MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA - … · Naslov originala: Kushi, Michio. Th e macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than 200

MAKROBIOTIČKI PUTDO POTPUNOG ZDRAVLJA

Makrobiotički put do potpunog zdravlja

POTPUNI VODIČ ZA

SPREČAVANJE I ISCELJENJE

PREKO 200 HRONIČNIH STANJA

I BOLESTI PRIRODNIM PUTEM

MIČIO KUŠI i ALEKS DŽEK

Naslov originala:

Kushi, Michio.

Th e macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than

200 chronic conditions and disorders naturally/Michio Kushi and Alex Jack.

Ballantine Books, New York, 2003

Izdavač: Karganović d.o.o., Ustanička 73, 11050 Beograd, SRBIJA

Za izdavača: Dragan Karganović, vlasnik

Prevod: Veljko Nikitović

Lektura i korektura: Redakcija

Priprema i štampa: Karganović d.o.o.

Tiraž: 1000 primeraka

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

613.2641.5(083.12)

КУШИ, Мичио Makrobiotički put do potpunog zdravlja : potpuni vodič za sprečavanje i isceljenje preko 200 hroničnih stanja i bo lesti prirodnim putem / Mičio Kuši i Aleks Džek ; [prevod Veljko Nikitović]. - Beograd : Karganović, 2012 (Beograd

Kar ga nović). - XIII, 531 str. : tabele ; 24 cm

Prevod dela: Th e macrobiotic path to total health / Michio Kushi and Alex Jack. -Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 1.000. - Glosar: str. 509-515. - Bibliografi ja: str. 517-519. - Registar.

ISBN 978-86-81735-15-21. Џек, Алекс, 1945- [аутор]a) Макробиотика b) Куварски рецептиCOBISS.SR-ID 192164108

SADRŽAJ

UVOD vii

DEO I

KAKO ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1

1. Makrobiotični način ishrane 3

2. Uravnoteženje suprotnosti 15

3. Energija hrane 27

4. Ishrana i razvoj bolesti 43

5. Prirodni pristup lečenju 55

DEO II

URAVNOTEŽENJE VAŠEG STANJA 69

6. Uvod 71

7. Kako koristiti ovaj odeljak 75

8. Stanja i bolesti 77

AIDS (SIDA) 81

ALERGIJE 99

KRVARENJE I BOLESTI KRVI 108

BOLESTI KOSTI I ZGLOBOVA 116

BOLESTI MOZGA 132

RAK 138

PROBLEMI VARENJA 187

PROBLEMI UHA I SLUHA 201

BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA 208

PROBLEMI OKA I VIDA 214

PROBLEMI NOGE I STOPALA 221

PROBLEMI ŽUČNE KESE 225

GLAVOBOLJE 229

BOLESTI SRCA I PROBLEMI KRVOTOKA 234

INFEKTIVNE BOLESTI 251

BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNE BEŠIKE 269

BOLESTI JETRE 278

PLUĆNE BOLESTI 285

BOLEST LUDIH KRAVA 294

MENTALNI I EMOCIONALNI PROBLEMI 297

MIŠIĆNE BOLESTI 316

MUČNINA I POVRAĆANJE 324

NERVNA STANJA I BOLESTI 325

OBOLENJA PANKREASA 345

OZLEDE USLED UČESTALOG STRESA 354

BOLESTI SINUSA 356

BOLESTI SLEZINE 358

BOLESTI ŽELUCA 361

SVZ I SRODNE BOLESTI 365

DEO III

UPRAVLJANJE VAŠIM ZDRAVLJEM 371

9. Standardni makrobiotički način ishrane 373

10. Isceliteljske dijete 395

DIJETA #1 ZA PRETEŽNO JIN STANJA 395

DIJETA #2 ZA PRETEŽNO JANG STANJA 399

DIJETA #3 ZA PRETEŽNO JIN I JANG STANJA 402

11. Saveti o načinu života 409

12. Jelovnici 411

13. Makrobiotički recepti 420

14. Domaći melemi 444

GLOSAR 509

PREPORUČENA LITERATURA 517

INDEKS 521

UVOD

Uzimanje korisne hrane jedini je uzrok rasta neke osobe, dok uzimanje štetne hrane uz-

rokuje bolesti. Upravo zbog tog pogoršanja nastupa pogoršanje životne snage, čistote,

ukusa, potencije, efekata varenja i kvaliteta semenki i biljaka. Na taj način se kreposnost

umanjuje u svakom sledećem pokolenju za četvrtinu... sve dok na kraju ne dođe do ra-

sula sveta [pa se preporodi].

Čaraka Samhita, Indijska medicinska enciklopedija, prvi vek n. e.

Ve li ka zdrav stve na re vo lu ci ja se raširi la pla ne-

tom. Al ter na tiv na me di ci na, ho lis tičko lečenje,

bilj ne di je te i na ro dni do maći me le mi izla ze u

prvi plan. Pre ma sko rašnjim is pi ti va nji ma, go-

to vo po lo vi na ame ričkog na ro da ko ris ti al ter na-

tiv ne te ra pi je, ogrom na većina po pu la ci je nas to-

ji da se zdra vi je hra ni, a sva ke go di ne oko mi li-

on Ame ri ka na ca pos ta ju ve ge ta ri jan ci ili po lu-

ve ge ta ri jan ci. Pre više go di na, ame rička vla da

je us ta no vi la Kan ce la ri ju za al ter na tiv nu me di-

ci nu, a ona je ne dav no una pređena u Na ci onal-

ni cen tar za do pun sku i al ter na tiv nu me di ci nu.

Pri ro dna hra na se re dov no služi u mno gim ško-

la ma, bol ni ca ma i sta račkim do mo vi ma, kao i u

res to ra ni ma, ho te li ma i avi oni ma. Mi nis tar stvo

za po ljo priv re du Sje di nje nih Država ne dav no je

odo bri lo ne o gra ničenu upo tre bu to fua, tem pe-

ha i dru gih pro i zvo da od so je u škol skim pro-

gra mi ma is hra ne su bven ci oni ra nim od stra ne

fe de ra ci je. Za tvor ska upra va je slično to me odo-

bri la šni cle od so je i dru ga glav na je la bez me-

sa u fe de ral nim za tvo ri ma. Be la kuća ohra bru je

za po sle ne da ko ris te so ji no mle ko umes to krav-

ljeg mle ka u is hra ni i da prak ti ku ju jo gu. Čak i

NA SA ra zvi ja spe ci jal nu, pot pu no bilj nu di je-

tu za as tro na ute, u ko joj pre ov lađuju mrki pi-

ri nač, sočivo, se itan, po gače od ce log zrna žita-

ri ca, vrtnog povrća i de ser ti sprav lje ni s ama sa-

ke om, za slađivačem do bi je nim iz pi rinča. Osi-

gu ra va juća pre du zeća počinju da nu de pre mi je

za di je tal ne te ra pi je i dru ge pris tu pe za urav no-

teženje uma i tela.

To kom po sle dnje ge ne ra ci je, ma kro bi oti ka

je bi la ka ta li za tor za mno ge dra ma tične pro me-

ne u načinu is hra ne i načinu živo ta ko ji su sa da

pri hvaćeni. Uko re njen u tra di ci onal nim učenji-

viii Uvod

ma i Is to ka i Za pa da, izraz ma kro bi oti ka po tiče

od grčkog ko re na reči ma kro, ko ja znači „dug“

ili „ve lik“ i bi os, ko ja znači „život.“ Izraz je sko-

vao Hi po krat, otac me di ci ne, pre sko ro 2.500

go di na, čiji je pris tup zdrav lju i lečenju ute me-

ljen u nje go voj čuve noj izre ci „Ne ka ti hra na bu-

de le kar, a tvo ji le ko vi hra na.“ Kao te melj ve li-

kog ili du gog živo ta, mo der na ma kro bi oti ka je

uve la i po pu la ri zo va la način is hra ne za sno van

na mrkom pi rinču, pro su, sušiju, močiju (ko cke

ili va ljuške od slat kog pi rinča), se ita nu (ko tle-

ti od pšenične hra ne), hle bu od ki se log tes ta od

ce lih zrna, sušiju od povrća, tes te ni ni od sa la te,

pi rinčanim ko lačima i dru gim pro i zvo di ma od

ce lih zrna žita ri ca; po red to fua, mi soa, tem pe ha

i dru gih na mir ni ca od so je; obi lja svežeg vrtnog

povrća; no ri ja, va ka mea i dru gih al gi; i ra znih

osnov nih začina, začina, la kih obro ka i dru ge

hra ne i na pi ta ka. Hra na ma kro bi otičkog kva li-

te ta je or gan ski uzga ja na ko li ko god je to bi lo

mo guće, tra di ci onal no ili pri ro dno pre rađiva na

i ne sadrži šećer, mlečne pro i zvo de, be lo brašno,

he mi ka li je ili dru ge šte tne sastojke.

Iz ko mu na i kon tra–kul tu ra iz 60–ih i 70–ih

go di na XX ve ka, pre ko ba nja i lečilišta iz 80–ih

i 90–ih go di na, ma kro bi oti ka je da nas prešla u

glav ne to ko ve kul tu re. Ric–Kar lton i Prins ho-

tel lan ci služe gur man sku ma kro bi otičku hra-

nu svo jim međuna ro dnim gos ti ma, Ke log ško la

me nadžmen ta na Nor tves tern uni ver zi te tu us-

ta no vi la je trpe za ri ju za ma kro bi otičku is hra nu

za po slov ne lju de ko ji drže se mi na re, a uči te lji

ma kro bi oti ke i ku va ri su po zi va ni u Be lu kuću,

na Ka pi tol Hil i u Uje di nje ne Na ci je. Pre ma sko-

rašnjem pi sa nju časo pi sa Vog i dru gih ča so pi sa,

Bar ba ra Strej send, Džon Tra vol ta, Sa ra Džesi-

ka Par ker, Ma do na, Gvi net Pal trou, Sti ven Si-

gal, En di Mek Dauel, Ni kol Ki dman, Tom Kruz

i dru ge ho li vud ske zve zde ima ju vlas ti tog ku va-

ra ma kro bi otičke hra ne. Među zna me ni tim po-

koj ni ci ma, ko ji su vo di li ma kro bi otički način

živo ta i držali se urav no težene di je te da bi po-

bolj šali svo je zdrav lje i održali do bro sta nje, bi li

su Glo ri ja Svan son, Džon Le non, Džon Den ver

i dr Bendžamin Spok.

Smit so ni jan za vod je pos ta vio stal nu zbir-

ku ma kro bi otičke i al ter na tiv ne ne ge zdrav lja u

Na ci onal nom mu ze ju ame ričke is to ri je u pres-

to ni ci, Vašin gto nu, pre više go di na, a na ja vi li su

pla no ve za pe ri odične jav ne izložbe, pu bli ka ci-

je, is to rij ski usme re ne sim po zi ju me, is traživačke

sti pen di je i stažira nja. Pri zna jući ma kro bi oti ku

kao per ja ni cu po kre ta za zdra vu is hra nu, ho lis-

tičko zdrav lje i al ter na tiv nu me di ci nu u Ame ri-

ci, Ode le nje za na uku, me di ci nu i društvo Smit-

so ni jan za vo da izdao je sa opš tenje:

Na ci onal ni mu zej za ame ričku is to ri ju

u Smit so ni jan za vo du počas tvo van je da

pred sta vi Zbir ku ma kro bi otičke al ter na-

tiv ne ne ge zdrav lja po ro di ce Mičio Ku-

šija. Tu zbir ku zdrav stve nih, pre hram be-

nih i ličnih po ro dičnih ma te ri ja la i ru kot-

vo ri na važnih i ne do volj no proučenih as-

pe ka ta ame ričkog živo ta i kul tu re... Zna-

čenje ma kro bi oti ke u ame ričkom ži vo tu

ma lo je shvaćeno iako je sro dno ja snim

is to rij skim pi ta nji ma kao što je po ra tni

po mak ka zdra vim di je ta ma, naša sve vi-

še glo bal na kul tu ra, al ter na tiv no le čenje,

pro mišlja nje mi ra i tra di ci ja ak ti vi zma

širo kih masa.

To kom po sle dnje č etvrti ve ka, sto ti ne hi lja-

da po je di na ca i po ro di ca su pov ra ti li zdrav lje

dr žeći se ma kro bi otičkih načela. Osla nja jući se

ixUvod

na proučava nje ma kro bi otičkog načina is hra ne,

me di cin ska is traživa nja na Har var dskom me-

di cin skom fa kul te tu i dru ge vo deće me di cin-

ske ško le i naučne in sti tu ci je us ta no vi le su vi sok

krv ni pri ti sak i po višeni ho les te rol kao glav ni

fak tor ri zi ka za srčana obo le nja, ko ja su naj veći

uzrok smrtnos ti u sav re me nom društvu. Lju-

di ko ji vo de ma kro bi otički način živo ta odis ta

ima ju jače srce ne go uvežba ni atle tičari, kao što

je pri me tio dr Kas te li, di rek tor Fre min gem stu-

di je srca, naj veće na ci onal ne kar di ovas ku lar ne

nauč ne in stitucije:

Šta ne ka oso ba je de sva kog da na ve oma

je važan as pekt to ga ka kvo će nje go vo ili

nje no zdrav lje bi ti to kom da na kao i u ka-

sni jem živo tu. Ta kav stav podržava činje-

ni ca da su is pi ti va ni ma kro bi otičari ima li

ra cio [ odnos uku pnog ho les te ro la pre ma

HDL ho les te ro lu] od 2.5 a učesni ci Bos-

ton skog ma ra to na 3.4, ra cio pri kom je

ret ko, ako je uopšte, utvrđeno ko ro nar-

no srčano obo le nje. Stu di je i za pažanja

po put ovih ja san su in di ka tor da je lju di-

ma po tre bno da kri tički pro ce ne svoj na-

čin is hra ne s na me rom da odmah iz vrše

promene.

Na me di cin skom po lju, bol ni ca Lem ju el Ša-

tak u Bos to nu služila je ma kro bi otičku hra nu

svo jim le ka ri ma, oso blju i du go go dišnjim ge ri ja-

trij skim i psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma, a na Dru-

goj međuna ro dnoj kon fe ren ci ji o me to da ma

određiva nja di je te, ve li koj kon fe ren ci ji od šes to

me di cin skih is traživača spon zo ri sa nih od stra ne

Har var dskog fa kul te ta za jav no zdrav lje i Svet-

ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ne dav no je pri re-

di la ma kro bi otički ban ket u bi bli ote ci Džon F.

Ke ne di u Bos to nu. U Afri ci, Svet ska zdrav stve na

or ga ni za ci ja je sa zva la re gi onal nu kon fe ren ci ju

o ma kro bi otičkom di je tal nom pris tu pu AIDS–

u, kom je pri sus tvo va lo više sto ti na le ka ra i me-

di cin skih pro fe si onalaca.

Da nas međuna ro dna mreža od go to vo 1000

ma kro bi otičkih obra zov nih cen ta ra širom sve ta

obe ze beđuje in struk ci je o ku va nju, zdrav stve noj

ne zi, šija cu ma saži i su sre tu Is to ka i Za pa da. Po-

kret or gan ske pri ro dne hra ne, ko ji je u pret ho-

dnoj ge ne ra ci ji pre dvo di la ma kro bi otička za je-

dni ca, jes te se gment na ci onal ne in dus tri je hra-

ne ko ji se najbrže ra zvi jao, sa go dišnjom sto pom

ras ta od 20 procenata.

