VELIKA POVELJA O SLOBODAMA (1215)*)
PAGE 1 / 4
Magna Carta Libertatum, 1215 - odlomci
VELIKA POVELJA O SLOBODAMA (1215)*)
Magna carta libertatum - odlomci -Jovan, po milosti bojoj kralj
Engleske, senjor Irske, hercog Normandije i Akvitanije i grof Anu-a
pozdravlja inovnike umskih uprava, erife, bejlife sluge i sve
slubenike i vernike. Znajte da smo mi prema bojem ukazivanju i za
spas nae due i svih prethodnika i naslednika naih, u ast boga i za
velianje svete crkve i za poboljanje kraljevstva naeg, po svetu
vrlo uvaenih oeva naih (sledi nabrajanje crkvenih kraljevskih
savetnika) i blagorodnih mueva (sledi nabrajanje najbliih
kraljevskih savetnika svetskih aristokrata) i drugih vernika
naih:1. Prvo, pred bogom smo dali pristanak i ovom naom poveljom za
vena vremena potvrdili, u nae ime i u ime naih naslednika, da
engleska crkva bude slobodna i da u celini uiva svoja prava i svoju
neprikosnovenu slobodu. To proizilazi iz toga to smo slobodu izbora
kao najvaniju i najneophodnju engleskoj crkvi, mi, po naoj pravoj i
dobroj volji, jo pre nesporazuma koji je izbio izmeu nas i naih
barona, podarili i naom poveljom potvrdili i to smo primili njenu
potvrdu od sinjora pape Inoentija Treeg, koju emo i mi potovati i
elimo da je savesno i za veita vremena potuju i nai naslednici.
Podarili smo ta-koe, na veita vremena svim slobodnim ljudima naeg
kraljevstva za nas i nae naslednike sve dolenapisane slobode, da bi
ih oni i njihovi naslednici imali i uivali od nas i odnaih
naslednika.
9. Ni mi, ni nai inovnici neemo oduzimati za dug ni zemlju ni
prihode sa nje sve dok je pokretnina dunika dovoljna za isplatu
duga; ni jemci samog dunika nee biti prinueni da plaaju njegov dug
sve dok sam glavni dunik bude u stanju da ga otplauje. Ako glavni
du-nik ne buae u mogunosti da plati dug, ako nema odakle da ga
isplati jemci odgovaraju za dug i ako ele mogu dobiti zemlju i
prihode dunika i mogu ih koristiti sve dok ne dobiju naknadu za dug
koji su oni pre toga za njega isplatili, osim ako glavni dunik ne
dokae da se ve obraao sa tim jemcima.
12. Ni novac za oslobaanje od vojnog roka, ni dabine ne treba
uzimati u naem kraljevstvu drukije ve prema optem savetu naeg
kraljevstva, osim za na otkup iz ropstva ili za proizvoenje u
viteza naeg prvenca sina ili za prvi brak nae prvoroene erke;i za
ovo treba davati samo umerene dabine; slino treba postupati i u
odnosu na dabine za grad London.
13.1 grad London treba da uiva sve drevne slobode i svoje
slobodne obiaje kako na kopnu, tako i na moru. Osim toga mi elimo i
doputamo da svi drugi gradovi, gradii, naselja i luke uivaju sve
slobode i svoje slobodne obiaje.
14. A da bismo imali opti savet kraljevstva za ustanovljavanje
dabina u drugim sluajevima osim u tri gore navedena sluaja, ili za
odreivanje sume koja se daje za osloboenje od vojnog roka, mi emo
narediti da se naim pismom i sa naim peatom pozovu arhiepiskopi,
episkopi, opati, grofovi i striji baroni; i soim toga narediemo da
se preko erifa i bej-lifa bez razlike, poyou svi oni koji dre
zemlju neposredno od nas narediemo da ih sve pozovu za odreeni dan,
tj. najmanje 40 dana pre roka i na odreeno mesto; u svim tim
pozivnim pismima objasniemo razlog pozivanja, pa kada na taj nain
budu razneti pozivi, u odreeni dan e se pristupiti poslu uz uee i
savet onih koji su prisutni, ak i ako ne dou svi pozvani.
