CNC, *3?cRAFrKi

Geometrijski PaketNr.76.O0469

Copynght M HO WERIQEUGMASCH|N,:NMUE ilEL & CO., D962 rlrontenT (0 83 63) 89{, Tetex r 1414

I I^rh;O\JILO J

0.1.-

1

Z

3-6

S

1.)3.

4.

4.2A).+. J

4.4

4.5

4.6

4.6 .14.7

4.84.9

5.

5.1

5.2

6.

6.1

6.2

6.36.4

6.56.5.16 .5.2

Nadi ni kretanja poKoord'inatni sistemKoord'inatni pravc'i

i

Uvod u programiranje del,ovaKod p rog rama

iIzrada nosioca podatakaReei programa

r

Broj redenice N --B roj p ro g rama

putar'i i (programsk'i kliue)

i pravci kretanjaIIKoord'i nate

Zadavanje colskih/metriek'ih mera (G70/971)'Apsol utni sistem zadavania mera (G90) -----Lane an'i sistem zadavanja mera (G91)Nul te tae ke 'i pomerani a nul ti h tadakaPomeranje nul te taeke (G9?/G93)Memorisano pomeianje nul'te taeke (G51-G59)-Naredbe kretanja -i---Pozicioniranje (G0) ---r---

:

Linearna i nterpolaciia (et IPrimer: 3 D-interpolacjiaPrimer: ravno glodanie -----

i

Kretanje ukljueujuii okretanje jedne oseJedna ili dve linearne d,se i okretna osa --

i

Primer: Ravna spirala -l---:KruZna i nterpol acija --:--

Smerovi kretanja (c2/G3l ---t

:

7-89

9

10- l314

15

16

16-17

18

19

?0 -21

21 -?3

?4-?5

26

26-?7

28

28

29

30

3t-3232

33

33

34

l,

d r Z a j --

krugar ( I, J, K)

Primer: Glodanjeradijusa

interpolacija naPrimer: Glodanje

punog kruga bez korekture

zavojnoj 'l inijinavoja --

Vreme zastoja (G4)Korekcija alata - uop5tenoKorektura za duZinu alataIzbor ravni (G1l/el 8/Gt9)Prjmer: 2 otvora u raznim nivoima (G4l-G44) --___-Korektura radijusa al ata -_Pocetak korekture radjjusaProracun putanje al ataBrisanje korekture radijusa (G40) ___Primer: GI odanje konturePrimer: Gl odanje punog krugaPrimer: Gl odanje profi 1 aPo'larne koordinate, zaobljenja uglova, zakoSenjejvjce (Gl1)

-----

Funkcija skoka i funkcija ponavljanja (Gl4)Primer: Centriranje j buSenje formacija rupa

Pomak 100 % brisati (G26')PomoCno kretanje (GZl) sa zaustavljanjemmanjeg stepena taenosiiPomoCno kretanje sa tainim zaustavljanjem (G2g)Sjmetridna obrada (c|l /G73)irimer: Bu5enje I sjmetrianih forr acjja rupaI zmena al ata

0.2.

6.5.36.5.46.5.5

RA

34-3535

36

36-37

3720J()

39

39

39 -40

40- 42

41-42

42- 44

44-4646-4848-4949-5050-51

51-52

53-60

61

61 -6262

62

62

63

.4r5

66-67

Sa'Koordinate centraKrajnja taeka luka

7.

8.

B,1

8.1

8.28.3

8.48.5

8.5.1

8.6

8.7

8.8

ILI

drZai

navojaduboki ih ruPa

u raznim nivoima

0.3

Sa

9.

9.19.1.19.?9.3

9.3.19.4

9.4.19 .4.29.4.39.4.49.4.59.4.610.

10 .?

10.3

10.4

r0.511.

t1.l

Pomodne informaciie -----r-i

Pomak ( F) ----j-i

Konstantna brzi na pomoinog kretanja ----iBroi obrtanja vretena (S)'iBroievi al ata (T)I

Automats ka i zmena al ata -:-Dodatne funkciie (M)Stop-naredbe ( M0/M30 )

:

Naredbe za vreteno (M3,M4,M5,|l113,M14,M19'l'141-M44) ------

Naredbe za rashladno sredstvo (M8'M7,M9,M16'M17,M18)

Naredbe za i zmenu a'l ata (M6 'M46,M66 'M67 ,M21 )

Naredbe za zamenu pa'leta (M60'M61,M62)C'i klusi bu5enia (G81-G86)Kretanie al ata -----P oz'i vanie c'i kl usa ( G79 ) - -Primer 1: rezaniePrimer 2: bu5eniePrimer 3: bu5enie

6B

68-69

69

69

69

1Alv

70

70-71

71-72

72-73

7 3-75

75

76

77 -80

B1-82

82-83

83-84

85

86

87

87-88

89

89-91

92-9393

94

95-97

97 -98

Izbegavanje kol'i ziiaI

C'i klusi glodaniaGlodanie pravougaonog dZPpa (G87 )Primer: g1 odanje pravougSonog dZepa --Pri mer: gl odanje dZepa p;d proi zvol inim ugl omPrimer: gl odanie dZePova' na kruguGlodanje Zlieba (G88) --:-

..

Primer: glodanje 3 Zlieba11 .?

I

SadrZa ..J0. 4.

+l Glodanie okruglog dZepa (GB9)-.-:-- 98-100Primer: okrugli dZep :--- 100-'101Geometri jske defi ni ci jeDefini cija taeaka (G78 )Primer: definicija taEaka -Primer: glodanje uz pomof definicija taeakaDefinicija otvora koji se nal aze na jednomkrugu (G77)Primer:5est tacaka na punom krugu --P rimer: eeti ri taeke na kruZnom I ukuPrimer: otvori koj'i se nalaze na jednom krugu --Parametarski podprogrami (MACR0 )0p5te napomene --, -0be leZavanie podprogramaPozi vanje podprogramaP ri mer jednog podprograma be z pa rametaraMediusobno povezivanje podprogramaDodel jivanje parametara adresiZadavanje parametarskih vnednosti --Primer: podprogram sa parametrimaProraEuni sa parametars kim vrednostimaPrimer: podprogram sa proradunom parametara(puni krug) ---

12.

i2.

1?.?

13.

13.1

13.2

IJ.J

13.4

lJ.f,

13.6

13 .7

13.8

10?

10?

103

104

105

105

106

107

108

108

108

108

109-1

110

'l 10-1

112

112- 1

114

I 15- 1 16

117

118

118-121

122

123

124 - 128

10

11

14

14.

15.

Primer: parametarskikoordi natama

Naredba skoka u MACR0-u (G29 )i

P rimer: Makro-bu5en je dub;oke rupeKontrola postojanosti a1 a,ta (T001 LIFE)Re ze rvni a I at ( SPARE T00L:)Aneks: p'lan rada, plan al:ata, plan stezanja,

prog,ram sa polarnim

program'i ranie ,

:t,

za un'iverzalneglodalice i bu5ilicesa upravljanjem Putanje

i

CNC 432 I:

Software br. P0,l.1

i dent-br . 76i.OOZ t t;

:

Izdanje: 2/841

t

II

I

l^

bN.iFa.v)

I

t

\,

\3

Pred go vo r

Uputstvo sl u2'i kao pomoeno sredstvo pri ruenom programiranjuuniverzalnjh glodalica i bu5'i liqa farbikata MAH0. U tomsmislu sastavjieni su podaci ma5ine i CNC upravliadkog s'istemaCNC 432. :

Zadatak uputstva za programiranie ne moZe b'i ti u tome da op'i 5esve sludajeve obrade koii se poiavliuiu u praksi.

t.

0vo uputstvo za programi ranje treba da pruZi programeru po-trebno znanje da bi u sl oZenim slueaievima mogao sam da nadiereSenje. I

Pri saeiniavanju uputstva po5lo se od pretpostavke da se ras-po1 aZe osnovnim znanjem iz obl asti programi ranja del ova.

Napomena

Software urediaia CNS 43? Se stal no usavrSava. Zbog togamoZe doei do neznatnih odstupanpa od ovog uputstva za progra-miranje. U svakom pojed'inaenom'slueaiu moraiu Se uzetj u obzirdopune koje se nalaze u dokumen:tac'iij ma5ine odredjenog tipa'

It

t

uvoo u,pRoeRnNrRAru;E DELoya_

i zradu programa potrebnePri tezanje del aI ok obrade

- Alati i tehr- Geometrij. ;:l:tni Podaci

Program se zatim mora *"*?:r:3!, , uprayljadku memoriju pro_grama' Naredbe za i.rri.n:. prog.a*i'dirur. iz t. *.morije.Upravljaeki sistem ima dve razl iei te memorije:- jednu memor ..- jednu memo;]q' za masi nske konstante i podatke o alatu''rJu za programe i poJ;;;!.ur..Svaki program zauzima izvesni lupgcitet memorije. ukupankapacitet odredjuJ:e i.i;k; je mesta potrebno za memorisa_nje. prosrama.

_

p;;;it.i; 'i;piii r.i ";."rire kori sti ti za me_mort sanje podprognamaza zadavanje programa stoje na

,rasool aganju vi 5e moguinosti :- rudno unoS.l!: programa poroi, tast;;;r.- uno5enie oo!aluiu ;r;;;r,:tgnoaro;.-;;rforirane trake- unosenje bodalgk; l; "p.ilqf Iti;t.-"ru'iusnetnom trakom i r irl oppy-diira 1 inte;;.i;"';;-zli:iir)if TProgramske nu":g!: mogu biti.pr.enete na ove nosio.cepod-ataka i iz izabrand-,nImorije.

l.

t!jt maSina naredbe za izraduadkom sistemu , [oJi;;r;;'iormii ran je " (,,programi iin je-ieia,,; .

anih alirupravl.i

"progra,it-

l.(o9 numeridki upravl.idel ova saopstavij;-;;r aJ pos tupak s e zo ve

.iasu sieCeie informacije:

il.il,;: 3;:;'i:;j:y,li.?:on.ami ranie, pretpostavlja se dau cilju defii]:ilj? putanje 3lqta, ma5ina pcseduje jedanidealni koordinatn.i ;i;.;;,.a jju-i."'nritu tacka moze proiz_I'liil',;:r:i::il iu,[;sii';i;;;I sirigi... u rio-p..porukamaPozicije putanje arata se ?"ggramiraju kao tadke koordinat \,nog sistema. pii tome-sritf kietanj;";tata.zajedno sa tehno_lo5kim podacima, mora urir za?isano-r,io'pojedinadna nu..dba.Na taj naein nastaje p.og.u, lgji ,.,.rirtoji..iz jeJnog brojapoiedi nadn i h .uon i[ -t5l;;;

,n:* i: i"";u;ii..] r ,,.eden i ce,, . sva -Ilr,l'i;:Ji?.'. t.rtoji';; oerlmie nil,*n'uieoui koje se nazi_

1.

I,2.

2.1.

2.2

2.3

2.4

KOD PROGRAMAKodJ-r :nje nosi oca podataka0p S ta s truk tu raInformacije !oi" nosiog podrataka treba da prenosi moraju seupisati pom9iu,9lala koje upravrjacki sistem moze da obra-di - Najmanji obrik informac,ije je"uit .,ri binarni znak. 0nie definisan pomoiu.nepostoj"ii[-iii -postojeiih rupa na per-foriranoj traci.. Ba'it je gri/pa od g oita.0n se smatra kaojedna cer i na i kao takiv ie bu"iJ;ri. oa ,ii.n. ;p;;rt jue-kog sistema. Bitovi se u bajtu ouet6zuruj, brojkama od 1 do8. vrednost'i pojedinih bitova precstavi;i:, ,uoiiii inforiiia_ci je bai ta 'i prema tome kod pobutjt

4.

?.5.3 Nedozvol jeni znaci

2.6

2.6 .1

2.6.4

i

Znaci obeleZeni sa ** sme3u, Uiznakova zagrada; otvorena-( [)se za vreme zadavanja podatakagreSka se pokazuje na ekranu.Specijalni znaci

ti primenjeni samo izmedjui zatvorena (l) U kol i kouoei nedozvoljeni znak,

crta, CNC tu recenicuI o mora bi ti pri sutna

PR0GRAM START (%)Ispred znaka pR0GRAMM srART:(%) mogu se postavi ti samooni znaci koje upravljaeki sister tp."ikua",,. Svi ostariznaci moraju stajati 'i zmedju otvorene (t) i zatvorenu ,u-srade (l) .

Sve informacije koje,:toig y zagradi memori5u se i poka-zuju na ekranu. Naredba bi trebil a da usleai -i za zadnjereei reeenice.2.6.3 Kraj reeenice

E)

Znak (LF)ko uredjaj(CR), ovajZnak (CR)

se pojavljuje na kraju svake reeenice. U kol j_za

_izdavan je podataka zahteva znak HAGENR[icKLAUFmoZe- qi!l primgnjen ispred znaka SATZENDE (LF).upravljaeki sjstem ne preuzima.

!ec i ma I na taaka ( JDecimalne vrednosti se na nosiocu podataka prikazuju de-ci mal nom tae kom ( . ) . Sa zare,zom je pos tupak' i den tie an.

2.6.5 Kraj prenosa (E0T)Itu. krajg.prenosa svih podataka pojayr ju je se znak (E0T).Nakon uditavanja tog zhaka,u.pisivinj.-t;aaLik; j; )avrse_no.