U Vašin gto nu, u ame ričkom Pred stav nič-

kom do mu vla di nog re for mskog od bo ra ne dav-

no je sa slušano sve dočan stvo o ma kro bi otičkom

pris tu pu ra ku od stra ne po la tu ce ta lju di i žena

ko ji su na dvla da li ne i zlečivi rak uz po moć zdra-

ve hra ne i pri ro dnog načina živo ta. Na ci onal-

ni zdrav stve ni in sti tu ti će us ko ro obja vi ti svoj

izveštaj o ma kro bi otičkom pris tu pu pre ven ci ji

i lečenju te bo les ti, dru gi uzrok smrtnos ti u sa-

vre me nom društvu. Očeku je se da bu de objav-

lje no ne kih 77 me di cin ski do ku men to va nih is-

to ri ja bo les ti oso ba sa ne i zlečivim ra kom ko je

su ozdra vi le uz po moć ma kro bi oti ke. U stu di ji

nad gle da nih slučaje va pre ko sto žena s vi so kim

ri zi kom obo lje va nja od ra ka doj ke Na cio nal nog

on ko loškog in sti tu ta u Mi la nu, u Ita li ji, objav-

lje noj 2001. go di ne, us ta nov lje no je da ma kro bi-

otički način is hra ne može da sve de opa snost od

te ma li gnos ti za oko 25 do 30 pro ce na ta unu tar

ne ko li ko me se ci. U međuv re me nu, Ame ričko

društvo za bor bu pro tiv ra ka kaže, „Da nas je

naj po pu lar ni ja di je ta pro tiv ra ka ve ro va tno ma-

kro bi oti ka.“ Na svom in ter net saj tu, Ame ričko

društvo za bor bu pro tiv ra ka izjavljuje:

x Uvod

Ma kro bi oti ka može po moći u pre ven ci ji

ne kih obli ka ra ka. Ona može sves ti ri zik

od ra zvo ja ra ka ko ji nas ta je usled većeg

unošenja ma snoća u or ga ni zam, kao što

je rak de be log cre va i ve ro va tno ne ki ra-

ko vi doj ke. Ma kro bi otička di je ta, poput

dru gih di je ta za ukla nja nje ma snoća, mo-

že spus ti ti krvni pri ti sak i možda sves-

ti mo gućnos ti bo les ti srca. Su de lo va nje

u ma kro bi otičkom pro gra mu može pru-

žiti ne ki osećaj rav no teže s pri ro dom i

har mo ni je sa čita vim sve tom i kao ta kvo

pod staći osećanje mi ra i ublažiti stres.

Cen tar za kon tro lu i pre ven ci ju bo les ti (CKB)

Sje di nje nih Država odo brio je no vu su bven ci ju

Uni ver zi te tu Južne Ka ro li ne za proučava nje ma-

kro bi otičkog pris tu pa ra ku. Spe ci jal ni od bor on-

ko lo ga iz Na ci onal nog in sti tu ta za rak (NIR) ne-

dav no se sre la sa gru pom oso ba ko je su ozdravi-

le od ra ka u završnoj fa zi is ključivo pri me nom

ma kro bi oti ke i pre gle da li su nji ho ve re zul ta te

bi op si je, snim ke tu mo ra ra ka na ske ne ru i dru-

gu po moćnu me di cin sku do ku men ta ci ju. Ti me

su bi li obu hvaćeni bi zni smen ko ji je ozdra vio

od ra ka pan kre asa pre više od 20 go di na, me-

di cin ska ses tra ko ja je se be izlečila od IV sta-

di ju ma ra ka pluća ko ji se proširio na više or ga-

na, ber zan ski bro ker s ma li gnim me la no mom,

do maćica s ret kim ra kom ma te ri ce ko ji se ni-

je mo gao ope ri sa ti, maj ka s is tom vrstom in va-

ziv nog lim fo ma kao Džeki Ona zis i le kar ka s in-

fl a ma tor nim ra kom doj ke ko joj je da va no još

tri me se ca živo ta. Re zul tat sas tan ka je bio taj

da je NIR odo brio kli nička is pi ti va nja ma kro bi-

otičkog pris tu pa ra ku. Dr Džordž Ju, hi rurg sa

Me di cin skog fa kul te ta Džordžta un uni ver zi te-

ta u Vašin gto nu, nad gle dao je taj pro je kat u ime

Kuši in stituta.

To kom po sle dnje ge ne ra ci je, mno ga me di-

cin ska udruženja i cen tri, uključujući Har vard

me di cin ski fa kul tet, Fre min gem stu di je srca i

Tju lejn uni ver zi tet, obja vi li su is traživa nja ko-

ja po ka zu ju pre dnost ma kro bi oti ke u nas to ja-

nju da se sma nji krvni pri ti sak, sni zi ho les te rol,

spreče obo le nje srca, leči ose tlji vost na he mi ka-

li je, po boljšava imu ni tet, sma nju je težina, re gu-

liše žen ski hor mon ski ci klus i pro dužava ras pon

živo ta. Ti član ci su bi li objav lje ni u glav nim me-

di cin skim časo pi si ma, uključujući New En gland

Jo ur nal of Me di ci ne, Jo ur nal of the Ame ri can Me-

di cal As so ci ati on, Ame ri can Jo ur nal of Epi de mi-

ology, Pe di a trics, Jo ur nal of the Ame ri can Die te tic

As so ci ati on, Can cer Re se arch, In ter na ti onal Jo ur-

nal of Bi oso ci al Re se arch, Lan cet, Jo ur nal of the

Ame ri can Col le ge of Nu tri ti on i Jo ur nal of Ap pli-

ed Nutrition.

S počet kom no vog ve ka, vla da Sje di nje nih

Država je obja vi la no ve re vi di ra ne di je tal ne

smer ni ce čineći otvo re ni po mak pre ma ma kro-

bio ti ci. Po zi va jući Ame ri kan ce da „ko ris te bilj-

nu hra nu kao osnov [svo jih] obro ka,“ no vo izda-

nje Di etary Gu ide li nes for Ame ri cans (Di je tal ne

smer ni ce za Ame ri kan ce, 2000) pre po ručuje ce-

lo zrno žita ri ca kao te melj zdra vog načina is hra-

ne. „Ima više načina da se stvo ri obra zac zdra ve

is hra ne, ali svi oni počinju s tri gru pe namir ni-

ca u osno vi Pi ra mi de: žita ri ca ma, voćem i povr-

ćem,“ tvrdi zva nična di je tal na pre po ru ka vla de

Sje di nje nih Država. Smer ni ce po zi va ju da ce la

zrna bu du „te melj obro ka,“ na vo de de set glav-

nih žita ri ca čija ce la zrna tre ba oda bra ti i pre po-

ručuju da svi odra sli lju di i de ca sta ri ja od dve

go di ne „je du hra nu pri prem lje nu od ce lih zrna

ra znih žita ri ca – kao što je ce lo žito, mrki pi ri-

nač, zob i ce lo zrno ku ku ru za – sva kog dana.“

Pri zna jući ulo gu ko ju ce lo vi ta hra na igra u

xiUvod

pre ven ci ji srčanih obo le nja, ra ka i mno gih dru-

gih bo les ti, u smer ni ca ma da lje sto ji da „Is hra-

na sa dos ta ce lih zrna... može da vam po mo gne

da se zašti ti te od mno gih hro ničnih bo les ti.“ Iz-

veš taj objašnja va da ve ge ta ri jan ske di je te ko-

je uopšte ne uključuju živo tinj sku hra nu mo gu

da za do vo lje sve pre hram be ne po tre be zdra vog

ži vo ta, po prvi put im pli ci tno potvrđujući ma-

kro bi oti ku, ve ge ta ri jan ske i dru ge načine is hra-

ne usred sređene na biljke.

Ame ričko kar di ovas ku lar no udruženje

(AKU) je ta kođe obja vi lo no ve smer ni ce u 2000.

ko ji ma po zi va lju de da je du ce la zrna i pro i zvo de

od žita ri ca kao glav ni obrok, da je du sveže povr-

će i voće kao dru gi glav ni obrok i sma nje upo tre-

bu živo tinj ske hra ne. Da bi se sni zio ho les te rol i

uma njio ri zik od srčanih obo le nja, pre po ručuje

se i sva ko dnev na upo tre ba pro i zvo da od so je u

pri ro dnom obli ku, a ne u vi du kap su la i do da-

ta ka. AKU je ta kođe podržalo urav no težene ve-

ge ta ri jan ske di je te ko je ne uključuju živo tinj sku

hra nu kao zdra ve i nu tri ci onis tički od go va ra-

juće, a to uključuje re cep te sa mrkim pi rinčem,

to fu om, mi som i dru gom zdra vom hra nom u

svom ku va ru. Naj veće na ci onal no kar di ovas ku-

lar no udruženje napominje:

Ni su vam po tre bni živo tinj ski pro i zvo di

da bis te uno si li do volj no pro te ina u svoj

or ga ni zam. Bilj ni pro te ini i sa mi mo gu da

obe zbe de do volj no ne op ho dnih ami no-

ki se li na, do god su izvo ri di je tal nog pro-

te ina ra znov rsni a ka lo rični unos do vo-

ljan da za do vo lji ener get ske po tre be. Ce-

la zrna, povrće, se men ke i ora si sadrže i

za sićene i ne za sićene ami no ki se li ne. Ne-

ma po tre be da brižno kom bi nu je te ove

na mir ni ce („do pun ske pro te ine“) u sva-

kom obro ku. Po ka za lo se da je so jin pro-

te in ra van pro te ini ma živo tinj skog po re-

kla. Ako želi te, on može bi ti is ključivi iz-

vor pro te ina za vaš or ganizam.

Mi nis tar stvo Sje di nje nih Država za hra nu i

le ko ve (MHL) je ta kođe pri zna lo da su ce la zrna

pre su dno važna za zdrav lje, pa je ne dav no odob-

re no da na eti ke ta ma hra ne piše: „Uzi ma nje hra-

ne sa dos ta ce lih zrna ko ja sadrži ma lo ma snoća

može uma nji ti ri zik od srčanih obo le nja i ne kih

vrsta raka.“

Di je tal ne pre po ru ke po put ove da nas su na-

ci onal na po li ti ka i ko ris tiće se u pla ni ra nju mi-

li ona obro ka u ame ričkim ško la ma, bol ni ca ma,

do mo vi ma sta ra ca, voj sci i dru gim in sti tu ci ja-

ma. Na ci onal ni or gan ski stan dar di su spro ve de-

ni u de lo 2002. go di ne, podržani od stra ne vla-

de Sje di nje nih Država, ta ko da je ve ro dos toj na

or gan ska hra na pos ta la dos tu pna u go to vo sva-

koj pre hram be noj pro dav ni ci i sa mo po slu zi u

zem lji. Sle deća re vi zi ja smer ni ca za is hra nu od-

go va ra jućeg mi nis tar stva u 2005. i 2010. može

da lje sves ti važnost mlečnih pro i zvo da u Pi ra-

mi di is hra ne, ili ih čak u pot pu nos ti is ključiti i

une ti da lje res trik ci je sa vi okim sadržajem mas-

ti i šećera. Mo gla bi proći de ce ni ja dok te pro-

me ne do pru do lo kal nih i re gi onal nih ni voa, ali

di je tal na i zdrav stve na re vo lu ci ja se sa da brzo

širi sve tom, stva ra jući zdra vi ju, mir ni ju planetu.

Makrobiotički put

Ma kro bi otički put do pot pu nog zdrav lja je

knji ga na me nje na to me da po mo gne lju di ma da

pre du pre de ili olakšaju više od 200 hro ničnih

sta nja i bo les ti. Prvi deo nam pruža pre gled

xii Uvod

mak ro bi otičkog načina is hra ne, upućuje nas u

na čela rav no teže, ener gi ju hra ne i pri ro dni pris-

tup zdrav lju i bo les ti. U dru gom de lu, sta nja i

bo les ti su gru pi sa ni u ne kih tri de set op sežnih

te ma, kao što su „Pro ble mi va re nja,“ „Pro ble mi

je tre“ i „Pro ble mi oka i vi da,“ već pre ma sis te-

mi ma, or ga ni ma i fun kci ja ma našeg te la. „Pro-

ble mi va re nja,“ na pri mer, uključuju spe ci fi čne

smer ni ce za za pa le nje sle pog cre va, ko li tis, za-

tvor, Kro no vu bo lest, di ja reu, upa lu cre va, na du-

tost, he mo ro ide, ki lu, sin drom ner vo znih cre va,

splet cre va i dru ge crev ne bo les ti. Obe zbeđena

su una krsna uput stva za sro dna sta nja. Ne ke od

kla si fi ka ci ja su pro i zvolj ne, na ročito one pod

nas lo vom „Bo les ti kos ti ju i zglo bo va,“ „Nervna

sta nja i bo les ti“ i „Mišićni pro ble mi,“ pošto su

svi ti sis te mi i fun kci je uglav nom uključeni u

slo žena sta nja kao što su mul ti pleks skle ro za ili

mišićna dis tro fi ja. Glav ne bo les ti, kao što su rak,

ar tri tis i AIDS ima ju vlas ti te odvo je ne odelj ke.

Bo lest lu dih kra va, pov re de usled učes ta lih stre-

so va i više dru gih pi ta nja sav re me nog za ni ma-

nja za zdrav lje i okruženje ta kođe su za se bno

izd vo je ne. Sta nja ko ja se odno se po se bno na

zdrav lje žene, zdrav lje muškar ca i zdrav lje de-

ce biće pred stav lje na u na re dnoj knji zi o ma-

kro bi otičkom pris tu pu po ro dičnom zdrav lju,

uključujući i tru dnoću i ne gu odojčeta; de pre si-

ju i pro me ne ras po loženja; imu no loške bo les ti;

umor; pro ble me vra ta i ra me na; pro ble me ko ji

se odno se na ko su, kožu, nok te i us ta i usne; bo-

les ti pre no si ve pol nim pu tem; pro ble me s te le-

snom težinom; pro ble me sa snom; zlo upo tre be

sup stan ci; pro ble me zu ba i prvu i hitnu pomoć.

Oni ko ju su čita li ne ke od naših pret ho dnih

knji ga, kao što su Is hra nom pro tiv ra ka i Is hra-

nom do jačeg srca, ili su pra ti li pre da va nja na In-

sti tu tu Kuši ili neg de dru go pre po znaće opšti

pris tup u ovoj knji zi. Mno ge spe ci fi čne di je tal ne

pre po ru ke su, međutim, pro me nje ne da bi obu-

hva ti le no ve uvi de i spo zna je, ra zvoj nu prak su

u ma kro bi otičkoj za je dni ci i stal no pro men lji ve

uslo ve kli me i okruženja. Pri ključen je značajan

no vi ma te ri jal, uključujući i do rađene kla si fi ka-

ci je, no ve do maće me le me i spe ci jal na je la za

mno ge po je di načne vrste ra ka, in fek tiv ne bo-

les ti, ner vne bo les ti, pro ble me kos ti ju i zglo bo-

va, mišićne pro ble me i dru ge ka te go ri je obo le-

nja. U knji zi je po prvi put is crpno pred stav lje-

no bli zu sto sta nja i bolesti.

Spe ci fi čne smer ni ce za is hra nu i način živo ta

za sva ko sta nje ili bo lest bla go će se ra zli ko va ti

za sva ku oso bu u za vi snos ti od nje go vog ili nje-

nog zdrav lja, živo tne do bi, po la, ni voa ak tiv nos-

ti i ličnih po tre ba. Upo tre ba so li, ulja i dru gih

osnov nih začina, ra zme ra žita, mi ris i ukus su-

pe, rav no teža povrća, jačina začina i dru gi čini-

oci bla go se ra zli ku ju od oso be do oso be. Šes ta

gla va objašnja va ka ko da se ra zvrsta sva ko sta-

nje i bo lest i kom bi nu ju oso be ne pre po ru ke o is-

hra ni i načinu živo ta u tek stu ili odelj ku sa stan-

dard nim di je tal nim smer ni ca ma za lju de sa do-

brim opštim zdrav ljem ili je dnu od tri op sežne

is ce li telj ske di je te. Pošto su mno ge slične hra ne i

vrs te do maćih me le ma pre po ručene, uku pne di-

je tal ne smer ni ce, je lov ni ci, re cep ti i uput stva za

do maće me le me sku plje ni su za je dno u Trećem

de lu da bi bi li lakše dostupni.

Naša sa ra dni ca Kris ti na Ak bar (naučni ca

po me nu ta ra ni je kao oso ba ko ja je se be izlečila

od upal nog ra ka doj ke pre 15 go di na) ko or di ni-

ra la je u sa ku plja nju po da ta ka za više ode lja ka

ove knji ge, uključujući je lov ni ke, re cep te i do-

maće me le me, a za pi sa la je i mno ga pre da va nja,

sa ve te i dru ge ma te ri ja le. Ce ni mo njen na po-

ran rad i pre da nost. Za hval ni smo zbog podrške

xiiiUvod

našim po ro di ca ma, uključujući No rio, Lo ren sa,

Fi ja i Hi sao Kuši i nji ho ve po ro di ce; Gejl, Mašu i

Es ter Džek; Hen ri ja i Henc Džen ki Svin del; Lju-

si Vi li jams i Sju zan Ko en. Ev lin Kuši, Gejl Džek

i naši sa ra dni ci Ven di i Edvard Es ko, pri ložoli

su re cep te, do maće me le me i dru ge važne ma te-

ri ja le. Ka zuo i To ni Ro berts su nam pružili važ-

nu admi nis tra tiv nu po moć. Vo le li bi smo ovu

knji gu da po sve ti mo us po me ni na Ev lin Kuši i

njen duh, ko ja je po sve ti la svoj život sav re me-

nom načinu is hra ne i zdrav stve noj re vo lu ci ji,

uvežbavši čita vu ge ne ra ci ju ma kro bi otičkih ku-

va ra i in struk to ra, a ko ja nas je na pus ti la prošle

godine.

