Magijske radnje za teranje nesreće u običajima i verovanjima.docx

7/28/2019 Magijske radnje za teranje nesree u obiajima i verovanjima.docx

1/9

MAGIJSKE RADNJE ZA TERANJE NESREDE U

OBIAJIMA I VEROVANJIMA SRPSKOG NARODA

Seminarski rad

Uenik: Anrija ivkovid T21 Profesor: Gorana Midovid ubianin

2013

ET Nikola Tesla Ni


2/9

Andrija ivkovi T21 2

Magijske radnje za teranje nesrede u obiajima i verovanjima

srpskog naroda

"Ako vam crna maka pree put, to znai a je jana ivotinja nege krenula"- Gruo Marks

Crna maka, potkovica, slomljeno oglealo, petak 13, etelina sa etiri lista... samo su neki

od pojmova kojima se pripisuje magijsko dejstvo, a u koje veruje veliki broj ljudi. Poseban

fenomen prestavlja ekspanzija sujeverja irom sveta poetkom 21. veka. Istorijsko

razoblje koje prestavlja vrhunac naune i tehnike revolucije, suprotno oekivanjima,

istovremeno je i doba procvata sujeverja

Magijski rituali i razliita verovanja, u svojoj sutini, okaz su ljuske bespomodnosti. Svim

pojavama koje ne zna a objasni ovek pripisuje magijska svojstva.

Lini rituali, premeti koji onose sredu, preznaci a de se esiti neto obro ili loe...

Sujeverje je staro koliko i ljuski ro, eo je svakonevice miliona ljui, a efinie se kao

verovanje a su ogaaji u buudnosti uzrokovani ranjama sa kojima nisu u loginoj

uzrono-posleinoj vezi.

Nema oveka koji ne prieljkuje eo srede samo za sebe, tako a sujeverju nisu ooleli ni

vrhunski sportisti, umetnici, pa ni naunici. Oreeni ogaaji i premeti vekovima su

opstali kao simboli koji najavljuju odreene ogaaje. ovek je imao potrebu a veruje

otkad zna za sebe.


3/9


Svi premeti i rituali u koje se veruje trebalo bi a onesu sredu, tako a je njihova osnovna

funkcija u stvari zatitna. Pomanjkanje vere u sopstvenu snagu i mogudnosti naomeduje se

verom u neto to je van oveka. Takav stav potie iz faze prelogikog miljenja. Ljui su

poloni sugestiji, tako a ukoliko ovoljno veruju i ubee sebe u istinitost preskazanja,

velika je verovatnoda a de im se upravo i esiti ono to oekuju. To je jedan od razlogazato sujeverje opstaje.

etelina sa etiri lista

Postoji nekoliko legendi koje prate ovu

biljku. Jedna od njih je da je Eva ponela sa

sobom etelinu sa etiri lista ka je naputala

raj. rugo verovanje potie o starokeltskih

svetenika u Engleskoj, druida, koji susmatrali a etelina sa etiri lista ima

magijska svojstva. Oni su smatrali da svako

ko pronae etelinu sa etiri lista obija

sposobnost a vii zla bida kao to su vetice

i avoli.

Postoji tumaenje i a etelina sa etiri lista onosi sredu jer prestavlja solarni ili sunev

krst, koji se kao simbol koristio pre pojave hridanstva. Ljui su nekaa koristili sunev krst

za orijentaciju jer su linije ukazivale na strane sveta.

Kucanje u drvo

Ovo sujeverje naroito jerasprostranjeno u Srbiji. Svaki put ka neko prokomentarie neto

obro ili se ogoi neki povoljan preokret, on kucne o rvo i obino kae: a ne uje zlo.

Ritual se zasniva na starom verovanju a su bogovi iveli u rvedu koje je raslo po umama.

Kad je neko olazio a moli bogove za zatitu, morao bi a oirne koru rveta. Ako bi mu

se ta elja kasnije ispunila, on je ponovo olazio o istog rveta a kucne u njega, to je bila

poruka bogu a je molba usliena, ali i gest zahvalnosti.

Postojalo je verovanje a oko rveda obilaze uhovi koji su ljubomorni na ljusku sredu.

Kucanje o rvo imalo je zaatak a stvori buku kako oni ne bi uli a li je elja ispunjena.

