w w w . a l u r o l l . c o . y u

Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokreta�i su avangardne arhitekture.Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa «Kalzipom», stvaraju�i novi talas u gra�evinarstvu.Zahvaljuju�i najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.Za Vašu stvarala�ku mo�:Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!

Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:Kalzip® Engineering OfficeStjepan Klari�Vij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 OsijekHrvatskatel. +385 (0) 31 53 01 36fax. +385 (0) 31 53 01 37e-mail: kalzip@hi.t-com.hrHajduk Veljkova 11, 21000 Novi SadKongresni Master centar +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/

Umetnost izgradnjeu pokretu

Tema broja

Termoizolacija

20

Akva butik www.akvabutik.com 10Aluplast BGD www.aluplast.co.yu 21Arhitekti Tomi� www.cad.rs 89Ars kova� www.ars-kovac.com 69BASF www.basf.rs naslovnaBrabo www.brabo-rw.com 47Belwood www.parketcentar.com 51Elpal elpal98@verat.net 13Esal www.esal.si 17Euro Heat www.euroheat.co.yu 8Fadis www.fadis.com 91Gates www.gates.co.yu 14Ilmak www.ilmak.net 12Kalzip www.kalzip.com 3Kan-com www.kan-com.co.yu 15Knauf insulation www.knau� sulation.rs 27Komet www.komet-ca.co.yu 71Lafarge www.lafarge.com 7Lep izgled lepizgled@sezampro.rs 22Layher www.layher.rs 73Mladost www.mladostleskovac.co.yu 100Mondial 90 mondial90@hotmail.com 11Novosadski sajam www.sajam.net 9

Palisada www.palisada.rs 85Pan Komerc www.pankomerc.com 23Polymers group www.polymers.rs 49Potisje Kanjiža www.potisje-kanjiza.com 43Proventuss www.proventuss.com 24Put inženjering www.putinzenjering.com 59Putzmeister www.putzmeister.com 65Rapid www.rapid.rs 19Rolomatik www.rolomatik.com 93SAIE www.saie.bologna� ere.it 81SIEPA www.siepa.sr.gov.yu 57Toza Markovi� www.toza.co.rs 53Trimo inženjering www.trimo.co.yu 5Wienerberger www.wienerberger.co.yu 2

INDEX OGLASA

Agreks agreks@ptt.rs 95

Cementni proizvodi www.cementni.co.rs 95

Centrotehnika www.centrotehnica.com 95

Coning coning@eunet.rs 95

Eurofas BG 94

Kolubara gra�evinar www.kglgrad.com 94

Manes www.manesdoo.com 94

Novolab www.novolab.com 95

System Pro www.systempro.co.rs 94

RU

BR

IKA ������

8

info

Svetski festival arhitekture u Barseloni

Svetski festival arhitekture - World Archi-tecture Festival je godišnji događaj za arhi-tekte iz celog sveta. Promoteri festivala opi-sali su ga sledećim rečima: Festival slavi rad, brige i težnje međunarodne arhitektonske zajednice, kroz tri dana događanja, u Bar-seloni od 22. do 24. oktobra 2008. godine.

Festival će prikazati rastući međunarodni karakter arhitekture, slaveći takođe njene regionalne korene. Kroz izložbu, projekti prijavljeni za nagradu uporediće i suprot-staviti razne pristupe problemu 96 tipova zgrada u 16 kategorija.

Rok za dostavu prijava za Nagradu Svet-skog festivala arhitekture bio je 20. jun 2008. godine, a uslove su zadovoljava-le zgrade završene između 1. jula 2007. godine i 20. jun 2008. godine. Više o ovom festivalu i samim nagradama mo-žete pronaći na ofi cijelnoj web stranici(www.worldarchitecturefestival.com).

Napred u Pereslavlju

Srpsko građevinsko preduzeće Napred gradiće po projektu srpskih arhitekata u Pereslavlju, 110 km od Moskve, hotel površine 12.000m2, trgovinsko-turistički kompleks sa vilama i rekreativni centar sa bazenom, uku-pne površine 64 hektara. Ugovor, kojim je predviđeno da se kompletna gradnja završi u roku od dve godine, potpisali su glavni in-vestitor Vadim Jakunjin, direktor “Proteka”, najvećeg ruskog distributera lekova i direktor “Napreda” Miladin Đurović. Deo opreme i nameštaja, koji će biti ugrađeni u hotel biće, takođe, uvezeni iz Srbije.

VIDI MRTAV GOLUB! GDE?!

Blizina Olimpijskih igara, na samo 800 azij-skih kilometara od severnokorejske prestoni-ce Pjongjanga, pokrenula je temu o otvorenoj rani ovog grada – hotelu Ryugyong. Objekat zamišljen kao najviši i najveći hotel na svetu, sa 3.000 soba na preko 370.000m2 raspo-ređenih na 105 spratova koji dosežu visinu od 330m, postavljen u centralnoj zoni grada, trebalo je da privuče talas turista, posetilaca Igara u Seulu 1988, u Demokratsku narodnu republiku Koreju. Po podacima iz prethodne rečenice može da se nasluti šta je dalje bilo... Objekat nije završen do Olimpijade, radovi su stopirani 1992, nakon utrošenih (po slobodnim procenama) blizu pola milijarde dolara, ali je betonska konstrukcija završena i Ryugyong je ipak dospeo u Ginisa – trenutno je najveći napušten objekat na svetu.

Piramida duhova, hotel Prokletih ili kako ga već sve nazivaju, sada dominira gradom koji ga se odrekao – u zvaničnim mapama Pjon-gjanga nećete uspeti da pro-nađete nikakav trag (nije pozna-to da li je nekom posetiocu zaista i bila potrebna mapa ili pomoć prolaznika kako bi pronašao ovaj objekat).

Poveliki trn u oku, kako to obično biva, vreba svaku (nepostojeću) priliku da bude izvađen. Niotkuda se pojavilo ime investitora koji bi ulo-žio dodatnih 300 miliona dolara za završetak radova, naravno, pod uslovom da nema po-trebe za ozbiljnijom sanacijom konstruk-cije nakon više od 15 godina propadanja.

Princ iz bajke, Ora-scom Group sa se-dištem u Egiptu(!?), brzo je izdao saopšte-nje da nije uključen ni u kakve operacije u vezi sa hotelijerstvom u Severnoj Koreji. To ne čudi s obzirom da je samo prošle godine u ovu državu stiglo 2.000 posetilaca sa Zapada, što će reći da svi zajedno ne bi uspe-li da popune ni trećinu kapaciteta, makar tog jednog, severnokorej-skog hotela. Turistički bum u zemlji koja je pogođena prirodnom katastrofom dugo od-bijala humanitarnu pomoć, a zatim jedva dozvolila i kratkotraj-ni boravak pojedinim lekarima-volonterima, ne očekuje se u do-gledno vreme.

Hotel će strpljivo čekati neke bolje dane. Pla-ninu armiranog betona možete izbrisati sa mape, ali je ipak malo teže obrisati je sa pa-norame grada ■

Svet

9

info

Jadranski sajamgra�evinarstva u Budvi

Od 24. do 28. septembra održan je jubi-larni 30. Sajam građevinarstva u okviru Jadranskog sajma. U okviru ovogodišnje izložbe svoje proizvode i usluge predstavilo je više od 350 učesnika iz 35 zemalja: Crna Gora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovi-na, Brazil, Bugarska, Češka, Danska, Du-bai, Engleska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Italija, Indija, Irska, Japan, Kina, Koreja, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Norveška, Nemačka, Poljs-ka, Rusija, Slovenija, Srbija, Španija, Švajcarska, Švedska, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija.

AD Jadranski sajam, u cilju podsticanja tržišnog komuniciranja, edukacije potrošača, marketinškog i propagandnog prezen-tovanja proizvoda, najuspešnijim izlagačima dodeljuje priznanje – Expo Trophy. Prva nagrada, Zlatna plaketa i Expo Trophy se dodeljena je izlagaču Tehnomarket iz Pančeva, a u obrazloženju odluke navedeno je sledeće: Izuzetnim sklopom elemenata svojih profi la i stakla ovaj izlagač prevazilazi

standardne forme strukturalnih fasada. Znalačkim odabirom i komponovanjem forme, izlagač od hladnih tehnoloških ma-terijala postiže visokoumjetnički dojam i formira topao i ugodan ambijent što nije lako postići kada su aluminijum i staklo u pitanju. Stručnom i profesionalnom infor-matikom na ovom štandu osjećate da ste u jednom savremenom i sigurnom modernom arhitektonskom prostoru.

Na sajmu je održan i stručni skup povodom 30-godišnjice, na temu Poslodavci u global-nim, regionalnim i lokalnim promjenama. Organizator skupa bila je Unija posloda-vaca Crne Gore, a predavanje je održao am-basador Hrvatske u Crnoj Gori, gospodin Petar Turčinović. Ivan Mitrović, potpreds-ednik Unije poslodavaca Crne Gore istakao je tad da je ovaj stručni skup namenjen poslodavcima kako bi im se pomoglo u privlačenju partnera iz inostranstva, a Sajam građevinarstva je bio izuzetna prilika jer je okupio poslodavce iz 35 država.

Komasacija zemljišta

Komasacija je agrarno-pravna mera koja se provodi u svrhu grupisanja zemljišnih čestica radi racionalnije agrarne proizvodnje. Komasacija se sprovodi onda kada se zbog velike rascepkanosti zemljišta ne može or-

ganizovati proizvodnja koja osigurava renta-bilnost uloženih sredstava, odnosno ako se zemljište ne može obrađivati racionalno. Sprovodi se na određenom području, i po pravilu obuhvata zemljište jedne katastarske opštine.

Kompanija MapSoft saopštila je da je zahvaljujući uštedama dobijenim u primeni novih tehnologija i nove organizacije geo-detskih radova, u veoma oštroj konkurenciji, ugovorila izvođenje geodetskih radova na obnovi premera i komasaciji u katastar-skoj opštini Opovo u istoimenoj opštini, površine oko 5.000ha i katastarskoj opštini Nova Gajdobra, u opštini Bačka Palanka, površine oko 1.800ha.

Stručni nadzor nad realizacijom ovih radova poveren je Republičkom geodetskom za-vodu, a investitorski nadzor vrši Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Kako je navedeno u saopštenju, MarSoft se tokom 2007. godine prihva-tio novog poslovnog izazova koji je, nakon pauze duže od 15 godina, nametnuo novi, tržišni način izvođenja komasacija u Srbiji. Pripremajući se za taj posao, MapSoft je formirao konzorcijum komplementarnih preduzeća i razvio sopstvenu tehnologiju re-alizacije geodetskih radova u obnovi premera i komasaciji, zasnovanu na primeni digitalne fotogrametrije, GIS i GPS tehnologija.

Region

10

TRIMO SNV PLO�A

Pored olimpijskih borilišta u Pekingu BASF-ovi proizvodi prisutni su i na drugim stadionima širom sveta. Kao vodeći svetski proizvođač trkačkih staza za discipline lake atletike, kom-panija BASF napravila je Conipur® M, podlogu od čiste plastike koju čine tri sloja: dva donja ekstremno mekana sloja koja štite zglobove sportista i trećeg tvrđeg, ali elastičnog sloja koji sprinterima omogućava vrhunske rezulta-te. Conipur® M je, između ostalog, postavljen u čuvenu plavu trkačku stazu Olimpijskog sta-diona u Berlinu na kojem će se 2009. godine održati Svetsko prvenstvo u lakoj atletici.

Proizvodi najmodernije tehnologije kompani-je BASF prisutne su, ne samo u stadionima, nego i na samim sportistima. Dok su se stari Grci takmičili bosi, patike današnjih sportista su high-tech proizvodi, sastavljeni od preko

30 delova, na čijem su pravljenju stručnjaci godinama radili. Važna komponenta sport-skih patika je Elastollan®, specijalna plastična masa na bazi poliuretana BASF-ove � rme-ćerke Elastogran, koja se, između ostalog, primenjuje u pravljenju đonova, zaštitnih slojeva, elemenata za čvrstoću i elastičnost, a sportske patike čini savitljivim, laganim i otpornim na ekstremna opterećenja.

Kompanija BASF krije se i u modernoj sport-skoj odeći. Međuproizvod PolyTHF® važna je komponenta elastičnih vlakana elastana i spandeksa od kojih se prave kupaći kostimi i plivačka oprema. Kompanija BASF pravi i siro-vine za funkcionalne tekstile, npr. termoplastič-ne poliuretane (TPU) od kojih se prave tekstili koji dobro dišu, ili poliamid koji zaštitinim fakto-rom i do 80 štiti od opasnog UV zračenja.