Ma kro bi otički put do pot pu nog zdravlja usred-

sređen je na način is hra ne kao te melj zdra vog,

srećnog živo ta i nu di op sežne di je tal ne smer ni ce

za oblas ti ume re ne kli me u sve tu, obu hva ta jući

Se ver nu Ame ri ku, Ev ro pu, Ru si ju, Ki nu, Ja pan

i bla ge pre de le Afri ke, Južne Ame ri ke i Aus tra-

li je. Na da mo se da će u bu dućnos ti ma te ri jal iz

ove knji ge o načinu živo ta, okruženju, fi zi o gno-

mi ji i do pun skim me to da ma lečenja, kao što su

do–in i šija cu ma saža, lečenje pre ko dla na, me-

di ta ci jom, pe va njem i dru gim načini ma po mi-

nja nim u tek stu moći da bu du izložene i uklju-

čene u op sežnu en ci klo pe di ju pri ro dnog lečenja,

uključujući i di je tal ne smer ni ce za sve glav ne re-

gi je, po dne blja i okruženja u svetu.

Čara ka Sam hi ta, važan is ce li telj ski ru ko pis

drev ne In di je, obu hva ta se dam to mo va i da nas

bi se mo gao pri kla dno smes ti ti na je dan kom-

pakt disk. Na da mo se da će ova knji ga, kom bi-

nu jući tra di ci onal nu mu drost is hra ne i le ko vi te

me le me sa mo der nim zna nji ma i pri me na ma,

pos lu žiti kao no va me di ci na za čovečan stvo u

ve ku pred na ma dok ne bu de mo gao op sežni ji

više tom ni pro jekt da se upot pu ni ili – još bo lje

– pos ta ne ne po treban.

Mičio Kuši i Aleks Džek

Be ket, Ma sač usets

1. mart 2002.

ŽIVETI DUGO

I SREĆNO

IDEO

Makrobiotički način ishrane

Dok počinje 21. vek, svet se suočava sa bes pri-

mer nom kri zom zdrav lja i okruženja. Ja vi le su

se no ve bo les ti i epi de mi je, na ra sli su društve-

ni i po ro dični su ko bi, a eko loške pre tnje su pos-

ta le višes tru ke i raširi le se, do vo deći u opa snost

bio loš ki i du hov ni ra zvoj čovečan stva, kao i os-

ta lih obli ka živo ta na ovoj pla ne ti. U sre dištu ove

kri ze što es ka li ra jes te uku pnost svet skog obez-

beđenja hra ne. Ge net ski inženje ring, klo ni ra nje,

ozrač enost hra ne, mi kro ta la sne pećni ce i dru ge

no ve te hno lo gi je ra di kal no su pro me ni le način

na ko ji su se lju di hra ni li, hra ni li svo je po ro di-

ce i bri nu li o svom zdrav lju to kom hi lja da go di-

na, na rušava jući mi li one go di na pri ro dnog reda.

Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne ra zlučivi.

Glad u sve tu i si ro maštvo ne mo gu se odva ja-

ti od je de nja go ve di ne, živi ne i dru ge živo tinj-

ske hra ne što za hte va da se pro i zvo di de set pu-

ta više žita ri ca ne go što se uzga ja ne po sre dno za

ljud sku po trošnju. SARS, AIDS, bo lest lu dih kra-

va i dru ge no ve epi de mi je po ve za ne su sa širo-

ko ras pros tra nje nim opa da njem pri ro dnih imu-

nih fun kci ja kao po sle di ce sav re me nog načina

is hra ne i pre te ra ne upo tre be le ko va. Na si lje i

rat su pri sno po ve za ni sa ne urav no teženim ra-

dom je tre, bu bre ga i pan kre asa, usled čega ras-

tu bes, strah i po hle pa na ličnom, po ro dičnom i

društve nom nivou.

Ma kro bi otički način is hra ne je ve oma ras-

pros tra njen i sve obu hva tan. Uočili su ga mi li oni

lju di to kom hi lja da go di na, do pri no seći zdra-

vlju, sreći i mi ru za ne bro je ne ge ne ra ci je i opšti

bi ološki i du hov ni ra zvoj naše vrste. Ono se naj-

većim de lom te me lji na ce lim zrni ma žita ri ca,

tra di ci onal nom uređenju živo ta, povrću i al ga-

ma, pa su lju i dru gim svežim na mir ni ca ma uz

mi ni mum živo tinj skih pro i zvo da. Od nas tu pa

mo der nog do ba, pre oko 400 go di na, taj način

is hra ne stal no opa da širom sve ta, jer me so, ži-

vi na, ja ja i mlečni pro i zvo di pos ta ju glav ne na-

mir ni ce; be lo brašno i be li pi ri nač su za me ni li

brašno od ce lih zrna i mrki pi ri nač; kon zer vi ra-

na i smrznu ta hra na, ve oma pre rađene na mir ni-

ce i one ko je se uzga ja ju uz op sežnu pri me nu he-

mi je zna tno su za me ni li svežu, lo kal no or gan ski

uzga ja nu hra nu ko ja se troši u sezoni.

Da nas mo der ne sa mo u slu ge i pro dav ni ce sa

pri ro dnom hra nom sadrže obi lje hra ne iz svih

kra je va sve ta. Ba na ne, man go i dru ge trop ske

na mir ni ce je du lju di ko ji žive u ar ktičkom po ja-

su, dok sta nov ni ci trop skih šuma ima ju pris tup

ham bur ge ri ma, pom fri tu i be zal ko hol nim pići-

1

4 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

ma. Lu be ni ca, ja go de i dru ga sla bo održiva voća

je du se u zi mu, a šni cle, pečeni pi lići i dru ga teš-

ka živo tinj ska hra na troše se le ti. Ti pična po ro-

di ca da nas ret ko je de kod kuće ku va nu hra nu za

za je dničkom trpe zom, a elek trične i mik ro ta la-

sne peći se mo gu naći u go to vo svim do ma ćin-

stvi ma. Kraj nji re zul tat to ga jes te ta las epi de mi-

ja i de ge ne ra tiv nih bo les ti, uključujući i bo les ti

srca, rak, AIDS, no ve vi do ve tu ber ku lo ze vi so-

ko ot por ne na le ko ve i dru ge bo les ti. Po ja va klo-

ni ra nja i ge ne tičke mo di fi ka ci je hra ne i le ko va;

po većanje bro ja pre sađiva nja i usađiva nja or-

ga na, na ročito sa živo ti nja na lju de; šire nje veš-

tačkih elek tro ma gne tnih po lja iz kom pju te ra,

mo bil nih te le fo na i dru ge te hno lo gi je; i unište-

nje oko li ne, uključujući šire nje pus ti nja, ta nje-

nje ozon skog slo ja i početak glo bal nog za gre va-

nja, do pri ne li su da ljem opa da ju pri ro dnog imu-

ni te ta na bo les ti. Bi ološka de ge ne ra ci ja ljud skih

bića, odražena u na glom po ras tu ne plo dnos ti

i pri me ni no vih veštačkih te hno lo gi ja rađanja,

kao i šire nju in fek tiv nih, de ge ne ra tiv nih i bo-

les ti usled ne dos tat ka imu ni te ta, pre ti da ljem

ops tan ku naše vrste. Sav re me na ra zvoj na kri za

obuh va ta sve od go to vo 200 sta nja i bo les ti ko ji-

ma se ba vi mo u ovoj knjizi.

Svet se sa da ce pa u dva sme ra. Prvi uvažava

pri ro du, tra di ci onal nu mu drost i pri ro dni po re-

dak. Dru gi je usme ren pre ma veštačkom upli ta-

nju u pri ro dne pro ce se. Naša pri ro dna evo lu ci ja

na ovoj pla ne ti završiće se uko li ko prev la da dru-

gi način. Sa dašnja si tu aci ja je slična onoj opi sa-

noj u priči o No jeu i po to pu. Dok se ne pro bu di-

mo iz šire nja ha osa oko nas, Zem lju će pro gu ta ti

bi ološka ka tas tro fa ko ju će sa ma stvoriti.

Naša vrsta i pla ne ta u ce los ti za hte va ju hi tno

is ce lje nje. Već više go di na, ma kro bi otička za je-

dni ca upo zo ra va da je spolj no okruženje odraz

unu trašnjeg okruženja i da je ključ za zdrav stve-

nu kri zu i onu okruženja pov ra tak na pri ro dni-

ji način živo ta ko ji počiva na pri ro dnom načinu

is hra ne. Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne razd-

vo ji vi. Ka da je je dna oso ba na hra nje na, čita va

pla ne ta ima ko ris ti. Ka da Zem lja na pre du je, sva -

ka oso ba je pu na živo ta i osvežena. Sav re me na

ma kro bi oti ka je po svećena stva ra nju sve ta opš-

teg zdrav lja, sreće i mi ra u skla du s pri ro dnim

re dom za ne bro je no mno go ge neracija.

Uprkos ne dos tat ku vo deće fi lo zo fi je i nje-

ne prak tične pri me ne na sva ku di men zi ju kri ze,

sav re me no društvo počinje da pre du zi ma po zi-

tiv ne ko ra ke da po no vo us pos ta vi rav no težu. Pr-

vo, zdrav stve na re vo lu ci ja, kao što je na značeno

u uvo du, sa da se širi. To uključuje or gan sku po-

ljo priv re du, po kret za očuva nje čove ko ve oko li-

ne i ma kro bi otičku za je dni cu. Sav re me na na uka

i me di ci na su po no vo ot kri le ključnu važnost

ce log zrna, kao što se vi di u Pi ra mi di zdra ve is-

hra ne i dru gim di je tal nim i nu tri ci onis tičkim

smer ni ca ma. Dru go, ko mu ni ka ci one mreže uz-

dižu svest o to me. Pu tem in ter ne ta la ko se raz-

me nju ju in for ma ci je o zdrav lju i is hra ni, a pos-

to ji i mo gućnost da se do pre do sva kog do ma ili

za je dni ce ne po sre dno pre ko te no ve te hno lo gi-

je. Treće, ja vi li su se no vi al ter na tiv ni pris tu pi

zdrav lju i do bros ta nju ko ji is tiču važnost urav-

no težene is hra ne, lečenje ener gi jom i vi bra ci jom

i spro vo de pri ro dni način ž ivota.

Ma kro bi otička ishrana

Ma kro bi otički način is hra ne je širo ko upraž-

nja van to kom čita ve is to ri je. Sva ka kul tu ra i ci vi-

li za ci ja je pri me nji va la načela rav no teže u pra vil-

nom od bi ru i pri pre mi hra ne i ra zvi la je din stve-

5Makrobiotički način ishrane

nu ku hi nju u skla du s pri ro dnim okruženjem.

Ma kro bi otički pris tup je ute me ljen ne sa mo na

za do vo lje nju op ti mal nih po tre ba za hra nom već

is to ta ko i na du bo kom ra zu me va nju po ve za-

nos ti Zem lje sa Sun cem i Me se com i dru gim

ne bes kim te li ma; evo lu ci jom živo ta na pla ne ti;

pre dačkoj tra di ci ji i na sleđu; stal no pro men lji-

vim uslo vi ma kli me i okruženja; vla zi, pri tis ku

i dru gim atmos fer skim uti ca ji ma; lo kal noj ras-

po loživos ti i dru gim eko nom skim čini oci ma;

mo gućnos ti ma pri ro dnog skla dište nja i dru gim

prak tičnim mo men ti ma; i uti ca ju ra zličite hra-

ne i na pi ta ka na naš um, te lo i duh.

Ma kro bi otički način is hra ne ne pred stav lja

zbir ku di je ta ko je se stro go pri me nju ju na sva-

ko ga, već pri la go di vi di je tal ni pris tup ko ji se raz-

li ku je pre ma po dne blju, okruženju, sta nju zdra-

vlja, po lu, ra zdo blju živo ta, ni voa ak tiv nos ti i lič-

nih po tre ba. Ma kro bi oti ka je ko lek tiv na mud-

rost i uni ver zal no na sleđe čovečan stva. Ona ni-

je ma ni fes ta ci ja, vla sništvo ili is ključivi po sed

sa mo je dnog ra zdo blja, kul tu re, društva, na ci je,

re li gi je, ško le, po ro di ce ili po je din ca. Cilj ma-

kro bi oti ke je slo bo da – spo so bnost da stva ra te i

os tva ru je te naš san u živo tu kao deo na šeg bes-

kraj nog du hov nog dnev ni ka u bes kraj nom sve-

mi ru. Stan dar dna ma kro bi otička di je tal na prak-

sa obez beđuje go to vo bes kraj nu raz no li kost i iz-

bor u pri pre mi zdra ve, uku sne hra ne našim je-

din stve nim za hte vi ma, po tre ba ma i ci lje vi ma.

Ni je dna hra na ni je zab ra nje na u ma kro bi otič-

kom načinu is hra ne i ni ka kva hra na neće izlečiti

sve bo les ti. Stan dard ni ma kro bi otički način ish-

ra ne se te me lji na op sež nom pris tu pu ko ji uzi-

ma u ob zir uku pnu rav no težu ener gi je i sas to ja-

ka hra ne i ra zma tra višes tru ke uzro ke i po sle di-

ce. Ta be la 1 sažima glav ne pris tu pe lečenju.

U po ređenju sa mo der nim načinom is hra ne,

ma kro bi otički način is hra ne sadrži sle deće opšte

nu tri ci onis tičke ka rak te ristike:

• Više složenih ugljo vo do ni ka, ma nje pros-

tih šećera

• Više pro te ina bilj nog po re kla, a ma nje živo-

tinj skog

• Uku pno ma nje unošenja ma snoće, više po-

li–ne za sićenih mas ti i ma nje za sićenih masti

• Rav no težu pri ro dnih vi ta mi na, mi ne ra la i

dru gih hran lji vih sas to ja ka i ma nje dodataka

• Ko ris ti više or gan ski uzga ja ne, pri ro dne hra-

ne i više tra di ci ona al nih te hni ka pri pre me

hra ne, a ma nje he mij ski uzga ja ne, veštački

pro i zve de ne ili he mij ski obrađene hrane

• Po trošnju hra ne prven stve no u ce lo vi tom

obli ku što je mo guće više, a ma nje ra fi ni ra-

ne, de li mične ili pre rađene hrane

• Veću po trošnju hra ne bo ga te pri ro dnim vlak-

ni ma, a ma nje hra ne ko ja je osla blje na pre te-

ra nom obradom

Stan dar dni ma kro bi otički način is hra ne ni-

je određen ni za ko ga po je di načno ni ti za ne ko

po se bno sta nje zdrav lja. On služi za održava-

nje fi zičkog i psi ho loškog zdrav lja i be zbe dnos ti

druš tva uopšte. On da lje služi, u mno go pri me-

ra, da se pre du pre de mno ge opšte bo les ti i hro-

nična sta nja, kao i da se una pre di mo gući opo ra-

vak od ozbilj nih za ra za i bo les ti. Di je tal ne smer-

ni ce ko je sle de prak tri ko va ne su sva ko dnev no

u po sle dnjoj ge ne ra ci ji od stra ne mi li ona mak-

ro bi otičara, po je di na ca i po ro di ca, širom sve ta.

Smer ni ce pri ka za ne u ovoj knji zi pri me re ne su

prven stve no po dne blji ma s ume re nom kli mom.

To uključuje veći deo Se ver ne Ame ri ke, Ev ro pe

( uključujući veći deo Ru si je), Ki nu, Ja pan i ume-

re ne de lo ve Afri ke, La tin ske Ame ri ke i Aus tra li-

je. Stan dar dna ma kro bi otička is hra na će se bla-


TABELA 1 – PRISTUPI LEČENJU

1. Savremena i veštačka

medicina

2. Alternativna i holistička

medicina

3. Tradicionalna i buduća

medicina

Dopunska ili integrisana medicina

Sadašnje makrobiotičko lečenje

Cilj Uklanja simptom,

manipuliše genima ili

stvara veštačke organe i

funkcije

Ponovo uspostavlja

ravnotežu unutar tela

Dovodi u sklad s

opsežnijim

silama prirode

Pristup Vidi um i telo kao odvo-

jene; veruje da priro-

da može da se poboljša;

analitički, specijalizovan

Vidi um i telo kao jedno;

intuitivan, holistički

Vidi um, telo i duh u

odnosu na poredak

prirode i univerzuma;

opsežan

Stav Defanzivan, strašljiv,

žestok, napadački

Skladan, uravnotežen Vera utemeljena na

razumevanju

Zadatak lekara Uklanja bol, suzbija

simptome ili stvara novi

organizam

Stimuliše sposobnost tela

za isceljenje

Omogućuje prirodnim

silama da isceljuju

Dijagnoza Specijalizovane,

komplikovane, tehnološki

napredni postupci

Jednostavno posmatran-

je i tehnike

Intuitivno

Uzrok bolesti Spoljni faktori (klice, geni,

stres, toksini)

Narušavanje ravnoteže

energije uzrokovano

ishranom, načinom života,

nedostatkom vežbe,

odnosima

Nepoznavanje životnih

načela

Lečenje Lekovi, hemikalije, oper-

acije, transplantacije, vita-

mini, dodaci, genske ter-

apije

Dijeta, trave, prirodne

supstance, masaža, rad

tela, meditacija i drugi

jednostavni načini lečenja

Obrazovanje i sa-

mospoznaja, slobod-

no korišćenje energi-

je neposredno ili bilo koja

metoda u kolumni 1. i 2.

