Mahatma Gandi - Autobiografija.pdf

7/25/2019 Mahatma Gandi - Autobiografija.pdf

1/319


2/319

M.K. Gandi

Preveo sa engleskogGoran Boji

AUTOBIOGRAFIJA

PRIA O MOJIMEKSPERIMENTIMASA ISTINOM


3/319

aslov originala:

M.K. Gandhi: Autobiography - the story of My Experiments with Truth

Biblioteka GRADITELJI OVEANSTVA

Knjiga I

M.K. Gandi

Autobiografija - pria o mojim eksperimentima sa istinom

3


4/319

Predgovor

Pre etiri ili pet godina, na nagovor nekih mojih saradnika, pristao sam da napiemmoju autobiografiju. Zapoeo sam, ali jedva da sam okrenuo prvu stranu, kada suzapoeli nemiri u Bombaju pa je taj rad ostao po strani. Onda je usledio niz dogaajakoji je kulminirao mojim zatvaranjem u Jeravdi. Uveani Deramdas, koji je bioedan od ljudi zatvorenih sa mnom tamo, zamolio me je da ostavim sve drugo po

strani i zavrim autobiografiju. Odgovorio sam da sam sebi ve pripremio program

prouavanja i da ne mogu da razmiljam ni o emu drugom dok se taj program nezavri. Ja bih zaista i zavrio tu autobiografiju da sam izdrao celu kaznu u Jeravdi,er bi mi ostalo jo oko godinu dana da to zavrim, kada sam bio puten. Taj predloge potom ponovio svami Anand, i kako sam zavrio Istoriju satjagrahe u Junoj

Africi, sada sam se poduhvatio autobiografije za Navaivan.1 Pomenuti svami jeeleo da je napiem odvojeno, kao knjigu. Ali, nisam imao slobodnog vremena.Mogao sam jedino da piem poglavlje po poglavlje nedelju za nedeljom. Neto samionako morao da napiem za Navaivan svake nedelje. Zato to ne bi bilaautobiografija? Svami se sa time sloio, i eto me na poslu.

Meutim, jedan bogobojaljivi prijatelj je imao svojih sumnji, koje je podelio samnom na dan kada sam utao. ta te je navelo na taj poduhvat? upitao je on.Pisanje autobiografije je praksa karakteristina za Zapad. Ne znam da je iko naIstoku pisao autobiografiju, osim onih koji su podlegli zapadnom uticaju. I ta e da

pie? Pretpostavimo da sutra odbaci stvari koje danas smatra principima, ilipretpostavimo da u budunosti izmeni svoje sadanje planove - zar nee ljudi koji seravnaju prema autoritetu tvoje rei, izgovorene ili napisane, moda biti zavedeni na

pogrean put? Ne misli li da je moda bolje da ne pie neto takvo kao to jeautobiografija, u svakom sluaju, bar ne jo?

Taj stav je imao odreeni uticaj na mene. Meutim, nemam nameru da napiempravu autobiografiju, ve da jednostavno ispriam priu o mojim mnogobrojnimeksperimentima sa istinom, a poto se moj ivot i sastoji od tih eksperimenata, ta

pria e i poprimiti oblik autobiografije. A nemam nita protiv ni da svaka njena stranagovori samo o mojim eksperimentima. Verujem, ili bar laskam sebi, time to smatramda povezana pria o tim eksperimentima nee biti beskorisna za itaoca. Mojieksperimenti u oblasti politike su sada poznati, ne samo u Indiji, ve u odreenoj merii u civilizovanom svetu. Za mene, oni nemaju mnogo vrednosti; a titula

Mahatma2 koju su mi doneli znai mi jo manje. esto me je ta titula dubokobolela; a nema trenutka koga mogu da se setim u kojem bi se moglo rei da mi je

laskala. Meutim, svakako bih hteo da ispriam i o mojim eksperimentima naduhovnom planu, koji su poznati samo meni, a iz kojih sam i crpeo ovu snagu koji

4


5/319

imam za moj rad u oblasti politike. Ako su to traganja zaista duhovne prirode, ondaona ne ostavljaju prostor za hvalisanje samim sobom. Ona mogu jedino da me uineo poniznijim. to vie razmiljam o prolosti i osvrem se na nju, to sam svesniji

svojih ogranienja.

Ono to elim da postignem - a to je ono za ime sam teio i eznuo da gapostignem svih ovih trideset godina - jeste samoostvarenje, susret da Bogom oi u oi,

da postignem moku.3ivim, kreem se i postojim samo da bih ostvario taj cilj. Sveto inim, govorei i piui i sve to preduzmem u oblasti politike, usmereno je u tom

pravcu. Ipak, poto sam dugo verovao da ono to moe jedan ovek mogu i svi, svojatraganja nisam sprovodio u sobi ve napolju; i ne mislim da ta injenica umanjujenjihovu duhovnu vrednost. Postoje stvari koje su poznate samo pojedinanomoveku i njegovom Tvorcu. Nema sumnje da je njih nemogue ispriati. Traganjakoja u ja opisati nisu te vrste, ali su duhovne, bolje rei moralne prirode, jer je moralsutina religije.

Ova pria e sadrati samo one religijske teme koje mogu da shvate i deca i stariji.Ako ih budem mogao ispriati nepristrasno i sa poniznou, onda u podstai mnogedruge eksperimente. Daleko od toga da smatram da su ovi eksperimenti savreni. Netraim nita vie nego to trai jedan naunik koji nikad ne smatra da su njegovizakljuci konani, iako svoje eksperimente sprovodi vrhunski precizno, a ipak im

pristupa nepristrasno. Udubio sam se u samoposmatranje, istraio sebe potpuno iispitao i analizirao svako psiholoko stanje. Pa ipak sam daleko od tvrdnje da su mojizakljuci konani ili nepogreivi. A opet, jednu stvar tvrdim, a to je sledee. Meni selino moji zakljuci ine potpuno ispravnim i u ovom trenutku konanim. Da nije

tako, ne bih smatrao da su osnova za bilo kakvo delovanje. Ali, u svakoj fazi samprolazio kroz proces prihvatanja ili odbijanja i delovao u skladu sa time. I sve dok jeono to inim u skladu sa mojim razumom i mojim srcem, prisiljen sam da sedosledno pridravam svojih prvobitnih zakljuaka.

Da je trebalo da samo diskutujem o akademskim principima, svakako da ne bihpokuavao da piem autobiografiju. Meutim, poto je moj cilj da ispriam o raznimpraktinim primenama tih principa, dao sam poglavljima koja nameravam da napiemnaziv Pria o mojim eksperimentima sa Istinom. Tu, naravno, spadaju eksperimentisa nenasiljem, celibatom i drugim principima ponaanja za koje se veruje da nisu isto

to i istina. Ali, za mene je istina vrhunski princip koji ukljuuje brojne druge principe.Ta istina nije samo istinoljubivost u rei, ve i istinoljubivost u misli, i ne samorelativna istina naih poimanja, ve Apsolutna Istina, taj Veni Princip, koji je Bog.Ima bezbroj definicija Boga, jer su njegova ispoljavanja bezbrojna. Ona me

preplavljuju uenjem i strahopotovanjem i na trenutak me ostavljaju oamuenog.Ipak, ja oboavam Boga kao istu Istinu. Nisam Ga jo naao, ali tragam za Njim. Utoj potrazi sam spreman da rtvujem stvari koje su mi najdrae. ak i ako bi ta rtvazahtevala moj sopstveni ivot, nadam se da u biti spreman da ga dam. Ali, sve dokne ostvarim tu Apsolutnu Istinu, moram se drati relativne istine kako je ja shvatam.Ta relativna istina mora, u meuvremenu, da bude moj svetionik, moj tit i sigurnost.Iako je taj put prav, uzak i otar kao otrica brijaa, za mene je on bio najbri i

5


6/319

najlaki. ak su mi i moje ogromne zablude izgledale sitne, jer sam se striktno draotog puta. Jer, taj me je put spasao da ne zaalim i ja sam iao napred u skladu sasvetlou koju imam. esto bih u mom napredovanju imao blede uvide u ApsolutnuIstinu, Boga, i svakog dana je u meni raslo ubeenje da je jedino On stvaran, a sveostalo nestvarno. Neka oni, koji to ele, razumeju kako je to ubeenje raslo u meni;neka uju o mojim eksperimentima i neka podele sa mnom moja uverenja, ako mogu.I jo, u meni je raslo ubeenje da sve to sam ja mogao da uradim moe da uradi idete, a imam dobre razloge to to kaem. Instrumenti za traganje za istinom su istotoliko jednostavni koliko se teko koriste. Oni mogu izgledati sasvim nemogui nekojnadmenoj osobi, a sasvim mogui nedunom detetu. Tragalac za istinom treba da seuini toliko poniznim da ak i praina moe da ga smrvi. Tek tada, a ne i do tada,

moi emo da bar nazremo istinu. Razgovor izmeu Vaite i Vivamitre4 ini tosavreno jasnim. Hrianstvo i islam to isto u izobilju istiu.

Ako bilo ta to sam napisao na ovim stranicama bude itaocu izgledalo kao daima ponosa u sebi, onda on treba da smatra da u mojoj potrazi ima neto pogreno ida su moji uvidi uistinu samo fatamorgana. Neka stotine takvih kao to sam janestanu, ali neka istina prevlada. Hajde da ne sniavamo kriterijume istine ni za dlakuda bismo sudili smrtnicima sklonim grekama kao to sam ja.

Nadam se i molim se da niko nee smatrati savete koji su umetnuti u stranice kojeslede autoritativnim. Ispriane eksperimente treba smatrati primerima u ijoj svetlostisvako moe da sprovodi svoje sopstvene eksperimente u skladu sa svojimsklonostima i sposobnostima. Verujem da e u tim granicama navedeni primeri zaista

biti od koristi poto neu ni sakriti ni omalovaiti nijednu runu stvar koja se mora

rei. Nadam se da u itaoca u potpunosti upoznati sa svim mojim zabludama igrekama. Cilj mi je da opiem traganja u okviru nauke satjagrahe, a ne da prikaemkoliko sam dobar ovek. U ocenjivanju sebe pokuau da budem nemilosrdan kaoistina, a hteo bih da takvi budu i drugi.

Merei sebe tim merilom, moram da se pridruim Surdasu5u njegovoj izjavi:Gde ima takvog jadnika

Tako pokvarenog i gnusnog kao to sam ja?

Zaboravio sam moga Tvorca

Toliko sam bez vere bio.Jer, za mene je neprekidno muenje to sam jo toliko daleko od Njega,Koji, kao to sigurno znam, vlada svakim dahom mog ivota i iji sam ja

izdanak.

Znam da su zle strasti u meni ono to me dri tako daleko od Njega,

Pa ipak ne mogu da svrim s njima.Ali, moram da zavrim. Pravu priu mogu da ponem tek u narednom poglavlju.

Aram6Sabarmati26. novembar 1925.

6


7/319

M. K. Gandi

7


8/319

I deo

Detinjstvo i mladost

8


9/319

Poglavlje 1

Roenje i poreklo

Gandijevi pripadaju kasti banija7i izgleda da su u poetku bili bakali. Meutim, tokom

tri generacije bili su premijeri u nekoliko drava Katjavada8. Utamand Gandi, aliasOta Gandi, mora da je bio principijelan ovek. Dravne intrige primorale su ga da odeiz Porbandara gde je bio lan kabineta i da potrai utoite u Dunagadu. Tamo jeguvernera pozdravio levom rukom. Neko ko je zapazio tu oiglednu neuljudnostzatraio je objanjenje i bilo mu je reeno sledee: Desna ruka se ve zaklelaPorbandaru.

Ota Gandi se oenio po drugi put, poto je izgubio prvu enu. Od prve ene imaoe etiri sina a od druge dva. Mislim da u detinjstvu nisam nikad ni pomiljao ni znao

da ti sinovi Ota Gandija nisu bili od iste majke. Peti sin zvao se Karamand Gandi,alias Kaba Gandi, a esti Tulsidas Gandi. Oba ta brata su bili premijeri u Porbandaru,edan za drugim. Kaba Gandi je bio moj otac. Bio je lan radastanskog suda. Danas

taj sud ne postoji, ali je u to vreme bio veoma uticajno telo za reavanje razmiricaizmeu poglavara i pripadnika njihovih klanova. Neko vreme je bio premijer uRadkotu a potom u Vankaneru. Umro je kao penzioner drave Radkot.

Kaba Gandi se enio etiri puta zaredom poto bi mu prethodna ena umrla.

Poslednja supruga Putlibai mu je rodila erku i tri sina, meu kojima sam ja bionajmlai.