.6.6 Uslovne reee!ice (/)I

up'i 5e kosato ostvari,

,

Ako se ispredmoZ e p res koe iti pka DELETE.

adreseti. Da (N)bi se

Tabel a ?.1 kodi ranj eISO R84

5.Tabel a 2.2 Kodiranje

rema 0 N 66024 rPmA FIA RS-244-aKanal Kanal za vodjenje!t7l 6tli4l.l3lz1r Zna k

KanalBP [6ls14l.13tzt1

ao

a

oa

ooaaoaooao

aaaaaaaaaa

aa

a

aaa

l.loI

Ilol'I

I

a

o

a

a

a

01

234567B9

a

a

aa

aaa

aaao

aa

aa

a

a

o

o

c

a

aa

aa

a

a

oa

a

aa

aaaaaaoaoaooaaaaaaaaaaaaaO

aaoaaaaaaaa

aaaoaaaa

aoa

aaao

aaaa

a

o

aa

Ioo

aa

aa

oa

oa

ao

a

a

a

o

a

O

o

a

o

a

a

a

o

a

A**BcDTIEFGHI*IJKLMN0rrPar*RSTU*Ivfil,Ir*xvL

a

aoaaoa

aaaaaooaa

oaaaaaaaa

aa

oaaaoo

a

a

a

a

aa

a

oa

a

a

aa

aa

Oa

a

aaaa

aaaa

aoaa

aa

oa

oa

aa

aa

ao

a

a

a

c

ao

a

aaa

a

a

a

a

a

a

Oa

a

a

ooaoaaoa

aa

oa

oaooa

a

ooa

o

aa

aa

o

Oa

oa

aa

oa

a

+ (plus)* i- (mi nus )* MnoZenje

'

% Del enje iZnak jednakosti (=)Start programa (;)'Poeetak primedbe (Kraj primedbe )Kraj recenice LFDeci ma I na tadka ; ( .,Zarez (. ) ;

a

oa

a

o

o

a

a

a

aa

a

oa

a

a

a

aaao

aa

aaa

ao

oo

aao

aa

ao

oaa

o

ao

o

a a

a

a

a

aOo

a

a

aa

a

a

o

a G

[rgi perfori rane, traTe-lE(Iskljucivanje (/)* ITabul ator (HT)" , ITipka za vraienje (BS)* |Medjuprostor (SP.)* IGornji znac'i tipki (UC)* IDoni'i znaci tipki (LC)i IVraianje kola (CR)* o I(ret.perfor. tr.napr-:d ( NUL!-ri salis

_t!Et_ )j_, I I

tora

)I

oaoo

aa

a

a

a

aa

a

a

a

a'a

aa

a

a

a

a

a

oa

a

a a

2,7

2.7 .1

,oL.(J

2.9

;

I nterface PS-232-C/VZ4uprav'ljacki s.istem je opremljen interfaceom RS_z3z:u /v24-koji omoguiuje ueitavanje i 6eita;;;je-pociataka.Perforirana traka kao nosiilac podgtakaIggyse^Prime"me8.kanalneperforjranetrake,Sirine 25,4 mm (1 col ). Mere odgovaraju'DiN 66016.li d:ll l] rlli,.

-q9ffori rane rrake korj ste se s I edeii pojmo_v'rr.prema DIN 66025, l.ist 1:I!Xp41 (na i vi ca

Kanal

-T{tiJ-

-:l Kanal za vodjen,r-_-;lY_JJ

Kanal

Red

BitZna k

- Kanal je linija koja ide paralerno sa ishodiSnomivicom. Kanalj su obeleZeir.i brojkama oo i Jo-A.- Red je postavljen pod pravim uglom u ocinosu na kanal.- Bjt iskazuje postojanje ili nepostojanje rupe u redu.- Znak ir'i kod se sastoji od jedne odredjene kombinacijebitova u jednom redu.

Kodiranje perfori rane trakePerfori rane trlIe^T9gy bi t.i kodi rane prema IS0 R/840ili prema ErA,ls-zy:a. upravr jaaIi-riii., automatskiprepoznaje kodi r-anje cim se pojavi znuI pR0GRAMM-sinnr (%)Pomoiu maSi nske konstante odredj uje se da r i pari tetnib'i t (kana1 8 ) za rS0-kod ti.u;-;;" ]."irp, tu (F;;;;;i j

.

Kod za perforisanje trake z'avisi od masinske konstante.Kodi ranje prema EIA RS-Z 44_AKod kodiranja prema EIA RS-244-A broj rupa u redu uvek jeneparan. Kanar 5 je rezervisan,zu paiiteini bii-pu-ni tujnaein garantuje da je broj rupj ,rE['n.pu.un (neparna pa-ritetnost).U ovom prirudniku se primenjuju simbori prema IS0-s tanda rdu .

I r+a+

--rrrt^i

3. e"!eNa podetku i kraju nosiocd podatir

o(J.

Reei jdrle redeni.ce programa trebare bi bit-i z_adatepo odredjenom redu. - :!pravljaeki sistem 9?radjrlje razr ieite duzine recenica.To znadi da broj...gei po-rEeenicr-;;t; biri razr icir.Sve adrese, sem N,p i b srirej, t.'r'."ientci pojaviti sa-mo jednom.Veiina reci je_modalna, tj. takve reci .imaju dejstvas ve dok se ne programi ia ista red ri arugom vrednosiu,i I i druga red ist6 g.rpu. 'Reei bez modalnog dejs!ru, dakle, koje su modalne samou sklopu reeenice,moiaju r,iti ,.;r;;"i"ograiiirane u sva_koj redenic.i u kojoj s, potrebne.Reci koje sadrze i nformag j je 9. putan j i ocir ecijuju putan jupo kojoi se kreie arat. Te regi'log;"saorzati predznak( p I us i I i mi nus ). Ako p..Cznak li j. programi ran, pret_postavlja se da'je vrednos,t pozitivni. r

+063 znadi: +0

63

:0

dz na komse-nalaze ispred (nalaze iza (krajnjavl jene, obzi rom nanom tadkom.levo od decimalnedesno od dec i mal ne

I

_irec sa preNu'l e ko j'e'i koje s'ebiti izostsa decima'l5est mes,tat ri mes ta

vodeie nu1 e )e nu1 e) mogupisanjetaeketaeke

4

Nule koj'enule) mogumaksimaln'i

sg.!alaze ispred, (vodeiebiti izostavljenebroj decimalr jh mesta

Nazi v adrese Format za cifremetridke I colskeBroj programa

Broj receniceUslov za putanjuDefinicija tadkeInformac'ija o putanji,rnrormac'l3e o putanji,lnformacija o putanj.i ,r nrormactSa o putanji

,

Radi jus t

I9.

4.2 Broj red-eniie

Pri _zadavanju programaunoSenja prve recen iceprt mer,, nakon zadavanjabroj redenj ce koj i ,6i.

Primedba: podprogram inaein. Reeenb roj kama n areeeni cama pr

Primer jedne reeenj ce:

Prva ree redenj.:. l9 Orgj fedenice. Svaka redenica moraimati sopstveni uroj ."i.rtr... zbog !oga nije dozvorjenoda se isti broj reeiniie-olua puta Irim6nr u istom programuBroj reden i ca

,se moze p.imenj i vati prema proizvor jnom re-dostedu. izvodj:1j.-ol5;;;;. :q odvija prema redostedu ukojem su redenice une5eie (orrgentacija prema redosreduupisa). ,\

:

na 9NC-432 upravljacki sjstem nakonSyl3m3tifi postavtja stedeiu; nar'ttu sted't automatski N1l. Najveijbj ti programi ran je gg9g.

,

iUs I ovne redeni celNDelovi programaobradjivane prirane uz pomoe usIgnorisanje iliiu tipke DELETE/N43 XsO.

4.3 Bro,j proq'r.ama

i I i pojedine reeenice koje ne moraju bitisvakom toku orograma, mogu bitj p;;;.;;;_lovn'i n recenico.y!itay?nj.itih recenica naredjuje se pomo-na pultu za posluZivanjerna primer,

:

:

u memoriji se moZe memorisati ne samo jedan nego vi se pro-gramalX:li prosr?m ,oIl^!9 zapocne :q brojem koj i je veii od9000r rd orimer.N900r,-Nb6io, r,rgz05,::'.', ird.Taj b roj moze b i ri -;;;,n;;ifre n, od 900 1 do sssssssi primenjuje se za oznadavanje programa.

i makro i dentj fi kuje se na i stj::.pPdgfograma se obeleZavajustt nac'i n kao Sto je to sluiaj saograma de I ova.

Broj receniceNaci n kretanjaInformacija zaPomak

po putanj ikretanje po putanji

Broj obrtaja -

Pomoina funkcijaBroj korekture alata

lr

I

10.

4.4:

Druga red reEenice iq naeri n kretanja po putah ji .Tu se daju informagij. o kletanjimi alata, o postavlja_nju koordinatnog sis[.ema, itdNadini kretanjl. po putanj i spadaju u odredjene grupereci koje ne utib, j;d;i";u ir.rg". suiLu funkcija unekoj.odredjenoj.grupi se.'pona5a modalno, to znae i dasamo jednu f ynkc'ija ir to5 b"rpi mo2e imat.i de jstva.Jedna funkcija se bri5e Ito se programi ra neka drugafunkcija iz iste grupe. -Pri ukl juei vanju u?favijaikog si stema automatski sepostavlja jedan nadin kietania-p;-priun;i iz jednegrupe

' 0dgovarajuie funkcije su oznaeene u program-skonr kijueu.

aI

:

IProoramski k] iud r,teHu ui;C 432

Adres

7" P['r

Kod

ISO

22++

Broj programatsroj redenice[-.rs.].ovne rederii

dela i podproqramaCE

Podetak prog.rama i organizacija memorije

Brz i hodInterpolacij a poInterpolacij a pozaljkiInterpolacij a pokretanja kazaljki

pravoj linij ikrugu u smeru kretanja ka-krugu suportno oo smera

Vreme zadr5ke (0r 1-983 sek)Polar.koordirrate, zaokruZ.uglova, skoSenipre J-az

i',raiedba skoka i funkcija ponavljanjaIzbor .ravni lY, horizontalnoI zoor .ravn i XZ, vertikalnoIzbor ravn L Z\, holizontalno zaokrenuto

1 Pozivanje podprogramaKorektura programi.ranoqPomak l utJ i6

pomaka ukljudeno

Pomak sa r"ritavljanjem manje tadnostiPomak sa tadnim zaustavljanjemUslovna nared.oa skokaEez korekture,radiusaKorektura ra(iusa, IevoKorektura radiusa, desnoKorektura radiusa, doKorektura radiusa, preko

za 9Co

?5+26

27+28

2g+

tYljerni taster, mjerenje tadkel''ljerni taster, mjerenje krugaIijerni tasted uporedjenje vrijednostiI'1j erni taster. vri j ednosti obradunat i

900 1 -9999999

1 -8999

1 -E99

0+1

2

3

17++1b19

40+41424344

4546495u

5152

Brisanje G 52.Aktiviranje vired.i

pomeranja Reset AxIS

I

I

I

I

)t

iIProqramski t I@

Proradun geometrJ-jeProradun geonietrije iskljudenjeuklj udenj e (nus)(itt )63+6/+

7071+o-iIZ73

I Sistem unosenja u colimaI r'ietridki sist;em unoSenja

Bez simetridne obradeSimetridna obrada

Znadenje i otijaSnjenje= = == === == == = = == =f = = == = = = == = = == j. = == = == == = = == == = = = = = = == = = == == = = = =

53+54

56

JU

Eez memorisan'og pomeran j a nulte tadkeiYlemorisano pomeranje nuit,e tadke 1lvlemorisano pome.ran j e nulte taEke 2lviemorisano pcmeran j e nulte tadke 3lvjemorj-sano pcmeranje nulte tadke 4i'lemorisano pomeranje nulte tadke 6

'?7++7 g++

0efinicija kruZnog otvoraDeFinicija tadaka

7 g++ Prozivanje.ciklusaE183a48585E?b5b9

CiklusCikIusCikIusCikLusCikIusCikIusCikIusCikIus

bu 5en j.abuEenja oubokin ruuaureziv,anja navojarazvrt:anjaistruEavanjaglodanij a dZepovaglodanj a /Ljabovaglocian.ja okrugiih dZepova

lr:t- gc+91Programiranj e1ProqrarniranJ e

u

Uapsolutnim meramaIandanim merama

i.rLJi

i

g2++

g3++

Pomeranj e nuite( inkrementalno )Pomeranje nuLte

tadke po prirastajimatadke apsolutno

g ,,i+95

PomakPomak

u rnmTmin. jedinicou rnm/obr. jedinica 0, tJtJl mm/mintJruUl mm/obr.

IJ 9899

Podrudj e graf ikeKontura gruDog dijela

lllz

li

+999999.9997ggg999.9991gggggg.999Igggggg.9994gggggg.999Tgggggg. 99 97gggggg.999iggg 999 .999Iggggg 9 .9'.)9

Informacija o putanji u mmInFormacija o putanji u mmInformacija o putanji u mmInformacija o putanji u stePenimaRadius kruga u mmCentar kruga :u XCentar kruga u YCentar kruga u Z0uZina pLr.arne koordinate

\-'

I

;iIProqramski kI.'iud i'lAHi.j CNq 432

Poloiaj ukljuEivanjIma dejstva samo u

t

+++

a

le den i ci

!

dre sa Kod Zna6enj a i odj "Snj enj:

--i- --

d

099 Definieija taEaka(.i 4Lr,t, Pomak u mm/obr

specifidan za . i 1i mmr/ minmaSinu) (maks.pomak

J 999e2u

tJ

tlro j obrta j a 'v.retena o/min ( "p" cif .zamaSinu)

Prazni .nod vretenaI u-99 Broj korektura za alat

L++3455++769

Program stop 'Radno vreteno, obrtanje na desnoiladno vreteno, oortanje na Ievoiladno vretenc, stopIzmena alata :sa automatskim vraianjRashiadno .rdOstvo b.r. 2 ukljudenoilashladno sredstvo br. 1 uklju6encRashladno s.redstvo isklj udeno

em

t'. 1att

ukretni liC-stoI stegnut0kretni i',iC-stoI otpuStenI

.1 /,lq16tt18192u++tt22232630++4142434446++6tJ++61++62++66++67++

tJesni hod raonog vretena i rashlacj.srecjstvo uk1j.Levi nod rad.vretena i rashlad. sredstvo uktj.Brisanje wl 1?: i ['l iEL;klanjanje strugotine isoiranjemCiscenj e komada0rijentisani :stop vretenaDodatna ttl-f ur{xci j a2.promenljivq brzina koo t'i6, tt46A-osa stegnut'aA-osa otpuSte.nal'ijerni tasteii kalibriratiKraj programaStepen mjenj{da vretena 1Stepen mjenjada vretena 2Stepen mjenjada vretena 3Stepen mjenjada vretena 4Izmena alata :u proizvoljnom poloZajuIzmena paletaIzmena palete, leva paletaIzmena paletd, desna paletaIzmena aIata, rudneIzmena korekt'ur e za alat

u99 Parametar u p'odprogramuLe genda :

l

I

I

Atr

INFORMACIJE O PUTANJIKoordinatni sistem

=-l

99finiciie smeroya osa su u skladu sa 1 i stovi ma standardaDIN 66217, IS0 R/841 i EIA RS_2 67_A.