Zeja apa

Zeja apa onosi sredu onome ko je nosi, ali to mora a bue zanja leva apa, a se nosi u

levom epu, a posebno veliku snagu ima ako je tog zeca ubila razroka osoba u nodi punog

meseca. Pretpostavka je a ovo verovanje potie iz vremena kaa su ljui zeevima

pripisivali obre i loe osobine. Zeevi izlaze nodu da se hrane, a ljude je posebno zbunjivaloto neke vrste leti imaju smee, a zimi belo krzno.


4/9


Brzina je glavna karakteristika zeeva, pa je njihovim zanjim apama pripisivana velika mod.

Zanje ape zeevi provlae ispre prenjih, pa se verovalo a im one pokazuju put kojim

mogu a pobegnu o opasnosti. To je stvorilo verovanje a zanje ape imaju magijsku mod

i pomau ljuima a izbegnu svaku opasnost.

Prolazak ispod merdevina

Verovanje potie iz Azije, ge su osuenike na smrt veali tako to su konopac vezivali za

semu preagu merevina prislonjenih o stablo rveta. Verovalo se a je smrt prelazna, pa

su ljui izbegavali a prolaze ispo tih merevina jer su verovali a de tako smrt predi i na

njih.

Merevine imaju mnoga simbolika znaenja. Egipdani su im pripisivali pozitivne mistine

osobine, jer su verovali da je njihov bog sunca Oziris spasen merdevinama kad je bio

zarobljen od strane duhova tame. Male merdevine stavljane su u grobove egipatskihkraljeva kako bi im pomogle da se popnu na nebo.

Jeno o objanjenja je a merevine, ka se naslone na zi, ine trougao sa poom i

ziom, to je simbolizovalo ivot ili boga. Simbol je smatran za svetinju, pa bi prolazak kroz

njega bio skrnavljenje svetinje. Zato se verovalo a de svakoga ko prolaskom kroz ovaj

trougao pokae nepotovanje svetinje snadi zasluena kazna.

Mod crne make

Verovanje u magiju crne make potie iz 17. veka,kaa je Engleskom vlaao kralj arls I. Kraljev

omiljeni ljubimac bila je crna maka, koju je toliko

voleo da jojje obezbeio posebnu strau. Kaa se

maka razbolela i uginula za arlsa I je sve krenulo

naopako - sleedeg ana svrgnut je sa vlasti i

uhapen.

Posle tog ogaaja stvorena je legena u kojoj su

crnim makama pripisane mistine modi. Ove

ivotinje su na broovima rane pre svega a bimievi bili "po kontrolom", ali im je uskoro

pripisana i mod uticaja na subinu broa. Ukoliko

bi neko bacio maku preko ograe broa ili ako bi

ona sama pala u more, to bi znailo a de i bro

zavriti na nu mora. Mornari su poeli a tumae

svoju subinu na osnovu ponaanja make. Ka maka, recimo, prie nekom o njih, to je

znailo a de ga pratiti sreda, a ako mu prie samo o pola puta pa se ona vrati, bio je to

lo znak.


5/9


Ova verovanja preuzele su od mornara i njihove poroice. alji razvoj verovanja uobliio je

ono to je i anas raireno ko mnogih naroa, pa i naeg. Onoga ana ka se mornar

pripremao za put ukudani su gleali kakvu de mu sredu proredi crna maka, jer se verovalo

a ona zna ta ga eka. Ako bi krenula o njega ka vratima, pokazujudi mu simbolino put,

bio je to obar znak i on je polazio bezbrian, ali ako bi mu presekla put to je znailo a mune savetuje a krene jer ga na putu eka nesreda.

Potkovica onosi sredu

Verovanje da potkovica donosi sredu povezano je sa simbolima polukruga i meseevog srpa.

U ranijim religijama verovalo se a polukruni oblik poseuje magijske modi i a ima

sposobnost zatite. Junoameriki Inijanaci graili su stepenita i tremove svojih hramova u

obliku polukruga. Ruevine Stounhena pokazuju a su ruii, koji su oboavali sunce,

graili objekte polukrunog oblika. Tokom srenjeg veka crkve i javne zgrae imale suprozore i mnoge detalje na fasadama u obliku polukruga, jer je postojalo verovanje da ovaj

oblik titi od zlih sila.

Konje su poeli a potkivaju Grci u 4. veku. U to vreme konji su bili svete ivotinje, pa su

njihove potkovice smatrane za premete koji onose sredu. Potkovice su pravljene o

gvoa, za koje se verovalo a je vrstinu obilo o vetica.

Doskora su potkovice pravljene iskljuivo sa seam rupa za eksere, jer se verovalo a taj broj

ima magijsku mod.