Proizvodi kompanije BASF primenjuju se i kad su takmičenja završena. Tenzidi iz ši-rokog asortimana proizvoda Lutensol® ukla-njaju i najupornije nečistoće i primenjuju se u proizvodnji mnogih tečnih i praškastih de-terdženata širom sveta, a Sokalan® proizvodi sprečavaju prenošenje boje sa obojenog na belo rublje.

Da bi i sportisti bili spremni za vrhunske re-zultate, vitaminski dodaci za voćne sokove kompanije BASF doprinose uravnoteženoj is-hrani sportista. Vitamin C i E vezuju slobodne radikale kiseonika, koji se intenzivno stvaraju u mišićima sportista, i pomažu imunološki sistem. B vitamini imaju važnu ulogu u raz-meni ugljenih hidrata, belančevina i masti i organizmu su potrebni za stvaranje energije za rad srca, krvotoka i mišića ■

BASF – KOMPLETNA REŠENJA ZA SPORTISTE

info

11

infoSNV-3L paneli i tankifotovoltažni moduliKompanija Trimo razvila je i već instali-rala prvi fotovoltažni krovni sistem koji nudi ekološki podoban način dolaska do električne energije iz energije sunca. Dokaz da Trimo diše sa prirodom je članstvo u UN Global Compact, kao i znak Planet Positive, čiji je Trimo kompanija nosilac, navedeno je u saopštenju kompanije. Ovo je integrisano rešenje, koje se sastoji od SNV-3L panela i tankih fotovoltažnih modula. Zapravo, govori se o novoj gen-eraciji tankih priključnih fotovoltažnih modula koji se prave od amorfnog silikona, navode u kompaniji Trimo. Panel se može upotrebljavati na komercijalnom, industrij-skom, rekreativnom i na mnogim drugim tipovima zgrada. Takođe, moguće je da se grade i solarne elektrane po sistemu ključ u ruke, navedeno je u saopštenju.

Prema navodima iz saopštenja, solarne elek-trane proizvode zelenu električnu energiju, koju investitor može da prodaje po subsi-dies so-called feed-in tariff s, koja omogućava provratak investicije za kraći period. Da bi svojim korisnicima obezbedio podršku, Trimo je dodatno razvio softver za krovne panele – Trimo Expert PV, koji omogućava mesečnu procenu električne energije koju solarni paneli generišu i proizvode.

Inženjerska komora Srbijeobezbe�uje softvere za gra�evinare

Tokom leta, Inženjerska komora Srbije ponudila je članovima komore da pod veoma povoljnim uslovima nabave CAD i BIM softvere, koji su sam svetski vrh u građevinarstvu. Ponuđeni su softveri za izradu kompletne 3D arhitektonske do-kumentacije, 3D proračuna građevinskih konstrukcija i izradu visoko kvalitet-nih fotorealističkih prikaza (rendera), statičkih i dinamičkih animacija.

Svi paketi su međusobno kompatiblni što umnogome ubrzava i pojednostavljuje nji-hovo korišćenje, navode u Inženjerskoj ko-mori. Po izjavi direktora preduzeća hiCAD, Ivana Hajzlera, dugogodišnjeg distributera CAD softvera, akcija je trajala do 18. av-gusta 2008. godine.

Osnivanje nacionalneorganizacije inženjera konsultanataKrajem jula Međunarodno udruženje inženjera konsultanata – FIDIC (Federation Internationale Des Ingenieurs-Conseils) pozvalo je fi rme i inženjere iz Srbije da se pridruže osnivanju nacionalne organizacije inženjera konsultanata, a konačan potpis na Inicijativu najavljen je za 3. oktobar.

FIDIC je najveće svetsko udruženje koje propisuje standarde za upravljanje investicionim projektima, a gotovo svi međunarodni fi nansijeri i investitori, vodeće međunarodne komercijalne banke i investicioni fondovi zahtevaju da se nji-hovi investicioni projekti realizuju po standardima FIDIC.

Konsultanti i projektanti koji vladaju FID-IC standardima mnogo su konkurentniji za dobijanje poslova i pružanje usluga prilikom realizacije investicionih projekata.

Srbija

12

infoMeđunarodno udruženje FIDIC prihvatiće nacionalno udruženje u Srbiji kao stalnog člana, a svi zainteresovani podatke mogu proslediti na adresu FIDIC@yubuild.com, navedeno je na sajtu.

Izgradnja deponije kod JagodineAustrijska kompanija Porr Werner&Weber iz Beča, 23. jula je na mestu Gigoš, 12 km od Jagodine, počela izgradnju Sanitarne region-alne deponije komunalnog čvrstog otpada, u koju će, zajedno sa reciklažnim centrom u Jagodini, investirati 16 miliona evra. Izgrad-nju deponije, simboličnim sipanjem betona u temelj, označili su zamenik gradonačelnika Jagodine Petar Petrović i direktor te bečke fi rme za Srbiju Anton Šramel, a svečanosti je prisustovao i predsednik Skupštine Jagod-ine Ratko Stevanović.Direktor zajedničkog preduzeća Por W&W - Deponija Jagodina, koje je osnovano juna 2007. godine, Slobo-dan Cvetković, izjavio je da se deponija na Gigošu gradi po svim normama Evropske unije.

– Trenutno se gradi na osam hektara, s tim što će se proširiti na još sedam, a odlagalište je obezbeđeno vodonepropusnom folijom, sa drenažnim sistemom i sistemom za prečišćavanje otpadnih voda – objasnio je Cvetković. On je još napomenuo da će prva faza izgradnje deponije biti završena krajem oktobra, ili početkom novembra i da će tada sve opštine regiona dovoziti ovde otpad, a sve stare deponije, odnosno smetlišta u re-gionu, biće zatvorena.

Cvetković je napomenuo da će Reciklažni centar sa preradom sekundarnih sirovina biti izgrađen pored stare deponije u Jagodi-ni, na površini od sedam hektara, u kome će se vršiti selekcija i tretman sekundarnih sirovina: – Radimo na izradi projektne do-kumentacije i očekujem da će Reciklažni centar biti završen za oko tri meseca posle izgradnje deponije - rekao je Cvetković.Radove na izgradnji deponije izvodi fi rma Eurco iz Stare Pazove, prema projektu In-stituta Kirilo Savić iz Beograda.

Hotel na Iveru

Na Iveru, vrhu Tare, udaljenom od Dr-vengrada 8km, na nadmorskoj visini od 1.400 m, u režiji Emira Kusturice, tokom leta, započela je i gradnja hotela. Ovaj vi-sokokategorisani objekat prostiraće se na 3.500 m2, imaće sto kreveta, a najavljeno je da bi hotel već ove zime mogao da otvori vrata prvim gostima.

Na severozapadnoj strani Ivera pripremaju se četiri nove skijaške staze koje će opsluživati jedan ski lift. To znači da će Kusturičin zim-ski park biti duplo veći od postojećeg, pošto na jugoistočnoj padini Ivera već postoje četiri ski staze. Istovremeno, prokrčen je put Iver-Mitrovac, dug 22km, čije nasipanje je u toku. U podnožju sportske hale grade se dva teniska terena i zatvoreni bazen:– U planu je gradnja aerodromske piste u selu Kremna, desetak kilometara od Mokre gore. Urađen je projekat kojim je zamišljeno da pista bude duga 6000 m i da prima lake, sportske avione, pod uslovom da se reše imovinsko-pravni odnosi sa vlasnicima par-cela na tom području - kaže Radoje Andrić, direktor Drvengrada.

Informaciono-tehnološki park u In�ijiSporazum o saradnji na razvoju informaciono-tehnološkog parka i preuzi-manje parcele od 50 hektara na kojoj će se graditi prva faza parka potpisali su, 18. jula 2008. godine, predsednik opštine Inđija Goran Ješić i član borda direktora Embassy group Ramgopala Narajanana iz Bengalora, dok je ugovor o izgradnji pot-pisan 22. jula.

– Odmah nakon potpisivanja sporazuma o saradnji na planu informacionih tehnologija, potpisan je sporazum sa Urbanističkim za-vodom Vojvodine koji kreće u izradu detalj-nog plana regulacije za parcelu od 50 hek-tara, a mi, praktično, sledeće nedelje krećemo sa pripremom parcele i ograđivanjem za početak izgradnje, u ovom trenutku, jednog od najvažnijih projekata u Srbiji - rekao je predsednik opštine Goran Ješić.

– Memorandum o saradnji sa opštinom Inđija predstavlja značajan razvojni ko-rak kako za Srbiju tako i za Bengalor i za Embassy group Techzones – dodao je

13

infopredstavnik indijske kompanije Ramgopal Narajanan. Izgradnja prve faze IT parka u Inđiji obezbediće, kako je najavljeno, 2.500 radnih mesta. Više o svemu ovome bilo je reči prilikom potpisivanja ugovora između opštine Inđija i Embassy group par dana kasnije, kada je bio prisutan i vlasnik ove kompanije Džitu Virvani i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi RS Jasna Matić.

Nakon �elikaposkupljuje i cementZbog poskupljenja energenata cementara Holcim Srbija u Popovcu kod Paraćina bila je prinuđena da poveća cenu cementu i novimalu za 3,5% po toni, izjavio je gen-eralni direktor cementare Gustavo Navaro, naglašavajući da je to minimalno poskupljenje.– Pre ove odluke dugo smo vagali i vodili računa o kupcima. Za nas je sreća što u procesu proizvodnje umesto skupog gasa koristimo ugalj i alternativna goriva kao što su gume, trinja, tekstilni otpad i drugi čvrst otpadni materijal – naveo je Navaro, i dodao – Da nije toga, cena bi po toni bila veća za pet odsto. Navaro je ukazao da je upravo iz tih razloga poskupljenje cementa Holcima za 1,5% manje po toni u odnosu na druge proizvođače cementa u Srbiji. Pre ovog poskupljenja Holcim je svoj cement prodavao po ceni od 85 evra za tonu.

Nexe Grupa investira44 miliona evra u tri kompanije u SrbijiNexe Grupa iz Našica investiraće oko 44 miliona evra u tri preduzeća u Srbiji u kojima ima većinsko vlasništvo, najavio je predsednik uprave Nexe Grupe Ivan Ergović. On je rekao da su u toku dve inves-ticije u vrednosti od po 11 miliona evra. Reč je o ulaganjima u fabriku opeke Stražilovo iz Sremskih Karlovaca i cementaru Jelen Do u zapadnoj Srbiji, a uskoro će početi re-alizacija investicije vredne 22 miliona evra u Polet iz Novog Bečeja.

- U Jelen Dolu ćemo montirati novu liniju za proizvodnju kreča i potpuno novu peć vrednu 11 miliona evra. U Stražilovu smo upravo završili investiciju iste vrednosti i sada je u probnom radu potpuno nova linija za proizvodnju opeke - rekao je Ergović.

Investicijom u Jelen Dolu ova cementara proširiće proizvodni kapacitet na 350 tona negašenog kreča dnevno, što godišnje čini količinu od oko 125.000 tona. To je najveća pojedinačna investicija u cementari od njenog osnivanja. Novi pogon za izradu termoizolacionih blokova sa olakšanom glinenom masom u Stražilovu, omogućiće ovoj kompaniji da celokupni asortiman ter-mo blokova izvozi i na evropsko tržište.

Ergović je najavio da su u toku završne pripreme za izgradnja nove fabrike crepa i pogona za suvu preradu u novobečejskom Poletu. Izgradnja fabrike i pogona trebalo bi da počne naredne godine, a puna proizvod-nja očekuje se 2010. godine.

- Nova primarna prerada i fabrika za proiz-vodnju crepa više kategorije, kakvih u Srbiji trenutno nema, trebalo bi da počnu sa ra-dom iduće godine - rekao je Ergović.

Alas Holding u Zorka Opekui Zorku Keramiku uložio 14,5 miliona evraKompanije Zorka Keramika i Zorka Opeka, članice austrijskog Alas Holdinga, nalaze se u završnoj fazi investicija od 14,5 miliona evra, o čega je u razvoj Keramike uloženo 11 miliona evra, a u Opeku 3,5 miliona, saopšteno je iz Alas holdinga. Investicije u Zorka Keramici odnose se pre svega na nabavku najsavremenije opreme za proiz-vodnju keramičkih pločica, najpoznatijeg svetskog proizvođača industrijske opreme za proizvodnju keramičkih pločica kom-panije SACMI, kao i izgradnju dve nove fabričke hale.