I.

il

14.

Linea.l".g'l avne ose X,y i z koordinatnog s.i stema su nor-rya'l ne jedna u odncsu na drugu; .i iu" oi. se pr.imeniuj,iogltiene. jedinice. pored toga koordinatni sii.t.*-j. desnoorijentisan' 5to znad'i da zaIretanje ose +x prema osi +ypredstavlja zavojnu liniju. desnog ir..u.

f*Y(f.aI

,Le_--.,.CX +{//J

+l

Sl'i ka: Pravougaoni desnoKod okretnih osa kretanjaose.

orijentjsanj koordjnatn.i sjstemse uvek izvode oko jedne g1 avne

0znake tih osa i njihovih okretanja date su na sl ici.Z=0) moZe sepodrueja

Nul ta taekanalaziti naupravljanja.

koordinatnog sistema (X=0,svakom proi zvol jnom mestu Y=0,unutar

,l

15.

4.6.iKoordinatni sistem je u it

16

4.6.1 Koordinate.

Kretanja alata moraju--5'-ti usagrasena sa pojedinim kre-tanj i ma osa.fg. kretanie jg!ne g:" pctrebno je programi ra ti X,y ,Zili B sa jednom vrednoieu. ZadaiinS"-ie-vrsi u ,,mm,, od-nosno stepenima u decimalnom nadinu pisanjaTako

.na primer, programi rana vrednost ykoordinatni put ba T,Zj *r.

4.7 Zadavan e u colsk'im/metriekim merama G70/G71

koj i se moZe programi rati i znos i.0001..91. Najveii priraitaj kojj sei znosi 999999.999 mm odnosno 99999.9999

Kod obrtnih os1 najmanj i put koj'i se moze program.i ratije 0.0010 a najveii r.lanost je 999999.999u. Maksimarnavrednost odsovara pribr iZn o ziia-ro;;;ji. -nIo ii-r;;-grami ra veia vrednost, na ekranu se pojavr juje kod zagre5ku.

I.jTqn: i pri ra S taj0.001 mm odnosno 0moZe programi raticola.

Postoij moquings!_91 se geometrijski podaci zadaju ucolskjm ili metriekim-j.jir.,.u*u mere.G-funkcije imaju sledeie znaeenje:G70: programjrane koordinate su zadate u colimaG71 : program'irane koordinate iu zaoate u mi r imetrimaFun kc'ije s u moda I ne .

1.?3 predstavlja

sistemom jedinica koji

voditi raeuna da seprograma.

dinice za G71 G70koord in atepomak (c 94)

(G e5 )0.001 mm0.1 nrm/min0.001 mm/obrt.

0. 000 10.01 col/min0.0001 co'l/obrt.

!uinjut9..l gkupni program se mora izvestiJe Jedanput odabran.Izmena unutan

,plograma n i je gopr5tena. Nakon Sto je .iza_brana jedna od' dvd ju *".nlr, jeIini;;-irrucH i.r i Nrinrc;podaci masine ponovo se autoiatski -J.;;;dunavaju. sveostale memorije ostaju nerizmenjene, ,u*o se dec.imarna tac-ka na ekranu pomera. Memorija ir aii ;;;; se ponovo zada-ti u programski s istem. posr e izr.s"n"'i r*.ne ar at, sBmora dovesti u referentnu taetu.uz pomoc masinske konstante automatski se uvodi jedna oddve navedene jed i n i ce me ra.Pri. iafadi_jednog programa mora sefunkcije G70 i I i -G7t napi iu uz broj

:

-.-.-

podataka uuporedjuje 432 jedinicas lueaju nepo-CNCiu

'kao

( METRr C )

INCH.

, jedinica

jedi-gre5ke

o putanjisa odabranomgnal izaci je

I

119

4.9. ianeanl si st.* ,uA.>

Pri .

zadavaniu landanih mera krajnja pozicija kretanja- al ata odrediuie se pol azedi od momental ne iozi ci ie it utu.

Maksimal na vrednost koja se moze programi rati je zavi snaod radnog podrueja masine i od poiozija nul te laekekoordinata.Lancana mera se unosi uz pomoC naredbe G91.Ta G funkcija je modalna, to znaei da ona ima dejstvasve dok ne bude ponisteta korisienjem naredbe G90.upravljaeki sistem radi irrterno sa apsolutnim sistemcmmera koje se odnose na nultu tacku, odredjenu prooramom.Zbog toga postoj i moguincst da se unutar programa pre'l az-isa apsol utnog si stema na sistem I andanih meri i to ne-ogranideni broj puta.P ri me ? za zadavanje I ancani h mera:

*Y

t

_+X

Ako al atpoeetneP1, onda!:: s ram :Nl G9ON2 G91N3 G 1N4 Y.3N5 X.419. Y3

trebataekeje u

XOX3x4

da izvod'i Iinearno kretanje polazeei odP1 preko tad,dka P2, P3, P4 do krajnje tackesistemu I anehnih mera potreban sledeii

YOY4

tP3

?0.

5. NulteJaqke i pomeranie-niltih tac3ka:

7a programera su od znae a,i a tri nul te'?'

1. Referentna taeka ma5infi2. Nulta tadka ma5ine i3 . Nu I ta tae ka Prog rama

taeke na maSini:

4.5.2 Referentna taeka ma5'ine, iimbol:

4.5.3 Nul.ta taika ma5'ing, simbol:i

:

referentnei tai ire

Na svakoj os'i kretania maSine nalazi Se f iksnr referentnaiaef

21

za vreme tra2enja re'ferentne- tadke ma5ine uprarijuetisi stem izraeunarg. prrTliijuei merni podatak.Kada svaka osa_:tigne'Jo--iroj9 ;.f;.Ininu radke maSine,nulta taeku *lsilq-rgrii;" poeetak-k;;;;inatnos sisrema;.9?r::.un, se vide'k;;r:linate o oonoir"ru nuttu raekuNul ta taeka programa, s imbol :

i/Aw w

5.1

Pozici ja nulie, tae ke progrgma zavisi od.obr^adka. NjuIr:i;,,3t: ;:;::;:i,:t.ii;iil:1,il:;.:,*anju u,a.. p._6:^,Yl';t:';:;J:,llll: tacke prosrama stoje na raspora-l. Putem DroorA!'na ttu h^fr^,i'. N.,il.' r I ;:3;; 13,' r'u I i I: i.:. I: .; X i l, : ;l :." l: : o.

Nulta tadka pfograma odnosng obradka moze se proizvorjnopostaviti u okviru ;p;;;i:lifg; ;;;fr:,;. pozicija tenut te ta.ke moZe i:-l;;;;y:tjlo menj;a; kako bi se po_jednostavira proradunar.nja za v.emi programiranja.Takve promen.' nri ;;-;;;;lj:1.;;r;j1,,,!.rio*eranja nur retacke' Nakon pgmeranja nrtt.-tiii. ,r.tkoordinate sesvode na posl bonju-rriitr"tuekr.

Upravliaeki :is!em uvek ra!i,1a apsolutnim merama. Na.ekranu se pojavrjtj;';;.anos' ,-;;;;i;tnim merama cakr ako su zadate u- l ine ini,i' ,urama.Ako se obradik ;;.;;, ;;; ";:'i :.1: I i. ;:j;, J.3oi3, l,l:.;li;,,;ili.,i3[ I:,SJir:.;l:l.l..tanja stoje ;na raspolasanju za pomeranjeG92: Inkremeil:t !? por..lnj. nut te taekeKoordinate nor;-;;i y9-tue[. -oo;;;. se inkrementar _no na pnedjasnj u nul tu ;;;ir]"",.G93: Apsol utlo pomeranje inul te tadkeKoorciinate. !ov. -niit. tuet.-oiior. se apsor utnona jednu fjksnu tiakr, na nultu iaeku ma5ine il itadku na kojoj ,.-ogu,nuir;;:"" L

U kgliko ie pre. toga aktivllgng_memorisano pome_ranJe nutte taake 6sz iii eq1:Gsgl'.'..oi"roeev5jod tog pomeranju,a.irsd' eg'z/egj.-' v.sq

Jedna reden i ca s a-

nacin kretanja- koordinate nove

. prethodnu nul

. na fiksnu nul

22tIpomerapjem nul te tadke sadrZi:po putainji C92 i C.-93

nulte itaeke koje se odnose na:tu taekL (Ge2) itjtu taeku (G93)

U igdnom- progr3lnu vi 5e se puta moZe sprovesti pome-ranje nul te taeke, pri eemu se cbe mogui;;;;i ;;;;.u_lia Togu arrernarivno pr,imenjti. rrnIii:i G92's;;*;dju-timrdaje prednost ako program sadrZi ponivljanja.' --'Funkcija G93 se primenjuje:' za- pcmeranje nul te tacke od nul te taike ma5ine M nanultu tacku obradka l^J;' za brisanje raznih pomeranja nur te tacke koja susprovedena jedno iza drugog i prog"a*i.unu sa G9?;- da b'i se na k.g ju programa nur ta tae ka pomeril a nanultu taeku maSine'.lrir.r pomeranja nurte tadke programiranih sa Ggz iriG93: t

I

Treba izbu5iti po eetiri i..upe oko taeakagramu se nul ta tacka pomera prvo i z t.I ;-u taeku B. Na taj naein sA pioraduni p;isvode na minimum. ,

1. Program sa G9Z: i%Pt4 ;

N 900r INI GI7 TI M6 IN2 G8 I y Z Z- 10 , rZOO 5500 M3N3 cgT x90 y7O i;

I

A i B. U pro-taeku A a zat'improgrami ranj u

It

:

Y 20-

23.

N4N5N6N7N8N9N10N22N12N13N14

9bja5njenje:N2:

G69 -rZ0G79 x-z}G79 Y -20G79 xz}G92 x20oG79 x-20G79 xzoG79 YToG79 x-20

z1 00G93 XO YO M3O

ZO

Y -20Y -20

Defini5e se jedan radni c.i klus zarupe br.r6enje jedneprii demu se

N3: Nul ta taekd se pomera od [^j na A.N4-N7: eetiri taeke (1,2,3 i 4i i" Ori.,povr5ina komada definiSe kao Z=0'.N8: Nulta tacka se pomera od A na B.N9-N12:eetiri fupe (S,b,i,t B) ," urS..N13: 0sa alata se'poriaei.N14: Nul ta tacka sb po*u.a nazad u [.l.2. Program sa G93:o//o

N9001N1N2N3N4N5N6N7N8N9N10N11N12Nl3

c17G81G93G79G79c79G93G93G79G79G79G792100

T1Y2x90x20x-20Y -20x?90x290x-20x20Y20x- 20M30

M6z- 10Y70Y20

Y50Y50Y -20

0bjaSnjenje. :Program odgovara prethodnom,N3: Nu'l ta tadka seNB : Nu'l ta tae ka se

F 200

ZO

s500 M3

sa sledefim .izuzetkom:iz tadke W u taeku A.iz taeke H u taeku B.

pomerapomera

:I

t

Memori sano Dor i_

_

__._ ,_Ieranje nul,te taekevrednosti pomeranja se u; obr iku bdgovarajuie G-funkcijeodl aZu u posebnu memorijH.Podaci se mogy zadati .rfno.- Takodje je moguie da se po-daci uditaju i ocitaju pimoeu perforirane trake odnosnomagnetne trake.Primenjuju se slede6e funkcije:

24.

5 .?.

G51G52G53b54G55G56G57G5BG59

Brisanje GsZAktiviranje vrednosti pomeranja RESET AXISBrisanje G54-G59f f ti vi rati pomeran jell.tiri rati pomeranjell tt ri rat'i pomerang'e4l tj vi rati pomeranje{kt'ivirati pomeranjeAktivirati pomeranije

nuNUnunununu

te tacke br. 1te taeke br. 2te tacke br. 3te tacke br. 4te taeke br. 5te taeke br.6

RESET

preracuna-

grupe.AXIS automatski

Po pozivanju odgovarajuce G-funkcije vr5i sevanje pomeranja nulte taeke.Na primer Nl7 G54 iPomeranja nulte tacke su podeljena u ZG52 Vredng:t pomeranja se pr:i

memo ri Se pod G5?.

G54-G59

Nakon G51 odnosno ukljue'ivanja sistema upravrjanjaopel ie moguie gkti yi iu!i -

p.ethodno aktivno pome_ranje i lg pomoiu G52. G52' se odnosi na nur ta tackuma5ine. Ukol iko jg pre toga aktivi.uno pomeranjenul te tacke uz pomoi G54-G5 g, eEZ dejsirr_ie pocev5i od toga pomeranja.

Memorisana pomeranja nul te taeke odnose se nanul tu tacku ma5i ne.-Ukol i ko je prq !qgq akt.i vi rano pomeran je nul tetacke uz pomoe cs1; Gs4_Gs9 d.j!inri; ;;eev5i odtog pomeranj a .

Moguie je obe ove grupe sirrovesti po zelji jednu izadruge.Vrednosti se ulg:e .i obradj u.ju u s.i stemu odnos n.i hPomgranja nu'l te tacke uz p,omoipri f ikom akti v.iran ja jednbg odG53-G59.

G92 ili G93 se poniStavajupomeranja G51/G5Z ili

i25

\ZI)L

-tt--(I 7w:A

XI Rx2

pri postavl janiu vrednosti osal(lqsEJ.AXl:) na n.ultu tackuobrahka (hl ) vrlonosti pomerania'X1 Y1 Z1'memori5u se poci G52Vrednost'i X 1 Y 1 Z1 mogu bi t'i takodje memori sane kao me-mo-risano pomeranie nulte taeke i to pod G54-G59.Vrednosti XZ YZ ZZ su odl oZene kao ma5inske konstantepa ih se nakon dovodienia u referentnu taeku obraeunava kaopomeranie referentne taeke.Primer: kocke. Na svakoi strani se

vrednosti se memori 5u u

Z

Treba obradi ti 4 straneodredjuje nu'l ta taeka aCNC 432.

