Januar 2016.

Broj 252

MAT MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Aktuelno

FISKALNA KONSOLIDACIJA, REFORME I RAST - KAKO POSTIĆI KOMPROMIS

Tema broja

KAKO SE SADA SAGLEDAVA CIKLIČNA PRIRODA GLOBALNIH KRIZA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE U

JEDNOM OPŠTIJEM I ISTORIJSKOM KONTEKSTU KAO I DOMETI KONTRACIKLIČNIH EKONOMSKIH

POLITIKA

Izdavač: EKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD

Časopis izlazi uz podršku Privredne komore Srbije

Koordinator istraživačkog programa i urednik biltena

STOJAN STAMENKOVIĆ

Urednik

IVAN NIKOLIĆ

Autori

GORDANA VUKOTIĆ–COTIČ • BOŠKO ŽIVKOVIĆ • MILAN KOVAČ

• MIROSLAV MARINKOVIĆ • TIJANA ČOMIĆ • MILADIN KOVAČEVIĆ • IVAN NIKOLIĆ

• KATARINA STANČIĆ • STOJAN STAMENKOVIĆ • DRAGI STOJILJKOVIĆ

SADRŽAJ:

PRIVREDA U FOKUSU

Ocena privredne aktivnosti.......................................................................................................................

Prognoze...................................................................................................................................................

KONJUNKTURNI BAROMETAR................................................................................................................

AKTUELNOSTI O EKONOMSKOJ POLITICI................................................................................................

TEMA BROJA

Katarina Stančić i Miladin Kovačević

KAKO SE SADA SAGLEDAVA CIKLIČNA PRIRODA GLOBALNIH KRIZA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE U

JEDNOM OPŠTIJEM I ISTORIJSKOM KONTEKSTU KAO I DOMETI KONTRACIKLIČNIH EKONOMSKIH

POLITIKA ..................................................................................................................................................

ANALIZE

Katarina Stančić i Miladin Kovačević

FISKALNA KONSOLIDACIJA, REFORME I RAST - KAKO POSTIĆI KOMPROMIS ...........................................

STATISTIČKI PRILOG

OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI

Autor: Stojan Stamenković

Pokazatelji privrednih tokova (pretežno

statistički podaci za novembar), objavljeni

tokom proteklih mesec dana, ne koriguju

osnovnu ocenu koju smo dali u okviru uvodnog

referata na savetovanju Naučnog društva

ekonomista 12. decembra 2015. godine: Srbija je

izašla iz recesije koja je bila karakteristična za

prethodnu godinu.

To pokazuje i kompozitni mesečni indeks BDP-a:

Mesečni BDP na bazi kompozitnog indeksa, ulančane mere

obima, referentna 2010, mil. RSD

Naša je procena da će BDP u 2015. zabeležiti

realan porast od 0,8%

Industrijska proizvodnja je u periodu januar-

novembar 2015. za 7,9% veća nego u istom

periodu prethodne godine. Pri upoređivanju

industrijske proizvodnje po namenskim

kategorijama, u navedenom periodu

međugodišnje je povećana proizvodnja u svim

namenskim kategorijama i to najviše proizvodnja

energije (za 15,1%), zatim proizvodnja netrajnih

proizvoda za široku potrošnju (6,3%), proizvodnja

intermedijarnih te proizvodnja kapitalnih

proizvoda (4% do 5%) i proizvodnja trajnih

proizvoda za široku potrošnju (0,4%). Kada se

proizvodnja svrsta po sektorima, najniži je – ali

ipak dinamičan – bio međugodišnji porast

prerađivačke industrije, koji je za jedanaest

meseci izneo 5,8%; proizvodnja rudarstva

1 Ona obuhvata oko tri četvrtine ukupne industrijske proizvodnje – ponder prerađivačke u ukupnoj industriji iznosi 73,89%.

povećana je za 8,3%, proizvodnja elektroprivrede

za čak 16,4% (ali to je rezultat zastoja u 2014.

godini zbog poplava).

Ako se tekuća dinamika prati iz meseca u mesec,

preko desezoniranih indeksa i trend-ciklusa,

videće se da su i ukupna industrijska proizvodnja

i proizvodnja prerađivačke industrije iz 2014. ušle

u 2015. godinu sa izrazito rastućim trendovima,

ali su ti trendovi tokom drugog polugođa

promenili smer (takvu promenu, uz inače

uobičajene nevelike oscilacije, sasvim jasno su

pokazali i desezonirani indeksi). Zadržaćemo se i

ovog puta na prerađivačkoj industriji1.

Prerađivačka industrija je u 2014. imala pad

proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za

1,4%, a u prvih jedanaest meseci 2015. godine

njena proizvodnja je bila veća nego u istom

periodu 2014. godine za 5,8% i to je pokazatelj

koji sugeriše zaključak o izlasku iz recesije. Taj

zaključak potvrđuju i pokazatelji dinamike BDP-a:

on je u 2014, prema najnovijim podacima RZS,

realno opao za 1,8%, u prva tri kvartala 2015.

međugodišnje je povećan za 0,5%; najnovija

procena MMF-a za celu godinu predviđa porast za

0,75%; po našoj proceni u periodu januar-

novembar međugodišnji porast je nešto veći od

0,6%.

200.000

210.000

220.000

230.000

240.000

250.000

260.000

270.000

280.000

290.000

Jan

-06

Ma

y-0

6

Se

p-0

6

Jan

-07

Ma

y-0

7

Se

p-0

7

Jan

-08

Ma

y-0

8

Se

p-0

8

Jan

-09

Ma

y-0

9

Se

p-0

9

Jan

-10

Ma

y-1

0

Se

p-1

0

Jan

-11

Ma

y-1

1

Se

p-1

1

Jan

-12

Ma

y-1

2

Se

p-1

2

Jan

-13

Ma

y-1

3

Se

p-1

3

Jan

-14

Ma

y-1

4

Se

p-1

4

Jan

-15

Ma

y-1

5

Se

p-1

5

Originalni podaci

Desezonirani podaci

Trend

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

Ja

n-0

1

Ju

l-0

1

Ja

n-0

2

Ju

l-0

2

Ja

n-0

3

Ju

l-0

3

Ja

n-0

4

Ju

l-0

4

Ja

n-0

5

Ju

l-0

5

Ja

n-0

6

Ju

l-0

6

Ja

n-0

7

Ju

l-0

7

Ja

n-0

8

Ju

l-0

8

Ja

n-0

9

Ju

l-0

9

Ja

n-1

0

Ju

l-1

0

Ja

n-1

1

Ju

l-11

Ja

n-1

2

Ju

l-1

2

Ja

n-1

3

Ju

l-1

3

Ja

n-1

4

Ju

l-1

4

Ja

n-1

5

Ju

l-1

5

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA 2001-2015.indeksi, Ø 2014=100

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

Tekuća dinamika ukazuje na to da postoje

određeni problemi, ali ne derogira ocenu o izlasku

iz recesije.

Dvanaestomesečni period izrazitog rasta

desezoniranih indeksa završen je u maju 2015.

godine; u tom mesecu postignuta je i maksimalna

vrednost trenda – ona je bila za 6,6% veća od

proseka prethodne godine (desezonirani indeks,

koji obuhvata i oscilacije oko trenda, u tom

mesecu isprednjačio je od proseka prethodne

godine za 8,7%). To su, istovremeno, bile i

najveće vrednosti trenda i desezoniranih

indeksa posle oktobra 20082.

Posle maja 2015. i dostizanja najvišeg nivoa u

poslednjih sedam godina, trend proizvodnje

prerađivačke industrije je preveden u lagano

opadanje od po nepunih 0,5% mesečno do,

zaključno, septembra. Tome je najviše doprineo

pad desezoniranog indeksa (u odnosu na

prethodni mesec) u septembru za 2,8%.