Lično učešće u

odgovornosti

Malo ili nikakvo Klijent se konsultuje, leči

ili savetuje; samoisceljenje;

grupna terapija

Potpuna odgovornost i

sudelovanje pojedinca,

porodice i zajednice

Vremenski okvir Traži trenutne rezultate ili

što je brže moguće

Postepeni oporavak kada

se uspostavi ravnoteža

Trenutno ozdravljen-

je kroz spoznaju uzro-

ka i mala

briga oko toga koliko će

biti potrebno simptomi-

ma da iščeznu

Troškovi Skupi, često katastrofalni Neki dodatni troškovi Mali ili ih nema


1. Savremena i veštačka

medicina

2. Alternativna i holistička

medicina

3. Tradicionalna i buduća

medicina

Dopunska ili integrisana medicina

Sadašnje makrobiotičko lečenje

Oprema Specijalizovana i so-

fi sticirana tehnološki

najsavršenija oprema

Jednostavna oprema,

tehnološki obična

Bez posebne opreme

Rezultat Povremeno olakšanje,

kada se neravnoteža

potisne dublje u telo, gde

se kasnije manifestuje;

stvaranje novih veštačkih

vrsta

Ispravljeni su

uzroci neravnoteže u

načinu ishrane, načinu

života i okruženju;

stvaranje ličnog i

planetarnog zdravlja

Promena u pogledu na

život i sklad s prirodom,

svemirom, Bogom;

nastavljanje biološkog

i duhovnog razvoja

čovečanstva

go ra zli ko va ti za dru ge oblas ti, uključujući trop-

ska po dne blja u Južnoj Azi ji, Ju go is točnoj Azi ji,

na Sre dnjem Is to ku, u Afri ci i La tin skoj Ame ri-

ci; pot po lar ne pre de le u Si bi ru, Mon go li ji i na

Ar kti ku; i dru ga ra zličita sta ništa, uključujući

Okea ni ju i dru ga os trvska društva.

Op sežne smer ni ce za sva ku od ovih oblas-

ti upra vo se ra zvi ja ju. U međuv re me nu, Ta be-

la 2 sažima ne ke od osnov nih ra zli ka u tra di ci-

onal nom načinu is hra ne u sva kom od ovih po-

dručja. U tro pi ma, na pri mer, stan dar dna ma-

kro bi oti čka is hra na bi uključila ra zno trop sko

voće i povr će ko ji ni su deo stan dar dne is hra ne u

ume re nom po ja su. Slično to me, u hla dnim pre-

de li ma, živo tinj ska hra na bi se je la u većem obi-

mu i češ će ne go u po dne blji ma sa četi ri go dišnja

do ba. Važno je ima ti to na umu ka da smer ni ce u

ovoj knji zi go vo re da se izbe ga va ili sma nji trop-

ska hra na ili izbe ga va ili sma nji živo tinj ska hra-

na. Kao deo urav no težene di je te, te na mir ni ce

mo gu bi ti deo zdra vog načina is hra ne u sta ništu

nji ho vog po re kla. U većem de lu ume re nog po-

ja sa, međutim, te na mir ni ce pro i zvo de snažno

ener get sko dej stvo, mo gu vo di ti na rušava nju

rav no teže i ni su pri kla dne za re dov nu upotrebu.

Pra teća she ma Ve li ke pi ra mi de živo ta ilustru-

je glav ne ka te go ri je hra ne ko je se mo gu uzi ma ti

sva ko dnev no ili re dov no (5 do 7 pu ta ne delj no),

kao i vrste na mir ni ca ko je se mo gu uzi ma ti ne-

delj no ili pov re me no (1 do 3 pu ta ne delj no), od

stra ne oso ba u inače do brom zdrav lju. Na vrhu

pi ra mi de na la zi se ma li tro ugao ko ji sadrži ne-

ko li ko gru pa na mir ni ca ko je uglav nom ni su po-

go dne za ume re no po dne blje ali ko je mo gu pov-

re me no jes ti (je dnom do dva pu ta me sečno) oni

ko ji pre la ze na ma kro bi otički način is hra ne ili

oni ko ji se hra ne na ge ne ral no zdra vi ji način.

Ve li ka pi ra mi da živo ta je na crta na kao grafi č-

ki opis re la tiv ne važnos ti i ra zme re ra znih gru-

pa hra ne. Ona de li is tu te melj nu ori jen ta ci ju kao

ame rička Pi ra mi da pre hram be nih usme re nja,

Me di te ran ska di je tal na pi ra mi da, Azij ska di je-

tal na pi ra mi da i Ve ge ta ri jan ska di je tal na pi ra-

mi da, sa mo što je sve obu hva tni ja. Ve li ka pi ra-

mi da živo ta ili Ma kro bi otička pi ra mi da is hra ne

ute me lje na je na uni ver zal nom obras cu ish ra-


ne us ta nov lje nom u čita vom ume re nom po ja-

su sve ta, ne sa mo u je dnoj ci vi li za ci ji ili kul tu ri

i više je u skla du sa te kućim nu tri ci onis tičkim i

me di cin skim is traživa nji ma ne go dru ge smer ni-

ce. Mo li mo vas da proučite ovu ilus tra ci ju. Ma-

nje pi ra mi de za pri bližno tu ce ra zličitih ge o gra-

fskih oblas ti sve ta ta kođe su u pri pre mi, kao i je-

dna pan ve ge ta ri jan ska ma kro bi otička pi ra mi da

za sve one ko ji žele da se za uvek oslo bo de ži vo-

tinj ske hrane.

Di je tal ne smernice

Sle deće smer ni ce pred stav lja ju pro sečni stan-

dard za oso be pre težno do brog zdrav lja. One

sa je dnim ili dva obo le nja opi sa na u ovoj knji zi

mo gu ima ti po tre bu da ogra niče ne ke vrste na-

mir ni ca, na ročito ri bu i mor ske plo do ve, voće,

so ko ve, se men ke i ora he, la ke obro ke i de ser te,

kao i ko ličinu so li, ulja ili dru gih osnov nih za-

čina ko ji se ko ris te pri ku va nju, dok se nje go-

vo zdrav lje po prav lja. Mo li mo vas da po gle da te

spe ci fi čna sta nja i bo les ti opi sa na u Dru gom de-

lu i di je tal ne sa ve te u Trećem de lu ra di je dne od

tri op sežne le ko vi te di je te ko je mo gu bi ti po je-

di načno skro je ne pre ma vašem sta nju i po tre ba-

ma. Treći deo ta kođe obu hva ta op sežan spi sak

glav nih na mir ni ca ko je se ko ris te u sav re me nim

ma kro bi otičkim di je ta ma u ume re nom kli mat-

skom po ja su kao i po pis na mir ni ca ko je se pre-

težno izbe ga va ju ili svo de na naj ma nju meru.

DNEV NA IS HRA NA ZA ZDRA VE LJUDE

CE LA ZRNA

Glav na hra na su ku va na ce la zrna žita ri ca

i obu hva ta 40 do 60 pro ce na ta dnev nog uno sa

hra ne (pro sečno 50 % pre ma težini). Ce la zrna

obu hva ta ju mrki pi ri nač, ce la zrna žita, ječma,

pro sa i raži, kao i ku ku ru za, helj de i dru gih žit-

nih tra va ku va nih na ra zne načine. Mrki pi ri-

nač krat kog ili sre dnjeg zrna da nas je osnov na

hra na u većini do mo va ma kro bi otičara u sve tu,

ug lav nom ku van u ek spres lon cu ili pov re me no

va ren, a je de se ba rem je dnom dnev no. On se

može pri pre ma ti sam ili sku pa sa 10 do 20 pos to

TABELA 2 – PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU I KLIMI

Hladna, severna klima Umerena klima Topla, tropska klima

Severne žitarice poput heljde,

severna ozima pšenica,

severni proso

Pirinač kratkog zrna, pšenica, ječam,

zob, azuki pasulj, sočivo

Južna zrnasta hrana poput pirinča

srednjeg i dugog zrna, kasava, sago

i drugi korenovi i gomolji; duguljast

pasulj kao pinto, lima

Lokalno povrće pripremljeno dužim

kuvanjem

Lokalno povrće, pretežno kuvano, i

male količine voća

Lokalno povrće, sa više salata, više

voća i više sirove hrane

Više životinjske hrane Malo ribe ili morskih plodova Malo ili bez životinjske hrane

Malo ili bez životinjske hrane Kuvanje prilagođeno godišnjem

dobu

Lako kuvanje, sa više ulja

i osnovnih začina

Tabela 3

VELIKA PIRAMIDA ŽIVOTA

Makrobiotičke dijetalne smerniceza umerenu klimu

Meso

Jaja iživina

Mlečniproizvodi

Povrće20-30% dnevne hrane.

Ravnoteža zelenog lisnatog, jabučastog i korenastog povrća.Veće količine kuvane; manje količine kao salata ili sirove

Integralne žitarice40-60% dnevne hrane unosi se prema težini

Glavni obroci uključuju mrki pirinač, proso, ječam,celu pšenicu, zob i druga cela zrna poput kukuruza, heljde i dr.

Manji obroci uklj. rezanca, testenine, hleb i dr. proizvode od žitnog brašna

AlgeNori, vakame,

kombu, hidžiki i dr.,male količine

Mesečna(Po izboru,neobavezna,prelazna)

Nedeljna(Po izboru,povremena upotreba)

Dnevna(Redovna upotreba)

Usoljeno povrćeRazne vrste,

male količine

Mahunarke i zrnasta hrana5-10% dnevne hrane,

uključujući azuki pasulj,sočivo, slani grašak,

tofu, tempeh, nato i dr.

Semenke Orašice

Slatkiši (prvenstvenona bazi žita ili voća)

Riba i morski plodovi(prvenstveno bela riba)

Voće (prvenstvenolokalno uzgajana i u sezoni)

Biljno ulje

Osnovni začini i začini(uključujući morsku so, miso, sos od soje i dr.)

Supa: Žitarice, povrće, zrnasta hrana i alge mogu se uzimati u vidu supe, 12 puta dnevno ili više puta nedeljno, uz uobičajeni način pripreme tih namirnica

Voda: Bezalkoholni napici i prirodna, čista voda, uključujući izvorsku, bunarsku ili fi ltriranu vodu za piće i kuvanje

Kvalitet: Hrana da bude prirodnog kvaliteta (ne genetski modifi kovana), organski uzgajana što je više moguće, tradicionalno ili prirodno obrađena i pripremljena na gasu, drvima ili dr. prirodnim gorivima

Napomena: Ovo su prosečni standardi koji se mogu prilagoditi podneblju ili okruženju, kulturnom ili etničkom nasleđu, rodu, uzrastu, nivou aktivnosti, individualnim uslovima zdravlja i ličnih potreba i dr. obzirima.


pro sa, ječma, ce lim zrni ma pšeni ce, svežim zr-

ni ma ku ku ru za ili dru gim žita ri ca ma. Ta kođe se

može ku va ti sa ma lom ko ličinom azu ki pa su lja,

sočivom, sla nim graškom ili dru gom zrnas tom

hra nom. Većina ce lih zrna mo ra da se je de u ce-

lo vi tom obli ku, a ide al no je ka da čine glav no je lo

sva kog obro ka. Pov re me no, više pu ta ne delj no,

pro i zvo di od ce lih zrna, kao što su rska va pšeni-

ca, ku gli ce zo bi, re zan ca, tes te ni ne i hleb od ki-

se log tes ta pšeni ce ili raži bez kvas ca i dru gi pro-

i zvo di od brašna od ce lih zrna mo gu bi ti svrsta-

ni u ovu ka te go ri ju. Be lo brašno i dru ga zna tno

ra fi ni ra na i gu lje na zrna se izbe ga va ju ili svo de

na naj ma nju me ru. S vre me na na vre me, or gan-

ski be li pi ri nač se može ko ris ti ti ra di opušta nja,

uživa nja ili me di cin ske ko ris ti. Ce la zrna tre ba

da se pri pre ma ju ne po sre dno i ba rem je dnom

dnev no, a os ta ci obro ka sme ju da se je du is tog

ili naj da lje na re dnog dana.

SUPA

Je dan do dva ta nji ra sveže su pe tre ba jes ti

sva kog da na, što pred stav lja 5 do 10 pro ce na-

ta dnev nog uno sa hra ne. Su pa se čes to začinja-

va mi som (pri ro dno fer men ti ra na tes te ni na od

so je) ili šoju em (pri ro dno fer men ti ran sok so-

je), čemu se to kom pri pre me do da ju va ka me

(al ga) i šar ga re pa, crni luk ili se zon sko bašten-

sko povrće. Ukus mi soa ili šojua tre ba da bu de

ume ren, ne pre više slan ili pre više blag. Ječme ni

mi so, pi rinčani mi so ili hačo (sa mo od so ji nog

zrna) mi so, star dve do tri go di ne, pre po ručuje

se za re dov nu upo tre bu. Ta kođe se spre ma ve li ki

izbor slat kih su pa od povrća, čor bi od pa su lja i

su pa od zrnas te hra ne. Su pu tre ba pri pre ma ti od

svežih sas to ja ka, sva kog da na, a ne da bu de kon-

zer vi ra na, pa ko va na ili pod grejavana.

POVRĆE

Oko 20 do 30 pro ce na ta dnev ne hra ne uklju-

čuje sveže povrće pri prem lje no na ra zne načine,

uključujući ba re nje, ku va nje i nišime va re nje

(du go ku va nje na la ga noj va tri). Povrće se tako-

đe pov re me no din sta, prži uz stal no mešanje,

peče, prži u du bo koj mas ti ili pri pre ma u tem-

pu ra sti lu. Da lje, sa la ta se ba ri, pre su je ili pov-

re me no je de pre sna. Povrće obu hva ta i naj ra-

zličiti je li sna te sa la te i be lo povrće kao što su

kelj, sveže povr će, bro ko li i po točar ka; oblo i

pod zem no povr će kao što su ku pus, crni luk i

je se nje i zim ske ti kvi ce i bun de ve; i ko ren sko

povrće kao što su šar ge re pa, daj kon i čičak. Pov-

re me no se ko ris te i šiita ke i dru ge glji ve. Naj veći

deo povrća se ku va a ma li deo se ki se li ili je de

si rov. Ka da se prip re ma ko ren sko povrće, ko ren

i list mo gu da se ku va ju za je dno da bi se pos-

ti gla rav no teža ener gi je i hran lji vih sas to ja ka.

Trop sko i sup trops ko povrće je naj bo lje izbe ga-

va ti, uključujući pla vi pa tlidžan, krom pir, pa ra-

dajz, as pa ra gus, spa nać, slat ki krom pir, jam ko-

ren, avo ka do, pa pri ke i dru go, osim ako živi te u

to plom i vlažnom pod neb lju. Upo tre ba ma jo ne-

za i in dus trij ski pri pre ma ne sa la te tre ba sma nji ti

na mi ni mum. Povrće tre ba što češće pri pre ma ti

sveže, a ne kon zer vi ra no ili zam rznu to, što sma-

nju je nji ho vu ener get sku i hran lji vu vre dnost.

Povrće uz to tre ba jes ti, ako je ika ko mo guće, sa-

mo ono ga da na ka da je pri premljeno.

MA HUNARKE

Ma li deo, od 5 do 10 pos to dnev ne hra ne,

sas to ji se od ku va nih ma hu nar ki ili nji ho vih pre-

rađevi na. Ma hu nar ke i zrnas ta hra na ko ja se re-

dov no ko ris ti obu hva ta azu ki pa sulj, sočivo, sla-

ni grašak i crnu so ju u zrnu, dok se sva os ta la


zrnas ta hra na može ko ris ti ti pre ma pri li ci. Zrna-

ste na mir ni ce kao što su to fu, tem peh i na to mo-

gu ta kođe da se uzi ma ju sva ko dnev no. Pa sulj se

može održati 24 časa i sme da se pod gre ja va ili

do da je su pa ma, din sta nim i dru gim jelima.