Moj otac je voleo svoj klan, bio je istinoljubiv, hrabar i velikoduan, ali naprasitenaravi. U odreenoj meri bio je odan telesnim uivanjima. Jer, oenio se etvrti putkad je ve prevalio etrdeset godina. Meutim, bio je nepodmitljiv i postao je uven

po strogoj nepristrasnosti i u svojoj porodici i van nje. Bio je dobro poznat po svojojodanosti dravi. Jedan zamenik politikog zastupnika vreao je Rakota TakoreaSaheba, njegovog nadreenog, i otac se tome suprotstavio. Zastupnik se naljutio izahtevao od Kabe Gandija da se izvini. On je to odbio i zato je nekoliko sati dran u

pritvoru. Ali kad je zastupnik video da je Kaba Gandi nepokolebljiv, naredio je da gapuste.Moj otac nikad nije imao ambicija da se obogati i ostavio nam je malo toga u

naslee.

Nije imao nikakvo obrazovanje osim iskustva. U najboljem sluaju moglo bi se

rei da je dogurao do petog razreda guarati9 kole. O istoriji i geografiji nije znaonita. Ipak, njegovo bogato iskustvo u praktinim stvarima inilo ga je sposobnim dareava najkomplikovanije probleme i izlazi na kraj sa stotinama ljudi. Imao je maloverskog obrazovanja, ali je posedovao onu vrstu religiozne kulture koju odlazak u

hramove i sluanje verskih rasprava ini dostupnom veini indusa. Pred kraj ivota nanagovor porodinog prijatelja, bramina, poeo je da ita Bagavad Gitu10 i da naglas

9


10/319

svakog dana ponavlja neke stihove iz nje tokom bogosluenja.

Izuzetan utisak koji mi je majka ostavila u seanju bio je utisak svetosti. Ona jebila duboko religiozna. Nikad ne bi ni pomislila da se prihvati jela a da ne izgovorisvoju molitvu. Jedna od njenih svakodnevnih dunosti bio je odlazak u Haveli, hram

vainava11

. Koliko se seam, nikad nije propustila aturmas.12

Uzimala je najteezavete i nepokolebljivo ih se drala. Ni u bolesti nije poputala. Seam se da se

ednom razbolela tokom zaveta andranajana13, ali nije dopustila da je bolest omete upridravanju zaveta. Nije joj bilo nita da posti dvaput ili triput zaredom. Navikla jeda tokom aturmasa ivi od jednog obroka dnevno. Nezadovoljna time, nije jelasvakog drugog dana tokom aturmasa. Tokom drugog aturmasa zaklela se da neeesti sve dok ne ugleda Sunce. Mi deca bismo stajali buljei u nebo, oekujui da

majci najavimo da je Sunce izalo. Poznato je da se u jeku kine sezone Sunce retkoudostoji da pokae svoje lice. I seam se da je bilo dana kad bi se Sunce iznenada

pojavilo a mi bismo potrali da joj to kaemo. Ona bi tada istrala iz kue da se isama uveri, ali bi dotle Sunce u begu ve nestalo, liavajui je tako njenog obroka.Nije vano, rekla bi radosno, Bog ne eli da danas jedem. A onda bi se vratilasvojim poslovima.

Moja majka je bila veoma razumna osoba. Bila je dobro obavetena o svimdravnim stvarima a dvoranke su o njenoj inteligenciji imale visoko miljenje. estosam je pratio koristei privilegiju to sam bio dete i jo uvek se seam mnogih njenihivih diskusija koje je vodila sa obudovelom majkom Takorea Saheba.

Kao dete takvih roditelja roen sam u Porbandaru, poznatom pod nazivomSudamapuri, 2. oktobra 1869. godine. Detinjstvo sam proveo u Porbandaru. Seamse kako su me dali u kolu. Imao sam tekoa da nauim tablicu mnoenja. injenicada se tih dana ne seam ni po emu drugom osim da sam nauio, zajedno sa ostalimdeacima, da nadevam svakakva imena naem nastavniku, snano ukazuje da mi jeintelekt bio lenj a pamenje slabo.

Poglavlje 2

Detinjstvo

Mora da sam imao oko sedam godina kada je moj otac otiao iz Porbandara uRadkot da bi postao lan Radastanskog suda. Tamo sam pohaao osnovnu kolu itih dana se dobro seam, ukljuujui i imena i ostale pojedinosti o mojimnastavnicima. Kao i u Porbandaru, teko da bi se o mom kolovanju i ovde moglorei neto posebno. Mogao sam da budem tek osrednji uenik. Nakon te kole iaosam u prigradsku kolu pa u srednju, poto sam ve napunio dvanaest godina. Neseam se da sam u tom periodu ikada slagao, bilo svojim nastavnicima, bilo kolskimdrugovima. Bio sam veoma stidljiv i izbegavao sam svako druenje. Knjige i nastava

bili su mi jedino drutvo. Bila mi je navika da dolazim u kolu tano u minut i da

10


11/319

trim kui im bi se nastava zavrila. Bukvalno sam trao kui, jer nisam mogao dapodnesem da priam ni sa kim. ak sam se plaio da bi svako mogao da mi senaruga.

Ima jedan dogaaj koji se desio tokom ispita u prvom razredu srednje kole koji

vredi pomenuti. Gospodin Dils, prosvetni inspektor, doao je u obilazak. Izdiktiraonam je pet rei koje je trebalo da ispravno napiemo. Jedna od njih bila je ajnik(kettle). Napisao sam je netano. Nastavnik je pokuao da me upozori na greku

bocnuvi me vrhom cipele, ali ja nisam reagovao. Nisam mogao da ukapiram da jetraio da prepiem tu re sa tablice mog suseda, zato to sam mislio da je uitelj tuupravo zato da bi spreio ake da prepisuju. Na kraju su svi, osim mene, ispravnonapisali svaku re. Jedino sam ja ispao glup. Kasnije je nastavnik pokuavao da miobjasni moju glupost, ali bez uspeha. Nikad nisam mogao da nauim vetinuprepisivanja.

Pa ipak taj dogaaj nije ni najmanje umanjio moje potovanje prema tomnastavniku. Po prirodi sam bio slep za greke starijih. Kasnije sam uvideo i mnogedruge mane ovog nastavnika, ali sam ga i dalje podjednako potovao. Jer ja samnauio da izvravam naredbe starijih, a ne da analiziram njihove postupke.

Jo dva dogaaja iz istog perioda ostala su mi u neizbrisivoj uspomeni. Po pravilunisam voleo da itam nita osim kolskih knjiga. Morao sam da uradim domaezadatke, jer nisam voleo da me uitelj prekoreva, isto koliko nisam voleo da gaobmanjujem. Zato sam radio domae zadatke, ali esto odsutan duhom. Dakle, akoak ni zadatke nisam mogao da uradim dobro, onda ni dodatno itanje nije dolazilo uobzir. Ali, nekako mi je upala u oi jedna knjiga koju je moj otac kupio. Bila je to

ravana pitribakti nataka (drama o odanosti ravane14svojim roditeljima). Proitaosam je sa velikim interesovanjem. To je bilo otprilike u isto vreme kada je u naemesto doputovao neki putujui zabavlja. Jedna od slika koju je pokazao bio je prizorkako ravana pomou remenja privrenog na ramenima nosi svoje slepe roditeljena hodoae. Ta knjiga i ta slika ostali su mi u neizbrisivom seanju. Evo primerakoji treba da sledi, rekao sam sebi. Bolno naricanje roditelja nad mrtvim ravanomo mi je u seanju. Ta melodija me je duboko dirnula i svirao sam je na harmonijumu

koji mi je kupio moj otac.Jo jedan slian dogaaj bio je povezan sa jo jednom dramom. Upravo u to

vreme dobio sam doputenje od oca da odem na predstavu koju je izvodila jednapozorina druina. Ta predstava - Hariandra15 - osvojila mi je srce. Nije mogla dami dojadi koliko god puta da je gledam. Ali, koliko puta treba da dobijem doputenjeda je gledam? Opinila me je i mora da sam sam za sebe igrao Hariandru bezbroj

puta. Zato svi ne bi bili istinoljubivi kao Hariandra? pitao sam se stalno. Dasledim istinu i da pretrpim sva iskuenja koja je i Hariandra istrpeo - postao mi jeideal. Verovao sam doslovno u priu o Hariandri. Pomisao na nju terala me je u

pla. Danas mi zdrav razum kae da Hariandra nije mogao da bude istorijskalinost. Pa ipak su i Hariandra i ravana iva stvarnost za mene i siguran sam da bih

i danas, kao i onda, bio podjednako dirnut kad bih itao te drame.

11


12/319

Poglavlje 3

Deiji brak

Voleo bih da ne moram da piem ovo poglavlje, poto u morati da prolijem mnogogorkih suza tokom ove pripovesti. A drugaije ne mogu ako hou da budem

posveenik Istine. Moja bolna dunost je da kaem da sam se oenio u trinaestojgodini. Gledajui oko sebe mlade u godinama u kojima sam tada bio i o kojima sesada brinem i seajui se sopstvenog venanja, oseam samosaaljenje i elim da imestitam to su izbegli moju sudbinu. Ne vidim nikakav etiki razlog koji bi podraotako besmisleno preuranjeni brak.

Neka se italac ne zanosi. Bio sam oenjen, a ne veren. Jer u Katjavadu postojedva razliita rituala, veridba i brak. Veridba je preliminarno obeanje roditelja deaka idevojice da e ih venati, i ona nije neraskidiva. Ako deak umre, to ne znai dadevojica ostaje udovica. To je sporazum isto izmeu roditelja i dece se on ne tie.esto ih ak i ne obaveste o tome. Izgleda da sam bio veren triput a da to nisam niznao. Reeno mi je da su dve devojice koje su bile odabrane za mene umrle, pa potome zakljuujem da sam bio veren triput. Ali, maglovito se seam da se trea veridbaodigrala u mojoj sedmoj godini. Mada, ne seam se da su mi to rekli. U ovom

poglavlju govorim o mom venanju, ega se najjasnije seam.Dakle, bilo nas je tri brata. Najstariji je ve bio oenjen. Stariji su odluili da

oene mog drugog brata koji je bio dve-tri godine stariji od mene, jednog roaka, koji

e bio godinu dana stariji, i mene - sve istovremeno. Pri tome nisu uopte mislili nanae dobro, a da i ne govorimo o naim eljama. Bilo je to pitanje isto njihovihsopstvenih uverenja i raunice.

Brak meu indusima nije jednostavan. Roditelji mlade i mladoenje maltene seupropaste spremajui ga. Trae novac, trae vreme. Meseci se potroe na pripreme dase spremi odea i da se obezbedi budet za obroke. Svaki nastoji da nadmai druge u

broju i raznovrsnosti jela koja e se pripremiti. ene, bilo da imaju sluha ili ne, pevajudok ne promuknu, ak se i razbole i remete mir svojih suseda. A ovi, sa svoje strane,mirno podnose svu halabuku i guvu i svo smee koje preostane od obroka, jer znaju

da e doi vreme kada e se i oni ponaati na isti nain.Bilo bi bolje, mislili su stariji iz moje familije, da se sva ta gnjavaa zavri o istom

troku. Manje novca a vei sjaj. Jer, novac se moe slobodno troiti ako treba da setroi samo jednom umesto triput. I moj otac i ujak su bili ve stari, a mi smo bili

poslednja deca koju je trebalo oeniti. Izgledalo je da su hteli da im ono poslednjebude najbolje u ivotu. U svetlu svega toga, odlueno je da se odri trostrukovenanje, i kao to sam ve rekao, mesecima se pripremalo za to.

Tek su nas te pripreme upozorile ta se sprema. Meni to nije znailo nita vienego izgledi da u dobiti dobru odeu, da e se udarati u bubnjeve, da e proi

svadbena povorka, da e biti dobre klope i neka nepoznata devojica da se igram sanjom. Telesna elja je dola kasnije. Predlaem da navuemo zastor preko stvari koje

12


13/319

me sramote, osim nekoliko detalja koje vredi zapisati. Na njih u se vratiti kasnije. Aliak i one imaju malo toga sa osnovnom zamilju koju sam sebi postavio piui ovu

priu.

Tako smo moj brat i ja bili odvedeni u Porbandar iz Radkota. Ima nekih

zabavnih detalja o pripremi za zavrnu dramu, na primer, to to su nam celo telonamazali pastom od kurkume, ali to moram da izostavim.Moj otac je bio premijer, ali svejedno je bio sluga, tim vie to je bio u milosti

Takorea Saheba. Ovaj nije hteo da ga pusti do poslednjeg trenutka. A kad je touradio, obezbedio je za mog oca specijalne dravne koije, to je skratilo put za dvadana. Ali, sudbina je htela drugaije. Porbandar je udaljen 192 km od Radkota,zapregom se putuje pet dana. Moj otac je preao tu razdaljinu za tri dana, ali su se utreoj deonici kola slomila a on se ozbiljno povredio. Stigao je sav u zavojima. Polanjegovog i naeg interesovanja za oekivane dogaaje bilo je uniteno, ali jeceremonija morala da se obavi. Jer, kako moe da se datum venanja promeni? Ali, udejoj zabavljenosti venanjem zaboravio sam na alost zbog povreda mog oca.