0kretna taekaU programu se sada io5 moraPrincip Programa

1 . strane )?. strane )3. strane )4. strane)

pozivati odgovaraiuia G-funkciia'

G54(obradaG55(obradaG56(obradaG57(obrada

N5

N32

N57

N88

i *J.I G55V)orrl-

.//G54./i

i,.

I

18.

4. B.-Pri ovom .irl:1rr.^.u!l:lli;. mera. krajnja rae ka puranjealata odredjuje se pomoiui (qordina;;";;.branog koordinat_nog sistema. vrednoit tooroinata ,oi"'iu svaku osu bitiu pozitf vnom i I i negativn'om podrudju.Maks ima I na vred!gr t koj a F9 moze programi rat i zavi sna jeod radnog podrueju ,iiin.;r od pozici3.e odabrane nur tetaeke koordinata: -Zadavanje apsgrutnih mera g:linisano je pomofu funkcijaza putanju G90. fa G_funkcija je modalna, Sto znadj, daona ostaje aktivna sve dor naeino,, [.etanja za unoSenjelaneane mere (G91 ) n.-Ori. poniStena.Na pocetku pr:gluru upravijacki sistem automatski b.i razadavanje u sistenru apsolutnin ,j"i.-"To znaci da se f unkci ja ,tig mora qrogram.i rat.i samo u tomiJi;iii,lfl,,,:.ll;li,.j-,J")aaauu,iu i;;;un. -*...,nu.up,o_Primer za apsolutni sistem zadavanja mere:

+Y

I

Ako alat treba da:::.ka P2, p3, p4NI G9ON2 GO X3 Y4N3 Gl x7 F100N4 YIN5 x3I9. Y4Nacin kretanja G90J'r .

izvodi I inearnodo krajnjle tacke----+ +x

klgtanje od p1 prekoP1, program glasi:

I

se samo danavodi b'i primer bio jasni-

I 26.

6.6.1

Naredbe kretanjaPozicioniranie (G09)To je pomeranje alata u brzoln hodu iz stvarnog pglgZaia,-tiizEni-pot6Zaj. Vrednostii se mogu zadati apsolutnoil i inkrembntalno (laneani siistem).Funkc'iia G0 ie modalna 'i del uie sve dok ie ne!a-!f ygaG-funk;ija i ite grupe ne por:i 5ti. Pri CLEAR C0NTR0Lse funkc'iia G0 automatski aktivira.Koordinate sv'ih osa mogu se ispisati u iednoi reeenic'i 'Redosled po koiem ose iospevaju do:YoJ^lh poz'i ciiu,:'utvrdjen. Sa Gltunkc'iiom b17, G18 jl i G]9 se pokazujeu kojoj os'i se nalaz"i alat. Taean redosled poz'i cionira-nja ,uuitj od pomeranja ose al ata. Tu postoje dve rnogu--nosti:a) osa alata treba da Se kreee u negativnom Smeru. Tadan-t i.ooit.a (iogika pozicionirania) ima sjedeii izg'l ed:

G17 G18 G19

1

23

pomeranj epomeranJepomeranj e

4. osaXiYZ osa

4. osaXiZY osa

4. osaY'i 7X osa

b)

Gl7 G18 G19

1

21J

p omeran j epome ran J epomeranje

Z osaXiY4. osaY osaxiz4. osa

X osaYiZ4. osa

u oba s l ue ai a se pri 'istovremenom pomgran j u dve oseu glavnoj rivni vrSi linerana interpolac'iia'

I

Kada su sve ose postigle sv,9je programirane poz'i c'iie''i zvodi se sl edeCa po redu ree en'i ca-

osa al ata treba daTaean redos I ed ima

se kreie u Poz'i t'i vnom smeru:sledeci 'i zgled:

':1:l

t:

t

Prime r za pozi ci oni ranie 1-:

27.

]!,

:

-;;

15p,2 (25.15.101

(10,10,20)

pretpostavlja se da se alat nalazi u Z-osi, ti. da deluiefunkcija G17.Alat se pozicion'i ra iz tae ke P1 u tacku PZ. Pri zadavanjuapsol utni h mera pomeranje Se programira na sl edeii nac'in:

I

'" 710

IIIII

I

IIII

10

5

Y

GO x25 Y15

Na alatnoj ma5ini odivaju se sledeca kretania (osa alatase kreie u negati vnom smeru ):- Simul tano pomeranje X i V oL. iz taeke P1 u tadku P?.

Pozi cioni ranie od PZ do P1 se, programira na sl edeiinaain; i

I

N140 G0 X10 Y10 iZ20i

Na al atnoj ma5ini odviiaiu se; sledeia kretania (osa al atase kreie u poz i t'i vnom smeru ):'

;

- Kretanje po Z osi na (20). ;i

- istovremeno pomeranje X i Y, ose iz tae ke PZ u tae ku P1.:

t,

:

i

28,

6 .;. !!_nearura interpol aciia -(G1)

Pri 'l inearnoj interpolaci ji koja se programira sa ful-kcijom G1 , al at se pomerai po pravoj putanj i i z trenutnepozi cije prema progiami rahoi krajnioi taeci ; vrednostimogu Uiti'zadane aIsolutno i]i inkrementalno. Potrebnipoilak du2 ravnog pLta programira se sa reciu F za adre-siranje.Funkcija G1 ie modal na i ima deistvo sve dok se nekomdrugom funkci jom iste grupe ne poni5t'i .U jedno j G1 ree eni ci mogu se program'i rati do tr j koorcii -naie. fqakon program'i ranja triiu glavnih osa (X'Y'Z) in-terpolira Se ravna putanja u prostoru (trodimenzionalna'interpolac jia). Program jrani pomak ie iednak brzini kre-tani a po putani i . Kod okretne ose upravl iacki s i stemizraeunava pomak u stepenima u minutiPrime!'i l'inearne interpol aciie1. 3D-interpo'l acija :

(__Et_I

-tOrFl

I

20

Alat se kreee pomakom od 100 mm/min od taike P1(5,5,10) u tadku P2 (30, l0' 20). Pri apsolutnomiistemu zadavania mera pomeranje se programira nasledei'i nadin:

I

N15 Gl X30 Y10 220 Fl00

Tri oSe pomeraju se istovremeno i dospevaju istovremenou svoju programi ranu krainiu taeku.

P.no\'

(s) i

Ravno ql odani e,

Treba obraditi povr5'inu komada prikazanog.na slic'i .U tom ci I iu se Fio.ucunavaiu .i 'p.ogrami raiu poz'iciie centrag1oda1a.

Program ima sl edeei i zgl ed::% Pl4

N900 1Nl G17N2 GON3 GlN4 YgON5 XON6 Y4ON7 X200N8 YION9 x-35Nro G0

z0 s500 M3

I t9.

---..

T1 M6x-35 Y130 :X200 F300 i

iL

:

,

:

I0bjaSnienie:NI:

N2:

N3 do N9:

Al at T1 , gl odal o g 60 rlllr se steZefli.Sova-drZina mora se prethodno memorisati,-m6moriiu za korrigovanie alata.Prvo pomeranj e u XY ravni ie i zvedgno. Al alse zailstavl ii 5 mrn i s pred komada. Zati m se al attrrece na dole po dubini.Alat ie stigao u -'acku 1.lomdk iz taike t ',reko 2,3,4,5,6, i 8.,,iakon tog kretania alat ie opet s obodan.

N3,:

N5

It/ !

:

N9

30.

6.3 f re t an i e ul

.l

6.4. .leAna i l'iI

dve l'i nearne eie i okretna osa:Linearna interpol aciia iimediu jedne i1 i dve I inearneose i jedne okietne ose ie moguCa. Li nearna interpol-a-cija znaCi da se udaljen0sti na osama prel aze u istimvremenski m razmac'ima.

Pri ger: r0sa Y treba da se pomeriiod 0 rla 100 m[; istovremenoB osa treba da se okrene od 90o na -90o u negativnomsmeru. Brzina pomaka iznosi 500 mm/m'i n a radiius jzme-dju centra ose i komada iznosi 200 mm. U apsolutnomsistemu zadavanja mere t; se kretanie program'ira nasledeii nacin:N1O G1

t

Pri mer: Rupe na jednom Prstenu

Y 1 00 B-90 R20C F500t

Rupe na komadu koiirati i buSiti.Komad se priteZe u

je prikazan na slici treba centri-sredini okretnog NC stol a.

Program% Pt4N 900N1N2N3N4N5N6N7N8N9N10N1',tN12Nl3Nl4

bi mogao gl as i ti':.:

iT1 M66 :(NY2 Z-3,5 ;F1x0 Y10 '77890 :827 0

:

M66 ( Spi ral na bYZ Z-15 ,Flx0 Y10 iztBt80890BOM30 i

C burgija za00 s12005 B0navrtanje)

M13

18G17G8lG7eG79c79G792100I2G81G79G79G79.,ig, i00

urgija D = 650 s13005 8270

06,5

,5)

31.

I32,

0bjaSnjenje:N2:

N3.N6:N7:N8:N9:N10-N13:

N14:

Primer: Ravna spiraiaNa okretnom NCUspon 6 mm4 obrtaja

ukl jud uje sedef ini 5e se ciklus centrr'lan ja ib roj ob rtaj a icen Lri raju se'4 rupdpovl ae enj a i zamena lal atapriteZe se spiralno burgijadefiniSe se ciklus bu5enjabu5e s.e. 4 rype (okrertanje stol a je u smeru suprot-nom- od kazaljke na saiu )povlaeenje i kraj pr.ogrima.

stol u treba obradi ti ravnu spi ral u.

mogao g1 as i ti :P ro g ram b'i% PMN 10017Nl G18N2 X0N3 G 1N4 229N5 GO

T1 M66Y2 Z5Y -2 F't 00B I 440 F200Y100 M30

( GL0DAL0BO

zLJEBA D - 3)7A BUSENJEs2000 M I 3

0biasnjsnie:'N1N2

N3N4

N5

Alat se priteZe iPrilazi se startnoj pozicijt,i ukljueuje broji rashladna emulzijaDubina se postiZe pomakomZ- i B-osa podinju sa interpolacijom'i stiiuvreme u krajnju taekuPovl aeenj.. al ata i kraj p lograma.

obrtaj au isto

33.

6.5. I_t!_: ra interpol ac'iiapo-

po-

uje sve dok ne budei ste grupe.mora sadrZati:

luka

a se izradunava tz Poz'i -

znose 1 000 m ili 100 000 cola.6.5.1

.mer.ovi kretaniL (G2lG3)KruZna interpol aciia se 'i zvodi uvek u ravni koia jeparal el na sa' jednom od g1 avnih ravni, ti. u XY-ravnii t i YZ-ravn'i .ukol i ko al at stoj'i normal no na povr5inu kruga, okreta-nj a se odredi uiu pomoiu pravca g1 edani a od al ata nakomadu.Ako al at stoi i paral el no sa povr5'inom kruga' ti ' 9kotreba opi sati t

:,

'!. :

ItI

manjsg 3d 'lg0o moZeR za adresi ranje.progr;ami rati" centar:

R10

se di rektnoPrekoraeujekruga.

't4

6.5 .2

6.5.3

KruZn i:1:'n'Ni GON2 GlN3 G3Ti- G1

Radijus kruqa /R):

-

Radijus kruZnog I ukaplogrami ra!i sa reijuli luk t80or rnoFd, se

luk na slici moZe se programirati na sledeiix55Y25x45x25

Y15F2 00Y35

0bja5njenje:Taeka.A je poeetna tadka.i::ilri tae ka prave t in iie .i poe etak k ruznos I uka,KruZn i .l uk u suprotnom sme ru od smera k retan j akazaljke na satu (G0a);;-krajnjom taekom C iradijusom 10.Krajnja tacka D pravca.

J i K za t

Ia

It

Kod apsol rltnog si stema zadavanja mera kru2n'i I uk pro-gramira se=tta sledee i nae'ih:

35.

-;;r1l

-;;N11

I1i

N10:

Nl1 :N12:

gbjgSnienie:N10:Nl1 :

G1 X42.5G3 x19

G1 X4?.5G91G3 X-23.5

I-7.5 =J14.133 =

IY 1 0.867iY25 r3p

Il

Y10.867

Y14.133i

F200J2 5

Taeka A ie poeetna taeka kruZnog lukaKru2ni I uk veii nego 1 80o u smeru suprotnomkretania kazalike n'a satu sa krainiom taekom'i centrom kruga (K),.

od(B)NAAko se zadaju landane mere,'kruZn'i luk se pr0gramjra

sledeci naein: i

0bigSnienie:Taekd A, poeetna tacka I uka, programi ra se uapsolutnom sistemu lda bi se obiasnila promenalaneanih mera u redenici N12.Poeetak programiraniaKruZn i I uk vei'i ne$okretanj a kazal i ke na(X i Y su inkrementcentrom kruga K (l ina taeku A, to znadi:(3s-42.5)(25-10.'867)taeka luka (X, Y, 4

F200

I-7.5 J14.133

lanean'ih mera.180o u suprotnom smeru odsatu, sa kraini om taekom Bu odnosu na tacku A) 'iJ su jnkrementi) u odnosu

6.5.4 Krajn jaKruZna 'interpolac'iia moguea ie u iednoi od tri glavneravnj. Ravan za kruZnu interpol aciju odrediuie se ko-ord'inatama krainie tae ke; iona ie zavi sna od programi ra-ne G-f unkc'iie za 'i zbor raYni.Za odredjivinje krainie teake potrebne su barem dvekoordinaie: j iuzetak ci ni ipuni. krug. Ako se program'i ra sa-mo jedna koord'inata, sjgn{l'i z'i ra se kod za gre:ku..Rota-ciona oSa ne moZe se c'i rkrirlarno interpol irati i primenate red'i izaziva gre5ku.

i

Koordinate krainie tae ke rinose se i f i apsol utno 'i I iinkrementalno. ;

Ako se program'i ra radijusl'l uka, krainia taeka leZi nakrugu a upiavl iaeki s'i stem proraeunava odgovaraj ueekoordinate ce ntra kruga. I4ko se programi raj u koordi nate centra kruga, radi i usI uka proradunava se iz vrednosti centra kruga i podetnetaeke.

i

:

Pun i krug

Gl odanieRupu prikazanu na0 20.Program bi mogao%PMN900 1N1N2N3N4N5N6N7

II

uno kru bez korekture radiiusasl ic'i' treba izgl odati

i

imati Sl edeii i zg1 ed:

3-

_6.5.5PunikrugsepostiZeprogramiraljelnkoordinatacentra.i,;;;t;;-iae k., i: . tatku-ii, ko jo j al at t!oi i'i ltovremenoje krajnja tairi]'up;;ri s[eki sistem automatski proraeu-nava radiius i to uz pomo'f poeetne tacke i centra kruga'Primer:

g1 odal om od

G17GOG1Y95G3G1GO

iT1 M6x60 Y90 z? Fl00z-lc

,

160 J60 ;Y90 i2100 M30 :

s1000 M3

-]'o LI

Jl.