Međutim, već u oktobru je desezonirani indeks

delimično oporavljen (povećanje za 0,8%), u

novembru je povećan za daljih 1,5%; opadanje

trenda je zaustavljeno i on poslednja tri meseca

stagnira na nivou koji je za 4,7% iznad proseka

prethodne godine i za samo 1,8% niži od najvišeg

nivoa u maju.

Hoće li se nastaviti oporavak? Tražeći odgovor na

ovo pitanje, posmatrali smo uporedo mesečnu

dinamiku proizvodnje, zaliha gotovih proizvoda i

vrednosti prometa u prerađivačkoj industriji. U

drugoj polovini 2015. godine indeksi prihoda od

prometa sve više zaostaju za indeksima

proizvodnje, što bi mogla biti posledica deflacije,

odnosno snižavanja cena za niz proizvoda.

I međugodišnja upoređenja3 upućuju na isti

zaključak: dok je međugodišnji porast proizvodnje

prerađivačke industrije u novembru bio 5,8%,

porast vrednosti prometa prerađivačke industrije

bio je samo 3,9%, što se ne može objasniti

2Redukcija proizvodnje prerađivačke industrije u Srbiji, nakon izbijanja svetske finansijske i zatim krize u realnom sektoru u 2008. godini, bila je vrlo oštra i nivo njenog trenda je u roku od samo trinaest meseci oboren za 23%!

porastom zaliha gotovih proizvoda za samo 2% -

što je približno trećina stope porasta proizvodnje.

Ovo se ukršta sa pitanjem rentabilnosti

proizvodnje nekih od tih proizvoda, odnosno sa

interesom za održavanje te proizvodnje. Uzgred,

u vezi sa ovim postavlja se pitanje koliko je

dinamika industrijske proizvodnje

reprezentativna za dinamiku bruto dodate

vrednosti pri procenjivanju dinamike bruto

domaćeg proizvoda.

Ako se posmatra osamnaest oblasti, sa ukupnim

učešćem u prerađivačkoj industriji od preko 92%,

videće se da su njihovi kratkoročni trendovi4

svojim usmerenjem simetrično rasporđeni: u

sedam je trend trenutno rastući, u sedam

opadajući, a u četiri oblasti poslednjih meseci on

– kao i u ukupnoj prerađivačkoj industriji –

stagnira.

Rastući kratkoročni trend poduprt je i porastom

desezoniranh indeksa u novembru u slučaju:

proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda,

proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala,

proizvodnje metalnih proizvoda osim mašina,

proizvodnje električne opreme, proizvodnje

nameštaja i proizvodnje kože i predmeta od kože.

Na drugoj strani, opadajući kratkoročni trend i

pad desezoniranog indeksa u novembru

„upareni“ su u: proizvodnji duvanskih proizvoda

(koja, inače, ima najveću međugodišnju stopu

rasta i u novembru i u periodu januar-novembar),

u preradi drveta osim nameštaja, proizvodnji

3 Prema istraživanju RZS 4 Ocenjeni trend-ciklus

90

95

100

105

110

115

115

120

125

130

135

140

145

Prerađivačka industrija(desezonirani indeksi, 2010=100)

Prihod od prodaje Proizvodnja - fiz.obim (d.skala)

papira i proizvoda od papira, proizvodnji

farmaceutskih proizvoda, proizvodnji proizvoda

od gume i plastike, te u proizvodnji tekstila.

I u jednoj u u drugoj grupi samo u po jednoj

oblasti ne podudaraju se smer trenda i promene

desezoniranog indeksa u novembru. U proizvodnji

koksa i derivata nafte trend je u većem delu 2015.

godine bio rastući, tokom poslednja tri meseca

(septembar-novembar) po 1,2% prosečno

mesečno, do nivoa koji je za 13% iznad proseka

prethodne godine. Desezonirani indeks u

novembru je manji nego u oktobru za 3%, ai je to

smanjenje usledilo posle povećanja u oktobru za

6,6%; za ovu oblast je to unutar rasona

uobičajenih oscilacija desezoniranog indeksa.

Slučaj prehrambene industrije je drugačiji i

posebno je važan sa gledišta dinamike ukupne

industrije. Njena dinamika je ključni faktor

dinamike ukupne prerađivačke industrije, budući

da čini blizu četvrtine te industrije (tačnije,

ponder joj je 24,4%). Njen međugodišnji rast u

periodu januar-avgust 2015. iznosio je 5,7% i to je

srednja vrednost oko koje su – bez bitnih

odstupanja – oscilovala i mesečna međugodišnja

povećanja. U septembru je došlo do sloma,

međugodišnji indeks je pokazao pad za preko 7%,

desezonirani indeks u tom mesecu pao je u

odnosu na prethodni za skoro 14%. Iako je

desezonirani indeks u oktobru povećan za 1,7%,

to nije popravilo pad obima proizvodnje u

međugodišnjem upoređenju i on je izneo 8,6%.

Samo ta redukcija dinamike prehrambene

industrije redukovala je dinamiku prerađivačke

industrije za oko 2,5%. Da su međugodišnji

indeksi prehrambene industrije u septembru i

oktobru 2015. ostali na nivou iz prethodnih osam

meseci, ne bi bilo smanjivanja desezoniranih

indeksa prerađivačke industrije, njen trend je u

silazni smer okrenuo upravo ovaj lom u

prehrambenoj industriji. Drugim rečima, ako iz

prerađivačke industrije uklonimo pokazatelje

prehrambene industrije, preostale oblasti, uzete

zajedno, imale bi rastući smer.

U novembru je desezonirani indeks proizvodnje

prehrambene industrije bitno povećan za 4,1% –

što je doprinelo povečanju desezoniranog

indeksa prerađivačke industrije za 0,9%. Time,

zajedno sa povećanjem u oktobru, još uvek nije

nadoknađen septembarski pad proizvodnje

prehrambene industrije, u novembru još uvek

nema međugodišnjeg rasta, ali je međugodišnji

pad sveden na 0,5%. Trend prehrambene

industrije je još uvek opadajući, ali je taj pad

redukovan na 0,5% u mesecu, a trend

prerađivačke industrje je, kako je već navedeno,

preveden iz opadanja u stagnaciju. Normalizacija

dinamike proizvodnje prehrambene industrije

ostaje bitna pretpostavka prevođenja trenda

proizvodnje ukupne prerađivačke industrije u

rastući smer.

Dve oblasti čiju dinamiku treba posebno

razmotriti su proizvodnja motornih vozila i

prikolica i proizvodnja osnovnih metala. I jedna i

druga imaju stagnantan trend, prva za oko 15%

iznad, drga isto toliko ispod proseka prethodne

godine. I u jednoj i u drugoj dinamika čitave

oblasti pretežno je opredeljena dinamikom

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

150

155

160

165

Jan-15 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 Aug-15 Sep-15 Oct-15 Nov-15

Proizvodnja duvanskih proizvoda

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja

Proizvodnja papira i proizvoda od papira

Proizvodnja osnovnih metala

Proizvodnja nameštaja

Proizvodnja prehrambenih proizvoda

Proizvodnja pića

Proizvodnja koksa i derivata nafte

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda

Proizvodnja farmaceutskih proizvoda

Proizvodi od gume i plastike

Proizvodi od nemetalnih minerala

Proizvodnja motornih vozila i prikolica

Proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina

Proizvodnja električne opreme

TEKUĆA DINAMIKA 15 OBLASTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE U 2015. GODINIDESEZONIRANI INDEKSI, Ø2014=100

75

85

95

105

115

125

135

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2014-2015.indeksi, prosek 2014=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 24,39%)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

proizvodnje jednog jedinog proizvođača (Fijat i

Železara Smederevo).

Proizvodnja motornih vozila i prikolica je svoj

maksimum dostigla sredinom 2013. a u drugoj

polovini 2015. osciluje na nivou koji je za četvrtinu

niži od tog maksimuma i za oko 14% niži od

proseka 2014. godine.

