KAKO IZBEĆI NESREĆE U SKLADIŠTIMA

Obuhvaćen je period od 5 godina, od 2009/10 do 2013/14 i u obzir su uzete povrede koje su poslodavci prijavili HSE-u (Health and Safety Executive), ali, takođe, treba imati u vidu i to da više od 50 % uku-pnih nezgoda koje nemaju fatalni ishod nije ni prijavljeno.

Vrste nezgoda u periodu 2009/10 – 2013/14

Tokom perioda od 2009/10 do 2013/14, najveći uzrok smrtonos-nih povreda zaposlenih u sektoru logistike je bio kontakt sa vozilom (u 2013/14, u svim granama

Da bismo stekli pravi utisak o tome koliko je svest o bezbednosti u sektorima logistike i skladištenja važna, kao primer ćemo uzeti statističku studiju na tlu Velike Britanije o povredama (i njihovim uzrocima) radnika koji su zaposleni u pomenutim sektorima.

Bezbednost u skladištu - White Paper

Operacije unutar skladišnih prostora sadrže veliki broj potencijalnih opasnosti za radnike. U ovom White Paper-u koji smo pripremili pročitaćete detaljne informacije o postupcima koje bi trebalo sprovesti kako bi se izbegle nezgode u skladištima.

KAKO IZBEĆI NESREĆEU SKLADIŠTIMABe

spla

tan

priru

čnik

industrije, neželjeni kontakt sa voz-ilom u pokretu je bio treći najveći uzročnik povreda, sa padom sa visine kao najvećim uzročnikom). Takođe, treba istaći i da su se 41 od 44 smrtonosne povrede desile u transportu i skladištenju.

Okliznuća ili saplitanja predstavl-jaju najčešći uzrok koji dovodi do težih povreda (ovo takođe predstav-lja najčešću vrstu teže povrede u okviru svih industrija).

materijalom i kontakt sa objektom koji pada sa visine proporcionalno predstavljaju dosta češće uzročnike težih povreda u oblastima transpo-rta i skladištenja.

Okliznuća i saplitanja takođe

Ovaj uzrok broji oko dve trećine težih povreda u oblastima logis-tike poput poštanskog i kurirnog i vodenog transporta, dok u oblas-tima transporta i skladištenja broji malo više od jedne trećine. Pad sa visine, povrede prilikom rukovanja


Besp

lata

n pr

iručn

ik


povredi svake godine prilikom rukovanja viljuškarom u okvirusvih industrija. Veliki procenat ovih nesreća broje situacije kada dođe do prevrtanja viljuškara.

Rešenja: • Obučiti, proceniti i sertifikovati svakog operatera da bi se osigu- ralo da su sposobni da rukuju viljuškarom bezbedno;• Ne dozvoliti da osoba mlađa od 18 godina upravlja viljuškarom;• Pravilno održavati habajuću opremu, uključujući i gume;• Pre upotrebe viljuškara, proveriti ga da li se nalazi u stanju koje bi ga učinilo opasnim za upravljanje;• Pratiti bezbedonosne procedure za podizanje, odlaganje i skladištenje robe;• Voziti bezbedno, ne prelaziti

9 km/h i usporiti u zakrčenim prostorima ili u onim sa klizavom površinom;• Osigurati da operater bude vezan sigurnosnim pojasom koji je instaliran od strane proizvođača viljuškara;• Nikada ne prilaziti blizu osobi iza koje se nalazi fiksiran predmet kao što je zid ili uskladišten materijal;• Zabraniti neozbiljnost operatera prilikom upravljanja viljuškarom;

najčeće dovode do odsustva rad-nika u periodu dužem od 7 dana u oblastima logistike kao što su poštanski i kurirni i vodeni trans-port, sa oko 4 povrede od 10. Sa druge strane, u oblasti transporta i skladištenja, za istu težinu povrede kao najveći uzrok se izdvajaju pov-rede prilikom rukovanja materija-lom, brojeći takođe oko 4 povrede u 10.

Opasne tačke u skladištu

Operacije unutar skladišnih pros-tora sadrže veliki broj potencijalnih opasnosti za radnike.