Bio sam posveen mojim roditeljima, ali nisam nita manje bio posveen strastimakoje su uroene telu. Tek sam imao da nauim da je svu sreu i zadovoljstvo trebaloda rtvujem u posveenom sluenju mojim roditeljima. Pa ipak, kao da je kazna zamoje elje i uivanja, dogodio se incident koji mi je sve do sada izazivao griu savesti

i koji u ispriati kasnije. Nikulananda16 peva: Odricanje od predmeta, bezodricanja od elja, kratkog je veka, ma koliko da se trudite. Kad god pevam tu

pesmu ili ujem da se peva, ovaj gorki neugodni dogaaj vraa mi se u seanje iispunjava me sramom.

Moj otac je stoiki podnosio svoje povrede i potpuno se ukljuio u venanje. Kadmislim o tome, i dan-danas mogu da se setim gde je sedeo dok su se odvijali raznidetalji ceremonije. Nisam ni sanjao da u jednog dana estoko kritikovati mog oca tome je oenio kao dete. Sve mi je tog dana izgledalo na svom mestu, ispravno izadovoljavajue. Tu je bila i moja udnja da se oenim. I kako mi je sve to je mojotac tada inio izgledalo besprekorno, seanje na te stvari mi je i danas svee. Moguda zamislim, i dan-danas, kako sedimo na naim svadbenim podijumima, kako

izvodimo saptapadi17, kako mi, tek venani mu i ena, stavljamo slatki kansar18 uusta jedno drugom i kako poinjemo da ivimo zajedno. I da! prva no. Dva nevina

deteta su se nesvesno bacila u okean ivota. ena mog brata me je potpuno pouilakako da se ponaam prve noi. Ne znam ko je pouio moju enu. Nikad je to nisam

pitao niti imam elje da to uradim ni danas. italac moe biti siguran da smo bilipoprilino nervozni da se suoimo jedno sa drugim. Svakako smo bili i suvie stidljivi.Kako da joj se obratim i ta da joj kaem? Pouka me nije odvela daleko. Ali u takvimstvarima pouka nije zaista neophodna. Utisci iz prethodnih ivota su dovoljno monida uine sve pouke povrnim. Postepeno smo poeli da se upoznajemo i da slobodnorazgovaramo. Bili smo istih godina. Ali ja sam smesta zauzeo autoritativni stav mua.

13


14/319

Poglavlje 4

Izigravajui mua

Otprilike u vreme moje enidbe, izdavani su pamfleti po ceni od jednog novia (0,64rupije) (zaboravio sam tano koliko) u kojima se raspravljalo o suprunikoj ljubavi,tedljivosti, dejim brakovima i drugim slinim temama. Kad god bih doao do nekogod njih, proitao bih ga od korica do korica, a imao sam obiaj da iz njih zaboravimono to mi se nije svialo, a da primenim u praksi sve to mi se svialo. Doivotnavernost eni, koja se u tim knjigama utuvljivala kao dunost mua, ostala je trajnourezana u moje srce. Povrh toga, strast prema istini mi je bila uroena i da joj ne

budem veran nije dolazilo u obzir. A i bilo je malo anse da budem neveran u takomladim godinama. Ali, ta lekcija o vernosti imala je i nepovoljan efekat. Ako jatreba da se zavetujem da u biti veran mojoj eni, onda i ona treba da se zavetuje dae biti verna meni, rekao sam sebi. Ta pomisao me je uinila ljubomornim muem.jena dunost se lako pretvorila u moje pravo na potpunu vernost sa njene strane, a

ako treba da bude potpuna, onda ja treba da budno istrajem u insistiranju na tompravu. Nisam imao apsolutno nikakvog razloga da sumnjam u vernost moje ene, aliljubomora ne trai razloge. Morao sam svuda da budno pratim njeno kretanje, pa zatonije mogla da ide nikud bez moje dozvole. To je posejalo seme estokih raspravaizmeu nas. Takvo ograniavanje je bukvalno bilo jedna vrsta zatoenja. A Kasturbai

nije bila devojka koja bi podnosila takve stvari. Ona je insistirala da izlazi kad godhoe i gde god hoe. Jo vie ograniavanja sa moje strane dovelo je do toga da onasebi daje jo vie slobode a da ja postajem sve zlovoljniji i zlovoljniji. I tako je postalouobiajeno da ne govorimo - mi, deca u braku. Smatram da je Kasturbai bila potpunou pravu to je davala sebi takvu slobodu od mojih ograniavanja. Kako jedna

prostoduna devojka moe da podnese ikakvo ogranienje da ide u hram ili u poseteprijateljima? Ako sam ja imao pravo da njoj postavim takva ogranienja, zar nije i onaimala isto pravo? Sve mi je to danas jasno. Ali u to vreme, ja sam morao da uvrstimsvoj autoritet kao mu!

Ali, neka italac ne misli da je na ivot bio ivot neprekidne ogorenosti. Jer,moja strogost bila je zasnovana na ljubavi. Hteo sam da uinim moju enu idealnomenom. Moja ambicija bila je da njen ivot uinim istim, da je nauim ono to sam janauio i da poistovetim njen ivot i misli sa mojim.

Ne znam da li je Kasturbai imala bilo koje od tih ambicija. Bila je nepismena. Poprirodi bila je jednostavna, nezavisna, istrajna i, bar sa mnom, utljiva. Nije jojsmetalo njeno neznanje i ne seam se da ju je moje prouavanje ikad podstaklo da seupusti u slinu avanturu. Dakle, mislim da je moja ambicija bila potpuno jednostrana.Moja strast je u potpunosti bila usredsreena na jednu enu i ja sam hteo da mi bude

uzvraena. Ali, ak i da nije bila uzvraena, ona nikako ne bi mogla da bude neizleiviad, jer je bar sa jedne strane postojala aktivna ljubav.

14


15/319

Moram da kaem da sam je strasno voleo. ak sam i u koli mislio na nju ipomisao na no i na susret me je stalno opsedala. Razdvajanje je bilo nepodnoljivo.Imao sam obiaj da joj ne dam da spava do kasno u no tako to bih dokono askaosa njom. Da uz tu prodiruu strast u meni nije postojala gorua vezanost za dunost,a bih se ili razboleo ili prerano umro ili bi mi se ivot pretvorio u muenje. Ali,

svakog jutra morao sam da ispunim zadate mi obaveze, a laganje bilo kome nijedolazilo u obzir. To je bila ona poslednja stvar koja bi me mnogo puta spasla da neupadnem u provaliju.

Ve sam rekao da je Kasturbai bila nepismena. Goreo sam od elje da je nauim,ali mi poudna ljubav nije ostavljala vremena. Izmeu ostalog, morao sam da je uim

protiv njene volje, a i to nou. Nisam se usuivao da se sastajem sa njom u prisustvustarijih, a jo manje da razgovaram sa njom. Katjavad je u to vreme imao, a u

izvesnoj meri ima i danas, svoj posebni, beskorisni i varvarski purdah19. Zato suokolnosti bile nepovoljne. Dakle, moram da priznam da je veina mojih napora da

pouim Kasturbai u mladosti bila bezuspena. A kada sam se probudio iz sna poude,ve sam se upustio u javni ivot koji mi nije ostavljao mnogo slobodnog vremena.Slino tome, nisam uspeo da je pouim ni pomou privatnih uitelja. Zato danasKasturbai jedva moe da napie jednostavno pismo i da razume jednostavni guarati.Siguran sam, da je moja ljubav prema njoj bila apsolutno ista od poude, ona bidanas bila uena gospoa; jer bih tada mogao da pobedim njenu nevoljnost uenju.Znam da istoj ljubavi nita nije nemogue.

Pomenuo sam jednu okolnost koja me je manje ili vie spasavala od nesreapoudne ljubavi. Ima jo jedna koju vredi napomenuti. Pored okrutnog obiaja dejih

brakova, hindusko drutvo ima jo jedan obiaj koji u odreenoj meri ublaava zlaonog prethodnog. Roditelji ne doputaju mladim parovima da ostanu dugo zajedno.Dete-ena provodi vie od polovine svog vremena kod svog oca. Takav je bio sluaj isa nama. To e rei, tokom prvih pet godina naeg branog ivota (od 13. do 18.godine), nismo mogli da ivimo zajedno due od ukupno tri godine. Jedva bismo

proveli est meseci zajedno, kad bi moju enu pozvali njeni roditelji. U to vremetakvim pozivima ba nismo bili oduevljeni, ali su spasli nas oboje. U osamnaestojgodini sam otputovao u Englesku, a to je znailo dug i zdrav period razdvojenosti.ak i po mom povratku iz Engleske jedva da bismo sastavili zajedno due od est

meseci. Jer morao sam da trim tamo-amo izmeu Radkota i Bombaja. Potom jedoao poziv iz June Afrike, a on me je zatekao ve poprilino slobodnog od putenogapetita.

Poglavlje 5

U srednjoj koli

Ve sam rekao da sam uio u srednjoj koli kad sam se oenio. Nas tri brata uili smou istoj koli. Najstariji brat je bio u mnogo viem razredu, a brat koji se oenio u isto

15


16/319

vreme kad i ja samo jedan razred ispred mene. Brak je doveo do toga da obojicaizgubimo godinu. Posledice po mog brata su zaista bile jo gore, jer je potpunoodustao od kole. Sam Bog zna koliko je mladih ljudi doivelo istu sudbinu kao i on.Jedino u naem dananjem hinduskom drutvu kolovanje i brak tako idu zajedno!

Ja sam nastavio uenje. Nisu me smatrali glupanom u srednjoj koli. Uvek samuivao naklonost mojih uitelja. Svedoanstva o napretku i mom karakteru po obiajubi slali roditeljima svake godine. Nikad nisam imao loe svedoanstvo. ak samdobijao nagrade i zavrio drugi razred. U petom i estom sam dobio stipendiju etiri,

pa deset rupija, redom, to je dostignue za koje imam da zahvalim vie srei negosopstvenim zaslugama. Naime, stipendije nisu bile za sve, ve samo za najboljedeake iz oblasti Sorat na poluostrvu Katjavad. A u to vreme u razredu od etrdeset-

pedeset uenika nije moglo biti mnogo deaka iz Sorata.Seam se da nisam imao ba previsoko miljenje o sopstvenim sposobnostima.

udio bih se kad bih dobio bilo koju nagradu ili stipendiju. Ali, veoma samljubomorno uvao svoju linost. Plakao sam kad bi me i najmanje okrivili za neto.Ukore nisam podnosio bez obzira da li sam ih zasluio, ili je uitelj smatrao da ihzasluujem. Seam se da sam jednom fiziki kanjen. Sama ta kazna nije bila tolikovana sama po sebi, ve to to sam je bio zasluio. Gorko sam plakao. To je bilo u

prvom ili drugom razredu. Direktor kole je bio Dorabi Eduli Gimi. Momci su gavoleli kao oveka koji se dri reda, discipline i metodinosti. Zahvaljujui njemu,gimnastika i kriket postali su obavezni za uenike viih razreda. Ja nisam voleo niedno ni drugo. Sve dok nisu postali obavezni, nijednom nisam prisustvovao nijednom

asu gimnastike, kriketa ili fudbala. Jedan od glavnih razloga za to bila je moja

stidljivost, koju danas smatram bezrazlonom. Tada sam bio u zabludi da fizikovaspitanje nema nikakve veze s obrazovanjem. Danas mi je jasno da u kolskomprogramu treba da bude podjednako zastupljena i fizika kao i mentalna aktivnost.

Ali, to to sam izbegavao fiziko nije mi nakodilo. U knjigama sam itao da sukorisne duge etnje napolju, a poto mi se taj savet svideo, poeo sam da etam i tunaviku zadrao do dan-danas. Ovim etnjama mogu da zahvalim svoju prilinosnanu konstituciju.

Fiziko nisam voleo zato to sam arko eleo da negujem svog oca. im bi sezavrila kola, urio sam kui da mu budem na usluzi. To je bilo u isto vreme kada bi

se odravalo obavezno fiziko. Zamolio sam gospodina Gimija da me oslobodi ovihpredmeta kako bih bio na raspolaganju ocu. Ali, on nije hteo. Jedne subote, kada jenastava bila u jutarnjem terminu, trebalo je da odem na gimnastiku koja je poinjala uetiri po podne. Nisam imao sat, a oblaci su me prevarili. Pre nego to sam stigao dokole, svi momci su se ve razili kuama. Sutradan, nakon to je pregledao spisak, g.Gimi je primetio da sam izostao sa fizikog. Kad me je pitao zato, objasnio sam muta se desilo. Nije mi poverovao i za kaznu sam morao da mu platim jednu ili dve

ane20(ne seam se tano koliko).