U Zorka Opeci uloženo je u rekonstruisan-je fabričke hale i opremu za proizvodnju opekarskih proizvoda.

ZTR ELPAL SE BAVI PROIZVODNJOM I UGRADNJOM SVIH VRSTA LIMOVA ZA GRAÐEVINARSTVO

Kačer bb, UžiceTel/fax: 031/572-828Proizvodnja: 031/834-295Direktor: 031/572-363e-mail: elpal98@verat.net

14

infoObe fabrike značajnim ulaganjima i unapređenjima najavljuju dalje širenje na domaćem tržištu ali i prodor na sve zah-tevnija istočnoevropska tržišta.

– Ovim investicijama kapacitet fabrike Zorka Keramika povećan je sa 2 na 6 mili-ona m2 pločica. U 2008. godini očekujemo proizvodnju i prodaju od oko 3,2 miliona metara kvadratnih od čega je 50% planirano za plasman na strana tržišta - istakao je Miloje Jovanović, supervizor poslova pro-daje. Zorka Opeka sada ima proizvodni ka-pacitet od šest miliona komada klima-bloka ili 50 miliona komada fasadne opeke.

Poslovno-stambeni kompleks vredan35 miliona evra

Na mestu restorana Koling na Dedinju, kompanija Zeland najavila je početak gradnje poslovno-stambenog kompleksa vrednog 35 miliona evra. Kompleks će se nalaziti na mestu sadašnjeg kluba i restorana Koling i teniskih terena, na površini od 85 ari i obuhvataće tri stambene vile i poslovnu zgradu, a ukupna površina biće 20.000m2. Izgradnja će biti završena do proleća 2010. godine, pri čemu će Unicredit banka fi n-ansirati dve trećine projekta, dok je jednu trećinu kroz zemljište obezbedila kom-panija Zeland koju je osnovalo inženjersko preduzeće Koling.

– Vile će se sastojati od stanova površine 250m2 i luksuznih potkrovnih penthaus stanova na vrhu - kazao je direktor kom-panije Zeland”Ilija Čanković i dodao da su potencijalni kupci ličnosti iz oblasti sporta, kulture i šou biznisa, koji sebi mogu da priušte luksuzne stanove na Dedinju.

Rezervisanje će moći da počne od leta 2009. godine, kada se završe grubi radovi i bude utvrđena cena, a zainteresovanih već ima, naveo je direktor Zelanda. Poslov-na zgrada sadržaće poslovne apartmane, višenamenske dvorane za sastanke, ban-kete, prezentacije, seminare, konferencije i predavanja, prostor za odmor i relaksaciju, restoran i luksuzne VIP salone.

Stanovi će imati po tri parking mesta na podzemnim etažama. Poslovna zgrada imaće garažu od 80 mesta, ulaz će biti kontrolisan, a korisnici će moći da koriste i rekreativne sadržaje, poput fi tnes centra i bazena.

Peti parki� Pred odlazak Build magazina u štampu, pojavila se vest da je spor stanara i investi-tora oko Petog parkića razrešen, međutim, detalji još uvek nisu bili objavljeni. Pojavile su se nezvanične informacije da je investi-tor kao kompromisno rešenje dobio drugu lokaciju.Odmah su se pojavili komentari da se radii o opasnom presedanu koji bi mogao da napravi velike probleme i na drugim sličnim lokacijama, ili bolje rečeno – žarištima. Međutim, sa druge strane, slični presedani, tj. kompromisi, ipak jesu deo civilizovanog rešavanja sporova u ur-banim sredinama.

TRE�I ME�UNARODNI SAJAMNEKRETNINA I INVESTICIJA – BELRE

Povodom organizacije Trećeg međunarod-nog sajma nekretnina i investicija BelRe, 16. septembra 2008. održana je Konfe-rencija za medije u sali Orient Express-a hotela Balkan. Pored predstavnika BelRe sajma i sponzora, prisustvovao je i direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković.

Sajam će biti održan od 30. oktobra do 1. novembra na Beogradskom sajmu, pod pokroviteljstvom grada Beograda i Agen-cije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Glavni sponzor BelRe sajma je Blok 67 Associetes (investitor projekta Belville), sponzor svečanosti otvaranja saj-ma je Banca Intesa, sponzor dobrodošlice Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora, a Lu-fthansa o� cijelni avioprevoznik. Iz saopšte-nja za medije koje je izdato ovim povodom izdvajamo sledeće:

Nakon tri godine BelRe je postao najvažni-ji događaj na tržištu nekretnina u regionu (a možda i šire). Prošle godine imao je 81 izlagača i 4.500 posetilaca. Ove godine će taj broj biti sigurno veći, s obzirom da je tokom godine BelRe bio prisutan na svim većim sajmovima nekretnina u Evropi, na kojima je pokazao da ima veliki potencijal.

U ovom delu Evrope ne postoji veliki sa-jam nekretnina, a Beograd ima velike mo-gućnosti da i na ovom polju postane centar regiona. Saradnja koja je ostvarena na najvećim sajmovima nekretnina MIPIM, MAPIC (Kan), MREF (Moskva), omogućila je BelRe-u da se promoviše i izvan granica Srbije i to je već ove godine donelo zavidne rezultate ■

Beograd

15

infoNadzor projekatatramvajske infrastrukturei saobra�ajnicaGrad Beograd je, početkom septembra, iza-brao šest kompanija koje će voditi nadzor na projektima tramvajske infrastrukture i saobraćajnica do kraja 2010. godine. Grad Beograd, tj. Gradska uprava, preko Sekre-tarijata za fi nansije i Uprave za investicije (Sektora za implementaciju projekata) je, krajem aprila 2008. godine, objavio međunarodni poziv za pretkvalifi kaciju za građevinski nadzor radova na tramvajskoj mreži i broj-nim, važnim saobraćajnicama u Beogradu.

Svi ovi radovi se fi nansiraju iz zajma Evrop-ske investicione banke (EIB), a investcija je deo velike akcije pod nazivom Projekat ob-nove infrastrukture grada.

Projektom će biti sanirano i rekonstruisano oko 27 kilometara tramvajskog koloseka i pripadajuće kontaktne mreže, tramvajske sta-nice, tramvajska i ulična signalizacija, kolovoz na okolnim saobraćajnicama i pešačke staze, sistem odvodnjavanja i okolna komunalna infrastruktura. Unutar projekta je i sanacija dva mosta duž tramvajske mreže.

Radovi su započeli krajem proleća ove go-dine, i predviđeno je da traju sve do kraja 2010. (trenutno se uveliko radi na rekon-strukciji koloseka u bulevaru Ž. Mišića).

Nadzor će u ovom periodu voditi :Intecsa-Inarsa s.a. Španija, (član SNC-• Lavalin Group)Saobraćajni institut CIP, Beograd• DIS Consulting, Ljubljana• konzorcijum Duo Dec, Beograd; Putin-• vest, Beograd; Petra inženjering, Lajko-vac; Apro inženjering, Beograd

konzorcijum Safege Nanterre cedex, • Francuska i Transurb technirail SA, Belgijakompanije u zajedničkom nastupu • Institut za puteve i Profil projekt iz Beograda

Regulacija deonice autoputa E75 Batajnica–DobanovciPredlogom plana detaljne regulacije deon-ice autoputa E75 Batajnica – Dobanovci, koji su odbornici usvojili na poslednjoj sed-nici Skupštine grada, povezaće se izgrađene deonice autoputeva Zagreb – Beograd i Novi Sad – Beograd. Ova deonica ujedno predstavlja i deo planirane obilaznice oko Beograda. Povod za izradu plana je inici-jativa Javnog preduzeća Putevi Srbije.

Cilj izrade ovog regulacionog dokumenta jeste defi nisanje uslova za funkcionalno povezivanje izgrađenih deonica u jedinstve-nu celinu izgradnjom nedostajućih i rekon-strukcijom postojećih.

To je prostor od oko 180 hektara koji treba urediti, opremiti ga infrastrukturno i praktično obezbezditi uslove da taj deo obilaznice može da se priključi na Novo-sadski put s jedne, kao i na putnu mrežu u okviru Batajnice i Zemuna s druge strane.

Na strani Dobanovaca posebno je važan novi priključak za aerodrom Nikola Tesla. Uz regulaciju ovog prostora predviđena je i organizacija sve potrebne infrastrukture koja to prati i način kako će se tih 180 hek-tara koristiti. Najveći deo ovog prostora namenjen je saobraćaju, dok će jedan mali procenat biti iskorišćen kao privredna zona. Plan je uradio Urbanistički zavod grada Beograda ■

www.build.rs16

poslovanje

Uslov da strani, ali i domaći investitor, svoja sredstva uloži u u razvoj projekata i nekret-nina jeste pravna sigurnost investicije i efi -kasnost organa uprave. Primedbe i predlozi domaćih i stranih pravnih stručnjaka bili su, i danas su, brojni ali su usvojeni propisi i sadašnji predlozi zakona, i pored značajnih dobrih rešenja, i dalje nesistematični, kon-zervativni, neprecizni...

Osnovne zamerke i predlozi investitora

1. Usvojiti Zakon o denacionalizaciji:Navedenim propisom potrebno je regulisati sva restitucije ili eventualne novčane repa-racije za nacionalizovanu imovinu, te na taj način konačno stvoriti pravnu sigurnost za sve investitore koji svoja velika sredstva ulažu u izgradnju objekata. Da apsurd bude veći, a samim tim i pravna sigurnost manja, naj-očigledniji je primer ugovora o privatizaciji.Naime, ugovorima o privatizaciji Agencija za privatizaciju čak upozorava kupca da se u sastavu subjekta nalazi i nacionalizovana imovina, te da je investitor saglasan da se sa nacionalizovanom imovinom postupi shodno odredbama zakona koji još nije usvojen.

Na osnovu izloženog, a posebno imajući u vidu činjenicu da većina investitora priva-tizaciju određenog subjekta posmatra kao greyfi eld ili brownfi ld projekat, sledi da bi donošenje tog propisa bio garant pravne si-gurnosti svih investitora.

Ukratko, navedenim propisom trebalo bi da se predvidi restitucija samo one imovi-ne koja je u vlasništvu Republike Srbije ili se još vodi kao društvena svojina, a da se za imovinu koja je na zakonit način otuđena u korist fi zičkih ili pravnih lica, izvrši novča-na reparacija licima koja imaju pravo na to, kako bi se zaštitila pravna sigurnost i obez-bedila zaštita savesnih kupaca.

2. Ubrzati postupak oformljavanja i upisa prava u Katastru nepokretnosti:Jedan od verovatno najvećih razloga što strani investitori jako stidljivo ulažu svoja sredstva u izgradnju objekata (pa samim tim i u privredu), jeste činjenica da je samo 20 % nekretnina u gradskim jezgrima uknjižena, da se za izvod iz lista nepokretnosti čeka i do dve nedelje, a da se za uknjižbu prava na ne-pokretnosti čeka i do godinu dana. Nebriga dosadašnjih organa vlasti za ovaj, jedan od najvažnijih razvojnih problema države jeste zapanjujuć budući da službenicima Katastra nedostaju osnovni uslovi za rad.

Verovali ili ne, ali razlog zbog koga se za izvod čeka do dve nedelje jeste kraj-nje banalan, naime, za izvod iz Katastra nepokrenosti se za, recimo, Katastarsku opštinu Stari Grad (Bgd1), gde je, inače, vrednost nepokretnosti najveća, čeka, po rečima navedenih službenika, zato što služba poseduje samo jedan štampač. Sa samo malo truda i malo sredstava drža-va bi uspela da izvrši upis svih preostalih nepokretnosti u registre nepokretnosti, a uspeh bi bio ogroman.

3. Izmene propisa o planiranju i izgradnji:Nemoguće je objasniti bilo kome da pravo svojine nije jedino pravo koje bi investitor koji planira da gradi mogao da ima od od-ređene nepokretnosti, već da su to i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu u državnoj (neretko ponegde i u društvenoj) svojini, kao i dugoročni zakup zemljišta.

