M Dimitrijevic - Nikola Pasic u Hodu Istorije

8/6/2019 M Dimitrijevic - Nikola Pasic u Hodu Istorije

http://slidepdf.com/reader/full/m-dimitrijevic-nikola-pasic-u-hodu-istorije 1/186

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE



Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I]

U HODU ISTORIJE

KREATIVNA RADIONICA

Kru{evac, 2004.



PREDGOVOR

U istoriografiji, kwièvnosti i drugim prate-}im umetni~kim i nau~nim sagledavawima realnostiìvota, Isto~na Srbija, ili u uèm smislu Timo~kaKrajina, bili su kao geoetni~ki i istorijski prostornepoznati, pomalo misti~ni i, svakavo, zapostavqeni.No takav utisak moè da vaì za vreme kada su razni

istraìva~i, nau~ni radnici, putopisci, istori~ari upravo konstantovali da Timo~ka Krajina, odnosnoweni stanovnici, ne poznaju svoju pro{lost, pa, stoga,nemaju nikakvu tradiciju. To, naravno, nije ta~no jer nepostoji stanovni{tvo bez svog usmenog i pisanog se}awa i takva amnezija je i fizi~ki nemogu}a.

Sredinom devetnaestog veka kao da su sve rezervepoliti~kog ume}a bile na prostorima centralne Srbijeistro{ene, obeshrabrene posle mnogih pobuna ~ije jeslamawe donosilo uvek istu pouku: obrenovi}evski reìm uprkos svemu zna {ta radi i zna {ta je najboqeza srpski narod i dràvu.

U takvoj klonulosti pojavquje se jaka struja poli-ti~ara iz Isto~ne Srbije, zapostavqene kao daleke itamne provincije sa nekakvom �Vr{kom ûkom� (em�vr{ka�, nije ni vrh, em �~uka�, obi~no brdo, neka neva-`na kota na isto~noj granici), koja je u isto vreme,

kada je prime}ena tabula raza istorije ovih predela,

5



stvorila novu poletnu silu cele Srbije. Tadawi rezul-tati mogu se uporediti sa najve}im dometima snage{irewa sredwovekovne srpske dràve.

Stoga je sasvim logi~no da se u jednoj posebnoj publikaciji ustanovi hronolo{ki niz sastavqen od li~no-sti i wihovog okruèwa koji su u drugoj polovini 19. iprvim decenijama 20. veka u~estvovali u stvarawu novije istorije srpske i jugoslovenske dràve. Pri tom nijeni potrebno da se previ{e nagla{ava da je na kraju tog niza povezanih li~nosti � Nikola Pa{i}.

Pored toga, posle neuspeha u spre~avawu secesije republika biv{e SFRJ i novih sli~nih pretwi i opa-

snosti, te{ko je pomisliti da Pa{i} nije na{ najve}ipoliti~ar novijeg doba, ili je, mo`da, ta~na ocena da jei on krivac za stradawe verasajske, a nakon we, po uzro~no posledi~noj vezi, i avnojevske Jugoslavije. Kakose istorija na{e dràve pred na{im o~ima na dramati~an na~in ponavqa i kako Pa{i} posle 1926. g. nije mogao da uti~e na budu}a zbivawa, izgleda da dileme ne moè biti. Da je Pa{i}, name, krenuo drugim putem, da je u wegovo vreme Srbija postala austrougarska provin-

cija, kao i mnoge nekada{we dràve u wenom sastavu, akoje su po nekoj neminovnosti obnovile svoju izgubqenudràvnost, te{ko je poverovati da bi se jedna takonasilno uve}ana Austrougarska, sa svojim nepresu{nimapetitom prema biv{im turskim provincijama, odr-àla i bez otpora Srbije. U takvu zajednicu mogu dapoveruju samo oni koji, bez ikakvih argumenata, sma-traju da je Srbija izazvala prvi svetski rat i koji, popravu trenutno ja~eg, smatraju da su ̀ rtve uvek pravikrivci.

Razlika je o~igledna: Srbija i Crna Gora su u bal-kanskim ratovima osloba|ale delove svoje nekada{weteritorije, koje su stranom turskom silom bile naru-{ene po~ev od 14. veka, a Austrougarska je uzimala tu|e.Pa{i} je to znao i ose}ao i ma koliko da je u svom umnomoku video velike i krvave budu}e `rtve, nije mogao inije ni smeo da odstupi od svoje politike jer bi i druga

re{ewa donela ista, a mo`da i ve}a, stradawa.

6



U èqi da se ~itaoci sami odrede prema velikanuna{e politike, za koga se slu~ajno u toku stvarawa ovekwige pojavio termin koji mu, mo`da, najboqe prista- je � �kraq demokratije� (nisam siguran da taj naziv uobimnoj gra|i i literaturi o Pa{i}u nije upotrebio ineko drugi) neka ova kwiga bude jo{ jedan, kakav takavdoprinos op{te izraènej konstataciji o zna~ajuNikole Pa{i}a, od kojih }u pomenuti samo jednu odstrane dr Dragoquba Petrovi}a koja je u listu�Timok� od 3. februara 1995. g. {tampana u okviru~lanka o mom fewtonu o Nikoli Pa{i}u: �No, Pa{i},pogotovu wegovo vreme, zasluùje nove poglede, iz novih

uglova. Posebno zbivawa na tlu Timo~ke Krajine usmeni 19. i 20. veka.� Zameraju}i da je �suvi{e apolo-gizirana li~nost Pa{i}a� sam Petrovi} je izrekaoocenu koju su na svoj na~in izrekli mnogi autori: �Kaodugogodi{wi istraìva~, istori~ar i pravnik, veru- jem da na{ zemqak, dràvnik Nikola Pa{i}, ne binikada dozvolio da Srbija bude usamqena u me|u-dràvnim odnosima svoga vremena.� Drugi se uglavnomslaù da u novije vreme nemamo dràvnike takvog

zna~aja. Zar nije vreme da se malo boqe upoznamo i saistorijom wegovog zavi~aja i da bar naslutimo {ta jeon podario Pa{i}u.

U Zaje~aru,30. 09. 1999. Autor

7



NA POÊTKU BE[E � SEOBA

U vreme kada su bra}a ]irilo i Metodije, visokidostojanstvenici na vizantijskom dvoru i u~eni

filozofi, ve} obavili svoju misiju ustanovqewasveslovenskog kwièvnog jezika i pisma, seoba sta-novni{tva sada{we severoisto~ne Srbije jo{ uveknije bila zaboravqena. Ta seoba, a moè se naslutitida je bila ve}ih razmera, je istovremeno i po~etaklokalne istorije Timo~ke Krajine.

Mada je prevlast bugarskog oru`ja i posle smrtihana Kruma 814. godine bila izraèna na gotovo ce-lom balkanskom prostoru, izgleda da je severni deo

Timo~ke Krajine izazvao posebno jake udare Bugarakoji su uz Dunav i Savu prodirali duboko na zapad, nahrvatske prostore. Znamo da su seobe iz severnog delaTimo~ke Krajine izazvali me|uslovenski, srpsko � bugarski, bugarsko � slovenski i bugarsko � vizan-tijski razdori i ratovi.

Prvi pomen Timo~ana datira iz IX veka nove ere uzapisu frana~kog letopisca Ajnharda.1 On je 818.

godine opisao susret dva slovenska poslanstva, Bra-ni~evaca i Timo~ana, sa frana~kim kraqem Ludo-vikom. Poslanici Timo~ana, po tuma~ewu SvetislavaPrvanovi}a zastupali su pred frana~kim kraqemkneza Timo~ana i Gudu{~ana (Ku~ana), Bornu. Isto-vremeno Ajnhard je zapisao da su Timo~ani i Gudu-{~ani �nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i una{e (frana~ke � prim.p.) krajeve pre{li.� Da li jeBorna hrvatski knez ili je to postao posle preseqewa

iz daleke Timo~ke Krajine, istori~ari nisu ustano-vili. Zna se da je Borna bio u dobrim odnosima sa

9



Francima kojima je pomogao da slome panonskeHrvate i Qudevita Posavskog. Za uzvrat Franci suwemu pomogli da dalmatinsku dràvu razgrani~i saromanskim gradovima u primorju. Ako je seoba Timo-~ana i Ku~ana bila izvesna, bez obzira kojih jerazmera bila, mnogi detaqi iz Ajnhardovog zapisaukazuju da je Timo~ka Krajina bila oduvek kraji{te sanestalnim naseqima ~ije se stanovn{tvo ~esto rasi-pa, ponovo vra}a ili naseqava novim ìteqima. Oseobama Timo~ana i Gudu{~ana, tj. Ku~ana � sadavaro{ica Ku~evo (ime joj je nastalo od rimskog nazi-va Guduscum)2, Svetislav Prvanovi} pi{e: �Drugi

pisci pak smatraju, osobito Ferdo [i{i}, da su seTimo~ani � on samo o wima govori � stvarno iselili.Jiri~ek tako|e smatra da su se Timo~ani iselili, aline svi, ve} jedan wihov deo, vaqda samo gorwivojno�stare{inski sloj. Kuda? �Negde bliè me|amafrana~kim odnosno Qudevitovoj oblasti.� Proce-wuju}i daqe Ajnhardov zapis Prvanovi} zakqu~uje dasu se Ku~ani priklonili Borni i Francima i zadr-àli se �izme|u Velebita i Male Kapele�, a brojniji

Timo~ani (Ajnhard ih naziva timo~ki narod � timo- cianorum populorum) prikqu~uju se Qudevitu.

10



CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA

Sada{wa Timo~ka Krajina (zaje~arski, kwaè-va~ki, negotinski i borski okrug) postoji kao neadmi-

nistrativni pojam, a u XV veku se javqa pod imenomTimok, Crna Reka, Vini{nica i Klivje kao vojno-administrativna oblast vidinskog sanxaka.3 Pre togaona je pripadala bugarskom carstvu u vreme Straci-mira i zauzimala je odgovaraju}e prostore vidinskemitropolitije. Zapadne granice ove oblasti bile suna obali reke Pore~, varo{ Pore~je (Pore~) pripadasmederevskom sanxaku, a nadaqe je granica i{la prekoplanine Ku~ajna (danas Ku~ajske planine). Zahvaqu-

ju}i istraìva~u dr Du{anki Bojani}-Luka~ moè sezakqu~iti da su za kraji{ta, uz pomenute oblasti kojese ve} od XVI veka nazivaju Crna Reka, smatrane inahije Svrqig i Bawa (Soko Bawa), a od sredine XVIveka i Kladovo (Fethislam) i Krivina.

Po svemu sude}i Timo~ka Krajina je, posle mnogihraseqavawa i doseqavawa, u ~emu i povratni{tvoiseqenih ima zna~ajnu ulogu, kao etni~ki prostor unajve}oj meri i trajno ustanovqena u XVI veku. O tomedr Du{anka Bojani}-Luka~ u ~lanku Negotinska Kra- jina u vreme turske vladavine � na osnovu izvora izXV i XVI veka (Glasnik etnografskog muzeja, 31. i 32,1968-1969) pi{e: �Turski izvori kojima raspolaèmonisu eksplicitni u pogledu etni~ke pripadnostistanovni{tva Negotinske Krajine i Kqu~a. Oni vla-he i vojnuke koloniste tretiraju kao socijalnu kate-goriju i rukovode se pri tome wihovim vojni~kim

slu`bama koje ih odre|uju kao takve. Suo~eni sa � u

11



ovom pogledu � oskudnim izvorima, skloni smo pret-postavci da su kolonizirani vojnuci i vlasi, etni~kiSrbi, sa~iwavali naj{iri sloj stanovni{tva koji se

bogatio do{qacima i doseqenicima iz susednihoblasti, iz smederevskog sanxaka u kome se turskavlast sporo stabilizovala, i iz Vla{ke, zbog nepo-voqnih uslova pod kojima je ìveo rumunski seqak, amawe iz severozapadne Bugarske, jer je timarski reìmbio stabilan a spahije ekonomski zainteresovane daim se raja ne iseqava sa timara.�

U ~lanku �Zaje~ar i Crna Reka od XV do XVIIIveka�, Glasnag Etnografskog muzeja, br. 42, dr Du{anka

Bojani}-Luka~ navodi da su pripadnici vla{kogstaleà u Crnoj Reci bili �u ve}ini, srbijanskivlasi� � preseqenici iz smederevskog i kru{eva~kogsanxaka koji su ove polupuste oblasti naselili izme-|u devedesetih godina XV veka i tridesetih godinaXVI veka.�

Nova iseqewa, povratak iseqenog i naseqavawenovog stanovni{tva nisu nikada prekidana. Stanov-

ni{tvo Timo~ke Krajine, ta~nije Crne Reke, razveja-vano je na sve strane iz raznih razloga. Nova masovni- ja iseqewa krenula su na sever kada je teì{te novihturskih osvajawa prene{eno na prostor Rumunije ikada je 1552. g. formiran temi{varski beglerbeglukzbog povoqnih uslova ìvota i povlastica (starose-dela~ko stanovni{tvo se kao posle svake turskevojni~ke pobede u velikoj mera razbeàlo). Zapaènesu masovne pojave prelaska preko Dunava, naro~ito

begunaca iz vidinskog, smederevskog i zvorni~kogsanxaka. Kasnije se struja iseqenih vra}a natrag usrpsko � rumunskim simbiozama ili u posebnim etni-~kim grupacijama. Po ocenama dr Du{anke Bojani}--Luka~ tim seobama bili su skloni vlasi, pripadnicinomadsko � sto~arskog staleà, ali i svi drugi koji suteìli istupawu iz rajetinskog zemqoradni~kog sta-tusa da bi izbegli veliki broj poreskih obaveza. Svi

ti elementi (dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatra de suoni bili prete`no srpske, rumunske i bugarske naro-

12



dnosti) postali su snaàn faktor turske vojne sile.Tako turski vojni zapovednik Podunavqa Alibeg Mi-haloglu uspeva da u vojnoj kampawi protiv VelikogVaradina sakupi oko 3000 hri{}ana � turski deovojske iznosi oko 6000 ratnika. Novo teì{te i�obe}ana zemqa� postaje podru~je Kladova i Krivineposle izgradwe tvr|ave Fethislam. Ono je skoro 60godina bilo za{ti}eno pa je sve do 1586. g. bilo ste-ci{te iseqenika iz raznih krajeva. Kada su povla-stice te godine bile ukinute zapo~ela su masovnaiseqavawa. Dr D. Bojani}-Luka~ navodi ubedqivepokazateqe. U nahiji Krivina 1587. g. opustelo je 57

naseqa. Oko 1531. g. Negotinska Krajina ima 30.000stanovnika, a 1586. g. oko 13.000.4

DUBOKI PLANINSKI KORENI

Dugo vremena u sredi{tu pa`we Timo~ana bile suuvek interesantne pri~e o prostoru koji i stvarakarakter svakog kraji{ta, a to su granica i zbivawana woj i oko we. Izgra|ena 1833. g. kada su Pa{i}eviroditeqi bili ìvi svedoci wenog ustanovqavawa,stabilizacije, provaqivawa i raznih pogibija, ona jeu vreme Pa{i}evog ro|ewa 1845. godine bila novapojava. I sam Pa{i} je vi{estruko bio vezan za wu.Mada je u svom ìvotu sa druga~ijim ose}awima i

misijom prelazio bezbroj puta mnoge granice, ova,isto~na za wega je ~esto bila znak qubavi, nade, stra-ha, izazova i mr`we. Granica koja je imala jo{ jednoprozai~no ime � plot, ocrtavala je u svesti Timo~anasvoj vizuelni profil � visoki lanac Stare planine.Posebnost tog ose}aja proisti~e iz ~iwenice da ve}i-na stanovni{tva ìvi na desetak kilometara od we.

U mnogobrojnim plimama i osekama stanovni{tvau pitomijim predelima Timo~ke Krajine, raseqava-wima, povratcima i doseqavawem novih ̀ iteqa, pla-

13



nine su bez svake sumwe imale ulogu spasonosnih pri-hvatili{ta u vreme pogroma (zuluma), ve}ih ratnihoperacija ili nemogu}ih uslova ̀ ivota zbog redovnihi vanrednih poreskih optere}ewa. Sti~e se utisak dasu u ju`nim predelima u slivu Belog, Svrqi{kog iTrgovi{kog Timoka, kao i duboko na jug i jugo-istok,raseqewa imala prirodu privremenog ili trajnijeguklawawa od nevoqa, ali na relativno maloj udaqe-nosti, po{to je re~ o planinskom predelu. U severnimdelovima zaje~arske op{tine i Negotinskoj Krajinisituacija je sasvim druga~ija. Iz takvih planinskihkrajeva doseqeni su u Zaje~ar i Pa{i}evi preci. Teì

je odgovor na pitawe: odakle ta~no. Na sli~na pitawamnogi Timo~ani, iako privrèni familijarnojtradiciji, ne znaju ta~ne odgovore jer su wihovidedovi na pitawe o poreklu pomiwali vi{e prebi-vali{ta svojih predaka. Takva porodi~na pam}ewa, anisu sva takva, potvr|uju istraìvawa D. Bojani}--Luka~ o pokretqivosti stanovni{tva koje se, presvega najvi{e bavilo sto~arstvom.5 Ako se treba opre-deliti za jednu od mnogobrojnih teorija o poreklu

Pa{i}eve porodice, onda je to verovatno [opluk nasrpskoj ili sada{woj bugarskoj strani. Sam Pa{i}tome nije pridavao va`nost. Da se u pro{losti sto-~arske zajednice nisu stalno selile, verovatno bi i ufamilijarnoj tradiciji bilo fiksirano jedno mestoprvobitnog ìvota. Stoga se moè pretpostaviti dabi sam Pa{i} saop{tio svojim biografima poreklosvoje porodice da je znao pravu istinu. Sforca6 koji jes wim boravio na Krfu pomiwe Staru planinu kao

{iru oblast porekla Pa{i}evih roditeqa, ali uistoj kwizi i [ar-planinu. S obzirom na pogrdneepitete koje je Pa{i} dobijao od svojih politi~kihprotivnika (�Bugara{�, �[op�) verovatnije je da jeprva tvrdwa (Stara planina) ta~na. Sam Pa{i} je�{opsko naseqewe� u Bugarskoj za vreme svojih emi-grantskih dana okarakterisao kao privrèno Srbimau emigraciji, {to i nije nikavo ~udo jer jezik [opa i

druge osobenosti ukazuju na srpski varijetet u isture-nim isto~nim i jugoisto~nim predelima na{e zemqe

14



i isturenim jugozapadnim delovima Bugarske. Kaomesto Pa{i}evog prekla pomiwe se i Veliki Izvor,odakle je van svake sumwe najve}i Pa{i}ev politi~kiprotivnik, posle kraqa Milana, \or|e Gen~i}. Drugipomiwu Makedoniju kao postojbinu familije NikolePa{i}a.7

SULTANOVI POPISIVAÎ U CRNOJ RECII STALE[KE PODELE U XV VEKU

Raspoloìva literatura uputila nas je da povestTimo~ke Krajine i lanac istorijskih prethodnikaNikole Pa{i}a zapo~nemo od XV veka. Jedna od mno-gih slika koja se kao dominantna name}e odnosi se nazakqu~ak da su {ume iz vremena prvih obimnijihdokumenata na{eg kraja bile daleko rasprostraweni- je nego {to su danas. To proisti~e iz ~iwenice da su

naseqa bila veoma mala po broju stanovnika. SeloZaje~ar u XV veku ima jedva ~etrdesetak stanovnika.Kako ~uvawe krupne stoke i koza uop{te nije oporezi-vano od turskih vlasti, moglo bi se pretpostaviti dasu {ume u blizini brojnih ali malih naseqa bile pot-puno upropa{}ene (ni se~a {uma nije oporezivana) ida je bilo veoma mnogo kr{evitih terena i ~estara. Zadana{we pojmove, kada jo{ uvek moèmo ~uti da sumnogi, sada potpuno podivqali planinski predeli

nekada bili potpuno ogoqeni, Timo~ka Krajina iliCrna Reka, kako je zvani~no nazivana, je ipak po~i-vala u pravom okeanu {uma.

U takvo crno � zeleno prostranstvo u prole}e 1455.godine slu`beno su dojahali sultanovi poreski popi-siva~i. Posle grdnog lomatawa od Ni{a prema Svr-qigu oni sa oboda planina i ivica oblasti Crna Rekanisu mogli da vide ni{ta {to ve} nisu videli �

visoke planinske vrhove, {ume, kamenite klisure,{iroke ravnice, a iza slede}eg brde opet to isto. Kao

15



i sa visina tako i u ravnici oni su naseqa mogliuo~iti po visokim dimovima iz oxaka skrivenih ku}a.Sude}i prema poslu koji su obavili nisu zaobi{li ninaseqa od dve ili jedne porodice. Najve}a naseqaimaju u to vreme oko dvadeset ku}a. To je vreme kada sepreko pokorenih oblasti sve ~vr{}e zatezala mreàturskog poreskog sistema.

Posmatra~i su mogdi da uo~e da su i ovi sultanoviqudi bili oki}eni perjem. Na licu mesta oni su popi-sivali iznose svih vrsta poreza koje je stanovni{tvodavalo lokalnom gospodaru � spahiji ili timarniku,sanxakbegu u Vidinu i samom sultanu. Pored medveda,

divqih sviwa, {umskih mu{ica i otrovnih zmija ovegoste su sa~ekivali, po slu`benoj du`nosti, pred-stavnici seoskih vlasti. I oni su bili oki}eniraznovrsnim perjem � imali su cela krila raznihptica na kapi. Zaudarali su na sviwsku mast, a wihovigosti � popisiva~i i izaslanici sultana Mehmeda IIna maslo. Ovi na{i qudi mogli su imati razna zvawaustanovqena od turske vlasti. Na samom ulasku uCrnu Reku zbog mnogobrojnih klisura i useka prvi su

ih mogli do~ekati dervenxije, ~uvari klisura iz naj-vi{eg dru{tvenog sloja zvanog vojnuci. Na do~eku, akasnije i u pratwi, mogli su biti martolozi, speci- jalni progoniteqi rezbojnika.

Posebno su uz wih mogli da budu predstavnicihri{}anskog lokalnog plemstva � povla{}eni vojnu-ci (vojnici) � turski vojni obveznici i re|e gospod-stveni sokolari koji su svoje proizvode, obu~enesokolove i strele, nosili li~no sultanu u Carigrad.Pisari su ulazili i u sela gde turska noga nije stu-pala. Takvu privilegiju su imali oni podanici ~iji jetimarnik (gospodar) imao slu`bu ~uvara tvr|ave u jednom od pet utvr|enih gradova vidinskog sanxaka.Zastupnici tih sela sami su nosili sve vrste porezasvom timarniku, sanxakbegu ili sultanskim porez-nicima. Vojnuci ili vojnici, sokolari dervenxije imartolozi bili su ipak bedna pratwa poreznicima

jer su kao pripadnici najvi{eg dru{tvenog sloja

16



imali pravo da u borbu i slu`bu vode najvi{e po dvapratioca, zvana jamaka.

A {ta je sa ostalima? Poqoprivrednici su kao i

u prethodnim srpskim ili bugarskim dràvama bilitrajno vezani za zemqu. Nisu se selili, izuzev uvelikim ratnim meteìma, nisu ìveli nomadskimna~inom ìvota. Bili su optere}eni sa devet vrstaporeza, ali im je turski zakon, kao i pripadnicimavi{ih staleà, bar na papiru ostavqao nadu da moguopstati i ìveti. Oni su pla}ali i sultanu i vojscii spahiji ili timarniku i oblasnom gospodaru � san-xakbegu u Vidinu. Porezi u srpskoj despotovini, a

ranije u oblasti kraqa Vuka{ina i bugarskog vladaraStracimira bili su neuporedivo ve}i. Narod je okre-nuo le|a svojim gospodarima, wihovim sva|ama, ne-sposobnostima, samosatirawu i sebi~luku. Opstanaksvake dràve izgleda zavisi zakonomerno od poreskepolitike. Ako dràva uzme sve svom podaniku, onagubi smisao svog postojawa. Poqoprivrednici, zvanirajetini, mogli su te daleke 1455. godine da budu sre-}ni {to su uz oporezovane poqoprivredne proizvode

mogli da ìve od neoporezovane krupne stoke, zanat-skih usluga, neograni~ene se~e {ume, proizvoda oddrveta i rudarewa. Mogli su � da nije bilo drugihnevoqa... Bez obzira na povlastice, turska centralnavlast i lokalni gispodari su svojim postupcima pre-vazi{li sve ranije otima~e.

Poseben stale` (i poseban problem) bili su noma-di � sto~ari. I oni su po zakonu mogli, kao vojniobveznici, biti u pratwi carskih popisiva~a, ako jeza to bilo potrebe i ako su ih nadle`ni na vremeprona{li. Budu}i da su stalno ìveli u sedlu i poplaninama ja{u}i za stokom, verovatno nije bilolako da se privedu svojim du`nostima. Turci su ihzvali vlasi a bili su srpske, bugarske i rumunske na-rodnosti. Te nemirne i neobuzdane lutalice bile suisto toliko stra{ne kada su progla{avani za odmet-nike kao i odmetnici svakog drugog staleà, pa i

rajetniskog, ~iji su odmetnici od Turaka nazivani

17



hajduci i haramije. Po turskom zakonu rajetini nisubili vojni obveznici, a po svemu sude}i odmetni{tvood zakona i vlasti bilo je naj~e{}e iz redova vi{ihstaleà. Povla{}eni staleì, ukqu~uju}i i nomade,pla}adi su samo ov~arinu i to ako su imali vi{e odsto ovaca i, ponekad �baduhavu� � vanredne poreze zapotrebe vojske.

O redukovanim se}awima na staleè u dubokojpro{losti, hajducima iz pesme i pri~e, haramijama nagranici, o surovim primenama turskih zakona, o Vi-dinu kao carskom gradu i pre sjajnih istraìvawaDu{anke Bojani}-Luka~ slu{ali smo od retkih poje-

dinaca iz naroda. Iako su wihove pri~e koje su ~uliod svojih dedova li~ile na snevawe istorije uPa{i}evom detiwstvu (u kome se atavisti~ko se}awenajboqe prima) one su bile mnogo bliè realnostinego {to je to danas. One su mogle da uti~u na formi-rawe vitalnog mentaliteta Nikole Pa{i}a koji se,mo`da, sastojao u saznawu da se u odre|enim okolno-stima dràva vrlo brzo i lako ru{i a te{ko ponovouspostavqa.

IZNEVERAVAWE DR@AVNIH I ZAKONSKIHGARANCIJA U XV I XVI VEKU

Ni pomenuti sokolari, vojnuci, dervenxije, mar-

tolozi i vlasi nisu mogli bez gor~ine i samo u svojukorist da sluè tu|inskoj vlasti. Mo`da je ba{ uvreme koje je preko turskih popisa oìvela D. Luka~nastala izreka �ne lip{i magar~e do zelene trave�. Taspasonosna trava u nedostatku sena mogla je da oli-~ava ispoqenu te`wu turskih vlasti da u povoqnomtrenutku ukine povlastice i sitnu ali gordu gospodupretvori u rajetine.

Izvor mnogih nevoqa bio je i sam turski zakon.Iako turski pravni sistem nije poznavao diskrimi-

18



naciju hri{}anskih podanika, odredba koja obavezujepravoslavca tuìteqa da pred {erijatski sud mora dadovede muslimana za svedoka prakti~no je dovodila domale mogu}nosti ostvarewa nekog prava. U XV veku una{im krajevima bilo je svega dva muslimana u DowojLubnici i Jo{anici koji su kao zanatlije bili nase-qeni iz Turske. Po{to je bilo mnogo parnica moglisu se preko naknade za dangubu obogatiti. Pripadni-ci vojnog staleà, me|u kojima je bilo i poturicaSrba i Rumuna iz Ugarske8, nisu bili ba{ pogodni zasvedoke, budu}i da su stalno u pokretu i u ratovima.Pored toga i oni su se, kao pripadnici najvi{eg

dru{tvenog sloja u turskoj slu`bi, prepu{taliodmetni{tvu i nasiqu. To se doga|alo zbog korumpi-ranosti ali i zbog neisticawa u borbi zbog ~ega sumogli da padnu sa kowa na magarca, odnosno da izgubesvoj posed sa koga su za svog gospodara i sebe ubiraliporez. Kao nezadovoqnici progoweni od zakona onisu jednostavno pristupali razbojni~kim ~etama ilisu ih sami osnivali i vodili. Tako je, kako su sul-tanovi pisari zapisali, sitan spahija, boqe re}i kan-

didat za tu titulu jer je nazvan �sluga� i kao posed imasamo jedno selo u Timoku, po imenu Balaban, ubiokopqem belogradni~kog kadiju. Planine poznate poodmetnicima u XV i XVI veku su Stara planina iKu~ajna gora, sada Ku~ajske planine. Zabeleèn je iprogon hajduka koji su opqa~kali amila (poverenika,agenta) Husreva koji je sakupqao ispenxu (glavnicu) uokolini Metovnice. Zbog toga {to su prilikom saku-pqawa ov~arine za sebe prisvojili po aspru za svaku

ovcu, predstavnik hri{}ana Crne Reke, Bratin, ̀ alise sultanu. Nomadi, zvani vlasi, ubili su svog koleguna o~i turskih vlasti jer se kao vojni obveznik ista-kao u borbi, ~ime je istovremeno uo~ena u wihovapasivnost i nezalagawe. Lokalne spahije ili timar-nici ~esto su napla}ivali ov~arinu i za one ovce kojesu u toku zime pocrkale od hladno}e, ali su pro{logprole}a bile popisane posle obaveznog brojewa.

Mnogi nadmeni vojnuci srozavani su tako u nomade jersu, da bi pla}ali mawe iznose, krili svoja stada po

19



planinama. Osim toga pojedine spahije su, znaju}i zatendenciju sultanske vlasti da svo pokoreno stano-vni{tvo pretvori u rejetine, raspisivali na svojuruku razne vrste nameta. Jo{ jedno izvori{te stalnekrize su zaka{wewa transporta sa provijantom zatursku vojsku u pohodu, koja je u takvim slu~ajevimaimala pravo da se nasilno snabde svim potrebama,ukqu~uju}i ̀ ene i devojke. Takvi incidenti, tvrd tur-ski zakon, ukidawe staleà dovodili su do pobuna{irih razmera i intervencije vojske. Prakti~no nazgari{tima naseqa, umesto do popi{u sve poreskeprihode u asprama i iznose poreza po doma}instvima,

pisarima je preostalo da u svoj tefter upi{u: �rese-qeno zbog zuluma�. Ne podru~ju oblasti Timok, CrnaReka, Vini{nica i Klivje na osnovu popisa iz 1455.godine nasilno je raseqeno, pobijeno ili oteranostanovni{tvo 12 naseqa. Posle ukidawa stale{kihpovlastica, da bi se ostvario {to ve}i broj poqo-privrednih familija, 1560. godine, kada su istovre-meno ukinute sve stale{ke povlastice, do{ao je jo{razorniji talas nasiqa. Turska regularna vojska je u

stvari ogwem i ma~em potvrdila legitimitet novogstale{kog ure|ewa na okupiranim oblastima i demon-strirala svoju silu koja veruje u samu sebe jer joj, zbognovih osvajawa gde }e povlastice biti potrebnije,nisu bile vi{e va`ne iluzije pridvorica o wihovomzna~aju u turskoj dràvi.

U nekim oblicima i do mladog Pa{i}a su stizalase}awa na ta gorka vremena. Izbeglice iz neoslobo-|enih krajeva, koje je u svom detiwstvu i mladostimogao da vidi na ulicama Zaje~ara, nisu dozvoqavaleda se turski zulumi zaborave. I sada se u narodu pamtida su se paqevine i ru{ewa manastira i sela zbili naVidovdan. Turski dokumenti su to i potvrdili. Jedanru{ila~ki talas koji su zabeleìli turski pisaridogodio se 22. juna 1560. godine.9

20



KATOLI^KI ZLOÎN NAD BALKANSKIMPOBEDNICIMA

Pa{i}eva gorqiva upornost i dràvni~ki genijene mogu se objasniti izvan istorijskog konteksta itradicije Srbije na istoku. Istorijska pozadinasavremenih zbivawa, koliko i uvid u kontinuitetdoga|aja, bili su u bliskoj pro{losti zanemareni, pa je i potreba da se pojave li~nosti kakav je bio NikolaPa{i} usko i pragmati~no tuma~ena. Strani i na{iistori~ari, etnolozi i putopisci poput Dragoquba

K. Jovanovi}a, Josifa Pan~i}a, Stevana Ma~aja,Karla Sforce i drugih, do{li su do zakqu~ka da gra-dovi i sela Timo~ke Krajine �nemaju nikakve tradi-cije�, �nemaju nivakvu istoriju� ili wihovi me{tani�ne znaju ni{ta o svojoj pro{losti�. Samo postojawenaroda je dovoqan dokaz da je on imao i pro{lost iistoriju, ali kako se istorijski doga|aji pamte ibeleè, to je ve} posebno pitawe. I ovi kriti~arina{e istoriografije u pro{losti su svojim beleè-wem znatno doprinedi na{oj pisanoj istoriji, anajnovija arhivska istraìvawe sve boqe obelodawu- ju dramati~na zbivawa u XVII i XVIII veku na tluIsto~ne Srbije.

Uskoro posle nasilnog udara na stale{ki poredakna ve}em delu pokorenog Balkana centralna Evropa ipapa Kliment shvataju da je vrag odneo {alu, zane-maruju pogodnosti bliskog trgova~kog prostora na

kome su od Turaka kupovali pamuk za svoju tekstilnuindustriju10 i 1593. godine osnivaju Svetu ligu kojaoruànim akcijama me|unarodne vojske treba da zau-stavi tursku ekspanziju. Dve godine kasnije zapo~eo jerat u kome su najve}i teret podneli Srbi i Bugari inesre}nim separatizmom i neslogom optere}eni Rumu-ni i Ma|ari u Vla{koj, Erdequ, Moldaviji i Tran-silvaniji.

Rat je zapo~eo vla{ki vojvoda Mihaj Hrabri, vazal

transilvanskog gospodara Sigismunda Batorija. Kako

21



je Turcima unekoliko bio olak{an posao posle smrtikneza Lazara, despota Stefana Lazarevi}a i drugihkoji su na razne na~ine odolevali turskim napadima,tako je Mihaju i wegovim severnim susedima bilolak{e posle smrti sposobnog sultana Sulejmana Veli-~anstvenog 1596. godine. Vojvoda Mihaj te iste godineprelazi Dunav, a istovremeno se na noge diù Srbi udana{woj isto~noj Srbiji i Bugari sada{we zapadneBugarske. Arhivski zapisi u kojima je ta~no zapisanokoliko je hvati drva potrebno za vatru koja }e pomra-~iti slavu glavnog aktera ovog rata, svedo~e da jezapovednik hajduka i naoruànog stanovni{tva sa

desne obale Dunava bio �Stari� ili �Baba� Novak.Zapisi savremenika koje je obelodanio dr NikolaGavrilovi} nedvosmisleno ukazuju da Novak nije haj-dukovao sa Deli Radivojem, Radojicom i Grujicom ve}sa Mihajom Hrabrim i wihovim javnim evropskimprijateqima koji su za obojicu tajno pripremali smrtumesto priznawa i zaborav umesto slave.11

Baba Novak, koga su Turci ne bez razloga takokrstili, do~ekuje saborca Mihaja, narodni peva~ bi

rekao pobratima, sa svojih 1000 hajduka i haramija izatim sravwuju sve pred sobom od Dunava do planineBalkan. Zatim nastavqa svoj pohod sve do Nikopoqa.Ustaju i banatski Srbi, ali po{to je o~ekivana pomo}transilvanskog vojvode Batorija izostala moraju zbogstraha od Turaka da se sele u daleku i mra~nu Transil-vaniju i da postanu podanici gospodara koji obe}anupomo} nije uputio. No Mihaj i Baba Novak koji 1595.godine ima 65 godina, nisu znali da pe{~ani sat kojimeri vreme turske mo}i jo{ nije istekao.