Utovarne rampe

Opasnost: povrede se ovde dešavaju kada viljuškari izlete sa rampe, kada roba padne na zaposlenog ili kada oprema dođe u kontakt sa zapos-lenim.

Rešenja: • Voziti viljuškar sporije na rampama i hidrauličnim pločama;• Osigurati da hidraulične rampe rade ispravno i da mogu da izdrže opterećenje;• Držati se dalje od ivica rampi i ne prilaziti im suviše blizu kada se viljuškarom ide unazad;• Obezbediti vizuelne znake upozorenja blizu ivica rampi;• Zabraniti zaposlenima “skakanje sa rampi;”• Uveriti se da stepenice i prilazni elementi rampi zadovoljavaju propisane standard.

Viljuškari

Opasnost: U SAD, oko 100 zapos-lenih izgubi život i 95.000 se

• Ne upravljati teretom čija jetežina veća od one propisane zadati viljuškar;

• Ukloniti nebezbedne ili defektneviljuškare iz upotrebe sve dok sepropisno ne poprave;

• Održavati potrebnu širinu prolazai prilaza utovarnim rampama pokojima se upravlja viljuškaromslobodnom i čistom;

• Obezbediti adekvatnu ventilacijuili pomoću otvorenih prozora/vrata ili upotrebom ventilacionogsistema da bi se obezbedila dovo-

ljna količina svežeg vazduha i time spustila koncentracija otrovnihizduvnih gasova ispod dozvolje-

nog nivoa;• Obezbediti poklopce i/ili zaštitne ograde da bi se zaštitili radnici od opasnosti od pada u otvorene jame, rezervoare, kace ili kanale;• Upoznati zaposlene sa opasnostima vezanim za nus- produkte unutrašnjeg sagorevanja viljuškara, kao sto je ugljen monoksid.

Konvejeri

Opasnost: Do povrede rad-nika može doći prilikom uštinuća ekstremiteta, ako na njih padne objekat ili ako dođe do mišićno-skeletnih oboljenja koja su u vezi sa nezgodnim pozama prilikom rada ili pokreta koji se ponavljaju.

Rešenja:• Proveravati konvejere redovno;• Adekvatno osigurati mesta nakojima može doći do uštinuća;

• Razviti načine zaustavljanjaprocesa rada konvejera i podučitiradnike ovim procedurama;

• Obezbediti odgovarajućeosvetljenje i radno okruženje u

prostoru oko konvejera.

Regalna struktura

Opasnost: Nepravilno uskladišten materijal može pasti i povrediti radnike.

Rešenja: • Slagati proizvode na paletu ravnomerno i uspravno;• Skladištiti teži materijal na niže ili srednje nivoe;• Preuzimati jedan po jedan predmet iz regala;• Obezbediti da koridori i prolazi za radnike budu čisti i dobrom stanju.• Redovno proveravati stanje paletnih regala, evidentirati eventualna oštećenja i sprovoditi potrebne mere.

Ručno upravljanje materijalima

Opasnost: Povrede leđa se mogu desiti usled nepravilnog podizanja

tereta ili prekomernog napora.

Rešenja: • Obezbediti opšti ergonomistički trening i trening za obavljanje određenog zadatka;• Spustiti potrebu za podiza- njem na najmanji mogući nivo korišćenjem dobrog plana rada i inženjerskih tehnika;• Podizati teret pravilno i tražiti pomoć kolege ukoliko je teret pretežak.

Opasne materije

Opasnost: Opekotine se mogu desiti ukoliko dođe do kontakta sa opasnim materijama.

Rešenja:• Održavati Tehnički list sa podacima za bezbedno rukovanje materijalima za svaku hemikaliju kojoj su radnici izloženi u postrojenju;• Pratiti uputstva data na


Besp

lata

n pr

iručn

ik

Tehničkom listu za bezbedno rukovanje materijalima kada se radi sa hemikalijama;• Obučiti zaposlene o rizicima koje svaka uskladištena hemikalija nosi sa sobom;• Obezbediti opremu za čišćenje prosutih supstanci u svakoj zoni gde se hemikalije skladište;• Imati proceduru plana u slučaju prosipanja hemikalija;• Obučiti zaposlene da počiste prosipanja, zaštite sebe i propisno odlože korišćene materijale;• Obezbediti odgovarajuću personalnu zaštitnu opremu i obavezati zaposlene da je koriste;• Skladištiti sve hemikalije bezbedno i sigurno;• Skladištiti hemikalije dalje od koridora kojima viljuškari prolaze.