Pri tome je međugodišnji pad cele oblasti u

periodu januar-novembar 2015. godine izneo

4,6%, ali je unutar toga proizvodnja grane

motorna vozila smanjena za 9,4%. Ključno je

pitanje – ponavljali smo to više puta – hoće li

kragujevački Fijat izaći na tržište sa novim

modelom, a to zavisi od namere Fijata da

investira u takvu proizvodnju, ali i od

spremenosti naše države da investira u

infrastrukturu (drumsku i železničku)

neophodnu za širenje proizvodnje u Kragujevcu.

Ako toga ne bi bilo, naš najveći izvoznik bi

nastavio da sužava i izvoz i proizvodnju.

Eventualne privilegije, kao što je bescarinski uvoz

postojećeg modela u Kazahstan, mogu samo

kratkoročno zaustaviti dalju redukciju njegove

proizvodnje.

Proizvodnja osnovnih metala je treća oblast po

vrednosti izvoza (posle izvoza motornih vozila i

prikolica i izvoza prehambene industrije). Ona je

za jedanaest meseci 2015. međugodišnje

povećala proizvodnju za 22,6% i tome je, svakako,

doprinelo uvođenje novog menadžmenta

Železare početkom 2015. godine (međugodišnji

porast proizvodnje sirovog gvožđa, čelika i

ferolegura istovremeno je izneo 57,6%).

Međutim, nema daljih tekućih priraštaja po

isteku sredine godine, još uvek radi samo jedna

visoka peć, još uvek nema najavljene

profitabilne prozvodnje, ne zna se koliki bi

mogao biti operativni gubitak kada se odbije

vrednost zatečenih zaliha. Vrlo je neizvesno

pitanje tražnje na tržištu i cena, indikativno je da

se prozvodnja izmešta iz Evrope. Najavljeno

rešenje sa kineskom kompanijom još uvek je

neizvesno i ako izostane treba imati u vidu da će

biti teško održati proizvodnju i da ta proizvodnja i

čak njen rast ne znače i odgovarajuću bruto

dodatu vrednost, odnosno doprinos BDP-u koji se

najavljuje.

U zaključku, određeni zastoj u dinamici

proizvodnje prerađivake industrije može se

smatrati incidentnim, ali to ne znači samo po

sebi rastuću i stabilnu dinamiku proizvodnje u

narednom periodu. Na to ukazuje i raskorak u

dinamici proizvodnje i vrednosti prodaje u

prerađivačkoj industriji izazvan deflacijom.

Jačanje dinamike proizvodnje traži i nove

investicije, a i proizvodnja i investicije mogu se

suočiti sa problemima koje je u Evropi izazvala

migrantska kriza. Upozoravajući mogu biti pad

berzanskih indeksa u svetu, pad cena nafte,

slabljenje dinamike kineske ekonomije, itd. Na

drugoj strani, 2016. godinu je moguće

posmatrati i sa nešto više optimizma s obzirom

na najavljenu monetarnu politiku FED-a i

slabljenje evra prema dolaru sa povećanjem

izvoza kao rezultatom.

Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene

Srbije u prvih jedanaest meseci 2015. bila je

25961 milion evra, što je za 6,1% više nego u

istom periodu prethodne godine. Dakle, pri

međugodišnjem poređenju spoljnotrgovinska

razmena raste, u tom okviru, izvoz (11055,5

miliona evra) je međugodišnje povećan za 8,4%

a uvoz (14905 miliona evra) za 5,4%. Na samom

kraju posmatranog perioda – u oktobru –

međugodišnji rast izvoza je približno isti (8,8%),

a uvoza značajno veći (9,7%) od rasta u celom

periodu, stope međugodišnjeg rasta izvoza i

uvoza se približavaju jedna drugoj.

Ako se tekuće tendencije izvoza i uvoza prate

putem desezoniranih indeksa ili preko vrednosti

kratkoročnog trenda, izvoz je, rastući od kraja

trećeg tromesečja 2014, do maja 2015. premašio

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

Ja

n-0

6

Ma

y-0

6

Se

p-0

6

Ja

n-0

7

Ma

y-0

7

Se

p-0

7

Ja

n-0

8

Ma

y-0

8

Se

p-0

8

Ja

n-0

9

Ma

y-0

9

Se

p-0

9

Ja

n-1

0

Ma

y-1

0

Se

p-1

0

Ja

n-1

1

Ma

y-1

1

Se

p-1

1

Ja

n-1

2

Ma

y-1

2

Se

p-1

2

Ja

n-1

3

Ma

y-1

3

Se

p-1

3

Ja

n-1

4

Ma

y-1

4

Se

p-1

4

Ja

n-1

5

Ma

y-1

5

Se

p-1

5

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA I PRIKOLICA 2006-2015.(Indeksi, prosek 2015=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 5,01%)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

do tada najviše vrednosti svoje desezonirane

serije i trenda sa kraja trećeg tromesečja 2013.

Štaviše, vrednosti izvoza od oko 1100 miliona

evra u junu i julu 2015. su apsolutno najveće

mesečne originalne vrednosti izvoza (nezavisno

od smera trenda) koje su do sada dostignute.

Kratkoročni trend je posle maja bio u opadanju,

da bi se taj pad zaustavio i prešao u stagnaciju

(odnosno simboličan rast blizak stagnaciji) tokom

poslednja tri meseca posmatranog perioda

(zaključno sa novembrom).

Uvoz je tokom poslednjih dvanaest meseci od

oktobra 2014. do avgusta imao rastući trend

(prosečno po 0,6% mesečno), da bi se taj rast

zaustavio na najvišoj vrednosti trenda posle

izbijanja krize u oktobru: u periodu septembar-

novembar 2015. ona je bila za 5,9% veća od

proseka prethodne godine i za 4,6% veća nego u

oktobru 2008. Ali nije nadoknađen pad uvoza do

tog meseca i nisu dostignute apsolutno

maksimalne vrednosti ni desezoniranog indeksa,

ni trenda iz sredine 2008, niti apsolutno najveća

mesečna vrednost uvoza (1590 miliona evra),

ostvarena u julu te godine, kao u slučaju izvoza.

U suštini uslovi spoljnotrgovinske razmene i

tokova kapitala po izbijanju krize vrlo brzo su, u

roku od tri kvartala, uslovili rapidnu i međusobno

povezanu redukciju uvoza (za preko trećine),

izvoza (za skoro trećinu) i industrijske proizvodnje

(za skoro četvrtinu). Izvoz je, kao što se videlo,

nadoknadio taj pad i postao vodeći faktor rasta

industrijske proizvodnje; ona je ipak ostala

duboko ispod svog nivoa u periodu pre izbijanja

krize u kome je potrošnja bila vodeći faktor

njenog rasta. To je slučaj i sa uvozom, pa je, za

razliku od 2008. kada je trgovinski deficit bio veći

od izvoza, sada je vrednost deficita negde oko

trećine vrednosti izvoza – sredinom 2008.

vrednošću izvoza bilo je pokriveno oko 45%

vrednosti uvoza; u 2015. ta pokrivenost iznosi

skoro 75%.

Kada se izvoz razvrsta po nameni EU, trendovi

svih namenskih kategorija su rastući, sa

izuzetkom trenda izvoza energije koji je u oštrom

padu (u padu je i trend izvoza proizvoda

neklasifikovanih po nameni, koji je u 2014. u

ukupnom izvozu učestvovao sa 8,8%).

Praćenje uvoza po namenskim kategorijama ima

manje smisla, budući da se značajan deo uvoza

nalazi u kategoriji neklasifikovano po nameni EU,

sa vrlo oštrim rastom. U celoj 2014. godini na ovu

kategoriju otpadalo je 14,7% ukupnog uvoza, ali

je ona u periodu januar-novembar 2015. imala

međugodišnji porast od 26%, a u samom

novembru čak 47%, tako da je u tom mesecu

zahvatila 16,7% ukunog uvoza. Ipak, valja istaći

oštar pad uvoza energije i, posebno sa gledišta

predviđanja dinamike domaće proizvodnje,

stabilan trend rasta uvoza intermedijarnih

proizvoda.