15. Ubudue mi neemo nikome dozvoliti da ubira dabine od svojih
slobodnih ljudi, osim za svoj otkup iz ropstva ili za proizvoenje u
viteza svog sina prvenca ili za prvi brak svoje prvoroene erke, ali
i u ovim sluajevima treba uzimati samo umerene dabine.
16. Niko se ne moe prinuditi da za svoj viteki posed ili za
drugi zemljoposed slui vie od onoga koliko mu sleduje.
17. Opte tube ne treba podnositi naoj kuriji; one treba da se
razmatraju na bilo kom odreenom mestu.
18. Isleivanje o novim zauzeima poseda o smrti prethodnika ili o
darivanju parohija mogu se vriti samo u svojim grofovijama i to na
ovaj nain; mi, ili ako se mi budemo nalazili van granica
kraljevine, na vrhovni justicijarij slae u svaku grofoviju etiri
puta godinje dve sudije, koji zajedno sa etvoricom viteza iz svake
grofovije, koje izaberu grofovi, treba odreenog dana i na odreenom
mestu u grofoviji da ispitaju gore navedeni pokretni sudovi
(assizes).
19. I ako na dan odreen za sastanak grofova gore navedeni assizi
(pokretni sudovi) ne mogu razmatrati stvar, onda treba da ostane
toliko vitezova i zemljoposednika od onih koji su tog dana
prisustvovali sastanku grofova, da bi se uz njihovu pomo mogla
sastaviti sudska presuda prema tome da li je stvar koja podlei
njihovom reenju vie ili manje vana.Slobodan ovek e se kanjavati za
malu krivicu samo prema vrsti krivice, a za veu krivicu e se
kanjavati prema vanosti krivice, pri emu treba da ostane
neprikosnovena njegova osnovna imovina; tako e se kanjavati i
trgovac i njegova roba ostaje neprikosnovena: i kmetovi e se tako
kanjavati i njihov e imetak ostati neprikosnoven ukoliko i oni budu
podvrgnuti kanjavanju sa nae strane, i nijedna od gorenavedenih
kazni nee se izricati bez zakletve estitih ljudi, suseda
(okrivljenih).
20. Slobodan ovek e se kanjavati za malu krivicu samo prema
vrsti krivice, a za veu krivicu e se kanjavati prema vanosti
krivice, pri emu treba da ostane neprikosnovena njegova osnovna
imovina; tako e se kanjavati i trgovac i njegova roba ostaje
neprikosnovena; i kmetovi e se tako kanjavati i njihov e imetak
ostati neprikosnoven ukoliko i oni budu podvrgnuti kanjavanju sa
nae strane, i nijedna od gorenavedenih kazni nee se izricati bez
zakletve estitih ljudi, suseda (okrivljenih).
21. Grofovi i baroni e se kanjavati samo u prisustvu svojih
perova i samo prema vrsti krivice.
22. Sveteno lice e se kanjavati u svojstvu, draoca svog
svetovnog poseda na isti nain kao i drugi gore navedeni (draoci), a
ne prema veliini svojih crkvenih beneficija.
23. Ni optina, niti pojedinci ne treba da budu prisiljeni da
grade, mostove na rekama, osim onih koji su po pravu iz davnina
obavezni da to rade.
24. Nj erif, ni constable, ni coroner, ni drugi nai inovnici ne
treba da reavaju o stvarima iz nadlenosti nae krune.
25. Sve grofovije i njihove administrativne jedinice sa
izuzetkom naih kraljevskih poseda treba da se izdaju pod zakup u
korist dravnih prihoda uz naknadu koja je od davnina ustanovljena
bez ikakvih dodataka.
28. Ni constable, ni bilo koji drugi na inovnik ne treba da
uzima bilo od koga ito ili drugu imovinu ukoliko odmah ne isplati
za njih novac ili ne dobije od prodavca dobrovoljnu saglasnost za
odlaganje (isplate). '
29. Nijedan constable ne treba da prisili viteza da mu u novcu
plaa za uvanje zamka, ako ovaj eli lino da ga uva ili ako to uini
preko drugog estitog oveka, ukoliko on sam to ne moe initi iz
opravdanih razloga; a ako ga mi povedemo ili poaljemo u pohod, onda
se on oslobaa od obaveze uvanja zamka srazmerno vremenu koliko je
bio u pohodu po naoj naredbi.