Stanice za punjenje baterija viljuškara

Opasnost: Rizik od požara i eksplozija je moguć ukoliko ne prate propisana uputstva.

Rešenja:• Zabraniti pušenje i korišćenje otvorenog plamena u i oko stanica za dopunu goriva;• Obezbediti adekvatnu ventilaciju da bi se provetrile zagušljive pare iz baterija za dosipanje;• Osigurati se da su aparati za gašenje požara uvek dostupni i puni;• Obezbediti odgovarajuću personalnu zaštitnu opremu kao što su gumene rukavice i zaštita za oči i lice;• Propisno pozicionirati viljuškare i aktivirati kočioni sistem pre procesa zamene ili dopune baterija; pratiti propisane

• Koristiti noge prilikom podizanjatereta i držati leđa u ispravljenompoložaju;

• Oceniti težinu tereta, veličinu irobusnost, i utvrditi najboljimetod podizanja;

• Zatražiti pomoć ako težina teretapremašuje mogućnosti bezbednogpodizanja jedne osobe;

• Ne vršiti zaokretanje prilikomprenošenja tereta, nego usmeritisamo noge i sitnim koracima ići uželjenom pravcu;

• Održavati podove čistim i bezuslova za klizanje i saplitanje.

Druge opasnosti

Neadekvatne protivpožarne odredbe, nepravilno sprovođenje procedura blokade mašina i nekorišćenje personalne zaštitne opreme takođe stvaraju opasne uslove rada u skladištu.

procedure kada se dopunjavaju viljuškari koji troše benzin ili gas;• Obezbediti objekat za tuširanje i pranje očiju za zaposlene koji su izloženi kiselinama iz baterije.

Slaba ergonomija

Opasnost: Nepravilno dizanje, ponavljajući pokreti ili loš plan operacija može dovesti do mišićno-skeletnog oboljenja kod zaposlenih.

Rešenja: • Ukoliko je moguće, korititi opremu umesto ljudske snage za podizanje težih materijala;• Smanjiti podizanja tereta sa visine ramena i sa poda repozicioni- ranjem polica;• Obezbediti dobro osvetljenje iznad radnika prilikom izvršenja zadatka;• Obezbediti zaposlenima ergonomski trening za određene


Besp

lata

n pr

iručn

ik


Zaposleni bi trebali da imaju plan za hitne slučajeve koji opisuje šta se očekuje od njih u slučaju opasnosti, uključujući sledeće:• Odredbe za lokacije izlaza u hitnim slučajevima i procedure evakuacije;• Procedure koje govore šta bi trebalo u tom slučaju da rade svi zaposleni i posetioci;• Lokacija i upotreba aparata za

gašenje požara i ostale opreme za hitne slučajeve.

Procedure za skladišne oper-acije moraju da sadrže program za blokadu i isključenje mašina da bi se sprečilo njihovo slučajno paljenje i potencijalna povreda radnika. Zaposleni od kojih se zahteva da sprovode ove operacije bi trebali da budu obučeni i svi zaposleni bi

trebalo da imaju znanje o progra-mu za blokadu mašina.

Konačno, menadžment odgovoran za funkcionisanje skladišnih operacija bi trebalo da sprovede procenu opasnosti unutar radnog prostora da bi utvrdio koju per-sonalnu zaštitnu opremu (PZO) bi trebalo koristiti na osnovu prisutnih opasnosti. Nakon toga se mora sprovesti obuka zaposlenih za pravilan izbor opreme, njenu upotrebu i održavanje.

Visina ramena

Visina lakta

Visina prepona

Visina potkolenice

Visina ramena

Visina lakta

Visina prepona

Visina potkolenice

Žene Muškarci

Dozvoljene težine za dizanje i spuštanje tereta za žene i muškarce

Besp

lata

n pr

iručn

ik

tekstu obradićemo nekoliko za koje smatramo da bi ih trebalo odmah pretvoriti u operativne procedure u svim kompanijama koje rade sa regalnim skladištima.