09-ia5n-ienie

racunai programirano.

N2: KodN3: DubiN4: Al at

da jN5: PuniN6: Ai atN7: Al atPrimedba:I st'i radni postupak moZe se sprovesti i bez Droradunasred'i5ta gl odal a putem korekture radi jusa.ln terpol aq_ii a_la zavo_ingj_1 i n ]_i'i (-H-el i x )Pri 'interpolac jii zavojne I iniie istovremeno se 'i zvodikruZno kretanje u ravnj i linearno kretanie u osi alata.Interpolacija se sprovod'i sa jednom reeenicom koiasadrZ'i :

smer okretanja, tjv. GZ il'i G3koordinate centra krugakrajnju tadku kruga

. za uzduZno kretanje: - krainii poloZaj kretanjaose al ata

- nagi b sp'i ra1e, tzv. Pred jenorastoianie u os'i alata Prisvakom punom krugu.

Ree'i koje se moraju upotrebiti zav'i se od izbora ravnj.Krajnja tacka kruga se mora uvek program'i rat'i .

I

:

taEke A al at ul izi u rupu.ni se pri I azi pfimakom.se pribl i Zava lonturi . Vodi ti

e sredi5te gtodAla proraeunatokrug se izradjuje glodanjem.se udaljuje od, komada.se povladi iz irp..

i

6.6

. za krug: -

Pri kruZnomdejstvo.

Pomak na krugu programi ra se uzkretanju korektura

pomoC reci F.radijusa moZe 'imati

G17 ^.to\ft(J G19

Krajnja tadka kruga0sa alataCentar krugaKrajnja tadkaNag'ib spi ral e

XiY,Z.IiJix, Yr(

XJZYIJK

X, ZJ

YiZXJiK

Y,ZI

I?o

Primer: G'lodanje navojaTreba da se izradi navoinavoja. t442 x ;1I ,5 i to

sa g1 odal om za i zradu

P ro g ram b'i% Pt{N 10020N1 G17N2 X4ON3 G43N4 G42N5 G2N6 G4ON7 G1N8 GO0bia5nieN2: PrilN3: Sa kN4 : Ak t'iN5: Zavo

cen tN6: Koret{7: Vrai

Y 62,5 Z-

M30

lq,5 I40 Kl,5t-

mogao i mati sl edei'i i zg1 ed :

M66 (GL0DAL0 ZA NAV0J D = 20)z1 ,5 5400 M13

T1Y40G62,5F120x40

Y4021 00

i (sredi 5tual a dol aziusa gl odal ataekom krug:*

(K)'

n je: iaz i se s tartno j poz'i ci jorektu rom radij usa g1 odvira se korektura radiijna'l inija sa krainiom,rom k ruga ( I ,J ) 'i nagi bktura radijusa se bri5eanje u sredinu otvora.,aeenie ose alata i krai

otvora).se do kruga.desno od korekture.

a (X,Y), dub'inom (L)

X

Z=O

N8: Povl programa.

moZe probramirati sa funkcijom G4.em u tom il ucaju zaustavl ja program za

Vreme tr,i j ani a se programi ra n a adres izastoja lznosi 983 s u koracima od 0, I

39.

g

a

an1

Zzjea

Ijm

u9emeravredks i

r

rpda

V=:

VUolYl

Iete

ja Gja ssis

remev rem

Ioiv

!tk

o

:

seon

x.S.

Ta funkcija ima dejstvo s?mo u reieni cigram'i rana. Svaka rani je vAZe6a funkci jadodatna funkcija itd. vaZ'i i za sledeCej i takodje moguinost da se funkcije F, Smi raju u reeeni ci za vreme zastoja.l:]r.. p rog rami ranj a :I19 G4 x2.5

u kojoj je pro-nadina kretanja,reeenice. Posto-, T i M progra-

8. Korekciia al a!g0p5te napomene

poj ednostav'ljenja f programi ran ja i u ci 1ju progra-koje bi bilo nezav'isno od d'imenzjja alata, uprav-sistem je opremljeri korekturnom memorijom za atatje memori sana duZina i rad'ijus al ata.

Pri programiranju se unose stvarne mere komada a mereal ata se ne uzimaju u obzi r. Korekturne vrednostise pri 1 i kom obrade interno izradunavaju od strane uprav-I jackog si stema.Ukol i ko se mere al ata raeqnaju i programi raju u programu,raz'l i ka i zmedju programi rane i merene vrednosti mora seuneti u memori ju za korekturu al ata. Pri obradi se spro-vodi korektura programi rane putanje.

IKorektura za duZinu al ata ,8.1

U ciljumi ran j aljackiu kojoj

Razmak 'i zmedjualata (L).

i

I

vrha vreteria i vrha al a:

1

ta je duZinase s va kretanj at mora se regi-rerinost se morajeil alata u me-

Za upravljaeki sistem neophodno je daodnose na vrh vretena. IPre odredjivanja programa iza svakj alastrovati duZ'ina al ata a odgovarajue a vmemorisati zajedno sa p"ipiaajuiim bromoriii za alat.

I

7.

40.

.Na tAj nadin. programer moZe uzeti pozi.q'iie'sa crtezaouridlu. Kod'nar-i.:ue za izmenu a]ata (M06, M46' l'166 -iriM6ri fozi va se odgoyaraiufi alat a memori sana duZinajt aia' te obraeuna;a sa vreidnostima pozi ci ie.

8.1.1 I zlgr ravn'i

ut'i caja na program.0voj drugoj moguinost'i trebal o birom da dimen zi ie ve rt'ikal ne g1 ave

dat'i prednost obzi -u tom s I ucai u nemaj u

Kod al atnih maSina proizvodjaca MAH0 omoguieno je da sep"i*"no* glav" ,i uErtikai'n6 glodanie alat nalaz'i u nekoidrugoj osi kretani aza programera konf iguraciia ose ostaie neizmenjena obzi-rom da se sa funkciiama Gl7, G18, Glt navodi u koioi osise alat nalazi. up.irliaek'i s'istem tu funkciiu koristiza proracun korektrre duz'ine i radn jh ci kl usa. P.avan ko-rekiure radi jusa ie normal na na osu a'l ata '

Funkcije Gl 7, G1 8, G1 9 sadiniavaiu jednu grupu pri demusamo jeana funkciia moZe bi ti deistvuiu6a 'Prj ukljueivaniu upravljaekog sistema automatski seaktjvira c17. Fosfl pnzivanja neke druge G-funk9li" ko-rektura duZine u prethodnoj osi automa!ski se bri5e ai zvodj se u novo befinisanoi osi. U niiednoi od te dveose ne 'i zvodi se Pomeranje.Da b j se al at doveo u zel ienu poz'i ciiu, morai u se uzetiu obzi r dimenzi ie gl ave za vert'i kal no gl odan je . To semoZe urad'i t'i na sledeii n,adin:- pomeranjem nul te tae ke (G92 il'i G93)- memorisanim pomeranjem nulte taeke (G54 do G57)

G-funkcjia 0sa al ata Ravan za korekturu rad'ii usG17G18G19

Z-osaY-osaZ-osa

XY-ravanXZ-ravanYZ-ravan

III

t:I

I

I

,

,l

IIl

i

;.vnJ

I

uxi

kalO S:'i

ii

iP2

.

I

i

tna

Y-ravni

41

Primer: 2 otyora u raznim raTreba da se naprave rupe P1radnog ci k1 usa ) .Pri menj uje se g1 ava za vertikretati ili po osi Z ili po no g1 odanjeY.

u X7-ravni (bezaiji se alat moZe

Program%PMN900 1NI

\.7 N2N3N4N5

.

N6N7N8N9N100bja5njen je:N1

N2N3N4N5:

N6:

:

bi mogao i mati s I edeii, i zg1 ed:i

G'l 7 T1 M6G0 x.50 Y50 72G1. Z-1.0 F2o0G0 2100Y 200 M0G18 I2 M6G15 M3GQ X50 Y 102 Z-50Gl YgOG0 Y200 M30

s1000 M3I

iI

i

.

II

na,vesti da se alat nalazi uAl at Tl pri tegnu t'i iZ-osiPribliZavanje taaci P1 fu XY-ravni.Sa pomakom iei u dubinu; po Z-osi.Povladenje alata iz rupie.Povladenje alata u Y-osii tako da se moZe primenitiglava za vertikalno glo,danje i program Stop.Alat 12 pritegnuti i na,vesti da se ;lat nalazi uosi Y. ;

t

100

- L -'.--

I

I

!II

Y

42.

Sl i ka:N17:

N8:N9:N10:

Gl ava za verti kal no gl odanie sa al atom u osi Y (G1 6Memori s ano pomerani e n ul te taake da bi se uzel e uobzir d'i ferencijalne mere a1 i aZ glave za verti-kal no g1 odani e. 0dggvarai uie vrednosti se u uprav-ljaekofr sistemu pre poeetka programa memoriSu ioitaju u memori ji svb dok 'ih posl uZioc ne izbri5e.Prilaz'i se tacci P2 u X7-ravni.Al at se kreie sa pomakom u dubinu po Y-osi 'Alat se povlaci iz ruPe.

8.2 Kolektgra_radii usa al ataKod glodania mora se definisat'i putanja alata. Prj kreta-nju it ata po iednoi ravni programer mora prorae unat'iputanju alata i'i stu upisati u program.Zahvaljuiuei korekturi radiiusa alata-- mogui. ie da se programiia samo ivica komada a proradun -putanje alata da se prepusti ,p"uvlilekom sistemu. 0vi vp.oiuirni baz'i raju ni riOi'iusu memorisanog alata u memori -ji

.a alat. Stvaina vrednoit rad'iiusa alata se ne navod'i, p.ogramurtako da se moZe primeniti svak'i proizvoljniradi jus.Za korekturu radiiusa stoienaeina kretania (G40, G41'posebnu grupu.

i

Akti vna funkciia ie modal na ineka druga f unkc'iia i ste EruPe

na raspol aganju Pet f unkc'iiaG42, F43 i G44) i one eine

deluje sve dot'le dok iene pon i 5ti .

G40: Nema korekture radiiusa.SveprogramiranepozicijeSupoz.icijesred.iStaalata.

IFunkci j a "G40 pocin je del!ovati automatski pri :- ukl juei yanju uprElljaeikog sistema- pritiskanja tipke CLEA,R C0NTR0L- iim se akti yi ra neki r{i ksni radni ckkl us- na zav15etku programa J'!30Korektura radijusa, levc od komadaSmer gledanja = smer kreJanja alataKorektura radijusa, aesnt od komada

G4t GL2

Korektura radijusa rrdo'r'Alat se krece po ravnoj putanji od stvarne pozicijedo program'i rane kra jnje tae ke. I v'i ca al ata se nal az iu krajnjoj taeci a centan alata za duZinu radijusaispred programirane krajnje taekeKorektura al ata "preko"Alat se kreie po pravoj putanji od stvarne pozi cijeka programi rano j kra jnjoj tadk'i . Ivica al ata se nal az'iu krajnjoj tae k'i a centar alata za duZinu radi jusaispred programi rane kraj nje tadke.

43

iI

I

43.

G4t

G42

G43

G44

G

TaekaTaekaTaeka

A:B:B:

..

ItI

poz'i cija alataprogrami rana krajnj; taekapozicija cbnta alat..

Sl ika

II:

i

;

t-

4'4

8.3

2. Radijus alata se uvek zadaje poz'i tivno.3. Ako je putanja al ata proradunata na bazi odredjenog

rad'ijusa alata, onda se korekturna vrednost al ata moZememori sati . Ta korekturna vrednost ima predznak rt+ rr(plus) kod alata sa odgovarajuiom dimenzijom veiom odnominal ne j "- " (mj nus ) kod al ata sa

4. G34/G44 se odnos'i na osu. Tc znaei da korekturaradijusa deluje samo u osi u kojoj je programirana.

Pocetak korekture radij usa:0be G-funkcije (G43 i G44) primenjuju se da bi se omo-guii 1 o pri I aZenje konturi u svakoj proi zvol jnoj taeki.U tu svrhu alat se dovodi do jedne poeetne tacke iz kojeon moZe biti priveden kontuni sa "do" il'i "preko".Zatim se vr5'i gl odanje konture na levoj (G14) odnosnodesnoj strani (G42) komada.Ugao i zmedju pravca pri 1 aZenj a ibi uvek trebao bi ti 90o j er bi upadavanj a poeetka kon ture.Primer:

Primedbe:---_-l. PomoCu funkci jakojoj treba da

g'l odal a .

i

j

G.] 7, Gl8l FI9 odredjuje se ravan upodne de I pvati korektura radijusa

prvog elementa kontureproti vnom do5l o do izo-

SASljka: PrilaZenje k nturi G43

Program za prilaZeniesledec'i izgled:

-_

N40 Gl X1?0 Y-l 5N4' G43 Y20N42 GlN43 G4 1 X35Iii xr5 Yso0bja5njenjs:N40: Al at pril azi Poeetnoi tacki A.N41 : Al at pril azi "do" komada;

Centar al ata stcji za vrednost vel'idine radi jusa al ataispred tadke B.N43: 0brada glodanjem levo od konture pocinje.

Kqrektura igtanie-- Prel azi :v G40 - G41, G42 Prelaz

0bavl j a se kretanje od nekori ggvane startne tadke premakori govanoj krainioi tae c'i .Nastaie sl edeie l'inearno kretanie:

Pri kruZnom kretanj u centarNasta je s I edeie c'i rkul arno pri lagodjava

M

'Mc,3 L1tGL2

I

Il_

konturi kod taeke B mogag bi imati

kriiga sekrepanje:

G40/G4l GLOIGLZ

G40/G4r

' 46.I

I

s i s tem au tomats k'ikoja je paralelila proraeunavasa programi putanju al ataranom putanj om.