Opunomo}enik novog turskog sultana Sinan-pa{asakupio je vojsku koja je mogla da broji i do 300.000qudi. Rumuni i Ma|ari iz Erdeqa jedva imaju 10.000,Baba Novak oko 1000 stalnih ratnika. Kampawa papeKlimenta dovedena je u pitawe. Batori ponovo izne-verava � ne upu{ta se u susretawe takve mase turskihratnika. U avgustu iste godine dobro obave{teni Novak

pravi most od vezanih ~amaca preko Dunava i beì u

22



Vla{ku. Mihaj ima vi{e uspeha, ali tursku vojsku nemoè da istera iz svoje zemqe. Iz krajeva koji su po-znati po povampirenim grofovima i baronima � Moldavije dolaze najzad Batorijeve ~ete sa 300 tali- janskih ratnika iz Toskane. Od straha da ove vojske nepqa~kaju srpsko i bugarsko stanovni{tvo Baba Novakse iz Vla{ke vra}a u prole}e 1596. g. Na svom putuizme|u Dunava i planine Balkan ne nalazi ìve du{e.

Baba Novak, iz pesme opevani Starina Novak, imaneobi~nu sudbinu. On gori izme|u mnogih vatri odkojih je prva greh iz mladosti, druga kajawe {to jenapustio svoju veru i srpsku narodnost, a izgore}e od

~etvrte na koju kao zaslu`ni ratnik mo`da nijera~unao. No tog prole}a 1596. g. on sravwuje sa zemqomVracu, dospeva ~ak do Or{ave i Sofije idu}i tragomturske pokolebane vojske. Tursko robqe i stoku pre-bacuje u Rumuniju. Za otkup sina, ène i k}erke boga-tog Mihajoglua uzima 500.000 dukata. Za sli~an otkupdobija jo{ 400.000 talira. Dok Mihaj i wegovi save-znici polako malaksavaju, Novaka prati ratna sre}a.On sve vi{e traì pomo} ujediwene Evrope da zada

kona~an udarac turskoj imperiji.Mihaju dodijava Batori. ̂ esto se ne zna, ili bar to

ne zna Mihaj, ko je od wih vazal a ko gospodar, ko jeseparatista a ko nije. Ipak uspeva da u Austriji saku-pi 4.000 pla}enika � Srba, Rusa, Bugara, Arbanasa. Zakomandanta je postavqen Novak. Ipak Turci sve ja~eugroàvaju Mihaja. Novaku je lak{e kad ratovawekrene naopako i kad se vojska razbeì, a on ostane sasvojim hajducima. Turci ponovo ulaze u Rumuniju.Mihaj priznaje vlast Austrije ali mu to ne}e pomo}i.Novak sa 16.000 hajduka ide za wim. Godine 1599.Mihaj je odahnuo: smewen je Sigismund Batori. Wego-vo mesto zauzima Andrej Batori. Velika pometwa ilitrik da bi Novak i Mihaj novim elanom napali Turkei izginuli za papu i Batorijeve. Andrej otvoreno radio glavi Mihaju. Dogovara se ~ak i sa Turcima. Za{tosu balkanski junaci u nemilosti Svete lige? Sa

Srbima i Kozacima pod komandom Babe Novaka,

23



Mihaj se sprema da udari na izdajnika Batorija. NoBatorija napadaju ma|arski separatisti u Erdequ podzapovedni{tvom Sekeqa.

Najzaslu`niji za ovu povest po~etkom XVII veka(izgleda da je po~etak svakog veka fatalan), Mihajev iNovakov savremenik, Samo{kezi zapisuje da u pohoduprotiv Batorija Baba Novak pqa~ka i ubija sve predsobom kao da su Ma|ari i Moldavci Turci. Izgledada je dobro {to je Novak verovao u silu, ali nije dobro{to istovremeno nije koristio politiku i diplo-matiju. Da li je ova osveta nad saboterima kona~nepobede nad Turcima jo{ jedan wegov velivi greh? U

oktobru iste godine sa svojih 20.000 ratnika Mihaj sesukobqava sa 15.000 erdeqskih separatista. S wim jei Novak i oni pobe|uju, a kardinal Batori beì.Mihaj trijumfuje i postaje poglavar svih rumuniskihkneèvina. Ulazi i u Transilvaniju. Kako je sa Nova-kom pobe|ivao Turke, pobedi}e i separatiste i wihovema|arske i austrijske pomo}nike. Novaka {aqe uMoldaviju. On se tamo bori kao da je na Staroj plani-ni. San je gotovo ispuwen iako se ratna situacija

iskomplikovala. Kako su pri~e o Novaku, Mihaju,Staroj planini, Rumuniji do{le do narodnog peva~a � guslara i do Bosne i Romanije? Za{to je Mihaj zabo-ravqen? Zaboravqeno je i veliko pobratimstvo � sviNovakovi pesni~ki pobratimi su daleko ispod wego-vog ugleda. Istorijska istina je nadma{ila provin-cijalnu ma{tu. Mihaj nije stigao da uìva plodovesvoje pobede i pomo}i prijateqa Novaka. Ima mnogoonih koji su spremni da pomognu erdeqskim Ma|ari-ma. Carski austrijski general \or|e Basta pridru-ùje se pobuwenicima. Basta ima najelitnije evropske jedinice: flamanske oklopnike i nema~ku kowicu.

Rat se nastavqa sa svim pojavama koje idu uz wega.Na ra~un pomo}i svojim saveznicima u ratovima pro-tiv Turske, Austrija, koriste}i wihovu malaksalost,uzima sve ve}i broj teritorija i taj wen metod pri-kqu~ewa biv{ih turskih oblasti i novoformiranih

dràva bi}e prese~en tri veka kasnije, u ~emu }e kao

24



pojedinac bitnu ulogu imati upravo Nikola Pa{i}.Nije poznato da li je Baba Novak pomogao Mihaju dase odupre navali pobuwenika i ~eta pod komandomgenerala Baste. Zna se da je traìo od Novaka da iza|epred poqsku vojsku koja je tako|e po{la na Mihaja.Ratni ciqevi Svete lige pragmati~ki su bili izme-weni u korist teritorijalnog pro{irewa Austrije.Odse~en i usamqen Mihaj odlazi u Be~ ne samo damoli da ga doju~era{wi prijateqi ne ubiju ve} daubedi cara Rudolfa II da }e Turci ponovo napasti obezara}ene strane i ne}e po{tedeti nikoga, niti }e sepokolebati zbog poraza. Svako primirje traje do

dolaska novih trupa iz Anadolije.Mihajevi i Novakovi doju~era{wi prijateqira~unaju na umor i izolovanost balkanskih pobedni-ka. Balkanske zemqe sa svojim izgubqenim dràvnimlegitimitetom nemaju Svetu ligu. Wih vodi Sveti duhbudu}e i te{ko dosti`ne pravde. Javno je obelodawenoda je Baba Novak zavr{io svoju misiju. Te{kom optu-`bom o{inut je i general Basta. Mihaj je jo{ uvek uigri. Baba Novak i general Basta optuùju se za izda-

ju. Batori je u vi{e navrata izdao Mihajeve ratneciqeve u odnosu na Turke kao {to je to ~inio i Bastai Andrej Batori, ali niko od wih nije unapred i tajnoosu|en kao Baba Novak. Da bi se spasilo {to se spastimoè Mihaj savetuje Novaka da sa svojih 7.000 ratni-ka pristupi Basti. No bilo je ve} kasno. TuìlacI{tvan âki optuìo je Novaka da je hteo da predaTurcima grad Lugo{. Novak je uhva}en i okovan.Sigismund Batori je ponovo vojvoda Transilvanije.General Basta kome su neke eventualne simpatije premaBabi Novaku opro{tene, ima motiva da se sa novimelanom upusti u odbranu ve} odbrawene Evrope.

Letopisac Samo{kezi opisao je, a za ~itaoce u Ti-mo~koj Krajini te opise izneo dr Nikola Gavrilovi}1986, mladost Starine ili Babe Novaka da bi se uboqoj svetlosti razumela wegova smrt. Novak je, zapi-sao je Samo{kezi, Srbin iz Pore~a kod Smedereva. Ta

~iwenica je jedina veza Novakova sa Smederevom koju

25



je znao i narodni peva~. �Prokleta Jerina� i wenisurovi kuluci i nameti nisu mogli da oteraju Novakau Bosnu jer je ona u Novakovo vreme ve} sto godinapokojna. Namete i prinudan rad sproveli su Turci uNovakovoj ranoj mladosti, a ne na{i qudi. Samo-{kezi otkriva jo{ jednu osobenost Novakog vremena.Kao i pustolovi (Srbi i Rumuni iz Ugarske) Brani-slav, Boìdar, Radul, Rolendi~ i drugi koji su posta-li timarnici i spahije, a zatim se, ako nisu poginu-di, potur~ili i Novak je u svojoj mladosti postaosuba{a, a zatim je pre{ao u muslimansku veru. Kao iBalabanu, ubici turskog kadije, i Novaku nije ni{ta

smetalo da se odmetne od svojih gospodara. Kada je kaohajduk uhva}en za kaznu su mu pova|eni svi zubi. Bio je mlad ali je zbog zuba prozvan Baba (Stari). I bezzuba je u ratni~koj efikasnosti bio sli~an lavu.Po{to se vratio pravoslavnoj veri, on beì u Rumu-niju, a ne na planinu Romaniju. Hajdukovao je dugo, anajvi{e se zadràvao na Staroj planini. Verodosto- jni su stihovi narodne pesme: �A na onoj na Starojplanini, onde bje{e Starina Nova~e...�

Baba Novak nije umro obi~nom smr}u. Ka`wen jeod svojih saveznika svirepije nego {to se moglo o~e-kivati od wegovih neprijateqa Turaka. Zajedno sa jednim rumunskim sve{tenikom bio je najpre ìvodran. Zatim je pe~en na tihoj vatri uz neprestanoosveàvawe vodom. Izdrào je, zapisao je Samo{kezi, jedan i po sat. General Basta je naredio da mu se pre-krate muke. To se dogodilo 3. februara 1601. godine.Kada se Mihaj sa pohoda vratio u Klu`, gde se ovainkvizitorska i moldavsko�erdeqska egzekucija odi-grala, naredio je da se na mestu gde je Novak izdahnuopobije zastava. Gra|ani Kluà platili su Mihaju100.000 forinti za gubitak Novaka. General Bastanare|uje da se i Mihaj uhvati i ubije {to je i u~iweno17. avgusta 1601. godine.

Mo`da je od svih zala najgore stawe kada iz bilokojih razloga ostavimo svoje potomstvo bez zapisa o

zbivawima ~iji smo svedoci ili u~esnici. Na{i

26



letopisci i uzgred istori~ari u vremenu koje je stva-ralo velike prethodnike Nikole Pa{i}a oslawaju sena usmeno pam}ewe, a ne u potrebnoj meri na auten-ti~ne zapise o doga|ajima. O kwièvnom preobliko-vawu zanimqivih doga|aja iz XV, XVI, XVII, i XVIIIveka da ne govorimo... Ratovi na kraju XVI veka uTimo~koj Krajini u okviru vidinskog sanxaka poredmnogih raseqavawa, ru{ewa i pogibija ostvaruju, postarom receptu, oìvqavawe starih povlastica zastanovni{tvo, kako bi se ono vratilo u svoje domove inastavilo svoje poqoprivredne delatnosti, ne iznekih humanih pobuda ve} da bi nove turske vojske

imale odgovaraju}u opskrbu. Uistinu i nema drugogobja{wewa otkud stanovni{tvo u Timo~koj Krajini ipored tolikih selidbi. Ono se obnavqa, kao voda uprole}e, povratnicima i naseqenicima iz zabitihkrajeva.

Ipak na nove nevoqe, zbog kratkotrajnosti turskihpovlastica i obe}awa nije se dugo ~ekalo. Novezloupotrebe i izigravawe zakona, ~esta progla{a-vawa xihada, kada zakoni vi{e i ne vaè, mogli su

ponovo da ustalasaju Timo~ku Krajinu. Po~etkomXVII veka u woj su stacionirane jake turske jedinicepod zapovedni{tvom trojice vezira.

Novo uzrujavawe i hajdu~iju izazvao je Ahmed-begkoji je u prole}e 1603. g. bio imenovan za sanxakbegaVidinskog sanxaka. Dok je on bio u ratnom pohodu,wegov zamenik Safer-~au{ u{ao je u posebno za{ti-}ene i slobodne oblasti Crne Reke i na ime poreza odsvih stanovnika uzeo po pedeset dukata u zlatu. Prav-daju}i se da je takvo nare|ewe dobio od sanxakbegauzimao je maslo, med i drugo. Nezadovoqnici su biliumireni ve{}u da dolazi sanxakbeg Ahmed koji }e ovupqa~ku da obustavi. No on i sam ulazi u zabrawenuteritoriju i na ime krvnine zbog pogibije turskihvojnika od hajduka napla}uje po 50 ili 1000 dukata.Sela sa 15 doma}unstava morala su da plate oko 300zlatnika. Pored toga sanxakbeg je natovario 500 kola

sa raznim namirnicima koje nije uputio vojsci ve} na

27



svoj ~ifluk (nasledni posed sa imawem i kulom) kodNikopoqa. Zbog ove samovoqne pqa~ke i opasnostiod pobune turska vojska je povu~ena iz Crne Reke, aAhmedbeg smewen.

KARA PANÎNA GERILA I NOVI RATOVI

Ratna taktika i Dunav kao demarkaciona linija,

iza koje su hajduci i ratnici sklawali, nisu bilipromeweni ni posle 100 godina od velikog rata 1595.g. Na istoku, dakle, sve po starom. Sa zapada novevesti: sve ve}i broj Austrijanaca i Nemaca nalaze sena balkanskim prostorima. Stanovni{tvo èli da uwima vidi saveznike wihovih davno izgubqenih drà-va koje postoje samo u wihovim mislima i èqama.Evropski ratnici i pustolovi u wima vide samoturske podanike koji te{ko mogu da opstanu u borbi sa

turskim neprijateqem ali i novim prijateqima.Me|u zastupnicima balkanskih naroda postoji barboqa veza sa tlom na kome ìve i ginu, ali ne mogu dazalutaju kao wihovi saveznici. Jedan od takvih bio jeKara Pan~a koji je, vode}i samostalno svoj rat saTurcima, izgleda preìveo.

Po nalogu sultana Mustafe II silahder (letopi-sac) Findiklili Mehmed aga napisao je neku vrstu�bele kwige� o hajdu~iji u vidinskoj oblasti. Godine

1695. prilikom boravka sultana Mustafe II u Ni{u,silahder Mehmed aga predao je traèni letopis koji jetrebalo da posluì kao putokaz za re{avawe velikeglavoboqe � stalnih gerilskih napada na turskuvojsku, posade u tvr|avama i trgova~ke karavane. Zapis je sadràvao izve{taj Mustafa-age, zapovednika Baweo hvatawu i likvidaciji jednog �srpskog hajduka�. Aga je zapisao da je taj hajduk izjavio da je rodom iz �jednogsela kraj Timoka� odakle je stupio u hajdu~ku ~etuKara Pan~e. U toj druìni on je hajdukovao tri meseca.

28



Uhva}eni hajduk je opisao Kara Pan~in plan za napadna karavan koji je prevozio hranu na putu Vidin � Raàw. Mustafa aga je zapisao da je plan i ostvaren

kojom prilikom su dva hajduka poginula, a ovaj kazi-va~ na wegovu nesre}u uhva}en. Kara Pan~ina druìnabrojala je 20 qudi. Sam Kara Pan~a je, po pretpostavcidr Du{anke Bojani}-Luka~, iz okoline Zaje~ara. Nakontoga Mustafa-aga je bio obave{ten, a on obave{tavasultana svojim zapisom, da je Kara Pan~a pobegaopreko Dunava sa 170 hajduka, kao i to da se uskoro ~uloda je taj isti Kara Pan~a od nekog Srbina u Pirotuuzeo dva vola koje su wegovi qudi zaklali i ispekli da

bi se pogostili. Ina~e tog juna i po~etkom jula 1695.godine ki{e su bile ~este i jake, tako da Kara Pan~anije preduzimao nikakve pohode i napade.

Drugi izve{taj koji je Mehmed-aga primio sa te-rena poti~e iz jula 1696. godine u vreme boravka sul-tana Mustafe II u Aleksincu. U dostavi se tvrdi da seKara Pan~a sa dva razbojnika krije u Majdanpekuodakle se prebacuje na teritoriju vidinskog sanxaka ipqa~ka.

Od istog izvestioca se saznaje da je [arkanIbrahim-pa{a, sanxakbeg Manise, napao Kara Pan-~inu ~etu kod Svrqi{ke bawe. Hajduci su se povukliu planine. Kara Pan~a je i ovoga puta ostao bez dvasvoja druga � jedan je ubijen, a jedan uhva}en. Zaro-bqena su i 53 kowa iz Kara Pan~ine komore, a zaple-weno je i 3.000 gro{a hajdu~kog blaga. No i [arkanIbrhim-pa{a ima gubitke: tri poginula, jedan rawen.

êtvrtog oktobra 1697. g. Kara Pan~a i izvesniMaxar-vojvoda sa 600 hajduka do~ekuju u zasedi kodBagrdana (izme|u Jagodine i Bato~ine) jednu veliku jedinicu regularne osmanlijske vojske. îm je neko-liko turskih vojnika palo od hajdu~kih zrna, ostalisu se razbeàli na sve strane. Smederevski dizdar,~uvar tvr|ave, Ejub-pa{a zbog ovog prepada preduzimagowewe. On uspeva da ubije 4 hajduka i isto toliko

zarobi. Od napada~a koji su najurili i osramotilitursku vojsku uspeva da otme 300 ogrta~a od samuro-

29



vine i dva }urka. Glavnina Kara Pan~ine i Maxarovedruìne se po ko zna koji put dokopala planine.

Ne zna se daqa sudbina Kara Pan~e. Narodna

tradicija u selima ju`no od Zaje~ara ga pamti u vezisa nasiqima i ru{ewem manastira u selu Zagra|u,posle ~ega je on zapo~eo borbu protiv Turaka. Pretoga je, kako su izri~ito tvrdili kaziva~i, prenosio-ci istorijskog pam}ewa, bio spahija. Nikakvo ~udo � pre wega je Baba Novak bio suba{a. Rolendi~, Boì-dar, Radul, iako hri{}ani bili su spahije i timarni-ci. Stoga nije bez osnova pretpostavka dr Du{ankeBojani}-Luka~ da je Kara Pan~i hajdukovawe opro-

{teno, narod umiren novim povlasticama, a KaraPan~a naimenovan za naslednog kneza i da je zapravoon rodona~elnik knezova Karapan~i}a, poznatih izvremena prvog srpskog ustanka.12

POGIBIJA KLEVENHILEROVOG BATAQONA

Mo`da su mnogi u po~etak XVIII veka gledali kao uspasewe ili bar kao u neku novu nadu. Sve se, me|utim,nastavqa po starom � mnogo uskrsnu}a, malo spasewa.Novi austro � turski rat po~iwe 1718. godi-ne.Tatari u sastavu neregularne turske vojske ru{e ipale sve {to je stvorila qudska ruka i ubijaju sve {to je ìvo. Da bi se austrijska granica na tlu Rumunije

za{titila, rat se vodi na teritoriji dana{we isto-~ne Srbije. Stanovni{tvo beì na sve ~etiri strane.Po ko zna koji put Timo~ka Krajina je opustela. Povre-meno ve}e vojske iz Austrije i Nema~ke prodiru ~ak doKwaèvca, tada{weg Gurgusovca. Tre}eg avgusta 1732.godine major Klevenhiler ~eka sa svojom vojskom uGurgusovcu princa Lotarin{kog. Misija nastupawana istok je propala. Klevenhiler ostavqa ceo bata-qon na prostoru Avgustovog prolaza, kod Vratarnice, ju`no od Zaje~ara. U Vratarnici Klevenhilerov bata-

30



qon je uhva}en u klopku i sa okolnih visova uni{tenod turske vojske.13

Duboki su koreni ovih neuspeha. Austrijska i

nema~ka vojska ~esto i sama pqa~ka i ubija stano-vni{tvo na terenu koji je zahva}en ratom. Mnogihroni~ari su zapisali da su evropske vojske nedisci-plinovane, razularene i samovoqne. Postavqa sepitawe: da li tu|inci mogu da oslobode druge narodea da ne iskoriste priliku da i sami porobe ili imnametnu novu zavisnost. Koliko se, u vezi s tim, naro-di sami osloba|aju uz pomo} dobronamernih savezni-ka. Saradwa je mogu}a ako su doma}i faktori tako

efikasni koliko i wihovi saveznici. Bivalo je da je~ak i boqe ako su na svom tlu aktivniji od saveznika.Istorija je prepuna takvih primera, a savremenapraksa ukazuje na jo{ ve}u sloènost i teìnu savez-ni{tva i ratnog partnerstva. U ovom hronolo{kompregledu va`no je napomenuti da }e srpski i drugibalkanski narodi po~etkom XIX veka u opse`nijeoslobodila~ke ratove u}i sa bogatim nasle|em �

dragocenim ratnim iskustvom.

SAMO RATNICI I GERILCI � BRA]A

VEQKO I MILENKO PETROVI]

Hajduk Veqko Petrovi} pojavio se, po oceni Du-{ana Perovi}a, kao pravi ratnik i junak u epskomsmislu u vreme napora ustanika beogradskog pa{a-luka da op{tu borbu protiv predstavnika turskihvlasti i turske vojske pro{ire svuda gde je to mogu}e,kako bi pritisak ne teritoriju koju su oni kontro-lisali oslabio. Pri tome ne treba zaboraviti da jekorumpirana turska uprava sklona nasiqu i zloupo-

trebama svake vrste bila, sama po sebi, dovoqan ra-zlog za otpor, odmetni{tva, hajdu~iju i {ire pobune

31



hri{}anskih podanika. Iz svega {to je napisano oHajduk Veqku i wegovom bratu Milenku (Miqku),proisti~e da su oni bili i ostali prete`no hajduci iratnici gerilskog profila, a nimalo diplomate istratezi ni u onoj najmawoj i nu`noj meri koju trebada ima svaki ratnik sa odgovorno{}u komandanta ivo|e.

Pre Hajduk Veqkovog uspona qudi od poverewavrhovnog vo`da Kara|or|a bili su knezovi u neka-da{wim nahijama i oblastima, Crnoj Reci, koja se svevipe naziva Timo~ka Krajina � Milosav \or|evi},pop Radosav i Ivko iz Krivog Vira, kao i krajinski

(negotinski) knez Mihail Stankovi} Karapan~a. Uspe-si wihovih ~eta bili su znatni i potvr|eni 1806. g.osvajawem Pore~a i mnogih mesta u NegotinskojKrajini. Drugi proslavqepi predvodnik pobuwenikabio je Petar Dobrwac koji je iste godine osvojioPara}in, Ripaw i Aleksinac i zapo~eo opsadu gradau Sokobawi. Hajduk Veqko se nije uzdigao zahvaquju}i naklonosti vojvoda � moè se re}i da je on po{to-vao wihov primat. Sam je stvarao svoj ugled, a i Rusi

su u tome imali odre|enu, ali protivure~nu ulogu.Najva`niju ulogu posrednika izme|u Kara|or|a iRusa imali su vojvode i knezovi Milenko Stojkovi} iMihail Mi{a Karapan~a, koji su se {tavi{e odno-sili kao rivali prema vrhovnom vo`du, bar {to seti~e teritorija koje su dràli. Vojska ove dvojice je utoku 1807. godine jedno vreme bila blokirana od Tura-ka u [tubiku, pa je Kara|or|e zajedno sa Rusima uspeoda ih izvu~e iz obru~a. Istovremeno u ju`nom deluTimo~ke Krajine vojne uspehe ostvaruje tada malo po-znati hajduk Veqko Petrovi} koji je ro|en u seluLenovcu kod Zaje~ara. U ve}im ratnim operacijama on je u~estvovao kao obi~an odmetnik u ~etama StanojaGlava{a, \uke i Vujice Vuli}evi}a. U dogovoru saknezom Milosavom \or|evi}em, on sa dobrovoqcimai be}arima odlazi u Crnu Reku da pro{iri ratneoperacije i posle prvih ratnih uspeha koje smo ve}

spomenuli, skrenuo je pa`wu na sebe. Bio je glavni

32



strateg iznenadnih i èstokih prepada na turskuvojsku uz weno zbuwivawe iznutra i to kod Podgorca,Vrbovca, Bawe i Gurgusovca. Ovo ratovawe timo~kihustanika, potpomognuto od Kara|or|a i Rusa, preki-nuto je u jesen 1807. g. posle sklapawa Tilzitskog mira.Vreme do prole}a 1809. godine, kako to obi~no biva,bilo je upotrebqeno za ure|ivawe dràvnih poslova,oduzimawe turske imovine, svo|ewe me|usobnih ra~u-na i razna odmeravawa mo}i izme|u vo|a, {to je vodi-lo produbqivawu nesporazuma i protivure~nosti, uzznatno uplitawe Rusa. Za razliku od drugih timo~kihprvaka, Hajduk Veqko i u miru radi ono {to jedino i

zna. Vr{i prepade i pqa~ke deleko od osvojenih teri-torija. Iako gre{i, on za ratne zasluge dobija tituluvojvode u bawskom kraju. Potvr|eno je vojvodstvokneza Mihaila Stankovi}a Karapan~e u Negotinu iMilisava \or|evi}a u Zaje~aru. I pored toga, ten-dencija da se oslabi centralna vlast Kara|or|a, koja je postojala i u drugim delovima ustani~ke Srbije svevi{e ja~a. Milenko Stojkovi}, poznat po likvidaciji dahija u bekstvu i Petar Dobrwac hteli su da, uz

pomo} Rusa, ostvare sebi ve}u i va`niju ulogu u Timo-~koj Krajini i Isto~noj Srbiji. Hajduk Veqko, koji jevoleo Ruse, nije pri{ao ovoj isto~noj �ruskoj� stran-ci, po oceni D. Perovi}a, ve} je ostao, {to i nije bilolako, privrèn Kara|or|u. Rusi ga sa svoje straneo{tro kritikuju zbog kr{ewa primirja, ali ga isto-vremeno koriste kao izvi|a~a sa turske teritorije,budu}i da su se i oni u miru pripremali za rat. Ipak,ruski zahtevi da se Veqko obuzda su ozbiqni, ali i

pored toga wemu ne preti neka ve}a opasnost, jer su iTurci imali takve ~ete spremne za upade na na{e teri-torije. Kara|or|e ga je samo ukorio, ali ga nije smeniosa poloàja bawskog vojvode.

Borbe su obnovqene u prole}e 1809. g. dejstvom ruskevojske na Dunav sa ciqem da se preko Timo~ke Krajinestigne u Bugarsku. Istovremeno, srpski ustaniciobnovili su ratne operacije i opsade, ali bez ve}ih

uspeha jer Rusi nisu uspeli da pre|u Dunav. Usledio je

33



poraz kod Kamenice i op{ti neuspeh na jugoisto~nomfrontu ne samo zbog izostajawa ruske ofanzive, ve} izbog razmimoilaèwa me|u vojvodama. Hajduk Veqkose suprotstavio vo`du zbog toga {to na isto~nomfrontu za glavnokomanduju}eg nije postavqen PetarDobrwac ve} Milija Petrovi}. Sam Hajduk Veqkoratovao je oko Bele Palanke i Belogra~ika, o~ekuju}iRuse i nije se na{ao na pravom mestu i u pravo vremena podru~ju ugroènog Ni{a. Zbog svega toga Timo~kuKrajinu Turci sve vi{e osvajaju, a centralna Srbija,zahvaquju}i akciji Rusa na Dunavu, opstaje. Zbog svihovih neuspeha, o~igledne samovoqe i pritu`be Rusa,

Hajduk Veqko biva smewen sa poloàja bawskog voj-vode. Udaqavaju}i se sve vi{e od vo`da, Veqko odlaziMilenku Stojkovi}u i bori se u Pore~u. Kara|or|eipak zna koliko on kao ratnik vredi i, izgleda, neèli da ga trajno udaqi od sebe, od svojih planova inadawa. Nade zaista ima � u prole}e 1810. godine ratse nastavqa. Sedam hiqada Rusa prelezi u Srbiju,Kara|or|e i wegove vojvode, me|u wima i HajdukVeqko, osloba|aju Timo~ku Krajinu sve do Gurgusov-

ca. U kampawi protiv Kara|or|a koja, uprkos svemu,i daqe traje, Hajduk Veqko ne u~estvuje, a u avgustu1811. godine postavqen je za vojvodu u Negotinu. Nakontoga se uspe{no bori oko Vidina i od ruskog caraAleksandra dobija zlatnu sabqu na dar. Do{le su nared i druge po~asti. Vo`d èli da se {to boqeza{titi od turskih upada sa istoka i traì od Veqkada sa vidinskim zapovednikom Mula-pa{om pregovarai da mu obe}a trgovinske povlastice. Ali on ne uspe-

va u tim pregovorima. Ostaje i daqe Hajduk Veqko,kako su ga krstili i zvali i prijateqi i neprijateqi.Da li mu nisu mogli verovati, ili je wemu bilo lak{eda ratuje, ili Turci koji su ga mrzeli nisu mogli dashvate da on moè da pregovara i umesto megdana nudimirnu trgovinu?

U isto vreme Rusiji sve vi{e preti Napoleon, pa sustoga ruske trupe u novembru 1811. godine napustile

Malu Vla{ku. Kara|or|u je preostalo da se povu~e sa

34



istoka, kako bi sa ve}im snagama na mawem prostorumogao da brani svoju ratnu dràvu. Wegove vojvodenisu prihvatile takvu strategiju, uprkos tome {to jeu datim okolnostima ona bila logi~na. Vojvoda Mla-den Milovanovi} se suprotstavio jer bi povla~ewemizgubio svoja imawa, a Hajduk Veqko je ostao dosledansvom romanti~nom zanosu da na svom Ku{qi, sa svojom carskom ruskom sabqom i svojim be}arima moèsve, jednom re~ju, kako ta~no procewuje Perovi}, Veqko je imao �svoja mi{qewa o juna{tvu, a bio je zanet svojim ranijim uspesima�. Srbija je bila napadnuta nasvim granicama i zbog disharmonije vrhovnog vo`da

i wegovih vojvoda nije se moglo ra~unati ni na kakavvojni uspeh � mnoga juna{tva, podvizi i samo`rtvo-vawa nisu bili dovoqni. Tako je u neslozi i trvewudo{la i 1813. godina. Na Negotin je po{ao sa velikomvojskom Hu{rid-pa{a, kojeg Hajduk Veqko, uprkosvelikog truda, nije uspeo da zaustavi u okolini Nego-tina, a u samom Negotinu, u toku turske opsade i bom-bardovawa je i poginuo. Prema svedo~ewu TeodoraNedobe, koji je o ratnim operacijama pisao izve{taj

ruskom kancelaru Rumjancovu, turske vlasti su pred-loìle Hajduk Veqku da se odvoji od ustanika, a oni}e mu priznati kneèvsku titulu u Crnoj Reci, ali jeVeqko odgovorio u svom stilu, kako navodi D. Pero-vi}, da }e za svoju otaxbinu dati i ìvot, {to se idogodilo.

@ivot i smrt Hajduk Veqkovog brata Miqka (pra-vo ime Milenko) mogli su biti veome upotrebqivoiskustvo za dràvnike koji su se rodili u timo~kompodnebqu. Kao i wegov stariji brat, poznatiji islavniji Hajduk Veqko, i Miqko je ìveo, mislio iradio onako kako je kao obi~an vojnik u ~etama svogabrata nau~io. I wega je velika i sveop{ta nada uskori i neizbe`ni pad turske imperije mnogo vi{enosila i rukovodila nego nemiri ratnika koji u mirune moè da bude miran, ve} ho}e, a vaqda i mora, daratuje ~ak i po cenu sopstvenog ̀ ivota. Petnaest godi-

na mla|i od svog brata Veqka, on je u mladosti ìveo

35



u Duboni kod Smedereva gde je wegova porodicaizbegla iz Lenovca. U ~etama brata Veqka on, kao isredwi brat Milutin, nije imao nikakva posebnazaduèwa � obojica su bili obi~ni vojnici. Ve{tinuratovawa je Miqko u~io od Veqka i hteo je, izgleda,da postigne {to i Veqko, ali, kao i Veqko, nije dobrorazumeo vreme u kome je ìveo.

Posle Veqkove pogibije bra}a Milutin i Milenkosu u Austriji, a zatim u Rusiji. U Srbiju se vra}aju1815. godine. Miqko je odmah progla{en od knezaMilo{a za kneza (kasnije kapetana) u kneìni Pek,zatim je bio kapetan u Gradi{ki. Uskoro je wegova

lojalnost politici kneza Milo{a i wemu li~nomogla da bude isku{ana. Budu}i da se nije ustanoviloda je imao veze sa tada aktuelnom Abdulinom bunom,mogao je da se nada da ne}e doìveti sudbinu Kara|or|ai vi{e desetina prvaka iz prvog srpskog ustanka kojisu Milo{eva upozorewa da novo vreme zahteva novemetode slu{ali na jedno uvo. Ali, po oceni dr MilanaRadusinovi}a, i Miqko ili Milenko jednostavnonije bio ~ovek mira i to onog koji je ustoli~io knez

Milo{ � javno mir, tajno rat. Nije se, kako pi{eRadusinovi}, mogao skrasiti u Gradi{ki. Na vest dasu Rusi zapo~eli rat sa Turcima, on sakupqa 400dobrovoqaca i prikqu~uje se bugaskim dobrovoqci-ma u Vla{koj. Tamo se pot~inio komandi ruskog gene-rala Dabi~a i svom neposrednom stare{ini Lipran-diju. Knez Milo{ na sve to gleda sa dva razli~ita okai, bez sumwe, sa dosta podozrewa. Nije lo{e da odruske pomo}i bude neke koristi, ali bi knez hteo da sesve doga|a u najve}oj tajnosti i ti{ini, jer ne}e bitidobro ako se glas o srpskim dobrovoqcima, koji seskitaju po turskim provincijama, pro{iri. A da li jeMiqko iskreno hteo da prihvati ulogu senke � ratni-ka koji je spreman da i{~ezne radi vi{ih ciqeva kaoda se nikad nije ni rodio. Pre }e biti da je i on, kaoi wegov brat Hajduk Veqko, glasan, bu~an i razme-tqiv. Miqkov predlog da se svi hri{}anski narodi

pod turskom upravom naoruàju, jo{ vi{e je mogao da

36



oja~a takvo kneèvo uverewe o povratniku iz Austrijei Rusije. Rusi podràvaju Miqkov pohod sa najvi{egmesta, i od samog cara Nikole I. Znaju}i za rezervekneza Milo{a, Rusi nare|uju da se Miqko premesti �uoblast [umle�. Miqko Petrovi} postaje predvodniksrpskih, bugarskih i gr~kih dobrovoqaca. Istovre-meno knezu Milo{u je javqeno, da bi se vaqda i onzadovoqio, da je Miqkov odred rasformiran. Miqko je Rusima potreban kao dobar poznavalac terena, alini wegova li~na inicijativa nije izostala. Isticaose u okr{ajima sa turskom vojskom u stilu wegovogbrata Veqka, pa je i on za ratne zasluge dobio od cara

Aleksandra sabqu na dar sa natpisom: �Knezu Miqkuza hrabrost�.Na odre|eni na~in Miqkov dobrovoqa~ki pohod,

izgleda bez izri~itog blagoslova kneza Milo{a,imao je zna~aj za 1833. godinu, kada je knez Milo{zajedno sa pobuwenim timo~kim prvacima, u{ao savojskom u Crnu Reku, odnosno Timo~ku Krajinu. Alisada smo jo{ uvek u oktobru 1828. g. kada je knezMiqko primenio nekada{wu i sada efikasnu taktiku

svoga brata Veqka. On je na terenu Vla{ke, gde su voje-vali Baba Novak i Mihaj Hrabri, pre vi{e od dvestagodina, predloìo ruskoj komandi da se sve u~inikako bi se stvorio laàn utisak da se Rusi i dobro-voqci ne mogu suprotstaviti turskoj navali, a kada seTurci prepuste odmarawu i vesequ, da napadnu u kri-ti~nim no}nim ~asovima. Plan je prihva}en i uspe-{no primewen. Turci su, ̀ estoko iznena|eni, po~elipani~no da beè prema Vidinu.