Operativni zahtevi

Pre samog početka i kontinualno tokom upotrebe konstrukcije palet-nih regala, korisnik bi trebalo da se uveri da su podaci koji se nalaze u

projektu u skladu sa realnim stan-jem konstrukcije.

U cilju projektovanja bezbednog sistema skladištenja, dobavljač skladišne opreme mora od koris-nika da dobije sledeće podatke (prema normi EN 15629):

- detalji o objektu u kome treba da se koristi regalna struktura i njegovom okruženju;

Osnovu za bezbedan rad u re-galnim skladištima daje standard SRPS EN 15635:2011, koji daje smernice za operativne aspekte neophodne za bezbednost kon-strukcija sistema za skladištenje. Ovim standardom smanjuje se rizik i posledice nebezbednih operacija ili oštećenih regalnih konstrukcija.

Standard SRPS EN 15635:2011 sastoji se od 12 poglavlja, a u ovom

Standard SRPS EN 15635:2011 daje smernice za bezbedan rad u regalnom skladištu i one bi trebalo da postanu operativne procedure u svim kompanijama koje žele da svoje skladišne operacije obavljaju na siguran način.

Besp

lata

n pr

iručn

ik

- podaci o podnoj površini koja će se koristiti kao temelj za regalne konstrukcije i za opremu za upravljanje materijalom;- detalji o teretu koji će se skla- dištiti i specifikacija svakog tipa palete ili druge opreme koja će se koristiti kao podloga za robu;- specifikacija dozvoljenih tereta za skladišnu opremu;- layout i konfiguracija opreme koja dozvoljava dovoljan prostor za bezbedno rukovanje materijalom;- specifikacija opreme za rukovanje materijalom, tj. vrste i tipovi viljuškara koji će se koristiti u skladišnom prostoru (videti normu EN 15620 za informacijeo zahtevima za bezbedan rad

viljuškara);- specifikacija zahteva za zaštitu od oštećenja i otpornost na udare;- određivanje ko će instalirati opremu;- poznate informacije o planiranim budućim promenama skladišnih zahteva.

Bitni podaci za korisnika

U cilju da se obezbedi bezbedna upotreba skladišne opreme:- skladišna oprema bi trebalo biti montirana u skladu sa specifikacijom, planovima i detaljnim instrukcijama za montažu obezbeđenim od strane dobavljača. U slučaju da korisnik vrši montažu, mora da se vodi instrukcijama obezbeđenih od strane dobavljača;- podna površina objekta bi trebala da ima dovoljan stepen nosivosti, čvrstoće i ravnoće površine koji su potrebni za operativne svrhe;

od strane dobavljača.

Tolerancije montaže utiču na nosivost strukture u trebale bi biti u skladu sa EN 15620 za klasične paletne regale ukoliko nije drugačije naznačeno od strane projektanta.

Aspekti koji se trebaju obuhvatiti projektom montaže su sledeći:1. Sva skladišna oprema treba biti fiksirana za podnu površinu da bi se sprečilo pomeranje vertikalnih elemenata. Broj i tip ankera koji se koriste za učvršćivanje bi trebali biti naznačeni od strane dobavljača i isti bi trebali biti instalirani u skladu sa instrukcijama doba- vljača ankera;2. Ukrućenja za stabilnost u poprečnom pravcu, koja se nalaze u pozadini regala ili polica bi trebali biti instalirani i pričvršćeni za podnu površinu na svim predviđenim pozicijama u skladu sa uputstvima doba- vljača i ne smeju se repozici- onirati;3. Podložne pločice bi trebale biti u kontaktu sa podom celom svojom površinom. Ankerne ploče bi trebale biti ugrađene sa podložnim pločicama ukoliko postoji potreba za njima;4. U slučaju duplih regala kada se dva vertikalna rama posta- vljaju jedan do drugog barem dva razdelnika moraju biti predviđena. Pozicioniranje razdelnika bi trebalo biti što bliže spoju dijagonala sa stubom sa ciljem da se spreči deformacija samog stuba u slučaju udara viljuškara u regal ili drugih nepredviđenih situacija.