Smatramo, da bi u najkraćem mogućem roku trebalo doneti propis kojim bi se pravo dugoročnog zakupa, pravo korišćenja građe-vinskog zemljišta i pravo svojine potpuno izjednačilo u pogledu mogućnosti izgra-dnje, bilo kroz pretvaranje jednog prava u drugo ili kroz precizno defi nisanje njihovog dejstva koje se skoro ne bi ni u kom bitnom elementu razlikovalo.

Moguće je, recimo u praksi, da određeno lice bude vlasnik jedne parcele pa korisnik susedne parcele i dugoročni zakupac treće parcele, a da on međutim ne može zahteva-ti preparcelaciju i građevinsku dozvolu radi izgradnje jednog objekta na svim parcelama jer su njegova prava, iako maksimalna, raz-ličita. O proceduri za izgradnju objekata do sada je bilo jako mnogo reči i vlada jedin-stven stav da bi proceduru trebalo pojedno-staviti, a birokatiju centralizovati tako da se sve dozvole mogu izdejstvovati u jednoj kancelariji.

4. Izmeniti odredbe propisa koje regulišu položaj sudija: Dosadašnja praksa odlučivanja sudova u svo-jinsko-pravnim postupcima jeste takva da ti postupci, pored jasnih dokaza, traju nezami-slivo dugo. Ozbiljno poboljšanje efi kasnosti sudova, ali i bolji kvalitet sudskih odluka u ovoj oblasti, sigurno bi povećala poverenje investitora u državne organe, pa tako i re-alizaciju samih investicija. U tom smislu, smatramo da bi bilo korisno formirati više specijalizovanih odeljenja u sudovima, uz istovremeno formiranje posebnog načina stimulacije efi kasnih sudija, kako u pogledu vođenja postupka, tako i u pogledu rezultata.

Međutim, bez obzira što postoji potreba za svojevrsnom pravnom revolucijom u obla-sti koja tretira svojinsko-pravne odnose i građenje, postoje primeri da je i pod ovim pravnim uslovima moguće uspešno graditi, a među njima najbolji jeste opština Pećinci.

Kao što je verovatno poznato, opština Pećinci je tik uz auto-put, na teritoriji sela Šimanovci, u veoma kratkom roku formi-rala industrijsku zonu. Ono što izdvaja ovu Opštinu od ostalih jeste:

za uknjižbu prava na nepokretnostima • čeka se samo 5 radnih danaizvod iz lista nepokretnosti dobija se istog • danauvid u plan regulacije moguće je izvršiti • istog dana, kao i pribaviti akt o urbani-stičkim uslovimasva javna preduzeća i druga pravna lica, • bez čijih saglasnosti je nemoguće izdej-stvovati građevinsku dozvolu, koordinira-na su i veoma efi kasnaslužbenici opštinske uprave su jako predu-• sretljivi, a sastanak čak i sa predsednikom Opštine je moguće obaviti istog danapostupak izdavanja građevinske dozvole, • ukoliko je dokumenatacija kompletna, veoma je efi kasan.

S obzirom na navedeno, ne čudi činjenica da su brojna domaća i inostrana društva već izgradila svoje objekte na toj lokaciji, kao i da su u pripremi brojni projekti izgradnje novih objekata. Dakle, ključ uspeha jeste reforma propisa u navedenoj oblasti ali i or-gana uprave i drugih državnih organa koji te propise treba u praksi da primene ■

INVESTICIJE – PRAVNI PREDUSLOVI ZA NOVA ULAGANJA

KLJU� USPEHA JE REFORMA PROPISA

Reforma pravosu�a, pre svega u oblasti propisa koji regulišu svojinsko pravne odnose i pravila izgradnje objekata, jeste preduslov za usposta-vljanje reda i pravne države u sve unosnijim investicijama koje se odno-se na izgradnju objekata, pa samim tim i stvaranje pozitivne atmosfere za ulaganje stranih investitora

priredila advokatska kancelarija: Simeunović-Ikonović-Isailović

KLJU� USPEHA JE REFORMA PROPISA

www.build.rs18

poslovanje

Na prvi pozivni tender za koncesiju javili su se najveći evropski giganti, kao što su Bouy-gues, Vinchi, GMP, Alpina i Strabag, a po-slednja poznata informacija pred zaključenje ovog broja Build magazina je da bilo kakva ponuda austrijskog koncesionara Alpina-Por koja nije u skladu sa zakonom i protivna je interesu države neće biti prihvaćena (?!).Za dve godine, od obećavajućeg autoputa nije urađeno ništa, samo je stvorena atmos-fera nepoverenja, animoziteta, i potvrđeno je žalosno pravilo da srpske institucije imaju poteškoća da organizuju i uspešno okončaju velike projekte. Srbija se našla u veoma ne-zavidnoj poziciji. Moguća su svakakva izne-nađenja, pa čak i međunarodna arbitraža.

Samostalna izgradnjaautoputaDalja sudbina autoputa može biti reše-na raspisivanjem međunarodnog tendera za četiri do osam deonica. U tom sluča-ju, plan je da se taj put izgradi u roku od 18 meseci od početka radova. Segment-na izgradnja planirana je kako bi što veći broj domaćih fi rmi mogao da konkuriše i da bi se ubrzali radovi i smanjila cena.Najavljeno je da bi u fi nansijama učestvova-lo nekoliko svetskih institucija. Od Evrop-ske banke za obnovu i razvoj očekuje se 150 miliona evra kredita, od Evropske investici-one banke i Svetske banke po 400 miliona, a dodatnih 100 miliona evra Srbija bi dobila iz Hellenic plana. Preostali novac bio bi obezbeđen iz privatizacionih prihoda.

Iako nam dosadašnja praksa u Srbiji tako ne pokazuje (jer je nekoliko koncesija po-ništeno), obnova infrastrukture je veoma teško izvodljiva bez priliva stranog kapitala. Koncesije su uređene Zakonom o konce-sijama (Službeni glasnik RS, br.55/2003), iako su u Srbiji prisutne od sredine 19. veka. One predstavljaju odnos u kome država do-maćem ili stranom licu ustupa pravo kori-šćenja prirodnog bogatstva, dobra u opštoj

upotrebi za koja je zakonom određeno da su u svojini Republike Srbije, ili obavlja-nje određene delatnosti od opšteg interesa na određeno vreme uz određenu naknadu. Najopštiji model koncesije je po B.O.T. sistemu (build-operate-transfer, tj. izgradi-koristi-predaj) koji se zasniva na izgradnji ili rekonstrukciji i fi nansiranju kompletnog objekta, uređaja ili postrojenja, njegovom korišćenju i predaji u svojinu Republike u ugovorenom roku.

BOT model

BOT model zasniva se na projektnom fi -nansiranju i u praksi se javlja u različitim oblicima, koji označavaju različite vrste sklopljenih ugovora, a to mogu biti:

BOR• (build-operate-renewal, tj. izgradi-koristi-obnovi)BRT• (build-rent-transfer, tj. izgradi-iznajmi-predaj)BTO• (build-transfer-operate, tj. izgradi-predaj-upravljaj)DBFO• (design-build-fi nance-operate, tj. projektuj-izgradi-fi nansiraj-koristi)DCMF• (design-construct-manage-fi nance, tj. projektuj-izgradi-upravljaj-fi nansiraj)MOT• (modernize-own/operate-transfer, tj. modernizuj-poseduj/koristi-predaj)ROT• (rehabilitate-operate-transfer, tj. obnovi-koristi-predaj)ROO• (rehabilitate-own-operate, tj. rekonstruiši-poseduj-koristi).

Rok koncesije se određuje u zavisnosti od predmeta koncesije i očekivane dobiti u obavljanju koncesione delatnosti. Ugovo-rom o koncesiji može se predvideti mo-gućnost produženja roka trajanja.

Predmet koncesijeKod koncesije država ne ulaže kapital i ne snosi rizik, ali ostaje vlasnik datog prirodnog bogatstva i ostvaruje zaradu. Koncesionar ima privremeno pravo korišćenja dobra. Osim naknade, najčešće je koncesionar u obavezi da pri izgradnji nekog objekta anga-žuje domaće projektante i izvođače radova, kao i da koristi domaću opremu i materijale, što znači da će zaraditi i pojedinačni izvođa-či radova i druga građevinska preduzeća.

Zakon iz 2003. godine detaljno defi niše da se predmet koncesije odnosi na istraživanje, izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju, održavanje i korišćenje sledećih prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina, vo-doprivrednih objekata (brana, akumulacio-nih jezera, sistema za snabdevanje vodom, navodnjavanje i odvodnjavanje...), puteva, javne železničke infrastrukture, objekata vazdušnog saobraćaja, opreme i aerodroma, objekata rečnog saobraćaja i luka, telekomu-nikacionih objekata, naftovoda, gasovoda, objekata za skladištenje, transport i distribu-ciju gasa, komunalnih objekata, energetskih objekata, obala reka i jezera, zdravstvenih ustanova, sportsko-rekreacionih objekata, sportskih terena, termalnih izvora, objekata u banjama, objekata turističke infrastrukture…

Važećim Zakonom o koncesijama stvore-na je klima za slobodna strana ulaganja, ali samo to nije dovoljno jer će svaki investitor koji bude hteo da na dug period angažuje svoj kapital očekivati i stabilnu ekonomsku i političku situaciju u Srbiji ■

USTUPANJE DRŽAVNOG DOBRAPRIVATNOM SEKTORU

KONCESIJEILI

KONFUZIJEDve godine posle prvog pozivnog tendera za koncesiju na autoput Hor-goš-Požega, Srbija nema izvo�a�a za jednu od najpro� tabilnijih deonica. O radovima na putu nema ni govora. Sve ovo vreme proteklo je u nad-mudrivanju strana, postavljanju novih zahteva koncesionara i menjanju uslova tendera, a i dalje se ne znaju svi detalji ugovora koji je potpisan sa konzorcijumom Alpina-Por...

piše: Vladimir Veličković

PRIMERI SVETSKIH KONCESIJA

Koncesije su dodeljivane i poznatim • osvajačima (Kolumbo, Kabot, Vespuči) za otkrivanje i zauzimanje prekomorskih teritorija u korist državeU 17, 18. i 19. veku privatna preduzeća • razvila su infrastrukturu u oblasti vodo-snabdevanja u Francuskoj, Velikoj Brita-niji i SAD1854. data je koncesija• na Suecki kanal1878. data je koncesija• na Panamski kanalna Bliskom i Srednjem istoku davane • su koncesije na naftu.

PRIMERI SRPSKIH KONCESIJA

1859. godine data je koncesija na 30 • godina francuskom društvu za eksplo-ataciju rudnika Majdanpek (pet godina kasnije je raskinut zbog nepoštovanja obaveza od strane koncesionara)1868. sklopljena je nova koncesija za isti • predmet na 50 godina, ali je koncesionar iz Londona odustao 1881. godine1891. godine data je koncesija na tram-• vajski saobraćaj u Beogradu1999. godine konzorcijumu RAST (Boro-• vica transport, PIM i Beogradska banka) dodeljena je na šest godina koncesija na levu traku autoputa Novi Sad – Beograd (raskinuta tri godine kasnije) ■

USTUPANJE DRŽAVNOG DOBRAPRIVATNOM SEKTORU

KONCESIJEILI

KONFUZIJE

Pored krova nad glavom, optimalna tempe-ratura unutrašnjeg prostora najznačajnija je uloga naših objekata, i predstavlja neza-obilazni element gradnje. Termo izolacija objekata ima višestruki značaj:

komfor unutrašnjeg prostora• – ne samo u smislu pružanja optimalne temperatu-re, već i umirivanja neprijatnih vazdušnih strujanja koja se inače javljaju zbog tempe-raturnih razlika (od fasadnog zida ka unu-trašnjosti objekta i od poda ka plafonu)trajna zaštita• – nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na duži period vrši svoju ulogu, ne zahtevajući dodatne troškove održava-nja, napajanja i sl, za razliku od sistrema za klimatizacijudvojaka uloga• – zavisno od mesta na pla-neti gde se objekat nalazi, od godišnjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga šti-ti od zime ili vrućine, a najčešće od oba temperaturna ekstrema, dakle 24 časa to-kom cele godineenergetska efi kasnost• – doprinosi sma-njenju troškova za energiju, ali dodatno utiče i na očuvanje planete.

Tokom nekoliko hiljada godina komfor je postizan uz pomoć dve grupe materijala koji su činili čovekovo neposredno okruženje: visokoporozni materijali vegetativnog pore-kla (trska, slama, pletena trava, šaš, granje...) i materijali veće gustine mineralnog porekla (zemlja/blato, glina, kamen, itd), ali i drvo.