Počev od četvrtog kvartala 2014. godine

uspostavljen stabilan rastući trend uvoza

intermedijarnih proizvoda. Vrednost njihovog

uvoza za jedanaest meseci 2015. iznela je 5121

milion evra, što je za 9,2% više nego u istom

periodu 2014; ova vrednost čini 34,4% ukupnog

uvoza u tih jedanaest meseci.

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

1600

1700

Ja

n-0

6

Ma

y-0

6

Se

p-0

6

Ja

n-0

7

Ma

y-0

7

Se

p-0

7

Ja

n-0

8

Ma

y-0

8

Se

p-0

8

Ja

n-0

9

Ma

y-0

9

Se

p-0

9

Ja

n-1

0

Ma

y-1

0

Se

p-1

0

Ja

n-1

1

Ma

y-1

1

Se

p-1

1

Ja

n-1

2

Ma

y-1

2

Se

p-1

2

Ja

n-1

3

Ma

y-1

3

Se

p-1

3

Ja

n-1

4

Ma

y-1

4

Se

p-1

4

Ja

n-1

5

Ma

y-1

5

Se

p-1

5

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2015.U MILIONIMA EVRA

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serija

Deficit, desezonirana serija

Deficit, trend-ciklus

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2006-2015.PROSEK 2014=100

Energija,

Intermedijarni proizvodi,

Kapitalni proizvodi,

Trajni proizvodi za široku potrošnju,

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,

Neklasifikovano po nameni EU

Mesečni prirštaji trenda, počev od oktobra 2014.

su po 1%. Ovo je povezano sa ostvarenim rastom

domaće industrijske proizvodnje, a može biti i

signal o njenom rastu u narednom kratkoročnom

periodu.

Kada se spoljnotrgovinska razmena u 2015.

posmatra po oblastima, najveću vrednost izvoza i

najveću vrednost uvoza u prvih jedanaest meseci

2015. godine imala je proizvodnja motornih vozila

i prikolica. Izvoz u vrednosti 1658 miliona evra bio

je veći od uvoza (1566 miliona evra) za 92 miliona

evra, ali i manji nego 2014. u istom periodu za 55

miliona evra, ili 3,2%. Na drugom mestu po

vrednosti izvoza je prehrambena industrija;

vrednost njenog izvoza za jedanaest meseci 2015.

iznela je 1255 miliona evra, što je skoro dvostruko

više od vrednosti uvoza u isto vreme i za 4,9% više

od vrednosti izvoza u istom periodu prethodne

godine. Pri tome treba skrenuti pažnju na pad

ovog izvoza u septembru (4,3%) i manje u oktobru

(1,2%), što je povezano sa padom proizvodnje u

ovoj oblasti u tim mesecima i sa padom uvoza

poljoprivrednih proizvoda u septembru za 16% (u

oktobru je taj uvoz ponovo porastao za 3%). U

novembru je izvoz prehrambene industrije

ponovo zabeležio međugodišnji porast od 2,3%, a

uvoz poloprivrednih proizvoda je povećan za 18%.

Kada se saberu izvoz poljoprivrenih proizvoda i

proizvoda prehrambene industrije, taj zbir izvoza

prehrambenih proizvoda u prvih deset meseci

2015. godine iznosi 2025 miliona evra, premašuje

vrednost izvoza motornih vozila i prikolica i ima

izvanredan neto-efekat kada se odbije uvoz istih

oblasti: 922 miliona evra (335 miliona

poljoprivreda i 587 miliona prehrambena

industrija).

Postoji i niz drugih oblasti sa pozitivnim neto-

efektom u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali kod

svih zajedno taj efekat premašuje ovaj efekat u

spoljnotrgovinskoj razmeni hrane tek za približno

petinu.

Na drugoj strani, treba skrenuti pažnju i na neke

oblasti, velike uvoznike, od kojih su neki i veliki

izvoznici, ali u kojima izvoz znatno zaostaje za

uvozom. Na prvom mestu to je hemijska

industrija. Njen izvoz za jedanaest meseci vredeo

je 569 miliona evra i bio je veći nego u istom

periodu prethodne godine za 9,2%; uvoz je

istovremeno povećan za svega 0,6%, ali je i dalje

više nego dva i po puta veći od izvoza.

Posebno je važan pad vrednosti uvoza nafte i

gasa. Vrednost uvoza sirove nafte i gasa u

periodu januar-novembar 2015. u iznosu od 1056

miliona evra manja je za 11% nego u prvih

jedanaest meseci 2014. godine; vrednost uvoza

naftnih derivata u iznosu od 504 miliona evra

manja je za 22%. To je rezultat pada svetskih

cena. Inače, domaća proizvodnja naftnih derivata

povećana je za 8,2%, a u pregledu prometa u

domaćoj trgovini videće se i da je realni promet

povećan, uz niže izdatke. Pad svetskih cena nafte

je značajan faktor uravnotežavanja platnog

bilansa.

O platnom bilansu raspoloživi su podaci za deset

meseci 2015. godine. oni pokazuju da je platni

bilans u 2015. znatno bolje uravnotežen nego

prethodne godine.

Da bi pokrio saldo tekućeg računa i računa

kapitala, u prvih deset meseci 2014. godini neto

iznos finansijskog računa sadržao je i iznos za koji

su smanjene devizne rezerve (842 miliona evra po

stalnom kursu sa početka godine); u 2015. godini

devizne rezerve su povećane za 418 miliona evra,

jer je zbir ostalih stavki neto finansijskog računa

bio veći od salda tekućeg računa (i računa kapitala

koji je zanemarljiv u ovom obračunu). Tako je

neto priliv direktnih investicija u 2015. izneo 1446

miliona evra, što je za 39% više nego u prvih deset

meseci 2014, a neto odliv na poziciji krediti, u

iznosu 228,5 miliona evra, manji je od polovine

onoga iz prvih deset meseci 2014.

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125J

an

-13

Fe

b-1

3

Ma

r-1

3

Ap

r-1

3

Ma

y-1

3

Ju

n-1

3

Ju

l-1

3

Au

g-1

3

Se

p-1

3

Oc

t-1

3

No

v-1

3

De

c-1

3

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

UVOZ INTERMEDIJARNIH PROIZVODAINDEKSI, PROSEK 2014=100

Originalna serija

Desezonirana serija

Trend

Platni bilans Republike Srbije, januar - oktobar 2014-2015

u mln EUR

1-

10.2014 1-

10.2015 indek

s

Tekući račun -1.529 -1.265 82,8

Prihodi 15.312 16.598 108,4

Rashodi 16.841 17.863 106,1

Roba i usluge -3.026 -2.666 88,1

Izvoz 11.942 12.928 108,3

Uvoz 14.968 15.594 104,2

Primarni dohodak -1.031 -1.352 131,1

Sekundarni dohodak 2.528 2.753 108,9

Prihodi 2.850 3.113 109,2

Od čega: Doznake radnika 1.578 1.740 110,3

Rashodi 54 62 114,4

Kapitalni račun 7 4 57,2

Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-) (Saldo tekućeg računa i računa kapitala) -1.522 -1.261 82,9

Finansijski račun, neto 1.161,8 789,0 67,9

Direktne investicije 1.039,6 1.446,4 139,1

Portfolio investicije 291,1 -55,4 -19,0

Neto povećanje finansijske aktive -33,3 -78,0 234,6

Neto povećanje finansijskih obaveza 324,4 22,6 7,0

Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od vrednosti investicionih fondova

-14,1 -79,8

567,9

Dužničke hartije od vrednosti 338,4 102,4 30,3

u tome: Država 338,4 102,4 30,3

Ostale investicije -1.011,1 -185,5 18,3

Gotov novac i depoziti -521,8 85,1 -16,3

Krediti -459,9 -235,8 51,3

Neto povećanje finansijske aktive (plasmani) 37,8 -7,3 -19,3

Neto povećanje finansijskih obaveza (korišćenje) -497,7 -228,5 45,9

Trgovinski krediti i avansi -29,4 -34,8 118,5

Devizne rezerve 841,8 -418,4 -49,7

Neto greške i propusti 360,2 472,5 131,2

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvih

deset meseci 2015. godine bio je za 17% manji

nego u istom periodu prethodne godine. To je

manja međugodišnja redukcija deficita od one

koja je bila ostvarena za devet meseci (24%) jer je

u samom oktobru deficit tekućeg računa (126

miliona evra) bio za 17% veći nego u istom

mesecu prethodne godine. Među razlozima su i

povećani deficit robne razmene u oktobru

umesto njegovog smanjivanja u celom periodu),

smanjenje suficita sekundarnog računa (zbog

pada priliva od doznaka u tom mesecu).