ALGE

Ma lu ko ličinu al gi, oko 2 pos to, tre ba uzi ma-

ti sva ko dnev no, uključujući no ri lis to ve, va ka me

i kom bu. No ri, tan ki lis to vi ko ji služe za umo-

ta va nje sušija, je de se kao začin, dok se va ka me

ko ris ti sva ko dnev no u mi so su pi, a kom bu se

čes to ku va sa graškom, pa su ljem i povrćem kao

osnov ni začin jer je bo ga ta mi ne ra li ma. Hidžiki

ili ara me mo gu da se uzi ma ju kao ma li do da ci

uz je lo dva put ne delj no, dok su sve os ta le al ge,

kao što su dul se, mor ska pal ma i ir ska ma ho vi-

na ne oba ve zne. Al ge su ve oma ja ke i obično se,

ku va ne, mo gu održati još dandva.

OSNOV NI ZAČINI

Pri ro dno pro i zve de na be la mor ska so ko ris-

ti se kao re do van osnov ni začin, sku pa sa mi-

som (tes te ni ne od so je) i šoju om (pri ro dno fer-

men ti ra ni sok so je). Dnev ni obro ci, međutim,

ne bi tre ba lo da bu du pre sla ni, a osnov ni začini

se je lu do da ju to kom ku va nja, a ne za sto lom.

Dru gi osnov ni začini se mo gu ko ris ti ti pov re-

me no , kao što su ume boši šlji ve, ume boši sirće,

pi rinčano sirće, li mun, đum bir, mi rođija, be-

li luk, senf, crni ili crve ni bi ber i na randža. Pri-

ro dno ceđeno, ne ra fi ni ra no bilj no ulje ko ris ti se

za ku va nje, po se bno sve tlo i tam no ulje od su-

sa ma. Ku zu je glav no sred stvo za zgušnja va nje

u so ko vi ma od pe čenja i so so vi ma. In dus trij-

ski pri prem lje ne os nov ne začine, tra ve, pi kan-

tne začine i dru ge za slađene, lju te, aro ma tične

ili sti mu la tiv ne začine tre ba izbe ga va ti ili sves-

ti na minimum.

ZAČINI

Ovi začini se pos tav lja ju na sto da se ko ris-

te po na hođenju, ra di urav no teženja uku sa hra-

ne. Začini ko ji se ko ris te sva ko dnev no je su go-

mašio (so od prženih se men ki su sa ma), ko ji se

pra vi obično od 16 do 18 de lo va prženog se me-

nja su sa ma i je dnog de la pržene mor ske so li, na-

po la stu ca nih za je dno u zem lja nom ava nu zva-

nom su ri bači; pečeni va ka me ili kom bu prah,

sprav ljen prž enjem tih al gi u ti ga nju dok ne po-

cr ne, pa se dro be u su ri bačiju i po ne kad im se

do da je pečeni su sam i to se čuva u ma lim teg la-

ma; ume boši grožđice, si tne uki se lje ne grož đice

ko je su sušene pa ki se lje ne više me se ci sa mor-

skom so lju i začinje ne sa šiso lis to vi ma; te ka,

kom bi na ci ja ko ren skog povrća kao što su šar ga-

re pa, čičak i ko ren lo to sa, do bro usi tnje na i din-

sta na u su sa mo vom ulju i mi sou to kom više sa-

ti; i pa hu lji ce od ze le nog no ri ja. Dru gi začini se

mo gu uzi ma ti s vre me na na vreme.

TURŠIJA

Ma le ko ličine turšije do maće pro i zvo dnje

tre ba jes ti sva ko ga da na da bi se olakšalo va re-

nje zrnas te hra ne i povrća. Ra zno povrće se mo-

že ko ris ti ti za sprav lja nje turšije (odno sno uki-

se lje nog povrća): daj kon, rot kvi ce, be la re pa,

šar ga re pa, ku pus, re pi ca. Ono se sprav lja uz po-

moć me ki nja, ra so la, mi soa, šojua ili ume bo šija

i povrće u ta kvom ras tvo ru zri od ne ko li ko sa-

ti do ne ko li ko ne de lja, me se ci, pa čak i go di na.

Lakša turšija (ko ja se kraće ki se li) pre po ručuje

se u pro leće ili le to ili za oso be ko je tre ba da sni-

ze unos so li. Sla ni ja turšija (ko ja se duže ki se-


li) može se jes ti to kom hla dni jeg vre me na ili od

stra ne oso ba ko je tre ba da ojačaju. Ki se li ku pus

je tra di ci onal na turšija i može se re dov no jes-

ti. In dus trij sku turšiju sprav lje nu sa začini ma,

šećerom i sirćetom tre ba izbe gavati.

GAR NIRANJA

Da bi se urav no težila ra zličita je la i obrok

učinio lepšim, čes to se mo gu ko ris ti ti gar ni ra-

nja. Ona obu hva ta ju ren da ni svež ko ren đum bi-

ra, se cka nu lju ti ku ( vrsta lu ka), ren da ni daj kon,

ren da nu rot kvi cu, ren da ni ren, ze le ni senf, kriške

li mu na, kriške na randže, crve ni i crni bi ber, itd.

NAPICI

Pri ro dna vo da se ko ris ti za piće, ku va nje i

prip re ma nje čaje va. Izvor ska, bu nar ska ili fi l tri-

ra na vo da su naj po go dni je. Čaj od banča gran-

čice je glav ni na pi tak, dok se čaj od prženog ječ-

ma, mrkog pi rinča i dru gi čaje vi od zrnas te hra-

ne ili bi lo ko ji tra di ci onal ni, nes ti mu la tiv ni, ne-

aro ma tični na pi tak mo gu ko ris ti ti pre ma pri lici.

DO PUN SKA HRA NA ZA OSO BE

SA DO BRIM OPŠTIM ZDRAVLJEM

ŽIVO TINJ SKA HRANA

Ma la ko ličina ri be ili mor skih plo do va može

se jes ti ne ko li ko pu ta ne delj no. Be la ri ba sadrži

ma nje ma snoća i ulja ne go tzv. crve ne i pla ve

ri be. To uključuje ba ka lar, ive rak, ora du, pas-

trmku i mno ge dru ge vrste. Do bro ih je jes ti

gar ni ra ne sa ren da nim daj ko nom, li mu nom ili

re nom i sa dos ta svežeg povrća to kom obro ka.

Pov re me no se mo gu uno si ti u or ga ni zam i dru-

ge vrste ri be, mor skih plo do va ili školj ki. Sve

dru go živo tinj sko me so se obično izbe ga va u

sav re me nim ma kro bi otičkim za je dni ca ma, uk-

lju čujući crve no me so, živi nu, ja ja i mlečne pre-

ra đevi ne svake vrste.

VOĆE I SOKOVI

Voće tre ba uzi ma ti više pu ta ne delj no, pre-

težno voće ume re nog po ja sa kao što su ja bu ke,

kruške, kaj si je, ja go de ili di nje i lu be ni ce. Ono se

može jes ti din sta no ili ku va no, pri ro dno sušeno

ili sveže u se zo ni sa turšijom i mor skom so lju.

Trop sko voće po put ba na na, ana na sa, man goa,

pa pa ja, smo kvi, da tu la i ki vi ja tre ba izbe ga va ti

ili sves ti na naj ma nju me ru. Ci tru sno voće kao

što su na randža, man da ri na i grej pfrut mo gu se

uzi ma ti u ma njim ko ličina ma, na ročito u se zo ni

ili u to pli jem ra zdo blju. Voćni sok je jačeg kon-

cen tra ta i ima ek span ziv ni je dej stvo ne go sa mo

voće. Ma la ko ličina so ka od ja bu ke ili so ka od

voća iz ume re nog po ja sa može se pi ti, na ročito

u se zo ni ili na so bnoj tem pe raturi.

ORAŠICE I SEMENKE

Tre ba jes ti ma le ko ličine ora ha i se men ki, ot-

pri li ke je dnu šolju ne delj no. Ba de mi, ora si, ki-

ki ri ki i dru gi si tni ji ora si poželj ni ji su od ra znih

trop skih ora ha, po put in dij skih ora ha, ma ka da-

mi ja i bra zil skih ora ha. Su sam, sun co kre to ve se-

men ke, se men ke bun de ve i dru gog bi lja mo gu

se jes ti bla go blanšira ni ili prženi kao pov re me-

ni la ki obrok. Pu ter od ki ki ri ki ja i ra znog se me-

nja ima ve li ku kon cen tra ci ju i tre ba ga ko ris ti ti

u ma lim ko lič inama.

LA KI OBRO CI I DESERTI

Uku sni la ki obro ci i de ser ti mo gu se uzi ma-

ti u ra znim ko ličina ma dva do tri pu ta ne delj-


no i mo gu obu hva ti ti ra zna slat ka je la pri prem-

lje na na pri ro dan način. De sert čes to može bi ti

pri prem ljen od slat kog povrća kao što su ti kvi-

ce, bun de va i paška nat; voće kao što su ja bu ke,

ja go de ili lu be ni ca; kes ten; azu ki pa sulj i dru-

ge pri ro dno slat ke na mir ni ce bez kon cen tri sa-

nih zas lađivača. Za je la ko ja za hte va ju jak ukus,

među tim, pre po ručuje se za slađivač na ba zi žita,

uk lju čujući ama sa ke (na pi tak od fer men ti ra nog

slat kog pi rinča), ječme ni slad ili si rup od mrkog

pi rinča. Bla gi la ki obro ci kao što su moči, suši,

re zan ca, pu din zi, kan ten i kes ten pi re poželj ni-

ji su od pe ci va i de ser ta. Keks, bis kvi te, pi te, ko-

lače od li sna tog tes ta, ko lače od pi rinča i ko ki-

ce, me đutim, tre ba uzi ma ti u ma lim ko ličina ma.

Ra zni mućeni kre mo vi, šećer ne gla zu re, agar–

agar, to fu, ta hi ni (pu ter od prženog su sa ma), ili

ku zu (be li ko ren) mo gu se ko ris ti ti umes to ja-

ja, pav la ke, mle ka i dru gih živo tinj skih na mir-

ni ca. U ma kro bi otičkim do maćin stvi ma da nas,

šećer, čo ko la da, žuti šećer, med, me la sa, fruk to-

ze, sa ha rin i dru gi ve oma ra fi ni ra ni ili veštački

zas lađivači stro go se izbe ga va ju. Ja vo rov si rup se

ko ris ti vrlo škrto i u po se bnim prilikama.

NAPICI

Pre po ručeni dnev ni na pi ci obu hva ta ju čaj od

banča grančice, čaj od prženog mrkog pi rinča,

čaj od prženog ječma i dru ge tra di ci onal ne nes-

ti mu la tiv ne, ne aro ma tične čaje ve. Izvor ska, bu-

nar ska ili fi l tri ra na vo da ko ris ti se sva ko dnev no

za piće, ku va nje ili spre ma nje čaje va. Na pi ci ko-

ji se uzi ma ju pov re me no obu hva ta ju kom bu čaj,

ume boši čaj, mu čaj i ka fu u zrnu (pri prem lje nu

bez smo kvi, da tu la ili trop skih za slađivača). Sok

od šar ga re pe ili dru gog povrća može se pi ti više

pu ta ne delj no. Pov re me no se kao na pi ci ko ris te

ze le ni čaj, so ji no mle ko, pi vo, sa ke i dru gi la ki ili

bla gi al ko hol ni na pi ci. Sti mu lan se kao što su ka-

fa, crni čaj i aro ma tične bilj ne čaje ve po put na ne,

šip ka i ka mi li ce tre ba izbe ga va ti ili sves ti na naj-

ma nju me ru. Izbe ga vaj te i hlo ri sa nu, fl u ori sa nu

i na dru gi način obrađenu vo du, kao što su des-

ti li sa na vo da, ga zi ra na vo da, be zal ko hol na pića,

ve oma hla dne na pit ke i žes to ka pića.

Način ishrane

Stan dar dni način is hra ne obe zbeđuje pot pu nu

rav no težu ener gi je i hran lji vih sas to ja ka. Ne-

ma po tre be da bro ji te ka lo ri je ili računa te hran-

lji vost svo jih obro ka. Možete re dov no jes ti dva

do tri pu ta dnev no, ko ličinu ko ju sma tra te pri-

kla dnom, pod uslo vom da ra zme ra sva ke ka te-

go ri je hra ne bu de pra vil no odme re na. Do volj-

no žva ka nje je pre su dno za do bro va re nje, pa se

pre po ručuje da se sva ki za lo gaj žvaće pe de se tak

pu ta ili više, sve dok ne pos ta ne sa svim tečan u

us ti ma. Kao što je Gan di šalji vo re kao, pij te svo-

ju hra nu i žvaćite svo je na pit ke. Je di te ka da ose-

ti te glad, ali pa zi te da se ne pre je da te. Us taj te od

sto la za do volj ni ali ne i pre pu ni hra ne. Slično,

pij te sa mo ka da ose ti te žeđ, ali ne moj te ne po-

tre bno se bi us kraćiva ti unošenje tečnos ti. Izbe-

ga vaj te da uzi ma te hra nu tri sa ta pre odlas ka na

počinak, jer to može us po ri ti va re nje, op te re ti-

ti cre va i pan kre as i do pri ne ti hi po gli ke mi ji, na-

rušiti rad bu bre ga i mo kraćne bešike.

Pre i po sle je la, izra zi te svo ju za hval nost Bo-

gu, sve mi ru ili pri ro di za hra nu ko ju uzi ma te i

ra zmišljaj te o zdrav lju i sreći ko ju ona tre ba da

stva ra. To možete čini ti u vi du izja ve za hval-

nos ti, mo li tve, pe va njem ili mi nu tom ćuta nja.

Izra zi te svo ju za hval nost i ro di te lji ma, pre ci ma i


mi nu lim ge ne ra ci ja ma ko je su vas hra ni le i čije

sno ve no si mo, bilj ka ma i živo ti nja ma ko je da ju

svo je živo te da bi smo mi žive li, kao i ra ta ri ma,

ra dni ci ma, dos tav ljačima, trgov ci ma i ku va ri ma

ko ji ulažu na po re da nam hra na bu de dos tu pna.

Važno je is to ta ko sva ko dnev no pro mišlja ti svo-

je men tal no, fi zičko i dušev no sta nje. Po trošite

sa mo ne ko li ko mi nu ta na pro mišlja nje dnevnih

do gađanja, uključujući vaše mi sli, osećanja i po-

našanje. Po kušaj te da ih do ve de te u ve zu sa va-

šim načinom is hra ne, na ročito sa hra nom ko-

ju ste une li u se be u po sle dnja 24 časa. Ubrzo će

vam se uka za ti ja san obra zac i vi ćete in tu itiv no

zna ti ka kav uti caj ima ju ra zne hra ne i na pi ci na

vaše dnev no zdrav lje i sreću.

dru gu da bi pos ti gle sklad; sličnos ti po ništa va ju

je dna dru gu da bi izbe gle nes klad. Je dna težnja

se pre meće u svo ju su pro tnost, ko ja će se vra ti-

ti u ra ni je stanje.

Na Da le kom is to ku dve su pro tne težnje ko-

je se do pu nja va ju i ko je uprav lja ju svim po ja va-

ma bi le su po zna te kao jin i jang (što se tra di ci-

onal no izgo va ra lo kao „in“ i „ ijong“). Na Zem lji,

mi doživ lja va mo jang kao cen tri pe tal nu ener gi ju

ko ja do la zi od Sun ca, pla ne ta, zve zda, uda lje nih

ga lak si ja i ko načno sve mir skog pros to ra. Ta na-

do la zeća, si la zna si la po tis ku je sve pre ma zem-

lji nom je zgru i te ra pla ne tu da se vrti oko svo je

ose i okreće oko Sun ca. U tra di ci onal nim kul-

tu ra ma, ta ener gi ja je bi la po zna ta kao ne bes-

ka si la. Sav re me na na uka tu izvor nu si lu na zi-

va gra vi ta ci jom, po grešno je shva tivši kao uni-

ver zal nu priv lačnu si lu ko ja priv lači stva ri pre-

ma središtu.

U is to vre me, Zem lja pro i zvo di su pro tnu,

uz la znu i šireću si lu usled ro ta ci je oko svo je ose.

Ta ras tuća, cen tri fu gal na ener gi ja iz sre dišta pla-

ne te bi la je po zna ta kao ze malj ska si la. Uza jam-

no dej stvo između te dve si le uzrok je svim po-

ja va ma na našoj pla ne ti i širom sve mi ra (vi di

Ta belu 4).