Postoje va verovanja kako treba okaiti potkovicu. Po jenom, ona treba a bue okrenuta

otvorom nagore, pa ako joj se neki neoprezni avo suvie priblii, on de biti uvuen njenommagijskom snagom u taj otvor i uniten. Po rugom verovanju, potkovicu treba okrenuti

otvorom naole, kako bi se sreda iz nje stalno prosipala, pa tako neprekino spreavala a

avo pree prag i ue u kudu.


6/9


Razbijeno oglealo, seam goina nesrede

Verovanje je vezano za primitivno shvatanje a ljuski oraz prestavlja njegovu uu. Ljui

su verovali a ako bi na bilo koji nain povreili svoje rugo ja, povreili bi sami sebe.

Analogija je preneta i na staklena ogledala.Stari Rimljani verovali su a se ivot oveka obnavlja svakih seam goina, a poto je

razbijanjem ogleala taj ivot bio ugroen, trebalo je ekati celih seam goina a bi se on

obnovio.

Ovo sujeverje, kao i vedina rugih, zasnovano je na praktinim razlozima. Staklena ogledala

su nekaa bila veoma skupa, pa je njihovim vlasnicima obroolo verovanje koje bi

pomoglo a ona to ue ostanu cela.

Petak 13.

Postoji vie tumaenja porekla ovog verovanja. Pretpostavlja se a je Eva ponuila jabuku

Adamu u petak, a je u petak zapoeo veliki potop, zatim a je granja Vavilonskog tornja

prekinuta u petak, pa a je Isus Hristos razapet u petak, a na tajnoj veeri bilo je 13 ljui.

Jean o razloga za verovanje a je petak 13. baksuzan an potie iz 14. vek a, kada je Filip

IV nareio hapenje templara. Trinaestog oktobra 1307. goine veliki broj vitezova ovog

rea je uhapen i muen u zatvorima.

Petak je smatran za vaan an i pre nego to je Biblija napisana. Ljui su se petkom

posvedivali posebnim ritualima, u kojima su pozivali svoja boanstva i molili ih za obru

etvu, zravlje i sredu. Oni koji su raili toga ana smatrani su za proklete i verovalo se a deim se to nepotovanje boanstava osvetiti.

Petak su nekaa ljui zvali i vetiji sabat, jer se verovalo a se svakog petka 12 vetica

sastajalo sa avolom i stvaralo savez 13 zlih ua. To je objanjenje verovanja a se petak i

broj 13 smatraju najgorom mogudom kombinacijom.

Iracionalni strah o broja 13, inae, ima svoj naziv: to je triskaiekatriafobija, a

paraskevidekatriafobija je strah od petka 13.

ipurak prepoznaje uroke

Za ijagnostikovanje stepena uroka crnomagijakih vraara, bele gatare iz Timoke Krajine

preporuuju recept koji svako moe a primeni. Osobu kojoj je loe, tokom napaa nervoze,

besa ili u depresiji, treba izmeriti crvenim koncem. S njim se ode do prvog grma divlje crvene

rue, po mogudstvu u vreme ka na njemu ima ipuraka, i ubere se grana iste te uine. Ona

se stavi na po, ispo kreveta unesredenog, i ri se 40 ana na novinskom papiru koji se

svakog jutra prska toplom voom. Ukoliko se posle toga granica smanji, to je pouzan znak

a je osoba rtva uroka i a de ozraviti.


7/9


Modi zloslutnih babica

Valja se zato recept za zatitu eteta o Babica ouvao i o anas. I to pravilo se bez

izuzetaka strogo potuje. Tako i najkolovanije majke u istonoj Srbiji, (koje se inae glasno

suprostavljaju sujeverju) bebin ve sue iskljuivo anju ili to ine uvee u zatvorenimloama. Samo je razum moernog oveka ovom verovanju naao rugi izgovor. Po njemu se

razne bubice kojih u vazuhu ima leti, nodu sjate na svetlu belu boju. Ali zato se bebin ve

krije i tokom ugih zimskih nodi kaa insekti spavaju, pitanje je na koje nema ogovora. Oni

neto iskreniji i bez prerasua pre ubokim iskustvom traicionalne svesti, potuju

obiaje i tvre a se Babicama teko staje na put. Ukoliko se u pomod nisu pozvale Suenice,

koje su mogle a ih spree na poetku, ranje ovih emona teko se ponitavaju. Preventiva

kod Vlaha oduvek su bili: crveni konid, koji se bebi vezivao oko ruke, svetlo i glas. U sobi

