EE je brojilo električne energije, strujni i naponski merni transformator i ostala pomoćna oprema, čija je funkcija merenje električne energije. Kod kućnih sistema to je jednostavno ostvarivo dvosmernim brojilima i pratećom osiguračkom kutijom sa prekidačima i osiguračima.

• Pristup sistemu je pravo na korišćenje energetskog prenosnog sistema radi predaje ugovorene količine EE, u ugovoreno vreme, pod unapred propisanim i javnim uslovima. Zato je potrebna ekonomska analiza ili studija mesta i dobiti u kWh za godinu dana.

• Feed-in tariff-a je podsticajna otkupna cena. EE iz OIE koja zadovoljava propisane kriterijume. Cene su date u Uredbi o merama podsticaja za proizvodnju električne energije eksploatacijom obnovljivih izvora energije.

• Nadležno Ministarstvo za energetiku pripremilo je akt o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Prema tome njima se treba obratiti za informacije oko dobijanja potrebne energetske dozvole, i to je početak svih administrativnih koraka. Inače, bez statusa se ne može krenuti u naplatu po subvencionisanim cenama. Treba naglasiti da nadležno Ministarstvo, u skladu sa zakonom, propisuje način i bliže uslove za izdavanje energetske dozvole, sadržinu zahteva i način izdavanja energetske dozvole i vodi registar energetskih dozvola.

• Licenca je zakonski akt kojim se utvrđuje ispunjenost uslova propisanih zakonom za obavljanje energetske delatnosti , u ovom slučaju je to proizvodnja EE. Izdavanje licence zavisi od snage instaliranih solranih panela. Prema Zakonu o energetici, za postrojenja koja proizvode EE odobrene snage priključka do 1MW ne traba LICENCA. Inače, samu licencu izdaje Agencija za energetiku, međutim, ako energetski subjekat-proizvođač planira građenje sistema manjeg od 1MW u obnovljivim izvorima, ne traži Licencu. Za one veće investitore, recimo da Licenca važi 30 godina, da se može produžavati ali ne i prenositi.

• Priključenje na EEM, odnosno distributivni sistem, regulisano je odgovarajućim propisima i to:

• Zakonom o energetici

• Uredbom o uslovima isporuke električne energije

• Odlukom o utvrđivanju Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije

• Pravilima o radu distributivnog elektroenergetskog sistema

• Uredbom o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i

• u skladu sa standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja.

• Priključenje na elektroenergetsku mrežu obavlja se posle dobijanja upotrebne dozvole.

• Operator distributivnog sistema je dužan da u roku od šezdeset dana, od dana prijema pismenog zahteva, odluči o zahtevu za izdavanje odobrenja za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu. Nadležni energetski subjekt je u obavezi da izda pozitivno rešenje, ukoliko su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu tehničkog izveštaja, obračuna troškova priključka i drugih raspoloživih dokumenata.

• Energetski subjekt, na čiji sistem se priključuje objekat proizvođača energije, odobriće priključenje ako utvrdi da uređaji I instalacije objekta, koji se priključuju, ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehničkim i drugim propisima, kojima se uređuju uslovi i način eksploatacije tih objekata.Operator sistema je dužan da priključi objekat proizvođača električne energije na distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledećih uslova:

• Uslova iz odobrenja za priključenje

• Pribavljena upotrebna dozvola za objekat ili da uređaji i instalacije objekta proizvođača ispunjavaju tehničke i druge propisane uslove

• na mestu primopredaje uređena balansna odgovornost i pristup sistemu.

• Kako je obezbeđena koordinacija između odobrenja za priključenje na elektroenergetsku mrežu i drugih administrativnih procedura planiranja?

• U skladu sa definisanom procedurom za dobijanje dozvola i saglasnosti, investitor je dužan da stekne pravo na izgradnju i pravo na obavljanje delatnosti.U toku sticanja navedenih prava, investitor mora tri puta da podnosi zahteve operatoru distributivnog sistema i to:

• Pre izdavanja lokacijskih uslova, investitor mora da pribavi uslove za priključenje na električnu mrežu; za dobijanje energetske dozvole mora da pribavi mišljenje operatora sistema o uslovima i mogućnostima priključenja na sistem; posle dobijanja upotrebne dozvole neophodno je da izvrši priključenje objekta (elektrane) na elektroenergetsku mrežu.