Ipak, svi su izgledi da iznos deficita u celoj 2015.

godini neće premašiti, ili bar ne bitno, sumu od

5 Priliv od portfolio investicija je ponovo porastao u godinama 2011-2013. na iznose od 1,5 do 2 milijarde evra te u 2014 na oko 450 miliona evra, ali ovoga puta to nije bilo

1,7 milijardi evra. To će biti najmanji iznos

deficita tekućih transakcija posle 2003. godine,

manji od četvrtine maksimalnog deficita iz 2008.

godine (7,1 milijarda evra). Taj deficit tekućih

transakcija u 2008. bio je finansiran tako što je

neto priliv direktnih investicija izneo 2,5 milijardi

evra, neto kreditni priliv 2,6 milijardi evra, neto

priliv trgovinskih kredita (pretežno kratkoročnih)

0,6 milijardi evra i smanjenje deviznih rezervi za

1,7 milijardi evra – to su glavne stavke kojima je u

saldu finansijskog računa bio nadoknađen i

izostanak priliva portfolio investicija5 (koji je u

prethodnoj godini iznosio 0,7 milijardi evra).

Danas je situacija takva da je neto kreditni priliv

negativan a neto priliv od investicija približno

prepolovljen. Uz to, neto odliv na poziciji

primarni dohodak u tekućim transakcijama je,

pre svega zbog kamata, bitno povećan.

Prema tome, platni bilans u narednim godinama

postaje vrlo osetljiv. Može se očekivati povećanje

uvoza ako se pokrenu investicije, očekivani rast

izvoza u nekim nosećim oblastima (osnovni

metali, automobili,...) predstavlja rizik, pri čemu

treba imati u vidu i kritične godine za otplatu u

kojima dospevaju evrobondovi (2017, 2018,

2020, 2021), još uvek se ne može sagledati

pouzdan rast stranih investicija, niti uslovi

kreditiranja, ...

Na planu unutrašnje tražnje – uprkos relativno

slaboj kreditnoj podršci – postoje indikacije koje

ukazuju na porast investicija. Prema proceni iz

MAT-a br. 250, nakon pada fiksnih investicija u

prethodne dve godine, u 2015. se očekuje njihov

realni rast od oko 8%.

Promet robe u trgovini na malo (osim trgovine

motornim vozilima i motociklima) tokom prvih

jedanaest meseci 2015. godine zabeležio je

minimalan porast vrednosti od 1,1%. Realno

ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, već u državne dužničke hartije.

(vrednost u stalnim cenama6), taj rast je bio

izrazitiji, iznevši 1,9%. U tom okviru je, u strukturi

ukupnog prometa i njegovog povećanja,

nominalna vrednost prometa motornih goriva

smanjena za 6,8%, a realno je taj promet povećan

za 0,9%. Za razliku od cena goriva koje su

smanjene, cene ostalih grupa proizvoda su

porasle, pa je vrednost prometa hrane povećana

za 4,5% , a realno povećanje iznosi 3,0%, dok je

promet neprehrambenih proizvoda sem motornih

goriva povećan za 2,3% nominalno i 1,2% realno.

Slični odnosi mogu se videti i kada se posmatraju

međugodišnje promene u novembru. Ukupna

vrednost prometa u trgovini na malo veća je za

0,9%, a povećanje u stalnim cenama iznosi 2,3%.

U tom okviru, vrednost prometa motornih goriva

je smanjena za 10%, dok je u stalnim cenama tek

neznatno smanjena (0,8%). Vrednost prometa

hrane povećana je za 1,8%, a realno povećanje je

1,1%; povećanje vrednosti prometa

neprehrambenih proizvoda iznosi 7,8%, realno

povećanja je 6,4%.

Kada se posmatra tekuća dinamika prometa u

trgovini na malo po stalnim cenama, tokom prvih

jedanaest meseci 2015. zabeležen je određeni

rast – prosečna povećanja trenda bila su po 0,2%

mesečno, s tim što su tokom poslednja tri meseca

ovog perioda ta prosečna mesečna povećanja

intenzivirana na 0,35%.

To je korespodentno sa ubrzanjem rasta prometa

neprehrambene robe koje se videlo u

međugodišnjem pregledu i moglo bi predstavljati

6 Indeksi prometa robe u stalnim cenama dobijeni su

deflacioniranjem indeksa u tekućim cenama odgovarajućim

indeksima potrošačkih cena, iz kojih su isključeni: voda (iz

izvesnu podršku dinamici industrijske

proizvodnje. Međutim, rastuća dinamika

prometa, poduprta i raskorakom dinamike

industrijske proizvodnje i vrednosti njene

prodaje, nije održiva: ako se ima u vidu kretanje

zarada, dinamika proizvodnje u narednom

kratkoročnom periodu zavisiće od dinamike

investicija i izvoza.

Ako se zarade posmatraju kao izvor sredstava za

potrošnju stanovništva – reč je o masi zarada.

Aktuelna tendencija mase realnih zarada jeste

njeno lagano opadanje – tokom četvrtog

tromesečja 2014. i prvih jedanaest meseci 2015.

vrednosti njenog trenda su opadale prosečno po

0,3% mesečno, tako da je vrednost tog trenda u

novembru 2015. bila za 2,8% niža od proseka

prethodne godine. U samom novembru

desezonirani indeks je povećan za 0,8%, ali to je u

intervalu uobičajenih oscilacija desezoniranih

indeksa oko trenda i taj indeks je niži od proseka

prethodne godine za 2,5%.

Pri međugodišnjem upoređenju, neto prosečne

zarade su u novembru 2015. bile na približno

istom nivou kao i u istom periodu prethodne

godine (manje za samo 0,1%), a realno su bile niže

za 1,4%. Budući da je broj zaposlenih u modelu

smanjen za 1,8%, masa zarada je smanjena za

1,9%. Realno smanjenje mase zarada iznosi 3,2%.

U periodu januar-novembar međugodišnji

rezultati su nešto niži kod prosečnih zarada, koje

su smanjene za 0,5% (realno za 1,9%), dok je pad

komunalnih sistema), struja i motorna vozila, motocikli i

delovi.

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

Ja

n-0

5

Ma

y-0

5

Se

p-0

5

Ja

n-0

6

Ma

y-0

6

Se

p-0

6

Ja

n-0

7

Ma

y-0

7

Se

p-0

7

Ja

n-0

8

Ma

y-0

8

Se

p-0

8

Ja

n-0

9

Ma

y-0

9

Se

p-0

9

Ja

n-1

0

Ma

y-1

0

Se

p-1

0

Ja

n-1

1

Ma

y-1

1

Se

p-1

1

Ja

n-1

2

Ma

y-1

2

Se

p-1

2

Ja

n-1

3

Ma

y-1

3

Se

p-1

3

Ja

n-1

4

Ma

y-1

4

Se

p-1

4

Ja

n-1

5

Ma

y-1

5

Se

p-1

5

PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2015.STALNE CENE, Ø2014=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

Jan

-05

Ju

l-05

Jan

-06

Ju

l-06

Jan

-07

Ju

l-07

Jan

-08

Ju

l-08

Jan

-09

Ju

l-09

Jan

-10

Ju

l-10

Jan

-11

Ju

l-11

Jan

-12

Ju

l-12

Jan

-13

Ju

l-13

Jan

-14

Ju

l-14

Jan

-15

Ju

l-15

MASA NETO ZARADA 2005-2015, realnoprosek 2014=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

mase zarada manji – one su pale za 0,8% (realno

za 2,2%).