Uravnoteženje suprotnosti

2

Večna pro me na je te melj ni za kon uni ver zu ma.

Od po ja ve ga lak si ja do su ba tom skih čes ti ca, od

us po na i pa da ci vi li za ci ja do živo ta po je di na ca i

po ro di ca, od građe te le snih or ga na i sis te ma do

fun kci oni sa nja tki va i ćeli ja, sve se odvi ja pre-

ma ure dnom obras cu pro me ne. Po re dak sve mi-

ra su ot kri le, shva ti le i sla vi le sve tra di ci onal ne

kul tu re i društva kroz is to ri ju, obra zu jući opšte

osno ve za sve ve li ke re li gij ske, du hov ne, fi lo-

zof ske, društve ne i le kar ske tra di ci je. Način do-

vođenja u sklad s tim večnim po ret kom u sva-

ko dnev nom živo tu za go va ra li su drev ni mu dra-

ci na Is to ku, uključujući Bu du, Lao Cea i Kon-

fučija, kao i ve li ki učite lji čovečan stva na Za pa-

du, uključujući Moj si ja, Isu sa i Mu ha me da. Pod

mno gim ime ni ma i obli ci ma, ona je izno va ot-

kri va na, pri me nji va na i objašnja va na hi lja da ma

godina.

Sve se me nja. Ništa ne os ta je is to. Sve je u

pok re tu. Ništa ne os ta je na je dnom mes tu. Elekt-

ro ni se vrte oko sre dišnog je zgra u ato mu; Zem-

lja se vrti oko svo je ose dok se okreće oko Sun-

ca; Sunčev sis tem se vrti oko sre dišta Ga lak si je;

a gro zdo vi ga lak si ja se uda la ja va ju je dni o dru-

gih ogrom nom brzi nom, dok Sve mir nas tav lja

da kruži i da se širi. Su pro tnos ti priv lače je dna


Više jina Više janga

Svojstvo Centrifugalna sila Centripetalna sila

Težnja Širenje Skupljanje

Funkcija Rastezanje Stapanje

Dispersija Asimilacija

Odvajanje Skupljanje

Razlaganje Organizovanje

Kretanje Neaktivno, sporije Aktivno, brže

Vibracije Kraći talas i veća učestalost Duži talas i manja učestalost

Smer Uzlazni i vertikalan Silazni i horizontalan

Položaj Više spoljašnji i periferni Više unutrašnji i centralni

Težina Lakši Teži

Temperatura Hladniji Topliji

Svetlost Tamniji Svetliji

Vlažnost Vlažniji Suvlji

Gustina Ređi Gušći

Veličina Veći Manji

Oblik Obuhvatniji i krhkiji Stisnutiji i čvršći

Forma Duži Kraći

Tekstura Mekši Grublji

Atomska čestica Elektron Proton

Prirodni elementi N, O, P, Ca itd. H, C, Na, As, Mg itd.

Okolina Vibracija, vazduh, voda Zemlja

Klimatski uticaji Tropska klima Hladnija klima

Biološki Više biljnog kvaliteta Više životinjskog kvaliteta

Pol Ženski Muški

Organska građa Više šuplja i ekspanzivna Kompaktnija i zbijenija

TABELA 4 – PRIMERI JINA I JANGA

17 Uravnoteženje suprotnosti

Nit ko ja se prov lači kroz stva ra nje jes te jin i

jang, bes kraj na igra su pro tnos ti. Sva ka kre tnja

stva ra od go va ra juće težnje. Jang si la stva ra kon-

trak ci ju, gus ti nu, težinu, brzo kre ta nje i vi so ku

tem pe ra tu ru. Jin si la stva ra šire nje, ras te za nje,

la koću, spo ri je kre ta nje i nižu tem pe ra tu ru. Na

svo jim kraj nos ti ma, sva ka si la pre la zi u svo ju su-

pro tnost. Vi so ka tem pe ra tu ra ( va tra), na pri mer,

do vo di do šire nja, a nis ka tem pe ra tu ra (led) do-

vo di do sku pljanja.

Jin i jang ni su sta tični, ne po mični uslo vi ili

ele men ti, već težnje ko je stal no kruže, pri čemu

se sva ka pre tva ra u onu dru gu. Na bi ološkom

ni vou, jang je po is to većen s muškom ener gi-

jom, dok je jin po ve zan sa žen skom ener gi jom.

Ipak, ništa ni je sa svim je dno ili dru go, a odnos

između te dve si le ra zlog je stal nom ko le ba nju i

pro me ni. Muška rac je fi zički jači, teži i ak ti vni-

ji od žene, ali je žena čes to du hov no uzvi še ni-

ja i in tu itiv ni ja od muškar ca. Is to ta ko, že na je

spo lja nežni ja, lju ba zni ja i ljup ki ja, ali je muš ka-

rac iznu tra čes to sti dlji vi ji, sen ti men tal ni ji i pri-

jemčivi ji od žene. Bu dući da po tiču od Bo ga ili

bes kraj nog sve mi ra, jin i jang se očitu ju u ne-

bro je no obli ka, sta pa jući se i vraćajući na kra ju

svom za je dničkom izvo ru. Za ko ni ji na i jan ga

uprav lja ju svim po ja va ma, od kre ta nja su ba tom-

skih čes ti ca do stva ra nja krvi i tki va, od obra zo-

va nja pla ne ta i nji ho vih sa te li ta do od no sa među

po lo vi ma. Ako zna mo ka ko da urav no težimo te

si le u vlas ti tim živo ti ma, mo že mo da pre o kre ne-

mo bo lest u zdrav lje, rat u mir i tu gu u radost.

Ljud ska građa

Ljud ska bića, vrhu nac mi li jar di go di na pri ro dne

evo lu ci je, sa zda ta su di na mičkom in te rak ci jom

ze malj skih i ne bes kih si la. Ovum, ili ja je, obra-

zu je se u ženi kao re zul tat unu trašnjeg spi ral nog

kre ta nja fo li ku la u jaj ni ci ma, dok sper ma kod

muškar ca nas ta je spo ljašnjom de obom re pro-

duk tiv nih ćeli ja. Ti pro ce si su, re dom, jang i jin;

ka da se sto pe, oni stva ra ju no vi život.

U majčinoj utro bi, em bri on stal no pri ma ne-

bes ku cen tri pe tal nu si lu, ko ja se spi ra lo spušta u

sme ru su pro tnom okre ta nju ka zalj ki sa ta kroz

sre dište spi ra le ko se na majčinoj gla vi, i ze malj-

sku cen tri fu gal nu si lu, ko ja se spi ra lo izdiže u

sme ru ka zalj ki na sa tu kroz majčinu ma te ri cu.

Obe ener gi je pu ne be bu ko ja se ra zvi ja odo zgo i

Više jina Više janga

Nervi Više periferni, ortosimpatički Više centralni, parasimpatički

Stav, emocije Blag, negativan, defanzivan Aktivan, pozitivan, agresivan

Rad Više mentalan i estetski Više fi zički i društveni

Svest Univerzalnija Specifi čnija

Mentalna funkcija Okrenuta budućnosti Okrenuta prošlosti

Kultura Okrenuta duhovnosti Okrenuta materijalnosti

Dimenzija Prostor Vreme


odo zdo, pro i zvo deći si le vi tal ne elek tro ma gne-

tne ener gi je. Pre ma pre da nju, ta ener gi ja je bi la

po zna ta kao ki u Ja pa nu, či u Ki ni, pra na u In-

di ji, ruač u Izra elu i Sve ti duh među ra nim hriš-

ćani ma. Spre ga ne bes kih i ze malj skih si la u ut-

ro bi od go vor na je za fi zičku, men tal nu i du hov-

nu građu fe tu sa. Iz sa mo je dne oplođene će li-

je, rađa se složeno no vo biće s tri li onom ćeli ja

uređenim pre ma pla nu ko ji je is crta la evo lucija.

U tom ve oma na pe tom okruženju, ka nal ver-

ti kal ne ener gi je se jav lja ka da se sre tnu dve si le.

Po red te dve ula zne tačke, odo zgo i odo zdo, ne-

bes ke i ze malj ske si le se sučelja va ju i pu ne pet

glav nih po dručja u ener get skom ka na lu, stva ra-

jući se dam glav nih sre dišta ak ti vi ra ne pri ro dne

elek tro ma gnet ske ener gi je. U drev noj In di ji, ti

ener get ski cen tri su na zi va ni čakre, ili točko vi

(vi de ti Ta belu 5).

Sku pa s ro ta ci onim kre tnja ma em bri ona u

utro bi, te dve si le vi so kog na po na stva ra ju ener-

gi ju ko ja zrači iz sre dišta em bri ona pre ma okol-

noj atmos fe ri , stva ra jući ne vi dlji vi sloj ener gi je

oko be be. Unu tar tog po lja se ge ne rišu ne vi dlji vi

to ko vi ko ji obra zu ju ni zo ve spi ra la ener gi je ko je

se kreću pre ma unu tra i pre ma spo lja. Pri mar na

pre ma unu tra usme re na spi ra la ra zvi ja se u di-

ges tiv nom i res pi ra tor nom sis te mu, dok se pre-

ma spo lja usme re na spi ra la ra zvi ja u ner vnom

sis te mu i ske le tu. Između se ra zvi ja cir ku la tor-

ni sis tem. Da lja di fe ren ci ja ci ja vo di obra zo va nju

kom pak tnih or ga na, ko ji se spo ri je kreću, i na-

du tih or ga na, ko ji se brže kreću. Prvo bi tno srce,

na pri mer, počinje da pul si ra oko 24. da na po-

sle začeća kao od go vor na ri tmičke pul sa ci je ne-

bes kih i ze malj skih si la, te ra jući krv da cir ku liše

kroz disk em bri ona i prvo bi tnu pla cen tu. Sku pa

s tim, ra zvi ja se se dam odvo je nih gra na te le snog

spi ral nog sis te ma, sje di nju jući di ges tiv ni, ner-

TABELA 5 – ČAKRE I ODGOVARAJUĆI ORGANI I ŽLEZDE

Čakra Upravljačke moći Organi i žlezde

Sedma ili krunska čakra Viša svest Hipofi za, hipotalamus, mozak,

centralni nervni sistem

Šesta ili čakra srednjeg mozga Intuicija Hipofi za, mozak, centralni

nervni sistem

Peta ili grlena čakra Govor i disanje Tiroida, paratiroida,

nosni polipi, krajnici

Četvrta ili srčana čakra Ljubav, samilost Srce, pluća, timus

Treća ili čakra solarnog spleta Intelekt, hrabrost, simpatija,

strpljenje, volja, istrajnost

Pankreas, želudac, slezina,

jetra, žuč, dvanaestopalačno crevo,

nadbubrežne žlezde, bubrezi

Druga ili trbušna čakra Ravnoteža tela i ukupna harmonija Materica, tanko crevo, debelo

crevo, nadbubrežne žlezde,

bubrezi, bešika

Prva ili osnovna čakra Reprodukcija i regeneracija Testisi, jajnici


vni, cir ku la tor ni, res pi ra tor ni, ske le tni, en do kri-

ni i re pro duk tiv ni sis tem i fun kci je u je dnu sve-

obu hva tnu celinu.

Pošto su se obra zo va li srce i dru gi glav ni or-

ga ni, ener gi ja počinje da se oslo bađa i u uz laz-

nom i u si la znom sme ru, vo deći ra zvo ju ru ku

i no gu. Elek tro ma gnet ski to ko vi ili ener get ske

stru je ko ji se gra na ju iz čakri, po zna ti kao me-

ri di ja ni, završava ju se for mi ra njem ru ku, šaka i

prsti ju i no gu, sto pa la i nožnih prsti ju. Sa mi me-

ri di ja ni su za pra vo spi ra le ener gi je ko ja stru ji, ne

vo do vi, ka na li ili ce vi. Oni pred stav lja ju uku pan

pro ces pro to ka ener gi je, ko ja ula zi u te lo, stva ra

i po kreće or ga ne, pa se on da pra zni na više i na-

niže da bi obra zo va la i po kre nu la udo ve. Sa tog

sta no višta, or ga ni, žle zde i fun kci je te la ni su ra-

zličiti od me ri di ja na, već su fi zički naj određeni-

ji, naj zgu snu ti ji de lo vi čita vog sis te ma me ri di ja-

na. Sa svo je stra ne, sva ki me ri di jan se raščla nju-

je u broj ne ma nje gra ne, stru je i po to čiće ko ji

pre no se krv, ki i svest do sva ke od tri li on ćeli ja.

Ljud sko te lo je zamršena kom bi na ci ja vi dlji vih i

ne vi dlji vih struk tu ra i fun kci ja. Or ga ni, žle zde,

tki va i ćeli je spo ljašnja su ma ni fes ta ci ja ener get-

ske mreže me ri di ja na i čakri u nji ma ko je na pa-

ja ener gi ja ko ja se spi ral no kre će. Za je dno to čini

pri ro dnu elek tro ma gnet sku građu ljud skih bića.

Jin i jang u ljud skom telu

Or ga ni ljud skog te la pos to je u kom ple-

men tar no/an ta go nis tičkim odno si ma. Uku pno

uzevši, ne bes ke si le stva ra ju kom pak tni je, čvršće

struk tu re i kreću se pre ma do le, unu trašnjim

sme rom. Ze malj ske si le stva ra ju rašire ne, š uplje

struk tu re i kreću se na go re, pre ma spo lja. Ta ko

su srce, pluća, bu breg, pan kre as sle zi na i je tra ra-

zvrsta ni kao više jang, dok su tan ko cre vo, de be-

lo cre vo, bešika, želu dac i žuč ra zvrsta ni kao više

jin. Jang or ga ni se, međutim, hra ne sra zmer no

lakšom, spo ri jom jin ener gi jom, dok se jin or ga-

ni hra ne jačom, bržom jang ener gi jom. Na Ta be-

li 6 je sa žeto iznet taj di na mički odnos ko ji do-

pri no si ukup noj rav no teži i skla du između te le-

snih or ga na i sistema.

Le va stra na or ga ni zma je, uopšte, više pod

uti ca jem ne bes ke si le, dok de snom stra nom više

uprav lja ze malj ska si la. Pre ma to me, kod par nih

or ga na kao što su si se, pluća, jaj ni ci, tes ti si i bu-

bre zi, onaj na le voj stra ni je obično ma lo ma nji

i kom pak tni ji, dok je de sni bla go veći i rašire ni-

ji. Or ga ni smešte ni bliže sre dištu or ga ni zma su

iz lo ženi uti ca ju na sličan način. Le va stra na srca

je više pod uti ca jem ne bes ke si le, dok se de sna

stra na na pa ja ze malj skom si lom. Si la zno de be-

lo cre vo i rek tum se više hra ne jang ener gi jom,

dok se uzla zno de be lo cre vo više hra ni jin ener-

gi jom. U sre di ni, po prečnim de be lim cre vom

upra vlja ju ne bes ke i ze malj ske si le više-ma nje

po djednako.

Gor nji deo te la je više pod uti ca jem ze malj-

ske si le, ko ja se uzdiže i spi ral no kreće pre ma

spo lja. Kod žena, ko je ima ju sra zmer no više ze-

malj ske si le, to do vo di do ras ta gru di. To je uz-

rok i obil nog ras ta ko se na vrhu gla ve i kon-

cen tra ci ji ak tiv nos ti i fun kci ja ko ji ma se sve sno

uprav lja u mo zgu. Iz is tih ra zlo ga, do njim de-

lom te la upra vlja više ne bes ka si la, ko ja se kreće

na niže i spi ral no pre ma unu tra, zbog čega je te-

le sni cen tar gra vi ta ci je uko re njen du bo ko u cre-

vi ma, pol ni or ga ni su ma li i kom pak tni, a mo-

tor ne ak tiv nos ti u naj većoj me ri us klađuju no ge

i sto pa la. Sre dnji deo te la, u kom se na la ze srce,

pluća, je tra, pan kre as i sle zi na, na pa ja ju obe si le

go to vo po djednako.


Ka da go vo ri mo o pre dnjoj i za dnjoj stra ni te-

la, ne bes ka si la pre težno stva ra č vrstu, kom pak-

tnu kičmu i zbi je ni cen tral ni ner vni sis tem, dok

ze malj ska si la obra zu je me ke, šireće sis te me va-

re nja i di sa nja. Da bi se us pos ta vi la rav no teža,

više jang mo zak i ner vni sis tem uređuju prven-

stve no vi bra ci onu hra nu u vi du ta la sa i vi bra ci ja,

dok više jin di ges tvi ni sis tem pre rađuje prven-

stve no fi zičku hra nu u vi du ma te ri jal ne hra ne

i na pi ta ka. U sre di ni, cir ku la tor ni sis tem, ko ji

pred stav lja rav no težu ne ba i zem lje, ra zdva ja se

u kom ple men tar no/oprečne gra ne, bla go kom-

pak tni ji krvo tok ko jim uprav lja je tra i bla go ra-

ši re ni ji lim fni sis tem ko ji re gu liše slezina.