• U proceduri za izgradnju objekata je definisana veza i koordinacija između operatora sistema i drugih institucija koje su nadležne za izdavanje dozvola u postupku izgradnje objekta.

OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE

Solarne elektrane su energetski objekti za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje električne energije iz potencijala sunčevog zračenja.

Ako u procesu proizvodnje električne energije, u pojedinačnom proizvodnom objektu, investitor ne vrši akumulaciju proizvedene električne energije i ukoliko ispuni određene uslove, može steći status povlašćenog proizvođača električne energije.

Klasifikacija elektrana

--objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage preko 10 MW

-- objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage od 1 do 10 MW

-- objekti za proizvodnju električne energije nazivne snage do 1 MW

Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa

povlašćenog proizvođača električne energije definišu se:

--elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju

sunčevog zračenja na objektu

--elektrane koje u procesu proizvodnje koriste energiju

sunčevog zračenja na tlu

OD IDEJE DO KORIŠĆENJA ELEKTRANE Nadležne institucije

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Ministarstvo građevine

Jedinica lokalne samouprave

Agencija za energetiku

Republički geodetski zavod

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja

Republički hidrometeorološki zavod

Elektromreža Srbije - EMS

Elektroprivreda Srbije - EPS

i ostale nadležne institucije u konkretnom slučaju

Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane

Pribavljanje planski uređene lokacije

Pribavljanje energetske dozvole

Izrada Prethodne studije opravdanosti

Rešavanje Imovinsko-pravnih odnosa / Parcelacija i

preparcelacija

Prikupljanje uslova za projektovanje

Pribavljanje lokacijskih uslova ( može se sprovesti pre ili posle pribavljanja energetske dozvole)

Osnovni koraci od ideje do korišćenja elektrane

Izrada Studije opravdanosti sa idejnim projektom /glavnim projektom

Izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu

Pribavljanje građevinske dozvole

Izgradnja objekta

Pribavljanje upotrebne dozvole

• Energetska dozvola

• Za dobijanje energetske dozvole prilažu se sledeća dokumenta :

• Izvod iz registra privrednih subjekata

lokacijski uslovi

• Mišljenje operatera prenosnog/distributivnog sistema o mogućnostima priključenja /uslovi za priključenje

• Izjava banke o spremnosti da prati investitora u finansiranju

• Energetska dozvola je akt neophodan za pribavljanje građevinske dozvole propisan Zakonom o energetici

• Energetska dozvola nije potrebna za objekte snage manje od 1 MW

STATUS POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA

Pravo prvenstva pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada tih sistema

Pravo na subvencije (poreske, carinske i druge olakšice)

Mere podsticaja: 1) podsticajni period; 2) preuzimanje balansne odgovornosti; 3) besplatno očitavanje proizvedene energije 4) podsticajna otkupna cena; 5) pravo da nakon prestanka podsticajnog perioda zaključi ugovor sa javnim snabdevačem po ceni na organizovanom tržištu;

Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija

Član 144. Zakona o planiranju i izgradnji

• Solarni kolektori PN paneli su jednostavni objekti na postojećim objektima

• Nije potrebno pribavljanje lokacijske i građevinske dozvole

• Uslovi:

-- grade se na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, na način da ne ometaju izgled zgrada,

susedne objekte i pešačke staze

Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija

• Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji

• Solarni kolektori, solarne ćelije, kao i pomoćni ili ekonomski

objekti

• Nije potrebna Građevinskea dozvola, već samo

Rešenje za izvođenje radova

Posebni slučajevi izgradnje solarnih kolektora i solarnih ćelija

Dokumentacija:

1. dokaz o pravu svojine,

2. Idejni, odnosno glavni projekat,

3. Uređena lokacija za pomoćni objekat,

3. Može se izdati upotrebna dozvola

UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU

Pravilima o radu distributivnog sistema i važećim propisima i normama definisane su granice u okviru kojih operator distributivnog sistema (ODS) mora da održava električne prilike. Distribuirani izvori, ako su pravilno dimenzionisani, mogu popraviti električne prilike u mreži. Međutim, većina distribuiranih izvora je finansirana od strane privatnih investitora, koji sami definišu tip, lokaciju i snagu elektrane, gledajući, pri tom, isključivo svoju finansijsku korist. Prema Zakonu o energetici, ODS je obavezan da preuzme svu proizvedenu energiju iz obnovljivih izvora.