Optuio me je da laem! To me je duboko povredilo. Kako sam mogao da

dokaem da sam neduan? Nikako. Plakao sam sa oseanjem dubokog bola. Shvatiosam da istinoljubivost zahteva i trud. To je bio poslednji sluaj mog nemara u koli.

16


17/319

Maglovito se seam da sam nekako uspeo da mi vrate novac. Naravno, osloboensam fizikog nakon to je moj otac pismeno obavestio direktora kole da eli da poslekole ostajem kod kue.

Mada nisam postao nita gori zato to sam izbegavao fiziko, jo uvek ispatam

greh zbog jedne druge nemarnosti. Ne znam odakle mi ideja da lep rukopis nije nuandeo obrazovanja, ali sam tu ideju zadrao sve dok nisam otputovao u Englesku. Kadabih kasnije, posebno u Junoj Africi, video divan rukopis pravnika i mladia koji su serodili i obrazovali u Junoj Africi, stideo sam se sebe i kajao se zbog svog nemara.Uvideo sam da lo rukopis treba smatrati znakom nesavrenog obrazovanja. Kasnijesam pokuao da poboljam svoj, ali je bilo prekasno. Nikad nisam mogao da

popravim to to sam u mladosti zanemario. Neka svi mladii i devojke buduupozoreni mojim primerom i neka shvate da je lep rukopis neophodan deoobrazovanja. Sada smatram da decu najpre treba nauiti vetini crtanja, pre nego tonaue da piu. Neka deca naue svoja slova posmatranjem, kao to ine sa raznim

predmetima kao to su cvee, ptice i dr. i neka naue da piu tek nakon to su nauilada crtaju te predmete. Onda e im rukopis biti divno uoblien.

Jo dva seanja iz mojih kolskih dana zasluuju da budu zapisana. Kada samizgubio godinu zbog svog venanja, nastavnik je eleo da taj gubitak nadoknadim takoto bih preskoio razred, to je bila privilegija samo za veoma marljive uenike. Zatosam u treem razredu iao na nastavu samo est meseci nakon ega sam, poto sam

poloio ispite pre letnjeg raspusta, bio prebaen u etvrti razred. Od etvrtog razreda,vei deo nastave bio je na engleskom jeziku. To me je potpuno zbunilo. Novi predmete bila geometrija, u kojoj nisam bio posebno dobar, a jo tee je to bilo zbog nastave

na engleskom. Nastavnik je bio veoma dobar predava, ali nisam mogao da ga pratim.esto bih se obeshrabrio i pomiljao da se vratim u trei razred jer mi je izgledalo dae saimanje nastave od dve godine u jednu preambiciozno za mene. Ali, tako neto bi

diskreditovalo ne samo mene, ve i nastavnika koji me je preporuio za to raunajuida sam marljiv. I tako me je strah da se dvostruko ne obrukam zadrao tu gde sam

bio. Ali, kad sam uz velike napore stigao do 13. Euklidovog postulata, najednom samuvideo savrenu jednostavnost ovog predmeta. Predmet koji je zahtevao samo istu iednostavnu logiku razmiljanja nije mogao biti teak. Od tog trenutka, geometrija je

za mene postala laka i zanimljiva.

Meutim, sanskrit se pokazao kao tei predmet. Geometrija nije zahtevalanikakvo memorisanje, dok je u sanskritu, izgledalo mi je, sve trebalo uiti napamet. Itaj predmet je bio uveden od etvrtog razreda. Kada sam dospeo u esti razred,obeshrabrio sam se. Nastavnik je zahtevao mnogo, i goreo je od elje, kako mi seinilo, da tera na rad sve momke. Izmeu nastavnika sanskrita i nastavnika persijskog

postojala je neka vrsta suparnitva. Nastavnik persijskog bio je popustljiv.Momci su meu sobom komentarisali kako je persijski veoma lak, a nastavnik

veoma dobar i popustljiv. Lakoa tog predmeta me je navela da jednog dana odemna as persijskog. Nastavnik sanskrita je bio ojaen. Pozvao me je na stranu i rekao:Kako moe da zaboravi da si sin jednog vainave? Zar nee da ui jezik svojevere? Ako ima problema, zato mi se ne obrati? Hteo bih da vas nauim sanskrit to

17


18/319

bolje mogu. Kako bude napredovao u uenju sanskrita, nai e u njemu stvari kojee te zainteresovati. Ne budi maloduan. Doi, vrati se opet na asove sanskrita.

Ovakva ljubaznost me je posramila. Nisam mogao da ignoriem naklonost mognastavnika. Danas se sa zahvalnou seam Krinaankara Pandija. Da tada nisam

nauio to malo sanskrita, teko da bih se imalo zainteresovao za nae svete knjige. Ustvari, veoma mi je ao to nisam bolje nauio ovaj jezik, jer sam shvatio da svakiinduski deak i devojica treba da ga dobro znaju.

Danas mislim da svi nastavni programi viih obrazovnih ustanova Indije treba daukljue hindi, sanskrit, persijski, arapski i engleski, naravno, pored maternjeg jezikauenika. Ne treba se plaiti ovako dugakog spiska. Da je nae obrazovanjesistematinije i da deaci nisu bili optereeni uenjem predmeta na stranom jeziku,siguran sam da im uenje svih ovih jezika ne bi bilo mrsko, ve pravo zadovoljstvo.

auno upoznavanje jednog jezika relativno olakava uenje drugih.

U stvarnosti, hindi, guarati i sanskrit bi se mogli smatrati jednim jezikom, apersijski i arapski takoe jednim. Iako persijski pripada arijevskoj, a arapski semitskojfamiliji jezika, postoji bliska veza izmeu persijskog i arapskog jer su oba jezika

procvetala zahvaljujui rastu islama. Urdu ne smatram posebnim jezikom, jer je onusvojio indusku gramatiku dok mu je renik uglavnom persijski i arapski, pa bi onajko bi hteo da ui urdu (jedan od glavnih indijskih jezika, danas govorni jezik u

Pakistanu - prim. prev.) morao da naui persijski i arapski, kao to bi i onaj ko bihteo da naui dobar guarati, hindi, bengali ili marati morao da naui sanskrit.

Poglavlje 6

Tragedija

Od nekoliko prijatelja koje sam imao u srednjoj koli, u razliito vreme sam imaodvojicu koji bi se mogli nazvati bliskim. Jedno od tih prijateljstava nije bilodugotrajno, premda ga se nikad nisam odrekao. On me je napustio jer sam sesprijateljio sa drugim. Ono drugo prijateljstvo smatram tragedijom u svom ivotu.Trajalo je dugo. Izgradio sam ga u reformatorskom duhu.

Taj prijatelj je prvobitno bio prijatelj mog starijeg brata. Ili su u isti razred. Znaosam njegove slabosti, ali sam ga smatrao vernim prijateljem. Moja majka, moj stariji

brat i moja ena govorili su mi da je on loe drutvo za mene. Bio sam i suvieponosan da bih obraao panju na upozorenja moje ene. Ali, nisam se usuivao dase suprotstavim miljenju moje majke i starijeg brata. Pa ipak sam se zalagao za njegakod njih, govorei: Svestan sam slabosti koje mu pripisujete, ali vi ne znate njegovevrline. On me ne moe zavesti na stranputicu, zato to sam sa njim da bih ga

promenio. Ako se promeni, siguran sam da e biti divan ovek. Molim vas, ne briniteza mene.

Nisam siguran da ih je ovo zadovoljilo, ali su prihvatili moje objanjenje i ostavili

18


19/319

me na miru.Kasnije sam shvatio da sam se prevario u raunu. Reformator ne sme sebi da

dopusti da se zblii sa onim kojeg eli da promeni. Pravo prijateljstvo je istovetnostdua koja se na ovom svetu retko nalazi. Samo se ljudi sline prirode mogu sprijateljiti

tako da to bude vredno i dugo. Prijatelji deluju jedan na drugog. Zato u prijateljstvuima veoma malo prostora za promene. Mislim da treba izbegavati sve iskljuivebliskosti, jer ljudi usvajaju poroke mnogo lake nego vrline.

Onaj ko hoe da bude prijatelj sa Bogom mora da ostane sam, ili da se sprijateljisa celim svetom. Moda greim, ali moj trud da stvorim blisko prijateljstvo pokazaose kao uzaludan.

Kada sam se upoznao sa tim buduim prijateljem, Rakot je bio zahvaenreformatorskim talasom. Prijatelj mi je rekao da mnogi nai nastavnici potajno jedumeso i piju vino. Naveo mi je dobro poznate ljude iz Rakota na koje se ovo

odnosilo. Po njegovim reima, meu njima su bili i neki momci iz srednje kole.Ovo me je iznenadilo i zabolelo. Upitao sam ga zato, a on je odgovorio: Mi smoslabi, zato to nismo mesoderi. Englezi mogu da vladaju nama zato to jedu meso.Zna koliko sam snaan i kako dobro trim. To je zato to jedem meso. Ljudi kojiedu meso ne obolevaju od ireva i tumora, a ako im se ponekad pojave, brzo ih

zalee. Nai nastavnici i drugi poznati ljudi koji jedu meso nisu ludi. Oni znaju kolikoono vredi. I ti bi trebalo da postupi isto. Nita ti nee biti ako proba. Probaj pa evideti kakvu e snagu dobiti.

Ono to je rekao u prilog jedenja mesa nije bilo spremljeno samo za tu priliku.Bila je to sutina dugotrajne i briljivo razraene argumentacije koju mi je moj

prijatelj povremeno pokuavao da nametne. Moj stariji brat je ve poklekao predtime. Zato je i podravao tvrdnje mog prijatelja. Nema sumnje da sam pored svog

brata i tog prijatelja ja delovao slabano. Obojica su bili vre konstitucije, fiziki jaii sraniji. Poduhvati mog prijatelja su me oarali. Mogao je da tri na duge staze i toizuzetno brzo. Spretno je skakao uvis i udalj. Mogao je da podnese svaku telesnukaznu. esto mi je priao o svojim poduhvatima, pa kao to je svako opsenjen kad udrugima vidi kvalitete koje sam ne poseduje, tako sam i ja bio opsenjen njegovim

poduhvatima. Zato sam arko eleo da budem kao on. Jedva da sam mogao da trimili skaem. Zato da i ja ne budem jak kao on?

Osim toga, bio sam straljiv. Opsedao me je strah od lopova, duhova i zmija.isam se usuivao da nou provirim kroz vrata. Tama me je plaila. Bilo mi je gotovo

nemogue da spavam u tami, jer sam zamiljao da duhovi dolaze iz jednog pravca,lopovi iz drugog, a zmije iz treeg. Zato nisam mogao da podnesem da spavam bezsvetla u sobi. Kako sam mogao da poverim svoje strahove supruzi, koja vie nije biladete, ve osoba na pragu mladosti, koja je spavala kraj mene? Znao sam da jehrabrija od mene, pa sam se stideo sebe. Nije se bojala zmija ni duhova. Mogla je daode bilo kuda po mraku. Moj prijatelj je znao sve moje slabosti. Govorio je da bimogao da u ruci dri ive zmije, da se suprotstavi lopovima i da ne veruje u

postojanje duhova. Naravno, sve je to bilo zato to jede meso.Meu uenicima bili su poznati aljivi stihovi guaratskog pesnika Narmada:

19


20/319

Gle monog Engleza,

Indijcem malenim vladaZato to jede meso

Visok je metra dva

Sve je to uticalo na mene. Bio sam poraen. U meni je poelo da raste uverenjeda je meso korisno, da e me uiniti jakim i sranim i da, kad bi ceo okrug poeo daede meso, pobedili bismo Engleze.

Utvren je dan poetka eksperimenta. Trebalo ga je izvesti potajno. Gandiji su bilivainave. Moji roditelji su posebno bili nepokolebljive vainave. Redovno su ili u

Haveli. Naa porodica je ak imala i sopstvene hramove. ainizam21 je bio jak uGuaratu i njegov uticaj se oseao svuda, u svim prilikama. Tako snano protivljenje iodvratnost prema jedenju mesa, koje je u Guaratu postojalo meu ainima ivainavama, nije se moglo videti nigde ni u Indiji ni u inostranstvu. To je bila tradicija

u kojoj sam roen i odgajen. A bio sam izuzetno posveen mojim roditeljima. Znaosam da e se strano okirati kad budu saznali da sam jeo meso. ta vie, mojaistinoljubivost me je uinila izuzetno opreznim. Ne mogu rei da tada nisam znao dau morati da obmanem moje roditelje ako ponem da jedem meso. Ali, moj um jenaumio da sprovede reformu. Nije se radilo o gurmanluku. Ja nisam znao da limeso ima neki posebno dobar ukus. Hteo sam da budem snaan i sran, a hteo samda takvi budu i moji zemljaci kako bi porazili Engleze i oslobodili Indiju. Dotad nisam

uo za re swaraj22. Ali, znao sam ta znai sloboda. To ludilo za reformom mee zaslepilo. I poto sam se obezbedio da to bude u potaji, ubedio sam sebe da puko

skrivanje tog dela od roditelja nije odstupanje od istine.