Privatni sektor je jedina kategorija u kojoj su

zarade (i broj zaposlenih) povećane i to: prosečne

zarade 7,4% nominalno i 5,9% realno u periodu

januar-novembar, te 7,8% i 6,4% u samom

novembru. Povećanja mase zarada su još veća –

13% u periodu januar-novembar i 10,7% u

novembru; međugodišnje povećanje broja

zaposlenih u periodu januar-novembar (5,2%)

bilo je veće nego u novembru (2,8%), u kome je

broj zaposlenih u odnosu na prethodni mesec

smanjen.

I u periodu januar-novembar i u samom

novembru u javnom sektoru međugodišnje su

smanjene i prosečne neto-zarade (za 6,2%,

odnosno 4,8%) i masa zarada (za 7,4%, odnosno

6,4%). U oviru javnog sektora najviše su smanjene

zarae u administraciji, najmanje u javnim lokalnim

preduzećima.

U četvrtom tromesečju 2015. godine mesečna

inflacija je bila negativna, a međugodišnja

inflacija je i dalje bila ispod donje granice

inflacionog cilja. U oktobru, novembru i

decembru 2015. inflacija je, respektivno, iznela

−0,2%, −0,1% i −0,2% na mesečnom nivou – a

1,4%, 1,3% i 1,5% na međugodišnjem nivou.

Inflacija: 2013–2015. (%)

U 2015. godini mesečna inflacija je bila

negativna šest puta, a godišnja inflacija je bila

ispod donje granice inflacionog cilja treću godinu

uzastopno. Mesečna inflacija je – osim u

poslednja tri meseca 2015. godine – bila

negativna i u januaru, maju i julu te godine; u

potonjim mesecima zabeležena je, naime,

mesečna inflacija od −0,2%, −0,3% i −0,9%,

respektivno. S druge strane, godišnja inflacija je

iznela 2,2% 2013, 1,7% 2014. i, kao što je to već

navedeno, 1,5% 2015. godine.

Stavke potrošačke korpe s međugodišnjim rastom cena

ispod 2,5% i, posebno, ispod 0%: 2013–2015. (%)

Za inflacija u 2015. godini presudan je bio rast

regulisanih cena. Inflacija se u toj godini od 1,5%

(1,52 pp) sastojala iz rasta regulisanih cena od

5,5% (1,06 pp) i rasta tržišnih cena od 0,3% (0,46

pp).

Promene sastava potrošačke korpe prema visini

međugodišnjeg rasta cena bile su nepovoljne i u

decembru 2015. Delovi potrošačke korpe s

međugodišnjom deflacijom i niskom

međugodišnjom inflacijom (tj. s međugodišnjim

rastom cena ispod 0% i od 0% do 2,4%) bili su za

6,0 pp i 4,2 pp, respektivno, veći u decembru

2015. nego u oktobru 2013, kad se jasno ispoljio

fenomen međugodišnje deflacije udružene s

niskom međugodišnjom inflacijom.7 Tako je u

decembru 2015. deo potrošačke korpe s

međugodišnjom inflacijom ispod donje granice

inflacionog cilja (tj. s međugodišnjim rastom cena

ispod 2,5%) bio za 10,2 pp veći nego u oktobru

2013.

7 Videti: Gordana Vukotić-Cotič, „Da li Srbiji preti deflacija ili preniska inflacija?“, Analize, MAT, br. 231, str. 23.

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

Na početku 2016. godine, dok se učinci ekonomske politike u prethonoj godini bilansiraju, interesantan može biti osvrt na dve teme – prvo, na prioritetne strukturne reforme koje predstoje i, drugo, na aktiviranje finansijskih resursa banaka radi podrške privrednom rastu.

1. Okvir programa prioritetnih ekonomsko-strukturnih reformi za Srbiju – rezime i kritički komentari

Program ekonomskih reformi (ERP) obavezuje Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU, da identifikuje prioritetne reforme, koje će, ukoliko budu potvrđene od strane Vlade, imati prioritet u finansiranju iz nacionalnih izvora, sredstava razvojne pomoći (IPA) i sredstava međunarodnih finansijskih institucija. Targetiranje prioriteta odnosi se na period od 2016-2018. godine i ima za cilj da unapredi proces planiranja i realizacije projekata, ali i njihovo svođenje u fiskalne okvire, sa stanovišta dinamike privrednog rasta i raspoloživih resursa. Reforme predložene od strane nadležnih ministarstava su najpre rangirane prema njihovom uticaju na rast, konkurentnost i otvaranje radnih mesta, a zatim svrstane u osam oblasti: upravljanje javnim finansijama, infrastruktura, sektorski razvoj, poslovni ambijent, korporativno upravljanje, borba protiv sive ekonomije, tehnološka apsorpcija i inovacije, trgovinska integrisanost, zaposlenost i tržište rada, socijalna inkluzija, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti.

1.1. U okviru i UPRAVLJANJA JAVNIM FINANSIJAMA definisane su dve prioritetne strukturne reforme:

1.1.1. Transformacija Poreske uprave: s obzirom na visok nivo poreske evazije, tj. nivo sive ekonomije procenjen na oko 30% BDP-a, neophodno je stvaranje institucionalnog okvira koji će stimulisati obveznike na poštovanje poreskih propisa, i koji će istovremeno biti efikasan u otkrivanju i kažnjavanju onih koji to ne čine, što je moguće postići unapređenjem kvaliteta organizacione strukture i efikasnosti i efektivnosti poslovnih procesa. U 2015. godini u potpunosti je postala operativna nova elektronska baza podataka svih poreskih obveznika i uplatilaca, a uvođenjem elektronskih servisa pojednostavljene su poreske procedure, smanjeni troškovi i poboljšana naplata. Tako, na primer, elektronskom objedinjenom naplatom prevaziđena je evazija naplate poreza i doprinosa na zarade. Cilj sprovođenja ove reforme je svođenje udela sive ekonomije, sa sadašnjih 30%, na 25% u 2018. godini.

1.1.2. Unapređenje planiranja kapitalnih projekata/investicija: U 2013. i 2014. godini izdaci za javne investicije u Srbiji spali su na svoj istorijski minimum: 2,2% i 2,5% BDP-a, dok su u zemljama sličnim Srbiji na nivou od 4-5% BDP-a. Iako su međunarodne finansijske institucije odobrile visok nivo sredstava – oko 5 mlrd EUR – povučeno je svega oko 1,3 mlrd EUR, a osnovni razlog je neefikasnost države u sprovođenju javnih investicija (slaba priprema projekata, neodgovarajuća dokumentacija, loša kontrola izvođača, neprofesionalizam…). Strukturna reforma koja je ovde neophodna jeste uvođenje jedinstvene platforme za planiranje kapitalnih projekata, u okviru koje će svi potencijalni projekti biti podvrgnuti cost-benefit analizi, čiji rezultati će biti odlučujući za prioritizaciju. Cilj je da se udeo kapitalnih investicija u BDP-u na centralnom nivou države poveća, sa sadašnjih 3%, na 5% u 2018. godini, a očekuju se i blagotvorni efekti na konkurentnost, zaposlenost, rast, standard lokalnog stanovništva, itd. Međutim, nije jasno šta predstavlja „jedinstvena platforma“ u funkcionalnom i institucionalnom smislu. Ono što se zna je da se radi Zakon o planiranju. To je preduslov stvaranja jedinstvene platforme, ali jedinstvena platforma podrazumeva institucionalno-operativni centar i jedinstvo. To bi moglo značiti formiranje centralno planske institucije i odgvarajuću koordinaciju. Tu ulogu ne može preuzeti sadašnje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Potrebno je formirati centralno plansku instituciju u tesnoj sprezi sa centralnom statističkom institucijom i nezavisnu od pojedinih ministarstava.