_ !a 1-l_G.1 3,;. Gf 0_!r_e I az0bavlja se kretanje od kori iovane ,ta.tne taake kanekori govanoj krajnjoj taccf.Nastaje sledeCe linearno krEtanje:

G4l/G40 G L2IGLO

Pri kruZnom kretanju centar kruga seNastaje sl edeie cj rkul arno kretanj e: pri'l agodjava.

G 4ll G/.0 CL2]GLO ' Mc

8.4 Proraeun putanje al ataUpravl j ackikao putanju

ISkice obja5njavaju proraeunA putanje al ata. Kod tihskica programirana putanja ie proteZe od A preko B doC. Taeka E. predstavlja presek putanja koje idu paralelnou odnosu na putanju AB odnosino na BC. R je radi jus alatau sluia ju korekture a'l ata i 1 i korekturna vrednost akoie putanja od A do C prograTirana kao putanja al ata.

,,

t

;

:

Slika: Pre'l az

G /.1

Ako je ugao jzmediu oFa pravcakonturama manj'i od 44o,'i zvod'i'u maS inskoj kon stan tj

G /.,1

pravca na

if i krugovase radijus.

.tt.

1

IprayacSA

na spoljnimUgao je sadrZan

G4l

p ravca na

G41

Pre ,z sa kru3

, 042

aq.Pre'l az sa kruga na krugBIisanje korekture radijusa

48.

lrt-omatski proradun putanie. algtu se ponistava pomoeuG-funkcije G40. eim ova funkcija poine aer ovatlimo.i-r.plogrami rati pozl ciia centra ai ath. Funkcija G40 ;e-i za-zi va kretanje. Al at se kreie od proraiunate taeke tj. odpresedne tackg na kojoi se nalazi sredj5te a'l ata, direktnoprema program'i rano j kra j njo j ta6ci.

ZaG4ke3

.vreme pomeranja alata deluje korektura radijusa1 (l.vg). !ptavliaeki sistem izraeunava presiene tae-putanja AB 'i 3E i al at prilazr' toj tae ki. Kod --ackekorektura se l.'i 5e i alat odla;:i direktno ka t kr'E.

G4l

t*,}aiI

iranJ e

49

Moguee su tri varijante za "biVarijanta 1 Varijanta

korekture radij usa:Varijanta 3

i't3 G0 x0 Y0 z0N4 G43 Y30N5 G41N6 G3 XO Y3O IO JON7 G4ON8 G1 XO YO0bja5njenje:Varijanta 1

N3N4N5N6;N7 G1N8 G4O XO YO

N3I\i,I l:

N5N6N7 Gt X0 Y0N8 G4O

Nakon kruZnog kretania korektura radijusa se'iskliueuie.CNC stoga ne sprovodi proraeun DreseEne taeke u taeci 2,srediSte glodala odlazi do te taeke.Vari janta_ 2Nakon kruZnog kretani a vrSi se iroradun presecne taeke uU N8 se tada i zvrSi 'i zbor korekture rad'iiusa i odl azi seu sredinu kruga.Varijanta 3Nakon kruZnog kretanj a G41 zastaie iI evo od taeaka ?, 1.Primeri za korekturu rad'iijrsa: iprimer l: r-ilodanje xr.rnture

CNC odlaz'i u pozjciju 4,

Pri kazani komad treba og1 odatglasi:

tadkc'inazad

i

1 po kon turi . Program

% Pt4N900 1'NI G17 T1 M6N2 G0 X200 Y-20 Z-sN3 G43 X150N4 Gl F150N5 G4? Y8ON6 XON7 YON8 X150N9 G4ON 1 0 G0 2200 M300bi gs nignir :

N5-N8:Al at se kreie desno od konture kaN9: 0bzi rom da funkcija G40 ( bri sanjestoji sama u reeenic'i , u ll8 se saodl azi na Xl 50.

s500 M3,1

N1N2N3N4

Alat se priteZe i odredjuje se radna ravan.Priiazi se startnoj poziciji u brzom hodrr (taeka A).Dol az'i se do konture sa korekturom za al at (tacka 1 )Programi ra se pomak, 1 50 mm/mi n.

taekama 2,3,4 1 5.korekture radij usa )sredinom gl odal a

Nl 0: Povl aeenje al ata u brzom h.odu i krai programaPrimer 2:

.Gl-odani-e punog_krugaPuni krug treba i zgl odat'i sa korekturom radi i usa.

/r.

II

.

l

l

;

i

;

Z=0

tr

Krugu koga treba g1d'im jFZetieni krugkrugom. Program bi

sa mani im krugom ase nap-Tr5t-a sa maniim

u brzom hodumalog kruga.Alat se nalazi

It

,tIl

:,

'

odati prilaii'sezayrSen, tgkodje

moqao da ql as i :ti

I

5t.

%PMN900 1Nl G17N2 X60t!3 GlN4 G43N5 G41N6 G3N7 160N8 X4ON9 G4ON1O GO0bi a5nigIi a.:

T1 M5Y85 Z27- 10 F500x80 F300

S 1000 I'i13j

:.

R20 :x60J60Y85

Y105

R20

ackejusa.

Alat se priteZe.Startnoj tae c'i B se pril aziDubin'i se pril azi pomakom.Al at pri l azi "do " poeetnd tUkljueuje se korektura rad'iI evo od kon tu re.Izvodi se ulazn'i krug. :Izvod'i se puni krugIzvodi se izlazn'i krug.Bri5e se korektura radijusaAl at s e povl aei iz rupe.

N1N2N3N4N5

N6l\/N8N9N10:

Primer

2200 I'i30

Glodanje profi)aIzvr5eno ie prethodno gl odanje pri kazanog dZepa i potrebnoje programi rati zavr5nu obradu,Pre i zvodjenja procrama mora se u memorjiu za al at unetiradiius alata 1 (10 mm).U programu alat se priteZe u redenici 1 (M6) i pozicionirau poeetnu taeku B. Cbrtanje vr{tena poeinie sa reeen i com2 (M3 ). Radijus se primeniuie 2a u1 aZenje u konturu napoietku i za napu5tanie konturd na kraju obrade. U recen'i ci3 a'l at odlazi ka pocetnoj taeci ulaznog kruga. 0d reeen'i ce6 do redenice 13 al at se kreCe, sa desne strane konture.Korektura za gl oda'l o se u ree eni cj 20 bri5e a zatim se a'l atpovladi iz dZepa.

'i

iI

;

I

Irl

i

I

52

1NN9001Nl C17 T1 t5N2 X80 y25 ZA 51000 M3N3 Gl Z-1a F500N-4 Cli3 X105N5 G42N6 G2 X80 Y0 R25lI7 Gl X15N8 c2 X0 Y15 R15N9 Ci Yr5N10 c2 X15 Ygo R15Ni 1 Gi X60N12 v135N13 G2 X75 Y150 R15N14 X104.737N15 G2 Xtt7.7ZB y142.5 R15N16 cl X182.68 Y3ON17 G2 Xr6s.36 Y0 n20N18 c1 X80N19 G2 )(55 Y6 R25N20 c40N21 G0 72U/l: t"Bo

Korektura radiusa

\\

\\

\\ t\Rzo \

Polarne koordinate, zao-blje'nje ugiova, zako5eni prelaz (G11\,-

0a bi se- po jgqno: tavi I o prog rami ra:,ie kontura, mogue e jeda_upravljaEki sistem pomoiu polarnih koordinata (uno5enjeqgl? i radi.iusa) proraduna itaeke konture. To ie moguie uia-diti za iedan pravac a istci tako i za dva pravca kojt se se-ku.. za 4ru pravca koii se seku dovol jno je'ako su poznati ugaci krajnja taEka, dok se presedna tacka automatski izraeunavapomoiu upravljadkog sistema.Ukol iko je potrebno da na rnestuzaobljenje ili zakoSeni prelaz,ranjem zaobljenja ugla i 5jrinomFunkci ja G11 de'l uje samo u redental no programi ranje se odnos i n a

53.

preseka dve prave pos toj ito se moZe posti ii programi -zako5en ja.

ici. Apsolutno ili 'inkremen-red L. Potrebna je red F.

8.5.t

Gl 1 uvek akti vi ra G1 . Ako se G1 1 vi 5e ne programi ra, funkci jaG1 ostaje aktivna.Mogu b j.ti

.programirane vi5e f unkci ja G11 jedna tza druge. Akose prethodno kretanje Gll zavrsava sa zakosenjem ili zioblje-njem, onda naredno kretanje mora bi ti I i nearno.Gll se u svakom pojedjnom slueaju moZe primeniti u izabra-noj gl avnoj ravni .Gl 1 se moze primeni ti u pol arnim i kartezijanskim koordi -natama0dredii vanie nu'l tog po1 ozaja ug1 a sa pozi ti vnim smerom okre-tanja za razne radne ravni.

Princip programiran'ia kontiirne tadke sa porarnimFEEEi!-ETaEa od M ka N. '

50450

t-L-B-=

i

/

Gt 1i I i GI ti I i Gi 1i 1i Gl tPrimer:

Program zaka tacci N% Pt(N10001

845 1508225 L -50B-135 L-reB-315 150

G11i I i Gl1i I i Gt 1i I i G1l

ko rektu re radi j usa ) oddeei izgled:

54.

845 L-50B2?5 .L50B-13s 150B-3t s L-50

putanju alata (bezmogao bi imati sl e

T1 M6x0 Y0 z0845 140 F2002100 M30

s400 M13

pomoiu polarnih koordinata jse i kraj programa.

tae ke M

0bjaSnjenje:

N1N2M3N4

N4:

G17GOG11GO

Nl: Alat seN2: PrilaziN3: U taekupomakomU brzom

priteZe.se tacci MN se stiZe(F 200).hodu odmak nuti

Princi roqrami ran a saPutanja alata od U preko

olarnim koordinatama sa dva ravcaV ka l^J.

I-L)B=L1

=81 =

3530o64oo

G91Glt 830iliG91G't 1 830G1l B-40Moguie jeAdres e 2.Pri mer:

135L25

G17 T1GO XOGl F8OG41 Y-10Y20G91Gt l 830G40G90G0 7100

135 Bl ='-40

M6Y -20 Z-10

130 B'l = -20

M30

taeke W preko V i U:

ts400 M13

Ll = 35

II:.tt

I

Lt =la!;I,

i

55.

programi rati do dva pravca u jednoj reden i ci.pravca se tada pi5u sa indeksom,na primer BI = L,lt

iz\/\

./ \-t/- --\uA. \jo u\ es

Program za putanju alata odb'i i zg I edat'i ovako:% Pt4N10001

prema T mogao

NIN2N3N4N5N6N7N8N9Nl0

NIN2N3N4N5N6N7:N8:N9:N10

0bja5njen je:Alat se priteZe.Prilazi se startnoj poziciji.sa s.i gurnosnim rastojanjem.Pocetak linearne intLrpolaiij. sa por.kom.Korektura radi jusa I evo od konture'na y-.10Putan ja al ata u srneru y nd yZOP rel az na zadavanje I anean i h mera.Do tacaka u i T se stiZe $omoiu po'r arnih koordinata.Prelaz na zadavanje apsolutnih mera.: 0dmi canje ar ata u brzom ndou r Iraj-p.ograma.

oc\

(I

II

I

Il56.

Princip progrqml!!nia dva pravca sa auto,matskim proraeunom-TeTa lT-11_ o r

I

i

tadke W preko V,

U =X0Y0

X =!0 WY =jB =45o81 = 1500

U, T i S bi

V

c11 X50 Y5 845 81=150

Primer:

Program za putanju alata odmogao imati sledeii izgled:IruN10002N1 G17 T1 M6N2 G0 X0 Y-20 Z-10 5400 M13N3 G1 FBON4 c41 Y-10N5 Y25N6 cl1 x60 Y20 830 81=135N7 YONB G4ON9 G0 2100 M30

56

:

II

I

I

.

57.

po-

0bja5njenj e:Alat se priteZe.Prilazi se startnoj poziciji sa sigurnosnim razmakom.Poeetak I inearne interpoj Ecije sa Fomakom.Korektura radi jusa I evo oit konture na y-10Putanja alata u smeru Y nh y ZS.Programiranje tack T, ugla B (90o-.600 = 30o) iygla.Bl (90o + 450 = 1350). Cbiatiti paZnju na nultiloZaj uglaPutanj a al ata preko tacke; U prema T.Putanja alata u smeru y prema y0.Kraj korekture radijusa. I0dmicanje alata u brzom hcdu i kraj prograrna.

Nl:N2:N3:N4N5N6

ramiranuq I a j

70.7145070.714503010

Zaobljenje ugla845 R30 L70.71 Bt =

a dva ravca koji se seku sar zako enJem tvtce

100

N7N8N9

Princip prozaoETjenfemL-B=Ll =Bl =R-K-

G91Gl tiliG9lGil x100 Y0Zako5enje i vi ceG91Glt G45 Kloil iG91Glt x100 Y0

845 R30'

L70.71 Bl = Ll =

= 70.71

II

-45 L1:

;

:Bl 1=I

Bl ,=I

:

135

-45 70.71

135845 KIO

l

58.

Primer:

Pri kazani komad treba'imat'i sledeii izgl ed:% Pt4N10003

gl odati po konturi. program bi mogao

z-10 s400 M13N1N2N3N4N5N6N7NBN9N10Nl IN12

N:N2N3N4N5N6

N7NB

N10N1lN12

Gl7GOG1G41G91Gt l 890

B-45BOB 180

R30R15R20R15

G1G1G1

BIB1B1B1

4518048.90

T1 M6x0 Y -20F 100YO

x35 Y75x45 Y -25x5 Y-50x-85 Y35

zt00 M30

Kt - 519 R1 = 20

G90G40GO

0bja5njenje:

N9

Alat se priteZe.Prilazi se startnoj poziciji sa sigurnosnim razmakom.Poe etak I i neq!!e i nterpo'l aci je sa Iomakom.Korektura radijusa levo od konture na y0.Prel az na zadavanj e I anean i h mera .Programiranje-prva dva pravca od taeke l,l prema ,,a,, sazaob'len jem ugl a i iako5en jem post e druge prave.9ru pravca sa zaobljenjem ugla prema tiefi U.0d tacke "b:' prema tacci ,,c,, sa.zaobl jenjem ugla posleprve i posl e druge prave

.