30. Nijedan na erif ili njegov pomonik ili bilo ko drugi ne
treba da uzima konje ili zapregu od nekog slobodnog oveka za
prevoz, bez saglasnosti tog slobodnog oveka.
31. Ni mi, niti nai inovnici neemo uzimati umu za utvrenja ili
za druge nae potrebe bez saglasnosti onoga kome uma pripada.
32. Mi neemo zadravati za sebe zemlju onih koji su okrivljeni za
teka zloinstva due od godinu dana a posle toga e se ta zemlja
vratiti senjorima tih imanja.
33. Sve brane u budunosti treba da budu potpuno uklonjene, sa
Temze i sa Medue i u itavoj Engleskoj, osim morskih obala.
34. Ne treba ubudue da se izdaje naredba nazvana Praecipe bilo
kome o bilo kakvom zemljoposedu, usled ega bi slobodan ovek mogao
da izgubi svoju kuriju.
38. Ubudue nikakav inovnik ne treba da poziva bilo koga na
odgovornost (na sud, primenom ordalije)6 samo na osnovu svoje
sopstvene usmene izjave, bez poziva svedoka koji zasluuju
poverenje.
39. Nijedan slobodan ovek nee biti uhapen ili zatvoren u tamnicu
ili lien poseda, ili nee biti stavljen van zakona, ili izgnan, ili
na bilo koji (drugi) nain unesreen, niti emo mi uiniti ma ta protiv
njega to po zakonskoj presudi ne odgovara njegovim pravima i to
nije saglasno zakonu zemlje.40. Nikome neemo prodavati pravo i
pravednost, nikoga neemo liiti njih ili ga ometati u njegovom
vrenju.
41. Svi trgovci imae pravo da slobodno i bezbedno odlaze iz
Engleske i da dolaze u Englesku, da borave i da putuju po
Engleskoj, kako kopnom, tako i vodom u cilju kupovine i prodaje bez
ikakvih nezakonitih carina, plaajui samo starinsku i pravednu,
obiajima utvrenu ca-rinu izuzev za vreme rata i ukoliko su iz
zemlje koja ratuje sa nama; ako se takvi nau kod nas u poetku rata,
treba da budu zadrani bez tete po njihovo telo i imovinu, dok mi
ili na vrhovni justiciarij ne sazna kako se u zemlji koja ratuje
protiv nas ophode sa trgovcima nae zemlje koji se tamo nalaze i ako
su nai tamo u bezbednosti, onda i ovi u naoj zemlji treba da budu u
bezbednosti.
43. Neka svakom ubudue bude dozvoljeno da odlazi iz naeg
kraljevstva i da se potpuno bezopasno vraa kopnom i vodom, samo ako
nam je ostao veran; izuzetak se ini u interesu opte koristi za
kraljevstvo i to samo za izvesno kratko vreme u toku rata;
izuzimaju se- zatvorenici i oni koji su saglasno zakonu kraljevstva
stavljeni van zakona, a takoe i ljudi iz zemlje koja ratuje sa
nama, i trgovci sa kojima treba postupati tako kako je gore
reeno.
45. Mi emo imenovati sudije, constable, erife i njihove pomonike
samo izmeu onih koji znaju zakon kraljevstva i koji ele da ga
savesno sprovode.
47. .Sve ume koje su za nae vreme postale neotuive kraljevske
ume treba odmah da prestanu to da budu; tako treba postupati i sa
rekama koje smo mi proglasili neotuivim.
52. Ako smo mi nekoga bez zakonske presude perova liili
(njegove) zemlje, (njegovih) zamkova (njegovih) sloboda ili
njegoviih prava, mi emo mu ih odmah vratiti, a ako je u vezi s tim
podneta tuba, neka ona bude reena presudom dvadeset i pet barona o
kojima se dole govori kada je re o garanciji mira; to se tie svega
onoga ega je neko bio lien bez zakonite presude svojih perova, od
strane kralja Henrika, naeg oca ili kralja Riarda, naeg brata a to
se nalazi u naim rukama ili u posedu drugih uz nae obezbeenje mi
emo to odloiti do isteka uobiajenog roka predvienog za krstaki rat;
izuzetak predstavlja ono zato je ve podneta tuba ili izvreno
isleivanje po naem nalogu datom pre naeg polaska u krstaki rat;
kada se mi vratimo sa hodoaa ili ako se dogodi da se uzdrimo od
putovanja na hodoae mi emo odmah u vezi s tim pre-duzeti ono to je
potpuno pravedno.