poroilje i bebe, uvek je gorela sveda ili slaba sijalica, a po potrebi eurali su i rugi ukudani

koji bi poluapatom avali na znanje a su prisebni i spremni na otpor zlu. Jean onajrasprostranjenijih naina zatite je ograivanje konopljom. Ova biljka opasana oko

kreveta na kome boravi majka sa bebeom, ovoljna je zatita o Babica. Zle ini u tom

sluaju rasteruje oporost konoplja. Sa ruge strane Vlake vraare za efikasnu zatitu

smatraju neto neniju varijantu, koja porazumeva a se prvih est neelja oko eije

kolevke formira zatitni magijski krug. Svake veeri uokolo se posipaju brano i kapljice

mleka i dok se ritual izvodi tri puta izgovara se: "im se ete hrani time se i brani." Veliku

mod u ovim prilikam, kau Vlahinje, imaju i razne amajlije.

Zmija i njena kraljevska kruna

Strah i potovanje o pamtiveka su se

meali oveku ka go bi pomislio nazmiju.

U narodu se dugo izbegavalo da se zmija

naziva svojim imenom ili rodom. Mislilo se

a onaj ko o njoj govori o nje moe i a

straa. Vlasi meutim veruju a je avo,

vievi kako Bog stvara svet i sam hteo daizumi kakvo stvorenje, ali se njegov neuspeh

pretvorio u zmiju. I pored toga oni je

potuju kao uvara poroine srede. Pa i anas se na selu, ka zmija oe na prag, misli a

je to predznak velike sloge i plodnosti. Nju niko ne ubija i ona esto u okolini izlee svoje

mlae. Tako generacije zmija i ljui ive zajeno. Zmije po verovanju Vlaha imaju svoje

kraljice sa krunom na glavi. One se smenjuju na svakih hiljau goina. Kraljica ivi u umi ali

se moe vieti i kraj naselja. Krunu skida samo na dan svetog Petra i svetog Pavla. Zato tada

gatare na oreene izvore razapinju belu maramu, naajudi se a de, ka se napije iste

vode, zmija ostaviti svoju krunu koja onosi sredu i blagostanje. Maa za spravljanje vanih
http://www.besplatniseminarskiradovi.com/BIOLOGIJA/Zmije.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/BIOLOGIJA/Zmije.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/BIOLOGIJA/Zmije.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/BIOLOGIJA/Zmije.htmhttp://www.besplatniseminarskiradovi.com/BIOLOGIJA/Zmije.htm


8/9


ljubavnih, lekovitih i razvezujudih ini, obro slue i kost, sasuen jeziak ili zmijska kouljica,

koja simbolizuje venu mlaost i besmrtnost.

Magino ejstvo belog luka

Uobiajeno je miljenje a beli luk onosi obro ukudanima, pa mnogi ljui, naroito u

Timokoj krajini, nanizane vence belog luka kae o esni ili levi ovratak kude. Sa leve strane

on titi o emona i onosi uhovni mir i sredu. Okaen sa esne strane venac belog luka

titi om o eventualnih neprijatelja iz okoline, spreava razmirice i svae, a po nekim

verovanjima, obezbeuje i materijalno blagostanje. Venac obeen u tali titio je ivotinje a

u polju useve. Noen u epu, en belog luka moe spreiti muninu i nesvesticu, a uz druge

oatke njogovi eterini mirisi, vradaju one koji panu u trans, lee alkoholiare i

epileptiare. Ako se nosi po kapom beli luk otklanja migrenu. Izgnjeen beli luk i uvijen ugazu sluio je za masau ela protiv glavobolje, zajeno sa svinjskom madu. Pomean sa

pelinom ezinfikuje i lei rane po koi.

Cre pue ko ete uree

Zle oi poznate su i vlakoj traiciji. Veruje

se da postoje oni koji urokljivim pogledom

mogu naneti mnogo nesrede i to uglavnom

nesvesno. Kada ugleaju neto lepo oni tonekontrolisano poele tako jako, a ak iako

se njima prohtev ne ostvari, to drugome

nestane pa makar mu i od samog Boga bilo

ato. Najpoloniji uroku su mala eca ali i

nezatideni orasli. Urok se u poroici uvia

odmah kroz bezrazlonu napetost, koja se

iznenaa useli u njene lanove. Neophono je prvo utvriti a li je uopte u pitanju urok. To

se rai gaenjem ugljena. A pokazuje se kaa ugrevak pri gaenju pane na no posue.