Toplotna zaštita objekata i danas se svodi na ove dve grupe materijala: visokoporozni materijali male gustine koji zadržavaju ve-liku količinu vazduha u malim komorama, i materijali veće gustine koji ne dozvolja-vaju strujanje vazduha i prodor vetra. Već stari graditelji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postižu kombinacijom ovih materijala. Tavanice od trske i blata, ili kuće od blata pomešanog sa seckanom slamom, prisutne su u graditeljstvu naro-da na svim kontinentima osim Arktika, od juga Afrike do severa Evrope, od Austra-lije do Severne Amerike (jedini izuzetak čini iglo severnoameričih Eskima). Savre-meni oblici ova dva sistema su:

sendvič zid, fasada ili panel• – kombina-cija materijala velike gustine (opeka, be-ton, lim, staklo...) i visokoporozne nekon-struktivne ispune ili obloge sa isključivo termoizolatorskom ulogomelementi za zidanje• koji u sebi objedinju-ju ove dve osobine (penobetoni, betoni sa ispunom od granula ekspandiranog poli-stirena i specijalnih aditiva, porozni ošu-pljeni opekarski proizvodi, itd).

Osnov komfora i e� kasnostiU ovom broju Build-a posebnu pažnju ćemo posvetiti savremenim proizvodima čija je is-ključiva uloga toplotna izolacija prostora, kao i elementima za zidanje koji istovremeno vrše ulogu termoizolacije. Na tržištu, u svetu i kod nas, postoji veliki izbor visokokvalitet-nih proizvoda koji mogu da odgovore na sve toplotne zahteve jednog projekta.

Na konačan izbor termoizolacije utiču isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, tradicionalna rešenja i popularnost proizvoda, željeni nivo komfora, specifi čni zahtevi, i naravno – cena koju je investitor spreman da plati. Ipak, svakako je najvažnije da proizvod ispuni projektom predviđen za-datak, što u savremenom građenju podrazu-meva nešto širu listu zahteva:

niska termoprovodljivost• – osnovna osobina termo materijalaniska apsorpcija vode i vlage• – s obzirom da je voda bolji provodnik nego vazduh, materijal natopljen vodom propušta znat-no više toplote/hladnoće nego suv pa pro-izvođači koriste hidrofobe koji umanjuju apsorpciju

paropropusnost• – jedna od izuzetno va-žnih osobina zahvaljujući kojoj se izbega-va sakupljanje vlage u višeslojnoj fasadnoj konstrukciji, i samim tim, pad termičkog otpora (paropropusnost slojeva treba da raste u pravcu od tople ka hladnoj strani zida, tj. od unutrašnje ka spoljašnjoj)vatrootpornost• – izuzetno važan činilac u savremenim objektima, pa negorivost ter-moizolacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva kupca.

Termoizolacija, pre rashladnih sistema, tehnologija i patenata, čini najvažniju kom-ponentu temperaturnog komfora prostora. Termoizolacija vrši istovremeno ono za šta su nam najčešće potrebna dva aspolutno ne-zavisna sistema instalacija, pa i infrastuktu-re. Jednom pravilno postavljena, vršiće svoju ulogu bez obzira na dnevne, godišnje, vre-menske, klimatske, energetske ili fi nansijske uslove tokom čitavog perioda eksploatacije. Može doći do povećanja cene energenata,

Toplotna izolovanost�ovekovog životnog

prostora postaje jedan od osnovnih zadataka gra�enja od

samih njegovih po�etaka. Tokom milenijuma

nekolko materijala iz prirode doprinosila je komforu u

objektima, a danas gra�evinska industrija u ponudi ima veliki

broj proizvoda koji obezbe�ujuviši kvalitet života.

U ovom broju Build magazina upozna�emo vas sa

potvr�enim materijalima i proizvodima �ijom je pravilnom ugradnjom

garantovan kvalitet izvedenih radova, zdravlje ljudi i

dobra osnova za energetsku e� kasnost objekata

GRADITE PAMETNOIZOLUJTE

PAMETNIJE

HLADNI MOSTOVI

Jedna od najozloglašenijih pojava na sva-kom objektu jesu hladni mostovi – mesto na fasadnom zidu gde postoji poluzaštićena veza spoljašnje i unutrašnje tem-perature. U našoj praksi, hladni mostovi najčešće se javljaju na mestima gde se u zidu od opekar-skih proizvoda nalazi betonska konstrukcija – nadvratne i natprozorne grede, vertikalni i horizontalni serklaži, balkoni, krovni venac…

Hladnoća lako prodire kroz be-ton stvarajući hladnu površinu u enterijeru na kojoj se zatim kondezuje para iz prostorije. Ovde se ubrzo pojavljuju � eke od vlage, a za-tim i buđ, što, pored naruša-vanja vizuelnog utiska enterijera, može dovesti do zaista oz-biljnih z d r a v s t v e n i h problema za ko-risnike prostora.

priredio Mladen Bogićević

TEMA oja

www.build.rs20

do nestašice energije, kolapsa, kvara ili re-dovnih radova na instalacijama, može doći do još drastičnijih promena u globalnoj/lokalnoj klimi, do kašnjenja sa plaćanjem računa i isključivanja el. energije, ali efekat jednom postavljene termoizolacije je trajan bez obzira na sve moguće situacije.

Termoizolacija vrši svoju ulogu nezavisno od temperature – ona jednostavno sprečava raz-menu spoljašnje i unutrašnje, bez obzira na to koja je viša a koja niža... a 'leba ne traži! Uostalom, sećate li se vica: ma dobar je ovaj termos – kafa vrela, voda ladna... al bre nije mi jasno kako termos zna kad je leto a kad je zima?

Kada se govori o samim materijalima koji se koriste za termoizolaciju u savremenom građevinarstvu najzastupljeniji su proizvodi na bazi plute, otpadaka od prerade drveta, i dr, ali apsolutna dominacija pripada pro-izvodima načinjenim na bazi polistirola i mineralnih vlakana.

Proizvodi za termoizolaciju na bazi plute nisu potpuno istisnuti novim materijalima, naprotiv. Razvoj industrije, kao i napori za obezbeđenjem zdravog čovekovog okruže-nja učinili su da se pluta vraća u komercijal-

nu upotrebu kao materijal za termoizolaciju na velika vrata. Sve prednosti plute možete pronaći u tekstu fi rme Infomarket iz Ade, i više, upoznaćemo vas i sa njenom ponudom posebnog proizvoda za termoizolaciju od prirodnih vlakana kokosa – kokosov fi lc.

Materijali na bazi drvenih vlakana ilidrvene vune proizvode se od sekundar-nog drvenog materijala, pa meke ploče imaju sličnu zapreminsku masu, samo 200-400kg/m³ a tvrde ploče imaju 600-800 kg/m³. Koefi cijent toplotne provodljivosti se kreće od 0,052 do 0,060W/mK.

Najpoznatiji proizvodi ove vrste na našem tržištu su Heraklit i Tarolit. Bez obzira na dobre izolacione sposobnosti ovog materi-jala (u kombinaciji sa polistirolom i polisti-renom), nijedan proizvod ne ispunjava svoju ulogu ukoliko nije pravilno korišćen. Kod nas je pre šire primene demit fasada bila ustaljena loša praksa izolovanja betonskih serklaža ovakvim pločama, preciznije, samo betonskih serklaža. Postavljane su naknadno ili tokom izrade oplate, a spojnice, sve spoj-nice, u zidu od giter blokova (obično 20cm) postajale su hladni mostovi.

Proizvodi od lakih agregata na bazi eks-pandirane gline daju mogućnost da se izra-dom sloja lakog betona na bazi keramzita ili perlita istovremeno dobije i sloj za pad na ravnim krovovima, ali i dobar termoizolator. Za vertikalne površine tj. fasadne zidove, pri-menjuje se perlit-malter napravljen od sit-nozrnog perlita koji se, radi zaštite od vlage, isporučuje u plastičnim džakovima i, nane-sen na zid, značajno povećava njegova ter-moizolaciona svojstva. Perlit-malter zapre-minske mase 500-800kg/m³ ima koefi cijent toplotne provodljivosti 0,11-0,23W/mK.

Slična svojstva imaju gas-betonski i peno-betonski blokovi za zidanje koji su već dece-nijama prisutni i na našem tržištu. Njihove prednosti su mala specifi čna težina (veće dimenzije i brza gradnja), precizna obrada (spajanje lepkom – spojnice ne postaju hladni mostovi) i odlične termičke karakteristike.

Porozni glineni blokovi za zidanje vraćaju opeku na gradilišta širom Evrope, i šire. Ekspandiranjem gline i primenom no-vih tehnologija radi što preciznije izrade elemenata dobijaju se proizvodi većih di-menzija ali manje mase, odličnih termo-izolacionih karakteristika. U prošlom broju posebno smo vam predstavili čuveni proizvod kompanije Wienerberger – Po-rotherm, kod kog je postignut koefi cijent prelaza toplote od 0,45W/m2K.

Ubrzo će i kompanija Mladost iz Leskovca pokrenuti pun kapacitet pogona za pro-izvode iz ove klase, tako da ćemo u nared-nom periodu sve češće sretati upravo ovo rešenje za termoizolaciju objekata.

Zbog hladnih mostova se i na samoj fasadi takođe pojavljuju neugledne � eke, čak i onda kada postoji sloj termoizolacije, ali nepravilno postavljene – sa spojnicama, od maltera ili lepka između ploča, koje postaju hladni mo-stovi. Međutim, loša termoizolacija ugrožava i samu betonsku konstrukciju. Velike tempe-raturne razlike izazivaju velike dilatacije ar-mature, a vlaga sakupljena na/u površinskom delu konstrukcije mrzne i oštećuje zaštitni sloj što vremenom dovodi do korodiranja armatu-re i slabljenja mehaničkih osobina.

Pažljivim projektovanjem i izvođenjem svih detalja krova i fasade, pravilno uklopljenom i postavljenom izolacijom naročito na navede-nim kritičnim mestima, može se izbeći pojava hladnih mostova. O značaju ovog problema govore i tekstovi mnogih kompanija koje su predstavljale svoje proizvode u Buildu, naro-čito panelne fasade, gde je posebno nagla-šeno da imaju kompletno razrađena rešenja za izbegavanje pojave hladnih mostova ■

Materijali za termoizolaciju

TEMA oja

21www.build.rs

šeme preuzete iz brošure Isover

Ekspandirani i ekstrudiranipenoplastiPolistirol, poznatiji pod prvobitnim imenom stiropor, zahvaljujući relativno niskoj pro-izvodnoj ceni i odličnim termičkim karakte-ristikama, veoma je rasprostranjen na tržištu već skoro pola veka. Ekspanzijom pri zagre-vanju dobijaju se granule veličine 0,5-15mm, koje se zatim koriste kao termoizolacioni zasipi, kao ispuna (penopolistirolbeton), ali najvećim delom prerađuju se u posebne pro-izvode bez korišćenja dodatnih veziva.

Odlikuje se malom zapreminskom masom (15 - 30kg/m³) i niskim koefi cijentom to-plotne provodljivosti (0,028-0,037W/mK).Standardne veličine tabli stiropora su 50x100cm a debljina je 1-10cm (preciznije podatke o osobinama ovog materijala daje standard JUS G.C7.202.)

Fima iz Mionice je naš poznati proizvođač stiropora za ambalažu ali i ploča od EPS-a za građevinsku termoizolaciju. Oni po-sebno naglašavaju neophodnost ispunja-vanja normi prilikom ugradnje stiropora – min 8cm, uz pravilno postavljanje samih ploča i zaštitnog fasadnog sloja, kako bi objekat zaista ispunjavao standarde kom-fora i energetske efi kasnosti.

Na osnovu primenjene tehnologije dobi-jaju se dve osnovne vrste proizvoda koji se suštinski razlikuju po svojim svojstvima:

ekspandirani penopolistirol (EPS) • – uglavnom u vidu ploča koje su formirane sinterovanjem granula pri povišenoj tem-peraturiekstrudirani polistiren (XPS)• – formira se mešanjem granula polistirena na viso-kim temperaturama uz naknadno uvođe-nje agensa za stvaranje pene.

Za proizvodnju tabli EPS-a koristi se najsa-vremenija tehnologija kako bi bila postignu-ta velika gustina površinskog sloja, tj. niska termopropusnost i apsorpcija vode. Tako kvaliteno obrađen polistirol može imati ko-efi cijent toplotne provodljivosti od 0,027 do 0,040W/mK i gustinu od 15 do 40kg/m3.