Pored toga Miqko je dobio dozvolu da na svojna~in uni{ti jednu grupu turske odbrane ~iji su~lanovi bili zabarikadirani u jednom dobro utvr-|enom {ancu na Dunavu. Miqko je svoje be}are pre-obukao u vla{ke seqake koji prevoze seno. Kao takvisu i u{li na prostor tog mesta a istovremeno sunapali i Rusi i debakl Turaka na tom punktu bio jepotpun. Zahvaquju}i tom ~i{}ewu turskih snaga na

levoj obali Dunava, general Dabi~ je u prole}e 1829. g.

37



mogao da formira mostobran za prelaz na bugarskideo turske teritorije kod Silistrije.

Ubrzo je u septembru 1829. g. potpisan Jedrenski

mir, a u jednoj borbi za uni{tewe zaostalih turskih~eta, Miqko je poginuo. Opisi savremenika wegovesmrti se ne slaù. Po jednima, on je poginuo pod Tur-tukojom, a Miqkov stare{ina I. Liprandi opisuju}ipogibiju Kara|or|a i Mladena Milovanovi}a, izri-~ito tvrdi da je Miqko ubijen s le|a od svojih qudi,boqe re}i od tek prispelog dobrovoqca iz Srbije,koji je odmah posle Miqkove pogibije nestao.14

NA ISTO^NOJ GRANICI

Posle mnogih ratova u pro{losti, i onog sapo~etka XVIII veka, na mnogim neoslobo|enim balkan-skim prostorima nasiqa turskih vlasti, zatim regu-

larne vojske, pla}enika, turskih zaptija su u~estalado neizdrìvih granica. Nasiqa (zulumi) kao i ranije imaju uvek istu osnovu i razlog. Najpre sami ratovi,kada je iz verskih razloga gotovo sve dozvoqeno na imenamirewa svih zemaqskih potreba budu}ih stanovni-ka raja koji }e poginuti, zatim nemiri, odmetni{tva,prepadi na turske karavane zbog poravnawa materi- jalnih i moralnih gubitaka prilikom nasilnog uzi-mawa vanrednih i drugih poreza, nezakonita uzimawa

i pqa~ke od strane turskih odmetnika u ciqu li~nogboga}ewa itd.

Jedan dokumenat iz gra|e kwaèva~kog okruga, pri-bli`no datiran na {ezdesete godine XIX veka, iako sene moè u celini pro~itati, na dramati~an na~insvedo~i o svemu ovome. Verovatno je upu}en knezuMilo{u ili wegovim naslednicima AleksandruKara|or|evi}u ili knezu Mihajlu. Pisan je me{a-

vinom bugraskog i srpskog jezika i starom ortogra-fijom:

38



�Tverda zemqa postilka... vedro nebo zavivka...Lila ]iporovski... Turci... taki iseko{e 400... zaro-bi{e 50... ufate ~oveka... pu~e pu{ka... ~orbaxi... apsiga... nikoè... mnogo smo slavni gospodar daleke...na{i deca... barem letovina... da ne uzmu... vinoto iìtoto i senoto... mnogo propadohmo... i on radi zasirotiwu... zulumkare... i wegovu ku}u rasipa{e...ìto mu otera{e... 100 500 oka.... uze{e sira 400 oka...maslo 50 oka... pusta i pogazena... i ko{are rasipa{e...uze{e mu halinu... 63 gro{a za kotla... i matike... 6 ser-povi vuna... 100 50 oka ovce... 100 70 koze... 30 pokla{esvine... pokla{e gi goveda volovi kowi... turcima na

negova vrata... ta e utekal sas ednu sekiru i sas tride-set gro{a glavu... kurtulisal 8 kese pare... 50 okaseno... 100 30 plasta slama... svetli gospodaru iPrvana spasovana i popa Lilu... globi... nema vekesvet... slavni gospodaru... molimo Boga...�

Sli~ni vapaji za pomo} u istom vremenskom peri-odu stizali su iz neposredne blizine, s one strane srp-sko � turske granice, iz Ni{evca. @ale se wegovistanovnici gurgusova~kim vlastima da su Turci u jed-

nom naletu silovali i mlado i staro, i mu{ko iènsko. Ovakav doga|aj sam po sebi govori o tretmanustanovni{tva u turskoj carevini. Iako je turski agre-sivni feudalizam bio suzbijen u tolikoj meri daEvropi nije vi{e mogao da zapreti kao {to je mogao uXV i XVI veku, na Balkanskom poluostrvu, gde je, preturskog osvajawa bilo vi{e dràva, wegovi recidiviu nasiqu i pqa~ki obnavqaju se kao da civilizacijenikad nije ni bilo.

Baba Novak, Kara Pan~a, hajduci Veqko i Miqkonisu neposredni prethodnici Nikole Pa{i}a. Zalu-tali u pam}enu nastupaju}ih generacija (u ratnimmeteìma stanovni{tvo se seli na sve ~etiri strane,a najvi{e prema organizovanim punktovima za odbra-nu Evrope od turskih upada, a potom se, po okon~awuve}ih ratnih operacija, ponovo vra}a u svoje domove)te li~nosti dospevaju u proizvoqne, domi{qene pri~e,

peome, legende, porodi~na predawa, a u najnovije

39



vreme, zahvaquju}i arhivskim istraìvawima i donas � u verodostojnijem vidu.

I kasnije, u vreme neposredno pre pojave Nikole

Pa{i}a, doga|aji nisu dospevali u javnost kao neka-kav ~ist istorijski supstrat. Naprotiv, svi oblicipisanog i usmenog ~uvawa istorijske tradicije obilo-vali su odstupawima i romantikom koliko i vaqanimpodacima. Pojavi}e se, osim memoara i nesigurnihse}awa, i takvi dokumenti za koje se moè re}i da nemani jedan jedini razlog da se u wih ne veruje. Zbog svegatoga nije neverovatna, mada nije potpuno sigurna,tvrdwa Pa{i}evog biografa Sforce da je Pa{i} u

ranoj mladosti slu{ao epske pesme od popova. Prire-|iva~i memoara ovog italijanskog diplomate, koji su{tampani pod nazivom Nikola Pa{i} i ujediweweJugoslovena, ratne i diplomatske uspomene, sumwaju uto jer �kult narodne poezije nije nikad naro~ito biorazvijen u Zaje~aru�. Sada znamo da to nije istina.Timo~ka Krajina ima naro~ito razvijenu narodnuliriku koja je sakupqena i objavqena u vi{e kwiga.Pa{i} je jo{ u ranoj mladosti, ne samo preko pesama

koje je slu{ao od popova, znao sve {to je za wegovegodine i budu}i dràvni~ki genije bilo nu`no. Wego-vi roditeqi su bili svedoci jednog iz niza prelomnihtrenutaka u na{oj novijoj istoriji � Prvog i Drugogsrpskog ustanka i oslobo|ewa Timo~ke Krajine 1833.godine.

No i Pa{i}evo detiwstvo i mladost nisu bili bezuzbudqivih, tajnih i sudbonosnih zbivawa, nalik naona u vezi sa pogibijom kneza Miqka. Zato }emo sevratiti u jednu od tmina na{e istorijske pro{losti:u pedesete i {ezdesete godine XIX veka, kada je uSrbiji na delu ~esto protivure~na ali i me|usobnosuprotstavqena politika tri kneza: Milo{a, Alek-sandra Kara|or|evi}a i kneza Mihajla Obrenovi}a.

Po inerciji, ~esto smo nesvesni wene snage, sta-novni{tvo Timo~ke Krajine i posle oslobo|ewaìvi u nekoj vrsti rata. U akcijama pomo}i i sau-

~estvovawa u pobuweni~kim aktivnostima protiv

40





javno pozvanih i sve~ano ispra}enih dobrovoqaca za�pomo} Srbima u Nema~koj� 1848. godine.16 Nema~ka jeverovatno Austrija, a re~ je o u~e{}u na{ih dobrovo-qaca na strani Austrijanaca protiv Ma|ara jer nisupriznavali nacionalna prava Srba u Ugarskoj. Kada je sedamnaestogodi{wi Pa{i} bio maturant u zaje-~arskoj gimnaziji, a to zna~i 1862. godine, u seluMakre{ na turskoj teritoriji (sada Bugarska) ikarauli Tresak, na teritoriji kwaèva~kog na~el-stva, dogodio se incident koji je, sa nizom drugih na ju`nim i zapadnim granicama, mogao da uvu~e Srbijuu neèqeni rat. Na isto~noj granici wega su iza-

zvali, sa kolebqivim pristankom ministra NikoleHristi}a, pravno i legitimno nepostoje}i dobro-voqci iz isto~ne Srbije u krimskom ratu 1852-1854. g.u kom je posle okon~anog rusko � turskog rata Rusijabila napadnuta od strane Engleske i Francuske.

SEVASTOPOQSKE ZVEZDE

Uo~i Krimskog rata knez Aleksandar Kara|or-|evi} mnogo puta je pomi{qao na isto~nu granicu.Ako tajne mogu spasiti ne samo na{e ìvote ve} iobraz, onda je vi{e nego ikad potrebno da one ostanuduboko zakopane, a svaka pojedina~na re~ koja bi se ve-zala za wih mora biti prebijena i sase~ena kao zmija.

Godine 1853. knez Aleksandar Kara|or|evi} je biou zavadi sa ruskim carom Nikolom. Francuska iEngleska, nezadovoqne zbog prisustva ruske vojske urumunskoj kneèvini, traè neutralnost Srbije. Rus-ka vojska odlazi u crnomorsku Bugarsku, prakti~no natursku teritoriju. Slede}e godine posebnim hati{e-rifom Turska osigurava srpsku neutralnost u sukobusa Rusijom i, zbog srpske neutralnosti, garantujenepovredivost srpskih granica. Primamqive ponudeevropskih sila i Turske Srbija prihvata, ali to pri-

42



hvatawe u stvarnosti ìvi kao tanak plamen sve}e.17

Po tradiciji na koju su i Istok i Zapad oguglali,turske haramije su na svim granicama mogle da ubijuna{e grani~are, da otmu i oteraju stoku iz nekogpograni~nog sela i to ba{ onako kako su to ~inilina{i hajduci, haramije i wima sli~ni. U dokumenti-ma, raznim konceptima za izve{taje i potpisanimizve{tajima vidi se jasna tendencija da se svi akteripograni~nih ~arkawa i pu{karawa uglavnom nazivaju haramijama koji granicu prelaze �hajdukovawa ipqa~ke radi�. Kad se mora onda se pored �10 hajduka�,�38 haramija� pojave i 1000 dobrovoqaca ili �samovo-

qaca� sa svojim oficirima i �fetfeblima� (nared-nicima). Toliki se broj, naime, pomiwe u izve{taji-ma kwaèva~kog na~elstva. Dakle, tih 1000 dobrovo-qaca i oko 100 oficira i fetfebla, kako se da zakqu-~iti iz gra|e kwaèva~kog okruga, ve} se nalaze, ilise prikupqaju u rumunskom gradu Braili. Pitawepomo}i Rusima, uprkos lo{ih odnosa kneza i cara,postaje stvar moralnog principa da morate pomo}ionome koji je i vas pomogao. Austrija raspore|uje

25.000 vojnika prema srpskoj granici pod komandomfeldmar{ala Karonina. Prilike su razapele Srbijuna krst isku{ewa: da li da iskoristi momenat da sewena gotovo poluvekovna nova dràvnost primetnijepotvrdi i od Evrope i od Turske i da se oglu{i o zovkrvi, da ne pomogne braniocima Krima i Sevasto-poqa. Zvani~no ona je ostala neutralna, ali zahvaquju}i naslednicima Veqka i Miqka Petrovi}a, koji sui daqe upra`wavali vojni~ki zanat, kakva�takva

pomo} nije izostala. Svi dobrovoqci su bili u Bra-ili, izvan doma{aja odluke da se Srbija u sukob naKrimu ne sme me{ati. Mar{al Karonin je spreman dau|e u Srbiju u slu~aju da se narod pobuni zbog neu-tralnosti kneza Aleksandra. Rusija postupa diplo-matski � traì tajni dolazak dobrovoqaca, ali se javno sagla{ava sa neutralno{}u Srbije. Srbija jebila primorana da odgovori na turske ineterese u

rusko � turskom ratu 1853. godine. Obavezala se da }enapasti svaku vojsku koja pre|e Dunav i napadne Srbiju

43



bilo da je austrijska ili ruska. Potvr|uje se i èqaFrancuske, koja sa Engleskom ̀ eli da napadne Rusiju,da za uzvrat srpskoj neutralnosti garantuje nepovre-divost srpskih granica od strane Turske.

Ali ranije upu}eni srpski oficiri u dru{tvu rus-kih, uo~i napada evropskih saveznika na Sevastopoq,ve} se nalaze u Kalafatu, kako su zabeleìli na{idokumenti, a ruski knez Gor~akov, kako svedo~i Po-pov, vr{i smotru te oficirske skupine. Iz prepiskekwaèva~kog na~elnika J. Naumovi}a sa ministromunutra{wih dela Nikolom Hristi}em, koja je nastaladevet godina kasnije, saznaje se da su za prikupqawe

1000 dobrovoqaca bili zaduèni fetfebel narodnevojske Stojan Pe{i} i wegov drug Krsta.I samo otvoreno pomiwawe krimskih dobrovoqa-

ca ukazuje na aktivniju ulogu Srbije u oslobodi-la~kim pokretima na Balkanu. Poku{aj osnivawanarodne vojske 1853. godine i na pre~ac odustajawe odwenog kona~nog ustanovqewa je samo maska za tajnoslawe dobrovoqaca na Krim. Godine 1862. narodnavojska se ponovo formira i ustaquje.18 Time su otvore-

na vrata smelijim preduzimawima, ali ne i otvorenomratu. Uz staja}u vojsku sada postoji jo{ jedna vojnaformacija � narodna vojska. Preko we je jednom delustanovni{tva dato oru`je � mislilo se: za sre}u i ja~awe dràve. Jedan od tvoraca nove vojne doktrineAtanasije Nikoli} (uz Gara{anina) smatra da se turs-ka vojna sila moè skr{iti �ve{to upotrebqenomsnagom�. �Mesto saveznika treba Srbija da naknadi todobro ure|enim volonterskim ~etama, pa }e ovimapotisnuti i u zabunu dovesti mo} tursku, a svojom na-rodnom vojskom u samu mo} tursku potrti, pouzdanora~unaju}i da }e Srbiji u volonterske ~ete prite}isvi narodi evropski, osim Nemaca i Maxara.�19

Pokaza}e se da ovakva doktrina ima svoje dobre, ali ilo{e strane, jer je lako podeliti oru`je ali je te{kokontrolisati wegovu upotrebu. Nikoli} se daklenada nekom novom Baba Novaku, Kara Pan~i, Hajduk

Veqku, ali i novoj internacionalizaciji aktivnosti

44



u vezi sa te`wama za osloba|awe hri{}ana izvanSrbije i Crne Gore. Pokazalo se da takve qude nijebilo te{ko prona}i u Timo~koj Krajini.

Posle bombardovawa beogradske varo{i od straneturske posade na Kalemegdanu, u junu 1862. g. i zavo-|ewa vanrednog stawa, takvi }e qudi biti potrebni.Wihovo delawe bi}e, kao i do sada, tajno, protivu-re~no i, po wihov ìvot, opasno. Ve} 17. jula istegodine ministar Hristi} nalaè sreskom na~elniku uKwaèvcu da ga izvesti koliko na wegovom terenu ima�samovoqnika�. Tako|e ga obave{tava da novaca zadobrovoqce nema. Istovremeno se sva sreska na~el-

stva obave{tavaju da }e svi po~inioci ubistva nadTurcima (verovatno misli na proputovawa krozSrbiju pravcem Vidin-Ni{) biti uhap{eni i stre-qani. U depe{ama kazna streqawem naziva se �pu{ke-tirawe�. O{trih pretwi �pu{ketirawem� i �aresto-vawem� nije po{te|en ni narednik narodne vojskeStojan Pe{i} ~ije je ime u obimnoj prepisci naj~e{}epomiwano.20 On je, kaè se izri~ito, sa svojim qudima,pripadao 4. roti jednog �ruskog polka�. Sada, sa takvom

pro{lo{}u, on ponovo u Braili prikupqa dobro-voqce.21

Prema Beogradu grozni~ovo idu depe{e ministar-stvu da se na granici gomilaju �ruqe ba{ibozluka� sa�crnim {iqastim kapama�, �sa dva-tri repa odlisice�... Zbog takvih izve{taja koji su sakupqeni odpoverenika, ne kaè se kojih, pretwe �pu{ketirawem�mogu postati bespredmetne. Tih julskih dana, pred semprodor ~ete Stojana Pe{i}a na tursku teritoriju,okru`ni �inxilir� je ~ekao specijalnog gosta � inè-werijskog oficira Dimitrija Stefanovi}a, sina,kako je izvestilac ministra Hristi}a znala~ki na-glasio, Vuka Karaxi}a. Poznat po slavnom ocu, on setrudio da ga upamte po kockawu i pi}u. Dok je Dimi-trije izbivao u Vratarnici, narednik narodne vojske,fetfebel kako ga nazivaju pisari u izve{tajima,Stojan Pe{i} izvodi egzecir (ve`bu) sa svojom dru-

ìnom na planini Crnoglav uz samu granicu. Ova

45



druìna, ili ~eta, broji vi{e od 30 ~lanova i naosnovu mnogih izve{taja i spiskova, weni ~lanovi suobveznici narodne vojske, ali i hajduci i haramije izpograni~nih sukoba.

NEVOQE ALI�RIZERAKOVA^KI KAMEN I MAKRE[

Mnogobrojne bune u ni{kom i pirotskom kraju,kao i na prostorima severne i zapadne Bugarske, zatimprodor jedne skupine Vasojevi}a iz Crne Gore u San-xak, pobune u Bosni i Hercegovini,22 zatim obezbe|i-vawe velikog kopnenog i re~nog transporta, oru`ja imunicije preko Rumunije do Beograda bili su poku-{aji ostvarewa mnogih projekata slabqewa i potko-pavawa turske mo}i putem takozvanih �malih rato-va�.23

U podnebqu Pa{i}evog ro|ewa najizrazitija li~-nost koje su stvorile ovakve okolnosti bio je nared-nik narodne vojske, kona~no ustaqene 1861. g., StojanPe{i}. Nije spomenut kao u~esnik jednog sukoba nagranici u blizini Rakovice (sada Bugarska), ali jegotovo sigurno, sude}i po dokumentima iz slede}e1862. g. da je on upravo predvodnik grupe od deset haj-duka iz Zagra|a kod Zaje~ara, ~iji su ~lanovi biliiznena|eni od turskih zaptija. Prepiska izme|u zaje-~arskog i kwaèva~kog sreskog na~elnika u vezi sapismom kulskog vojvode (mudira) Ali-Rize efendi,koji se na lo{oj me{avini bugaskog i srpskog jezikaàli na upad hajduka sa srpske strane u toku 1862. g.,mo`da ukazuje da postoji tajni centar gerilskih akcija na turskoj teritoriji. To je onaj isti prostor nakome je nekada stradao Klevenhilerov bataqon i sadaneizbeèna za sve putnike i karavane koji putuju od

Ni{a prema Kuli, Ar~aru i Vidinu. (Kao i Vratar-nica sli~an zna~aj ima i prevoj Kadibogaz jer je spa-

46



jao Ni{ sa utvr|enim Belograd~ikom). Putnici ikaravani za Ni{ koji su iz Vidina i{li preko Vr{keûke za Ni{ nisu mogli da mimoi|u Vratarnicu.

Prema projektu Tome Kova~evi}a,

24

katolika iz Bosneu slu`bi srpskog dvora, jedan od punktova za podsti-cawe pobuna treba da bude oformqen �na graniciokruga kwaèva~kog�.24a Bilo da je taj punkt vratar-ni~ki prostor, odnosno wegovo zale|e � selo Zagra|e,koje tada ima vi{e od 2000 stanovnika, ili nije,arhivska gra|a pokazuje da je prilikom upada �desetajduti� od �srpka strana� dvojica od wih poginulo, jedan rawen i uhva}en, jedan turski zaptija tako|e

rawen, a ostali su pobegli odakle su i do{li. Na{etada{we vlasti su nesumwivo utvrdile da su ti qudiiz ova dva pomenuta sela.25

Drugi upad na tursku teritoriju u leto iste go-dine26 pokazao je da je Stojan Pe{i}, zapam}en kao�Donin� nasledio ne{to od sposobnosti Babe Novaka,koji je vodio velike druìne i sa udruènim vojskamaEvrope i Rumunije ostvarivao velike ratne i oslo-

bodila~ke ciqeve. Najvi{e zapisa o Stojanu Pe{i}uostavio je pomo}nik kwaèva~kog sreskog na~elnikaJani}ije Zisi} i sam na~elnik, Jovan Joca Naumovi}.Koncept op{irnog pravovremenog izve{taja mini-stru Nikoli Hristi}u nastao je u {pitalu (bolnici)i kwaèva~kom zatvoru ili u nekoj odaji samog na~el-stva jer dvadeset i devet drugova Stojana Pe{i}a nijemoglo da se smesti u apsani. Moè se pretpostaviti daatmosfera nije bila lo{a jer se nije ponovilo ono

{to se dogodilo kod Rakova~kog kamena. Mo`da jena~elnik pozvao Stojana �na paterice� i po~astio ga jagwetinom zaostalom posle proslave Svetog Ilije,budu}i da je wegova du`nost bila da ga tajno pomaè,a da mu javno preti da ne prelazi granicu. Kada ~ita-lac sazna kakav je ultimatum Stojan predao Turcima uvezi sa okrepqewem posle dugog pentrawa i lutawa pobogazama Stare planine, shvati}e koliko je ta jagwe-

tina bila va`na. Ostaje tajna da li je bilo ba{ tako � iz dokumenta se vidi da je tekla bri`qiva procedura

47



saslu{awa ne sasvim obi~nih i svakodnevnih prekr-{ilaca zakona...

Kako su ina~e, kao tajni faktori u korisnoj ratnoj

misiji na turskoj teritoriji jedino i mogli, oni su upero pisaru Jani}ija Zisi}a izjavili da su u Turskui{li po stoku i stvari nekoliko prebeglih Bugara,ali i �da {to od pqa~ke� zadobiju. Nakon takvoguvoda zapisano je da su wih 38 samovoqaca i pripa-dnika narodne vojske pre{li granicu na planiniCrnoglav (pisar je neta~no zapisao � Crnoglog),upravo tamo gde su izvodili �egzecir�. To je bilo usubotu, a cela nedeqa i ponedeqak protekli su u

skitawu planinom. Nakon toga su se uputili premaselu Makre{ u kome je bilo i 250 srpskih ku}a. Zau-stavili su se na makre{kom grobqu, koje je, izme|u dvevode, bilo sme{teno na jednom omawem uzvi{ewu.Preko ~etiri glasnika Bugarina poru~ili su Tur-cima da im odmah po{aqu 80 oka hleba, 30 oka vina, 15oka rakje i pet jagwadi! Ukoliko ne dobiju �zaktevanuraanu� � oni }e u}i u selo. Izgleda da nisu znali zaprisustvo ve}ih turskih jedinica u blizini Makre{a.

Umesto gozbe, posle koje bi se mogli vratati prekogranice, bugarski glasnici su doneli poruku odseoskog kneza da se Turci upravo spremaju da ih napa-dnu. Izbor logorovawa Pe{i}eve ~ete, uzvi{ewe sazaklonima iza spomeni~kih plo~a, ukazuje na iskustvaproverenih ratnika. Turci su zatim naredili stanov-nicima Makre{a da od buradi, vrata i druge drve-narije naprave barikadu (�meteriz�), a zatim su pozva-li uqeze de se predaju. Odmah po pozivu, dobro zaklo-qeni iza grobnih plo~a, Pe{i}evi qudi su slo`noosuli plotun i �boj se zapo~e�, zapisao je pisar, �uvtornik, pred ru~ak, i trajao je do dva sata u no}i.� Uàru te borbe Pe{i}ev ratnik Jovan Miqi} odsekao je glavu jednom poginulom turskom vodniku i bacio jeTurcima sa re~ima: �Na glavu, Turci!�

�A kad be{e u ak{am (u zoru)�, zapisao je nadaqepisar, �udese Turci priliku te iza{aqu na nas jednog

~obanina sa govedima, a za ovim i oni krenu se da

48



udare, no mi, spaziv{i to, viknemo na ~obanina:Natrag goveda, jer }emo i ova i sve Turke pobiti!�ôbanin je vratio goveda, a Turci su dobili pomo} odoko 300 turskih vojnika �koje pe{aka�, �koje kowani-ka�. Ali se Pe{i} i wegovi iskusni krimski ratnicinisu pokolebali. Neprekidno otvaraju}i vatru sasvog uzvi{ewa oni su �krepko drè}i se, jednog po jednog obarali�. Zatim su u proboju izgubili jednog odbugarskih begunaca koji je na licu mesta poginuo.Nose}i rawene, putovali su celu no}. Na jedan sat odgranice sustigao ih de jedan serdar sa desetak Arnautai nizama. U okr{aju su svi Turci izginuli, ali su

poginula jo{ dvojica iz Pe{i}eve ~ete. Zatim sumirno pre{li granicu na karauli Tresak, uo~iSvetog Ilije, 2. avgusta.

Sam po sebi prodor Pe{i}eve ~ete u Makre{ naturskoj teritoriji bio je u vojnom pogledu uspe{an.U~estvovali su stanovnici tri sela iz neposredneokoline Zaje~ara, wih 25, jedan deo su bili qudi izvanzakona, a po Gara{aninovom konceptu internaciona-lizacije �malog rata� i Bugari begunci iz Turske,

sedam na broju, zajedno sa tri Srbina iz okolineBelograd~ika. Od poginulih jedan je bio bugarskivojvoda (\ergo Ruànov) koji je u svojim poznim go-dinama u Srbiji dobio zvawe pograni~nog stare{ene � buqukba{e. Svi u~esnici su izjavili da su ih Turcimogli ìve pohvatati da nije bilo Stojana Pe{i}a,Jovana Miqi}a i Jovana Todor~evi}a koji su bilismeli i nepogre{ni strelci. Na turskoj strani osta-lo je 50 mrtvih, a isto toliko rawenih.

No gerila nije efikasna u pogledu trajnih pobed-ni~kih ciqeva jer ona zna~i dugo prolivawe krvi,anarihju, apsurdne pogibije i upliv kriminalnih ele-menata. Ni makre{ki prodor, kao i svi ostali nagranicama Srbije i Crne Gore, nije pokrenuo ve}e,sinhronizovane i uspe{ne narodne ustanke. Kao sasvimmlad ~ovek u to vreme, Pa{i} je ve} mogao da stvorisvoj li~ni odnos prema ovakvim jalovim poku{ajima.

Nema sumwe da su oni pospe{ili konsolidaciju turske

49



vojske, pa }e Turska posle 14 godina pokazati da wenasve}a jo{ nije dogorela na Balkanu.

Ostareli, boja`qivi i konspiracijom zadojeni

Milo{ev ~ovek u slu`bi kneza Mihajla, ministarNikola Hristi} ipak }e kao kroz zube u svojoj prepis-ci sa kwaèva~kim na~elnikom J. Naumovi}em napi-sati i jednu veseliju re~enicu: �Nama je milo da na{iqudi tamo idu i Turke satiru...� Sam Pe{i} je mogaobiti jo{ zadovoqniji jer su u no}i izme|u utorka isrede i uo~i Sv. Ilije 1862. g. opet zasijale zvezdenalik na sevastopoqske, za koje je veliki pisac Lav N.Tolstoj napisao da se ne mogu razlikovati od lete}eih

bombi koje su sa neprijateqskih brodova ispaqivalii na Stojana Pe{i}a, narednika 4. rote nekog ruskogpuka. Stojan Pe{i} je sada, posle osam godina odkrimskog rata, dodu{e video samo odsjaje ispaqenihpu{~anki zrna, ali su Sevastopoq, svetle}e bombe,Sapun-gora, le{evi mornara u kaputima od kamiqedlake, naduvene le{ine kowa, brodovi sa prugastimlinijama, prepreke od balvana povezanih lancima dabi se spre~io pristup neprijateqskih brodova, ru{e-

vine grada ~iji su prozori sluìli kao pu{karnice � bili u wemu. Da li setio, u trenucima kada je postalo jasno da od traène rakije, vina i jagwetine od Turakane}e biti ni{ta, toplog ruskog napitka �sbitwa� odvode sa medom i miro|ijom, sa kojim se okrepqivaokao i Tolstojev Kalugin ili nakiselog sevastopoq-skog vina zvanog �Bordo� koje su ruski oficiri radopili? Nije te{ko uo~iti da je za odbranu svojih qudiStojan Pe{i} izabrao sli~an ambijent: dve vode suokruìvale grobqe, iza ~ijih su se nadgrobnih plo~awegovi strelci zaklawali. U Sevastopoqu se i samzaklawao iza velikih brda dovezene zemqe, iza ve{ta-~kih kanala u kojima su se podavili mnogi napada~igrada Sevastopoqa...

Epilog: Stojan Pe{i} je ostao narodu ne u naro-~ito dobrom se}awu. Ve} idu}e 1863. g. u julu, bio je udodiru sa hroni~arima svoga doba. Tog leta je priro-

dwak Josif Pan~i} sa ovojim licejcima do{ao u Vra-

50



tarnicu. Pohvalio je put koji je vodio kroz tesnac,lep i visok stas stanovnika ovog sela, zabeleìogajewe pamuka kome klima ipak ne pogoduje, no{we i~e{qawe devojaka sa vencem pletenica oko glave.Putuju}i prema karauli Zatvornici bilu su u dru{tvu jednog naoruànog pandura koji ih je dolinom reke[a{ke ponovo doveo u Vratarnicu gde su u kr~mipopili kafu. Usput su videli pripadnike narodnevojske sa �grdnim fesovima i u jemenijama�. Zatim suponovo krenuli na granicu, lutaju}i planinama naisti na~in kao i ~eta Stojana Pe{i}a, pro{le godine,gotovo u isto vreme. Tako su se popeli na visoki vrh

Stare planine, Babin nos, odakle �be{e lep izgled naTursku i na{ vo|a Hajduk Stojan pokazivao nam svamesta kuda je on prolazio, vodio svoju ~etu kao haram-ba{a, pri~aju}i nam epizode iz svog divqeg ìvota�, � zapisali su licejci...

51



PA[I]EVI PRETHODNICI

SVETOZAR MARKOVI]

Svetozar Markovi} nije Pa{i}ev prethodniksamo po tome {to su obojica ro|eni u Zaje~aru. Ako jeto va`no ili moè da bude, Svetozareva majka je izRgotine, sela u blizini Zaje~ara. Ipak za samog Sve-tozara se ne moè re}i da je Zaje~arac. Iako je o~iotvorio u Zaje~aru, wegov pravi zavi~aj je Jagodina, apored we, kao i svakom mladom ~oveku èqnog sazna-wa i {irih vidika, pomalo i ceo svet. Kao i svi malo-ve~ni qudi on se u tom smislu nije jasno ni opredelio.Ipak, ~lanovi maj~ine porodice imali su odlu~uju}uulogu u politi~kom, teoretskom i novinarskom raduSvetozara Markovi}a. Wegovo isto~nosrbijansko po-reklo i otac i brat u Jagodini ulili su se kao dvaizvora u wegov grozni~av novinarski i uredni~kirad, u wegove buntovne snove i jasne pobuweni~kedelatnosti.

Wegova vezanost za ma}ehu (majka je umrla 1854. g.kada je Svetozaru bilo osam godina) kao da ima simbo-li~no zna~ewe. Obrenovi}evska Srbija i vlasti u wojra~unale su ga u pastorke, a ne prave sinove.

Svetozar nije Pa{i}ev prethodnik ni zbog svojihsocijalisti~kih ideja, koje Pa{i} nikad nije izdva- jao kao poseban ciq. Ona je to mnogo vi{e na nacio-nalnom planu, jer Svetozar nije samo dosledan soci- jalista i �komunac�, kako su ga nazivali, on je jedan od

tvoraca i propagatora nacionalne srpske i balkanske

52



ideje o slobodi svih naroda na prostorima turske iaustrougarske imperije.27

Doslednost i, mora se re}i, li~no po{tewe Sveto-

zarevog oca Radoja i brata Jevrema, koji su se u svojimprekra}enim ìvotima opredelili kao protivniciObrenovi}a i pristalice Kara|or|evi}a, imali suodlu~uju}u ulogu. Iz svega {to je napisao proisti~eda je Svetozar znao da se pod Obrenovi}ima ne moèostvariti nikakav politi~ki i socijalni napredak.Kao da je ose}ao da sve raznorodne ideje padaju u ambiskoji se u licu kneza Mihajla i wegovog naslednikaispre~io daqem napretku dràve, nacije, dru{tvenoj

pravdi i jednakosti.Istovremeno su se knez Mihajlo i wegov �pandur�

Nikola Hristi} svojim putevima i stranputicama~inili {to su mogli i smeli na sli~nim nacionalnooslobodila~kim poduhvatima. Bez wihove obave{te-nosti i wihovog straha da ne upropaste te{kom mukomste~enu stabilnost Srbije, Svetozar je ~esto kao publi-cista, umni borac i teoreti~ar zapadao u idealizam,ma koliko da je od wega beào, i mesijanstvo koje mu je,

opravdano ili ne, pripisivano.U porodici je Svetozar imao podstreka da se navi-

kne na odanost, pregnu}a, samopo`rtvovawe, qubav.Imao je petoro bra}e i sestara i tradiciju pam}ewapodviga wegovih predaka po majci, vode}ih qudi Timo-~ke Krajine. U vreme oslobo|ewa 1833. g. Svetozarevotac Radoje bio je odan opredeqewu tasta JeremijeZdravkovi}a koji nije bez razloga (neka su oni i

li~ni) okrenuo le|a knezovima Milo{u i Mihajluposle vi{e od dve decenije potpune vernosti. Rado- jevom sinu ne}e pripasti ni deli} obi~ne qudskesre}e a kamoli priznawe za intelektualni rad koje suZdravkovi}i koliko-toliko uìvali. Svetozara supriznavali i po{tovali samo wegovi sledbenici � novinari, ostali su ga mrzeli, a vlasti su wegovu smrtèqno o~ekivali. Wegov otac Radoje dospeo je dopoloàja sreskog na~elnika, a deda po majci je bio

na~elnik sreza vraògrna~kog. Svetozar je za svoje

53



savremenike ostao samo progoweni, prezreni novinari gre{nik kome je mesto uglavnom u zatvoru. Poredsvoje umne nadmo}i od ranog detiwstva imao je i ono

{to mu nije bilo potrebno, bolest koja se rano i tajnosvila u wegovim grudima.Sin i unuk sreskih na~elnika bez milosti prema

sopstvenoj karijeri umeo je svrgavawe kneza Milo{a1858. g. veoma ta~no da oceni. Pala je �konzularno-pa{inska vladavina u Srbiji�, okon~ano je, kako jere~ito objasnio, vreme kada su �politi~ari pravanaroda ostvarivali preko milosti sultana, a srpskuslobodu i svoju karijeru utvr|ivali u konzulskim

salonima.� Sloène karakterne osobine kao da sumnoìle jedna drugu. Trebalo je samo poznavati Sve-tozara i biti retko u wegovom dru{tvu kao {to je bioslu~aj sa Nikolom Pa{i}em i \urom Jak{i}em inau~iti sve o aktivnoj politi~koj borbi. Svetozar jebio jedan od retkih |aka koji je izostajao iz {kole ali je godinu zavr{avao odli~nim uspehom. Nemilosrdan je Svetozar u svojim ocenama koje su daleko od istine, jer su verovatno vi{e u slu`bi wegovih politi~kihube|ewa, efikasnosti i smisla veliko{kolskih stu-dija. Jedna polovina diplomaca, po wemu, postanedràvna birokratija, a druga �lole i skitnice�.

Mada je to u na{oj publicistici zapostavqeno,mora se pomenuti da je Pa{i} i sva intelektualnaelita wegovog vremena mogla upravo od Svetozora dase u~i patrotizmu. U listu �Srbija� on je pozvao srp-sku omladinu da radi na oslobo|ewu svih Srba izvan

Srbije i Crne Gore. Nije, pi{e on, vreme za dekla-macije niti za fantazije i poqupce � �diìte uspa-vani srpski duh � srpske sestre treba da ve`baju pre-vijawe, a mladi}i da se ve`baju oru`jem�.