Poglavlje 7

Tragedija (nastavak)

I tako je doao i taj dan. Teko je tano opisati stanje u kome sam se nalazio. Saedne strane, tu je bila ar za reformom i novinom, da se naini znaajan zaokret u

ivotu. Sa druge strane, stideo sam se to kao lopov to radim u tajnosti. Ne mogu dakaem koje me je od ta dva oseanja vie drmalo. Potraili smo usamljeno mesto krajreke i tu sam, prvi put u ivotu, ugledao - meso. Bilo je i hleba. Ali mi nijedno nije

prijalo. Jaretina je bila ilava kao koa. Jednostavno nisam mogao da je jedem.Smuilo mi se i morao sam da odustanem od jela.

Te noi sam se oseao veoma loe. Progonila me je strana nona mora. Svakiput kad bih utonuo u san inilo mi se da u meni mekee iva koza, pa sam skakaoprepun grie savesti. Ali onda bih podsetio sebe da je jedenje mesa obaveza, to bi meoraspoloilo.

Moj prijatelj nije lako odustajao. Poeo je da priprema razne delikatese sa mesomi da ih zainjava prelivima. Nismo vie jeli na usamljenom mestu uz reku, nego u

20


21/319

nekoj dravnoj zgradi koja je imala trpezariju sa stolovima i stolicama, o emu se mojprijatelj u tajnosti dogovorio sa ondanjim glavnim kuvarom.

Ovaj trik je dao rezultat. Prevaziao sam odbojnost prema hlebu, odrekao sesaoseanja prema kozama i postao osoba koja uiva u jelima sa mesom, ako ne i u

istom mesu. Tako je to trajalo oko godinu dana. Ali, sve u svemu nismo priredili vieod est mesnih gozbi, jer se u dravnu zgradu nije moglo ui svakog dana, a svakakoda nije bilo lako esto spremati skupa i ukusna jela sa mesom. Nisam imao novca da

platim ovu reformu. Zato je moj prijatelj uvek morao da nae neka sredstva. Nisamznao gde, ali je uspevao, jer je odluio da me preobrati u mesodera. Ali, kako su injegova finansijska sredstva bila ograniena, ove gozbe su morale da se prorede.

Kad god sam imao priliku da se odajem tim nedoputenim gozbama, nije dolazilou obzir da jedem kod kue. Naravno, majka bi me pozvala za sto da jedem i htela bida zna zato neu. Odgovarao bih: Danas nemam apetit; neto mi nije u redu savarenjem. Te izgovore nisam izmiljao bez grie savesti. Znao sam da laem, i to dalaem svoju majku. Isto tako sam znao, ako bi majka i otac saznali da sam poeo daedem meso, bili bi duboko okirani. Ovo saznanje grizlo me je u srcu.

Zato sam rekao sebi: Iako je sutinski vano da se jede meso, kao to je sutinskivano da se sprovede prehrambena reforma u ovoj zemlji, varanje i laganje oca imajke gore je od nejedenja mesa. Zato ga vie neu jesti dok su oni ivi. Kad ihednom vie ne bude i kad budem slobodan jeu meso bez skrivanja, ali dok to ne

doe, uzdrau se od toga.Saoptio sam ovu odluku svom prijatelju i od tada vie nisam jeo meso. Moji

roditelji nikad nisu saznali da su dva njihova sina poela da jedu meso.

Odrekao sam se mesa da ne bih lagao roditelje, ali se nisam odrekao svogprijatelja. Moja arka elja da ga preobrazim pokazala se katastrofalna po mene, a jasve to vreme toga nisam bio svestan.

Isti taj prijatelj zamalo da me navede na brano neverstvo. Za dlaku sam toga biospasen. Moj prijatelj me je jednog dana odveo u bordel. Poslao me je unutra poto mie dao neophodna uputstva. Sve je bilo unapred dogovoreno. Raun je ve bio plaen.

Uao sam u eljusti greha, ali me je Bog, u Svojoj beskrajnoj milosti, zatitio od menesamog. Zamalo to nisam oslepeo i onemeo u tom gnezdu poroka. Seo sam kraj teene na njen krevet, ali mi se jezik zavezao. Ona je, prirodno, izgubila strpljenje sa

mnom i pokazala mi vrata, uz grdnje i uvrede. Imao sam oseaj da je moja mukostpovreena i hteo sam u zemlju da propadnem od srama. Veno u biti zahvalan Boguto me je spasao. Mogu da se setim jo slinih dogaaja u mom ivotu i u veini njihme je spasla moja dobra srea, a ne neki napor sa moje strane. Iz strogo moralne

perspektive, svi ti dogaaji moraju se smatrati moralnim propustima; jer telesna eljae bila prisutna i to je bilo isto kao i sam in. Ali, iz uobiajene perspektive, ovek kojie spasen da fiziki ne poini greh smatra se izbavljenim. I ja sam bio izbavljen samo

u tom smislu. Ima nekih dela, od kojih sam Bog alje spasenje i za oveka koji ihizbegne i za ljude oko njega. ovek, im mu se povrati svest o onom to je ispravno,

bude zahvalan Boijoj milosti to se izbavio. Kao to znamo da ovek esto podleeiskuenju, ma koliko da on kae da mu se odupire, isto tako znamo da se Provienje

21


22/319

esto umea i spase ga uprkos njemu samome. Kako se sve to deava - koliko jeovek slobodan, a koliko je rob okolnosti, u kojoj meri slobodna volja uestvuje a gdena scenu stupa sudbina - sve to je misterija i ostae misterija.

Ali, da se vratimo prii. ak ni to nije bilo dovoljno da mi otvori oi koliko je

zlokobno drutvo mog prijatelja. Zato e za mene biti spremno jo gorkih pilula svedok mi ne budu otvorila oi vidljiva ispoljavanja nekih njegovih greaka sasvimneoekivanih za mene. Ali o njima kasnije, poto idemo hronoloki.

Ipak, jednu stvar moram da spomenem sada, poto spada u taj period. Jedan odrazloga mog neslaganja sa enom bilo je, nesumnjivo, moje druenje sa tim

prijateljem. Bio sam i odan i ljubomoran mu, a on je raspirivao moje sumnje u nju.ikad nisam sumnjao u njegovu istinoljubivost. Nikad sebi nisam oprostio nasilnost sa

kojom sam esto nanosio bol mojoj eni postupajui na osnovu njegovih informacija.Verovatno samo induska supruga moe da trpi takve patnje i zato smatram enuotelovljenjem trpeljivosti. Sluga koga nepravedno okrive moe da napusti slubu, izistog razloga sin moe da napusti dom svoga oca, a prijatelj moe da prekine

prijateljstvo. Ako ena sumnja u svog mua, ona to preutkuje, ali ako mu posumnjau enu, ona je unitena. Kuda moe da ode? Induska supruga ne moe da trai sudskirazvod. Nju zakon ne titi. Nikad neu zaboraviti ni oprostiti sebi to sam svojusuprugu doveo u takvo oajanje.

Crv sumnje je nestao tek kada sam shvatio ahimsu23 sa svim njenim

konsekvencama. Kada sam uvideo velianstvenost brahmachariye24, uvideo sam daena nije robinja svog mua, nego njegova saputnica, pomonica i ravnopravan

partner u svim njegovim radostima i tugama - slobodna, kao i njen mu, da odaberesvoj sopstveni put. Kad god pomislim na taj mrani period dvoumljenja i sumnji,gnuam se sopstvene gluposti i okrutnosti nastale iz poude i alim to sam bio takoslepo odan mom prijatelju.

Poglavlje 8

Kraa i pokajanje

Moram da se osvrnem na neke svoje pogrene ivotne poteze koji datiraju iz togperioda kad sam jeo meso, kao i na neke prethodne, iz vremena pre moje enidbe iliodmah nakon nje.

Jedan moj roak i ja navukli smo se na cigare. Ne zato to smo u puenju videlibilo ta dobro ili to smo se zaljubili u dim cigarete. Jednostavno smo zamiljali da jeisputanje oblaka dima iz usta neka vrsta zadovoljstva. Moj ujak je imao takav obiaj,

pa kad smo ga videli kako pui, pomislili smo da treba da sledimo njegov primer. Ali,nismo imali novca. Zato smo poeli da krademo opuke koje bi ujak bacio.

Ali, opuaka nije uvek bilo, a osim toga, nisu proizvodili previe dima. Tako smopoeli da krademo bakrenjake od deparca posluge da bismo kupili indijske cigarete.

22


23/319

Ali, pitanje je bilo gde da ih drimo. Naravno, nismo mogli da puimo u prisustvustarijih. Uspevali smo nekako da se snaemo nekoliko nedelja sa tim ukradenim

bakrenjacima. U meuvremenu smo uli da su stabljike odreene biljke porozne i dase mogu puiti kao cigarete. Nabavili smo ih i poeli sa tom vrstom puenja.

Ali, daleko od toga da su nas mogle zadovoljiti takve stvari. Naa elja zanezavisnou poela je da nas grize, bilo je nepodnoljivo da nismo mogli da uradimonita bez odobrenja starijih. I na kraju smo, iz istog revolta, odluili da se ubijemo!

Ali, kako da to uradimo? Odakle da nabavimo otrov? uli smo da je seme biljkedhatura efikasan otrov. Krenuli smo u dunglu da naemo te semenke i nali ih.Smatralo se da je vee pogodno vreme za to. Poli smo u Kedari mandir, nasuli

ghee25u lampu u hramu, obavili darshan i onda potraili zabaen kutak. Ali, hrabrostnas je napustila. ta ako ne umremo odmah? I kakva korist da se ubijemo? Zar nije

bolje da se pomirimo da nismo nezavisni? Svejedno, progutali smo dve-tri semenke.

ismo se usudili da uzmemo vie. Obojica smo nastojali da izbegnemo smrt, pa smoodluili da poemo u Rami mandir da se saberemo i da se okanimo pomisli nasamoubistvo.

Shvatio sam da nije tako lako poiniti samoubistvo, kao razmiljati o njemu. I odtada, kad god ujem da neko preti da e poiniti samoubistvo, to ima malo ilinikakvog uticaja na mene.

To razmiljanje o samoubistvu na kraju je dovelo do toga da se obojica okanemonavike da puimo opuke i da krademo bakrenjake od slugu radi cigareta.

Otkad sam odrastao, nikad nisam imao elju da puim i uvek sam smatrao

puaku naviku varvarskom, prljavom i tetnom. Nikad nisam razumeo zato u svetuvlada tolika pomama za puenjem. Ne mogu da podnesem da putujem u kupeupunom puaa. Guim se.

Ali, mnogo ozbiljnija od te bila je kraa koju sam poinio neto kasnije.Bakrenjake sam krao kad sam imao dvanaest ili trinaest godina, moda i manje. Ovudrugu krau poinio sam u petnaestoj. Tada sam ukrao komadi zlata sa narukvicemog brata koji je jeo meso. Taj brat je napravio dug od dvadeset i pet rupija. Nosio jena ruci narukvicu od punog zlata. Nije bilo teko otkinuti komadi.

Dakle, to je bilo uinjeno i dug vraen. Ali to je bilo vie nego to sam mogao dapodnesem. Odluio sam da nikad vie ne kradem. Takoe sam odluio da to priznamocu. Ali, nisam se usuivao da mu to kaem. Nisam se plaio da e me otac tui. Neseam se da je ikad tukao bilo kog od nas. Plaio sam se bola koji bih mu zadao.Ipak, oseao sam da treba da rizikujem, jer ne moe biti oienja bez istog

priznanja.

Na kraju sam odluio da napiem pismeno priznanje, da ga dam ocu i da zatraimnjegov oprotaj. Napisao sam to na listu papira i lino mu predao. U toj beleci nesamo da sam priznao krivicu, nego sam zatraio i odgovarajuu kaznu za nju i zavriosa molbom da ne kanjava sebe zbog mog greha. Takoe sam se zakleo da vie nikadneu krasti.

Drhtao sam dok sam predavao priznanje ocu. On je u to vreme imao fistulu i bo

23


24/319

vezan za krevet. Krevet mu je bila ravna drvena daska. Predao sam mu beleku i seoprekoputa.

Proitao ju je celu i biserne suze su mu potekle niz obraze, kvasei papir. Natrenutak je zatvorio oi zamiljen, a onda pocepao papir. Bio je seo da bi ga proitao.

Sada je opet legao. I ja sam plakao. Mogao sam da vidim patnju moga oca. Da samslikar, i dan-danas bih mogao da naslikam ceo prizor. Jo uvek mi je potpuno iv useanju.

Te biserne suze ljubavi su oistile moje srce i oprale moj greh. Samo onaj ko jedoiveo takvu ljubav zna ta ona znai. Kao to kae himna: Samo onaj ko je

pogoen/strelom ljubavi/zna njenu mo.