Ploče XPS-a procesom ekstrudiranja do-bijaju ravnomernu strukturu koja se sastoji od sitnih, praktično u potpunosti zatvorenih ćelija (pora). Termoprovodljivost ne prelazi 0,3W/mK a apsorpcija vode 0,2% zapremi-ne. Zbog ovakvih karakteristika promena termoprovodljivosti u vlažnim uslovima nije veća od 0,002W/mK pa se XPS može koristiti bez dodatne hidroizolacije.

Koefi cijent paropropusnosti može biti manji od 0,02mg/mhPa što znači da isto-vremeno vrši i ulogu parne brane. Nakon 1.000 ciklusa zamrzavanja i otapanja pro-mena termičkog otpora ne prelazi 5%, a zahvaljujući dodatku antipirena savremeni ekstrudirani penopolistiroli postižu karak-teristike slabogorivosti i neširenja plamena po površini.

Sve ovo doprinosi da se XPS može kori-stiti za:

izolaciju termičkih mostova• izolaciju temelja, zidova podruma i pod-• zemnih objekataunutrašnju termoizolaciju zidova• termoizolaciju fasada objekata mokrog • tipa sa naknadnim nanošenjem maltera ili drugih obložnih materijala na termo-izolacione pločetermoizolaciju objekata sa unutrašnje stra-• ne naknadnom doradom suvim malterom, gips-kartonom, drvenim panelima i dr.izradu sendvič panela• termoizolaciju podova• ugradnju termoizolacije kosih krovova• ugradnju eksploatisanih krovova•

Posebno mesto među ovim proizvodi-ma zauzimaju Neopor (EPS) i Styrodur C (XPS), čuvene robne marke kompa-nije BASF. Neopor je prepoznatljiv po karakterističnoj sivoj boji nastaloj zbog dodavanja ugljenika prilikom proizvod-nje (fotografi ja na naslovnoj strani). Za-hvaljujući ovakvom procesu proizvodnje, karakteristike ovog tipa EPS-a značajno su unapređene u odnosu na druge srodne proizvode. U ovom broju Build magazina u posebnom tekstu opširnije ćemo govori-ti o oba ova proizvoda.

Penoplast betoni

Penoplasti se odlično pokazuju i prilikom saradnje sa drugim materijalima, naročito cementom. Cement kao vezivno sredstvo ovim proizvodima daje visoke mehaničke karakteristike dok penoplasti doprinose odličnim termičkim svojstvima koja se is-kazuju u punom kapacitetu. Smesa poseb-nih veziva, kuglice od ekspandiranog odn. ekstrudiranog polistirena, i posebnih aditiva po kojima se izdvajaju najbolji proizvođači, može se koristiti kao malter, cementna ko-šuljica, ravnajući sloj, itd, ili se pak od nje mogu proizvoditi elementi za zidanje.

Lensim-Neoton, naš poznati distributer kvalitetnih proizvoda za građevinarstvo, u ovom broju će vam predstaviti Tektoterm sistem za termoizolaciju. Reč je, zapra-vo, o smesi za monolitnu termoizolaciju objekata, a u pomenutom tekstu možete pronaći sve detaljne karakteristike i način upotrebe ovog proizvoda.

U kom god obliku dospela na gradilište, ona poseduje nekoliko značajnih osobina koje joj često donose prednost pri izboru:

mala zapreminska masa• visoke mehaničke karakteristike• niski koefi cijenti toplotne provodljivosti• primena na svim mestima u konstrukciji • (temeljne ploče, podrumski zidovi, fasade, podovi, kosi i ravni krovovi...)znatno unapređene protivpožarne osobi-• ne ekspandiranog polistirena...

Simprolit® proizvode između ostalog od-likuju i odlične termičke osobine (više-namenski montažno-demontažni sistem gradnje na bazi Simprolita jedan je od dobitnika nagrade Nova vizura na ovo-godišnjem Sajmu građevinarstva u Beo-gradu). U tekstu g. Devića, autora samog materijala i Simprolit sistema gradnje, predstavljena je uloga termoizolacije, ali i problemi koji se pojavljuju kod njenog projektovanja, odn. izvođenja. Iz široke palete proizvoda na bazi Simprolita naro-čito su istaknute SOP Simprolit® ploče za utopljavanje objekata.

TEMA oja

www.build.rs22

Kamena vuna

Mineralna vuna podrazumeva nekoliko proizvoda od mineralnih ili metalnih vla-kana koji su zastupljeni u brodogradnji, infrastrukturnim sistemima, građevinarstvu (80% svih ugrađenih termoizolacionih ma-terijala čine mineralne vune). U zavisnosti od vrste sirovine od koje se proizvodi, mi-neralna vuna može biti kamena, čelična, na bazi šljake...

Kamena vuna se dobija od dijabaza, bazalta, krečnjaka, dolomita i dr. Vodeći proizvođači koriste isključivo prirodne stene što omo-gućava visok kvalitet i dugotrajnost. Kamen se topi na 1.6000C, magma se raspršava u vlakna od kojih se formiraju tvrde ili savitljive ploče i rolne materijala debljine 3-6cm i za-preminske mase 40-80kg/m³. Vlakna mogu da se presuju u tvrde ploče uz impregnaciju fenolnom smolom (ona na bazi karbamida je manje vodootporna). Pri strogom praće-nju tehnološkog procesa proizvodnje dolazi do potpune neutralizacije i polikondenzacije fenola i ne treba brinuti o njegovom odvaja-nju (pritom se zapreminska masa uvećava do 150-200kg/m³). Iako postoji izvesna količina čestica prašine koju oslobađa, prilikom rada sa kamenom vunom nije potrebna nikakva dodatna zaštita kože ni disajnih puteva. U kombinaciji sa sintetičkim (fenolnim) vezivi-ma kamena vuna postiže odlične osobine:

toplotna provodljivost• – koefi cijent to-plotne provodljivosti 0,041W/mK i zado-voljava zahteve standarda JUS U.J5.600izvanredno niska higroskopnost• – sadržaj vlage u normalnim uslovima eksploatacije čini do 0,5% zapremine, uz to, mineralna vuna se obično impregnira silicij-organ-skim jedinjenjima ili specijalnim uljima zato što se čuvanje na gradilištu i montaža često dešavaju u vlažnim uslovimavisoka hemijska stabilnost• – garantuje hemijski pasivnu sredinu i ne izaziva ko-roziju metala sa kojma je u kontaktuzvučna izolacija zidova• – snižava rizik pojave zvučnih talasa unutar konstrukcija i tako povećava izolaciju od vazdušnog šumalaka ugradnja• – meki proizvodi se lako režu nožem, a oni malo tvrđi ručnom te-sterom; lako prijanjanje i oblikovanje oko otvora i na ivicama površine zida neznatno skupljanje• (uključujući i sku-pljanje za vreme niskih temperatura) i očuvanje sopstvene dimenzije u toku celokupnog perioda korišćenja objekta – ovo garantuje odsustvo termičkih/hla-dnih mostova (koji bi se, u suprotnom, pojavili na spoju izolacionih ploča, čak i onda kada veza ploča nije žljebna)higijena• – ne privlači insekte i mikroor-ganizme zbog svog neogranskog poreklanegorivost materijala• – uz efi kasno spre-čavanje širenja vatre, pa se koristi i kao protivpožarna izolacija.

Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune (u poređenju sa drugim termoizo-lacionim materijalima) imaju najširu pri-menu u građevinarstvu:

u fasadnim sistemima sa termoizolacijom • na spoljašnjoj strani zida mokrog tipau svojstvu termoizolacionog sloja kod ka-• čenih/ventilacionih fasadakod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom • na unutrašnjoj strani zidakod spoljašnjih zidova sa termoizolaci-• jom unutar zidova – slojevito postavljanje, troslojni (armirano) betonski i sendvič-paneli sa metalnom oplatomu svojstvu baze mekih krovova (u rolnama • ili namazima)kod kosih krovova i mansardi• u konstrukcijama tavanica i podova, naro-• čito podova iznad mrtve ploče, i spajanje spoljnih zidova i tavanica...

Svakako najpoznatiji proizvođač kamene vune svetskog renomea na našem tržištu jeste kompanija Knauf Insulation (o ko-joj će biti više reči u posebnom tekstu).U prošlom broju već smo govorili o na-porima ove kompanije da obrazuje pro-jektante i, naročito, izvođače kontaktnih fasada (kamena vuna već je poznata kao idealan materijal za ventilirajuće fasade) kako da pravilno ugrade njihovu kamenu vunu i na taj način postignu najveće mo-guće iskorišćenje svih njenih prednosti.

TEMA oja

23www.build.rs

TEMA ojaStaklena vuna

Staklena vuna se izrađuje od silikatnog peska i recikliranog stakla i ima mnogo sličnosti sa mineralnom vunom. Na temperaturama od 14500C dobijaju se staklena vlakna debljine (16-20mkm) i 2-3 puta duža od mineralnih, zahvaljujući čemu proizvodi imaju veću ela-stičnost i čvrstoću. Vlakna se zatim oblikuju u ploče ili rolne u debljinama od 2 do 20cm. Zavisno od potrebe, elementi mogu biti jednostrano ili dvostrano zaštićeni alu-foli-jom ili specijalnim procesom. Termoprovo-dljivost je 0,03-0,0520 W/mK (otpornost na temperature kod staklene vune znatno je niža nego kod mineralne vune, i do -4500C), vlaknasta struktura dobro apsorbuje zvuk, ne sadrži korozione agense, nehigroskopna je, a zahvaljujući zaštiti protiv truljenja i odsustvu mirisa, sprečava pojavu štetočina i buđi u građevinskim objektima. Takođe je negorivi materijal i pod uticajem vatre ne emituje toksične i štetne supstance.

Proizvodi od staklene vune imaju praktično istu primenu kao proizvodi od kamene vune. Međutim, stakleno vlakno je toliko mek i elastičan materijal da se ovim proizvodima mogu oblagati neravne površine, a takođe se mogu koristiti u konstrukcijama bilo kog oblika i konfi guracije. Upravo ova osobina daje značajnu prednost staklenoj vuni naro-čito kod termoizolacije tavanskih prostora radi osposobljavanja za boravak u njima, jer je staklenom vunom veoma jednostav-no ušuškati sva ona problematična mesta, naročito kod drvenih krovova (venčanice, badže, krovni prozori, uvale itd). Odlične termoizolacione karakteristike staklene vune, mala zapreminska masa i njeno lako prila-gođavanje svakoj šupljini koju treba izolovati učinile su da se upravo ovaj materijal koristi prilikom izolacije čuvene komercijalne leteli-ce proizvođača Airbus – A380.

Pri tome, termoizolacioni proizvodi od sta-klene vune imaju stabilan oblik, dobro trpe starenje, ne podležu deformacijama. No-menklatura termoizolacionih proizvoda od staklene vune sadrži: podloge (meke plo-če), prošivene/izbušene podloge, polutvrde

ploče sa sintetičkim vezivom, ploče visoke tvrdoće koje poseduju izdržljivost na velika opterećenja. Tvrde ploče, obložene stakle-nim vlaknima su dobra zaštita od vetra. Po dužim stranama, ploče mogu da se spajaju na pero i žleb, što obezbeđuje pouzdani spoj bez zazora. Meki materijali od staklenih vlakana se po pravilu presuju u rolne. Za-hvaljujući visokoj elastičnosti oni se ispra-vljaju, zadržavajući prvobitnu zapreminu praktično odmah nakon što se raspakuju.

U direktnom kontaktu sa staklenom vunom može doći do nadražaja kože, očiju i sluzni-ce nosa i usta. U svetu je rađeno nekoliko obimnih studija koje su za cilj imale da ispi-taju tvrdnje da se radi o potencijalno kance-rogenom materijalu. Međutim, zdravstvene komisije su utvrdile da ne postoje apsolutno nikakvi dokazi zbog kojih bi ona bila sta-vljena na crnu listu i povučena iz upotrebe. Eventualna iritacija kože i sluzokože spre-čava se upotrebom zaštitne opreme na radu tokom proizvodnje, transporta i ugradnje.