Jasnu pijemontsku ulogu Srbije ne samo na pros-torima gde ̀ ive Srbi ve} na celom Balkanu, Svetozar je ispoqio u svojoj kwizi Srbija na istoku. Dosledansvom antidinasti~kom i antirojalisti~kom oprede-

qewu, uz stalno insistirawe na revoluciji i pre-vratu, {to se obrenovi}evskom reìmu nikako nije

54



dopadalo, on je mo`da svestan i ograni~enosti ulogeSrbije u stvarawu novog, kako bi se on izrazio, naro-dnog poretka na Balkanu. U tom smislu, Svetozar,pored izraène nade da }e imati �prvu ulogu� naBalkanu, ima na umu realniju opciju srpske revolucije: stvarawe �srpske narodne dràve koja bi obuhvati-la ceo srpski narod.�28

Svetozarevo lomqewe izme|u nacionalnog i soci- jalnog programa zasluùje posebnu pa`wu istraì-va~a, {to nije ciq na{eg pisawa. Vrlo je va`no zadana{we vreme da se konstatuje da se Svetozar kaopublicista i politi~ar zalagao za ustanovqewe

demokratije. On traì da sve ustanove budu zasnovane�na demokratskim na~elima�. Takvim se na~elimaPa{i} iskqu~ivo i sluìo i ne bi bilo pogre{nozakqu~iti da je Pa{i} ostvario sve ~ime se Svetozarodu{evqavao, o ~emu je ma{tao i u ~emu je nesre}no usvojoj 29. godini i sagoreo.

ADAM BOGOSAVQEVI]

U svojoj dugoj politi~koj karijeri, suprotno ras-prostrawenom uverewu, Pa{i} je ~esto stavqao i svojìvot na kocku ili se upu{tao u neizvesne, ali nu`nei istorijski opravdane poduhvate. Da li je i mogaodruga~ije da postupa po{to je, hteo ne hteo, imao pred

o~ima primere iz pro{losti, prave drame ìvota ismrti svojih prethodnika i savremenika.

Adam Bogosavqevi} i Svetozar Markovi} po svomtemperamentu nikako ne potvr|uju uvreèna mi{qewao �strpqivim Timo~anima�. Adam se najpre pro~uokao predvodnik jedne radikalne grupe poslanika i posvojim o{trim istupawima u skup{tinskim debata-ma. U odjecima izvan skup{tinske sale wegove re~i i

kritike dobijaju krila i okrepquju neke sveop{tenarodne nade i ̀ eqe. Adamov ̀ ivot ipak je bio prava

55





ne}e biti dovoqni da ublaè kneèv bes jer bi uAdamovom nastupu poznao samo zaveru, izdaju i otvo-ren atak na vlast i kneza li~no.

Adam je bio izuzet iz delegacije i straàrno spro-veden u rodno selo Koprivnicu. On je ipak uspeo dadoturi pisani govor ~lanu delegacije seqaka, koji jedelegiran u Smedovcu, ali su i wega panduri isteraliiz odaje gde je bio predvi|en do~ek za kneza. Ostalidelegati odbili su da budu u pratwi kneza koji jepo{ao da se brodom vrati u Beograd.

Kada je 7. jula 1875. g. Adam bio zatvoren, Kopriv-~ani su po{li u Negotin. Ja{u}i na kowima oni su

do{li pred zatvor traè}i da se Adam pusti jer, kakosu obrazloìli, krivi su oni, a ne Adam po{to je onu svoj govor uneo wihove èqe i stavove. Iz okolnihsela pripremao se sli~an kowi~ki pohod.

Na takve vesti (seqaci na kowima opkoqavajuzatvor, a to povla~i i pomisao da su i naoruàni)knez je iz Beograda naredio primenu sile. Me|utimna~elnik je popustio pred seqacima, a na wegovoj

strani je bio i ministar unutra{wih dela Stefa-novi}. Knez je shvatio da je naoruàni narod na ko-wima opasan, a kad je naoruàn i kad ima takozvanunarodnu vojsku, on je jo{ opasniji, pa }e se pona{atiu skladu sa tim saznawem.

Iako nije bila usli{ena, a kamoli primewena,demokratija (vladavina naroda) je bila ante portasbudu}eg parlamentarnog ìvota Srbije ili je na tavrata narod sna`no zakucao. Adam je pu{ten na slo-

bodu, a sreski na~elnik je ponudio seqake rakijom.Wihova zapisana reagovawa pokazuju da seqaci nisuizgubili ni smelost ni re~itost koja im se ~esto ospo-rava. Kad im je, naime, na~elnik saop{tio da suAdama uhapsili sreski kapetan i pisar i kada je tuvest jedan seqak glasno komentarisao, kapetan ga jestrogo upitao kako se zove (da bi ga kasnije uhapsio) � dobio je odgovor da ide i da pita popa!

Po{to je prou~io ceo slu~aj i o wemu dobro razmi-slio, negotinski okru`ni na~elnik, Vasa @ivanovi},

57





ste kolovo|e!� Objasnili su da su oni izabrali Adamaza kmeta, a vlasti su ga uhapsile. Izneli su i dokaze onameri da se Adam ubije i eto razloga wihovog neza-

dovoqstva. Sve je ukazivalo, kako isti~e dr TihomirStanojevi}, da �vi{e nije moglo biti zablude da }e seobra~unom sa Adamom vlast razra~unati i sa na-rodom.�29

Nadaqe Adamova politi~ka zvezda je u usponu, amo`da je bila u zenitu kada je imenovan u sastavskup{tinske grupe koja je, posle svih procena, treba-lo da odobri pripreme Srbije za rat sa Turskom.Vlada i skup{tina su odbacile Adamov predlog o

obrazovawu odbora koji bi u ratnim uslovima kon-trolisao rad i odluke vlade. Knez se sukobio sa skup-{tinom jer je u slu~aju rata èleo odre{ene ruke.Adamova grupa u skup{tini reaguje kritikom kneè-vih ovla{}ewa u odnosu na skup{tinu, {to je donelove}u slobodu {tampe, smawewe plata ~inovnika isve{tenika i penzija penzionerima. Uz to Adam jetraìo smawewe buxeta za na~elstva, plata za mitro-

polita i vladike, para za pozori{te, u~iteqsku{kolu i bogosloviju � pravdaju}i te restrikcijemi{qewem da sve te ustanove sluè birokratiji, a nenarodu. Ovi wegovi zahtevi nisu prihva}eni jer subili izraz pragmati~ne seqa~ke politike koja biugrozila duhovnu snagu cele nacije. Svi ostali pla-novi Adama Bogosavqevi}a: osnivawe zemqoradni-~kih zadruga, zanatlijskih {kola, zanatskih i trgo-va~kih udruèwa, {tedionica za finansirawe zanat-

stva, po{ta, industrije nisu dospeli u debatu jer jeskup{tina prestala sa radom 21. januara 1876. Zapo~eo je rat.

Na izborima 1877. g. najvi{e glasova od krajin-skih poslanika ima Anta Raj~i} iz Sala{a, a Adam jetek na drugom mestu. U to vreme wegovo naru{enozdravqe se pogor{alo. Wegovi politi~ki protivnici,liberali, ga optuùju za razbojni{tvo jer je u toku

rata 1876. g. iz dubo~anskog seoskog ko{a odvezao 300oka kukuruza. Kako je selo Dubo~ani pripadalo nego-

59



tinskom srezu, tu`ba protiv Adama je prenesena unadle`nost sreskog suda u Zaje~aru. U tu`bi je nave-deno da je u avgustu 1876. g. Adam obio katanac seoskogko{a u Dubo~anu i natovario 10 xaka kukuruza, a kmetuDumitru, koji je zahtevao da kukuruz odmah vrati,odgovorio s pi{toqem u ruci, da kukuruz moè Dumi-tru uzeti ako ima dve glave! Ako je to zaista tako bar je u stilu Adama Bogosavqevi}a, ako je pak izmi{qe-no, o~igledan je napor da se Adamov na~in imitira iupotrebi. Na sumrak Adamovog seoskog radikalizmaneosporno je uticao uspeh drugog srpsko � turskog rataod 1878. g. i ~iwenica da je Srbija priznata na Ber-

linskom kongresu, a nije iskqu~eno da su se za kneèvusatisfakciju za neugodno potucawe po negotinskojKrajini pobrinuli Adamovi neprijateqi.

Sedamnaestog marta 1880. godine Adam je bolestani pod temperaturom krenuo u Zaje~ar i dva dana doc-nije umro je u zaje~arskoj bolnici. Kao da je strastve-nost svoje radikalisti~ke orijentacije èleo da pre-sadi nekome u Zaje~aru. To se ipak dogodilo znatnoranije, jer je upravo u vreme kowi~kog pohoda me{tana

sela Koprivnice na Negotin, tada mladi inèderNikola Pa{i}, rodom iz Zaje~ara, krenuo u pobuwenuBosnu i Hercegovinu.

60





Wegov zna~aj raste posle oslobo|ewa Timo~ke Kra- jine 1833. g. i vrlo brzo, zahvaquju}i svom povoqnomgeografkom poloàju, posta}e varo{ica, a zatim icentar Timo~ke Krajine. U XV veku ravnica ispodKraqevice, na ju`nom obodu naseqa Zaje~ar sa svegaosam porodica, bila je stalno mesto bivakovawaturske vojske na pohodu prema Rumuniji i Ma|arskoj.

Ipak, mo`da je umrli gradski duh nekada{wegrimskog grada, ~iji se ostaci nalaze na u{}u Crnog uBeli Timok, iznenada oìveo i preselio kao po nekomizazovu, ne{to bliè brdu Kraqevica kada su se starii novi putevi usmerili prema centralnoj Srbiji i

Beogradu. Naime, dr Du{anka Bojani}-Luka~ smatrada se taj sru{eni rimski grad zvao Sagittarius, odtakvog latinskog izgovora (naziv ina~e zna~i � Stre-lac) u govoru je do{lo do transformacije u Setia-rius, posle ~ega je slovenski izgovor dao Zaje~ar, poistoj analogiji sa Ulpia Artiaria � Ar~ar. PripajawemTimo~ke Krajine Srbiji, nekada{wa sredwa naseqa:Gurgusovac, Zaje~ar, Negotin, Boqevac rastu dostabrzo, delimi~no i po planu preseqewa relativno

velikih naseqa iz planinskih zabiti uz re~ne komu-nikacije. Ve}ina pravih gradova ostaju zaboravqene inapu{tene zidine...

U takvom malom Zaje~aru, ~ije se stanovni{tvoubrzano uve}avalo, gra|evine od ìvotnog zna~aja zastanovni{tvo ovog ina~e bogatog sela u XVI veku, bilesu dve jaruge, od kojih je jedna presecala centar grada,a druga je i{la obodom ju`nog dela naseqa ispod brdaKraqevice, upravo tamo gde je nekad bivakovala turskavojska. Za{to su ove dve ve{ta~ke re~ice duge vi{ekilometara, koje su iz Crnog potekle u pravcu BelogTimoka posle velikih iskopavawa, va`ne za prikazìvota mladog Pa{i}a. One su hranile Zaje~arce, adeda i otac Nikole Pa{i}a bili su pekari po zanatu,pa su i oni zavisili od wih. Naime, prema turskompopisu iz 1586. g. pouzdano se zna da Zaje~ar nemavodenice. Ipak jedini reprezentativni objekat iz

turskog perioda, zidan od kamena sedre, jeste vodenica

62



u neposrednoj blizini centra grada, danas pretvorenau kafanu. Za sada se ne zna kada je ova turska vodenicapodignuta, ali je sigurno da je to bilo posle 1586. g.Ku}a i verovatno pekarska radwa Pa{i}evih rodite-qa bila je tako|e uz samu jarugu, iza dana{we zgradeSekretarijata za unutra{we poslove.30, 31

Prvi koraci

Prvi nagove{taji velikog politi~kog prakti-

~ara, koji dugo }uti, a kad ne{to kaè onda je wegovazadwa, zbili su se na evropskoj sceni, u Cirihu. Sfor-ca je uspeo da zabeleì imena Pa{i}evih bliskihsrodnika i nekoliko pogre{nih ocena o istori~no-sti Pa{i}evog rodnog kraja i gotovo ni{ta drugo oPa{i}evoj mladosti. Godine 1868, kada su sva pogra-ni~na zbivawa jo{ uvek aktuelna, on u Cirihu studiratehni~ke nauke kao dràvni blagodejanac. Ve} slede}egodine Pa{i} }e u tu|oj zemqi imati prilike da sa

svojim drugovima komentari{e troji~ni ustav koji je,

63

Rodna ku}a Nikole Pa{i}a u Zaje~aru



najvi{e zahvaquju}i Svetozaru Markovi}u, do~ekankao jo{ jedna �srpska obmana�, jer, kao i ranije, pravai ̀ eqena demokratija ni preko ovog ustava nije stiglau Srbiju. Zbog kritike troji~kog ustava Pa{i}evdrug i zemqak, Svetozar Markovi} je izgubio dràvnupotporu. I tada u Cirihu i kasnije u zemqi kada jeSvetozar pokrenuo list �Radenik� poboqevaju}i svevi{e, Pa{i} je intimno i javno, koliko je to biloproduktivno, bio protivnik nedemokratske politikeMilana Obrenovi}a. Izgradi}e on kasnije ~itavu (ubo- jitu) politi~ku terminologiju protiv svog glavnogprotivnika.

64



PA[I]EV POLITI^KIINDIVIDUALITET

Karlo Sforca smatra da je Bakuwin �ocenio vred-

nost }utqivog mladog Srbina�. U ve} pomenutoj kwizion pomiwe studentsku upisnicu (do koje je sigurnodo{ao kasnije, a ne na Krfu) na kojoj je pisalo�Nikola Pa{i} iz Zaje~ara � Srbija�. Na jednomskupu Bakuwin je, razume se, optuìvao dràvu kaokrivca za sve dru{tvene neda}e, pa je prisutni Pa{i}izrazio svoje mi{qewe da ne zna ~ime treba �zameni-ti postoje}i poredak� posle wenog razbijawa. �Nikadne bih pristao da sru{im jednu ku}u pre nego {to bih

znao {ta }u sagraditi na wenom mestu...�, bio je wegovzakqu~ak.

Pokaza}e se da on to nije rekao kao budu}i inè-wer i graditeq ve} kao politi~ar koji ose}a istorij-ski kontinuitet i logiku zasnovanu na wemu. Svedrugo za wega je bilo sekundarno. Po Sforcu Bakuwin je prorokovao uspe{nu politi~ku karijeru NikolePa{i}a. Zapisao je da Pa{i} nije smatrao da se mark-sizam moè primeniti na Srbiju. Prvi ciq je demo-kratski preobraàj, zatim i nacionalno oslobo|eweSrba izvan Srbije i Crne Gore. Vrlo rano se da naslu-titi wegov odnos prema ekstremistima, budu}i da je uranom detiwstvu ìveo u kraju gde su bile prisutnestalne te`we i nade za nacionalnim dostignu}ima.Dr \or|e Stankovi} smatra da se ne zna da li jePa{i} pristupio tajnom udruèwu za ujediwewe ioslobo|ewe Srba koje je osnovano 1871. g. Verujemo da

je nesumwivo kao samostalna (a i samosvesna) li~nostupijao sve {to ga je kao politi~ara moglo odrediti.

65



Pa{i} je 1872. godine zavr{io studije. U Beograduse zaposlio u ministarstvu gra|evina gde kao stru-~wak radi na projektu i podizawu pruge Beograd � � Aleksinac. Kako su se stvari nadaqe odvijale sma-tramo da nisu Svetozar i Bakuwin predodredili Pa-{i}a da mu struka postane sporedna stvar, a politikawegova prava profesija. No, ako je znao ili se ugledaona svoje istorijske prethodnike u svom timo~kom kraju,on nije i{ao wihovim stranputicama, ma koliko da suone bile zavodqive.

Dogodilo se vrlo brzo, ve} posle tri godine odpovratka iz Ciriha, da je Pa{i} mogao da izabere ili

�crvenu nit� Bakuwina ili Svetozara ili nacional-nu borbu Srba izvan Srbije. Izbio je, naime, 1875. g.ustanah u Hercegovini uz me{awe Austrougarske. Pa-{i} je dao ostavku na svoje radno mesto i kandidovaose za narodnog poslanika. Ostavka nije uvaèna, alimu je dozvoqeno da ode u pobuwenu Bosnu i Hercego-vinu. Ro|en pored granice taj zov i impuls dalekihprostora on je dobro poznavao. Odlazak u kraji{tanastawena Srbima u tom trenutku omogu}io je Zaje-

~arcu i novope~enom Beogra|aninu da izbije u prvikrug srbijanske politi~ke scene. Ve} idu}e godine on}e biti prisutan u socijalnim vrewima u Kragujevcu.Nije bio privrènik neke kratkoro~ne socijalne ilinacionalne politike. Hteo je mnogo vi{e i na mnogoduì rok. Iz jednog dokumenta koji pomiwe dr \. Stan-kovi}, on je 1876. g. dodu{e pomenuo i �samoupravu� i�industriju na osnovi zadru`noj� i �decentralizaci- ju� kao suvereno pravo naroda, ali je u praksi ipaksledio samo jedno, da je narod �suveren u pravu daizabere politi~ko i ekonomsko ure|ewe zemqe.� Re~ jeo obrazloèwu programa za osnivawe radikalnestranke. �Ho}emo demokratiju� � bila je osnovna sin-tagma tog programa koju }e slediti do kraja i u wenojsnazi i slabosti. U danima kada }e politika �malihratova� pretvaraju}i se u pravi, veliki, pokazatisvoju nemo}, on }e umeti da izabere svoj put. To se

moglo naslutiti jo{ 1872. g. kada je Pruska napala

66





proklamovanu demokratsku orijentaciju kneèvineSrbije i to se ne svi|a knezu Milanu. List �Rad� ukome on {tampa svoje politi~ke poglede biva zabra-

wen, a Pa{i} pred sam rat 1876. g. biva raspore|en nagranicu prema Turskoj da gradi potrebne forti-fikacijske linije. Isto~na Srbija, u kojoj je Pa{i}ro|en i u kojoj je odrastao, sa popaqenim selima u tomratu, sru{enim {kolama, uni{tenom dokumentaci- jom, ubijenim starcima i staricama na pragu svojihku}a, likvidiranim slabim straàma narodne vojske,zarobqenim ènama i devojkama kao u vremenima veli-kih pohoda za Vla{ku, kada su isto tako grabqene,

silovane i pretvarane u nalo`nice od strane turskevojske i wenih neregularnih jedinica � bili su dokazza Pa{i}a da je za takve ratove potrebna druga~ija,demokratska i jaka Srbija sa modernom a ne malomstaja}om vojskom, sa zrelim i sposobnim stare{in-skim kadrom. Staja}a i narodna vojska Srbije nisu semogde suprotsaviti jo{ uvek disciplinovanoj i ured-noj turskoj vojsci.

Posle povratka Pa{i}a iz Hercegovine, okon~awarata 1876. g. i diplomatskog spasewa Srbije od straneevropskih sila, narodna skup{tina poni{tava man-dat tridesetogodi{wem inèweru iz Zaje~ara32 koji je,kako se moglo, obavio misiju pomo}i ustanicima kakosu to ~inili i drugi pre wega. Ali on ima drugu vrstumandata � spremnost da prividno digne ruke od poslakoji je zapo~eo i da ga potom u pogodnom momentuuradi kona~no. Pa{i} se zaposlio u Poàrevcu kao

op{tinski inèwer. Uskoro se, me|utim, vra}a u Beo-grad kao profesor geodezije na Velikoj {koli.

U godini kada je stvorena sanstefanska Bugarska,on se u rodnom Zaje~aru ponovo kandiduje za narodnogposlanika. [ta se zbiva na evropskoj politi~koj sce-ni? Rusija je, uskrativ{i blokadu Turske ratnim ilidrugim aktivnostima, ̀ rtvovala na taj na~in Bosnu iHercegovinu i pomogla geografski bliòj Bugarskoj

~ije se stanovni{tvo diglo na ustanak, ali ovoga putabez upliva i pomo}i srpskih dobrovoqaca, kako je to

68



bilo u vreme kneza Mihajla Obrenovi}a. Aktivno u~e-{}e imale su regularne jedinice srpske i rumunskevojske. Nova dràva obuhvata severnu Bugasku, Rume-liju, veliki deo Makedonije i drugih oblasti na koje je zbog velikog broja srpskog stanovni{tva ra~unalai Srbija. No, dve godine kasnije, 1878. Rusija je zara-tila sa Turskom � Srbija tako|e, a Crna Gora je prewih ve} bila u ratu, pa je nastavila svoje operacije.Kada je sve sumirano na Berlinskom kongresu, CrnojGori je pripalo {est primorskih i drugih gradova,Srbiji ~etiri okruga (Ni{, Leskovac, Toplica, Vra-we), severna Bugarska postaje suverena dràva, ali bez

Rumelije koja kao autonomna teritorija ostaje u sasta-vu Turske, a Makedonija je i daqe turska provincija.Time se stvorilo rivalstvo novostvorene Bugarske ive} davno fakti~ki postoje}e Srbije koja sa mnogimoblicima dràvnosti raspolaè od 1804. g. Mnogesporne oblasti, naro~ito Makedonija, bile su u sasta-vu wenih suseda. Povla~ewe Turske sa Balkana budilo je stare i neumerene ambicije.

Tvorci plodonosnog ali kratkotrajnog sredwove-

kovnog balkanskog saveza bili u prilici da imajunovo Trnovo (gde je Sveti Sava pred smrt 1220. godinerazdelio bugarskim, gr~kim i srpskim carevima ikraqevima i ro|acima kwige, ̀ ezla, srebrne sve}wake,ode`de vezene zlatom, a sirotiwi obu}u, ode}u i hra-nu), novog kraqa Vladislava Nemawi}a i novog caraAsena, Vladisavqevog tasta, koji su vodili druga~ijubalkansvu me|udràvnu politiku. Sada su carevi sakojima se, uprkos svemu moglo ra~unati, bili daleko uMoskvi, kraq }e se pojaviti u Srbiji 1882. g., a uBugarskoj se traga za novim vladarom.

Po{to je ponovo u skup{tini, zahvaquju}i zaje~ar-skom izbornom okrugu, Pa{i} nastavqa politi~kuborbu zajedno sa takozvanom �ni{kom opoziciojom� uskup{tini Srbije. Bili su to uglavnom mladi libe-rali i konzervativci. No Pa{i} nije zadovoqanwihovom saradwom. Zajedno sa poznatim novinarom

Perom Todorovi}em obrazuje radikalnu grupu, a ve}u maju 1880. g., preko vi{e proglasa iznosi u javnost

69



na~ela �Nove radikalne partije�. Od sadràja tihproglasa va`nije je samo zna~ewe svih pojmova vezanihza radikalizam. Ime nove stranke ne ukazuje ni na

kakav, naro~ito ne dominiraju}i, socijalni ili soci- jalisti~ki program. Radikal je pre svega matemati~kitermin za izra~unavawe korena broja, drugo zna~eweove re~i ukazuje da su pripadnici politi~ke grupetakvog imena tradicionalisti koji imaju na umu kon-tinuitet, razvoj istorijski, dru{tveni i svaki dugi,ali istovremeno korenit, temeqan i bez ikakvog opor-tunizma i uzmicawa, ali sa primenom plodonosnihmetoda, zahvat za promenu odre|enog stawa koje onemo-

gu}ava uspostavqawe stvarne demokratije. Pri tom setakav radikalizam mora oslawati na zdrave snage,koliko seqa{tva (zato {to je Srbija uglavnom seqa~kazemqa) toliko i gra|anstva. Pod zdravim snagamaradikalizam podrazumeva aktere aktivne politike,produktivne pojedince koji iznad politike i pragma-tizma cene logiku i razum.

Takva orijentacija vrlo brzo donosi rezultate. U

koaliciji sa biv{om ni{kom opozicijom Pa{i}evisledbenici uspevaju da ga kandiduju 1880. g. za pot-predsednika. Dobija i ve}inu glasova ali ne i posta-vqewe, zbog razlaza sa Milanom Piro}ancem. Idu}e,1881. godine, radikalna stranka jo{ vi{e ja~a jer seogla{ava preko svog lista �Samouprava�. Protivni-ci koji su u zamrlom poslu{ni~kom parlamentu ipakostvarivali neku tenziju, svi iz �ni{ke opozicije�,osnivaju naprednu stranku. Radikali nastoje da pri-

padnici starog reìma u {to mawem broju do|u navlast. Iste godine velika skup{tinska rasprava ukorist radikala bila je vladino ustupawe gradweèleznice u Srbiji ~oveku koji je bio austrijski opre-deqen.

Politi~ari iz jugoisto~nih krajeva sve vi{e vodeglavnu re~. Ugroàvaju ustaqenu praksu da se ~uva ste-~eno i da se malo rizikuje. Kao odgovor na ovo stawe

u skup{tini, kraq Milan iste godine sklapa tajnukonvenciju sa Austrijom, a idu}e se progla{ava za

70



kraqa. Ne moè se re}i da su uspeh u ratu 1878, pri-znawe kneèvine Srbije na Berlinskom kongresu,sigurna zarada seqaka i trgovaca na izvozu sviwa uAustriju, bili bez zna~aja i da u svim tim uspesimaprvi kraq Srbije, posle Stefana Prvoven~anog, nijeimao i li~nih zasluga. Ali isto~na, radikalna poli-ti~ka oluja, koja kraqu li~i na ekstremizam, je vrlo jaka. Kako i ne bi. U martu 1882. godine zbog bankro-ta (a takvoj nov~anoj kapitulaciji bio je sklon i samkraq Milan kao pojedinac, kasnije poznat kao �grofod Takova)33 Bantua � budu}eg graditeqa srpskihpruga, 50 radikala i 7 liberala istupa iz skup{tine i

wen rad je zbog nedostatka kvoruma paralisan. Inti-mno je za Pa{i}a (koji je po svedo~ewu Sforce i udubokoj starosti mrzeo kraqa Milana) uklawawekraqa Milana bilo uslov za uspostavqawe efikasnedemokratije. S druge strane za kraqa je i sama pomi-sao na nekog ko se zove Nikola Pa{i} bila mrska inesnosna. Zar se u dràvne poslove poslanici iz novo-oslobo|enih krajeva, qudi sa neke tamo Vr{ke ûke(ovaj pojam se u beogradskoj sredini i danas upotre-

bqava kao simbol zaba~enosti) boqe razumeju odGara{anina, Nikole Hristi}a i drugih?

FATALISTI^KI RE^NIK W. V.(�FURIJA I CRVI]�)

Po~etah osamdesetih godina doneo je kraqeviniSrbiji veliku unutra{wu napetost. Zbor radikala1882. g. u Kragujevcu na kome je Nikola Pa{i} izabranza predsednika glavnog odbora shva}en je od stranekraqa Milana kao demonstrirawe ru{ila~ke sile.Usledile su ocene da radikali imaju sve ve}i uticaj unarodu. Ali oni svoju snagu ne mogu da unesu i u skup-{tinu Srbije jer su wihovi predstavnici dali ostavke.Kraq ima i druge glavoboqe, kockarske i porodi~ne.

71



Na vratu mu je svadqiva kraqica Natalija, �rusko � rumunska furija�, kako ju je sam nazvao. Rodila mu je,po wegobim re~ima, samo jednog sina, �Crvi}a� Alek-sandra. Jedno dete � pomalo riskantna uloga kraqicerusko � rumunskog porekla u odràwu dinastije.

Radikali su uspeli da u jesen 1883. g. iznude noveizbore. Na izborima su dobili ve}inu u parlamentu:od 132 poslankva, 72 su iz radikalne stranke. Pokazalose (svakako i zbog dobrog politi~kog rada vo|e Niko-le Pa{i}a) da sve {to su rivali (kraq, liberalna inapredna stranka) uradili nije bilo dovoqno. Napoliti~ku scenu stupio je nesumwivi naslednik obre-

novi}evskog mentaliteta, Milutin Gara{anin. Wegovotac Ilija Gara{anin, tvorac nacionalnog programaSrbije (�Na~ertanije�), ali i pogre{nih, ~esto {ovi-nisti~kih metoda u vo|ewu balkanske politike, biomu je najboqa garancija. Wegova dinasti~ka odanostuprkos nekim izgledima dala je kratkoro~ne rezul-tate: ostvarewe slobode {tampe, zbora i dogovora uvreme Piro}an~eve vlade, zatim weno ograni~avawe,tajno obavezivawe kraqa da }e suzbiti propagandu

protiv prisustva Austrije u Bosni i Hrecegovini.(Ve}ina pesnika, kwièvnika i intelektualaca nano` je do~ekala ovu kraqevu te`wu i ocrnila ga, mada je bilo i protivteè u Lazi Lazarevi}u i StevanuSremcu, ali bez ve}ih {tetnih posledica po srpskukwièvnost).

TIMO^KA BUNA

Neminovna politi~ka kriza je bila na pomolu.Radikali su u skup{tini blokirali promenu ustava,isti~u}i da je samo narod ishod i utoka vlasti. VladaMilana Piro}anca je pala. Mandat je na neustavanna~in poveren Nikoli Hristi}u, onom istom min-istru iz 1861.godine koji je sa uspehom, ali i sa dosta

72







mogle su biti znak da �bugara{� Pa{i} ̀ eli javno daponese izdajni~ki barjak, da ih zarad osvajawa vlastipovede u sastavu bugarske vojske protiv Srbije u da-nima kada je ve} doneo odluku da se Bugarska napadne.

No, Pa{i} je bio ja~i od sudbinskih zbivawa,daleko od jeftinih re{ewa, protivnarodnih radwi iru{ewa srpskih nacionalnih interesa.

POP MARINKO IVKOVI], QUBA DIDI]

I ALEKSA STANOJEVI]

Prema proceni Sima @ivkovi}a (Razvitak, br. 6,nov.-dec. 1983: �Vo|e u Timo~koj buni�) pop Marinko je bio neosporni vo|a crnore~kih pobuwenika, ali naspecifi~an �popovski na~in�. Kao i mnogi sve{teni-ci koji su bili antidinasti~ki raspoloèni i on jeimao velikog uticaja u narodu ali kao i drugi nijebio na visini zbivawa. Ro|en u Jakovcu, u kwaè-va~kom okrugu, on je, kao relativno mlad sve{tenik,

po~eo da se bavi politikom, a 1881. g. potpisao je�Program narodne radikalne stranke�. Pred Timo~kubunu wega je ~ekala kazna od osam meseci zatvora zbogpodstrekivawa seqaka Gamzigrada na bunu zbog ìgo-sawa stoke. Pop Marinko je bio na sastanku radikal-skih prvaka posle obrazovawa nove vlade na ~elu saNikolom Hristi}em, ~ime je poni{tena izborna po-beda radikala. Po @ivkovi}evoj oceni pop Marinko je, u ~asovima kada se trebalo odazvati mawe�vi{eli~noj inicijativi i proceni situacije u vezi sa dostaneodre|enim pozivom da se buna zapo~ne, ispoqiokolebawe. Zna se da je imao razgovor sa Pa{i}em kojise 29. avgusta 1883. g. pripremao za put u Beograd. Powemu, Pa{i} je bio za nekakav �nered�, �bunu�, ili�ne{to gde bi mi bili pobednici�. Tako, ili sli~nobez pomiwawa bune, zakqu~uju mnogi istraìva~iobimne gra|e o Timo~koj buni koja se sastoji iz pisa-

nih dokumenta prekog suda. Marinko Ivkovi}, ina~esve{tenik u Boqevcu, u grupi boqeva~kih trgovaca,

75





Tau{anovi}, izjavio je da je �Timo~ka buna li~nodelo popa Marinka Ivkovi}a�. Ra{a Milo{evi} jerekao da je pop Ivkovi} vo|a bune, �dok glavni odborne zna ni{ta o buni�. @ivkovi} je naveo da je popIvkovi} pred streqawe imao �najboqe dràwe odsvih prvaka Timo~ke bune�. Svojim upla{enim dru-govima na putu iz Kwaèvca za Zaje~ar, posle hap-{ewa je rekao: �êga se vi bojite? Kazni}e vas mawe � vi{e hapsom i robijom, ali za glave se ne bojte! Kolac}u omastiti ja i narodni poslanici, jer mi smo va{eglave.� Dodajmo jo{ i ovu ocenu S. @ivkovi}a: �Nasu|ewu je bio pribran, nije nikoga optuìvao, niti se

izgovarao na druge, {to su do otu`nosti radili skorosvi optuènici pred prekim sudom. Dostojanstvenodràwe ovog ~oveka, tek u{log u sredwe godineìvota (35), sve{teni~ki smirenog, izazivalo je, pore~ima D. Ili}a, po{tovawe i samog DragomiraRajovi}a.�

Qubomir Didi}, trgovac iz Sokobaqe, je glavnipokreta~ i lider bune u sokobawskom kraju koja je,zahvaquju}i wemu, krenula pet dana nakon odricawa

gra|anske poslu{nosti u Boqevcu. Na DragutinaIli}a, koji je pisao o pobuwenicima, Didi} nijeostavio dobar utisak zbog skromnog fizi~kog, boqere}i |iftinskog izgleda, iza koga se kriju �~vrstavoqa i posebna upornost�. Bio je poslanik sokobaw-skog sreza i jedan od onih pojedinaca �koji su ìvelis narodom i znali ga� ali �wegova inteligencija nijebila oplemewena velikim {kolovawem i ~itawem ve} je prirodna i prakti~na�. Prema optu`nici koja jepro~itana na su|ewu, on je imao pismenu dozvoluglavnog odbora da podigne bunu, ali izgleda da takavmaterijalni dokaz nije postojao jer bi bio jo{ boqeiskori{}en za optu`be ~lanova glavnog odbora. Jasno je samo to da Didi} nije smeo da krene u bunu dok se nesazna da je kraq suspendovao ustav, {to moè da budeglavna instrukcija glavnog odbora. Zbog oklevawaDidi} je u Sokobawi izloèn bojkotu. Wegovi pri-

jeteqi, poznanici i seqaci koje je poznavao nisu vi{e

77



hteli da ga pozdrave na ulici i niko vi{e nijepazario u wegovom du}anu. Koliko je Ivkovi} pred-vodio bunu na popovski na~in, toliko je Didi} to~inio na trgova~ki. Konsultovao se sa Stanojevi}emi drugim pojedincima i svi mu savetovali da seuzdrì, ali kada je {urak popa Ivkovi}a, DobrosavPetrovi}, do{ao u Sokobawu, Didi} ga je pozdraviosamo jednom re~ju: �Znam!� i buna je u sokobawskomokrugu po~ela 25. oktobra 1883. godine.

Ponovila se ista situacija koja se dogodila u Vala-kowu. Quba Didi} je zajedno sa obveznicima narodnevojske iz sela Saselca do{ao kod sreskog na~elnika od

koga su zajedno traìli oru`je koje su ve} predali.Ovoj violentnoj skupini pridruìli su se i gra|aniSokobawe i vojnici narodne vojske i pobuwenici sudo{li su do svog oru`ja.

Nenaviknuti da budu bez pu{ke u ku}i, oni suèleli da se u~ini sve samo da opet imaju svoju hrani-teqicu ìvota uz sebe. Pobuweni~ka stihija u Soko-bawi je krenula svojim putem. Ratni~ki poklicime{ali su se trubama, dobo{ima i zvowavom sa crkve-

nog torwa. Didi} je, hteo ne hteo, bio u raspoloèwupravog lidera. Sa pi{toqem u ruci on je zapretiosreskim ~inovnicima, ispraznio kasu, pustio zatvo-renike, a sreskog kapetana i po{tara zatvorio, po{to je postavio jake straè i naredio da se onesposobetelegrafske veze. Zatim je, istoga dana, 25. oktobra,formirao odbor ~iji su ~lanovi dobili odre|enazaduèwa. Zahvaquju}i brzom reagovawu i dobrojorganizaciji obveznici narodne vojske 1. i 2. klasebili su upu}eni na poloàj u Bawskoj klisuri. Zatim je Didi} stupio u vezu sa pobuwenicima u Kwaèvcuzahtevaju}i da mu po{aqu poja~awe u qudstvu i barut.Na osnovu obimne gra|e prekog suda moè se razumetida je Didi} ~lanovima odbora predlagao da se novaciz kase sreskog na~elstva upotrebi na kupovinuoru`ja, da se roba iz svih radwi konfiskuje, ukqu-~uju}i i wegovu, ali ~lanovi odbora sve to nisu pri-

hvatili.