Za mene je to bila praktina lekcija ahimse. Tada u oima oca nisam mogao davidim nita osim ljubavi, ali danas znam da je to bila ista ahimsa. Kad takva ahimsa

postane sveobuhvatna, ona preobraava sve ega se dotakne. Nema granica njenoj

moi.Ovakav uzvieni oprotaj nije bio prirodan za mog oca. Mislio sam da e senaljutiti, rei grube rei i udarati se po elu. Ali, bio je divno smiren, verujem da je tozbog mog istog priznanja. Iskrena ispovest, kombinovana sa obeanjem da nikadvie neu poiniti isti greh, kada se ponudi onome ko ima pravo na nju, najistiji jeoblik pokajanja. Znam da je ovo priznanje uinilo da otac postane potpuno siguran umene i da se njegova ljubav prema meni neizmerno povea.

Poglavlje 9Oeva smrt i moja dvostruka sramota

U vreme o kome govorim imao sam esnaest godina. Kao to sam rekao, otac je biovezan za krevet jer je imao fistulu. Negovali smo ga moja majka, jedan stari kunisluga i ja. Imao sam ulogu negovatelja koja se sastojala uglavnom od previjanja rane,davanja leka i meanja lekova koji su se pripremali kod kue. Svake veeri sam mumasirao noge, a odmarao sam se kad bi mi on rekao da se odmorim ili kada je

spavao. Voleo sam to sluenje. Ne seam se da sam ga ikad zanemario. Svo svojeslobodno vreme, nakon obavljenih svakodnevnih obaveza, provodio sam ili u koli iliuz oca. Izaao bih napolje u veernju etnju jedino kada bi mi on dozvolio ili kada seoseao dobro.

To je takoe bio period u kome je moja ena ekala bebu - okolnost koja je, kaoto mogu da vidim danas, znaila za mene dvostruku sramotu. Izmeu ostalog, nisamse uzdravao, kao to je trebalo da inim, dok sam bio jo uenik. A drugo, tojtelesnoj poudi sam posveivao vie nego to sam bio duan da posvetim svojojobavezi prema roditeljima, poto je ravana bio moj ideal od detinjstva. Svake veeri,dok su mi ruke bile zauzete masaom oevih stopala, moj um je lutao oko spavaesobe - i to u periodu kad i vera i medicinska nauka i zdrav razum zabranjuju

24


25/319

seksualne odnose. Uvek mi je bilo drago kad me oslobode moje dunosti, pa bih,poto se poklonim ocu, otiao pravo u spavau sobu.

Ba u tom periodu, mom ocu je svakog dana bivalo sve gore. Ajurvedski lekari suupotrebili sve svoje masti, hakimi svoje flastere a lokalni arlatani svoje nadrilekove. I

edan engleski hirurg je takoe primenio svoju vetinu. Kao poslednji i jedini izlazpredloio je hirurku operaciju. Ali, suprotstavio mu se porodini lekar. On nijeodobravao da se operacija izvodi u tako odmaklim godinama. Taj lekar je biosposoban i dobro poznat, pa je njegovo miljenje prevagnulo. Ideja o operaciji jeodbaena, a razni lekovi koji su u tu svrhu kupljeni ispali su suvini. Imao sam utisakda bi se rana lako zacelila da je lekar dopustio operaciju. Tu operaciju je trebalo daizvede jedan hirurg koji je u Bombaju bio veoma dobro poznat. Ali Bog je hteodrugaije. Kad je smrt neminovna, ko moe da pomisli na pravi lek? Moj otac sevratio iz Bombaja sa svim neophodnim stvarima za operaciju, a one su sada bile

beskorisne. Nije se nadao da e jo dugo iveti, postajao je sve slabiji i slabiji, dok ga

na kraju nisu zamolili da obavlja sve neophodne potrebe u krevetu. Ali do poslednjegdana je odbijao tako neto, uvek insistirajui da se mui da ustaje iz kreveta. Pravilavainava o spoljanjoj istoi su neumoljiva.

Nema sumnje da je takva istoa od sutinske vanosti, ali nas je medicinskanauka Zapada pouila da se te funkcije, ukljuujui i kupanje, mogu obaviti u krevetusa strogim potovanjem istoe i bez i najmanje neugodnosti po pacijenta, tako dakrevet ostane besprekorno ist. Meni takva istoa izgleda sasvim u skladu savainavizmom. Meutim, insistiranje mog oca da ustaje iz kreveta me je izuzetnoudilo i mogao sam samo da mu se divim.

Dola je i ta strana no. Moj stric je tada bio u Rakotu. Maglovito se seam dae doao u Rakot poto je uo vesti da je mom ocu gore. Braa su bila veoma

vezana jedan za drugog. Moj stric je sedeo kraj oevog kreveta po itav dan iinsistirao je da spava kraj njegovog kreveta nakon to bi nas poslao na spavanje. Nikonije sanjao da e ovo biti sudbonosna no. Opasnost, je, naravno, postojala.

Bilo je oko pola jedanaest ili jedanaest uvee. U to vreme, dok sam masirao oca,moj stric se ponudio da me zameni. Bilo mi je drago i otiao sam pravo u spavausobu. Moja sirota supruga ve je spavala. Kako bi mogla da spava kad sam ja biotamo? Probudio sam je. Ali, ve posle pet-est minuta, sluga je pokucao na vrata.

Uznemirio sam se. Ustani, rekao je, ocu je veoma loe. Naravno, znao sam damu je veoma loe, pa sam se upitao ta je u tom trenutku znailo veoma loe.Skoio sam iz kreveta. ta se desilo? Reci! Otac ti je umro. Dakle, sve je bilogotovo. Mogao sam samo da krim ruke. Oseao sam se duboko posramljen i oajan.Otiao sam u oevu sobu. Shvatio sam da sam mogao biti poteen patnje to sam bioodvojen od njega u poslednjim trenucima njegovog ivota da nisam bio zaslepljenivotinjskom strau. Trebalo je da ga masiram i on bi mi umro na rukama. Ali, mojstric je dobio tu privilegiju. On je bio tako duboko posveen svom starijem bratu da jestekao tu poast da mu slui u poslednjim trenucima. Moj otac je najavio buduedogaaje. Dao je znak da mu donesemo papir i pero i napisao: Pripremite posmrtne

obrede. Onda je otkinuo amajliju sa ruke, kao i svoju zlatnu ogrlicu sa tulasi26

25


26/319

brojanicama i bacio ih. Narednog trenutka je umro.

Sramota o kojoj govorim u prethodnom poglavlju odnosi se na moju telesnu eljuak i u kritinom asu oeve smrti, koji je zahtevao budno sluenje. To je ljaga kojunikad nisam mogao da operem ili zaboravim i uvek sam mislio sledee: iako moja

odanost roditeljima nije znala za granice i mada bih se odrekao svega zbog nje, ipaksam bio stavljen na probu i neoprostivo podbacio zato to je u istom trenutku moj umbio u kandama poude. Zato sam uvek sebe smatrao poudnim, mada vernim,muem. Dugo mi je trebalo da se oslobodim lanaca poude i morao sam da proemkroz mnoga iskuenja da bih mogao da je prevaziem.

Pre nego to zavrim ovo poglavlje o mojoj dvostrukoj sramoti, mogu dapomenem da je jadno stvorenjce koje je moja ena rodila disalo jedva tri ili etiridana. Nita drugo se i nije moglo oekivati. Neka moj primer bude upozorenje svimoenjenima.

Poglavlje 10

Nagovetaji religije

Od moje este ili sedme pa do esnaeste godine iao sam u kolu i uio svakakvestvari, osim religije. Mogu da kaem da od uitelja nisam dobio ono to su mogli dami daju bez ikakvog napora sa njihove strane. Pa ipak sam te stvari sakupljao iz svog

okruenja. Izraz religija koristim u najirem smislu, podrazumevajui pod njimsamospoznaju ili znanje o sopstvu.Poto sam roen u vainavskoj veri, morao sam da esto odlazim u Haveli. Nikad

me nije privlaio. Nisam voleo njegov sjaj i pompu. Osim toga, ukalo se da se tamoodvijaju neke nemoralne stvari pa sam potpuno izgubio interesovanje za njega. Zatonita nisam ni mogao da dobijem od Havelija.

Ali, ono to nisam dobio tamo, dala mi je moja dadilja, stara porodina sluavkaije se ljubavi jo uvek seam. Ve sam rekao da je u meni postojao strah od duhova i

privienja. Ramba, tako se zvala sluavka, savetovala mi je da kao lek od straha

ponavljam Ramino27

ime. Imao sam vie poverenja u nju nego u njen lek, pa sam utako mladim godinama poeo da ponavljam Ramino ime da izleim svoj strah odduhova i utvara. Naravno, to nije dugo trajalo, ali dobro seme posejano u detinjstvune moe propasti uzalud. Mislim da je zahvaljujui semenu koji je posejala ta dobraena, Ramba, Ramino ime nepogreiv lek za mene danas.

Upravo u to vreme, jedan moj roak koji je bio posveenik Ramajane udesio je

da moj srednji brat i ja uimo Ram raksha28. Nauili smo je napamet i po pravilu jerecitovali svakog jutra nakon kupanja. Tu praksu smo sprovodili sve dok smo bili uPorbandaru. im smo stigli u Rakot, bila je zaboravljena. Nisam imao mnogo vere u

nju. Recitovao sam je delom zato to sam se ponosio to sam u stanju da recitujemRam raksha sa ispravnim izgovorom.

26


27/319

Ali, ono to je na mene ostavilo dubok utisak jeste itanje Ramajane pred mojimocem. Tokom jednog dela svoje bolesti, otac je boravio u Porbandaru. Tu je svakeveeri sluao Ramajanu. itao ju je veliki posveenik Rame - Lada Mahara izBilevara. Za njega se govorilo da se izleio od lepre ne nekim lekom, ve stavljajui

na obolele delove listove bilve29

koji su baeni nakon to bi bili ponueni likuMahadeva u hramu u Bilevaru, i tako to je redovno ponavljao Ramino ime. Prialose da ga je njegova vera odrala. To je moda istina, a moda i nije. U svakomsluaju, mi smo verovali u tu priu. A injenica je da je, kad je Lada Mahara poeoda ita Ramajanu, njegovo telo ve bilo u potpunosti izleeno od lepre. Imao jemelodian glas. Pevao je dohas (kuplete) i chopais (katrene) i tumaio ih, onda bi seizgubio u raspravi vodei i svoje sluaoce sa sobom. Mislim da mi je tada bilo trinaestgodina, ali se prilino dobro seam koliko sam bio oduevljen njegovim itanjem. Onoe postalo osnov mog dubokog potovanja prema Ramajani. Danas smatram

Tulsidasovu30Ramajanu najveim delom posveenike knjievnosti.

Nekoliko meseci nakon toga doli smo u Rakot. Tamo se nije itala Ramajana31.

Ali, itao se Bhagavat, na svaki ekadashi32dan. Ponekad bih prisustvovao itanju, alie itatelj bio neinspirativan. Danas vidim da je Bhagavat knjiga koja moe da probudi

verski ar. itao sam je na guaratiju sa velikim interesovanjem. Ali, kad sam uo

delove u originalu koje je itao pandit33 Madan Mohan Malavija tokom mogdvadesetjednodnevnog posta, poeleo sam da sam je mogao uti u detinjstvu odtakvog jednog posveenika, kako bih je zavoleo jo u mladosti. Utisci koji seformiraju u tim godinama duboko se ukorene u ovekovoj prirodi i neprekidno alim

to nisam bio te sree da ujem itanje iz vie dobrih knjiga te vrste u tom periodu.Ipak, u Rakotu sam stekao jednu ranu osnovu tolerancije prema svim granamahinduizma i srodnih religija. Otac i majka odlazili bi u Haveli, kao i u ivin i Raminhram, gde su vodili i nas mlade, ili bi nas onamo slali. ainski monasi esto su

poseivali mog oca, pa su ak prihvatali i hranu od nas, ne-aina. Sa ocem su vodilirazgovore o verskim i svetovnim pitanjima.