Jedan od najvećih svetskih prozvođača staklene vune prisutan je i na našem trži-štu. Kompanija Isover će vam u ovom bro-ju Build magazina predstaviti svoju paletu proizvoda za izvođenje objekata koji is-punjavaju najoštrije standarde energetski efi kasne gradnje tj. pasivnih kuća. Ukrat-ko ćemo vam predstaviti njihove predloge sistema za ventilaciju prostora, iskorišće-nje solarne energije, kompletno rešenje za zaptivanje prostora, ali naravno, i osnovni proizvod – Isover staklenu vunu koja čini da svi ti prateći sistemi mogu u potpunosti da ispune svoju ulogu.

Ostali proizvodi za termoizolaciju objekata Pored osnovnih proizvoda od materijala sa niskom toplotnom provodljivošću, građe-vinska industrija u ponudi ima još i obiman prateći program koji zajedno sa njima čini kompletne sisteme za postizanje optimal-nih uslova komfora ili visokih karakteristika energetske efi kasnosti – pasivnih ili kuća sa net-zero utroškom energije.

Ovde spadaju razni sistemi i sredstva za po-stavljanje termoizolacije, malteri, lepkovi, potkonstrukcije... zatim zaptivne trake, rabic-mreže za ojačavanje završnog fasadnog sloja preko termoizolacije, posebno dizajnirani an-keri i sredstva za njihovo čvrsto postavljanje uz neutralizaciju pojave hladnih mostova...Iz tog razloga posebno vam predstavlja-mo Ceresit Ceretherm Sistem kompanije Henkel, kao i Plamafl ex izolacione cevi od ekspandiranog polietilena i Termosilent građevinsku foliju proizvođača Izoterm-Plama.

Zaklju�akTermoizolacija je jedan od osnovnih načina za dobijanje potpunog komfora u nekom objektu. Poslednjih godina iscrpljivanje pri-rodnih resursa i porast cene energije doda-tno ističe značaj termoizolovanja prostora kao osnovnog načina da se dođe do zado-voljavajućeg stepena energetske efi kasnosti. Svaki odgovoran arhitekta, izvođač, i pre svega investitor (naročito kada se istovre-meno govori i o korisniku prostora) mora veliku pažnju posvetiti ovom delu izgradnje ili rekonstrukcije objekta.

Ne treba da budu propisi ono što će naterati sve učesnike jednog projekta da primenjuju standarde preporučene od strane stručnjaka. Prosta računica pokazuje da će termoizola-cija isplatiti sebe u prvih nekoliko godina, čak i ne uzimajući u obzir najcrnja pred-viđanja u vezi sa cenom i mogućnostima snabdevanja energijom već za par decenija (što je ipak znatno manje od upotrebnog veka objekta).

U ovom broju želeli smo posebno da skre-nemo pažnju na ovaj problem, posebno ak-tuelan u našem građevinarstvu koje duže od decenije u ogromnom broju slučajeva nije uspevalo da dosegne ni najminimalni-je zahteve na ovu temu. Sa nadom u porast svesti, ako ne za očuvanje planete, onda bar za očuvanje sopstvenog džepa, pozivamo vas da upoznate najznačajnije proizvode i proizvođače termoizolacionih materijala i sistema na našem tržištu, i šire ■

Prednosti Neopora®

U Evropi je u oblasti primene EPS-ma-terijala dominantan građevinski sektor sa udelom od 74% ukupne potrošnje ovih materijala, prvenstveno u termoizolaciji, ali i u inovativnoj gradnji. Danas su u ovim oblastima primene na raspolaganju usavr-šeni proizvodi po meri kupca. Primera radi, Neopor® (EPS – ekspandirani polistiren) čini osnovu na kojoj se zasniva nova gene-racija termoizolacionih materijala i predsta-vlja usavršenu verziju BASF-ovog klasika – Styropor®.

Pene dobijene od Neopora® su srebrnosive jer sadrže grafi t koji znatno povećava ter-moizolacioni učinak. Na taj način su pene od Neopora® nadmašile druge EPS-mate-rijale, jer u poređenju sa njima pružaju izo-laciju veću za 20% pri istoj debljini ploča.

To pomaže uštedi troškova grejanja, a sa ekološkog aspekta povećava vrednost obje-kata u koje je materijal ugrađen. Osim toga, pri proizvodnji termoizolacionih ploča tro-ši se 50% manje sirovina, pri čemu kvalitet izolacije ostaje nepromenjen. Na taj način, Neopor® daje doprinos očuvanju energet-skih resursa. Neopor® se najčešće primenju-je u oblaganju objekata sa spoljašnje strane.Neopor® po BASF receptu u Srbiji proi-zvodi kompanija Čar uz Kragujevca koju ste imali prilike da upoznate u prošlom broju Build magazina.

Styrodur® C

Styrodur® C, ekstrudirana čvrsta pena na bazi polistirena (XPS), više od 40 godina štiti kuće od toplote, hladnoće i vlage.

Njegovom primenom produžava se trajanje objekata, povećava im se vrednost i termički komfor koji znatno doprinosi zdravoj kli-mi stanovanja. Na primer, pomoću termo-izolacionih ploča, koje ne sadrže FCKW, H-FCKW i HFKW, a kao ćelijski gas sa-drže vazduh, i kod ravnih krovova može se ostvariti nivo moderne termoizolacije uz manje troškove i zadovoljenje ekoloških standarda pasivne gradnje. U cilju adekva-tne izolacije podruma i zaštite temelja od mraza, na raspolaganju su različite dugo-trajne XPS-ploče otporne na vlagu.

Kao zaključak možemo istaći da tvrde pene na bazi polistirena pružaju znača-jan doprinos u zaštiti klime. Zahvalju-jući njima, danas je uz stručnu primenu termo izolacije pomoću materijala na bazi EPS-a i XPS-a moguće od starog objek-ta dobiti kuću od tri litra (sa utroškom od tri litra lož-ulja po kvadratnom metru stambene površine na godišnjem nivou).Sledeći nivo, tzv. pasivna kuća, fi nansijski je neisplativa bez primene izuzetnih izo-lacionih materijala na bazi polistirena, na-ročito onih iz ponude kompanije BASF ■

Natprose�ne stope rastaproizvodnje i prodaje tvrdih pena na bazi polistirenaširom sveta zasnivaju sena sve široj primeni termo-izolacionih materijala u gra�evinskom sektoru.Vlasnici starih i novih objekata u prilici su da pri renoviranju odn. gradnji daju svoj doprinos energetskoj e� kasnosti i zaštiti klime primenom dva proizvoda kompanije BASF – srebrnosivog materijala Neopor®, inovativne EPS sirovine za termoizolaciju, kao i ekološki podobnih zelenih XPS-plo�a Styrodur® C, koje ne sadrže gasove štetne za okolinu i tako pomažu smanjenjuemisije ugljen-dioksida

BASF Srbija d.o.o.

Triše Kaclerovića 27 l11000 Beogradtel: +381 11 30 93 409 30 93 414branko.avramovic@basf.comsvetlana.misic@basf.comwww.basf.rswww.neopor.dewww.stirodur.de

BASF – PENASTI MATERIJALI

ENERGETSKI EFIKASNATERMOIZOLACIJAOD PODRUMA DO POTKROVLJA

BASF – PENASTI MATERIJALI

ENERGETSKI EFIKASNATERMOIZOLACIJAOD PODRUMA DO POTKROVLJA

NEOPOR® – izolacioni granulat kompanije BASF (dole)i ekspandirane perle Neopora® (gore).

STYRODUR® C – pogled izbliza naizolacioni materijal otporan na pritisak

Nema�ka ku�a tipa fahverk stara preko 210 godina, �iji je pod izolovan plo�ama od materijala

STYRODUR® C otpornim na pritisak

25www.build.rs

TEMA broja

Energetska e� kasnost

Jedna od osnovnih mera unapređenja ener-getske efi kasnosti predviđena Programom ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije za period 2007-2012. jeste i pobolj-šanje izolacije spoljašnjih zidova objekata.Ovo prvenstveno podrazumeva primenu kvalitetnih termizolacionih materijala koji ispunjavaju brojne zahteve savremene gra-dnje među kojima se izdvaja kamena vuna.

Već dokazana mera energetski efi kasne grad-nje jeste ugradnja kamene vune u sistemu kontaktne fasade. U prilog tome ide i činje-nica da je period povraćaja investicije u izo-laciju spoljašnjih zidova kamenom vunom, u opštem slučaju, oko četiri godine (pri tome, uzeta je u obzir trenutna cena energenata, zanemarujući tendenciju rasta).

Ispunjeni zahteviMeđu propisane zahteve za spoljašnje zido-ve objekta u Pravilniku o tehničkim nor-mativima za projektovanje i izvođenje za-vršnih radova u građevinarstvu spadaju i:

zaštita od atmosferskih padavina i uticaja• protivpožarna zaštita• odvođenje difuzne pare• toplotna zaštita• zvučna zaštita•

Na osnovu ovih zahteva i analize tehničkih karakteristika termoizolacionih materijala na našem tržištu, dolazimo do zaključka da je kamena vuna jedini termoizolacioni ma-terijal koji u isto vreme zadovoljava:

protivpožarne propise• – negoriv materi-jal, klasa negorivosti A1smanjuje rizik od kondenzacije• – fasa-da diše, faktor otpora difuziji vodene pare μ=1,4odličan toplotni izolator• – koefi cijent toplotne provodljivosti λ=0,039W/m2Kpoboljšava zvučnu zaštitu objekta• - visoka sposobnost apsorpcije i prigušenja zvuka

Opšti princip prilikom projektovanja spo-ljašnjeg omotača građevinskih konstruk-cija jeste da otpor prolazu toplote R=1/k (m2K/W) svih njegovih slojeva treba da raste idući od unutra ka spolja, a da istovre-meno otpori difuziji vodene pare r=μd (m) opadaju od unutra prema spolja.

Za ovu vrstu primene napravljena je nova, specijalno dizajnirana ploča KR FAS, di-menzija 100x50cm. Ona zadovoljava sve navedene zahteve, defi nisane evropskom normom – EN 13500, za termoizolacione materijale u sistemu kontaktnih fasada.

Pravilna ugradnja –preduslov e� kasnosti

Poslednjih godina kod nas je veoma raspro-stranjena primena tzv. demit – kontaktnih fasada. U ovom sistemu termoizolacija na-leže direktno na zid, a zatim se, takođe di-rektno, na nju nanosi dekorativno-zaštitni fasadni sloj. Kamena vuna se pokazala kao izuzetan materijal za kontaktne fasade – je-dnostavan za ugradnju i dugotrajan.

U prošlom broju pisali smo o prezentaciji priručnika Sistem kontaktne fasade sa ka-menom vunom, radionice tehničkog tima Knauf Insulation (u izdanju Građevin-ske knjige), koji daje smernice za pravilnu izradu sistema kontaktne fasade sa kame-nom vunom. Cilj prezentacije je bio da oni koji se bave prodajom proizvoda kompanijeKnauf Insulation i svi oni koji te proi-zvode ugrađuju, upoznaju pravilan nač in ugradnje svih potrebnih materijala u ovom sistemu, kao i prime re najčešćih grešaka i nepažnji koje se dešavaju prilikom izvođe-nja kontaktnih fasada.

Podršku ovom izdanju potvrdili su i reno-mirani proizvođači kontaktnih fasada i lep-kova: Knauf, JUB, Ceresit, Murexin, Bau-mit i Röfi x, kao i proizvođač tiplova EJOT. Za sve potrebne informacije, tehničke po-datke i razrađene detalje možete se obratiti direktno kompaniji Knauf Insulation ■

Kamena vuna je jedinitermoizolacioni materijal

koji u isto vremezadovoljava

protivpožarne propise, smanjuje rizik od pojavekondenzacije, odli�an je

toplotni izolator, i poboljšava zvu�nu

zaštitu objekta

KNAUF INSULATION

Milutina Milankovića 25 b11070 Novi Beograd

tel: +381 11 311 33 69311 40 52

fax: +381 11 313 99 12of� ce.belgrade@knau� nsulation.com

www.knau� nsulation.rs

KORAK KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKATA

KAMENA VUNAU SISTEMU KONTAKTNE FASADE

Period povra�aja ulaganja u izolaciju

spoljašnjih zidovakamenom vunom

iznosi oko �etiri godine

KORAK KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI OBJEKATA

KAMENA VUNAU SISTEMU KONTAKTNE FASADE

www.build.rs26

TEMA broja

Pasivna kuća je pogodna za bilo koji arhi-tektonski stil ili sistem gradnje pod uslo-vom da se radovi izvedu bez termičkih mostova. Zahvaljujući kvalitetnoj izolaci-ji, omotač zgrade je nepropustljiv za vaz-duh i pruža zaštitu od hladnoće, toplote i buke. Jednom pravilno ugrađena izolacija od temelja do krova obezbediće prijatnu temperaturu tokom dugog veka upotrebe objekta, i značajno doprineti uštedi ener-gije, a samim tim i novca.