78



Kao i u drugim sudarima staja}e i pobuwene naro-dne vojske rezultati su i u sokobawskom kraju biliporazni za pobuwenike. U direktnom, frontalnomsu~eqavawu progovorilo je boqe oru`je, a srce i hra-brost nisu mogli da urade mnogo. Staja}a vojska jebila mnogo brà, uve`banija, a weno oru`je imalo jemnogo ve}i domet i preciznost. Narodna vojska serazbeàla na sve strane, a Didi} je ostao usamqen iizolovan. Bez wegovog znawa formiran je �odbor zapovra}aj mira� u koji su u{li mnogi u~esnici bune,ali ne i Didi}. Bilo je jasno da }e se mir povratitipreko mnogih mrtvih glava, a u sokobowskom kraju pod

brojem jedan bila je Didi}eva.Ve} 27. oktobra usamqen u svom kraju on odlazi uCrnu Reku, ali je i tamo po istom konceptu nadmo-}nosti sve ve} bilo okon~ano. Ipak sa svojim sled-benicima uspeva da dobije jedan bataqon narodnevojske iz Kwaèvca. Po{to je sokobawski odbor �zapovra}aj mira� ve} stupio u pregovore sa staja}omvojskom, Didi} je morao zajedno sa kwaèva~kim bata-qonom da ode u Kwaèvac. Sokobawski odbor prihva-

tio je sve uslove koje je diktirao major Jovan Atana-ckovi}. Dat je i rok za bezuslovnu predaju oru`ja,i glavnokomandaju}i general Tihomiq Nikoli} jenaredio ha{pewe ovih pobuwenika. Posebno kao vo|aistaknut je trgovac Quba Didi}, pa je pomo}nikna~elnika u Kwaèvcu poslao poteru.

U me|uvremenu Didi} je, spasavaju}i glavu, postu-pio trgova~ki. U selu Balinci najmio je Cvetka Jova-novi}a da ga provede do granice kako bi pobegao uBugarsku. Me|utim Jovanovi} je uspeo da mu otme re-volver, zatim je odbio dukate koje mu je Didi} ponudioi predao ga policijskim vlastima. Zabeleèno je da je,posle neuspelog poku{aja da pobegne, rekao: �E, nijevajde, su|eno mi je da glavu izgubim.� Su|ewe je zbogobiqa podataka o wegovoj delatnosti u toku bune tra- jalo kratko � pola sata. Tako je Quba Didi} osu|en nasmrt 6. novembra, a ve} sutradan je bio streqan. Na

gubili{te je iza{ao zajedno sa Petrom Milo{evi}em,

79



komandantom 4. svrqi{kog botaqona narodne vojskesa ~ijim pripadnicima je u~estvovao u bici na Der-venu, i sa Ristom \usi}em, poslanikom. Pred stre-

qa~ki stroj \usi} je iza{ao pijan, sa okanicomrakije i sve}om u rukama za rasterivawe straha i spasdu{e. Didi} i Milo{evi} su se dràli ~vrsto. Didi}posle plotuna nije odmah pao, ve} je naknadno do-kraj~en. Da ovu povest o wegovoj sudbini zavr{imocitatom Sime @ivkovi}a: �Didi}a je napustilo gra-|anstvo koje je vodio, a uhvatilo isto ono seqa{tvo ipredalo prekom sudu za koje se borio.�

Tre}i neposredni vo|a Timo~ke bune, Aleksa Sta-

nojevi}, nije bio zahva}en sindromom tragi~nognorodnog junaka kakvi su bili mnogi u na{oj istoriji. Naprotiv, preìveo je bunu koju je najboqe i naj-inteligentije vodio na svom podru~ju. Pobegao uBugarsku i stigao da u svojoj 92. godini, posle plodnepoliti~ke karijere postane i ~lan Narodnog fronta1945. godine. Umro je u svojoj 94. godini. @ivkovi} jeocenio da je Stanojevi} �pored dugove~nosti bio ~ovek

velike ve{tine i promi{qenosti�. Iako najuglednijeime u kwaèva~kom okrugu i celoj Timo~koj Krajini,on je u svim slu`benim dokumentima prvo mesto pre-pu{tao drugima. Bio je tvrd zaverenik koji nijeostavqao tragove za sobom i koji je tajnu Timo~kebune odneo sa sobom u grob. (Ona se verovatno sastojiu vezama radikala sa ruskom obave{tajnom slu`bomOhranom).

U toku Timo~ke bune, on je 26. oktobra �organizo-

vao grupu gra|ana da brani barutni magacin od bun-tovnika!� Zatim je postao prividno mawe zna~ajan~lan �Privremenog odbora narodne uprave za okrugkwaèva~ki�, kasnije nazvan �Privremeni izvr{niodbor�. Delovawem Ace Stanojevi}a, najboqeg u~eni-ka i sledbenika Nikole Pa{i}a, to telo je uzelo vlastu Kwaèvcu na genijalan na~in � uz pomo} aktuelnevlasti. Naime, policijske vlasti, ta~nije kapetan

Mitar Kova~evi} je zahtevao, {ta bi drugo u nepo-srednoj opasnosti od pobune, ~uvawe barutnog maga-

80



cina. Na wegov zahtev okru`ni na~elnik je u tom ciqugra|anima predao pu{ke da bi taj magacin ~uvali.Kada su se seqaci i pripadnici narodne vojske saku-pili iz okolnih sela, nikome vi{e nije padalo napamet da slu{a kapetana i na~elnika ve} Stanojevi}a,Mihajla Veselinovi}a, Qubomira Boìnovi}a i Ni-kolu Pavlovi}a. Bez ikakvog otpora buntovnici suzauzeli na~elstvo i zape~atili kasu, a kapetan Kova-~evi} nije digao barutanu u vazduh kako mu je od stranena~elnika nare|eno, ve} je naredio, da bi se stvorioprivid wegove inicijative, mobilizaciju narodnevojske. Izgledalo je da je vlast naredila pokretawe

norodne vojske koja je po{la u otvorenu pobunu. Kosada da zameri Kova~evi}u koji narodnu vojsku napropisan (ali i samovoqan na~in) poziva u pomo}protiv buntovnika. Iza svega toga stoji Aca Stano- jevi}, koji vu~e konce iz pozadine. U toj birokratsko � pravnoj ujdurmi i komediji bez prolivawa krvi osvo- jen je ceo barutni magacin i dva topa. Kwaèva~kapobuweni~ka vojska je delovala kao precizni meha-nizam. Svako delovawe aktuelne vlasti je bilo bloki-

rano, ishrana vojske u potpunosti regulisana, upu}ena je pomo} ostalim pobuwenim podru~jima, velika voj-ska sakupqena na tri punkta ili logora na podru~jukwaèva~kog okruga. No i pored svega �kwaèva~kavojna organizacija kao i pobuna ovog okruga je doì-vela vojni poraz na Vratarnici 30. oktobra. To {to jeborba trajala sedam ~asova je posledica boqe vojneorganizacije pobuwenika ovog okruga. Me|utim, ipakse pokazala uobi~ajena vojna premo} staja}e vojske.�

Daqe Sima @ivkovi} ovako procewuje aktivnostAlekse Stanojevi}a u toku pobune: �Aleksa Stano- jevi} je aktivan i u propagandnom smislu. [aqe gla-sine, pi{e objave, upu}uje lokalne intelektualce uevropsku politiku. Govorio je u~itequ Voji Antoni- jevi}u iz Valevca da je Rusija na strani pobuwenika.Prema wegovim vojnim kombinacijama Rusija bipreko Bugarske u{la u Srbiju ako bi se Austrougarska

ume{ala u na{e stvari. Traìo je 29. 10. od koman-danta Timo~ke divizije da mu preda Zaje~ar mirnim

81







Kraq Milan je i samog Pa{i}a poku{ao da kompro-mituje u Bontuovoj aferi kada je ovaj, Pa{i}u sumwiviFrancuz, podmitio ~lanove napredwa~ke vlade, iznu-

dio vrlo povoqne (i nepravedne) uslove eksploataci- je budu}ih srpskih pruga, a zatim bankrotirao, ali jetaj wegov poku{aj ostao vrlo providan.

Pa{i} je zaobilaznim putem, preko Kalafata, sti-gao u Vidin novembra 1883. godine. Najva`nija je we-gova namera da i on u~ini ne{to sli~no u obrnutomsmeru. Da iz sada slobodne Bugarske izazove sa svojimdobrovoqcima, koji su tretirani kao emigranti,pobunu i svrgavawe kraqa Milana. Iako mu ruski

agent u Bugarskoj nije izrazio podr{ku, smatraju}iPa{i}a revolucionarom, on se nikada nije odrekaoRusije. Ali ga je taj isti ruski ~ovek, mudar kao iPa{i}, uputio na mitropolita Mihajla koji je, pro-gnan od kraqa Milana, bio u Ru{~uku. Pa{i} je toprihvatio iako se pre tri godine razi{ao sa mitro-politom jer ovaj nije dozvolio parastos u zatvoru ukome je umro poznati borac za narodna prava iz

Koprivnice kod Negotina, Adam Bogosavqevi}.Iako je knez Aleksandar Batemberg, bugarski vla-dar germanske krvi, mogao da gleda svakojako na pri-sustvo Pa{i}a, predsednik bugarske radikalne stran-ke Nikola Suknarov ostaje dosledan svojoj oceni da jePa{i} ~ovek kome treba pre svega na qudski na~inpomo}i, za{tititi ga i sakriti kad treba. Zahvaqu- ju}i wemu i Pa{i}evom zetu Risti Ivanovu, koji jeina~e bio srpskog porekla, austrougarski agenti u

Bugarskoj (Belograd~iku, Sofiji i Vidinu gde su sePa{i} i emigranti kretali i okupqali) ne uspevajuda i{~upaju ni jednu jedinu re~ koja bi potvrdilaMilojevi}evo izve{}e o zaveri. Razume se, to nije upotpunosti wihovo delo. Najtvr|e jezgro srpske emi-gracije, nekada{wi krimski i makre{ki dobrovoqcii wihovi mla|i naslednici znaju samo da pucaju ikoqu, tako da bez nare|ewa niko nije umeo da otvori

usta. Zna se ko u takvim poslovima moè da govori ipi{e � Nikola!

84



Kao nekada Ilija Gara{anin, koji je sa raznimstratezima i poverqivim qudima pravio planove zaoslobo|ewe Srba izvan Srbije, Pa{i} je sa mitro-

politom Mihajlom i sa svojim �vernim� VladomMilojevi}em dogovorio plan o dovo|ewu AleksandraObrenovi}a, sina kraqa Milana, ili crnogorskogkneza Nikole ili Perta Kara|or|evi}a na srpskipresto. Drugim re~ima skovana je zavera protiv legit-imnog kraqa Srbije Milana Obrenovi}a. O toj odlu-ci Milojevi} je trebalo da obavesti Jovana Risti}a,nastupaju}e politi~ke li~nosti u zemqi, koja se svevi{e udaqava od kraqa i wegovih metoda. No, Milo-

jevi} je po dolasku u Beograd odmah sve dostaviokraqu Milanu, spasao se pasjeg emigrantskog ìvota,dobio slu`bu i kraqevo poverewe.

Pa{i} je stekao jo{ jedno veliko iskustvo. Saznao je da ima qudi kojima je svejedno kako }e gubitak ~astida tuma~e wegovi potomci. On uspeva preko novo-sadske {tampe i prevoda na sedam jezika da saop{tiEvropi da je glavni ciq kraqeve strahovlade fizi~ka

likvidacija opozicije.U listu ~ije je ime vezano za mesto smrti SvetogSave � Trnovo, �Trnovskoj konstituciji� Pa{i}, kaoda je negde u [umadiji, pi{e da se ̀ rtve timo~ke bunemoraju osvetiti �jer Srbin ne moè da ìvi bez we�(osvete). �Srpska nacionalna ideja je oslobo|ewe iujediwewe svih Srba u jednu dràvu i formiraweBalkanskog saveza plemenski srodnih rasa...� Iz ovog~lanka se vidi da je Pa{i} znao za zna~aj istorijskog

kontinuiteta, jer ponavqawe iste ili sli~ne situacije iz pro{losti, koja se pred o~ima svih pretvara utragediju, moè se ublaìti ili izbe}i, ako se tapro{lost poznaje... U vreme kada je Pa{i}eva glavabila ucewena na 2.000 dukata, on pi{e da ni nesre}nidespot \ura| Brankovi} ni \or|e Brankovi} nisu niu najve}oj nevoqi davali tolika prava Austrijancimau Srbiji kako je to u~inio kraq Milan. Sve se to

de{avalo 1884. godine, kada je Pa{i} sa emigrantimanameravao da preko Gajtan planine i Velikog Izvora

85



u|e u Srbiju i podigne ustanak. Na vest da je srpskidiplomatski predstavnik napustio Bugarsku, da jekraq Milan traìo da se emigranti udaqe sa granicei da je izbio pograni~ni incident na Bregovu, Pa{i}odustaje od plana. Me|utim, mesec dana kasnije, u junuiste godine, on ponovo poziva srpski narod da zbacikraqa Milana.

SRBIJA KAO PA[I]EVA ZVEZDA VODIQA

Javnost je u Srbiji o delatnosti emigracije i Pa-{i}a obave{tavana i preko austrougarskih agenata inaknadno uba~enih pojedinaca koji su preko poverqi-vih qudi pozivani kao organizatori planiranepobune. Po oceni V. Kazimirovi}a ona je o{trinomPa{i}evih poziva na svrgavawe obrenovi}evskogreìma bila iznena|ena. Upotrebqena terminologija

u raznim Pa{i}evim pismima i ~lancima potpuno jeprilago|ena kraqevom na~inu izraàvawa koji je isamoga sebe, po svedo~ewu Sforce, nazivao probisve-tom. Dragomira Rajovi}a, novog predsednika skup-{tine, koji je po okon~awu bune bio predsednik pre-kog suda u Zaje~aru, nazvao je ubicom koji u pravojdemokratiji nikad ne bi bio izabran na tako odgo-vorno mesto. Pored toga Pa{i}u, je kao inteligen-tnom politi~aru padalo te{ko {to je nasledio stawe

raznih nu`nih kompromisa koji se javqaju u ustavno � pravno nestabilnim dràvama. Pored ve}e oprezno-sti prema qudima od wegovog poverewa, on }e moratida podnosi i razmi{qa o kombinovanim ~etama {ver-cera i haramija koji su dobili ulogu strana~kih qudii patriota. Iskustvo sa takvim qudima mu je pomoglou stvarawu najboqeg stare{inskog kadra u srpskojvojsci i suzbijawu kriminala u podno{qive okvire.

Da bi smo bili slikovitiji nave{}emo jedan citatiz kwige V. Kazimirovi}a koji se odnosi na drugi

86



poku{aj pobune u Srbiji krajem leta 1884. godine:�[to se ti~e Pa{i}evog plana da sa emigrantimapre|e granicu i u Srbiji zapali vatru ustanka, ni odtoga nije bilo ni{ta. Sve je opet jednom (verovatno � �jo{ jednom� � prim. aut.) odloèno i � zavladalo jezati{je...�

Grupa Mladena Cekovi}a Draganovi}a, koja je posvemu sude}i ubila kwaèva~kog pisara u Vratarniciu toku bune, pre{la je granicu upravo u vreme togzati{ja i posle pu{karawa ubila popa Veqka Spa-si}a u neposrednom zale|u Vratarnice. Prema Inta-bulacionom protokolu op{tine Zaje~ar, zaje~arski

trgovac Petar Nedeqkovi} preuzima deo imawa Mla-dena Cekovi}a iz Zagra|a na ime duga koji nijeispla}en. Prema istom protokolu pop Veqko Spasi}ustupio je na ime pozajmice 6.593,00 dinara VeqkuJan~i}u iz Vratarnice. Zapis duga i popis celo-kupnog imawa u slu`beni protokol uvedvni su prebune. Veqko Jan~i} se u gra|i o timo~koj buni pomi-we kao emigrant. Posle ubistva popa Veqka Spasi}aova grupa emigranata pronalazi samo deo novca i sa

jednim rawenim Velikoizvorcem u koga je pucao svi-warski trgovac i ~lan napredwa~ke stranke Ne{koTo{i}, sasvim mirno gazi plitak Timok ispod brdaBezdet u Vratarnici i ponovo prelazi granicu.

U decembru iste godine ovakvi poku{aji potpaqi-vawa vatre imaju na kratko vi{e izgleda. Pa{i}evza{titnik Suknarov postaje ministar unutra{wihposlova, a zet Ivanov {ef sofijske policije. Pa{i}pozajmquje novac od wih za tro{ak i hranu 3000 emi-granata Srba i 1000 proteranih Crnogoraca podkomandom vojvode Peke Pavlovi}a. Zatim Suknarovbiva smewen ali je sakupqeno 1000 pu{aka i potrebnemunicije. Prema Kazimirovi}evom istraìvawu mini-starstvo unutra{wih poslova Austrougarske zna da se16 sanduka oru`ja i municije nalazi u pivarskojradwi srpskog emigranta iz Zaje~ara, \or|a Lazare-vi}a, koji se proizvodwom i prodajom piva bavi u

Vidinu. To je u velikoj meri omogu}io i Kosta Marin-

87



kovi}, kamenorezac iz Vaqeva, koji je izdao Pa{i}a.Bugarska policija nije prona{la oru`je jer je onoskloweno na samoj granici, u srpskom selu Bra}evac.Buna je planirana za kwaèva~ki okrug. Pritisakbugarske policije i kraqa Milana koji zahteva da seuklone emigranti sa granice sve su ja~i. Pa{i}evedileme postaju sve ve}e.On ne èli sa Batembergom iwegovom vojskom, ali sa wegovim protivnicima ̀ eliuniju Srbije i Bugarske, posle svrgavawa oba �nemska�kraqa. Prolaze meseci mu~nog i{~ekivawa. Da li sa4000 Srba i Crnogoraca u}i u Srbiju ili ostati uBugarskoj u bekstvu od bugarske policije, u gladovawu

i o~ajawu?Vojvoda Peko Pavlovi} je prepustio odluku Pa{i}u,Pa{i} prepu{ta odluku ve}ini. Ako su svi da se ideu Srbiju, ide i Pa{i}. Ve}ina se odlu~uje za odla-gawe, uprkos nezavidnoj situaciji. I Crnogorci takomisle, osim Janka-Jola Pileti}a. On je svima rekao ubrk da su kukavice. Nije ni najmawe uvaìo Pa{i}everazloge da se u vreme ratne opasnosti upravo iz patri-otizma ne sme i}i u bunu. Izbila je sva|a. Janko Jole je

pozvao �na megdan juna~ki�. Otac \or|a Lazarevi}a,Rista, u ~ijoj je ku}i u Vidinu dràn ovaj sastanak,zapretio mu je da }e ga �golim rukama izbaciti krozre{etke na prozoru�. Kad Pa{i} i Peko govore, jedantakav pezenvek (svodnik, pokvarewak) treba da }uti...

Iz pisma koje je nakon toga Pa{i} uputio kraqu,reaguju}i pre svega na prisajediwewe Rumelije Bugar-skoj, vidi se da je Pa{i} postupio mudro i promi-{qeno. Ne kriju}i da je srpski kraq tiranin, ipakbira na~in wegovog uklawawa. Prisajediwewe Isto~neRumelije dogodilo se 6. septembra 1885. g. � ovaj sas-tanak je odràn dakle u potpuno izmewenim uslovimakoje je \or|e Lazaravi} u �Politici� od 18. 8. 1926. g.ozna~io kao �grom iz vedra neba�. Pa{i} je, kako smovideli, uspeo da izbegne rascep u emigraciji. U svompismu srpskog suverena ne oslovqava sa �va{e veli-~anstvo�, ve} samo sa �kraqu�, kao da ga ostavqa samog

sa tom titulom. Ako je Bugarska u{la u Rumeliju, evo

88



prilike da Srbija bez oklevawa u|e u staru Srbiju iMakedoniju. �...Mi u takvom vremenu obustavqamosvaku radwu koja je upravqena da Srbiju oslobodi odunutra{qe tiranije i da osveti nevino prolivenu krvbratsku i stavqamo se vama na raspolagawe ukolikonam poloàj dopu{tao bude...� Poruka je jasna: iznadtiranije i politike je potreba Srbije da ne ostane usku~enim granicama jer svoj poloàj, va`ne puteve isvoj opstanak ne moè da brani kao bilo ~ija pro-vincija.

Crnogorci pod komandom Peka Pavlovi}a su potomnapustili Vidin u èqi da se bore za Rumeliju, ali

kada je izbio srpsko � bugarski rat, oni su odbili da sebore protiv Srbije. Jole Pileti} je bio samo dokaz dasu kraq i napredwaci uspeli da se veoma dobro orga-nizuju u odbrani od radikalske opasnosti. Pileti} jebio u stvari {pijun kraqa Milana, gori od �pezenve-ka�. Wegov poziv na dvoboj �kukavicama koji ne smejuda pre|u granicu i dignu bunu�, bio je smi{qen izazovkoji bi emigrante i radikalsko vo|stvo doveo pravopred pu{~ane cevi sakrivenih àndarma na srpskoj

strani. Oni su bili preobu~eni u seqa~ka odela i podkomandom Milutina Gara{anina. No, Pa{i} se nijedao prevariti. Pileti} se vratio u Srbiju i mada nijeuspeo da na ovakav na~ik ubije ili uhapsi Pa{i}a, onu Beogradu dobija mesto sreskog pisara. Nakon togaPa{i} je u srpskoj javnosti optuèn da na ra~unbugarskih usluga u svrgavawu kraqa Milana èli daMakedoniju ustupi Bugarskoj. Posle svr{etka rataPa{i} je mogao dokumentovano da dokaè da je uBugarskoj upravo progowen jer je svojim doma}inima,Bugarima, osporavao pravo na Makedoniju.

U ve} pomenutom, svakako istorijskom pismu kraquMilanu, on, razume se, direktno ne optuùje kraqa zatiraniju (indirektno sasvim sigurno), ve} napred-wake, ukazuju}i da je u novoj situaciji jedino razumnoda srpska vojska u|e u Staru Srbiju i Makedoniju,po{to su Bugari u{li u Rumeliju. Pi{u}i Suknarovu

Pa{i} je ostavio neoboriv dokument svog vizionar-

89





treba vratiti �status quo ante�. Pa{i} ne ̀ eli ruskomsilom uve}anu Bugarsku (ni sanstefansku ni novu kojase stvara sa Rumelijom) jer kqu~ slovenstva naBalkanu je Srbija (zbog dva putna pravca) bez koje seni Bugarska ne moè odràti. Bez la`ne skromnostiPa{i} je otvoreno napisao da su se prilike naBalkanu, u okviru slovenstva i balkanskih odnosa,odvijale �kako sam predskazivao da }e se razviti...Mojim re~ima i pismima nije se poklonila pa`wa.�To je bilo pre proterivawa u Ru{~uk, a zatim u Rumu-niju. U tim te{kim trenucima pomogli su ga udovicakwièvnika Qubena Karavelova, ina~e Srpkiwa, i

bugarski slovenofil Aksentije Aksentijevi}. U Rumu-nuji je Pa{i} bio u jo{ ve}oj opasnosti jer je austrij-sko poslanstvo u Bukure{tu traìlo wegovo hap{ewe.Ali Pa{i} je i spretniji i sre}niji od Babe Novaka,koga su kao zaslu`nog ratnika na Balkanu transil-vansko � moldavski secesionisti na ovom istom terenu1601. uhvatili i ìvog ispekli. Progowen kao zverPa{i} se skriva u Dobruxi, kod ruskih prijateqa izstudentskih ciri{kih dana. Ostali emigranti koji su

tako|e proterani i ostali bez sredstava za ìvot,bili su izloèni gladi i ponièwu, ubistvima ~ijimubicama nije su|eno, jer nisu bili dràvqani Bugar-ske. Sam Pa{i} je ostavio svoje zapaàwe da su emi-granti opstali vrlo dobro u �{opskom naseqewu�koje �simpatizira Srbima�. U tim trenucima prog-nani mitropolit Mihajlo je, koliko je mogao, poredSlovenskog komiteta i Bugarina Aksakova, pomogaoemigrantima. Sam Pa{i} je priznao da nije smeo da

iza|e pred wih jer je ruska pomo} koju im je obe}aoizostala.

U isto vreme u Srbiji je izvr{ena mobilizacija, asrpska skup{tina u oktobru 1885. g. donosi odluku dase Bugarska napadne. Grof Kalnoki je Kevenhileru uBeograd poslao telegram u kome se kraq Milan uve-rava da �moè ra~unati na na{e prijateqstvo�. Inte-resantno je dràwe Rusije u tim danima. Po Vojislavu

J. Vukovi}u ~ije navode koristi V. Kazimirovi},

91





POSLEDWA KRAQEVA OFANZIVA

Uzrok progona Pa{i}a iz Bugaraske u Rumunijuleì u ~iwenici da je Pa{i} odbio ponudu knezaBatemberga da se sa emigrantima ukqu~i u bugarskuvojsku koja se najpre brani od napada, a zatim nastupana srpskoj teritoriji (zaustavi}e je austrougarskiultimatum). Reìm u Srbiji se ne sme obarati stranomsilom, to moè samo srpski narod. I Pa{i} smatra da je rat bio bratoubila~ki, ali je wegova procena da je,kako se izrazio, neiskusna bugarska vojska pobedila

�zbog niskosti i nesposobnosti� qudi na srpskojstrani i zbog toga {to je malobrojna srpska vojska�}oravo rukovo|ena�. S druge strane Pa{i} je veomao{tar prema Bugarima tvrde}i da je o ovoj zemqi Evro-pa ~ula �kada im se (Bugarima) sloboda pokloni�. To,razume se, nije bugarsko gledi{te, pa }e kasnije bal-kanski savez i zbog toga biti veliki podvig.

Pa{i}, posle rata, ne àli truda da do kraqadospeju wegova prava shvatawa i tuma~ewa proteklihdoga|aja. Kraq je pro~itao sva wegova pisma ali musujeta nije dozvolila da uvaì bilo koje stanovi{tesvog protivnika. Iako je mo`da shvatio da kao suve-ren Srbije ne}e dugo izdràti, on se odlu~io na noviudarac Pa{i}u. Izmiri}e se sa radikalima u zemqi,koji su ~amili u wegovim zatvorima. Ne i sa Pa{i}ami emigrantima.

U decembru 1885. g. kraq je li~no posetio Peru

Todorovi}a, sa kojim je svojevremeno Pa{i} osnovaoradikalnu stranku, koji je bio zatvoren u kalemegdan-skoj tvr|avi. Rat sa Bugarskom je nazvao prenagqenim,a od radikala u zemqi o~ekuje da pomognu spasavawuobraza Srbije. Pera Todorovi} je prihvatio sve kra-qeve ̀ eqe. ̂ etiri dana kasnije, 1. januara 1886. g. sviosu|eni radikali su pomilovani, osim emigranata iPa{i}a. Todorovi} je prihvatio kraqevu ideju da seradikali i napredwaci sporazumeju i formiraju koa-

licionu vladu. Odràna je konferencija predstavnika

93



nekada suprotstavqenih stranaka. Mada kraqevomrukom oslobo|ena i ovakva radikalna stranka, sadisidentom Perom Todorovi}em na ~elu, ne smatra da

}e do stvarnog pomirewa do}i. �Ve}ina radikalskihprvaka izjasnila se protiv sporazuma sa napredwaci-ma.� Tako je Pa{i}, bar na kratko, pobedio i kraqa isvog politi~kog kompawona Todorovi}a, koji je biouveren da dobro radi. [tavi{e, uskoro je bio iskqu-~en iz stranke. Nema politi~kog mira u Srbiji, o sta-bilnosti ne treba ni govoriti. No, Pa{i} je bioPa{i} i prema svojim sledbenicima ne samo premakraqu Milanu. Zamerio je Ra{i Milo{evi}u zbog

isterivawa Pere Todorovi}a iz stranke: �Ja sam pret-postavqao da }e{ uzeti na se ulogu izmiriteqa, a tiumesto da miri{, ~ara{ jo{ vi{e vatru...� I sam jekritikovao Todorovi}a jer je za~etnik rascepa uradikalnoj stranci, a kao wen nekada{wi vo|a, kojii sada ima presudan uticaj, odbija koaliciju sa nepri- jateqskom napredwa~kom strankom.

Kada je ovaj manevar propao, kraq je poku{ao isti

manevar sa liberalima. Pa{i} iz emigracije savetuje da se radikali ne pribliàvaju ni liberalu JovanuRisti}u. Za wega je �ni{ka opozicija� i neokaqaniradikalizam �posledwa nada naroda�. Kako je Ra{aMilo{evi} zabaleìo, Pa{i} se nadao i smatrao je datako i narod misli da se radikali ne}e �poqubiti izagrliti sa izdajnicima srpskog imena i srpskedràve...� No kritikuju}i i Milo{evi}a i Peru Todo-rovi}a Pa{i} je, kako se izrazio Vasa Kazimirovi},

postigao da Todorovi} odigra dvostruku igru. Pa{i} je, koliko je to bilo mogu}e, preko wega ostvario nekiuticaj na kraqa i dolazio do informacija o kraqevimnamerama. No, Pera Todorovi} nije bio za taj posao.Ubrzo je bez ostatka postao kraqev ~ovek. No i kraqnije postigao svoj ciq: da, kako ocewuje Vasa Kazi-mirovi}, �preko Todorovi}a pridobije radikalnustranku za saradwu bez nekih ve}ih ustupaka...�

No kraq ide daqe (prema svome kraju). Formirana je nova vlada, sa pomilovanim radikalima i ve}

94



ohla|enim dinasti~kim liberalima, u junu 1887. g.Prakti~no, Pa{i}ev naslednik u zemqi bio je majorSava Gruju}. U svojstvu srpskog poslanika u Rusiji on

je u Petrogradu primio Pa{i}a. Gruji} je taj susretopisao sasvim podani~ki, ali je ta~no preneo kraquda Pa{i} nema nameru da se vra}a u Srbiju jer ne pri-hvata stawe koje su stvorili radikali u zemqi. Pa{i}ni za dlaku ne odustaje od svoje antiaustrijske poli-tike, ta~nije neprihvatawa politike pokornosti ipostepenog gubitka suvereniteta pred velikim suse-dom. Za svoje naslednike je kazao, kako se vidi iz pismaKosti Tau{anovi}u iz avgusta 1887. g., da su radikali

�uloìli u savez poverewe naroda k vama, a liberalipoverewe kraqa k wima�. Vide}e se {ta }e i ko izgu-biti u ovom politi~kom ruletu. �Da li moè�, zakqu-~uje Pa{i}, �radikalna stranka da zadrì poverewenaroda i jo{ k tome da ste~e poverewe kraqa?� Ipak,sugeri{u}i umerenost, Pa{i} je preko odanih qudi ipisama zahtevao da radikali {to vi{e suzbiju libe-rale kod kraqa. U vezi s tim Kazimirovi} s pravom

pretpostavqa da su radikalski prvaci poslu{aliPa{i}a, jer je liberalno � radikalna vlada trajalakratko.

Novi izbori u septembru 1887. godine opet ostva-ruju radikalsku ve}inu. Jovan Risti} po svaku cenuho}e da i taj uspeh svede na radikalsku mawinu uskup{tini. Ni{ta novo u Srbiji toga vremena. Radi-kali su optuèni da je wihov ciq ru{ewe prestola.Ako odstupe od tog ciqa ve}inu }e dobiti radikali

Save Gruji}a. Pored toga kraq je odbio da u sastavnove vlade u|e Kosta Tau{anovi}, ~ovek od poverewaRusa i Pa{i}a. Sada je ucveqen i liberal JovanRisti}. No i radikali majora Gruji}a, takvi kakvi su,shvataju da mogu da preduzmu samo ono {to im kraqdopusti, a kraq je doveden u nesnosnu situaciju da nemoè ba{ sve po wegovom. Dobija prave napade besa.Prorokuje �finansijski krah�, �revoluciju�, vidi

rastu}u anarhiju zbog delovawa izdajni~ke emigracijei Pa{i}a, �porezi se ne uteruju�, �buna se priprema�...

95



Sve te brige on saop{tava Kevenhileru jer kao da uSrbiji nema kome da se poveri. Major Sava Gruji} dajeostavku jer kraq nije hteo da potpi{e jedan ukaz koji je sam zahtevao da pro|e kroza proceduru. I NikolaHristi}, dugogodi{wi ministar unutra{wih dela,~vrsta ruka iz timo~ke bune je okrenuo le|a kraqu:�Na wegovo veli~anstvo se ne moè niko osloniti...�Kraq je najzad zahtevao da se Milutin Gara{aninprotera jer nije hteo da bude srpski poslanik u Rimu.Kao predsednik vlade 1888. g. Hristi} je izjavio da�nema tog nitkovluka za koji kraq Milan ne bi biosposoban...�

Tako je kraq ostao usamqen u mi{qewu da jePa{i} izdajnik. Hteo ne hteo, gledao je kako Pa{i} uo~ima naroda izrasta u legendu i epsku li~nost.Pa{i} je bio �pa}enik� u izgnanstvu koji je i daqestrepeo od novih prijateqa koji bi ga, zarad karijere,olajavali kod kraqa.

POVRATAK I NOVE ZAMKE I TE[KO]E

U {estogodi{woj emigraciji Pa{i} je ustanoviodva osnovna kamena temeqca budu}e srpske politikekoju }e ostvarivati koliko mu prilike budu dozvo-qavale: postizawe sloge balkanskih dràva i, uprkossvim menama raspoloèwa i interesa i geografskoj

udaqenosti, oslawawe i savezni{tvo sa Rusijom. Upra-vo u svojoj 44. godini ̀ ivota, kada je spa{avaju}i goliìvot prvi put obrijao bradu da ga austrougarskiagenti ne bi uhvatili, Pa{i} je 22. februara 1889.godine ~uo spanosnu vest: kraq Milan je abdicirao.37

Abdikaciji je prothodio razvod sa kraqicom Natali- jom i otimawe sina i prestolonaslednika Aleksandrakoji je bio sa majkom u Vizbadenu. Otmicu je pomoglaaustrougarska policija. Zima u kojoj se Pa{i} pri-premao za povratak u zemqu, bila je, prema lokalnom

96



zaje~arskom listu Timo~anin, glasilu radikalnestranke, vrlo hladna, tako da su mnogi ostareli libe-rali i napredwaci poumirali, {to se bez uvijawa

{tampa kao zlurada bele{ka. Otapawe straha i utakvoj hladno}i tajnih i ostalih povratnika iz Bugar-ske je primetna. Ve} u leto iste 1889. godine jedan izgrupe Mladena Cekovi}a Draganovi}a, Radosav M.Konti}, pisar gorwobelore~ke, zatim koèqske i nakraju lasova~ke op{tine, ina~e Crnogorac, otvorenopreti kwaèva~kom na~elniku Dimitriju Vu~kovi}uda }e ga tuìti sudu jer je javno izjavio da je Konti}razbojnik. Konti} podse}a na~elnika da je on te kle-

vete oslobo|en �posle 15 i po mese~nog tamnovawa� nasu|ewu koje je odràno od prvog do desetog juna 1889. g.

Iako je nova zora Srbije bila na pomolu, li~nanesigurnost, nasiqe, odmetni{tva i osvete {ire seSrbijom. \avo je do{ao po svoje. Upropa{}avawe du`-nika kriminalnim uve}awem duga i prodaje imawa �nadobo{� zbog naplate duga, izazvale su veliki talasodmetni{tva. U vreme kada se Konti} javio u listu

Timo~anin mogla se u wemu pro~itati i vest o ubistvuurova~kog sve{tenika u negotinskom kraju. On je bioubijen od razbojnika, ali je popadija uspela uz pomo}kom{ija da rani bajonetom jednog od napada~a. Nad-metawe u kori{}ewu veza i zloupotreba se rasplamsa-va. Te{ko je ustanoviti da li je trasa budu}e pruge odKwaèvca za Negotin preko Zaje~ara ucrtana u {iro-kom luku oko celog gorweg grada samo da ne bi pre{lapreko imawa liberalnog poslanika iz Velikog Izvora,

\or|a Gen~i}a. Izvesno je da Timo~anin donosi vestda se Gen~i} nije odazvao komisiji za otkup zemqi{taza trasu budu}e pruge i da pruga nije pre{la prekowegovog imawa. U isto vreme u Timo~aninu se razo-bli~uju policijske metode razra~unavawa sa poli-ti~kim aspirantima za vlast. Policajci u slu`binapredwa~ke vlade nazvani su �buxonosci� koji su seu apsanama koristili gove|im ìlama i kesama sa

peskom da se �na najgrozniji i najsvirepiji na~in tukunevini qudi�.