Pored njih, moj otac je imao i prijatelje muslimane i Parse34, koji su razgovarali sanjim o svojim verama, a on bi ih uvek sluao sa potovanjem a esto iinteresovanjem. Kao njegov negovatelj esto sam prisustvovao tim druenjima. Sve je

to usadilo u mene toleranciju prema svim verama.U to vreme, jedino je hrianstvo bilo izuzetak. Prema njemu sam oseao neku

vrstu odbojnosti. Za to je bilo razloga. U to vreme su hrianski misionari imali obiajda stoje na uglu nedaleko od kole i da propovedaju, sipajui uvrede o hindusima injihovim bogovima. To nisam mogao da podnesem. Samo sam jednom stao na tommestu da ih ujem, ali i to je bilo dovoljno da me odvrati od toga da ponovim tajeksperiment. Negde u to vreme sam uo da se jedan dobro poznati indus preobratio uhrianstvo. Po gradu se prialo da je prilikom krtenja morao da jede govedinu i pijealkohol, da je morao da promeni nain odevanja i da je otad poeo da izlazi odeven uevropsko odelo, ukljuujui i eir. Takve stvari su mi ile na ivce. Nema sumnje,mislio sam, religija koja primorava svoje vernike da jedu govedinu, piju alkohol i

27


28/319

menjaju nain odevanja ne zasluuje ni da ima ime. uo sam i da je taj skoranjipreobraenik ve poeo da vrea religiju svojih predaka, njihove obiaje i zemlju. Svete stvari stvorile su u meni odbojnost prema hrianstvu.

Ali, to to sam bi tolerantan prema drugim religijama nije znailo da sam imao bilo

kakvu ivu veru u Boga. Desilo se da sam, u to vreme, naiao na knjiguManusamriti35, koja je bila u zbirci moga oca. Pria o stvaranju i sline stvari nisu namene ostavile neki utisak, ve su, naprotiv, uinile da donekle postanem sklonateizmu.

Tu je bio jedan moj roak, koji je jo uvek u ivotu, iji sam intelekt visokocenio. Okrenuo sam se njemu sa mojim sumnjama. Ali, on nije mogao da ih razrei.Otpustio me je sa ovim odgovorom: Kad poraste, moi e da sam razrei tesumnje. Takva pitanja ne treba da se postavljaju u tvom uzrastu. Bio sam uutkan,ali ne i uteen. Poglavlja o ishrani i slino u Manusamritiju izgledalo mi je da se

suprotstavljaju svakodnevnoj praksi. Na moje sumnje i u to, dobio sam isti odgovor.Kad mi se intelekt vie razvije i kad budem vie itao, razumeu to bolje, rekaosam sebi.

U svakom sluaju, Manusamriti me nije tada nauio ahimsi. Ispriao sam priu otome kako sam jeo meso. Izgledalo je da Manusamriti to podrava. Takoe samoseao da je sasvim etiki ubijati zmije, bube i slino. Seam se da sam u tom uzrastuubijao bube i druge insekte, smatrajui to dunou.

Ali jedna stvar koja se duboko ukorenila u meni bila je da je moralnost osnovastvari, a da je istina sutina svake moralnosti. Istina je postala moj jedini cilj. Taj cilje svakog dana nastavljao da postaje sve vei, a moja definicija istine se sve vie

irila. Jedna pouna strofa na guaratiju obuzela mi je srce i um. Njena pouka -uzvrati zlo dobrim - postala je moja ideja vodilja. Za mene je to postala takva strastda sam poeo brojne eksperimente sa tim. Evo tih (za mene) udesnih stihova:

Za vr vode podari obilan obrok

Na ljubazan pozdrav duboko se pokloniObian novi uzvrati zlatom

Ako ti je ivot spasen, ivot ne krijTako potuj rei i dela mudrih

Oni svaku malu slubu desetostruko nagrauju.Ali istinski plemeniti znaju da su svi ljudi jednoI rado dobrotom uzvraaju uinjeno zlo.

Poglavlje 11

Priprema za Englesku

Poloio sam maturu 1887. Ona se tad odravala u dva centra, Ahmedabadu i

28


29/319

Bombaju. Opte siromatvo u zemlji je, prirodno, navodilo uenike iz Katijavada dase priklone bliem i jeftinijem centru. Siromatvo moje porodice me je takoe nagnalona isti izbor. To je bilo moje prvo putovanje iz Rakota u Ahmedabad, i to bez

pratnje.

Stariji iz moje porodice su hteli da nakon mature nastavim studije na fakultetu.Postojao je fakultet u Bavnagaru, kao i u Bombaju, a poto je onaj prvi bio jeftiniji,odluio sam da odem tamo i upiem fakultet Samaldas. Otiao sam, ali sam se naaou neprilici. Sve je bilo teko. Nisam mogao da pratim, a kamo li da se zainteresujem,za predavanja profesora. Nije to bila njihova greka. Profesori tog fakulteta smatranisu prvorazrednim. Ali, ja sam bio nezreo. Vratio sam se kui posle prvog semestra.

Pozvali smo Mavija Davija, mudrog i uenog bramina, starog prijatelja isavetnika porodice. On je zadrao vezu sa mojom porodicom i nakon smrti moga oca.Posetio nas je tokom mog kolskog raspusta. U razgovoru sa mojom majkom istarijim bratom raspitivao se o mojim studijama. Nakon to je uo da sam se upisaona fakultet Samaldas, rekao je: Vremena su se promenila. Niko od vas ne moeoekivati da e naslediti visok poloaj vaeg oca bez odgovarajueg obrazovanja.Poto ovaj deak jo uvek studira, treba da se pobrinete da zadri taj poloaj.Trebae mu etiri-pet godina da diplomira, ime u najboljem sluaju moe dobiti

posao sa platom od ezdeset rupija, ali ne i posao predsednika vlade. Ako upie prava,kao moj sin, trebae mu due, a dotle e biti gomila pravnika koja e pretendovati nataj poloaj. Ja bih radije da ga poaljete u Englesku. Moj sin, Kevalram, kae da jeveoma lako postati pravnik. Vratie se za tri godine. Pomislite na onog pravnika kojise tek vratio iz Engleske. Kako otmeno ivi! Da je traio, mogao je da postane

premijer. Svesrdno vam preporuujem da poaljete Mohandasa u Englesku jo ovegodine. Kevalram ima mnogo prijatelja u Engleskoj. On e im poslati propratno pismoi Mohandasu e tamo biti ugodno.

oii, kako smo tada zvali starog Mavija Davija, okrenuo se prema meni sapotpunim poverenjem i upitao me: Zar ne bi radije otiao u Englesku nego dastudira ovde? Nisam mogao da zamislim nita poeljnije od ovog predloga.Izbegavao sam svoje teke studije. Poskoio sam na ovaj predlog i rekao da bi bilonajbolje da odem to pre. Nije bilo lako brzo poloiti prijemne ispite. Zar ne bihmogao da budem poslat da se pripremim za medicinu?

Moj brat me je prekinuo: Ocu se to nikad nije svialo. Imao je tebe na umu kade rekao da vainave ne treba da se bave seciranjem leeva. Otac je nameravao da sebavi pravom.

oi mu je upao u re: Ja se ne protivim medicinskoj profesiji kao Gandii.ae astre nisu protiv toga. Ali, diploma medicine nee od tebe uiniti efa kabineta,

a ja hou da bude ef kabineta, a ako je mogue, i neto bolje. Samo na taj nainmoe da stavi pod svoju brinu zatitu svoju veliku porodicu. Vremena se brzomenjaju i postaju sve tea svakog dana. Najmudrije je zato da postane pravnik.Okrenuvi se mojoj majci, on ree: Sad moram da idem. Moli se i duboko razmisli o

ovome to sam rekao. Kad doem ovde sledei put, oekujem da ujem opripremama za Englesku. Ali, postarajte se da me obavestite ako mogu da pomognem

29


30/319

na bilo koji nain.

oi ode, a ja poeh da zidam kule u vazduhu.Moj stariji brat se duboko zamislio. Kako da sakupi sredstva da me poalje? I

moe li da ima poverenja da tako mladu osobu kao to sam ja poalje samu u

inostranstvo? Majka je bila uasno zbunjena. Nije joj se sviala pomisao da se rastaneod mene. Evo kako je pokuala da odugovlai: Stric, rekla je, je sada najstariji lanporodice. Njega prvog treba konsultovati. Ako se on sloi, razmotriemo tu stvar.

Moj brat je imao drugaiju ideju. Rekao mi je: Mi imamo odreene zasluge udravi Porbandar. Gospodin Leli je upravnik. On ima visoko miljenje o naoj

porodici, a stricem je zadovoljan. Sasvim je mogue da bi on mogao da obezbediodreenu pomo drave za tvoje obrazovanje u Engleskoj.

Meni se sve to svidelo i spremio sam se da poem u Porbandar. Tad nije biloeleznice. Bilo je to putovanje od pet dana volovskom zapregom. Ve sam rekao da

sam bio straljiv. Ali u tom trenutku je moja straljivost nestala pred eljom da idem uEnglesku, koja me je potpuno obuzela. Iznajmio sam volovska kola do Doraija, a odDoraija sam uzeo kamilu kako bih stigao u Porbandar dan ranije. To je bilo moje

prvo jahanje na kamili.

Stigao sam najzad, poklonio se mom stricu i sve mu ispriao. On je promislio otome i rekao: Nisam siguran da li neko moe da ostane u Engleskoj bez tete posvoju religiju. Po svemu to sam uo, sumnjam da moe. Kad se sretnem sa timvelikim pravnicima, ne vidim razliku izmeu njihovog ivota i ivota Evropljana. Oninemaju nikakvih skrupula to se tie hrane. Cigare ne vade iz usta. Besramno seoblae kao Englezi. Sve to nije u skladu sa naom porodinom tradicijom. Uskoro u

poi na hodoae i nije mi ostalo da ivim jo mnogo godina. Na pragu smrti, kakobih mogao da se usudim da ti dopustim da ode u Englesku, da pree more? Ali, ja tineu stajati na putu. Ono to je stvarno bitno jeste dozvola tvoje majke. Ako ti onadopusti, onda sa sreom! Reci joj da se neu meati. Ii e sa mojim blagoslovima.

Nisam ni mogao da oekujem nita drugo od Vas, rekoh ja. Pokuau daprivolim moju majku. Ali, zar me ne biste preporuili g. Leliju?

Kako da to uradim? ree on. Ali on je dobar ovek. Trai sastanak i reci mu ukakvom smo srodstvu. Svakako e te primiti i moda e ti i pomoi.

Ne mogu da kaem zato mi ujak nije dao neku preporuku. Magloviti mi se iniloda on okleva da direktno uestvuje u mom odlasku u Englesku, to je po njemu bioneverniki in.

Pisao sam g. Leliju, koji me je zamolio da ga posetim u njegovoj rezidenciji.Video me je dok se penjao stepenicama i rekavi osorno: Najpre diplomiraj pa ondadoi da me poseti. Nikakva pomo ti se ne moe dati sada, pourio je uz stepenice.Ja sam se bogzna kako pripremio da se vidim sa njim. Paljivo sam nauio nekolikoreenica, duboko mu se poklonio i pozdravio ga sklopljenim rukama. Ali bez uspeha!

Pomislio sam na nakit moje ene. Pomislio sam na mog starijeg brata u koga samimao krajnje poverenje. Bio je preterano velikoduan, a voleo me je kao svog sina.

Vratio sam se u Rakot iz Porbandara i ispriao ta se sve desilo. Posavetovao

30


31/319

sam se sa oiijem, koji je, naravno, predloio da se ak i zaduimo ako je nuno.Predloio sam da prodamo nakit moje ene, to bi nam moglo doneti dve ili tri hiljaderupija. Moj brat je obeao da e nekako nai novac.

Ali, moja majka je jo uvek bila nevoljna. Poela je da postavlja detaljna pitanja.

eko joj je rekao da se mladi u Engleskoj izgube. Drugi su govorili da ponu da jedumeso, a trei da tamo ne mogu da ive bez alkohola. ta ti kae na sve to? upitalame je, na ta sam odgovorio. Zar mi nee verovati? Zaldinjem se da neu probatinijednu od tih stvari. Da stvarno postoji opasnost, zar bi me oii pustio da idem?

Imam poverenja u tebe, odgovorila je. Ali kako ti mogu verovati kad si u

dalekoj zemlji? Zbunjena sam i ne znam ta da radim. Pitau Beari svamija36.

Beari Svami je nekad bio modh banija, ali je sada postao ainski monah. Kao ioii, i on je bio porodini savetnik. Pritekao mi je u pomo i rekao: Neka se deaksveano obavee na tri stvari, pa onda moe da ide. Zakleo me je a ja sam se

zarekao da neu pipnuti vino, ene i meso. Nakon toga, majka mi je dala svojedoputenje.U koli su priredili sveani oprotaj. Nije bilo uobiajeno da mladi iz Rakota ide

u Englesku. Napisao sam nekoliko rei zahvalnosti. Meutim, jedva da sam mogao daih izgovorim. Seam se da mi se vrtelo u glavi, a celo telo mi je drhtalo kad sam ustaoda ih proitam.

Sa blagoslovom starijih, poao sam u Bombaj. To je bilo moje prvo putovanje izRakota u Bombaj. Brat me je pratio. Ali, ima mnogo toga to moe da krenenaopako. Bilo je tekoa sa kojima sam morao da se suoim u Bombaju.