UTICAJ DISTRIBUIRANIH IZVORA NA DISTRIBUTIVNU MREŽU

Za razvoj distributivne mreže je nužno što tačnije predvideti uticaj budućih distribuiranih izvora na električne prilike u mreži, kako bi se potrošačima mogla isporučiti električna energija zadovoljavajućeg kvaliteta, pazeći, pri tom, da se gubici u elektroenergetskoj mreži svedu na minimum. Za distribuirane izvore je karakteristična velika prostorna raspršenost, nepredvidivost lokacije budućih elektrana, kao i zavisnost od trenutnih vremenskih prilika , a upravljanje proizvodnjom nije u nadležnosti ODS-a. To sve stvara dodatne probleme ODS-u u upravljanju distributivnom mrežom. Uticaj distribuiranih izvora na distributivnu mrežu može biti pozitivan, ali i negativan.

Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži

Uticaj distribuiranih izvora na gubitke u mreži je jedan od najbitnijih faktora prilikom njihovog planiranja. Cilj distribuiranih izvora je decentralizacija proizvodnje i delimično napuštanje izgradnje velikih elektrana, gde se energija prenosi na velike udaljenosti, što stvara gubitke u elektroenergetskom sistemu. Distribuirana proizvodnja bi trebalo da rastereti prenosnu mrežu i na taj način poveća efikasnost. S obzirom da se radi o malim proizvodnim jedinicama, koje će se priključiti na srednjenaponsku (SN) ili niskonaponsku (NN) mrežu, prilikom planiranja bi trebalo osigurati da se proizvedena energija i potroši na istom ili na nižem naponskom nivou.

U protivnom dolazi do povećanja gubitaka u mreži, pa korist od takve proizvodnje, ima samo vlasnik elektrane, koji ima cilj da proizvede što više energije, po podsticajnoj ceni.

Uticaj na gubitke razmotrićemo na primeru radijalnog nn izvoda s trinaest čvorišta i priključenom solarnom elektranom u trinaestom čvorištu .

• Potrebno je prvo izračunati gubitke u mreži bez elektrane, a zatim uraditi proračune tokova snaga, povećavajući postupno snagu elektrane, pri čemu opterećenja u čvorištima ostaju konstantna.

• Rezultati proračuna prikazani su u tablici i na grafiku.

• Iz rezultata proračuna se vidi da u početku, sa porastom snage elektrane ,gubici u mreži opadaju do određene granice, a potom počinju da rastu.

• Iz podataka u tablici se vidi da, pri snazi elekrane od 30kVA, gubici u mreži postaju veći nego što su u slučaju kad elektrana nije priključena na mrežu.

• Zato je, prilikom dimenzionisanja elektrane, potrebno odrediti vršnu snagu elektrane koja sme da se priključi na mrežu, a da pri tom ne povećava gubitke u mreži.

Uticaj distribuiranih izvora na naponske prilike

• Osnovni zadatak ODS-a je održavanje napona na mestu predaje električne energije u okviru propisanih granica. Do pojave distribuiranih izvora najčešći problem je bio prenizak napon dugačkih i preopterećenih radijalnih mreža. Distribuirani izvori, ubacivanjem energije u mrežu, podižu napon u tački priključenja.

• Ako je mreža preopterećena, pa je na njenom kraju napon prenizak, priključenjem elektrane napon se podiže. Na taj način distribuirani izvori utiču pozitivno, jer pomažu održavanju naponskih prilika. To se može uočiti na jednostavnom primeru nn radijalne mreže sa pet čvorišta na slici na koju su priključene dve male elektrane u čvorištima 1 i 4.