97



Kraq je pripremio svoju abdikaciju iza koje sekrila èqa da u senci ostane na politi~koj pozorni-ci Srbije. Posle abdikacije objavqen je sastav novevlade koju je formirao Nikola Hristi}. Kraq izdajemanifest u kome saop{tava da }e srpskom narodu datiustav koji i sam èli (a koga se ina~e uàsavao) kakoga èli i sam narod. Ustav }e garantovati �uìvaweve}ih i {irih gra|anskih i politi~kih sloboda�.[esnaestog decembra 1889. godine sprovedeni suizbori za narodnu skup{tinu na kojima je trijumfradikala bio jo{ ve}i: od 625 poslanika u skup{tinu je izabrano 532 radikala, 95 liberala i samo jedan

napredwak. Zatim je skup{tina, posle sitnih izmenanacrta novog ustava, (kojima je anulirana odredba kra-qeve tajne konvencije sa Austrougarskom o pravu ovezemqe da u odre|enim prilikama koristi moravskudolinu), odobrila novi ustav. Isti je od mnogihistori~ara toga doba ocewen kao najslobodoumnijiod svih prethodnih. �Da paradoks bude ve}i�, pi{eVasa Kazimirovi}, �uz kraqa Milana, ovaj ustavkojim }e po~eti svoju vladavinu i kraq Petar Kara-

|or|evi}, potpisao je jedan od najmra~nijih i naj-krvavijih dràvnika Srbije � Nikola Hristi}.�

Razli~ita su tuma~ewa darovawa takve parlamen-tarne slobode srpskom narodu uo~i abdikacije. Ako jedono{ewe tog ustava wegova zasluga (a formalno jeste) za{to se povla~i? U martu 1889. g. je, istovre-meno sa abdikacijom objavqeno progla{ewe malole-tnog Aleksandra za kraqa uz imenovawe namesni{tvakoje }e do kraqevog punoletstva obavqati wegoveposlove. Tako je trideset~etvorogodi{wi kraq si{aosa prestola u korist trinaestogodi{weg prestolona-slednika. Osnovana je pretpostavka mnogih da je kraqo~ekivao rasulo u zemqi ~iji bi se uzroci moglipripisati kraqevim politi~kim protivnicima, zbog~ega bi se kraq apsolutisti~kim ovla{}ewima poja-vio kao spasilac. U politici su ~esto aktivnosti iagitacije u sprezi sa nekim narodnim te`wama dono-

sili rezultate. Pa{i} i radikali ne sede skr{tenih

98



ruku. Sada je bar prividno sve lak{e, jer su svi~lanovi vlade, osim ministra vojnog, bili radikali.

Desetog marta 1889. g. kraq u ostavci traì od

namesni{tva da se Nikola Pa{i} pomiluje. Sve for-malnosti su brzo okon~ane i ve} sutradan je ukaz opomilovawu zvani~no objavqen. Pa{i} je u Smede-revu i Beogradu odu{evqeno do~ekan, ali je za svojsusret sa bira~ima i narodom izabrao Ni{. Najpre jedoputovao u Zaje~ar gde je, prema Karlu Sforci,obi{ao zgradu okru`nog na~elstva gde je 1883. g. bioosu|en na smrt. Pre tri godine kraq je u Ni{u o~eki-vao sporazum i izmirewe izme|u radikala i napred-

waka, ~ime bi Pa{i} kao politi~ka li~nost bio traj-no izbrisan. Ali se to nije dogodilo.Veliki zbor radikala u Ni{u odràn je 9. juna

iste 1889. godine. Pred radikalskim poslanicima izcele zemqe Pa{i} je istupio po{to mu je u Beograduvra}eno vo|stvo radikalne stranke, koju je sa neko-liko svojih istomi{qenika i osnovao. Glavnu zasluguza novi parlamentarni ustav pripisao je delovawuradikalne stranke. Zahvaquju}i woj srpski narod je

najzad postao �kova~ svoje sre}e�, ali je dodao da�pobe|eni ne spavaju�, da se radikali ne smeju odatinemaru i da predstoji �da se osiguraju ste~ena prava islobode�. Naglasio je da treba podi}i �narodno bla-gostawe i prosvetu�. Srbiju treba pripremiti �damoè odgovoriti svom zadatku�. Nada se da narod ne}edati svoj glas �svojim tutorima� i onima �koji sudokazivali da narod nije politi~ki zreo i da nije do-stojan slobode i prava samoopredeqewa...� Zaloìo seza ostvarivawe dostupnih ciqeva, protiv demagogije.No, ubrzo }e doìveti gor~inu od onih, po svemusude}i osredwih politi~ara, koje je pa`qivo biraokraq Milan, poku{avaju}i da udari na snagu radi-kala. No, Pa{i}a nije vi{e ni{ta moglo iznenaditi.

99



DEMOKRATIJA NA PAPIRU

I pored novog ustava i abdikacije kraqa Milanai prisustva Nikole Pa{i}a u politi~kom ìvotuzemqe, pravu demokratiju je tek trebalo izboriti.Samog Pa{i}a �kraqevi radikali� i Sava Gruji}poku{avaju u svakoj prilici da dovedu u podre|enpoloàj. To se osetilo prilikom obeleàvawa petsto-te godi{wice kosovske bitke u Kru{evcu i prilikommiropomazawa kraqa Aleksandra I u manastiru @i~i.Pa{i}, koji je hteo da se umesto napada na Bugarsku

1885. godine u|e na Kosovo, tretiran je, po re~ima VaseKazimirovi}a, bezmalo kao obi~an gra|anin. Obru~kleveta, dugogodi{wih najgorih optu`bi nisu htelida obore argumentima svi kojima je to i{lo na ra~un.Naviknut na jo{ gore nevoqe, Pa{i} je otrpeo i ovoponièwe.

Pred septembarske izbore, sigurni u svoju pobedu,zaje~arski radikali, preko svog glasila Timo~anin,rugaju se ne samo �buxonoscima� tj. napredwacima, ve}i liberalima, ironi{u}i sa wihovim �debelim poli-ti~kim kapitalom�: mada su ve} omatorili sada imbar �ne klecaju slaba~ka kolena� jer imaju ìve sve-doke borbe za narod � svoje debele trbuhe. Dvadesetdevetog avgusta 1889. g. Timo~anin donosi i bele{ku otri timo~ka Bruta. Prvi je Tutunovi}, direktor zaje-~arske gimnazije kome se prezrivo savetuje da mu ̀ enakupi budilnik koji bi ga budio u skup{tini kad

zaspi, ako naravno bude izabran. Drugi Brut je Je{a,direktor negotinske gimnazije, koji je obe}ao da }esagraditi crkvu ako pobedi na izborima. Tre}i Brut(koji poodavno u o~ima radikala nije samo to) je li-beral Gen~a, kako ga familijarno naziva izve{ta~,\or|e Gen~i} koji }e dokazati da na Balkanu duvajusamo ruski vetrovi. Iz Timo~anina se vidi da je Pa-{i}eva radikalna politika doprla do svakog mesnogodbora. Akcenat u govoru u~iteqa Mihajla Ra{ko-

vi}a na zboru u Trwanima je na zna~aju dogovora

100



radikala koji treba svud sprovoditi. Suprotnoblagotvornosti dogovora, kako je podvukao Ra{kovi}, je �gloèwe, razdor, intrigarewe�. To je ono {to jeradikalima nepotrebno.

Do{li su i izbori za poslanike narodne skup-{tine, 26. septembra 1890. godine. Od 117 poslani~kihmesta radikali dobijaju 102, liberali 15, a napred-waci, pou~eni katastrofom sa pro{lih izbora, nisuni istakli svoje kandidate. Prema Kazimirovi}u,mnogi su s razlogom zamerili Pa{i}u jer je u parla-metarnoj dràvi ostvario jednostrana~ku vladavinu.Ali s obzirom na ranije suspenzije radikalne ve}ine,

ovakvi rezultati su ipak logi~ni. Pa{i} je bio kan-didovan istovremeno u Beogradu, Zaje~aru i Ni{u isvuda je kao kandidat radikalne stranke dobio apso-lutnu ve}inu. Zatim je izabran i za predsednika skup-{tine i predsednika beogradske op{tine. Ta du`nost je, me|utim, bila zamka da bi od strane javnih i tajnihprotivnika u vladi bio odgurnut sa glavnog poli-ti~kog pravca koji je kraqevina Srbija kao dràvaimala, a koji je on najboqe poznavao, stvarao i sledio.

Timo~anin je, posle objavqivawa vesti o trijumfuradikala i Pa{i}a mogao da saop{ti Zaje~arcima jo{ jednu novost. Ministar prosvete je �stavio u buxetsvoga ministarstva sumu od 200.000 dinara za gra|ewegimnazijske zgrade u Zaje~aru�. Pa{i} je ili sam isko-ristio svoj uticaj ({to je malo verovatno) ili mini-star prosvete vi{e nije imao obraza da se oglu{uje naopravdane zahteve Zaje~araca da se re{i problem sme-{taja elitne {kole u Zaje~aru, stare vi{e od pedesetgodina.

Iako je Pa{i}a nova vlada potiskivala, brzo jeshvatila da samo on moè da razgovara sa Rusima ohitnoj potrebi Srbije: naoruàwu. U zimu 1890. g. onputuje u Petrograd ali ne vi{e kao emigrant u izli-zanom odelu, ve} predsednik skup{tine i lider radi-kalne stranke, gde za male pare nabavqa 80.000pu{aka, zvanih �berdanke� koje su, po zamisli samog

Pa{i}a, bile potrebne za novu narodnu vojsku koju jetrebalo obnoviti.37a

101



ZA OBNOVU DR@AVNE MO]I

U svojstvu predsednika skup{tine Srbije, ali i

kao li~nost, Pa{i} je imao uticaja i na ostale poli-ti~ke stranke. Na austrougarsku zabranu uvoza sviwareagovali su, preko svojih glasila, liberali. Oni suobjavili Pa{i}evu izjavu da se sa �vi{e strana� napa-da parlamentarna vladavina u Srbiji u �nameri sevrati staro neustavno vreme�. Mere protiv Srbije poPa{i}evom tuma~ewu su smi{qene �da zapla{e na{narod i da ga prinude da napusti svoju samostalnupolitiku�. Istovremeno Pa{i} ne dozvoqava infor-

mativnu blokadu Srbije. Raeguje se muwevito. Srpskavlada pla}a dobre pare ma|arskim novinarima zabro{uru na nema~kom jeziku u kojoj je ukazano na {tetekoje }e biti nanesene obema stranama. Odjavqena jeobjektivna istina o uzrocima pritiska velike care-vine na kraqevinu Srbiju. Austrougarska je priti-skom ̀ elela da natera �malu dràvu� na qubav. Poredtoga ministar trgovine Kosta Tau{anovi} saop{tio je austrougarskom poslaniku u Beogradu da }e srpska

vlada ustupiti koncesije Englezima za gradwu velikeklanice u Ni{u i da }e Srbija svoje proizvode izvo-ziti u Englesku, Nema~ku i Italiju.

Pored toga Pa{i} je izveo veliki politi~kimanevar koji je uti{ao i ~ak otupeo o{tricu raspa-qenih unutarstrana~kih strasti a istovremeno ukazaoEvropi na principijelne i nepokolebqive stavoveSrbije u wenom pravednom otporu. Na radikalnom

zboru u Jagodini, po Kazimirovi}u, koji odre|ene ita~ne zakqu~ke donosi na osnovu izve{taja austro-ugarskog poslanika, Pa{i} je pripremio dva sastanka:tajni i javni. Na prvom je pustio svoje strana~ke dru-gove da kritikuju, prete, galame i da traè da se biv{ikraq Milan kao vinovnik ovog nepovoqnog stawa zaSrbiju, protera. On nije ni{ta rekao. Mnogi su tadapogre{no zakqu~ili da je wegovo }utawe, u stvarinemo}, nebriga, nedostatak politi~ke invencije. U

tom smislu prevario se i Radoje Domanovi} koji }e

102



napisati satiru �Vo|�, aludiraju}i da je narod pove-rio vlast slepcu. Na javnom skupu radikala, na komesu bili prisutni zainteresovani agenti iz mnogihzemaqa Evrope, Pa{i}, koji je na prvom tajnom sa-stanku samo klimao glavom i gladio bradu, jedini je igovorio. Istakao je da je Srbija na vojnom poqu�posti|ena�, dugovi weni su porasli, �~inovni{tvoiskvareno�, umesto uprave Srbija ima samovoquvlasti i preke sudove, porez se kupi �bez ra~una� (bezsistema), �Srbija sluì tu|im interesima� i u ~asukraqeve abdikacije je bila na ivici narodne pro-pasti�. Iz svega toga proisti~u zadaci radikalne

stranke: da se rastereti narod od davawa, da se sredifinansijsko stawe, �da oja~a duh srpstva i slobode,ideju oslobo|ewa i ujediwewa podigne, srpsku mo}obnovi i izle~i od te{kih rana...� Ovakav principi- jelan, slobodan, izazovan i neuvijen nastup morao je daostavi ̀ eqeni efekat na celu Evropu. Bilo mu je pot-puno jasno da Austrougarska pritiska Srbiju ne zbogtoga {to je jaka nego {to se boji svoje propasti sobzirom da je u svoj sastav uvukla veliki broj nacija.

Pored toga Pa{i} je smatrao da }e kraq Milan pora-ziti samoga sebe, pa je svaka hajka na wega izli{na.Glasogovornici i pristalice proterivawa biv{egkraqa su za}utali.

Iako je o turskom poreskom sistemu mogao da znasamo iz pri~a, bio je na~isto da je Srbija, izme|u osta-log, posle cara Du{ana, propala zbog poreza koji su semnoìli i ubijali narodnu lojalnost prema dràvi.I turski poreski sistem koji je u po~etku bio prave-dniji, vremenom se izrodio u pqa~ku i osiroma{ionarod. Zbog toga na po~etku ra|awa srpske demokratije posebnu pa`wu posve}uje smawewu da`bina...

Smi{qaju}i svoje politi~ke nastupe evropskog isvetskog dometa, Pa{i} nije imao vremena da odgova-ra na u~estala pisma koja su u velikom broju pristi-zala iz wegovog rodnog grada Zaje~ara. Zaje~arci su uwemu videli mo}nog i pravednog dràvnika i ~esto su

mu se obra}ali, ne uvi|aju}i da Pa{i} ima va`nija

103



posle od wihovih novonastalih briga. PredsednikZaje~arske op{tine dr Laza Ili} ̀ ali mu se na na~innabavke materijala za gra|ewe vojnog utvr|ewa i

kasarnskih {tala u vrlo prisnom, ~ak ironi~nompismu. Cigle i drugi materijal nabavqani su u Beo-gradu i to po vrlo visokim cenama. Prevoz tog materijala je jo{ vi{e uve}avao ionako enormne tro{kove.O~igledno, neko ko je imao monopol na isporuku mate-rijala za Zaje~ar se brzo obogatio. Jedino na to pismo,sude}i bar po dokumentaciji IA u Zaje~aru, Pa{i} jeodgovorio nadle`nom ministarstvu, pa je ovako skupaizgradwa obustavqena, a cigla je daqe nabavqana u

samom Zaje~aru.U septembru 1890. godine Pa{i} po drugi put posta-

je predsednik skup{tine Srbije. No, kako to obi~nobiva, Pa{i}ev politi~ki uspeh mogli su oteàtiupravo wegovi sledbenici iz puke ambicije da delujuna bilo kakvom pa i sporednom koloseku, ali protivwega, mada je to bio zadatak opozicije. Javila se seqa-~ka struja na ~elu sa Draga~evcem Rankom Tajsi}em.

Kasnije }e se pokazati da ona nije mi malo bila slu-~ajna, a jo{ mawe autohtona. Spoqa gledano, Tajsi} jeukazivao na podelu: s jedne strane je �guw i opanak�, asa druge �cilindar i kaput�, dakle seqaci su suprot-stavqeni gra|anima. Po Vasi Kazimirovi}u ova podelaimala svoj uzrok u shvatawu mlade gra|anske klase dasu �seqaci u Srbiji gra|ani drugog reda�. Lo{e shva-}eno poreklo ovih nesporazuma izme|u biv{ih seqaka,koji su sada u ulozi gra|ana jo{ uvek skorojevi}ski

poimali svet i ìvot, i pravog seqa{tva izrodio jeveliku politi~ku netrpeqivost radikala � seqakaprema intelektualcima. Ranko Tajsi} je bio protiv{kolovawa studenata u inostranstvu odakle, po wemu,dolaza �jo{ lu|i� nego {to su bili, traìo je da seukinu mnoga predstavni{tva Srbije u inostranstvu uvreme kada je izolacija pretila kao bolest. Do{lo jedo sukoba Tajsi}a i vo|stva radikalne stranke. Iza

Tajsi}a je, me|utim, stajao jedan od starih radikala,Dragi{a Stanojevi}, kome se kasnije u potpirivawu

104







su najpre napali pove}awe buxeta, finansirawe staja}e vojske, blagonaklonost prema biv{em kraqu, izgonkraqice, neefikasnu spoqnu politiku koja ni{ta ne

~ini upravo na onome {to je Pa{i} najvi{e zago-varao: osloba|awe Kosova. Pa{i}evi protivnici, pai cela intelektualna javnost o~igledno ne smatra daSrbija jo{ nije spremna, a da se o wenim nacionalnimciqevima ne moè javno trubiti. Pa{i} je ipak odo-leo zahvaquju}i pomo}i nekoliko svojih istomi{qe-nika jer on fakti~ki i nije bio na udaru, nego zate~enostawe. Pou~en istorijskim iskustvima promenio jekurs stvarawa narodne vojske i zaloìo se za ja~awe

staja}e. Uspe{no je odbio i napade zbog pove}awa bu-xeta za vojsku. Uverio je svoje napada~e da }e Srbijaubudu}e imati mo}nog saveznika � Rusiju. Od o~eki-vanog i u stranoj {tampi najavqivanog sloma radika-lizma u Srbiji nije bilo ni{ta. Pa{i} je razuverio iohladio sve usijane govornike.

Na mestu streqawa radikala na Kraqevici u Ti-mo~koj buni, Pa{i} je odrào govor u kome se zaloìo

za ~i{}ewe vlasti i politike od protivnika timo~kepobune, agitatora i predvodnika slivni~ke avanturei od nasilnika koji su zbog strana~kih ciqeva pro-livali krv i u zatvorima mu~ili svoje radikalskeprotivnike. Naglasio je da je sada{wa radikalnavlada demokratska, a ne anarhi~na, tako da ne smeniko u ime stranke da deluje samovoqno, jer to donosipoliti~ke {tete, i izjasnio se za ja~awe staja}e vojske.Potpuno je bio na~isto da se narodnom vojskom, za

koju se uo~i timo~ke bune zalagao svim sredstvima,hajdu~kom gerilom i haramijama ne mogu posti}iistorijski ciqevi srpske dràve. Ja~awe vojske � �narodne sloge i snage� ozna~io je kao strate{keciqeve kraqevine Srbije. Za kriti~are navodnogzapostavqawa nacionalnog oslobo|ewa imao je odgo-vor u tome {to je za te velike trenutke potrebnosavladati jo{ jednu ve{tinu � �umeti ~ekati�.

U mestu svog ro|ewa, Zaje~aru, Pa{i} se tih danaoslobodio svih ~lanova glavnog odbora stranke

107



(Gruji}a, Tajsi}a, Tau{anovi}a, Xaje, Vuji}a) koji suovaj ~in, aludiraju}i na streqawe 1883. g. nazvali�druga se~a radikala�.

Da li je tada duè razgovarao sa dr Lazom Ili}em,ne zna se, ali je povoda bilo jer je dr Ili} prethodnegodine uputio Pa{i}u jo{ jedno pismo u kome jeoptuìo liberalnog prvaka \or|a Gen~i}a da sputa-va zaje~arsku policiju da prese~e {verc krupne stoke,{to zna~i da praksa iz turskog vremena, neposrednoposle oslobo|ewa Timo~ke Krajine i krimskog rata, jo{ nije bila napu{tena. Dr Ili} tako|e protestvujeprotiv postavqewa D. Kqaji}a, politi~kog protiv-

nika radikala, koga naziva �drevna bekrija� za u~i-teqa u Zagra|u. Nije zadovoqan ni u~iteqem koji jebio u Vratarnici i pri tom imaju}i na umu nekada-{wu hajdu~iju na tim prostorima, nagla{ava da bismewivawem ovih qudi bilo postignuto �da nam igorwi kraj sreza zadovoqan bude�. Su{no leto 1891. g.bilo je mu~no i za Pa{i}evog starog prijateqa sakojim je ~esto imao i nesporazuma.

�AKO VAM SMETAM BACITE ME U MORE�

Te{ko}e koje je sam Pa{i} imao kao predsednikskup{tine, lider radikalne stranke, a potom i kaopredsednik vlade obaraju se i na mitropalita Srbije,Mihajla. Zbog skup{tinske procedure i verovatneopstrukcije ministra prosvete, zakon o preustojstvu

bogoslovije nije donesen, a stari po mitropolitovomuverewu, kao da se ne sprovodi, zbog ~ega se dovodi upitawe upis u~enika u prvi razred bogoslovije.

Mitropolit Mihajlo se o~igledno ne slaè saizve{tajem ministra prosvete i ne miri se sa konsta-tacijom da se u bogosloviji {kolske 1891/92. upis ne}eni izvr{iti jer ga skup{tina nije odobrila. Bez uvijawa, ali smireno i civilizovano mitropolit ukazu-

je Pa{i}u da se tako �~ini nepravda sve{tenstvu�,�uniàvaju se srpski arhijereji� uz napomenu da srpska

108



bogoslovija postoji od 1836. godine. Sude}i po tonudrugih pisama Pa{i}u od strane mitropolita Mihajlaovaj zastoj je uklowen. No, ubrzo }e mitropolit imati

jo{ jednu mu~nu potrebu da se li~no obrati Pa{i}uzbog klevete radikalskog glasnika Takovo u kome jezatraèno mitropolitovo proterivawe. �Po{to samsmetwa va{im poslovima... ako i vi tako mislite,onda re{ite stvar bez skandala i bez sablazni.�Biblijski smireno, sa duboko potisnutim nezadovoq-stvom o~iglednim uvla~ewem u dnevnu politiku koje jemogao osetiti samo onaj koji je ve} bio u progonstvupa mu se preti zadavawem nove rane preko one stare i

zarasle, mitropolit Mihajlo svoje kratko pismenoobra}awe predsedniku vlade Srbije Pa{i}u zavr{avaovim re~ima: �Ako vam smetam � bacite me u more, teneka la|a ili brod upravi va{e qude mirno, sre}no iispravno...� Ovo mitropolitovo obra}awe je imaloefekta jer stiù i druga sa mirnijim slu`benim to-nom. U wima se predlaè dodeqivawe ordena Sv. SaveRusima, izgradwa hrama Svetog Save na Vra~aru itd.

No, nevoqe nisu mimoi{le ni mitropolitovog sapa-tnika iz emigracije, posle timo~ke bune, koji sada nemora da brije bradu da bi se sakrio od progoniteqa jer je predsednik srpske vlade. Kako to biva u politi-ci, autoritarni politi~ari, koji se rukovode logi-kom i vizionarstvom izazivaju pre svega opstrukcijusvojih najbliìh saradnika, mawe ili vi{e ambi-cioznih imitatora.

Izgubiv{i i meru i kompas koji bi ograni~ili

wihove politi~ke apetite Pa{i}evi protivnici ustranci zalagali su se za podelu. Tako su tri frakci- je po~ele da se blate sve do slede}e skup{tine u sep-tembru 1892. g. koja je odràna u Aleksincu. Najaktu-elniji su bili poku{aji austrougarske {tampe daobezvredi sve Pa{i}eve nade u Rusiju. Pa{i} je isto-vremeno od starih neprijateqa bio napadnut kao �gro-bar stranke� koji mora da shvati da su srpski

radikali ovakvi kakvi su na ~elu sa Pa{i}em za sameRuse �opasan proleterijat� stvoren �u gnezdu zloko-

109



bnog parlamentarnog sistema�. Na toj skup{tiniPa{i} je dvojicu svojih oponenata (Tajsi}a i D. Kati-}a) predloìo za predsednika i potpredsednika kon-ferencije, ~ime je malo sti{ao strasti, ali su uglavni odbor u{li Tajsi} i Miloje Barjaktarevi}.

ZAJEÂR POSLE IZBORNE POBEDE

List Timo~anin, glasilo radikalne stranke uTimo~koj Krajini38 pojavio se u Zaje~aru nakon �petmeseci parlamentarnog ìvota u Srbiji� {to zna~iposle pobede radikala na izborima. U prvom brojuovog lista kao pripadnici stranke na vlasti timo~kiradikali se ve} brane od opozicije u ~lanku �Kleve-tnici�. Istovremeno se donosi i izve{taj od zna~ajaza razvoj Zaje~ara kao centra crnore~kog okruga. Re~ je zboru kmetova sviju op{tina na kome su svi seoski

prvaci obave{teni o koristima izgradwe vojni~kihkvartira i {tale za kowe kako bi se u dogledno vremeu Zaje~aru mogao smestiti jedan artiqerijski puk. Odprisustva tolike vojne formacije, kako konstatujeuvodni~ar, najve}e koristi bi imali zaje~arski trgov-ci jer bi vojsci prodavali meso, povr}e, hranu, drva zaogrev, seno, slamu za kowe i druge potrebne proizvode.Jasno je da bi i proizvo|a~i, odnosno zemqoradniciimali svoj deo dobiti. Ova ideja, koja je potekla od

dr Laze Ili}a, a Pa{i} ju je svesrdno prihvatio, {tose moè ustanoviti na osnovu prepiske sa ~lanovimawegove uè porodice koji su ostali u Zaje~aru, prih-va}ena je na sreskom zboru kmetova o ~emu je pisaoTimo~anin 17. avgusta 1889. g. Prihva}eno je da gradZaje~ar svojim sredstvima podigne kasarnu za jedanartiqerijski puk.

Kako su se primicali jesewi izbori 1889. godineTimo~anin sve vi{e izve{tava o isticawu kandidataza narodnog poslanika varo{i Zaje~ar. Razgovori na

110





�BIRAJTE ONOG KOG ]E VA[A SAVEST DA POTVRDI�

Dan uo~i izbora, 15. septembra 1889. u Timo~aninu

je objavqena kandidatska lista za poslanike krajin-skog, kwaèva~kog i crnore~kog okruga i varo{iNegotin, Kwaèvac i Zaje~ar. Za poslanika varo{iZaje~ar predlaè se Nikola Pa{i}. Uz ovu kandi-daturu, u istom broju, {tampana je i pesma JovanaJovanovi}a Zmaja pod naslovom �Birajte�. Sveìnaizre~enah misli o tome kakve qude treba birati, mada je te{ko doku~iti sve o kandidatima kako tada tako idanas, jo{ uvek je aktuelna:

�Birajte sebi diku il� srama

birajte slogu, ~ega s� du{man bojibirajte wivi tu~u il� ètvu

sad bud�te qudi, il� ostajmo deca

birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi.�

Uz saglasnost zbora radikala Pa{i} je ipak pri-

hvatio mandat koji mu je ponudio mnogoqudni ni{kiokrug pri ~emu je imao na umu �obzire politi~ke ifinansijske�. U grozni~avoj kampawi najbrojniji su,razume se, napadi na liberalnu stranku i wenog lide-ra, tako|e Zaje~arca, ta~nije Velikoizvorca, \or|aGen~i}a. Gen~i}, potomak bogate porodice jo{ odturskog vremena, je na stranicama Timo~anina optu-èn i za grehove svog dede koji je prilikom oslo-bo|ewa Timo~ke Krajine 1833. g. oti{ao sa Turcima

za Vidin. Stoga je razumqivo {to kandidat liberalnestranke, sugerira uvodni~ar Timo~anina, koja je pora{irenom uverewu vodila politiku podani~kogvezivawa za tu|ine, \or|e Gen~i} ide stopama svogadede. �Ta ista gotovanska krv nije mu dala u mladostida u~i, a danas da radi i da se mu~i, ta ga je krv ote-rala u liberalnu stranku jer je samo ona kao god i onvazda traìla mule.� To je preuveli~ana slika ali ne

i sasvim neosnovana konstatacija o li~nosti \or|aGen~i}a.

112





U Timo~aninu od 12. novembra 1889.g. Kanic je,prema zapisima uvodni~ara, u dru{tvu uglednih Zaje-~araca obnovio svoja se}awa na kneza Milo{a, VukaKaraxi}a i \uru Dani~i}a. Sada, posle trideset go-dina, Kanic je ponovo u Srbiji. Urednik Timo~aninaR. Mici} ili wegov budu}i naslednik D. Pavlovi}iskoristili su priliku da pitaju odli~nog poznava-oca balkanskih prilika {ta misli o me|usobnimodnosima Srbije i Bugarske. Wegov odgovor pokazujeda je u pro{losti, kao i danas, uvek bilo qudi koji suna sloèna pitawa imali predloge za dobra re{ewa.Iako je u pitawu 1889. godina, kada }e u bliskoj budu-

}nosti biti sklopqen vojni savez sa Bugarima ali iokon~ana tri rata 1913, 1915. i 1918. � odgovor Kanica je i dandanas adkuelan: �Ima ponekih Srba i Bugarakoji hr|avo razumeju intrese dvaju bratskih naroda.Oni im ne èle miran razvitak. Ali to su neznalicepro{losti i nesvesni predstavnici budu}nosti sop-stvenog naroda. Spas je oba naroda u slozi i u savezu.�U vezi sa pisawem bugarske {tampe o bugarskim teri-torijalnim pretenzijama Kanic je odgovorio: �Propu-

tovao sam skoro svu Bugarsku, samo nisam bio u Trnui Brezniku, ali znam i uveren sam da tu ìve Srbi.Ako ho}e da potpiruju ogaw razdora, onda Srbi imajuve}ih i pravih pretenzija na bugarsko zemqi{te.�

Timo~anin izve{tava da su poslanici iz Zaje~arabili kod ministra za privredu da izmole nadoknaduza uzeto zemqi{te za trasu budu}e timo~ke ̀ eleznice.Najavquje se nova administrativna podela Timo~keKrajine i s wome i nova neo~ekivana nevoqa za Zaje-~ar, raspar~avawe crnore~kog okruga. Akter promeneravnoteè izme|u gradova bio je jedan od opozicionihlidera, Panta Sre}kovi} iz Ni{a. Novom podelom,kako su ~itaoci obave{teni, Rgotina bi pripala kra- jinskom srezu, Bor, O{teq, Slatina, Bu~je, Topla iDowa Bela Reka pore~kom, sa sedi{tem u Dowem Mila-novcu, a Lubnica, Gamzigrad, Brestovac i Metovnicaboqeva~kom.

Posle uspe{no okon~anah izbora koji su afir-misali Pa{i}a u Zaje~aru, ali ne u o~ekivanoj meri i

114



u Beogradu, ~iji je ìteq fakti~ki i bio, nu`no jepomenuti da se skup{tina sreza Zaje~ar negativnoizrazila o ukidawu crnore~kog okruga. Isti zakqu-~ak donela je i skup{tina boqeva~kog sreza. Dve skup-{tine su konstatovale da predlaga~i nove admini-strativne podele nisu vodili brigu o �geografskimprilikama i potrebama stanovni{tva�.

PRVA SKUP[TINSKA INTERPELACIJAPOKRENUTA OD TIMO^KIH POSLANIKA

Prva interpelacija (poziv upu}en odgovarnomministru u vezi sa nekim aktuelnim doga|ajem u ciquwegovog potpunog razja{wewa koje donosi ili ostav-ku ili potpunu odbranu pred poslanicima i javnosti)u demokratskoj Srbiji podigla se u oktobru 1889. g.kada je poslanik narodne skup{tine bio dr Laza Ili},

ina~e Zaje~arac, koji je �interpelovao� ministraprivrede, Kostu Tau{anovi}a, zbog na~ina koji jeministar upotrebio prilikom ugovarawa izgradwepo{tanske linije Ni{ � Kwaèvac, Zaje~ar � Negotin.Interpelacije u skup{tini Srbije po kojima je AdamBogosavqevi} postao poznat u celoj Srbiji, ne ra~u-namo u prave zbog toga {to u Adamovo vreme, negde doprvog i drugog srpsko � turskog rata 1876. i 1878. g. inekoliko godina posle wih, nije bilo politi~kih

stranaka ve} grupacija.Dr Laza Ili} je optuìo ovog strana~kog kolegu,

ministra u novoj radikalskoj vladi, {to je �ispodruke� dao pravo investirawa i izgradwe pomenutepo{tanske linije �starim zakupcima�, tj. onim pre-duzetnicima koji su svoje pravo stekli kada radikalinisu bili na vlasti. O interpelaciji dr Laze Ili}a iposlanika krajinskog okruga list Timo~anin je izve-{tavao u vi{e navrata. Tako se 12. novembra 1889. g.~itaoci i javnost obave{tavaju da su poslanici kra-

115





PROMA[AJI GENÎ]EVE LOKALNEPOLITIKE

List Timo~anin je, razume se, najpre i najvi{ezadovoqavao strana~ke potrebe. Uvodni ~lanci suuglavnom o{tri napadi na liberalnu stranku i wenogposlanika u skup{tini, Gen~i}a, kao i na napred-wa~ku stranku i wene poslanike i ~lanove. âk je ifeqton �Mila� 40 koji je Dragoqub Pavlovi} pisao sakwièvnim pretenzijama, donosio aluzivne opise naj-vi{ih predstavnika zaje~arskog pravosu|a da bi se

najverovatnije omogu}ila smena predsednika i sudijapo{to nisu bili ~lanovi radikalne stranke. Da li jebilo stvarnih razloga za to, ne moè se utvrditi samona osnovu objavqenih ~lanaka i vesti. U feqtonu olepoj i poro~noj u~iteqici Mili koja se pakosnopodsmeva svojim priglupim udvara~ima koji su pomodi onog vremena obi~no bili pisari � pripravnici,predsednik suda neimenovane varo{i, ~iji ambijentipak li~i na Zaje~ar, je opisan kao individua sa�idiotskim licem� koje krije �najdebqu glupost�, onvi{e li~i na �upraviteqa apsane nego na ~oveka kojizauzima najvi{e mesto u sudu� i tome sli~no.

Preko skup{tinskih izve{taja, koje su naj~e{}episali narodni poslanici, me|u wima i dr LazaIli}, ili sami urednici, najvi{e se populari{u po-slanici koji se najvi{e zalaù za Zaje~ar i crnore~kiokrug, a anatemi{u svi drugi koji su uga|ali centra-

listi~kim te`wama. Tako se u Timo~aninu od 17. dece-mbra obelodawuje da se poslanik \or|e Gen~i} uskup{tini izjasnio protiv opstanka seoskih ko{eva.Ko{evi su vid seoske solidarne pomo}i: u op{tin-skom ambaru, koji se obi~no nalazio u centru sela,~uva se odre|ena koli~ina kukuruza koja se prikupqarazrezom po svakom seoskom doma}instvu. U slu~ajuslabog roda zbog su{e, grada idi nekog drugog uzrokazajedni~ki kukuruz se deli. Gen~i}evo protivqewe

ovom vidu samopomo}i skup{tinski izve{ta~ ovako

117







Sve u svemu sa stranica lokalnog lista vidi se ostva-rewe povoqnije demokratske klime, efikasnije delo-vawe dràvnih organa, dobri rezulati u borbi protivstranog monopola, pove}awe gradskog buxeta i sl.

Poslanik dr Laza Ili} je ~esto prisutan u Timo-~aninu. On u broju od 8. aprila 1890. g. pi{e o poboq-{awu bawskog le~ewa. Rezulatat tog poboq{awa jeve}i priliv gostiju iz susednih zemaqa. Tako je upro{loj 1889. g u Brestova~koj bawi boravilo je 57Bugara i troje Rumuna. Nema, me|utim ni jednog brojau kome se ne napadaju politi~ki rivali radikalnestranke, neimenovane visoke li~nosti iz liberalne i

napredne stranke koje uporno ometaju postavqewevladike timo~ke eparhije sa sedi{tem u Zaje~aru. Onobi uistinu utvrdilo presti` Zaje~ara u celoj Timo-~koj Krajini. Eparhija je obuhvatala sva tri okruga,krajinski, crnore~ki i timo~ki. Timo~anin izve-{tava, ali sa dosta rezerve, da bi za episkopa mogaobiti imenovan g. Firmilijan, profesor beogradskebogoslovije.