Ka da go vo ri mo o pe ri fe ri ji i cen tru, ne bes ka

si la vla da više unu trašnjim, du bo kim vi tal nim

fun kci ja ma, dok ze malj ska si la više utiče na one

spolj ne, površin ske. Jang ener gi ja, zbog to ga, te-

ži da se sku plja u naj du bljim oblas ti ma mo zga;

je tri, srcu i dru gim du bo kim, vi tal nim or ga ni-

ma; jaj ni ci ma i tes ti si ma; kos ti ma i ner vi ma i

dru gim unu trašnjim struk tu ra ma i fun kci ja ma.

Jin ener gi ja, obrnu to, teži da se sa ku plja u kraj-

njim po družčima, uključujući kožu, us ta , usne,

gru di, cre va i ek stre mi te te, uključujući ru ke i

no ge i prste na ru ka ma i no ga ma. Ta be la 7 pri-

ka zu je pri kla dnu ma pu ko ja sažima jin i jang u

ljud skom or ga ni zmu i funkcijama.

Uku pno uzevši, ener gi ja se kreće spi ral no.

Fa ze sku plja nja sme nju ju se sa fa za ma šire nja.

Spi ra la ko ja se širi dos tiže gra ni cu pa se sku plja i

ta ko re dom. Go re i do le, unu tra i na po lje, de sno

i le vo, na zad i na pred i dru ge po lar nos ti zap ra-

vo su sve ma ni fes ta ci je je dnog ne pres ta nog to ka

ener gi je. Stvo re no i hra nje no ne bes kim i ze malj-

skim si la ma, ljud sko te lo je div na re pli ka ukup-

nog sve mi ra. Sklad i rav no teža su nje go vo pri-

ro dno stanje.

Na vrlo prak tičnom ni vou, po se bno za one

za ko je su jin i jang no vi poj mo vi, možemo da

pro mi sli mo o to me ko li ko su sku plja nje i šire nje

sve pri su tna stvar nost u našim sva ko dnev nim

ži vo ti ma. Vra ta i pro zo ri u našim do mo vi ma

skup lja ju se ili šire u skla du s go dišnjim do bi-

ma. Na ši auto mo bi li, kan ce la rij ske mašine i dru-

gi uređaji ta kođe po dležu sup til nim pro me na-

ma tem pe ra tu re, vla ge i pri tis ka. Oni su na ne-

ki način na lik našim or ga ni ma i žle zda ma. Na-

po lju, sam put može da ra zvi je klo bu ke, kvrge,

bra zde ili ru pe, već pre ma to me od čega je na-

prav ljen, na ročito ako je izložen so li i vo di. To je

nešto po put naše kože ili po dlo ge tki va i or ga na.

TABELA 6 – KOMPLEMENTARNA VEZA IZMEĐU NAJVAŽNIJIH ORGANA

Jin struktura i jang funkcija Jang struktura i jin funkcija

Debelo crevo Pluća

Žučna kesica Jetra

Bešika Bubreg

Tanko crevo Srce

Želudac Slezina/ pankreas

Materica/prostata Mozak


TABELA 7 – JIN I JANG U LJUDSKOJ GRAĐI I FUNKCIJAMA

Više jin Više jang

Strukture

Gornji deo tela Donji deo tela

Desna strana Leva strana

Prednja strana Zadnja strana

Spoljašnost (periferija) Unutrašnjost (centar)

Meki delovi Tvrdi delovi

Delovi koji se šire Stisnuti delovi

Digestivni sistem, respiratorni sistem Nervni sistem, skeletni sistem

Limfotok Krvotok

Bela krvna zrnca Crvena krvna zrnca

B ćelije T ćelije

Gušilac T ćelija Pomagač T ćelija

Anti–insulin Insulin

Dlake na glavi Dlake na telu

Geni koji podstiču rast Geni koji sprečavaju rast

Ćelijske membrane Ćelijsko jezgro

Elastin Kolagen

Estrogen Testosteron

Inhibitori neuroprenosnika Aktivatori neuroprenosnika

RNK (ribonukleinska kiselina) DNK (dezoksiribonukleinska kiselina)

Kalijumovi joni Natrijumovi joni

Šuplji organi Puni organi

Funkcije

Bioenergetske Biohemijske

Udisanje Izdisanje

Inhibiranje Aktiviranje

Opuštanje Skupljanje

Hidracija (dobijanje tečnosti) Dehidracija (gubljenje tečnosti)

Pražnjenje Punjenje

Razilaženje (divergencija) Sticanje (konvergencija)


Pu tem pros tih ana lo gi ja i me ta fo ra, sko ro sva ko

može početi da shva ta ka ko jin i jang – sku plja-

nje i šire nje – uprav lja ju ra dom naših tela.

Hra na, zdrav lje i svest

U utro bi, fe tus pri ma hra nu iz majčine krvi i

dru ge hran lji ve sas toj ke pre ko pla cen te. Osim

izvor ne sna ge i kva li te ta sper me i ja ja, majčin

način is hra ne to kom tru dnoće ima naj veći uti-

caj na ra zvoj be bi nog te la i nje no bu duće zdrav-

lje. Po rođenju, no vo rođenče se hra ni ko los tru-

mom i majčinim mle kom, što ote lov lju je kon-

den zo va nu ener gi ju živo tinj skog car stva. Pošto

dođu zu bi i de te pres ta ne da si sa, hra na je pre-

težno bilj nog sas ta va da bi obe zbe di la pra vi lan

rast i razvoj.

Dok ras te mo i sa zre va mo, glav ni izvor kia, ili

živo tne ener gi je, jes ta hra na ko ju je de mo sva ko-

dnev no. Ona se ne po sre dno pre no si u um, te lo i

duh. Pre ko vlas ti tog izbo ra i pri pre me hra ne, mi

uno si mo kon den zo va nu sušti nu ne bes kih i ze-

malj skih si la ko je utiču na naše zdrav lje i sreću

iz da na u dan. Kva li tet fun kci oni sa nja naših or-

ga na i tki va u ve li koj me ri za vi si od naše is hra-

ne. Na rav no, mi i da lje pri ma mo ki ne po sre-

dno iz pri ro de i sve mi ra, ali ta ener gi ja slu ži da

se ak ti vi ra ju i na pa ja ju or ga ni i fun kci je, ćeli je i

tki va. Po ve za no je dno s dru gim, ki ener gi ja ko-

ju pri ma mo iz spolj nog sve ta više je jin, dok je

ona ko ja do la zi iznu tra kao re zul tat našeg dnev-

nog načina is hra ne više jang. Hra na pre la zi ne-

po sre dno u krv, lim fu i dru ge te le sne tečnos ti

ko je hra ne naše sis te me i fun kci je. To drži ener-

get ske ka na le otvo re nim da pri ma ju pu nu sna-

gu ta la sa i vi bra ci ja ko je po tiču iz ne bes kih i ze-

malj skih ci klu sa i ri tmo va oko nas.

Uz fi zičko zdrav lje i vi tal nost, hra na stva-

ra naš um i duh, određujući kva li tet naše sves ti.

Ta la si iz sve mi ra se ka na lišu kroz mo zak i ner-

vni sis tem, ko ji su sa zda ti u obli ku spi ra le. Sva-

ka od tri li on ćeli ja je ta kođe i re cep tor i priv lači

vi bra ci je iz atmos fe re i našeg okruženja. Naša

in te lek tu al nost i du hov nost su određeni ste pe-

nom do kog su naše ćeli je na po je ne ener gi jom.

Ta la si sa nižom fre kven ci jom i većom ta la snom

dužinom stva ra ju našu te le snu ak tiv nost. Viša

fre kven ci ja, kraći ta la si stva ra ju naše mi sli, sli ke

i sno ve. Ka da je de mo pre težno ce la zrna i ku va-

Više jin Više jang

Funkcije

Opuštanje (relaksacija) Napetost (tenzija)

Propadanje (raspad) Rađanje (postanak)

Odgovor Podsticaj

Oksidiranje Dezoksidiranje

Katabolizam Anabolizam

Uzlazno kretanje Silazno kretanje

Mentalne aktivnosti Fizičke aktivnosti

Sporije kretanje Brže kretanje


mo ze le niš kao glav ni deo naše is hra ne u sta nju

smo da pri ma mo više, kraće im pul se i vi bra ci-

je kao i one niže, duže. De lo krug naše sves ti je

širok, pa možemo da se ba vi mo i sva ko dnev nim

prak tičnim stva ri ma i mu zi kom sfe ra. Ako uzi-

ma mo ja ku jin hra nu po put šećera, začina, al ko-

ho la ili dro ga, spi ra le u našem sre dnjem mo zgu,

ner vnom sis te mu i sva koj ćeli ji pos ta ju pre više

rašire ne i ne mo gu hva ta ti krat ke ta la se. Ako

uzi ma mo ja ku jang hra nu kao što su me so, ja ja,

živi na i tov lje na ri ba, spi ra le pos ta ju pre te ra no

ak tiv ne pa ta la se pri ma mo i tu mačimo ha otično.

Naš uzvišeni duh i pročišćena svest su izgu blje-

ni. Počinje mo da mi sli mo ne pra vil no, žes to ko ili

na fra gmen ta ran način. Moć hra ne ne bi tre ba-

lo pot ce nji va ti. Ka ko sto ji u Upa nišada ma, drev-

noj in dij skoj knji zi mu dros ti: „Iz hra ne su nas-

ta la sva stvo re nja. Ona žive od hra ne, ras taču se

u hra nu. Hra na je naj važni ja od svih stva ri, uni-

ver zal ni lek... Ja sam taj svet, ja je dem taj svet.

Ko to zna, zna.“

Ce la zrna su pred stav lja la sre dište spi ra le

ljud ske evo lu ci je na ovoj pla ne ti to kom mi li ona

go di na. Naša vrsta je ra zvi la svo ju je din stve nu

us prav nu for mu i stav, ve oma ra zvi jen in te lekt

i du hov nu usme re nost kao re zul tat je de nja div-

ljih i uzga ja nih žita ri ca i dru gu, pre težno bilj nu

hra nu. Ce la zrna su pred stav lja la osnov nu hra-

nu u svim tra di ci onal nim kul tu ra ma i ci vi li za ci-

ja ma: pro so i pi ri nač u Azi ji; ječam i pšeni ca u

južnoj Ev ro pi, se ver noj Afri ci i Sre dnjem is to ku;

ovas i raž u se ver noj Ev ro pi; sor go, tef, pro so i

pi ri nač u Afri ci; div lji pi ri nač i ku ku ruz u Se ver-

noj Ame ri ci; ama rant i ki noa u Južnoj Americi.

Glav na do pun ska hra na su bi le ko pne no

pov rće i mor ske al ge, ma hu nar ke, voće, se men-

ke, ora si, ko re nje, krto le, glji ve i dru ga bilj na

hra na. Dan za da nom, obrok za obro kom, lju di

su širom sve ta je li urav no teženo hra nu i na pit ke

ko ji po tiču iz bilj nog carstva.

Treći važan izvor hra ne pred stav lja ži vo tinj-

ska hra na, uključujući div ljač, si tne si sa re, ri-

bu i mor ske plo do ve, do maću sto ku, a u ne kim

kul tu ra ma i in sek te i lar ve. Pre ma naučni ci ma,

lju di je du živo tinj sku hra nu pro sečno dva do

tri pu ta me sečno to kom naj većeg de la ljud skih

živo ta na ovoj pla ne ti. Izu ze ci od ovog obras-

ca su bi li u po se bnim po dne blji ma i okruženji-

ma gde žita ri ce i povrće ni su mo gli bi ti skla-

dište ni ili uz ga ja ni ili gde je se zo na ras ta use va

bi la krat ka. To obu hva ta i vre la pus tinj ska po-

dručja, pla nin ska po dručja i hla dne se ver ne i

južne sub po lar ne pre de le. Na tim mes ti ma, sra-

zmer no više živo tinj ske hra ne se je lo to kom čita-

ve go di ne. To je po ma ga lo da se us pos ta vi rav-

no teža s oštrim pri ro dnim okruž enjem ili ak ti-

van, no mad ski način živo ta. Pod tim okol nos ti-

ma, način is hra ne ute me ljen na živo tinj skoj hra-

ni može bi ti deo zdra vog, tra di ci onal nog načina

živo ta. Ipak, u većini ume re nih i trop skih pre de-

la u sve tu, u ko ji ma je živeo naj veći deo ljud ske

po pu la ci je, to kom ne bro je nih ge ne ra ci ja pre ov-

la da vao je način is hra ne oslo njen na bilj nu hra-

nu, sve do osvi ta mo der nog do ba, pre oko četi ri

sto ti ne go di na. No va ge ne ra ci ja naučni ka da nas

počinje da os po ra va gle dište da su ljud ski pre ci

je li prven stve no me so i ra zvi li svo je je din stve ne

spo so bnos ti kao re zul tat uzi ma nja više živo tinj-

skih pro te ina ne go dru ge vrste. Više an tro po lo-

ga sa Har vard uni ver zi te ta je, na pri mer, ne dav-

no izne lo tvrdnju da je ku va nje bi lo glav ni po-

kre tač ra ne ljud ske evo lu ci je. Is traživa njem ar-

he oloških do ka za oni objašnja va ju da su ka rak-

te ris tične čeljus ti i ske le tna građa, in te lekt i više

spo so bnos ti re zo no va nja i društve na or ga ni za ci-

ja bi li po sle di ca za u zda va nja va tre i sav la da va nja

vešti ne ku va nja div ljih biljki.


Ra zvrsta va nje hrane

Da bi smo ra zvrsta li hra nu, tre ba da odre di mo

pre ov lađujuće čini oce, pošto sva ka hra na ima

jin i jang svoj stva. Praćenje sme ne go dišnjih do-

ba jes te je dna od naj ko ri sni jih me to da pro ce ne.

U pro leće, bilj na ener gi ja se uzdiže s pov rat kom

to plog vre me na. Pu polj ci, izdan ci i ze le ne mla-

di ce niču ka da ras te ener gi ja zem lje i at mo s fe re.

Me ko mla do ze le no povrće i dru go pro lećno bi-

lje oslo bađa se stu de ni du ge hla dne zi me, na pa-

ja se sve tlom, svežom ener gi jom i ra zvrsta va se

kao bla go jin. U le to, ener gi ja ko ja se uzdiže iz

zem lje dos tiže vrhu nac ek span zi je i ak tiv nos ti.

Kras tav ci, ti kvi ce i lu be ni ca pružaju osveženje

ka da vre me pos ta ne to pli je (više ja ng). Kra-

jem le ta, ener gi ja dos tiže svoj vrhu nac i mno ga

voća i povrća pos ta ju zre la. Ona sadrže mno go

tečnos ti, ra zvi ja ju se na većoj uda lje nos ti od tla

ne go u pro leće ili počet kom le ta i pos ta ju vrlo

slat ka i sočna. Ta kvu hra nu možemo ra zvrsta-

ti kao vrlo jin. U je sen, ener gi ja bilj nog car stva

i atmos fe re počinje da je nja va. Pšeni ca, pi ri nač,

ječam i dru ge žita ri ce se žanju, u is to vre me ka-

da se be ru bun de ve, ti kve, crni luk, ja bu ke i dru-

go okru glo povrće i voće. Bilj ke ko je se žanju u

to vre me a ko ris te u ka snu je sen i zi mu kom pak-

tni je su i suv lje i da ju jaču ener gi ju. One se ra-

zvrsta va ju kao jang. U zi mu, kli ma pos ta je hla-

dni ja (više jin), a ener gi ja povrća se spušta u sis-

tem ko re nja. Sa drveća opa da i pos le dnje lišće

i bilj ni sok se spušta u ko re nje, a vi tal nost bilj-

ke pos ta je ne ak tiv na. Du bo ki sneg zas ti re zem-

lju to kom većeg de la zi me, je ze ra se zamr za va-

ju, a mno ge živo ti nje uto nu u zim ski san ili se le

na jug. Ener gi ja je u to do ba go di ne zamrz nu ta,

zgus nu ta (vrlo jin). Na po la pu ta između zim ske

krat ko dne vi ce i pro lećne rav no dne vi ce, ener gi ja

zem lje počinje da se odmr za va, jav lja ju se prvi

pu polj ci i ci klus izno va počinje.