1.2. U okviru oblasti INFRASTRUKTURA planirane su reforme koje imaju za cilj prevazilaženje najvažnijih slabosti, kao što su nepotpuna, neefikasna i nebezbedna saobraćajna infrastruktura, zastarela i neefikasna energetska infrastruktura, neuređena, neiskorišćena i nestandardizovana komunikaciona infrastruktura. U okviru saobraćajne infrastrukture planirane su izgradnja drumsko-železničkog Koridora 10, i Koridora 11, koji treba da obezbede kompatibilnost sa transportnim sistemom EU i integrisanje putne mreže u Transevropsku transportnu mrežu. Reformski ciljevi u okviru energetske infrastrukture obuhvataju drugu fazu paketa projekata Kostolac B, izgradnju magistralnog gasovoda Niš-Dimitrovgrad i transbalkanskog koridora. Komunikaciona infrastruktura je oblast koju treba urediti putem smanjenja administrativnih troškova, pojednostavljenja procedura i neophodnih legislativnih izmena. U tom smislu predloženo je uspostavljanje jedinstvene nacionalne telekomunikacione mreže (JNTM) kojom bi se stvorila platforma za razvoj savremenih e-usluga i koja podrazumeva transformaciju Telekoma u najmanje tri preduzeća (mobilni operater, fiksni operater i mreža fiksne telefonije i internet). Sprovođenjem ovih mera, do 2018. godine očekuje se povećanje učešća domaćinstava koja imaju širokopojasni pristup internetu sa sadašnjih 55% na 70%.

1.3. Kada je u pitanju SEKTORSKI RAZVOJ, planirane su reforme u oblasti sektora poljoprivrede, industrije i usluga. Imajući u vidu visoko učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije (7,7%), činjenicu da poljoprivredno zemljište čini 65% teritorije i da je pokrivenost uvoza izvozom u ovoj oblasti čak 166%, za dalji razvoj sektora neophodno je otkloniti najveća ograničenja, a to su: nepovoljna struktura gazdinstava, nedostatak veština i znanja i tehničko-tehnološku zastarelost sektora. Mere koje su definisane izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz decembra 2014. godine, na osnovu kojih korisnici subvencija mogu biti registrovana gazdinstva koja imaju do 20 ha zasađene površine, nisu sprovođene u 2015. godini, pa se početak njihovog sprovođenja u 2016. godini smatra imperativom. Tu je i Zakon o korišćenju poljoprivrednog zemljišta (donet decembru 2015. godine), a potrebna je i regulativa o zadrugarstvu i robnoj berzi. Razvoj sektora industrije podrazumeva povećanje investicija u ovaj sektor, preko kombinacija zakonodavnih i administrativnih mera, čime će se izvršiti prioritizacija grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj, izrada akcionih planova, izrada zakonskih i podzakonskih akata, itd. U periodu 2016-2018. očekuju se pozitivni efekti ove reforme u vidu otvaranja novih radnih mesta, prihoda od PDV-a i prihoda zbog povećanja investicija i podsticajnih mera za kreiranje lanaca dobavljača. Cilj reforme je povećanje izvoza prerađivačke industrije u BDP-u, sa 30% u 2014. godini na 40% u 2018. godini. Reindustrijalizacija, koja podrazumeva podizanje udela investicija u BDP-u do 25% za tri godine, znači pre svega snižavanje country risk-a, za šta je preduslov reforma javnog sektora i sistemske reforme koje su u toku, kao i neke koje još nisu definisane, npr. dalja reforma penzionog sistema i penzionog fonda, fiskalnog sistema i sistema upravljanja javnom imovinom i pravima na svim nivoima vlasti. Što se tiče sektora usluga, iako ima visok udeo u BDP-u Srbije (55% BDP-a), u njegovoj strukturi dominiraju usluge koje ne zahtevaju posebne veštine i znanja (less konowledge-intensive services), sa 41% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i 24% učešća u BDP-u, dok su usluge sa većom dodatnom vrednošću (knowledge-intensive services) zastupljene znatno manje, angažujući svega 24% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji i učestvujući sa 26% u BDP-u. Upravo tu leži i osnovni problem uslužnog sektora - nemogućnost razvoja složenijih usluga, koje zahtevaju znanja i veštine, i koje se mogu pružati i na međunarodnom nivou i, kao posledica, nemogućnost malih i srednjih preduzeća da iskoriste EU tržište. Neophodno je nastaviti započete aktivnosti na na sektorskom usklađivanju propisa u ovoj oblasti, kroz pripremu Zakona o uslugama. Učešće e-trgovine u ukupnoj trgovini je i dalje nisko, i pored iskusnog IT sektora i rastuće internet penetracije.

1.4. U okviru oblasti POSLOVNI AMBIJENT, KORPORATIVNO UPRAVLJANJE, BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE, na osnovu prepoznatih slabosti ove oblasti, definisane su 4 prioritetne strukturne reforme: paket mera za poboljšanje pristupa finansijskim sredstvima za mala i srednja preduzeća (MSP), sa ciljem da se poboljša kvalitet ponude bankarskog sektora za MSP, razvoj novih finansijskih instrumenata, i unapređenje sposobnosti MSP za pristup različitim izvorima finansiranja; uvođenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, u cilju povećanja nivoa transparentnosti rada i depolitizacije JP, povećanja efikasnosti rada JP i smanjenja njihovih gubitaka čime će se smanjiti i državne subvencije;

uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih procedura i ostalih uslova za poslovanje, radi smanjenja troškova koje snose građani i privredni subjekti pri ostvarivanju zagarantovanih prava i obaveza nametnutih propisima (administrativno opterećenje koje snose privredni subjekti u Srbiji iznosi oko 4% BDP-a, dok je u uporedivim zemljama taj iznos od 2-3% BDP-a); formiranje zajedničke informacione platforme za sve inspekcije na republičkom nivou (e-inspekcija), čime će se obezbediti efikasniji, efektivniji i združeni rad svih inspektorata, što će dovesti do smanjenja obima sive ekonomije i povećanja budžetskih priliva.

1.5. U okviru oblasti TEHNOLOŠKA APSORPCIJA I INOVACIJE , kao ključni problemi sektora navedena su niska izdvajanja za nauku (1% BDP-a, dok je u EU28 taj iznos 2% BDP-a), a posebno niska izdvajanja iz privatnog sektora (svega 7,5% svih ulaganja u nauku, dok u EU 55% ulaganja dolazi iz privatnog sektora), nedovoljna saradnja akademskih krugova sa privredom i odliv mozgova (u Srbiji ima 2000 istraživača na milion stanovnika, u odnosu na 5000 u EU). Kao prioritetna reforma navedena je podrška inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru, koja uključuje podršku inovacionim i projektima tehnološkog razvoja i uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javnih naučnoistraživačkih organizacija i privatnih kompanija kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost. Očekivani rezultat reforme je komercijalizacija inovativnih ideja, podizanje inovacione kulture i nivoa obrazovanosti u društvu.

1.6. U okviru oblasti TRGOVINSKA INTEGRISANOST neophodno je nastaviti procese u pravcu usklađivanja zakonodavstva sa STO (konkretno, sporno je donošenje Zakona o genetički modifikovanim organizmima). Takođe, u toku je i usaglašavanje sa propisima EU, preko Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji 2015-2020. Stvoreni su preduslovi za primenu Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) koji se primenjuje na carinskim teritorijama država članica EU, EFTA i Turske. U harmonizovanom području, do sada je sa EU usklađeno oko 75% srpskog zakonodavstva.