Dva pravca sa zaobljenjem ugla uz taeku d.: Prelaz na zadavanje apsol utnih mera.: Kraj korekture radijusa.: 0dmicanje alata u brzom hodu i kraj programa.

IRazlieita kretania u 6ti{ikf uiu moraju se startovati odvojErru-u naeinu rada SINGLE odnosno TEACH IN.Gl l sa kartezi janskim i pol arn,lm koordinatamaGll se moze primeniti sa tuffiinatama

Format Gll X Yi I i sa pot arnim koordinatama

,

Format GII L B'.MoZe se dodati zaobijenje ugla'(R) ili zakoSenja (K)1po reee-nici su dozvoljena dva pravca. Adrese 2. pravca se ihOa pro-grami raju sa indeksom ,na prt mer: G1l X Y R X1 = Y1

1 . pravac

Primer:Glodanje profila sa Gll.Program treba izvestj sa Gl 1

2.pravac

prema opisu na strani 53.

Korektura radiusa

59.

P ri medba:

R1

\200

60.

%PM'N

1 0004NJ- _ _Gt 7N2 GO T1 M6xt05 Y25

z-10 F500x80 Y0x0 Y0x60 Y90x200 Y0'x80 Y0x55 Y25z10a M30

N3N4N5N6

N10N11N12

GIc42G2G11

G2G40t,U

R25RlsX1R15

R25

.---

M13

Y'! == 150

= -60'N7 Gl1N8

_ G!fN9 Gll

Xl = 0= 6tJ Yi

BO 81

3D-interpolacjja sa G11I"loguia je takodje 3D-interpol aci javanjem ose al ata.

FormatitiPrimer:

GII L BGII X Y

ZOz-5ZO

90 R1 = 15Rl = 15Rl = 20

x0 Y0 ZOL70,71 845 Z-5L-70,71 8135 Z5

sa G11 i to dodatnim zada-RR

L

L(K)(K)

Program sa kartezijanskjmKO0r0tnaIama Pnogram sa polarnimKO0ro I natamaGOG11G11

x0 Y0x50 Y50x 100 Y0

GOG91Gl rGl lG90

61.

Funkcija skoka j funkcija onavl j anj a G14

N100 G14 Nt=10 i Ne=ZO J?

r:lrrhniz^

6x10

ran je )

8.6

reeenicu.

sa funkcijomT i 4 moze se splrovesti skok ka s vakom-....-broju reeenice. u programu.',Zatim su-oorea:eni u"r:redenica ponavlja,da-bi se ipotom vratilo na poeetnury1 = poeetak ponavl ianja (broj reeeni ce ).N2 =

.kraj ponavtjanja (uro5 16een;ia;i--'J = broj ponavljanja. i

Pri mer: Cen tri ran je i bu5enje f o,rmaci je rupa

W x

oxo)

P rogram bi mogao gl as i ti : i%Pl4 iN900 1l1 G18 Tl M6 (burgija za centrirr2 G81 Y2 Z-2:5 rloo s 1000 M3r:3 c79 X l0 78 Y0:i4 G91 ,,i5 c79 X10ri6 G14 Nl = 5 J5 :it7 c79 z8 :NB c79 X-10

.N9 Gl4 Nl = 8 J5Nlo c79 z8 iNll Gl4 Nl = g N2 = ! JliN12 G90Nl3 TZ MG (spiralna burgij'a D5)Nr4 c8t ii'z-io Fr66'irzoo M3N'l 5 G14 Nt = J NZ = tZ J'i-N16 Y100 M30 -i

5x10

;l

;r-H+ml"+_ t__-i f_+ #

62

0b j a5n jen.i e :+N1N2N3N4N5N6

*.1.!.gnuta burgi ja za centriranje_Defini san ci k I rls-uuienji"'Bu5ena prva pozi ci ja "t-Pretaz na landane mere iVrednost razl i ke ,n"ti t, X i buSitiSkok na reeenigy 5 i S puiu ponovitigolav'ljanju vrSi se po*..in:f ,; i0'Zadati razmak u Z i ir.iOitt rupuZadati razmak u X i liriJiti rupu.Prelaz (skok) na reEenicu g i ponovi-Zadati rastojan je u 1 i izrao j ti ruD?.:]gl (skok) na redenicu s-i'p"or;;ir reeenicu 9.PrelaI na apsolutnu merL/.::T?!l.na spiratna bursija.uer'l ntsan ciklus buSenJ=a.lit] u: !:kgt ) !? redeni cu 3 i ponovicrr reeenicu 12.0dmaknuti al at i kraj programa.

1?345

N16

Pomak 100 % brisati G25

2. poziciju. Pri svakomrnm i izradjuje se rup-

5 puta.1 put,uk'l jueujuii

1 put,ukljueuju-

N7N7N9:N10N11

N

N

N

N

tiu.ti

ti

Primedba:- ll;.:ii:a ponoviti samo 1 reeenicu, rroze podatak N2 =- G14 se moZe koristiti do.3 puta, sto znadi da se u petljisme napisati novo ponarijanj;.-' Jvv L- Uslovne recenice se pri Gr4 sa N1 = N2 = re smeju primenjivati19.ryk 100 % cz6sa funkcijom 92g,ukrjue uje_se ir j-samo programirani Jomak iri orzi[.r.r,:.irJj;r;:;lili p;;;[';a upravr jae rom purt, ,iie,nije aktivan.Funkcija GZ6 se.poniStava sa GZ5, to znaei da override pomak nap_r1!u.la posluZlvan:. poitui. opet aktivan.Funkci ja czs deruje-moi;i;r..?o'ra j;;i;3riu upravr jackos sis_tema il i Clear Controi, ir.tcija G25 je aktivna.Poroino kretan je G z7

-

sa zaus tav l[a!r jenr inanjeg stepena tacnostiG27 se primenjuje kada neKontura. Na taj naein nesa obradom do kraja.

.treba da dodje do zastoja kod obradedotazi co ost6uaaju^JI-iiutu iz zahvatav9e posle izvodjenja trazene ylec'nosti, sredeea reeenica, kojastoji u medjumemori;i, ,nosi se u radnu memoriju i izvodi se.Na taj nadin !e dorizi Jo-nagle p.on.nl urzine koja utide naspol jnu povrsinu

:ne pri ci kl usuistema ili Clear

63.

rc)gtContro'l

Funkcija G27 deluje mocialno.Funkcjja G27 del uje samo-pri ,,.Nakon ukl judivanja upravl jadkog,funkcija je G27 aktivna. iG27 se poniStava sa G28. -

Primer za promenu smera sa iBez taenog zaustavljanja G27

taenog zaustavljanja.taenim zaustavl janjem G28.

a

S

Pomoino kretan e sa taen im zaustavl an em GZB!q funkcijom c2.9 moguce ie tadno priii programiranoj poz.ici-ii unutar odredjene granice tolerincije. To znaei d; il.d.e.pomoino kretanje poci n je tek posto se zauzel a'pi"ethodna poz.i -c ij a sa dovol jnom tadno5iuBrzina pomaka se pri tome smanr,uje priblizno na nulu.Aktuelno vucno odstojanje se smanjuje.Po5to se stiglo u poziciju, pomak za izvodjenje sledeiereeenice opet se podiZe na progiamiranu vrednost.

\r' Funkcija G28 moZe se primen.iti, na primer, ako treba obradi-ti oStre ugl ove i 1 i ako ie programi rana promena smera.Ako del uie f unkci ja G0 ne mora se program'i rati G28, obzi romda G0 vei sadrZi G28.Funkciia G28 deluig modalno a poni5tava se sa G?l (beztaenog zaustavljanja) ili CLEAR C0NTR0L.

bez

Sai

ltrllt

t

:

I

:

:

I

t

:

8.7 _

+rSimetridna obrada ( G72, G73 );,

Pomoeu funkcije G73 moze, se vrsiti simetriina obradau sve 4 ose. To se sprovbai uz pomoi funkcije G73i odgovarajuCe ose sa negati vni m predznakom.x-1Y-t7-1B-1

Si metriena obrada u XSimetriena obrada u ySimetriena obrada u ZSimetriena obrada u B

Funkcija s'imetriene obrade moZe se brisati:- za svaku pojed'inaenu osu uz pomoi G73 j ocigcvara-iuie ose sa pozi tivnim prednzakom, na primer G73 X1.- uz pomoe G72 za sve ose istovremeno.Primer:

x-1,Y-1

II

:

::

1

II

64.

iP ri mer :" BuSenje 2 simetrienih ;formacija rupa"

I

It

!

I:

%PMN900 1Nl G17N2 G8IN3 G79N4 G79N5 G79N6 G7 9N7 G73N8 G,I 4N9 G720bja5njenje:

T1 M6Y2 Z-10x10 Y30x25Yt5x10x-1Nl =3 N2=6zt00 M30

s 1000 M3

Xput ukljueujui'iose al ata

F157C

I

0

J1

N1:N2:N3-N6N7:N8:

N9:

Primedba:

Izmenjen alatDefinisan ciklus buSenjal

:Bu-!e se 4 rupe jedna izaidrugeUkljuiena simetricna obrada u-os iSkok na reeenicu 3 i ponovi ti 1i reeenicu 6 :X-adrese se sada i zvode $imetridnoSimetriena obrada iskljueena, vraianjei kraj programa. ;

Sa funkcijom G14 zeljeni segme6t programa moze se nakonsimetriene obrade ponoviti. il

Y!

+-+I

i

- a,-6- ::I

Ittri /+\ ocn

a\7w

o

XL-li2s

-J

iI 66.

. B.B . Izmena alata: " :

-Memorija za alat sadrZi za svak'i alat odgovarajuiuduZinu i odgovarajuCi rarlijus. Ti podaci-moraju bitimemorisani pre izvodjenja programa. Za vreme izvodjenjaprograma u datom trenutku de'lu je samo jedan al at. Kod

'zamene al ata, ko ja se pozi va M-f un kci j omr upravl j ae k'isistem preuzima podatke koji su memorisani za taj al at.Svaka reeeni ca za i zmenu :al ata sadrZi :- broi al ata programi ran sa T-reij u (koj i pokazu je koj'i

alat se nalazi u akcijj). Taj broj moZe se programi-rati kako bi zapoeel a automatska zamena a1 ata;

- jednu M-funkciju predvjdjenu za zamenu al ata.

eim se izvedu M-funkcije za izmenu alata,duZjna novogal ata uzima se u obzir pri sv'im kretanjima u smeru osealata. Radijus se koristi- dim se pozove neka G-funkcijaza korekturu radijusa.Memo ri s anj e podataka o aj atuUpravljaeki si stem raspolaZe memorijom za al at u kojojse mogu memorisati duZine i radijusi za 99 alata. Podacial ata mogu se uneti u upravljaeki sistem na sledeii naein:- ruino na pultu za posluZivanje- uei tavanjem nosioca podataka al ata.Nos'i oc !odataka trebao bi sadrZati sl edeie :- Identifikaciju nosioca podataka alata: %Ttl (LF)- Za pojedini alat:Broj al ata koj i se sastoj i i z adrese T i jednogbroja'i zmedju I i 99.

DuZ'inu alata koja se sastoji iz adrese L 'iduZine alata.Rad j jus al ata koji se sastoji 'rz adrese R j rad'ijusaalata.Znak "Kraj redeni ce " (LF)Znak "Kraj preno5enja'f (E0T), eim su svi podacinapi sati i uneseni na nosioc podataka.

Primer:

Broj alataDuZina alataRadijus al ata

A'7

Ako ie ma5ina_alatka opremljona magazinom za alat u kojemalat moze biti smesten u proiizvorjnom redosledu (memori-ia alata. sq proizvodljnim izi.o"om), onda je mestd svakog.al.ata takodje memorisano u memoriji za atit (var.ijabilno[odiranje mesta ) . u tu svrhu se piimenjuje p]ree ia dvames ta

:

Primer: TZ 1180 R25 P2Primedba:

Al at br.P-adresamoZe b i ti

za alat na mestu br. 2.sigurnosnih razioga netana.

2 je sme5ten u magac'in(mesto u magacinu) izniti ueitana n'i ti oci

Izmena dimenzija alata:u slueaju jakog istro5enja i1 i,na primer, loma neke spiraleburgije, moze se ukazat'i potreba za izmenom memorjsanihkorekturnih vrednosti. u tu svrhu program se moze zausta-viti na zeljenom mestu. Alat se tada rioZe zamenjt.i i moguse uneti nove vrednosti u memoriju za alat. posle startaodnosno ponovnog. starta program se i zvodj sa novim vred-nostima.

I

!

t 68.

Definiciia :Pomoine informacije su potrfebne za izvodienje radnihtokova na bazi informacija !o putanji. U pomoine funkci-je spadaju pomak, brojevi obrtaja vretena, dodatnefunkci je, i td

e.1 lgsgl{1 iPomak se programi ra pod adresom F sa bro jem koi i 'ima mak-simalno 5 cifara. Vodeie nule mogu se jzostavi ti.Pomak u mm/mjn.: (G94)Pomak se programi ra di rektno u mm/min il i u col ima/min,vei u zav'i snosti od toga da I i G-funkciia del uie u me-trie k'im il i colskim merama. Prema tome, F200 predstav'liabrzinu pomaka od 200 mm/m'in.Pomak u mm/obr. (Q95)Pomak se moZe programi rat'i u mm/obr. il i u col ima/obr.vei u zavi snosti od toga da I i G-funkcija del uje u met-

. riekim il'i colskim merama. U ovom slueaju FZ znad'i brzi-nu pomaka od 2 mm/obr.Preraeunavanje brz'i ne pomaka u mm/mi n koje zahteva uprav-l jadk'i sistem sprovod'i se automatski, polazeci od progra-mi ran og b roj a obrtaj a vre te na .Funkcije G94 i G95 pokazuju kako upravliacki si steminterpretjra vrednost navedenu u F-reei. U istoj redeni-ci samo jedna od te dve G-tunkcije moZe imati dejstva.Ree F20 se stoga moZe interpreti rati na sl edeii nadin:Ako dejstvuje funkc'i ja G94,' to znadi da brzina pomaka'i znosi ?0 mm/min. Ako dejstvuje funkcija G95, pomakiznosi 20 mm/obr.