Poglavlje 12

Izoptenik

Sa majinim doputenjem i blagoslovom oduevljeno sam se uputio u Bombaj,ostavivi kod kue suprugu sa bebom od nekoliko meseci. Meutim, kad sam tamostigao, prijatelji su rekli mom bratu da je u junu i julu Indijski okean uzburkan i da,

poto mi je to prvo putovanje, ne bi trebalo da me puste da putujem pre novembra.eko nas je takoe obavestio da je jedan parobrod upravo potonuo u oluji. To je

uznemirilo mog brata i on je odbio da preuzme rizik da me pusti da otplovim odmah.Ostavivi me sa jednim prijateljem u Bombaju, vratio se u Rakot na svoju dunost.

ovac za moje putovanje ostavio je na uvanje kod uraka i zamolio neke prijateljeda mi prue svaku pomo koja bi mi mogla zatrebati.

Vreme me je pritiskalo u Bombaju. Neprekidno sam sanjao o odlasku u Englesku.

U meuvremenu je ljude iz moje kaste uznemirilo to to idem u inostranstvo.ijedan modh banija nije dosad bio u Engleskoj, a ako bih se ja usudio da to uradim,

trebalo bi da budem kanjen! Sazvana je opta skuptina kaste i ja sam pozvan da sepojavim na njoj. Otiao sam. Sada sam iznenada uspeo da skupim hrabrost za kakvu

31


32/319

dotad nisam znao. Bez ikakvog straha i bez i najmanjeg oklevanja pojavio sam se naskupu. et - poglavar zajednice i moj daleki roak koji je bio u vrlo dobrim odnosimasa mojim ocem - ovako mi se obratio: Po miljenju kaste, tvoj predlog da ide uEnglesku nije ispravan. Naa vera zabranjuje putovanja u inostranstvo. Osim toga,uli smo da se tamo ne moe iveti a da se ne prekri naa vera. Mora se jesti i piti saEvropljanima!

Na ta sam odgovorio: Uopte ne mislim da se odlazak u Englesku protivi naojveri. Nameravam da tamo nastavim studije. Ve sam se sveano zavetovao majci dau se uzdrati od tri stvari kojih se najvie bojite. Siguran sam da u biti zatienzakletvom.

Ali mi ti kaemo, odgovorio je et, da tamo nije mogue ouvati nau veru.Poznati su ti moji odnosi sa tvojim ocem i mora da poslua moj savet.

Poznati su mi ti odnosi, rekao sam. I Vi ste mi kao stariji u porodici. Ali, ovde

sam bespomoan. Ne mogu da izmenim moju odluku da idem u Englesku. Oevprijatelj i savetnik, koji je ueni bramin, nema primedbi na moj odlazak u Englesku, ai majka i brat su mi dali doputenje.

Zar e se ogluiti o naredbe tvoje kaste?

Zaista sam bespomoan. Mislim da kasta ne treba da se mea u ovu stvar.

To je razbesnelo eta. Opsovao me je. Sedeo sam nepomino. Tako je etizrekao svoju naredbu: Ovog deka treba tretirati kao izoptenog od danas. Ko godmu pomogne ili ode da ga vidi na doku bie kanjen globom od jedne rupije i etiriane.

Ta naredba nije imala uticaja na mene i otiao sam od eta. Ali, pitao sam se kakoe ovo primiti moj brat. Sreom, ostao je vrst i pisao mi da bi me uverio da imamnjegovo doputenje da idem, uprkos etovoj naredbi.

Ali, ovaj incident mi je doneo vie strepnji nego ikad to se tie plovidbe. ta bi sedesilo ako bi uspeli da pritisnu mog brata? Pretpostavimo da se desi neto

nepredvieno? I dok sam tako brinuo za svoju sudbinu, uo sam da jedan vakil37 izDunagada ide u Englesku, da dobije naimenovanje za advokata, brodom kojiisplovljava 4. septembra Naao sam se sa prijateljima ijoj me je brizi moj brat

preporuio. Oni su se takoe sloili da ne treba da propustim priliku da idem u

takvom drutvu. Nije bilo vremena za gubljenje. Telegrafisao sam bratu zadoputenje, a on se sloio. Zamolio sam uraka da mi da novac. Ali on se pozvao naetovo nareenje i rekao da ne moe da dopusti da izgubi kastu. Onda sam potraio

porodinog prijatelja i zatraio od njega da mi pomogne to se tie moje plovidbe iraznih ostalih stvari i da od mog brata zatrai da mu nadoknadi pozajmicu. Taj

prijatelj ne samo da je bio toliko dobar da je prihvatio moju molbu, ve me je iohrabrio. Bio sam mu veoma zahvalan. Delom novca sam odmah platio plovidbu.Onda sam se opremio za putovanje. Bio je tu jo jedan prijatelj koji je imao iskustvau takvim stvarima. Naruio mi je odeu i druge stvari. Neki delovi odee su mi sesviali, a neki uopte nisu. Kravate, koje sam kasnije uivao da nosim, tada su mi bile

odvratne. Kratki sako sam smatrao raskalanim. Ali ta odbojnost nije bila nita premamojoj elji da idem u Englesku, koja je preovlaivala u meni. Imao sam dovoljno i da

32


33/319

mi ostane uteevine za putovanje. Prijatelji su mi rezervisali krevet u istoj kabini sag. Trijambakraijem Mazmuarom, vakilom iz Dunagada. Takoe su me preporuilinjemu. On je bio iskusan zreo ovek i poznavao je svet. Ja sam tek bio mladi odosamnaest godina bez ikakvog svetskog iskustva. G. Mazmudar je rekao mojim

prijateljima da ne brinu za mene.

Najzad sam isplovio iz Bombaja 4. septembra.

Poglavlje 13

Najzad u Londonu

isam uopte oseao morsku bolest. Ali, kako su dani prolazili, postao sam

uznemiren. Stideo sam se da razgovaram ak i sa stjuardom. Bio sam potpunonenaviknut da govorim engleski, a osim g. Mazmudara, svi putnici druge klase bili suEnglezi. Sa njima nisam mogao da razgovaram. Jer, retko sam mogao da ih razumemkad bi mi se obratili, a ako bih i razumeo, nisam umeo da odgovorim. Morao sam dauobliim svaku reenicu u glavi pre nego to je izgovorim. Nisam znao da se sluimnoem i viljukom, a nisam se usuivao da pitam koja jela na jelovniku ne sadremeso. Zato nikad nisam jeo za stolom, ve u kabini, a jeo sam uglavnom slatkie ivoe koje sam poneo sa sobom. G. Mazmudar nije imao nikakvih problema i druiose sa svima. Slobodno se kretao po palubi, dok sam se ja po itav dan krio u kabini,

usuujui se da izaem na palubu samo kad je bilo malo putnika. G. Mazmudar me jestalno molio da se druim sa putnicima i da slobodno priam sa njima. Rekao mi je dapravnici treba da imaju dug jezik i priao mi je o svojim pravnikim iskustvima.Savetovao mi je da iskoristim svaku priliku da govorim engleski i da ne obraam

panju na greke koje su neminovne kad govorimo stranim jezikom. Ali ja nikakonisam mogao da pobedim svoju stidljivost.

Jedan engleski putnik, koji mi se ljubazno obratio, uvukao me je u razgovor. Bioe stariji od mene. Pitao me je ta jedem, ta sam, kuda idem, zato se stidim i slino.

Posavetovao me je da jedem za stolom. Smejao se mom insistiranju da izbegavammeso i rekao mi prijateljski, dok smo plovili Crvenim morem: Sve je do sada bilo uredu, ali moraete da promenite svoju odluku kad uemo u Biskajski zaliv. A uEngleskoj je toliko hladno da se ne moe preiveti bez mesa.

Ali, ja sam uo da ljudi tamo mogu da ive bez mesa, rekao sam.

Verujte da je to izmiljotina, odgovorio je. Niko tamo ne ivi, koliko znam, ada ne jede meso. Zar ne vidite da vas ne nagovaram da pijete alkohol iako ga ja

pijem? Ali zaista mislim da treba da jedete meso, jer bez njega ne moe da se ivi.

Zahvaljujem Vam na ljubaznom savetu, ali sveano sam se zakleo majci da neuni pipnuti meso, pa ne mogu ni da zamislim da ga jedem. Ako ustanovim da ne mogu

bez njega, radije u se vratiti u Indiju nego da ga jedem samo da bih ostao tamo.Uli smo u Biskajski zaliv, ali nisam osetio potrebu ni za mesom ni za alkoholom.

33


34/319

Posavetovali su me da sakupim dokaze da sam se uzdravao od mesa i zamolio sammog prijatelja da mi napie potvrdu. On mi je to rado dao i neko vreme sam je uvao.Ali, kad sam kasnije video da ljudi mogu da dobiju takva svedoanstva iako jedumeso, ono je izgubilo svu privlanost za mene. Ako se mojoj rei ne veruje, kakvakorist da imam potvrdu o tome?

Stigli smo u Sauthempton, koliko se seam, u subotu. Na brodu sam nosio crnoodelo jer sam belo flanelsko odelo koje su mi kupili prijatelji nameravao da obuemkad stignemo. Mislio sam da e mi belo bolje pristajati kad se iskrcam, pa sam se takoi obukao u beli flanel. Bio je ve kraj septembra pa je ispalo da sam jedino ja bio takoobuen. Videvi da tako ine mnogi, mislio sam da moram i ja, pa sam ostavio savmoj prtljag, ukljuujui i kljueve, kod agenture Grindlay & Co.

Nosio sam etiri pisma preporuke: za dr P. . Mehtu, g. Dalpatrama uklu,advokata, princa Ranitinija i Dadabaija Naodoija. Neko nabrodu nam je

posavetovao da se smestimo u hotel Viktorija u Londonu. Sa g. Mazmudarom sam seuputio tamo. Nain na koji sam bio obuen ve je inio da se oseam postieno. Akad su mi u hotelu rekli da neu moi da podignem svoje stvari od Grindlija sutra,

poto je nedelja, bio sam oajan.

Dr Mehta, kome sam telegrafisao iz Sauthemptona, navratio je ve oko osam teveeri. Srdano me je pozdravio. Nasmejao se mom flanelskom odelu. Sluajno samuzeo njegov eir i pokuavajui da vidim koliko je gladak, prevukao sam rukom usuprotnom smeru i poremetio dlaice. Dr Mehta je malo ljutito pogledao ta radim izaustavio me je. Ali, teta je ve bila uinjena. Ova epizoda je bila upozorenje zaubudue. To je bila prva lekcija o evropskoj etikeciji u ije je me detalje dr Mehta

aljivo uputio. Ne diraj tue stvari, rekao je. Ne postavljaj pitanja koja su kod nasu Indiji uobiajena prilikom prvog upoznavanja; ne priaj preglasno; ljudima se urazgovoru ne obraaj sa ser, kao to se to radi u Indiji; samo se sluge i potinjeniobraaju svojim gospodarima na taj nain. I tako dalje, i tako dalje. Rekao je i da jehotel vrlo skup, pa mi je preporuio porodini smetaj. Tu temu smo odloili do

ponedeljka.G. Mazmudar i ja smo ustanovili da je hotel samo neugodna epizoda. Osim toga,

bio je vrlo skup. Ali, tu je bio i Sindi, saputnik sa Malte, koji se sprijateljio sa g.Mazmudarom, a poto nije u Londonu bio stranac, ponudio se da nam pronae

smetaj. Sloili smo se i u ponedeljak, im smo dobili na prtljag, platili smo raune ipoli u sobe koje je za nas iznajmio prijatelj Sindi. Seam se da je moj hotelski rauniznosio tri funte. Uprkos toj skupoi, praktino sam gladovao. Jer, nita mi nije

prijalo. Kad mi neto nije prijalo, traio sam neto drugo, ali sam svejedno morao daplatim oba jela. Tako je ispalo da sam sve vreme zavisio od zaliha koje sam doneo izBombaja.

Bilo mi je vrlo neugodno ak i u novim sobama. Stalno sam mislio na moj dom imoju zemlju. Neprestano sam mislio na majinu ljubav. Nou bi mi suze tekle nizobraze, a svakakve uspomene na dom nisu mi dale da spavam. Nisam mogao da

podelim svoju tugu ni sa kim. Pa ak i da sam mogao, kakva korist? Bio samneutean. Sve oko mene bilo mi je strano: ljudi, obiaji, ak i njihovi domovi. Bio sam

34


35/319

potpuni novajlija to se tie engleske etikecije , pa sam stalno morao da budem naoprezu. Bila je jo jedna nezgodna stvar to se tie zaveta na vegetarijanstvo. Ona jelakoja sam mogao da jedem bila su neukusna i bljutava. Tako sam se naao izmeuScile i Haribde. Engleska mi je bila nepodnoljiva, ali da se vratim u Indiju, na tonisam mogao ni da pomislim. Sada, kada sam ve tu, moram da zavrim te tri godinestudija, rekao mi je unutranji glas.

Poglavlje 14

Moj iz

Documents

Mahatma Gandi - Autobiografija.pdf