Materijali od prirodnih vlakana kao što je Isover mineralna vuna pružaju naročito do-bru izolaciju. Radi poređenja, da bi se posti-gao efekat izolacije kao kod ovog materijala debljine 1,5-2cm potrebna je puna opeka debljine 30cm ili beton debljine 105cm. Ako uzmemo u obzir da je debljina izolacionog materijala koju preporučuju današnji stan-dardi 30cm, onda bi uticaj na statiku (i tro-šak) izgradnje bio isuviše visok. Važan aspekt je i izvanredan eko-balans koji se postiže korišćenjem Isover mineralne vune, jer se smanjuje potrošnja energije kao i emisija CO2 a životni vek zgrade postaje duži.

Kod pasivne kuće važna je i kontrolisana iz-mena vazduha, pa je tu Isover Komfort venti-lacioni sistem (pokretan solarnom energijom i opremljen toplotnom pumpom i izmenjiva-čem toplote vazduha; obezbeđuje konstantan dotok svežeg vazduha u svim prostorijama, kontrolišući eenergetsku efi kasnost).

Ipak, najvažnija stvar pri izgradnji pasivne kuće jeste pažljivo postavljanje i zaštita omo-tača. U tu svrhu razvijen je sistemski paket za zaptivanje Isover Vario SP (standard i duplex – sa povećanom otpornošću na kidanje) koga čine: lepljiva traka, smesa za dihtovanje i klima-membrana Vario KM, načinjena od poliamida (inteligentna folija):

prilagođava se svim godišnjim dobima – • kada funkcioniše kao parna brana spreča-va prodor vlage u krovove i zidove, kada fukcioniše kao paropropusna folija omo-gućava isušivanje konstrukcije, pri čemu se oslobađa višak vlage (pravilna ugradnja osigurava paropropusnost po standardi-ma pasivne kuće)znatno poboljšava životni komfor• brzo i jednostavno se ugrađuje• promenljiva • sd - vrednost od 0,2m (paro-propusna) do 5 m (parna brana).

Svaka kuća upotpunosti može da odoli vre-menskim uticajima ukoliko su ispod krovne konstrukcije postavljeni nezapaljivi izolacioni materijali koje nudi Isover. Iz ekonomskih razloga, noseći zidovi treba da ispunjavaju tek minimalne statičke zahteve, dok termoizola-cija obezbeđuje zaštitu od toplote. Fasada i spoljni zidovi jednom domu mogu pružiti mnogo više od spoljašnjeg izgleda: oni mogu uštedeti veliku količinu energije ukoliko su dobro izolovani. Štaviše, uz odgovarajuću orijentaciju, fasada se može opremiti siste-mom koji proizvodi obnovljivu energiju (npr. fotonaponski uređaj).

Isover multi-komforna kuća postavlja vi-soke zahteve kvaliteta koji sve njene kom-ponente moraju ispunjavati:

termička izolacija• – u vrednosti svih komponenti ispod 0,15 W/(m²K), kod pojedinačnih kuća za jednu porodicu čak i ispod 0,10 W/(m²K) (preporučeno!)

bez termičkih mostova• odlična zaptivenost potvrđena Testom • zaptivenosti – izmena vazduha (n50) pri podpritisku od 50Pa mora biti manja od 0,6 promena vazduha na čas prema EN 13829zastakljenje sa Ug vrednostima ispod 0,8 W/• (m²K), u kombinaciji sa visokim prolazom ukupne energije (g≥0,5 prema EN 67507) tako da se čisti toplotni dobici mogu takođe ostvariti i tokom zimskog periodaprozorski okviri• sa U vrednostima ispod 0,8 W/(m²K) prema EN 10077visoko efi kasna ventilacija sa rekupe-• racijom toplote (rekuperacija toplote od 80 % prema PHI sertifi katu ili na osnovu DIBt izmerenih vrednosti umanjene za 12%) u kombinaciji sa niskom potro-šnjom električne energije (0,4 Wh/m³)veoma niski toplotni gubici• za pripremu i razvođenje tople vode u domaćinstvuvisoko efi kasna upotreba električne • energije u domaćinstvu.

Projektantima i investitorima Isover nudi kompletnu bro-šuru sa svim n e o p h o d n i m detaljima za uspešno iz-vođenje projekta pasivne kuće, u skladu sa najvišim standardima savremenog, tj. odgo-vornog građenja ■

Protokol iz Kjota predstavlja po�etak zaštite klime.

Pasivna ku�a predstavlja aktiv-nu zaštitu klime.

Vo�en ovim principomIsover nudi kompletna rešenja

za postizanje najstrožihstandarda termoizolacije

ISOVER

Vladimira Popovića 40, GTC 19 Avenija11000 Beograd

tel: +381 11 31 49 634 31 49 659

fax: +381 31 49 667www.isover.rs

ISOVER MULTI-KOMFORNA KU�A

PASIVNA KU�AZA BUDU�NOSTiz brošure Isover

Multi-komforna kuća

ISOVER MULTI-KOMFORNA KU�A

PASIVNA KU�AZA BUDU�NOST

www.build.rs28

TEMA broja

Konstantno poskupljenje energetskih resursa na celoj planeti već godinama nameće nova razmišljanja u pogledu energetske efi kasnosti, odnosno adekvatnog utopljavanja građevinskih objekata, u cilju eliminacije toplotnih gubitaka. Ilustracije radi, neutopljeni objekat gubi kroz podove 10-20% (od ukupnih gubitaka celog objekta), kroz spoljašnje zidove 25-30%, kroz tavanske i krovne ploče 25-30%, i kroz prozore 30-40%.

Uobičajena praksa na našim prostorima je da se fasade utopljavaju lepljenjem i tiplo-vanjem ploča od EPS-a ili XPS-a (stiropor, stirodur), preko kojih se postavlja mrežica, a potom nanose završni fasadni slojevi. Pored toga što zahteva nekoliko radnih operacija (gubitak vremena), ovakav metod ne daje kompletnu zaštitu, jer su evidentni gubici na termičkim mostovima, kao i na sastavima ploča.

U ranijim izdanjima časopisa skrenuli smo vam pažnju na Politerm Blu sistem lakog ter-moizolacionog betona, čija je osnovna namena utopljavanje i ispuna horizontalnih i zakošenih površina. Ovom prilikom vam predstavljamo Tektoterm, termoizolacioni malter, adekva-tan za primenu na svim tipovima vertikalnih podloga.

Filozo� ja sistemaSistem Tektoterm bazira se na formiranju monolitnog, kontinualnog termoizolacio-nog sloja, pogodnog za mašinsko ili ručno nanošenje, koji istovremeno predstavlja i završnu obradu fasadne ili bilo koje druge zidne površine. Drugim rečima, u jednom materijalu i jednim postupkom, dobija se istovremeno termoizolacija, zvučna izola-cija i poravnata malterisana površina koja može da se završno obrađuje na bilo koji od uobičajenih načina.

Termovizijski prikaz gubitka toplote

Visoke karakteristikeMaterijal je kombinacija kuglica od ekspan-diranog polistirena ravnomerne granulome-trije (Ø=2mm), odabrane smeše vezivnih materijala i posebnog aditiva E.I.A. Veoma je lagan (250kg/m3), tako da zanemarlji-vo opterećuje nosivu konstrukciju objekta. Izuzetne mehaničke karakteristike (priti-sna čvrstoća 1,16MPa, savojna 0,42MPa) obezbeđuju da malterisani sloj može da bez prslina i odlepljivanja podnese znatna opterećenja (keramika, kamen...). Termički koefi cijent λ=0,051 ga svrstava u red mate-rijala sa visokom termootpornošću. Sloj od 6,4cm maltera ima istu toplotnu otpornost kao i tabla od 5cm stirodura ili kamene vune. Materijal je izuzetno paropropusan (μ=9,04), tako da dozvoljava objektu da diše. Istovremeno, obezbeđuje i zvučnu izolaciju (redukcija 39dB).

Jednostavnost upotrebeFabrički zamešan materijal je zapakovan u vreće od 60 litara, i potrebno je samo dodava-nje vode (9litara) za pripremu maltera. Ma-terijal je prvenstveno namenjen za mašinsko malterisanje, ali je moguće zamešavanje i na-nošenje i klasičnim metodama, tj. ručno.

Kompletno uputstvo za upotrebu, kao i sva neophodna tehnička podrška, dostupni su kod uvoznika materijala i ovlašćenog aplikatora Tektoterm sistema za teritoriju Srbije:

LENSIM NEOTON

Goce Delčeva 4211070 Novi Beograd

tel: +381 11 26 91 69626 93 811

of� ce@lensim.co.rswww.lensim.co.rs

29www.build.rs

TEMA broja

KOKOSOV FILC

Kokosov � lc je relativno nov prirodni materijal u široj komercijalnoj upotrebi, naro�ito primenjiv kao dobar zvu�ni i toplotni izolator. Osnovu materijala �ine vlakna kokosovog oraha i na tržištu se može prona�i u obliku plo�a, rolni ili traka. Zbog izuzetnih sposobnosti može se koristiti i na takvim mestima gde do sada nije bilo mogu�e primeniti prirodni izolacioni materijal.

Karakteristike:otporan na vlagu• nije plesnjiv, ne trune, ne napadaju ga insekti • i parazitipropušta vazduh, vodenu paru i vodu• antistati�an• bez mirisa• protivpožarna svojstva su u kategoriji B2• zvu�ni izolator (kod zida od 12,5cm sa gipskarton • plo�om i jednim slojem kokosovog � lca postiže se zaštita od 47dB)ne menja dimenziju• propustljivost toplote je 0,043-0,045W/mK• izolator je buke koraka.•

Zbog svih nabrojanih osobina oblasti primene kokoso-vog � lca mogu biti zvu�na i termoizolacija spoljašnjih zi-dova, krovova i krovnih konstrukcija, unutrašnjih zidova, spuštenih plafona, podova, poboljšanje zvu�ne izolacije i smanjenja buke hodanja u me�uspratnim konstrukcija-ma ili brodskim podovima ■

Industrijska pluta

Industrijska pluta je jedinstveni prirodni ma-terijal za termo, zvučnu i vibracionu izolaciju. Malo je materijala u prirodi koji se mogu na toliko načina primeniti, kao što je to slučaj sa plutom. Zahvaljujući izuzetnoj gustini će-lija (40 miliona u cm3) i njihovoj povezanosti prirodnim smolama, pluta se s pravom smatra veoma izdržljivim i otpornim materijalom.

Zbog svih karakteristika koje su prikazane u tabelama, pluta je odličan izolator za prime-nu u sendvič zidovima gde može obezbediti koefi cijent toplotne provodljivosti od 0,78 do 0,28 ■

INDUSTRIJSKA PLUTAI KOKOSOV FILC

Infomarket nudi kompletan asortiman nekoliko inostra-

nih proizvo�a�a gra�evinskih proizvoda za razli�itu primenu. Danas posebno predstavljamo

dva proizvoda iz oblasti izolacije koji se izdvajaju kao potpuno

prirodni materijali sa svimnajzna�ajnijim prednostima

INFO MARKET

9. maja 1, 24430 Adatel/fax: +381 24 853 443

infomarkethead@ptt.rsBeograd

tel/fax: +381 11 26 55 272+381 63 88 30 466

Novi Sad: +381 62 242 405Niš: +381 62 242 309www.infomarket.co.rs

Industrijska pluta za antivibracionu izolaciju

Preporu�ljiva debljina i pritisak

Debljina u cm 2 5

Gustina 175/190 Kgm3

Preporu�ljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 1-1,5 0,8-1,8

Gustina 210/225 Kgm3

Preporu�ljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 1,3-1,8 1-2

Gustina 240/255 Kgm3

Preporu�ljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 1,6-2,1 1,3-2,2

Gustina 290/320 Kgm3

Preporu�ljiv pritisak kgf/cm2 -N/cm2 2,6-3,1 2,2-3,3

Plo�e

Tip Debljinamm

Gustinakg/m3

Dimenzijemm

T 10 10/13 110/120 1.250 X 625

T 15 15/18 120/150 1.2