Jed'ini ca programa mn col

F-ree-formatmm/m'in (G94 )min. prinenli .vrednostmaks . pri nenl j . vrednost*

0410.1 mm/mjn4000.0

03?C,01 "/min400. 0

F-rec-formatmm/obr. (G95)min. prinen1 i .vrednostmaks .primen 1 j . vrednost*

, 023: 0.001 mm/oI qo.ooo

0140.0001 " / o4.000

* maks.pomak, videti dokumentaciju maSine.

9.1.1

9.?

9.3

;'l 69.

' -''{ .

r -,

--. .-. I

:

Kod uk'ljueivania upra'vliaeliog sistema funkciia G94(mm/min) se automatski bir{ od=s'":ane sistema.i

ukoliko je potrebno primen-lti pomak u mm/obr. mora seprogrami rati funkci i a G95. iPri prelazu od G95 na G94 i obratnoru istoi reeenici semora programi rati nova brzina pomaka.

iKonstaLla brzina pomoCnog tlretaULaKod unutraSniih krugova (G?/G3) i kod ciklusa g'l odanjaG87, G88, G89, pomaI se preradunava na konturu ' T'ime sepostiZe konstantna brz'ina pomaka na konturi odnosno nabStri.i al ata. Programj rani pomak se u tu svrhu smani uieu srazmerj korektuine vrednosti radijusa alata'Kod spol jaSniih krugova pomak se ne preraeunava na kontu-ru i stoga ne dol azj do poyeiania pomaka.Pomak u iezi sa jednom osoill okretania, vidi pod 6' 3'Broj obrtaia vretena: (S ) ,Broj obrtan ja vretena program'i ra se Pod adresom S uz po-*oi"eetvoroii frenog brbia]r Vodeee nul e mogu se i zostav'i ti .

:

Anal ogno programi ranie broda obrtaia vretena::IBroj obrtaja programi ra se: di rektno u o/min. Broj

obriaia moie ie p.ogram'i raiti u koracima od 1 o/min(zav'i sno od maSine). :

PaZnia: Kod MH 900 C sa pogonom na trofaznu struju0-6rafTti paZniu na tabel u bioia obrtaia koia se nal az'iu dokumentaciii ma5'ine. iMaksimalni broj obrtaja, vl'i deti dokumentaciiu ma5ine.

iMaksimalna vrednost koia sb moZe program'i rati iznosi9999 o/min. Broi obrtaja vrretena od 1000 o/min pr0gra-mi ra se kao S I 000.Broievi alata: lI) lBroj alata program'i ra se pioo adresom T sa dvocifren'imbrojem. iBroj al ata se primenjuie- memorisanje dimenzija

upravl jaekog s'i stema,- pozivanje dimenzija al

memori j i za al atvreme i zvod jenj a pro-orama.

sa podacima za

niti radijus.

1a::

al:ata uIata za

U memoriju se moZe memoridati 99 alataduiinu i radijus svakog aliata. .;

Sa T0 se ne moZe memorisadi niti duZinaIi

iI

,

:

Ii

moguinost automatske zamene al ata,u rlagaci nu al ata . Kod zamene al a-

sto;ii tada odmah na raspol aganiu.

70.

9.3.1 Au tomatsJca i zmen a al ataAko maSina alatka imasledeCi alat se traZita (M6) sledeii alatBroi al ata ima utogu da tnicira postupak traZenja umagacinu. Stoga se iza reeenice sa naredbom za izmenual ata (M6 ) mora programi nati reeen i ca sa brojem al ata(T-ree ) slededeg al ata, kako bi mogao poeeti postupaktraZenja u magacinu za alat.Na primer: N20

N21

Memo ri j a za al at

T2 M6G1 X100 F200 T3sa proizvoljn'im izborom (P)

P-ree sa dva znaka oznadava mesto al aeemu P1 odgovara mestu 1, ?? mestu 2memoriiu za alat memoriSe sa odgovaraP ri zameni al ata (M6 ) program'i ran i algaci na a kori 5ien i al at vraia na pra zalata. Tabelu koja sadrZi mesta alatadovodi automatski na trenutno stanje.

ta u magacinu, priitd. P-ree se ujuCim brojem alata.at se uz'ima iz ma-no mesto uzetogupravl iaeki si stem

Sa T0 M6 vreteno je slobodno i alat se ponovo vraia namesto koje jeprvobitno napustio. Potrebno je sledeie:- pre manuel ne zamene a'iata (M66 ) .- za alate preko 100 0 koii zahtevaiu vi5e nego iedno

mesto'i zbog toga moraju biti vraieni uvek na istomesto.

9.4 Dodatne f unkciie (tl)

9.4.1

0p5te:Dodatne funkcije zadaju se uz pomoi , I ova M ze rdresi-ranje, iza kojeg sledi dvocifreni broicani koci. Vodeienule se mogu izostavi ti.Preporueena primena te funkciie odgovara standardimaIS0/DIS 1056 i DIN 66025, list 2.

iStop-naredbe: IProgrami rano zaustavlianje (M0\Preki danje programa i zaustavl ianie kretania ma5inenakon zavr5etka reden i ce.0brtanje vretena i dovodienie rashladnog sredstva sezaustavtja. Program posle pritiskania tipke T nastavliasa radom. 0brtanje vretena i dovodienie rashl adnogs redstva se ponovo ukl iuiuie.

0va funkcija ismeru obrtanjahod ni m navoj emlaustavljanje0va funkcija zaustavlja \,retenotar reeeni ce i zvedene. Naredbaponi 5tena nekom drugom naredbomnog sredstva je spreeen sve dokokretanje vretena

ma i sto dejstvo kao M3 al i u suprotnom, tj . u smeru u kojem se vi jak sa desno-udaljava od komada.

vretena (l'i5)

71.

cim su sve naredbe unu-deluje sve dok ne budeza vreteno. Dovod rashlad-se ponovo ne programi ra

I

I .4.2

Kraj programa:, (M30) ,

{lui prograrya i zaustavlEng-e. kretanja maii ne nakon i zvo-dienia zadnje reienice programa , zavisava se obrtanje vre-tena i dovodjenje rashlaUnog sredstva. program se viacana poEetak. ,Naredbe za vreteno:0brta nje vre te na u llnelu kre tan ja kaza I j ke na s a tu M3U tom slueaju vreteno se obrfe tako kao da se vijaksa desni m navojem kreie irema komadu. Kretanje vietenapoe inje.pre programiranoi pomeranja u istoj ieden.i c.i ios tvaruje se sve dok ne bude poni steno nekom drugomnaredbom za vreteno ili ,{-funkcijom ,'Kraj prog.J,ii,;.0brtan e vretena su ro tno od smera Kre ta nj a kaza 1 j kena s a

0blErje rjetena u smeru kretanja kazaljke na satu iOy? funkcija lTu.isto dejstvo kao (M3), s tim Sto jeukljueeno rashladno sreditvo (Mg) .' ' '

t0brtanje vre tena suprotnom smeru od smera kre tanjaazaljke na satu rash ladno sredstvo uKlJUCenOOyg funkci ja jTu.isto dejrstvo.kao (M4), s tim Sto jeukljudeno rashladno sreaitvo (liS, .'""

0va naredba je po svojoj f unkci ji identi cna sa I,15, a I iu gvgm.sl ueaju vreteno iei zaustivlja-, -J.dnom defi nisanomqolozqiy (e1e1etli, kliznos mehanizili roioiirnii-kiIo'ui seomoguci I a automatska zamefra araia-1iaro- t oo masi nski h cen-tara) . Kod ma5i na sa davaeem impurii-zi vreteno, funkcijaM19 se i zvooi y.. poroi-oa,vae a rfipuiiul posre aktivi ran jaM,19. smanjuje s9. trenutni Froi obrtaia na traZen.i broiobrtaja, kako bi se naiur'referentni impui;:'l;;r"i[/ru_nja odredjen je preko aktr"vnin nt-;;;k;i'5a (M3 iri M4).Ako je funkcija r'ts altivna, kreie ;; ;u"M3''1,iaii;rk;,kon_stanta). Zatim se vretenoi ruugtavrja u-definisanom poroza-ju . 0va funkci ja moZe bi ii primenjena da-b; ";;-;;.,11"zaustaviro , g:fin'isanom poioz;J;";j;r;;o da bi se .,kinuoalat sa vretena.

;

:

'l'4ll+I&

.t-

Dodatna M-funkci ja M20 (sPeci72..

fi (na za ma5 i nu )0va M?-0 funkcija predvidiena ie za upravlia.lr.j9 nekim,eksternim uredjaiem. :Funkcija M20 deluje u reeenicama. Ta funkcija moZe sena priirer primeniLi 26 ukljueivanje upravliania robotom.tsrzi ne prenos ni ka : M4 1 , M42, M43, M44Kod programi ranja nekog broja obrtaja (red S) CNC auto-matski bi ra jednu od eeti ri brzi ne prenosni ka.Ukol i ko se pri prebaci vaniu na niZi broi obrtaia Zel izadrZati odabrana brzi na prenosnika, to se moZe posti i'iprogramiranjem funkcije I'tl42,l'143 ili t'|44 uz ree S (napriner S1000 1442).

Urzina prenosnika 'l - M41Brzina prenosn'i ka ? - t442Brzi na prenosn'i ka 3 - 1443Brzi na prenosni ka 4 - M44

Brojevi obrtaja za pojedine brzine prenosn'ika memorisanisu u memoriii za maSinsku konstantu (MC81 do N84).Moguinost programi ranja brzi ne prenosni ka moZe sekoristiti kod stepenastih hlata.Pri medba:Vodi ti raeuna o smanieniu obrtnog momenta.

g.4.3 Naredbe za rashladno sredstvoRashIadno sredstvo br. 1 ukljueeno (11B):0va M-funkci ja akt'i vira dovod rash'ladnog sredstva br. 1.Naredba poei nje del ovati u i s to vreme kao sve drugefu nkci je u redeni ci i del uie sve dok ne bude i zbri sanaf unkci jama M9 "Rashladno sredstvo i skliue eno" i l'ifu nkc i j om " Kraj prog rama " M30 .Rashladnl sredstvo br. 2 ukliuceno (i''17):0va funkcija ima isto deistvo kao M8, s tim 5to ona ukliu-euj e dovod ras h 1 adnog s reds tva br . 2 ,Ukoliko ne postoj'i 2. dovod rashladnog sredstva, 147se ne uzima u obzir.Rashl adno sredstvo i skl i udeno (M9) :0va naredba bri Se funkci j u "Rashl adno sreds tvo ukl i ueeno "(MB). 0na pocinje delovati. nakon 5to se obave pomeranja uistoj redenici i aeluje sv:e dok nekom drugom naredbom zarashladno sredstvo ne bude, poni5tena.

:

II

I 73.

tgdvodienje strugotine ispitivanjem (Ml7) (specifieno za ma5inuJPomoiu funktij!^Ilt Ykl j'euig :g odvodjenje strusotine:lpi ranjem sa rashladnom eirut zijo*yl7 je kasneCa funkcija sa

-moaajnlm dejstvom.Funkcija.ss.pgniStava sa MjO, M30,.i*Ino* alata, zame-nom palete i CLEAR C0NTR0L.eiSCenje komada: (M18) (specifieno za maSinu)Pomoe!-tqnkcije Mr8 komad se eisti pomoiu rashradne emurzi-i.9, M28 je kasneia funkcija sa modai nim dejstvom.I18.pon!5tava.:g sa M16, [ts0, zamenom a] ata, zamenom care-te i CLEAR CONTROL.

strugotine ispiranjem i aisienje

-

0va naredba poni Stava f unkci j u l4l7 i Ml B.Ml6 je rano delujuia funkci ji, tj. deluS:e na podetkuredenice. i

9.4.4 Nanedbe za zamenu alata:Za zamenu alata stoje na.ra.spolaganju M-funkcije.Automatska zamena al ata: (M6 )Ako je jedna al atna ma5i na opreml jena automatskim uredja_jem za zamenu alata, :tlrtovinje iutomatskog postupkazamene arata na toj ar atnoj maiini prime;J;j.'i. funkcijomM6' u t! svrhu, ku9 prvo, aiat se u,brzom hodu pomera u po-zicij u za zamenu al ata, koii j"-rua.Zunu , ,i5inskoj kon-stanti i koja u odnosu na referentnu tadku predstavrjafiksnu poziciju. eim atai rirl;a; poziciju za zamenu,sprovodi se automatska zamena arata'i-i;'nugulinu se uzimanovi ar at. Zatim se programinaitir, ru sa programi ranim kre_tanj i ma.

,Ako ar atna ma5ina ni je .g?femr jena automatskim uredjajem zazamenu u] uia,

.f unkci j a t'tio tq- ko.i t ti ,; -aoroar:en;. ar atau brzom hodu do jedne.pozicije za zamenu arata koja jesadrzana u maiiniroj tqlitJnii i-koja u odnosu na referen-tnu tadku predstavrja fiki;q.rorr.1iu.-e i;;;-stisne u po-ziciju za zamenu alita, sleJi.preIio programa tako da seal at moze zamen i ti rudno. NatoI ii*.ne ar ata nastav.r ja seodvijanje programa sa rret;;ji;.-[oja su proqrami rana uredenici i to pritiskom ;.-I;pk; ,;aiiRi;.n'! vvr q,Ako se arat funkcijom M6 dov.ede u neku poziciju zazamenu ill!1: on tu pozi ciju-niprstu ,.[o-p;,jJonoj os i ,i5,o J:.,:o"ranje pros.iri.ilo ;5ko au ;.-o[;rii; u

.

Samo kod ryisinskih centu.u.riu prateiim magacinom za arat.0va funkcija ima isio dejstvo Iuo-lloO.I

I

Brisanje o!vodjenjakomtaE:TfT5-f_-

It

74.

Kod maSinskih centara funkcija ima isto de{.st_r1g kao t46a'l i se ne ollyrja,v.ieanJe gi lu6'[.'ii'ramenu-a]ati, odnosnotaeka za zamdnu ar ata ;;;; uiti-iilrii,ni rana u istoj redeniciPaZnja: 0