Međutim, ako je mreža slaba i neopterećena, njen napon, u zavisnosti od trenutne snage distribuiranih izvora ,raste. U trenucima malog opterećenja i velike proizvodnje distribuiranih izvora ,napon u pojedinim delovima mreže poraste. Elektrane će zbog podopterećenosti mreže prouzrokovati porast napona u celoj mreži. Ako je razlika između trenutne potrošnje u čvorištima i proizvodnje distribuiranih izvora dovoljno velika, napon će u pojedinim tačkama mreže porasti iznad dozvoljene granice. Na taj način elektrana narušava postojeće električne prilike u mreži ,pa je, pre odobrenja vršne snage elektrane, ,potrebno izvršiti proveru uticaja elektrane na naponske prilike.

Uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne energije

Uticaj distribuiranih izvora na gubitke i naponske prilike se može predvideti na bazi proračuna, korišćenjem realnih podataka dobijenih merenjem.

Međutim, uticaj distribuiranih izvora na kvalitet električne energije moguće je odrediti jedino mernim uređajima.

Stoga je obavezno izvršiti merenja, na mestu priključenja elektrane ,pre i nakon priključenja na mrežu. Prilikom merenja posmatra se uticaj elektrane na:

• Frekvenciju napona

• Harmonijsko izobličenje (THD faktor)

• Flikere

• Naponsku nesimetriju

• Faktor snage

• Svi mereni parametri moraju biti u skladu s važećom normom EN 50160 koja definše kvalitet električne energije.

OPTIMIZACIJA PARAMETARA DISTRIBUIRANIH IZVORA

Optimizacija distribuirane proizvodnje se najcešće sprovodi za sledeće parametre:

-lokacija distribuiranog izvora

-snaga distribuiranog izvora

-gubici energije

Optimalne lokacije budućih distribuiranih izvora se određuju prilikom planiranja . Međutim, kako je izgradnja ME najčešće finansirana od strane privatnih investitora, optimizacija lokacije budućih elektrana je vrlo upitna, jer investitori uglavnom sami definšu lokaciju elektrane. Stoga se češće sprovodi optimizacija distribuiranih izvora s obzirom na vršnu snagu elektrane. Optimizacija se najčešće sprovodi sa ulaznim podacima karakterističnih trenutaka dnevnog dijagrama potrošnje i proizvodnje, a za konačno rešenje se uzima najgori mogući slučaj.

Primena pametnih/naprednih mreža za optimalno

upravljanje distributivnom mrežom

Kapacitet distributivne mreže za prihvatanje distribuiranih izvora je ograničen karakteristikama mreže i potrošnje na toj mreži. Distribuirani izvori većih snaga priključivaće se na SN mrežu i biće u sistemu daljinskog upravljanja, tako da dispečer može direktno upravljati prekidačem za odvajanje elektrane i izdavati naredbe za povećanje ili smanjenje izlazne snage ME. Međutim, očekuje se da najveći broj distribuiranih izvora budu mikro fotonaponski sistemi koji će se graditi na krovovima kuća i priključivati na nn mrežu.

ZAKLJUČAK

Najveći izazov planiranju i upravljanju distributivnom mrežom predstavljaće veliki broj distribuiranih izvora, koji inače pasivnu distributivnu mrežu pretvaraju u aktivnu. Aktivna distributivna mreža, u kojoj se intenzivno primjenjuju nove informacione tehnologije i automatizacija je Napredna/pametna mreža. Povećanje udela distribuirane proizvodnje menja konvencionalne načine planiranja i upravljanja mrežom. S jedne strane,

distribuirani izvori će planiranje mreže učiniti još složenijim, dok s druge strane, ostale funkcionalnosti Inteligentne mreže omogućavaju prihvatanje distribuiranih izvora i odlaganje ulaganja u povećanje kapaciteta mreže.

• Najveći nedostatak postojećih sistema upravljanja je taj što znatan broj distributivnih objekata nije integrisan u sisteme, i to treba da bude prioritet daljeg razvoja ovog sistema, kao preduslov za uvođenje inteligentnih mreža, uz uvođenje naprednih brojila.

• Pravila o radu prenosnog i distributivnog sistema daju tehničke standarde za informacione tehnologije koje se koriste u upravljanju ovim sistemima. Usaglašenim planovima razvoja distributivnog sistema, sagledava se dalje uvođenje novih tehnologija neophodnih za upravljanje.

PITANJA

Hvala na pažnji