POTERE I ZAKON PROTIV HAJDUKA, ODMETNIKA,KRIMINALACA I LOPOVA

U broju od 29. aprila 1890. nagla{ava se velikiuspeh radikalne vlade: likvidacija hajduka, krimi-nalaca i lopova. êsto i na prvim stranicama Timo-~anin mnoge liberale i napredwake, koji se nazivaju

�doma}ini�, �{varckinsleri�, �kajmakamci� izjedna-~avani sa razbojnicima. �Koliko ima javnih razboj-nika u Crnoj Reci, u celoj Timo~koj Krajini? Svi supohvatani ka`weni, pobijeni. Crna Reka je energijomradikalne vlade, trudom radikalne policije slobod-na od hajduka koje ste joj vi (liberali) ostavili.�

U vezi sa tim zaokretom u odvajawu dràve od kri-minala Timo~anin donosi i konkretne informacije.Sve se mawe mogu pro~itati pri~e o nerasvetqenimslu~ajevima ubistva ili kra|e, nema popustqivosti,

120





na~in je okon~ao i hajduk Ivan iz Zlota. Krajem istogmeseca, posle godinu dana rasvetqeno je ubistvo BoceMarkovi}a iz Zagra|a. Wega su na povratku iz pe~albeu Rumuniji ubili Petko Boci} i Petko Donovi},tako|e iz Zagra|a. Timo~anin tako|e donosi vesti ohvatawu pqa~ka{a iz Brestovca, kradqivca stoke izBelog Potoka, pqa~ka{a i ubica iz Lenovca ~iji jepredvodnik bio Stanko Obradovi} kao i ogla{avaweza odmetnika Lile Petkovi}a iz bugarskog selaKirjaevo.

SE]AWE NA ZULUM BEGOVA FRENÊVI],ODBRANA CRNORE^KOG OKRUGA

[estog maja 1890. g. novi uredik Timo~anina i pro-fesor zaje~arske gimnazije odrào je govor na zaje-~arskom grobqu povodom pomena izginulim u bunamai ratovima 1833, 1876, 1877, 1878. i 1885. g. To je biouobi~ajeni politi~ki i patriotski skup kakvih je

bilo mnogo, ali je profesor Pavlovi} tada izneomalo poznate pojedinosti iz 1833. godine. Te godine,kako je objavqeno u Timo~aninu, su bra}a begovi Fren-~evi} odveli dve mlade seqanke iz Kru{evca, aHusein � pa{a, koji je stolovao u Vidinu, naredio je dase poslanici iz Zaje~ara koji su imali nameru da seàle na visoke namete, okuju i zatvore. Nare|ewe jeizvr{io zaje~arski muteselim. Narod se uzmutio i uop{tem meteù Zaje~arci su pobili ~lanove mutese-

limove pratwe. To se dogodilo 1. maja 1833. Odmahnakon toga knez Milo{ je s vojskom u{ao u Timo~kuKrajinu...

Dru{tveni i politi~ki ìvot Zaje~ara bio jebogat u leto 1890. g. Javni zbor radikala zakazan je za15. jun, zavr{en je regulacioni i nivelacioni planZaje~ara (wegovi glavni tvorci bili su Kozli} i@ivkovi}), zavr{en je spomenik ratnicima iz 1833,

1876, 1878. i 1885. g. Na stranicama Timo~anina raz-goreva se antiaustrijska kampawa i napada bugarska

122









ne}e ̀ iv vratiti u Zaje~ar. Na to je Cankovi} posegaorukom za xep kaputa gde bi trebalo da ima revolver inapada~i su se smirili.

Pored novih vesti o dolasku Nikole Pa{i}a uZaje~ar, 24. avgusta 1890. g. objavquje se lista kandi-data radikalne stranke za okrug crnore~ki. To su bili:Stojan Stankovi}, trgovac iz Bele Reke, MihajloRisti}, pisar op{tine Jablanica, Giga Ger{i},dràvni savetnik iz Beograda i dr Laza Ili}okru`ni lekar iz Zaje~ara. Za varo{ Zaje~ar kandidat je bio Stevan Ne{i}. Pre izbora u septembru, kraqAleksandar je boravio u Ni{u gde je, pored ostalog,

primio i deputaciju timo~kog kola jaha~a.41 Naizborima 14. septembra za poslanika grada Zaje~araizabran je Stevan Ne{i}. Gen~i} je propao na izbori-ma, dobio je svega 50 glasova. Radikali su svuda odnelinadmo}nu pobedu. U Timo~aninu je {tampana tabelaglasawa po selima crnore~kog okruga.42

U istom broju u kome je objavqena radikalskaizborna pobeda, prvi put je objavqen ~lanak samog

Nikole Pa{i}a pod naslovom �Izaziva~i�. On pi{e jasno, dosledno po{tuju}i demokratske metode u javnosti, ali je u detaqima, u kojima je video opasnostnepotrebne polemike i sada uzdràn. Zalaè se najpreza smirivawe strasti, nema potrebe da se sve tera dokraja i da se zabada nos u stare rane: �Da nisam pred-sednik skup{tne i da ne zauzimam podoàj u kome samsada, ja bih bez premi{qawa povukao takvu paraleluizme|u mene i mojih protivnika, pa i onih koji su se

sada stavili wima otvoreno u slu`bu, da bi prokli-wali ~as kada im je palo na pamet da upore|uju svojpoliti~ki rad sa mojim.� Iz vi{ih ciqeva da ne bi�na{kodio interesima otaxbine� on ne èli da sao-p{tava ni{ta o svojim doprinosima. Ipak je napome-nuo da su wegovi napori onemogu}ili obrenovi}evskupolitiku liberala. Time je pa`qivim ~itaocimarekao mnogo. Ako je radio na paralisawu samovoqe

Milana Obrenovi}a, dakle protiv antidemokratskepolitike dinastije, on dakle u tom smislu radi i

126







sija ne {tedi emocije u èqi da wene molbe donesupozitivno re{ewe. Ona u pismu dodaje da ne ̀ eli da sena odgovorna mesta postavqaju oni koji su blatiliPa{i}a 1883. godine, pri tom se moè re}i da se ose}aizvestan strah da se Pa{i} ne naquti. Nije poznatoda li je Pa{i} uvaìo ove intervencije. On je malomario i za svoje najbliè saradnike kada su zaposta-vqali op{te strana~ke i dràvne principe i inte-rese kao {to nije podnosio i one politi~are izrodnog kraja koji nisu imali dovoqno strpqewa isnage da izdrè u napornim politi~kim nadmeta-wima. Primeri wegovih prijateqa iz emigrantskih

dana, industrijalca \or|a Lazarevi}a i dr Laze Ili}asu u tom smislu veoma karakteristi~ni. Dr Laza Ili} je na osnovu pisma popa Veqka Antonijevi}a od 13. 11.1897. godine dao ostavku na mesto predsednika mesnogodbora radikalne stranke uz izjavu da se povla~i �sapoliti~kog poqa� jer su mu pop Milan i u~iteqGradoje iz Vratarnice dozlogrdili svojim napadimai �neprekidnim prebacivawima�. Iste godine {effirme i pivare �Lazarevi} i sin� iskqu~en je iz

radikalne stranke zbog otvorene agitacije u koristsvoje ambicije da postane predesednik suda, ali i zbogpojave korupcije i pasivnosti timo~kih radikalnih~elnika, pa i samog Lazarevi}a, prema tim i takvimpojavama. Iz pisma koje je Lazarevi} uputio Pa{i}uvidi se da je on i posle iskqu~ewa nastojao da ostanekoristan i veran, ~ak je poku{ao da opravda svojesamovoqne politi~ke aktivnosti. I ovo pismo je nato-pqeno op{tim nezadovoqstvom vladavinom kraqaAleksandra, ali je ono i jedan od prvih dokumenata opostojawu zavere protiv kraqa. U wemu fakti~kinema kritike dinastije ve} ima namere da se ukaè nazavereni~ku delatnost liberalne stranke. �Sino}posle dolaska Mi{i}evog�, pi{e Lazvrevi}, �iz vrlopoverqivih izvora saznao sam da se radi ̀ ivo na tomeda se izvr{i kontra prevrat u korist liberalnestranke time {to bi izvesni komandanti oborili

kraqa i opet kraqevu vlast predali kraqevim name-snicima.� Pored nepovoqnih ocena koje Lazarevi}

129







zbog toga oni ve} prave kombinacije oko sastava novogkabineta. I Zaje~arci imaju �lokalno ministarstvo�kakvo je u Beogradu napravio Avakumovi} � gazdaMitu, Miku \ergov i druge koji ~ekaju neku krizu ilinove izbore da do|u na vlast, pa ako toga ne bude nekabar wihov vo|a \or|e Gen~i} otputuje za Rusiju.Izve{ta~ Timo~anina naziva Gen~i}a, koji se pri-prema za trgova~ke poslove sa petrolejom u Radujevcu,�Tausenkinsler�.

LOKALNA RAZRAÛNAVAWA.KANIC U TIMO^KOJ KRAJINI

Od lokalnih glavoboqa radikalnih prvaka trebapomenuti nov~ane nadoknade za zemqi{te na kome jeizgra|ena industrijska pruga Vr{ka ̂ uka � Radujevac.Seqaci se o~igledno nisu sloìli sa ponu|enim

iznosima, pa je, kako izve{tava Timo~anin, formi-rana komisija koja }e ispitati ceo slu~aj u sastavu:êda Popovi}, na~elnik ministarstva privrede,Strahin Stevanovi}, sreski na~elnik u penziji, Jere-mija Ra{i} iz Vraògrnca, \ergo Linovi}, zemqo-delac iz Velikog Izvora.

U novembru 1890. g. Zaje~arci su ~itali korektan inadahnut opis susreta sa Kanicom. Ne vidi se da li jeputopisac bio sam urednik Dragoqub Mici}, pre }ebiti da je re~ o Dragoqubu Pavlovi}u koji se ve}ogledao u sli~nim kwièvnim poku{ajima. Bilo koda je bio, ostavio je zna~ajne stranice putopisne lite-rature koja leì umrtvqena po na{im arhivama.Izve{ta~ je ostavio i podatak da je gost znao na{ jezik: �îta i razume perfektno srpski, samo mute{ko ide u konverzaciji.� Opisan je kratak boravaki no}ewe u Boqevcu. Nema razloga da ne poverujemo u

iskazano gostoprimstvo prema uglednom gostu i

132



zaje~arskim novinarima. Nove pojedinosti iz uvekzanimqivih putovawa Feliksa Kanica tek su nago-ve{tene...

Kanic i zaje~arski novinari, odnosno profesorizaje~arske gimnazije, u Zlotu su do~ekani sa svirkomi pesmom i bogatom trpezom. Naime, nai{li su ba{ uvreme jednog svadbenog veseqa. Po~ast koja im je uka-zana odnosi na svakog putnika namernika. Najstarijii najuvaèniji gost u ku}i Mladenovi}a dobio jepoqubac od mlade neveste koja se veoma zbunila kad suse svi nasmejali jer je Kanic bio veoma iznena|entakvom po~a{}u. Dok su mu usput obja{wavali taj

postupak, on ih je zadirkivao {to oni, kao mladiqudi, nisu dobili poqubac, nego on, starac. Zatim suobi{li prili~no zapu{tenu Brestova~ku Bawu.

U Slatini su doìveli jednu prijatnu zabunu, akotako moè da se kaè. Na ulasku u selo upitani su dali su oni ta ~etvorica koje treba ugostiti. Kada suu{li u seosku kafanu shvatili su da je pitawe treba-lo biti upu}eno {estorici veoma uglednih qudi, kojesu i oni poznavali. Bili su to pukovnici staja}e

srpske vojske: Mi{kovi}, Magdaleni} i Qo~i} samajorom Vu~kovi}em i okru`nim na~elnikom Vuko-ti}em. Broj se ba{ nije slagao, pogotovu kad su sepridruìli novinari sa Kanicom, ali kako se poklo-nu ne gleda u zube i gostu se ne broje, svi zajedno subili vrlo dobro ugo{}eni. Pisac reportaè, koji jehteo da ostane anoniman, pruìo je ~itaocima obja-{wewe zbog ~ega je pukovnik Mi{kovi} bio odu{e-vqen susretom sa Kanicom i wegovim pratiocima.Pukovnik je, naime, �na{ poznati vojni~ki autoriteti radnik na etnografiji, izodavna je poznat sa Kani-com i oni se srda~no pozdravi{e i posle ru~ka su pri- jateqski razgovorili�.

Prirodno, Timo~anin je mnogo izve{tavao o raduradikalne vlade. Zaje~arski trgovci su krajem 1890.godine mogli da budu zadovoqni kada su pro~itali da je ministar finansija ukinuo ugovor na monopol soli

koji su dràli stranci. Kako se vidi, Zaje~arci su se

133





pravdi Boga i mrtvobolan strpan u aps samo zato {to je bio opozicionar. Kud }ete boqe zgode nego strpatiu aps Adama B. i time uni{titi jednog najja~eg inajsilnijeg protivnika u ~itavoj Timo~koj Krajini~iji se glas i ~ije se ime kao oluja {irilo po svojzemqi.�

Iz istog ~lanka se vidi da opoziciona strana pri-pisuje radikalima razna zlodela, kakva su, na primer,�silovawe male dece�, �potkivawe baba�, �kuvawe uxibri� itd. (Dosta neobi~ni slu~ajevi za na{e poj-move). Iz istog ~lanka se jasno vide razlozi za sati-ri~no stvarawe Radoja Domanovi}a. Ima, naime, poja-

va da regruti uzalud obilaze razna vojna nadle{tva ikasarne nude}i svoje usluge otaxbini sve dok im posleobijawa pragova u toku 3 ili 4 dana ne dosadi i oduku}ama. �Dokle }emo tako? Zar nas iskustvo iz 1885. g.nije ni~emu nau~ilo?� Pisac ~lanka o~igledno smatrada je krutost vojne birokratije jednim delom uzrokporaza u ratu 1885. g. Pored ostalog Timo~anin donosivest da je u Bugarskoj izvr{en jo{ jedan atantat � ubijen je Bel~ev. Ma|arska {tampa, kako se prime}uje,

smatra da su to u~inili bugarski emigranti koji sudo{li iz Srbije, dok dopisnik Timo~anina iz Sofijeto demantuje.

Po~etkom aprila 1891. godine dolazi do smene nauredni~kom mestu Timo~anina. Urednik DragoqubPavlovi} odlazi iz Zaje~ara, a wegov zastupnik jeMihajlo @ivkovi}.

U prole}e iste 1891. godine Zaje~arci su imali

prilike da vide paradu kao znak neke nove i nado-laze}e energije. Re~ je o druìni Obili} iz Beograda~iji su se ~lanovi ìvopisno dekorisani pro{etalikroz Zaje~ar. �Iz crkve su krenuli zajedno sa svojomskupocenom zastavom kroz varo{ do pivare VaweLelovi}a i natrag do pijace. U susret im je iza{lagrdna mnoìna sveta i divila se lepoj kiti na{ihomladinaca.� Ovde treba dodati da je pijaca u tovreme bila na dana{wem centralnom trgu, gde je u sko-

rije vreme podignuta i obnovqena ~esma kao obele`jezna~ajnih godina za Srbiju i Timo~ku Krajinu.

135



OBRAÛN SA SVE[TENIKOM MILANOMPANTELI]EM. ZAJEÂRCI PROTIV

KRAQICE NATALIJE

Novinari � profesori najboqe su se pred ~itaoci-ma identifikovali preko napisa iz nihove struke,mada se ne vidi zaostajawe u obradi drugih tema, naro-~ito iz oblasti politike i rada radikalne stranke.Izdvajaju se i ~lanci potpisani sa S. M., iz oblastiliterature i kwièvnog stvarawa. U rubrici Kwi-èvnost autor na analiti~an i stru~an na~inizve{tava o literarcima II beogradske gimnazije.

Posebno je hvaqena pri~a Ne pucaj u sobi i putopis Od Dunava do Peka.

Na stranicama Timo~anina, u posledwoj godiniwegovog izlaèwa, vidqiv je obra~un sa sve{tenikomMilanom Panteli}em zbog wegove nezgrapne defini-cije Boga. Pop Milan se brani tvrde}i da je u pitawu{tamparska gre{ka i da on misao koja mu se pripisudenije napisao. Vidqivo je da wemu nije bilo dopu{tenoda se na stranicama Timo~anina odbrani. Napad na

wega ~esto se grani~i sa javnim {ikanirawem. Nazirese i brutalan (izgleda i kolegijalan) obra~un, jer su sesvojim dopisima pojavili i sve{tenici, sa sve{te-nikom Panteli}em, piscem kwige Moralne pouke.Kwiga je na stranicama Timo~anina do~ekana kao jeres. [to je jo{ gore Panteli} je bio sve{tenik uartiqerijskom garnizonu pa shodno okruèwu u kojem je ìveo nije hteo tako lako da se ukloni. Citira sere~enica, koja bi, da nije u pitawu dosta lo{e izraà-vawe, zaista mogla da optuì sve{tenika Milana kaobogohulnika. �To, dakle, stvorewe koje je nas i ceo svetstvorilo, mi nazivamo Bogom.� Zbog takvog, teolo{kinedovoqno utemeqenog definisawa, Panteli} je posaznawu Tomo~anina gotovo izjedna~en sa |avolom. Dali su takvi grubi i te{ki akcenti, koji èle da uvere~itaoce da urednici uvek imaju pravo, imali uticajana prestanak izlaèwa ovog lista? Pomiwe se da je

Panteli} pisac kwige Zlikova~ka reka i da je wegovopisawe negativno oceweno me|u sve{tenstvom, kako se

136





èstokim raspaqivawem strasti opozicione {tampekoja je direktno napadala vladu i wenog predsednikau korist dinastije koja nije umela da vlada maniromparlamentarne demokratije. �Kako }e se kraqicaNatalija ose}ati, to nas malo interesuje... da je za nasva`nije pitawe kad }e sti}i buranija, novi kupus itikvice, jer staroga zelena nestade, a novoga jo{nema.� Sa jednakom zajedqivo{}u, uz obilatu upotre-bu agro-sto~arskih termina, predstavqa se i agito-vawe beogradskog liberalnog prvaka, Glase ]ur~i}a,u Rajcu gde su �volovi rikali, guske gakale, }uranirepu{ili, device bacale cve}e...� Tako opisan do~ek u

Rajcu sa aluzijama na prezime, koje se moè povezati sa}uranima, Glase je, kako smatra izve{ta~ Timo~anina,zasluìo jer je za progonstvo kraqice Natalijeoptuìvao radikale.

U maju 1891. godine Zaje~arci obave{teni da je uItaliji obavqena veridba, a zatim i ven~awe NikolePa{i}a. �Predsednik ministarstva i na{ sugra|a-nin, g. Nikola Pa{i} verio se pro{log ~etvrtka sagospo|icom Georginom. Danas je, u Firenci, ven~awe.

Mnogi gra|ani spremaju se da telegrafskim putem~estitaju svom sugra|aninu ovaj radostan dan.�

138

Srbi igraju kolo uz violine i zurle (1876)



RUDARSKA OKNA U MIN�KLADENCU

Na osnovu pisama koja su predsedniku skup{tineSrbije, a zatim i predsedniku vlade Srbije, upu}i-vali Zaje~arci, ~lanovi wegove porodice koji su jo{uvek ìveli u Zaje~aru i razni wegovi poverenici,moè se jo{ {to{ta zakqu~iti o Pa{i}u, {to je malopoznato {iroj javnosti. Bez svake sumwe Pa{i} jefinansirao istra`ne radove u blizini Vratarnice, uplaninskim potesima Lipak i Min�kladenac, kao ina Tresibabi, kod Kwaèvca. U vezi s tim zanimqiva je li~nost wegovog poverenika Ratkovi}a koji je saprimetnom stra{}u (da li i sa dovoqno argumenata?)pisao Pa{i}u o svojim osmatrawima i probnim rado-vima. Javqao mu je o prodaji ugqa, {to ukazuje da jePa{i} bio deoni~ar u eksploataciji timo~kih rud-nika, kao i svom zakqu~ku da cela Tresibaba leì naugqu. Iz pisma od 19. septembra 1892. godine moè seshvatiti da je Antonije Ratkovi} vezan ugovorom sa

Pa{i}em i da se on brine o isplati nadnica rudarima.Za sve istraìva~ke radove, kako se iz jednog pismamoè razabrati, utro{eno je 15.000 dinara, a napra-vqeni su tro{kovi za jo{ 5000 dinara. Premo opisukoji je Ratkovi} ostavio vidi se da je re~ o Min � kladencu, pored re~ice [a{ke koja se u Vratarniciuliva u Timok, sa wegove desne strane, i o Lipaku,koji se nalazi sa desne strane re~ice [a{ke, premagranici sa Bugarskom. Ratkovi} je stare potkope na-

zvao imenima poznatih savremenika i samog Pa{i}a.On obave{tava Pa{i}a da }e belgijska komisija datisvoj kona~ni sud o wegovim procenama. �Formacija naRudniku ta je: od ulaska kod Kre~ane do Lipaka � staro doba, a od Lipaka do potkopa �Pa{i}a� � pras-taro doba, a od �Pa{i}a� do nadi �Aleksandra� uspo-tok navi{e sve prastaro doba, a to sve od potoka Male[a{ke levo, a desno je sve staro doba i to formacija...

kamenog ugqa, prastaro doba je obilato leglo saraznih bogatih minerala kao u belutku {krilu. To

139



treba sve ispitati pre prodaje da nam se posle ne bismejali i kazali da je Anton bijo }orav kod o~iju.�

Ratkovi} se nije zaustavio samo na istra`nim

radovima. On je razna iskopavawa i skladi{tewaiskopanog ugqa toliko pro{irio pove}avaju}i svojanov~ana potraìvawa da su se Pa{i} i wegov bratNajdan sve vi{e uveravali da je on poslovno nespo-soban ili da mu je jedini ciq do od svojih finansijeraizvu~e {to vi{e novaca. U rudniku Min � kladencu,kako pismeno obave{tava Pa{i}a, on je popravioku}u za dva svoja radnika a u iskopavawima je znatnonapredovao jer je najpre iskopao 20 metara pa zatim i

celih 50. Istovremeno u pismu on hvali vodu re~ice[a{ke koja u prili~no te{kom i strmom terenu te~epored samih rudarskih okana. On ovaj divqi i nepri-stupa~ni predeo upore|uje sa bawskim prostorima.Voda [a{ke deluje �kao budimska�, prava je �limon-ada�, �stoka je pije navalice� {to zaista nema mnogoveze sa rudarstvom, jedino ako je pomi{qao da pro-{iri svoje poslove na sto~arstvo. Iz wegovih pisama

se da zakqu~iti da je ugovorom vezan i da se nigde,osim kod Po{i}a, ne zaduùje u {irewu istra`nihradova i prevozu ve} iskopanog ugqa. Vidi se tako|eda se nada da }e stru~waci iz Belgijskog dru{tva dakaù {ta u Minkladencu ima osim ugqa. Verovatno jemislio na zlato koje i dandanas privla~i qude sli~neRatkovi}u. Ostavio je podatke da je ugaq koji jeiskopao i skladi{tio prodavao po osam dinara za 100kila. Da bi odrào Pa{i}evo interesovawe i pove-

rewe Ratkovi} izve{tava da je razgovarao sa nekimtrgovcem iz Kwaèvca da naprave skladi{te za 20tona ugqa. Obilazi Trgovi{te i Gorwu Sokolovicu,ali � i to ko{ta. Po dogovoru ovo nova istraìvawafinansira Pa{i}ev brat, Najdan. Zima se, me|utim,sve vi{e pribliàva, a Ratkovi} se sve vi{e rastr-zavao mnogobrojnim planovima. Ve} su se pojavilazaru{avawa u �Georgini�, pa zatim i u �Zeti� a tako je

bilo i kod �Kre~ane�. Nije nikako i{lo premaPa{i}evom nalogu da se Ratkovi} usredsredi na ona

140



okna za koja moè bezbedao utvrditi da se mogueksploatisati da bi se na kraju proizvodnog lanca iprodaje do{lo do profita. Ratkovi} sve to zna i ho}e

da slu{a ali pripremni radovi gutaju novac. PomiweRatkovi} i okru`nog inèwera � i wemu je duànverovatno za takse, dozvole i tome sli~no. Ako nenabavi 600 dinara, posao }e propasti. Predlaè, kaou groznici, da svoj deo u ovom zajedni~kom poslu �tes-limi Belgijancima� i da ostane wihov ~inovnik.Ratkovi} je, kako se vidi, odnekud nudio Belgijancimada wegov deo kupe za 100 napoleona, a oni, budu}i danisu uvereni da u rudniku ima dovoqno ugqa, pred-

laù da finasiraju wegova iskopavawa i da uzimaju3% od prodatog ugqa. îsta ra~un � duga qubav.Izgleda da dogovora nije moglo biti. U me|uvremenurudnik Min � kladenac koji se nalazi izme|u dva viso-ka brda, u blizini planine Crnoglav, bio je zavejan sa4 metra snega. Bio je februar 1892. godine. Pare koje sumu potrebne, kao i uvek do boqe prilike, Najdan nesme da mu da bez odobrewa brata Nikole. Ona bistra

voda kao da je budimska, pitka kao �limonada� poto-pila je sva okna i �Pa{i}a�, i �Georginu� i �Alek-sandra� i �Zetu� i ceo rudnik se pretvorio u veliku igroznu kaqugu oko koje su zavijali kurjaci. Te slikedivqine oko rudnika do{le su i do samog Pa{i}a i,naravno, nisu pomogla ni Ratkovi}eva uveravawa da jeu potkopu Kre~ana ugaq boqi od belgijskog sa Vr{keûke. Najdan tako|e pi{e bratu i pomiwe silanRatkovi}ev trud, mnoge wegove istra`ne radove i pla-

nove. Tu je potkop Muntijanu i rudnici u krajinskomokrugu. Naravno finale svega toga je novac, jer sutro{kovi porasli, nisu vi{e samo 600, nisu se niduplirali (�Dragi brate�, pi{e Najdan, �nemoj sequtiti...�) iznose oko 1900 dinara. Svi su izgledi da}e se di}i ruke od rudarewa pored [a{ke, gde sunekad rudarili Sasi, jer Ratkovi} nije od wihovogsoja, ali kako konstatuje Najdan, da �preko wegovog

(Pa{i}evog) nare|ewa� ume da �izvu~e� pare � vero-vatno za sebe, a na {tetu poslovawa.

141



PA[I] I KRAQ ALEKSANDAR U AUSTRIJI,CVIJI] U ZAJEÂRU

Smena urednika Mici}a pokazala je da je Pa{i}kao lider stranke na vlasti drào do istine (ukoliko je imao udela u wegovom smewivawu, a mogao je da gaima) vi{e nego do mirnog uìvawa i zata{kavawanezakonitih postupaka. Moè se re}i da je sloboda{tampe znatna, koliko je prisutna i odgovornost. Sveto najboqe pokazuje napad na migropolita Mihajla.29. septembra 1891. objavqen je prili~no nekorektan

~lanak, sude}i po wegovoj grubosti, sa potpisom�stari sve{tenik�. Po wemu je mitropolit Mihajlosamovoqan i, izvesno je, mrzi pojedine sve{tenike i{to je najgore �prkosi vladi�. Kako je novodonesenicrkveni zakon ograni~io wegovu vlast, on pripremanovi koji }e mu, kako bez imalo rezerve i sa stra{}ubulevarskog novinara koja ne prili~i duhovnom licu,omogu}iti da �àri i pali� po crkvi. Ovakav piro-manski pristup je u stvari istovremeno i nastavakspora oko imenovawa timo~kog episkopa. Zamera semitropolitu {to za timo~kog episkopa èli �svog~oveka�. Spor je re{en 14. novembra 1891. kada je rek-tor bogoslovije u Beogradu, Melentije, imenovan zatimo~kog episkopa.

Zbog boqeg razumevawa napora da se sa~uva stausZaje~ara kao centra Timo~ke Krajine, izne}emo krat-ku istoriju timo~ke eparhije na osnovu ~lanka Nikole

Plav{i}a (Razvitak, br 1-2, 1992.). Pre I srpskogustanka timo~ka oblast pripada Carigradskoj patri- jar{iji. Od 1807. do 1813. g. Krajina je pod upravombeogradske mitropolije. Posle 1813. Timo~ka Krajina je pod jurisdikcijom ohridske mitropolije. Od 1833.(ili 1839?) u Zaje~aru se formira Timo~ka eparhija, aod 1842. g. zbog lo{eg sme{taja episkopskog dvoraweno sedi{te je u Negotinu. Budu}i da je sme{taj uepiskopskom dvoru bio u Negotinu jo{ gori, sve ove

trzavice su nastale iz mnogo sloènijih razloga,

142



reklo bi se da zavise od voqe kneza Milo{a i wego-vih naslednika, odnosno, {to je mo`da ta~nije, od uti-caja lokalnih prvaka i wihove sposobnosti da iznesuargumente u korist svog grada. Tako na primer, ̀ ive}iu vreme takvih seoba i klackalica, episkop Dositej jevi{e ìveo u Zaje~aru nego {to je stolovao u Nego-tinu, dok je sedi{te eparhije bilo u wemu. U vezi s timpotkopavawe mitropolita Mihajla poti~e od kraqaMilana i kraqa Aleksadra jer su biv{e �zaverenike�i inspiratore Timo~ke bune, u koje su ubrajali i mit-ropolita Mihajla,43 hteli da potka~e ~im se za toukaè prilika. Takva geneza i osnova za napad na

autoritet mitropolita Mihajla, koji je ina~e rodomiz Timo~ke Krajine, bili su prihva}eni i od nekihcrkvenih krugova pa i nije ~udo {to se i timo~kosve{tenstvo oko toga uzmutilo.

Sva ova zbivawa ukazuju da je Zaje~ar va`na strate-gijska ta~ka naro~ito do 1878. g. kada takvu ulogu pre-uzima Ni{, ali je isto tako izvesno da Zaje~ar nije teprednosti iskoristio. Dolaskom Pa{i}a na vlastprvobitno zamisli o izgradwi Zaje~ara kao kultur-

nog centra, ostvari}e se u velikoj meri i to u svakompogledu (razvoj pivarske industrije, izgradwa gim-nazijske zgrade, preme{tawe sedi{ta eparhije). Tauloga Zaje~ara delimi~no je opisana u ~lanku Povodomobnove Timo~ke eparhije, objavqenom u Timo~aninu:�...Maleni Zaje~ar bio je va`na ta~ka iz koje }e seupravqati crkvom nove eparhije i gde }e sedeti budnistraàr srpske crkve i narodnosti. Tu }e se sticatisve{tenici ove Krajine, da se o~inskim savetima ipodukama srpskog arhijereja upute na koristan rad islu`bu narodu, tu }e se di}i kulturna tvrdiwa naistoku nove srpske dràve...�

I 1892. godine, kao i ranije, postoje razne pogra-ni~ne afere, ali vi{e kao nasle|e i inercije neka-da{nih upada na tursku teritoriju. Sada su aktuelnikrijum~ari petroleja i stoke. U jednom pismu Pa{i}upomiwu se optuèni radikali koji su krijum~arili

volove iz Bugarske. Molioci se nadaju da }e oni biti

143



oslobo|eni po{to nema dokaza da su u~inili delo kojeim se pripisuje.

Pa{i} se sve vi{e udaqavao od Zaje~ara, ali je

Timo~ka Krajina zanimqivo i tranzitno podru~jekao da vi{e nije znak za zaba~enost i divqinu, kakvisu bili �Vr{ka ̂ uka� i �Ivawica�. Tako su sredinom jula 1891. g. Zaje~arci bili obave{teni da se kraqAleksandar nalazi u Kladovu, na brodu �Sofija�odakle je pre{ao na brod �Orijent�. U Kladovu su gaposetili predsednik crkvene srpske op{tine iz Turn � Severenina i ruski poslanik u Bukure{tu Foriton.

Saobra}aj se krajem veka odvijao uglavnom pe{a~e-

wem, volovskom i kowskom zapregom i diliànsama.Po{tanski i putni~ki saobra}aj na Dunavu omogu}a-vali su vezu sa prestonicom. Program radikalnestranke, koja je sada na vlasti, omogu}avao je ve}ubrigu i u ovoj oblasti. Tako je izvr{en pritisak navlasnika belgijske pruge Vr{ka ûka � Radujevac,Bonona, da dozvoli prevoz radnika u predelu selaTrnavac i Sokolovice do rudnika Vr{ka ̂ uka. Bonon je odbio takav predlog, a izve{ta~ Timo~anina, u ime

Zaje~araca se pita da li je ova pruga u Belgiji iliSrbiji, uz podse}awe da je Bonon �stranac u ovojzemqi�.

Izve{tava se o pripremama skup{tine radikalnestranke koja treba da se odrì u Zaje~aru, agituje seprikupqawe nov~anih sredstava za izgradwu spome-nika streqanim radikalima u Timo~koj buni. U istovreme, leto 1891. g. Pa{i} se nalazi u kraqevoj pratwi

u I{lu gde ih je do~ekao car i kraq Austrije.

44

Aus-trijski ministar unutra{wih dela, Kalnoki, sastaose najpre sa kraqem Aleksandrom, a potom i sa pred-sednikom vlade Pa{i}em.

Po~etkom septembra u Zaje~ar dolazi Jovan Cviji}.Ciq wegovog obilaska Timo~ke Krajine je da se ovajmalo poznati kraj Isto~ne Srbije boqe prou~i iupozna.

Jesen 1891. g. bila je u Zaje~aru obeleèna prisu-

stvom delegata skup{tine radikala iz cele zemqe,

144







vremeno poveo kampawu protiv kondidature MijajlaDudi}a za predsednika negotinske opt{ine. Da bipostigao svoj ciq obe}avao je zaposlewa svojim sled-

benicima i bira~ima. Iz prepiske se vidi da jePa{i} èleo da \oka Lazarevi} shvati svoju gre{kua da, istovreneno, ne bude izgubqen za stranku. Save-tovao je pomirewe timo~kih radikalnih prvaka saLazarevi}em. Kako se vidi iz pisama upu}enih Pa{i-}u, ostavke su dali i drugi radikali. I pored svegave}ina je shvatila da Pa{i}, na svoj specifi~anna~in, moè da udari i na najstarije i najuticajnije~lanove stranke. Povukao se i dr Laza Ili}, ostavku

je dao i Petar Gligorijevi}, predsednik brestova~keop{tine, a u pismu koje je uputio Pa{i}u obave{tavaga �radi znawa� da je od kapetana Barjaktarevi}a ~uoda ostavke u Timo~koj Krajini nisu slu~ajnost ve} zato ima �mig odozgo�. To je bilo u novembru 1897. godine.

Pisma kojima raspolaè Zaje~arski arhiv, dati-rana na po~etak aprila 1899. godine, pisana su odstrane samog Pa{i}a dok je bio u poàreva~kom kaz-

nenom zatvoru zbog kraqeve optu`be da je u~esnikzavere u Ivawdanskom atentatu. Jedno od wih upu}eno je op{tini Beograd. Iz wegovog sadràja se vidi da jePa{i} smatrao da je najboqi lek protiv sekiracijeneka poslovna transakcija. On iz kaznenog zatvoratraì zajam od beogradske op{tine da bi otkupioplac koji se nalazi pored wegove ku}e, boqe re}ihotela Internacional, na savskom pristani{tu jerbi gra|evinski radovi na tom placu mogli da ugroze

gra|evinu u wegovom vlasni{tvu. �Ako op{tina beo-gradska ne bi mogla ili ne bi htela, iz obzira meninepoznatih (da proda wemu), onda molim da placproda putem licitacije, ali nikako ispod ruke.�

Nadaqe iz sve re|ih pisama koja su vezana za timo-~ko podnebqe vidi se da su radikali iz Dobrog Poqa,sreza vlasotina~kog uputili Pa{i}u ~estitke povo-dom wegovog pu{tawa na slobodu posle devetomese-

~nog tamnovawa. Devetnaestog marta 1901. godine izNegotina javqaju Pa{i}u da pred izbore ne ulaze �u

147







novom suverenu mogao da objasni odnos snaga u Srbiji,zna~aj radikalne stranke i wenog lidera NikolePa{i}a. U januaru 1904. g. Pa{i} je imenovan za mini-stra inostranih poslova, a ve} na jesen iste godineponovo je predsednik vlade.