Potom se trai krivac. Ne po imenu, nego orenicima pola, srostva ili komijskih iposlovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa

vodom: "Poao (ime) putem, stazom, po'o rumom velikim, sa eveeset evet ala, sa

urokom i uroicom, sa pouitem se na njemu sreo. Moa je ureknut o uate ene,

moa je ureknut jer je obar, jer nije obar, jer je ebeo jer nije ebeo, jer je lep jer nije

lep." Tako se naalje uvek uz isti opis, pominju razliiti uronici, mukarac, starci, mlae

evojke i snani momci. Ali i prirone stihije, voa, zemlja, vie sile. Kaa se izgovori svojstvo

ili ime urokljivog, ugljen paa na no posue. Tek taa poinje ritual. U tom trenutku,

meutim, vie ne mogu pomodi crveni konac, beli luk i ruga srestva koja se inae koriste

kao preventiva, pa se baje bosiljkom, tamjanom i granicom o metle. "Doletela bela ptica izbelog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli


9/9


kamen crko puko ko ete ureko, ako bue muko ispuklo mu muo ako bue evojka o tpala

joj kosa sve joj se druge nasmejale". Basme su razliite ali se obino zavravaju jakom

eljom, ne a se onom ko je urekao vrati zlo, ved a ga svi ismeju. Efikasan lek protiv uroka

je basma koju znaju mnogi u Timokoj krajini i koriste je za preventivu. Za vraanje se

pripremi voda koja se iz tikve baci na krov a potom se, dok se sa njega sliva, prihvati u sud ukome de se kasnije bajati. Voi se oaju bosiljak i tamjan i izgovara: " Pola (ime pacijenta)

stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer de se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uroio

svisnuo, ko je urekao prsnuo, oi prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao o glavi mu bilo (Ime)

osta svetla, ista, ko zveza na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zravlju

da bude".

Bajalica protiv uroka: U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju

ponavlja se: "Crkni avole, ti nema no, ja imam tamjan i imam no, tamjanom te kaim,

noem te seem, u voi te gnjeim. Voa se penua a (kae ime ime onog ko se brani od

uroka), te vie ne slua. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko

omaijao ako je neko za njega ljut, vie nema uroka, sloboan mu je put, ovezala sam

maiju niko vie nije ljut. (Ime), ostaje isto kao svet ka se kupa u sunevom sjaju, (ime)

ostaje isto kao bistra voa izvorska, (ime) ostaje ist kao bosiljak u prolednom gaju (ime)

ostaje ist kao sveta Deva Marija nebeska..."

LITERATURA

Internet srane:

1. http://m-archive.forumotion.com/t135-crna-magija2. http://paganizam.fr.yuku.com/topic/598/Enciklopedija-pojmova3. http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva.html4. http://slobodni.net/t108681-2/5. http://www2.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/46473/RITUALI6. http://www.vesti-online.com/Riznica/7. http://www.kodkicosa.com/prilog_proucavanju_blagoslova_u_usmenoj_knjizevnosti

Knjiga:

1. V. Dorovid, ISTORIJA SRBA, Zograf, Ni, 2001.
http://m-archive.forumotion.com/t135-crna-magijahttp://m-archive.forumotion.com/t135-crna-magijahttp://paganizam.fr.yuku.com/topic/598/Enciklopedija-pojmovahttp://paganizam.fr.yuku.com/topic/598/Enciklopedija-pojmovahttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva.htmlhttp://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva.htmlhttp://slobodni.net/t108681-2/http://slobodni.net/t108681-2/http://www2.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/46473/RITUALIhttp://www2.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/46473/RITUALIhttp://www.vesti-online.com/Riznica/http://www.vesti-online.com/Riznica/http://www.kodkicosa.com/prilog_proucavanju_blagoslova_u_usmenoj_knjizevnostihttp://www.kodkicosa.com/prilog_proucavanju_blagoslova_u_usmenoj_knjizevnostihttp://www.kodkicosa.com/prilog_proucavanju_blagoslova_u_usmenoj_knjizevnostihttp://www.vesti-online.com/Riznica/http://www2.pressonline.rs/sr/vesti/PresMagazin/story/46473/RITUALIhttp://slobodni.net/t108681-2/http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic-kletva.htmlhttp://paganizam.fr.yuku.com/topic/598/Enciklopedija-pojmovahttp://m-archive.forumotion.com/t135-crna-magija

Documents

Magijske radnje za teranje nesreće u običajima i verovanjima.docx