- u cilju da korisnik ima uvid u informacije o opremi, tabla sa infomacijama o maksimalnoj težini tereta, njegovom rasporedu i drugim podacima treba biti postavljena na lako uočljivo mesto na regalnoj strukturi;- operativne procedure bi trebalo da budu u skladu sa instrukcijama propisanim od strane dobavljača;- viljuškar koji će se koristiti u skladištu treba da bude kompatibilan sa regalnom strukturom i podnom površinom i mora biti pogodan za bezbedno odlaganje i uzimanje tereta;- obrtni prostor viljuškara u kombinaciji sa maksimalnim dimenzijama skladišne jedinice mora biti kompatibilan sa obezbeđenim prolazom između regala (EN 15620);- korisnik ima odgovornost da tokom normalnih radnih procesa opreme za upravljanje materijalom obezbedi njeno sigurno funkcionisanje u skladu sa instrukcijama dobavljača kako ne bi došlo do oštećenja regalne strukture. Ukoliko specifikacija ne uključuje štitnike ili zahteve za otpor pri udaru, skladišna oprema bi trebala biti projektovana za normalne uslove rada.

Instalacija skladišne opreme

Pravilna montaža skladišne opreme je jedna od najvažnijih stvari u realizaciji projekata. Dobavljač je u obavezi da, ukoliko nudi usluge montaže, u svojoj kom-paniji zapošljava iskusne, obučene i profesionalne montažere. Ukoliko se korisnik, pak, odluči da poslove montaže izvrši sam, u obavezi je da se vodi instrukcijama propisanim


neke promene koje bi uključivale zavarivanje ili bušenje elemenata, da formira nove informacione table koje će biti stavljene na regal ili da ukrućenja regala repozicionira na osnovu promena pozicija grednih nosača (videti sliku dole).

Bezbednost skladišne opreme i procena oštećenja

Kompanije koje koriste regalna skladišta bi trebalo da sprovedu sledeće aktivnosti u cilju osiguranja bezbednosti u regalnom skladištu:

1. Upotreba skladišnog sistema uskladu sa njegovom specifika-

cijom i uputstvima2. Određivanje osobe koja će se

obučiti, sertifikovati i bitizadužena za periodična ispiti-

vanja regalnog sistema.3. Realizacija periodičnih inspekcija

regalnog sistema.4. Pravilno održavanje sistema.5. Smanjenje oštećenja i njihovih

uzroka na osnovu rezultata ispitivanja i analiza rezultata.

Broj i lokacija razdelnika moraju da ispune sledeće minimalne zahteve:

• niži razdelnik – što bliže drugojhorizontali od podne površine,a u odsustvu horizontala uramu što bliže drugom čvorudijagonala i stuba (videti sliku);• viši razdelnik – što bližeposlednjem spoju horizontalei stuba, a u odsustvu horizo-

ntala poslednjem čvoru dijagonala i stuba (videti sliku);5. Grede bi trebale biti pozicio- nirane na mestu koje je predviđene projektom;6. Informacione table bi trebalo

biti postavljene na regal na lakovidljivom mestu.

Promene u konfiguraciji skladišne opreme

Promene u konfiguraciji se dešavaju u slučajevima kada korisnik uvidi potrebu za tim, sa ciljem da bi se bolje organizovao prostor ili dr. U tim slučajevima dobavljač ili stručnjak bi morao biti konsul-tovan kako bi se modifikacija izvela na najbezbedniji način i kako bi se regal mogao ispravno koristiti nakon toga. Uloga dobavljača ili stručnjaka je u tome da sa koris-nikom sagleda promene koje su u planu i da odobri ili ne, preporuči

a - razdelnicib - prolazc - dupli regald - dijagonale ramae - horizontale rama

a) originalna konfiguracija b) promena pozicija greda c) promena pozicija ukrućenjazbog promena pozicijagreda


Besp

lata

n pr

iručn

ik

Regalna struktura bi trebala da se peiodično ispituje od strane osobe koja se za to obučena i sertifikovana. U slučaju oštećenja, popravke bi trebale biti izvršene u propisanom periodu, a zapisi o oštećenjima i popravkama bitrebalo biti sačuvane kao osnova za procenu uzroka i preduzimanje mera za sprečavanje istih. Glavne stvari koje bi trebale biti ispitivane su:• Udarna oštećenja bilo kog

elementa strukture, a pre svegaoštećenja stubova i greda

• Odstupanja stubova odvertikalnog položaja

• Stanje svih elemenata strukture,a pre svega ankernih ploča i vezastubova sa gredama

• Pukotine u varovima ili samommaterijalu elementa

• Stanje podne površine objekta• Pozicija tereta na paleti• Pozicija palete u regalu

Ispitivanja automatizovanih sistema su takođe propisana u periodima od 12 meseci, pri čemu se ispituje samo 20 % strukture, kako bi se nakon 60 meseci ispitao kompletan sistem.