55. Sve carine koje su nama plaene nepravedno i protiv zakona
zemlje, i sve kazne, naplaene nepravedno i protiv zakona zemlje,
neka se predaju potpunom zaboravu ili neka se sa njima postupa
prema presudi dvadesetpet barona o kojima se dole govori kada je re
o garanciji mira, ili po presudi veine njih zajedno sa gore
pomenutim Stefanom, kenterberiskim arhiepiskopom, ako je on u
mogunosti da prisustvuje, i s drugima koje on eli zbog toga da
povede sa sobom; a ako on nije u mogunosti da prisustvuje, neka se
ipak reava i bez njega, ali tako da ukoliko se u slinoj tubi
pojavljuje neko ili neki od dvadeset i pet gorenavedenih barona oni
se izuzimaju a ukoliko se radi o reavanju takve tube na njihovo
mesto, i to samo za taj sluaj, ostali iz ovih dvadeset i pet
imenuju druge koji polau zakletvu.
60. Sve ove gorenavedene obiaje i slobode za koje ste vi
izvoleli priznati da ih se treba pridravati u naem kraljevstvu,
ukoliko se to tie nas u odnosu prema naim vazalima, svi u naoj
kraljevini kako svetovna, tako i duhovna lica, obvezni su da ih se
pridravaju ukoliko se to tie njih u odnosu prema njihovim
vazalima.
61. Poto smo mi u ime boga i radi unapreenja naeg kraljevstva i
uspenijeg smirenja razdora koji se pojavio izmeu nas i naih barona
sve gore navedeno podarili, elei da se oni time koriste vrsto i
odluno za veita vremena, izdajemo i darujemo im dolenapisanu
garanciju: da baroni izaberu prema svojoj elji dvadeset i pet
barona iz kraljevstva, koji treba svim silama da se pridravaju i da
uvaju i da i druge prisiljavaju da se pridravaju mira i sloboda
koje smo im mi podarili iovom naom poveljom potvrdili, tako da
ukoliko mi ili na justiciarij ili bejlifi nai ili bilo ko od naih
slugu u neemu protiv nekoga pogrei ili neki lan mira ili garancije
narui i to naruavanje potvrde etiri od dvadeset i pet gorenavedenih
barona, onda e se ta etiri barona javiti nama ili u sluaju da se mi
nalazimo van granica kraljevine naem justiciariju ukazujui nam na
naruavanje i zahtevae da mi bez oklevanja to ispravimo. A ako mi ne
ispravimo naruavanje ili, u sluaju da senalazimo van granica
kraljevstva to ne ispravi na justiciarij u toku etrdeset dana,
raunajui od vremena kada je bilo ukazano na to naruavanje nama, ili
ako smo se mi nalazili van granica domovine, naem justiciariju,
onda gorenavedena etiri barona saoptie to ostalim od dvadeset i pet
barona i tih dvadeset i pet barona e nas zajedno sa itavom zemljom
prinuavati i prisiljavati na sve mogue naine tj. putem oduzimanja
zamkova, zemlje, poseda i svim ostalim sredstvima dok saglasno
njihovoj odluci ne bude ispravljeno naruavanje. Pri tome ostaje
neprikosnovena naa linost i linost nae kraljice i nae dece; a kada
se ovo ispravi, oni e nam opet biti pokorni kao to su i pre bili. I
ko u zemlji eli, moe se zakleti da e radi izvrenja svega gore
navedenog biti pokoran naredbama gore navedenih dvadeset i pet
barona i da e nas, srazmerno svojoj snazi, prisiljavati zajedno sa
njima, a mi otvoreno i slobodno dozvoljavamo svakome ko to eli da
se zakune i nikada nikoga neemo spreiti da poloi zakletvu. Sve one,
u naoj zemlji koji sami dobrovoljno ne ele da poloe zakletvu
dvadesetpetorici barona da e nas zajedno sa njima pnua-vati i