Tok go dišnjih do ba po ka zu je sme nu fa za ek-

span zi je i kon trak ci je, to plog i hla dnog, su vog i

vlažnog i dru gih kom ple men tar nih su pro tnos ti.

Is ta načela mo gu da se pri me ne na ra zvrsta va-

nje hra ne u skla du sa re gi onom ili po dne bljem

iz kog po tiču. Hra na ko ja do la zi iz hla dni jih ili

se ver ni jih pre de la, gde je ve ge ta ci ja os ku dna i

sve de na, više je jang. Hra na ko ja po tiče iz trops-

kih pre de la, ko ja vrvi od živo ta i gde su bilj ke i

živo ti nje mno go zas tu plje ni je, više je jin. Hra na

mo že is to ta ko bi ti ra zvrsta na pre ma bo ji, ko-

ja je još je dna vrsta ener gi je. Lju bičas ta, ze le na,

pla va i be la teže da bu du više jin, dok su crve-

na i crna više jang, a žuta, na randžas ta i mrka

neg de između. Plo do vi bo je vi na i ze le no li sna-

to povrće, pre ma to me, da ju lakše, više jin efek-

te; živo tinj ska hra na ko ja sadrži tam nu ili crve-

nu krv da je ja ke jang efek te; a ce la zrna bež bo-

je i na randžas ta i za ga si to žuto povrće, kao što

su bun de va i ti kvi ce, pro i zvo de više opšti sklad.

Uz to možete vo di ti računa o odno su he mij skih

sas to ja ka. Na tri jum, glav ni ele ment u ku hinj skoj

so li, ve oma je jang, dok je ka li jum, glav ni sas to-

jak krom pi ra, pa ra daj za i pla vog pa tlidžana vr-

lo jin. Sle deća kla si fi ka ci ja sažima ne ke od tih

težnji.

Jin ener gi ja stvara:

Rast u to plom po dneblju

Brži rast

Sočni ju hranu

Plo do ve i lis to ve ko ji su na pa ja ni prven stve-

no ener gi jom ko ja se širi

Us pra van rast vi so ko iznad tla

Ki se lu, gor ku, vrlo slat ku, lju tu i aro ma tičnu

hranu


Hra nu s više ka li ju ma i dru gih ek span ziv-

nih elemenata

Jang ener gi ja stvara:

Rast u hla dnom po dneblju

Spo ri ji rast

Suv lju hranu

Sta blji ke, ko re nje i se me nje ko je se na pa ja

prven stve no kon trak tiv nom energijom

Rast na niže, is pod zemlje

Hra nu ko ja je sla na, vrlo slat ka i ja kog mi-

risa

Hra nu sa više na tri ju ma i dru gih kon trak-

tiv nih elemenata

Sva hra na se može ra zvrsta ti pre ma svo jim

pre ov lađujućim jin i jang svoj stvi ma. Ipak, prak-

tično go vo reći, obično de li mo čitav spek tar hra-

ne i na pi ta ka ko ji su nam dos tu pni u sav re me-

nom sve tu u tri op sežne ka te go ri je: (1) ume re nu

hra nu, po de snu za pra vil nu, ne re dov nu upo tre-

bu kao deo urav no teženog dnev nog načina is-

hra ne; (2) ek strem nu jang hra nu, ko ja stva ra na-

pe tost, oštri nu i dru ge ja ke kon trak tiv ne efek te

i ko ju uglav nom tre ba izbe ga va ti ili mi ni ma li-

zo va ti u ume re nom po dne blju; i (3) ek strem nu

jin hra nu, ko ja stva ra opušte nost, po pus tlji vost i

dru ge ja ke ek span ziv ne efek te, a ko je uglav nom

tre ba izbe ga va ti ili mi ni ma li zo va ti u pre de li ma

s izra zi tom sme nom sva četi ri go dišnja doba.

Prva ka te go ri ja ume re ne hra ne, ko ja se sas-

to ji od re la tiv no skla dne mešavi ne jin i jang

svojs ta va, uključuje in te gral ne žita ri ce, ma hu-

nar ke i pro i zvo de od ma hu nar ki, naj ra znovrsni-

je povrće i mor ske al ge po go dne za dnev nu pot-

rošnju i oda bra no voće, se me nje, ora he, osnov-

ne začine, začine, turšiju, do dat ke je li ma i nes-

ti mu la tiv ne, ne aro ma tične na pit ke, kao i ri bu

i mor ske plo do ve, po se bno be lu ri bu, ko ja se

može ko ris ti ti pov re me no ili bar ne čes to. Dru ga

gru pa, ja ka jang hra na, sas to ji se od me sa, živi-

ne, ja ja, sla nog si ra, crve nog me sa i pla ve ri be,

školj ki i ra ko va i dru gih živo tinj skih pro i zvo da,

kao i pre te ra ne po trošnje hle ba, kek sa, kre ke-

ra i dru gih pe ci va, uz pre te ra nu upo tre bu so li,

na ročito ra fi ni ra ne ku hinj ske so li. Du van, gin-

seng, in su lin, ti rok sin i dru go oda bra no ko re nje,

tra ve, he mi ka li je i dro ge ta kođe pro i zvo de ja ke

jang efek te. Treća gru pa, ja ka jin hra na, sas to ji

se od be log brašna, be log pi rinča i dru gog gla-

zi ra nog ili ra fi ni ra nog zrnev lja; trop skog voća i

povrća, uključujući pa ra dajz, krom pir, pa pri ku i

dru go ve le bi lje ko je po tiče iz trop skih pre de la a

sa da us pe va i u se ver ni jim po dručji ma; mle ka,

sla do le da, jo gur ta i dru gih la kih mlečnih pro i-

zvo da; so ji nog mle ka, so ji nog si ra i dru gih ja kih

pre ra đevi na so je; šećera, me da i dru gih ra fi ni-

ra nih zas lađivača; ra fi ni ra nih ulja, mar ga ri na i

majo ne za; teških začina i tra va; ka fe, crnog čaja i

dru gih sti mu lan sa; pre rađene hra ne, uključujući

kon zer vi ra nu, zam rznu tu, he mij ski obrađenu,

ozračenu ili ge net ski mo di fi ko va nu hra nu; kao i

broj nih he mi ka li ja i dro ga, uključujući am fe ta-

mi ne, an ti bi oti ke, as pi ri ne, ma ri hu anu i ko ka in.

Na Ta be li 8 pri ka zan je sadržaj ove podele.

Unu tar sva ke ka te go ri je, hra na se da lje može

ra zvrsta ti kao više ili ma nje jin ili jang za vi sno

od svo je ve ličine, obli ka, ras ta, bo je, uku sa ili

dru gih svoj sta va. Ra zličiti načini ku va nja, vre me

pri pre men, pri ti sak i osnov ni začini ta kođe mo-

gu pro me ni ti svoj stva hra ne ko ju jedemo.

Ka da pri pre ma mo svo je dnev ne obro ke, ne-

ma po tre be da pažlji vo bi ra mo svo ju hra nu pre-

ma nji ho voj rav no teži ji na i jan ga. Kao po pra-

vi lu, bi ra mo hra nu iz ka te go ri je ume re ne hra ne.

Ipak, ako ne ku hra nu uzi ma mo u pre ve li koj ko-


ličini ili su više čes to, po sle di ca će bi ti neu rav no-

težena is hra na. Slično to me, ne uzi ma nje ne kih

na mir ni ca ili po trošnja nji ho ve pog rešne kom-

bi na ci je može bi ti uvod u zdrav stve ne pro ble me.

U sle dećoj gla vi ćemo obra ti ti pažnju na po je di-

načne vrste hra ne i nji ho vu energiju.

TABELA 8 – OPŠTE RAZVRSTAVANJE HRANE PO GRUPAMA*

Ekstremno jang hrana Umerena hrana Ekstremno jin hrana

Lekovite materije (neke), rafi nirana

so ili so bogata mineralima

Morska so Lekovite materije (mnoge)

Jaja, kavijar Morske alge Droge poput marihuane, LSD

i kokaina

Meso Integralne žitarice Veštački đubrena ili dohranjivana

hrana i hemijski prerađena voda;

genetski modifi kovana hrana i

ozračena hrana

Tvrdi sir Mahunarke i proizvodi od

mahunarki

Vitaminske pilule i dodaci (većina)

Živina Povrće Alkohol

Ginseng, ajkulino peraje i izvesno

korenje, trave i dodaci

Umereno semenje i orašice Šećer, med i drugi rafi nirani

zaslađivači

Duvan Umereno voće i sokovi kao što su

jabukovo vino i sok od šargarepe

Kafa, cikorija, crni čaj, menta,

blagi napici i drugi stimulativni ili

aromatični napici

Morski plodovi, ljuskari, crveno

meso i plava riba

Nerafi nirana biljna ulja Tropsko povrće, voće i orasi, jaki

začini i trave

Bela riba Zaslađivači na bazi žitarica

poput amasakea, ječmenog slada

i pirinčanog sirupa

Zasićena i rafi nirana biljna ulja,

majonez i margarin

Usoljena, dimljena, roštiljski

spremana i pečena ili hrskava i slana

hrana poput čipsa

Banča čaj, ječmeni čaj i drugi

tradicionalni, nestimulativni i

nearomatični napici

Mleko, puter, mladi sir, jogurt,

sladoled i blagi mlečni proizvodi

Hleb, krekeri, keks i drugi tvrda

pšenična peciva

Izvorska, bunarska ili fi ltrirana voda Beli pirinač, belo brašno i druge

glazirane žitarice

*Hrana je razvrstana u kolonama od najjače na vrhu, do najslabije na dnu. U koloni A, na primer, rafi nirana so je više jang

nego jaja i meso, dok su, u koloni C, lekovite materije i droge više jin od pirinča ili brašna.

529Indeks

jelo od azuki pasulja, bundeve i kom-

bu algi, 445

joga, 508

kaša od mrkog pirinča (kaju), 452

kaša od mrkog pirinča i ječma s ren-

danim dajkonom, 449

kaša od mrkog pirinča i kukuruza,

449

kaša od mrkog pirinča, prosa, heljde

i povrća, 473

kaša od mrkog pirinča s rendanim

dajkonom, 452


dajkonom i limunom, 453


dajkonom i umeboši šljivom,

453


lotosovim korenom, 453

kaša od prosa i slatkog povrća, 481

kaša od prženog mrkog pirinča, 493

kaša od prženog mrkog pirinča sa

rendanim dajkonom i šo ju em,

493

kineska medicina, 458

klice soje s prazilukom, 498

klistir od banča grančice i morske

soli, 447

klistir od slane vode, 494

knedle od mrkog pirinča pržene u

ulju, 452

knedle od mrkog pirinča u miso su-

pi, 452

koi-koku, 474-75

kombu, 475

kombu čaj, 475

kombu melem, 476

korensko povrće na nišime način,

488

kratko kiseljeni dajkon i listovi

dajkona, 459

kratko kiseljeni listovi dajkona, 459

krem od mrkog pirinča, 450

kroketi od prosa, 482

kugle od prženog pirinča, 465

kupanje bedara u dajkonu, 459

kupanje stopala, 463-65

kupanje u banča čaju, 447

kupanje u đumbiru, 466

kuvana salata, 449

kuvane semenke crnog susama, 458

kuzu krem, 477

listovi repe ili dajkona dinstani s vo-

dom, 507

lopte od mrkog pirinča, 450

marinirani dajkon i šargarepa, 480

masaža, 481

meditacija, 481

melem od dajkona, 460

melem od gorčice, 485-86

melem od hato-mugija i krompira,

470

melem od hato-mugija, krompira i

kupusa, 470

melem od hato-mugija i kupusa,

469

melem od heljde, 453-54

melem od integralnog pšeničnog

brašna i pirinčanog sirćeta,

507-8

melem od kombu alge i kupusa, 476

melem od krompira, 490

melem od krompira i kupusa, 490

melem od krompira, kupusa i hato-

mugija, 491

melem od kupusa, 455

melem od lisnatog povrća (hloro-

filni melem), 477

melem od listova kupusa, 455

melem od lotosovog korena, 479

melem od mrkog pirinča i misoa,

451

melem od pirinčanih mekinja (nuka),

493

melem od šarana, 456-7

melem od tofua, 503-04

melem od tofua i lisnatog povrća,

503

miso-ljutika dodatak jelu, 483

miso melem, 482

miso supa, 483

miso supa s knedlom od mrkog

pirinča, 482

miso supa s okarom i povrćem, 483

miso-zosui (odžija), 483

miso-zosui od mrkog pirinča i pro-

sa, 484

mleko mrkog pirinča (zaslađeno),

451

moči, 484

moksibustija, 484-85

mrki pirinač sa s vodom dinstanim

daj konom i lišćem dajkona,

453

mrki pirinač s mariniranim sušenim

dajkonom, 453

mu čaj, 485

napitak od heljde, klica, šiitake pe-

čur ke, dajkona, listova dajko-

na i ljutike, 454

napitak od šargarepe i dajkona, 457

napitak od kombu alge, lotosa i šii-

ta ke pečurke, 476

napitak od slatkog povrća, 498-9

napitak za debelo crevo, 477

napitak za štitnu žlezdu, 502-3

napitak za tanko crevo, 497

nori dodatak jelu, 488

oblog od banča čaja, 447

oblog od đumbira, 466

oblog od hladnih peškira, 458

oblog od lista kupusa, 454

oblog od mekinja mrkog pirinča

(nuka), 450

oblog od mrkog pirinča i đumbira,

450

oblog od sušenih listova dajkona,

462

oblog od toplih peškira, 471-2

ohađi, 489

okara, 489

paradajz-miso sos sa ljutikom i ki-

nes kim kupusom, 504

pečeni kombu dodatak jelu, 446

plućni napitak, 480


polu-post, 495

post, 463

povrće na kinpira način, 474

povrće na nabe način s umakom,

486-87

povrće na tempura način, 500-02

prženi miso, 465

prženi mrki pirinač, 465

ran-šo, 491-92

rendana kisela jabuka, 469

rendani dajkon i šargarepa kuvani

sa ljutikom i šojuem, 468

rendani dajkon i šargarepa sa ljuti-

kom i šojuem, 468

rendani dajkon i šargarepa sa ume-

bo ši šljivom, šisom, limu nom

i šojuem, 468

rendani dajkon i sok od krompira,

468

rendani dajkon i šargarepa sa šiitake

čajem, 469

rendani dajkon i šargarepa sa šo ju-

em, 469

rendani dajkon sa šojuem, 467

rezanca, 488

ribanje tela, 448

ribanje tela đumbirom, 466

semenke, 495

semenke lotosa, 480

sirovi pirinač, 492

sirup od mrkog pirinča, 453

slatki kuzu napitak (ame kuzu), 498

slatko povrće na nišime način, 488

soba s rendanim džinendžom, 497-

8

sok od jabuka, 446

sok od kisele zelene jabuke, 498

sok od kukuruza sa lotosovim se-

menkama, 458

sok od kupusa, 454

sok od kupusa i šargarepe, 454

sok od lisnatog povrća, 477-78

sok od lotosa, dajkona i kupusa, 479

sok od mrkog pirinča (omoju), 451

sok od repe, 447

sok od svežih jabuka, 465

sok od svežih jabuka i slatkog povr-

ća, 465

sok od šargarepe, 457

sok od umeboši šljive, 504

srčani napitak, 470

supa na kinpira način, 473

supa od prosa i tikve, 481

supa od prosa i slatkog povrća, 482

susamovo ulje sa šojuem i rendanim

đumbirom, 496

šiitake čaj, 496

šijacu, 496

šio-kombu, 497

šoju banča čaj, 497

taro melem, 499-500

teka, 500

termofor, 472

topli sok od jabuke, 507

trljanje susamovim uljem sa đum bi-

rom, 495

ugljenisane umeboši šljive i ugljeni-

sane umeboši semenke, 456

ulje od jaja, 463

ulje od kamelije, 456

umeboši šljiva, 505

ume koncentrat (bainiku ekisu), 504

ume-kuzu, 505

ume-šiso banča, 505-6

ume-šo banča, 506

ume-šo kuzu, 506

uvarak od glave lososa i soje, 493-4

uvarak za ALS, 445

uvarak za osteoartritis i os teo po ro-

zu, 489

vežbe disanja, 449

vežbe istezanja, 498

vizuelizacija, 507

voćni sok od umeboši šljiva, 505

vrećica soli, 494

zosui sa ljutikom i misom, 508

zosui odžija sa slatkim povrćem i no-

rijem, 508

Documents

MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA - … · Naslov originala: Kushi, Michio. Th e macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than 200