Ispitivanja bi trebala biti vršena sistematski, a periode njihovog ponavljanja određuje osoba koja je zadužena za inspekciju, na os-novu niza faktora, koji uključuju procenu rizika od oštećenja, broja viljuškara i zaposlenih koji su uključeni u procese unutar skladišta.

Provera elemenata na nedozvo-ljene trajne deformacije usled preoterećenja se vrši kod grednih delova regala, polica ili konzola u sistemu kantilevera. Pri tome, trajni ugib grede ili police u sredini raspona ne sme biti L/200, a kod konzole na kraju ne veći od L/100,

gde L predstavlja raspon elementa.

Radne deformacije grede usled opretećenja ne smeju biti veći od L/200. Ove deformacije su elastične i greda se vraća u početan, horizontalan položaj nakon rasterećenja. Ove, elastične, de-formacije bi trebalo razlikovati od trajnih (neelastičnih) deformacija nastalih usled preopterećenja ili udarnih oštećenja na sledeći način:

• zaostala vertikalna deformacija,nastala usled slučajnogpreopterećenja, ne sme da pređe20% vrednosti ugiba usled radnogopterećenja. Ukoliko su vrednostiveće greda bi trebala da se raste-

reti i trebalo bi se konsultovati sa stručnjakom.• zaostala horizontalna deformacija, nastala usled slučajnih bočnih udara ili uvrtanja usled preopterećenja, merena od gornje


ili donje ivice, ne sme da pređe 50% vrednosti ugiba usled radnog opterećenja. Ukoliko su vrednosti veće greda bi trebala da se se rastereti i trebalo bi se konsultovati sa stručnjakom.• konektori na krajevima koji pokazuju vidljive znake oštećenja bi trebali biti rasterećeni i trebalo bi se konsultovati sa stručnjakom.• zavarene veze između kraja grede i konektora ne smeju da pokazuju znake oštećenja. Ukoliko pokazuju greda bi trebala da se se rastereti i trebalo bi se konsultovati sa stručnjakom.

Što se tiče provere elemenata na deformacije elemenata regala nast-alim od udara prilikom nepažljivog upravljanja mašinama, svakako se

3,0 mm.• Ulubljenje stuba u ravnima regala i upravnim na njih se razmatraju odvojeno i prema prikazanom metodu merenja ne smeju preći ranije prikazane odgovrajuće vrednosti za svaki od pravaca• Ulubljenje dijagonale prema prikazanom metodu merenja ili na skaliranoj dužini ako ne može da stane instrument dužine 1m ne sme da pređe 10,0 mm.

kao najčešća mesta javljaju lokacije u prvom nivou. Naravno, svakako ne treba zaborav-iti i nivoe na većim visinama gde se oštećenja mogu javiti usled odla-ganja ili uzimanja paletnih jedinica. Inspekcija se vrši ravnim predme-tom dužine 1m koji se postavlja na konkavnu stranu ulubljenja tako da se najveće odstupanje meri od sredine predmeta.

Provera se radi na stubovima u dva pravca i dijagonalama stubne rešetke. • Ulubljenje stuba u ravni regala prema prikazanom metodu mer enja ne sme da pređe 5,0 mm.• Ulubljenje stuba u ravni upravnoj na regal prema prikazanom metodu merenja ne sme da pređe


Srpska Logistička Asocijacijawww.slogas.org.rsAugusta Cesarca 18, Novi [email protected].+381 21 661 25 23+381 60 043 45 01

Besp

lata

n pr

iručn

ik

Documents

KAKO IZBEĆI NESREĆE U SKLADIŠTIMA