prisiljavati mi emo naterati naom naredbom na zakletvu, kao to je
gore reeno. I ako neko od dvadeset petorice barona umre ili napusti
zemlju ili se na neki nain lii mogunosti da izvrava gorenavedeno,
ostali od gorenavedenih dvadeset i pet barona izabrae po sopstvenoj
odluci drugoga na njegovo mesto koji e se na isti nain zakleti kao
i ostali. U svemu to se nalae ovoj dvadesetpetorici barona da
izvre, u sluaju da su svih dvadeset i pet prisutni i da izmeu njih
izbije nesporazum, ili ako neko od njih iako je dobio poziv ne eli
ili nije u stanju da doe, neka se smatra kao odluka i reenje ono to
je odluila ili naredila veina prisutnih kao da se s tim sloilo svih
dvadeset i pet; i gorenavedena dvadesetpetorica treba da se zakunu
da e se verno pridravati svega onoga to je gore navedeno i da e na
sve mogue naine naterati i druge da se toga pridravaju. Ni mi neemo
nastojati da sami, ili preko nekog drugog postignemo neto usled ega
bi neki od tih ustupaka ili sloboda mogli da se ukinu ili smanje, a
iako bi tako neto postigli, neka se to onda smatra nepostojeim i
bez znaaja, i mi se nikada neemo koristiti time ni sami ni
posredstvom nekog drugog.
62. Svaku zlonamernost, mrnju i zlobu koja se pojavila izmeu nas
i naih vazala, svetenika i svetovnjaka od vremena razdora, mi
zaboravljamo i svima opratamo. Osim toga, mi potpuno oslobaamo
odgovornosti sve, kako svetenike tako i svetovnjake za sva
naruavanja prava izvrena povodom tog razdora, od Uskrsa esnaeste
godine naeg carstvovanja do uspostavljanja mira i, to se nas tie,
potpuno im pratamo. I osim toga, mi smo naredili da se za njih
napiu otvorene potvrde u ime senjora Stefa-na, arhiepiskopa
kenterberiskog, senjora, Henrika, arhiepiskopa dablinskog i u ime
gorenavedenih episkopa i magistara Panduljfa o toj garanciji i
oprotajima.
63. Zbog toga mi elimo i preporuujemo da engleska crkva bude
slobodna i da 1judi u naem kraljevstvu imaju i raspolau svim
gorenavedenim slobodama, pravima, ustupclma i darovima koji im
pripadaju i u miru, slobodno i spokojno, u potpunosti ili celim za
sebe i za svoje na-slednike, od nas i naih naslednika, u svemu i
svuda za veita vremena, kao to je gore reeno. Zakleli smo se mi a
takoe i baroni da emo sve ovo gorenavedeno dobronamerno i bez zle
namere sprovoditi. Svedoci su bili gorenavedeni i mnogi drugi. Dano
naom rukom na lugu zvanom Renimid, izmeu Vindzora i Stenza,
petnaestog dana juna, u sedamnaestoj godini naeg carovanja.
1) Bejlif izvrni slubenik koji vri odpeene izvrne i pravne
poslove. U feudalnoj Engleskoj pomonik erifa u poslovima
upravljanja grofovijom i ubiranja dabina.2) Vrhovni justicijar je
bio prvi pomonik kraljev, meu njegovim savetnicima, u ijoj
nadlenosti su se nalazili sud i finansije.3) Assizes su bile
sednice Vrhovnog kraljevskog suda van svog sedita uz uee porotnika
iz najviih redova feudalaca. Tako su se nazivali i pojedini
zakonodavni akti kraljevi.
4) Constable lice koje vri policijsku funkciju u feudalnoj
Engleskoj ranije nii policijski inovnik.5) Coroner lica koja su
vrila isleenja u sluaju otkrivanja lea kada je bilo osnova da se
pretpostavi ubistvo ili nasilna smrt.6) Ordalija sudsko ispitivanje
putem vode i usijanog gvoa, poznato pod imenom *boijeg suda*