1.7. U okviru oblasti ZAPOSLENOST I TRŽIŠTE RADA najvažniji izazovi su smanjenje nezaposlenosti po raznim obeležjima (lica radnog uzrasta, dugoročnu nezaposlenost, strukturnu nezaposlenost i nezaposlenost mladih), naročito kada se ima u vidu povećan priliv nezaposlenih lica usled restruktuiranja JP. Zbog neusklađenosti u pogledu kvaliteta ponude i tražnje na tržištu rada, pokrenuta je reforma sistema stručnog obrazovanja i obuke, odnosno - nacionalni okvir kvalifikacija treba da se završi i uporedi sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Predložene su dve strukturne reforme: uspostavljanje sistema nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS), u cilju podizanja kompetencija, gde će se definisati nadležna tela za akreditaciju programa po kojima se stiču kvalifikacije, i unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnim fokusom na mlade, kroz razvoj sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica, i uključivanje kroz pakete usluga raznih kategorija nezaposlenih u mere aktivne politike zapošljavanja, a u skladu sa potrebama tržišta rada. Ne govori se o takvoj ideji ali je ali je jasno da se kroz reformu javnog sektora može obezbediti budžetski prostor za kontinuirano uključivanje nezaposlenih mladih koji su stekli kvalitetno obrazovanje, u određene oblike radnog odnosa u javnom sektoru, kako bi ostali na koloseku sticanja znanja i veština, i radi dalje inkluzije na tržište rada. U tom pogledu javni sektor mora da ima ključnu ulogu, ali je to moguće tek sa rasterećenjem budžeta od jedne hipertrofirane socijalne funkcije, koja se ogleda u trećini ukupnih rashoda koji odlaze u direktne socijalne transfere ili u transfere Penzijsko-invalidskom fondu (radi pokrivanja gotovo 50% deficita ovog fonda u odnosu na autentični prihod iz doprinosa). To podrazumeva dalju reformu ovog fonda i sistema kao i određeni vid kapitalizacije kroz privatizaciju javnih prava, imovine i monopola o čemu je mnogo puta (još od 2007.) posvećena pažnja i posebni pisani prilozi u MAT-u još od 2007. godine na ovamo.

1.8. U okviru oblasti SOCIJALNA INKLUZIJA, SMANJENJE SIROMAŠTVA, PROMOVISANJE JEDNAKIH MOGUĆNOSTI , s obzirom na ugroženost u Srbiji koja je veća nego u EU (6%-9% ukupne populacije ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, a stopa rizika od siromaštva iznosila je 24,6% prema podacima iz 2012. godine), reforme imaju za cilj pravedniju i bolju raspodelu, i bolji obuhvat socijalno ugroženih, bez mogućnosti dupliranja prava i neosnovanog ostvarivanja. Predložena je reforma unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranosti socijalne zaštite, koje treba da smanji administrativne prepreke

za ostvarivanje prava socijalne zaštite, i da obezbedi povećanje davanja za decu i mlade sa invaliditetom, preispitivanje postojanja davanja i povećanje njihove adekvatnosti.

2. Mere usmerene na jačanje ekonomskog rasta na bazi neaktivnog kreditnog potencijala banaka

Niska kreditna aktivnost, nekvalitetna kreditna tražnja po svedočenju bankarskog sektora, rastuća nenaplativost, visok rizik i visoke kamatne stope očigledno idu zajedno. Ocena kvaliteta kreditne tražnje privrede je jedan uslovljeni ugao sa kratkoročnim interesima banaka u uslovima još uvek izdašnih izvora profita banaka na tržištu hartija države i Narodne banke ili u poslovima sa stanovništvom. Banke zarađuju na svojoj štednji i na svojim plasmanima. U uslovima krize i recesionih tendencija prevalencija štednje nije dobra (Keynes). Klјučno pitanje nije kako je do toga došlo, već kako prevazići naznačenu spregu odnosno bolje uravnotežiti plasmane i štednju.

Stav bankara je da je rešenje 'kvalitetnija ponuda', čemu će (istina) u dužem periodu (dužem od nekoliko godina) doprineti strukturne reforme u privredi. Do tada (u narednim mesecima i godinama koji su kritični sa aspekta očuvanja dostignutog nivoa privredne aktivnosti odnosno njenog rasta) pažnju treba usmeriti i na ono što se smatra posledicom – na kamatnu stopu. Visoka kamatna stopa smanjuje kreditnu tražnju, a pošto oprezni klijenti i zajmodavci reaguju, u strukturi tražnje polako nadvladava hazarderski pristup. Opada kvalitet tražnje i raste rizik, a posledično raste i kamatna stopa, što je uvod u spiralu pogubnu po ekonomski rast. Naravno, važi i obrnuto, niža kamatna stopa širi kreditnu tražnju, te (uz pravilnu procenu od strane banaka) smanjuje rizik da se novoodobreni kredit vrati. Promena pristupa bila bi pozitivna za sve: preduzeća bi obezbedila konkurentnije uslove finansiranja, banke sigurnost plasmana i profita, država viši ekonomski rast... ali se postavlja pitanje kako to inicirati odnosno kako motivisati bankarski sektor da relaksira uslove kreditiranja privrede a pre svega smanji kamatnu maržu (spred).

Sugestije bankama za promenu orijentacije u poslovanju, što pretpostavlјa i priznavanje a ne prebacivanje gubitaka po osnovu njihovih dosadašnjih promašaja na nove klijente, jesu potrebne, ali verovatno nedovolјno ubedlјive. Da bi se promenila poslovna filozofija banaka, mere i aktivnosti očigledno moraju, zbog senzitivnosti tržišta, biti odmerene i suptilne ali sa jasnim cilјem – da se finansijski resursi banaka deponovani kod NBS aktiviraju. Dve su osnovne poluge: Prvo, smanjenje referentne stope destimuliše držanje dinarske likdivnosti na računima NBS. Drugo, istovremeno smanjenje devizne obavezne rezerve smanjuje troškove i oslobađa likvidnost. Nedvosmislena najava buduće relaksacije i preuzimanja proaktivnijih mera monetarne politike bi ubrzala postizanje efekata, među kojima ističemo:

a) uticaj na inflaciju bi bio relativno mali jer njen nizak nivo podržavaju i eksterna kretanja (pad cena nafte i berzanskih proizvoda kao i niska inflacija u Evrozoni) i fiskalna konsolidacija, ali bi taj uticaj svakako doprineo približavanju ciljnoj inflaciji i izbegavanju deflacionih tendencija;

b) inicijalno uticanje na slablјenje dinara (adekvatna deprecijacija) jer bi povećana tražnja po osnovu kredita verovatna nadmašila prateće efekte fiskalne konsolidacije, a nakon toga uticala bi pozitivno na javne finansije i privredni rast jer se može pretpostaviti da bi najznačajniji deo povećanja proizvodnje bio izvozno orijentisan ili bi umanjio potreban uvoz, a malo je verovatno da bi banke imale interesa da oslobođena devizna sredstva deponuju u inostranstvu;

c) realna podrška nastavku fiskalne konsolidacije kako u smislu preuzimanja klјučnih ušteda (vezanih za smanjenje broja zaposlenih, jer bi paralelno sa tim privatni sektor povećavao zaposlenost), tako i u smislu povolјnijih performansi ekonomskog rasta.

Smanjenje kamatnih stopa u početnom periodu može da umanji štednju, budući da izgradnja konkurentne privrede može da doprinese njenom rastu tek nakon aktiviranja investicija. Iako je se može očekivati da jedan deo smanjenja kamata na kredite banaka bude rezultat smanjenja rizika ulaganja odnosno bankarskih marži, logično je da se delimično smanje i depozitne kamatne stope. Štednju treba stimulisati i u zavisnosti od njene ročnosti, budući da je objektivno najveći problem kreditiranja ročnost izvora.

Navedeno nikako ne umanjuje neophodnost nastavka srednjeročnih aktivnosti vezanih za fiskalnu konsolidaciju, jačanje stabilnosti finansijskog sistema, unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, ali nesporno može da ublaži neke socijalno neprihvatlјive efekte.