Slede}i logiku i interese dràve, Pa{i}, zaradsopstvenog mira, nije popu{tao ni kraqu Petru.Posle dva meseca koja je proveo na poloàju predsed-nika vlade, daje ostavku jer nije bio zadovoqan odno-som kraqa Petra prema Austougarskoj. I sada{wa�dvorska kamarila�, a naro~ito zaverenici iz 1903. sudelovali protiv Pa{i}a. Na kraqevu molbu on je

povukao ostavku ali je ubrzo ponovo do{lo do sukoba jer je kraq nameravao da kupi topove u Austougarskoj.Nov~ani du`nik Austrije i moralni du`nik Crneruke, kraq Petar je u borbi sa Pa{i}em istrajavaosve do po~etka Prvog svetskog rata, kada je abdiciraoi predao vlast Aleksandru. Pa{i} nije popustio. Zakraqevu abdikaciju imao je dva jaka argumenta: dvadobijena rata 1912. i 1913.

Pa{i} je bio vizionar koji je bez nestrpqewa gra-

dio osnovu za budu}u glavnu misiju Srbije. Iz wego-vog govora na konferenciji radikala od 21. 11. 1911. sevidi da je on poklawao �glavnu brigu srpskoj vojsci�,da se mora �sve ~initi da ona bude na visini svogzadatka...�45

Da bi stvorio ono {to je u budu}nosti potrebnoSrbiji on nije zazirao od ostavke, nekad iz takti~kihrazloga. Tako je u~inio i 19. juna 1911. ali je u sud-

bonosno vreme kada je Srbija u svakom pogledu oja~a-la, opet na vlasti od 30. avgusta 1912. Wegova politi-ka doìvela je trijumf i potpunu nacionalnu afir-maciju jer su �Pa{i}evi topovi� pobedili naKumanovu. Srpske trupe su u{le u Tiranu 30. novem-bra, a prethodno u Dra~ 28. novembra. Pomo} 2. srpskearmije Bugarima prilikom osvajawa Jedrena je wegovodelo kao {to je i povla~ewe iz Albanije potez uwegovom stilu jer je na taj na~in ste~eno pravo na ve}i

deo Makedonije. Manirom velikog politi~kog strate-

150



ga, ~im je osetio da }e Bugari u Makedoniji da napa-dnu na{e trupe, on je dao ostavku da se ne bi zamerioRusima koji su zapretili da Srbija ne sme da napadneBugarsku. Ova ostavka koja je podneta 15. juna 1913.nije prihva}ena.

Pokazalo se da i oru`je treba kupovati od prijateqa ili mogu}ih saveznika. I najve}i protivnicisu odali priznawe Pa{i}u. Po~etkom rata 1914. godinePa{i}eva politika prema Rusiji urodila je plodom jer je Rusija u{la u rat i time omogu}ila Srbiji dapostigne velike po~etne pobede.

Razbijawe albanskih pobuwenika, koji su protiv

srpske vojske delovali po principima ekstremnogislamizma, doslednije i od same Turske, i okupacijaseverne Albanije u septembru 1914. g. su tako|e Pa{i-}evo delo. Povla~ewe iz Albanije posle ultimatumaAustrougarske nisu shvatili samo kratkovidi poli-ti~ari. Pa{i} je, naime, bez oklevawa prekinuioskadarsku i albansku kampawu i, po oceni Vase Kazi-mirovi}a, spre~io svaku mogu}nost da obra~un izme|uSrbije i Austrougarske bude lokalnog, izolovanog

karaktera. S druge strane Engleska i Francuska su sedràle pasivno u odnosu na Pa{i}eve pozive u pomo}Srbiji kao i na sva upozorewa na daqi razvoj zbi-vawa. Naslu}uju}i da }e Srbija zbog nedovoqne mate-rijalne i vojne pomo}i saveznika postati `rtva,Pa{i} je odlu~io da srpska vojska okupira ponovosevernu Albaniju kako bi se time osigurala odstupni-ca u slu~aju da protiv srpske vojske u ratna dejstva u|uBugarska i Nema~ka zajedio sa Austrougarskom. Zbogtoga se sukobio sa vojvodom Radomirom Putnikomkoji je imao druga~ije mi{qewe i plan. Naravno i upogledu daqeg razvoja doga|aja Pa{i} je nadvisio itakvog vojnog stratega kakav je bio vojvoda Putnik.Pa{i} je u tim najteìm trenucima, bez obzira naneslagawa i otpore, formirao posebne odrede koji suupu}eni na sve strate{ke pozicije u severnoj Alba-niji. Te trupe, zvane �Pa{i}eva vojska�, bile su od

posebneg zna~aja za povla~ewe preko Albanije jer bi

151



se bez wih i wihove za{tite lutawe izbeglica i vojskepretvorilo u zatvoren krug bazawa u magli i tavnici.Bez Pa{i}eve vojske i wegovog prijateqa Esad pa{e`rtve prilikom povla~ewa iz Albanije bile bi dalekove}e. Velike sile saveznice, vrhovna komanda srpskevojske ovakav plan nisu odobravale, ali je {tampabila na Pa{i}evoj strani. Pokazalo se da je Pa{i}dalekovid u svojim predvi|awima. Po Pa{i}evoj zami-sli dogodila se jedinstvena pravno � me|udràvna iratna situacija: teritorija Srbije bi}e osvojena, alivojska nije kapitulirala ve} se povukla na prostorekoji su bliì saveznicima. Krajwa posledica ovakvog

tvrdokornog i moralnog ~ina mogla je samo u pozi-tivnom smislu da doprinese kona~noj pobedi.

Kona~no, name}e se jo{ jedno pitawe: kakva jeuloga Nikole Pa{i}a u stvarawu versajske Jugosla-vije. Na mnogim skupovima proteklih godina Pa{i-}ev potomak je isticao da se Pa{i} odrekao svog~vrstog stava da srpska vojska treba da osloba|a Srbe

a ne druge narode. Koji i kakvi faktori ne dozvo-qavaju ve} dva puta opstanak takve ju`noslovenske

152

Zaje~ar izme|u dva svetska rata





Srbija� ali da je o ~inu stvarawa nove dràve govo-rio i pisao kao o �ujediwewu Srpstva� ali je pomi-wao i ujediwewe �Srbo-Hrvata� i �Slovenaca� {togovori o evoluciji wegovih nacionalnih ideja.

Nesumqivo je da je Nikola Pa{i} zapo~eo svojupoliti~ku karijeru kao nacionalista (u pozitivnomsmislu te re~i), da je izme|u jugoslovenstva i srpstvabirao Veliku Srbiju, a da je pristupio stvarawuJugoslavije sa istom stra{}u uveren da spa{ava triimena jednog istog naroda i to na na~in koji ne biugrozio srpsku naciju, da je pre~uo glasove iz svojesopstvene usamqenosti, koji su, kako se sada vidi,

bili i najtrezveniji u op{tim povicima i galami oneve}ine koja je traìla oslobo|ewe i ujediwewe svih ju`noslovenskih naroda, da je iako je jedan od glavnihaktera stvarawa kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca, odnosno unitarne Jugoslavije, ostao Veliko-srbin i, po hrvatskom tuma~evwu, osvaja~ tu|ih teri-torija, da je imao prava da se nada da Jugoslavija moèda uspe, mada je naslu}ivao da je proces stvarawanacija u wegovo vreme u Evropi ve} okon~an i da novo

i prebrzo me{awe naroda, kao u vreme Pijemonta, vi{enije mogu}e.

Wegov zaokret je dobio svoju snagu i zbog wegovevere u demokratiju koja je omogu}ila dono{ewe vi{edeklaracija i dogovora o ujediwewu svih ju`noslo-venskih naroda u ~emu wegovo prvobitno uverewe jednostavno nije moglo opstati. Izgleda, me|utim, daprave demokratske odluke nema ako je donesena voqomneke mawine. Jer, mada su hrvatski prvaci potpisalimnoga dokumenta o ujediwewu, mada je hrvatsko stano-vni{tvo odu{evqeno do~ekalo srpsku vojsku u mnogimgradovima, ono {to nazivamo preduslov za demokrat-sku odluku, a to je dobra informisanost, je izostalo.Osloba|aju}i se svojih tutora Ma|ara i Austrija-naca, Hrvati su se veselili, ali kada su se osu{ilesuze radosnice, vrlo brzo je shva}eno da ih je srpskavojska spasila Italijana i da stoga treba da ìve u

novoj dràvi sa ve~nom zahvalno{}u ili da priznaju

154









nau~i �da ni{ta nije opasnije po krunu od upu{tawau re{avawe politi~ke krize i me{awa u me|ustra-na~ke borbe�. Posle toga kraq je nastojao da potkopa

Pa{i}a u samoj radikalnoj stranci. Za taj ciq jeupotrebio hrvatskog politi~ara Stjepana Radi}a. On je u {tampi javno napao Pa{i}a zbog nedovoqno ja-snih finansijskih transakcija wegovog sina Radomira.I pored toga kraq nije dao mandat Radi}u ve} radi-kalu Uzunovi}u, a kada je i ta vlada pala on daje jo{ jednom priliku tom istom Uzunovi}u. Ose}aju}i da jeponovo do{ao wegov ~as, Pa{i} je kao {ef najja~estranke u parlamentu zatraìo od kraqa da wemu

poveri mandat. Kraq je ovu ponudu do~ekao veomagrubo, uz primedbu da se Pa{i} nije dovoqno opraood optu`bi protiv sina Radomira. Naravno, Pa{i} jekao mnoga puta ranije, posedovao i argumente i voqu,ali ne i sveìnu i zdravqe kojima raspolaù mla|iqudi. Takvu uvredu i ponièwe nije mogao da podnesei odmah se udaqio iz dvora. Kod ku}e mu je pozlilo, ada zlo bude ve}e, za wim je do{ao ministar dvora,general D. Jankovi}, koji se u ime kraqa izvinio zauvredqive i grube re~i, ali je istovremeno zadaozadwi kraqev udarac � izjavu da pri tom kraq ne odu-staje od svoje namere da Pa{i}u ne da mandat koji je uskup{tini na demokratski na~in bio ve} svr{enastvar. Pa{i}u je istog trenutka jo{ vi{e pozlilo ion je izgubio svest, a ubrzo zatim je izdahnuo, 10.decembra 1926. godine.

158







GORÂKOV, ALEKSANDAR(1798-1883), ruski knez,ministar spoqnih poslova od 1856. do 1882. Bio je aktivankao diplomata u vreme �isto~ne krize� 1875-1878. g. Jedanod aktera Sanstefanskog mira 1878. godine.

GARA[ANIN, ILIJA (1812-1874), politi~ar, drà-vnik, lider ustavobraniteqa, bio je komandant srpskevojske 1837. Doveo je Aleksandra Kara|or|evi}a na presto1842. Prvi ~ovek Srbije u ustavobraniteqskom periodu.Ustanovio upravni i policijski aparat. Tvorac je spoqnepolitike Srbije (Na~ertanije). Wegova politika udaqa-vawa od Rusije nije uspela pa je liberalna struja ponovodovela kneza Milo{a na vlast. Po drugi put se politi~ki

angaòvao za vreme kneza Mihaila kada je smelije negoranije pomagao oslobodila~ke pokrete u Turskoj i Aus-trougarskoj. Posle smrti kneza Mihajla potpuno se povu-kao iz javnog ìvota.

GARA[ANIN, MILUTIN (1843-1898), sin IlijeGara{anina. Osniva~ Napredne stranke. Obrenovi}evacpo ube|ewu. Bio je ministar i predsednik vlade i poslaniku Be~u i Parizu. Urednik Videla. Postao je akademik 1895. g.

GRUJI], SAVA (1840-1913), general, ~lan radikalnestranke, ministar vojni, poslanik u Petrogradu, Cari-gradu i Sofiji.

GER[I], GLIGORIJE GIGA (1842-1918), pravnik,politi~ar, ~lan SANU, jedan od osniva~a radikalne stran-ke. Ministar pravde.

\AJA, JOVAN (1846-1928), ~lan glavnog odbora radi-kalne stranke, narodni poslanik, ministar unutra{wihdela u oba navrata, zatim se udaqava od radikalne stranke

i bavi se diplomatijom, novinarstvom i prevo|ewem.KARAVELOV, QUBEN (umro 1879), bugarski kwièvnik

i publicista, jedan od tvoraca bugarskog nacionalnog pre-poroda. Studirao u Rusiji, ìveo u Srbiji gde je 1869. g.objavio pripovetke pod nazivom Je li kriva sudbina.

KANIC, FILIP FELIKS (1829-1904), ma|arskiputopisac, grafi~ar, arheolog. Obilazio je vi{e putaSrbiju i Bugarsku. Ostavio je zna~ajna dela arheolo{ko � etnolo{ko i topografskog karaktera.

161



KATI], DIMITRIJE (1845-1899), istaknuti radi-kal, predsednik skup{tine Srbije 1891. godine.

BATENBERG, knez Bugarske, sin velikog vojvode Lud-

viga II od Hasendarm{tata i grofice Julije fon Hauke.BAN, MATIJA (1818-1903), politi~ar i kwièvnik,ro|en u Dubrovniku. @iveo u Turskoj. U Srbiju do{ao 1844.godine kao vaspita~ u porodici kneza Aleksandra Kara|or-|evi}a. Kao diplomata u ime srpske vlade upu}ivan u NoviSad, Zagreb, Zadar, Dubrovnik itd. Bio je profesor liceja,pisao pesme, drame, istorijske spise.

GENÎ], \OR\E (1861-1938), jedan od vo|a liberalnestranke, ministar unutra{wih dela u vreme kraqa Mi-

lana. U~estvovao u zaveri protiv kraqa Aleksandra. Posleprevrata bio je ministar privrede.

@IVKOVI], MIHAJLO (1856-1930), general srpskevojske, istakao se u ratovima od 1876. do 1918. Unaprediosrpsku vojsku, poznat kao �gvozdeni general�.

KARI], VLADIMIR (1848-1893), konzul u Pri{tini,putopisac, geograf. Pisac dela Srbija, opis zemqe, narodai dràve (1887)

MILO[EVI], RA[A (1851-1937), radikalski prvak,bavio se idejama o samoupravi pod uticajem SvetozaraMarkovi}a. Bio je na du`nosti ministra privrede. Napi-sao je memoare pod nazivom Timo~ka buna.

NIKOLAJ I, ruski car (1796-1855), poznat po gu{ewuustanka dekabrista u Rusiji i revolucije u Ma|arskoj iAustriji.

NIKOLI], ATANASIJE (1803-1882), kulturni rad-

nik i kwièvnik, osniva~ dru{tva Srpske slovesnosti(1841). Saradnik Ilije Gara{anina. Bio je ministar unu-tra{wih poslova (1857), u{ao u tajni odbor (1862).

PAVLOVI], DRAGOQUB (1866-1920), istori~ar, ure-dnik Timo~anina, profeso Velike {kole u Beogradu, baviose istoriografijom, istaknuti radikal.

PAVLOVI], PEKO (1820-1903), crnogorski vojvodapoznat po Hercegova~kom ustanku 1875. g.

162



PILETI], JOLE JANKO (1814-1900), crnogorski ser-dar, istakao se u borbama protiv Turaka 1853. i 1878. Zbogsukoba sa kraqem Nikolom pre{ao u Srbiju.

POPOV, NIL ALEKSANDROVI^ (1833-1891), ruskiistori~ar, kod nas poznat po kwigama Rusija i Srbija 1806-1856 . i Srbija i Turska 1861-1867 .

RADI], STJEPAN (1871-1928), osnova~ Hrvatske seqa-~ke stranke 1904. Do 1917. g. zalagao se za federaciju podu-navskih zemaqa u okviru Austrougarske. Pobornik jedin-stva Srba, Hrvata i Slovenaca. Kasnije protivnik tzv.velikosrpske hegemonije. Priznao Vidovdanski ustav iu{ao u vladu, zatim 1927. prelazi u opoziciju. Osniva

Seqa~ko � demokratsku koaliciju. Ubijen u atentatu koji jeu skup{tini izvr{io Puni{a Ra~i} 1928. godine.

RAJOVI], CVETKO (1795-1873), ministar i dràvniku vreme prve i druge vladavine Milo{a Obrenovi}a.

RISTI], JOVAN (1831-1899), politi~ar, istori~ar idràvnik. Osniva~ liberalne stranke, ministar spoqnihposlova u vreme Berlinskog kongresa. Pisac vi{e dela,izme|u ostalih i Spoqa{wi odno{aji Srbije od 1848-1872.

RIBARAC, STOJAN (1855-1922), vo|a liberalne strankeod 1903. Ministar unutra{kih poslova 1892. Vi{e putaministar u kraqevini Jugoslaviji.

STANOJEVI] ACA (1852-1947), ~lan glavnog odboraradikalne stranke, predsednik skup{tine u vi{e navrata.1883. godine osu|en na smrt. Posle 1918. postaje vo|a �sta-rih radikala�. 1937. pre{ao u opoziciju, a 1945. pristupioNarodnom frontu.

STANOJEVI] DRAGI[A (1844-1918), pisac i pre-

vodilac.STOJKOVI] MILENKO (umro 1831), vojvoda iz Prvog

srpskog ustanka. U~estvovao u bitkama kod Ivankovca,[tubika, Malajnice. Bio je protivnik Kara|or|a. Umro uRusiji.

TAJSI], RANKO (1843-1903), ~lan radikalne strankei predvodnik wene seqa~ke struje. Osu|en na smrt posleatentata na kraqa Milana. Kasnije pomilovan.

163



TODOROVI], PERA (1852-1907), novinar i politi~ar,radikalski disident. Ure|ivao listove Rad, Samouprava,Straà. U~io od ̂ erni{evskog. Wegovo najpoznatije delo

je Dnevnik jednog dobrovoqca sa temom iz rata 1876. g.

[TROSMAJER, JOSIP JURAJ (1815-1905), vo|a naro-dne stranke, doktor teologije, predava~ kanonskog prava nabe~kom univerzitetu. Biskup u \akovu. U politici se zala-gao za ujediwewe Ju`nih Slovena u okviru Austrougarske.Protivnik hrvatsko � ugarske nagodbe iz 1868. godine.

TAU[ANOVI], KOSTA (1854-1902), jedan od prvakaradikalne stranke. Radio je na ustavu iz 1888. Predsedniknarodne skup{tine, ministar, osnova~ klasne lutrije i

srpskog parobrodskog dru{tva. U~esnik Timo~ke bune iIvawdanskog atentata.

164







Knez Mihajlo je �ìvo podsticao buntovne smerove jo{ neoslo-bo|enih Bugara...�

O pomo}i Srbije bugarskim ustanicima, Timo~anin od 4.1890. g. donosi ovakve ocene: �Na{a Srbija je bila ìà, koja je

pu{tala na sve strane zrake slobode koji toplinom svojom kra-vqahu led koji se hvata{e oko srca potla~enih naroda balkan-skog poluostrva�. �Prolila se mnoga krv srpskih sinova u tojsvetoj borbi, koja je donela slobodu i Bugarima.�

U Pa{i}evoj biografiji navodi se da su u vreme Krimskograta �srpski trgovci liferovali hranu i druge ratne namirnicezara}enim stranama, {to je znatno podiglo stupaw narodnogbogatstva.�

22. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878,

kw.I, Izdawe SANU, 1983.23. Isto

24. Idejni tvorac planova za ustanak Srba i drugih narodau Turskoj bio je Ilija Gara{anin, ali je realizator bio TomaKova~evi}, katolik iz Bosne u slu`bi srpskog dvora i Gara{a-nina. Plan se zove �Projekat za podizawe bune protiv Turaka uBosni i Hercegovini, staroj Srbiji, ni{kom i vidinskompa{aluku�. Nastao je 20. februara 1862. g. Kova~evi} je zahtevaoformirawe odbora najve}ih vojnih stru~waka i najboqih poz-

navalaca krajeva u kojima se misli vojevati... On ra~una nabegunce iz tih krajeva. Agente trebe poslati u va`ne ta~kestrategijskog zna~aja. Izme|u ostalih navodi da jedna od wihtreba da bude �na granici okruga kwaèva~kog�. Po wegovomplanu Bosna i Hercegovina su bile glavna meta gerilskih akci-

ja i pobune, a akcija u kwaèva~kom kraju je pod znakom pitawa.

Grgur Jak{i}: Iz novije srpske istorije/Abdikacija kraqaMilana i druge rasprave, Beograd, Prosveta, 1953.

24a. Pomo} koju je kneèvina Srbija upu}ivala porobqenimnorodima na Balkanu, ukqu~uju}i i Crnu Goru, bila je u vremevladavine kneza Mihajla intenzivna i raznovrsna. Tako se ukwizi Srbija i oslobodila~ki ratovi 1856-1878, kwiga I, pomo}Bugarima, wihove svakojake dràvotvorne ̀ eqe i te`we, poziviza pomo}, planovi dràve Srbije u vezi sa ovim podru~jem pomi-wu vi{e od 40 puta. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedo-nija, Vojna Krajina, Kosovo, Albanija tako|e su u izraènojpa`wi vode}ih dràvnika Srbije � Gara{anina i Risti}a.Brojni su zahtevi Bugara da im se dostave kwige i uxbenici kojise ina~e koriste u {kolama u Srbiji. Nemaju}i svoje, wima su u

vreme bu|ewa nacionalne svesti bili dobri i na{i. Tako su

167





od vladinih poverenika � Karlu Paceku. Sve je to ~iweno u dubo-koj tajnosti, a glavni nosioci su bili poverenici koji su sanadle`nm za takve poslove komunicirali preko utvr|enih {if-rovanih poruka, naredbi i obave{tewa. Zanimqivo je pomenuti

da su tada{wi dràvnici lo{e procenili koji }e narodi ubudu}nosti postati jak politi~ki faktor na Balkanu i koji }enarodi i wihove dràve ostvariti najve}a pro{irewa na ra~unTurske. Na prvom mestu su Albanci u ~iji se sveop{ti ustanakpolaù velike nade, mada su oni bili i ostali u verskoj i poli-ti~koj sferi Turske. Bugari su ~esto u tom smislu i u odnosu nastvarne mogu}nosti bili potcewivani, a velike nade su polaganeu Grke.

25. Prvog aprila 1862. g. kulski mudur (vojvoda) Ali Riza�

efendi upu}uje pismo �slavnome na~elstvu okruìja crnore~kogu Zaje~ar� iz koga se vidi kako je tekao muwevit obra~un srpskihhajduka i turskih àndarma i to na turskoj teritoriji u blizi-ni rakova~kog manastira. Donosimo ga u celini: �Iz va{atastrana spored subota prez no{ta kade saata 2-3 prominali 10du{ ajduci u na{u stranu, ba{ nadi rakovi{kija manastir, navrh na kamika. Tamo i na{i zaptia imalo nekolko du{, � poterasu odili. Kato i videli rekli im: �Stanete, bre, kakvi ste via, aajducite ednak sa obrnali kade zaptiite sas pu{kita frlali, taranili edin zaptija sas kur{um u desnu nogu. Tugava i na{ite

zaptije pu{ki frlali ta ubili edin od ajducite na mesto, a drugifanali tee sada ovde u Kule na ispituvaweto... Zaginal edin a idrugija fanali. Tugava begali ajducite jopet u va{u stranu. Tuga-va zaptiite poteraoti{le na ^rnoglav na karaule te vikali: � Kom{i, isko~ete ~to ajduci prominaa u va{u stranu! � Od va{itekaraulxije nikoj ne isko~il, niti ne glasa javil. Eto vi se sada

javim: takiva raboti lo{i da smo u kaet da nema ni od va{astrana ni od na{a me`du na{ia kom{ialuk, tova da se na pravitreba da mi dobro ìvimo.�

U Kule 1. aprilia 862 qeta

Mudur

Aliriza, efendi

Posle samo tri dana na~elnik zaje~arskog sreza M. Boì}obavestio je na~elnika kwaèva~kog okruga da su hajduci ~ijiprelazak granice, pogibiju jednog, rawavawe drugog, kao i rawa-

vawe jednog turskog zaptije opisuje kulski vojvoda nisu u wego-

169



voj nadle`nosti budu}i da nisu iz zaje~arskog, ve} iz kwaè-va~kog okruga. I ovaj dokument, koji se kao i prethodni ~uva uzaje~arskom arhivu, donosimo u celini:

4. aprila 862, u Zaje~aru

Iz priloènog pisma vojvode iz Kule vidit }ete kako je jedanod na{ih qudi u onoj strani poginuo, a jedan pak rawen koji sesad le~i u Kuli. Ovi su qudi, {to su onamo u Tursku prelaziliiz Zagra|e, o ~emu ne propu{tam vam u znawe postaviti. Vas sagospo|om pozdravqa k}i.

Va{ prijateq i brat

Sima M. Boì}

26. Sve izve{taje o slu~aju pograni~nih sukoba sa po~etkaavgusta 1862. g. kada je kombinovana ~eta ~lanova norodne vojske,haramija i begunaca iz Bugarske imala direktan sudar u dvanavrata sa turskom vojskom, donosimo u celini:

Po~itaemi gospodine,

... pismo pisara sreza t-zaglavskog ovog ~asa dobiveno {aqemvam ga u originalu iz koga }e te viditi {ta se u Turskoj blizuna{e granice kod Karaule Tresak sa Turcima i ajducima koje je

Stojan iz Zagra|e krimski fetfebel predvodio dogodilo... da jenaredba u~iwena na granici da karaulxije u svakom slu~aju naoprezu budu. Kad Stojan sa odbeglim drugarima ovamo dovedenbude i {to obilatije o ovome doznao budem javi }u vam ako seslu~ajno ne mislite skoro ovamo vra}ati zato izvolite mi javtigde }ete i kad daqe biti, i o}e li nu`no biti da se o ovome gos-pod. Ministru vnutrenih djela javiti.

1. avg. 1862 Va{ pod~iweni

u 8 sati posle

podne u Kwaèvcu J. Zisi}

Po~itaemi gospodine

Po nalogu va{em od 2. avg. ja sam u~inio naredbu te je StojanPe{i} iz Vratarnice i svo wegovo dru{tvo koji su ajdukovawaradi u Tursku prelazili i posle dve bitke sa Turcima ... koegdina ovamo se vratili i ku}ama oti{li bili, ovamo sino} podstraòm dovedeni i uap{eni a danas na ispit... iz koga }ete vide-

ti da fala Bogu nije onako kao {to sam vam pre o ovome javio, kao

170



i to koliko je ovi svega bilo i... kako su ovamo pro{li i zbog~ega su se natrag vratili i trojica poginuli itd.

Po razmotreniju izvolite mi {to pre javiti {ta }u s wimaraditi, jer se nemaju otkuda raniti, a u apsanama na{im ne mogu

ostati, nego sam prinu|en bio jednu sudsku apsanu zauzeti.Rawene previo sam u {pitaq le~ewa radi.

4. avg. 862.

u Kwaèvcu va{ po~itateq

J. Zisi}

Ra|eno pri Na~elstvu okruìja Kwaèva~kog

4. avgusta 1862. godineStojan Pe{i}, Jovan Miqi}, Stojko Jovanovi}, Nikola

Miqi}, Pavul Petrovi}, Rajko Todorovi}, Sima Mileti},@ivko Ne{kovi}, Dimitar Petkovi}, Jovan Todor~evi}, \ergoJovanovi}, To{a Jovanovi}, To{a Joci} (mo`da Doci} � prim.a.),\ergo Man~i}, Spasa Stojanovi}, Nin~a Manojlovi} i PavlePetkovi} svi iz vela Vratarnice, Manojlo Markovi}, To{aTolin, Petko To{i}, Mladen Lozanovi} iz Zagra|e, MilutinMarkovi}, Spasa Markovi}, Paun Miti}, Lila Zdravkovi} izIzvora, od koi su i to: iz Vratarnice dvoica, iz Zagra|a 1, a iz

Izvora 2, svega wi pet, u prvoj klasi narodne vojske zapisani, osimkoi nalaze se 4 iz Vratarnice, 11 iz Zagra|e, i 1 iz Izvora u II,klasi zapisani.

Daqe: Andreja Jotov, Jovan Jocov, Stojan Jolov, \ergo Cve-tkovi}, Petar Mi{in, Prvan Jotov, Nikola Jovanov, To{aJovanovi}, Andreja Cenov, Celo Danov, begunci iz Turske, koi supre nekog vremena ovamo u Srbiju pre{li i nastanili se pokaza-li su Na~alni~estvu sqeduju}e:

Namera je na{a upravo bila, da u Tursku ajdukovawa radi

pre|emo i pored toga da zaostav{u stoku i neke stvari oni bugarakoi su iz Turske ovamo dobegli i u selima: Vratarnici i Zagra|unastanili se prevedemo, i da {to od Turaka pqa~ke zadobijemoi usvojiv{i svi ovu nameru pre|emo nas 38. druga preko granicena mestu �Crnoglog� i izabrasmo od na{e strane buquba{om\ergom Ruàni}em iz Turske koji je pre sedam godina ovamopobegao, mi smo posao ovaj preduzeli u pro{lu subotu � u pone-deqak preko granice na ozna~enom mestu osvanuli, odatle ceodan i no} provedemo skitaju}i po planinama, oti{li smo u seloMakre{ naije vidinske i kom su ima skoro 250 ku}a srbskij, ido{av{i na grobqe makre{ koje je na zgodnom tako uzvi{enom

171



mestu, okruèno dvema obalama i vodom sa dve strane... ukopano,da izgleda na... kao {anac, to je bilo u vtornik ujutru, nai|emo na4 ~oveka Bugarina od koi jednoga po{aqemo u Selo da javi knezui popu da kod dogovora radi do|u, ovaj otide i vrati se saop{ti

nam odgovor da knez ne moè do}i, jer su Turci kod wega a pop da je bolestan, no mi ovoga ipak po{aqemo i preko kneza preporu-~imo da nam Turci po{aqu 80 oka leba, 30 oka vina, 15 oka raki-

je, i 5 jagwadi, jer po~em smo dva dana bez leba to smo sasvm glad-ni bili, no kmet po{aqe drugog svog ~oveka kod nas i javi da }ese zaktevana raana poslati nam, no da se ~uvamo od Turaka jer oviidu na nas, n zaista nepro|e vrlo kratko vreme kad na jedan redobkole nas 30-40 naoruànih Turaka pe{aka i opale jedan plotunna nas, a potom do|u jo{t dva serdara sa po 40 otprilike qudi,napraviv{i od koje kavove drvenarije kao buradi, vrata i pro~isprava koje su iz Sela bili doneli urastojanije od 40-50. kora-~aji do nas Meteriz, i za ovaj zakloniv{i se pucali su na nas imi vide}i sebe okruène Turcima sa dve strane opalimo na wièstoko iz pu{aka i boj se zapo~ne uvtornik pred ru~ak a trajaodo dva sata no}i, a kad be{e u ak{am udese Turci priliku teiza{qu na nas jednog ~obanina sa govedima a za ovima i onikrenu da udare na nas, no mi spaziv{i to, viknemo na ~obaninanatrag goveda jer }emo i ova sve Turke pobiti ~obanin vratigoveda a Turci ipak zasednu za meteriz dobiv{i pomo} 3-400 koje

kowanika koje pe{aka opaleh na nas iz pu{aka, mi smo jednako nawi pucali i krepko drè}i se jednog po jednog obarali, tu po{tonekoliko ovi kowanika ubijemo udarimlo na juri{ i biju}i seizgubimo jednog druga imeno Vl~u N begunca Bugarskog.

Po{to dosta vremena na ovom mestu biju}i se provedemo,preduzmemo put sve bliè k granicu da preko ove pre|emo natrag,

jer smo ve} svrtili tri dana a raane nismo imali, a osim ove ibaruta nam skoro nestade, i putuju}i skoro celu no} tako {tosmo na 1/2 sata blizu granice do{li, sustiè nas jedan serdar sa

nekoliko arnauta i nizama svoji, tu opale iz pu{aka na nas i miodgovorimo im vrlo dobro jer ubijemo ovi vi{e od deset a koli-ko smo ranili ij, to ne znamo, tu smo izgubili jo{t jednog drugaimeno Jotu Spasi}a iz Zagra|e no u isto vreme zaleti se jedannazim i ubija na{eg buquba{u \erga a Jovan Todor~evi} kad tougleda, opali pu{kom i nizima na mesto ubije, i tako Turci vi{enisu smeli u poteru za nama i}i, jer smo im svuda dobro odgovo-rili i tad smo mirno preko granice kod karaule �Tresak�pre{li i ku}ama na{im oti{li odakle vlast je policajna sled-stvom svoi pandura nas pozvala i mi smo danas na poziv pred-

stali.

172



Osim toga, i to imamo javiti, da pored ona tri poginuv{adruga imamo 4. rawena koi potrebuju le~ewe, a da nije biloizme|u nas u redu prvog Stojana Pe{i}a i Jovana Miqi}a moglisu nas Turci sve ìve pohvatati kad ubi{e buquba{u \erga, no

ova dvojica svo ostalo dru`stvo napadali su èstoko dotle doksmo jedva Turke suzbili te su od daqeg boja prestali.

Od turaka smemo pouzdano krzati, da ij je vi{e od 50. mrtvipalo a toliko i raweni imalo.

+Stojan Pe{i}

+Jovan Miqa}

Stojko Jovanovi} s r.

+Nikola Miqi}

+Prvul Petrovi}

+Rajko Todorovi}

+Sima Mileti}

+@ivko Ne{kovi}

+Dimitrije Petkovi}

+Jova Todorovi}

+\ergo Jovanovi}

+To{a Jovanovi}

+To{a Joci}

+]ergo Man~i}Spasa Stojanovi} s r.

+Nin~a Manojlovi}

Pavle Petkovi} s r.

+Manojlo Markov

+To{a Tolin

+Petko To{in

+Mladen Lozanovi}

+Milutin Markovi}

+Spasa Markovi}

+Paun Miti}

+Lila Zdravkovi},

+Andreja Jotov( Dotov?)

+Jovan Jocov (Docov?)

+Stojan Jolov

+\ergo Cvetkovi}

+Petar Mi{i}

+Prvan Dotov (Jotov?)

173



+Nikola Jovanov

+To{a Jovanovi}

+Andreja Cenov

+Cela (Celo?) Danov

Za dostavlenije

Pomo}nik Na~alstva okruìja Kwaèva~kog

J. Zisi}, s.r.

27. �Tuma~e}i postanak dana{we srpske dràve i zna~aj prvesrpske revolucije, mi ho}emo, dakle, da pokaèmo: {ta vaqa daradimo i ~emu da teìmo u velikoj borbi za oslobo|ewe, koja se

moè svakog trenutka otpo~eti na Balkanskom poluostrvu i ukojoj je Srbiji namewena prva uloga.� (Svetozar Markovi}:Srbija na istoku)

28. �Jedan od najprete`nijih prevrata u umnom razvitku srp-skog naroda {to ga je donela prva srpska revolucija besumwe jeona revolucionarna misao pokorene raje: misao da stvori srpskunarodnu dràvu koja bi obuhvatila ceo srpski narod.� (SvetozarMarkovi}: Srpske obmane, Srbija na istoku, BIGZ, Beograd,1973.)

29. Na osnovu ~lanka dr Tihomira Stanojevi}a: Ideologijaili demagogija seqa~ko-gra|anskog radikalizma, Razvitak, br.1,

januar-februar 1978.

30. U zaje~arskim lokalnim novinama Timok od 26. januara1996. g. {tampano je zanimqivo se}awe glumice Vere Brki}�Vuja-novi} koje donosimo u celini:

POSLEDWI STANARI PA[I]EVE RODNE KU]E

U posledwe vreme dosta se pi{e o velikom politi~aru, drà-vniku, umnom i mudrom ~oveku Nikoli Pa{i}u. Ose}am potrebuda, kao Zaje~arka i zaje~arska glumica, zabeleìm se}awa nagodine provedene u Pa{i}evoj rodnoj ku}i. U woj sam ìvela odsvoje 12. godine, skoro dve decenije, sa roditeqima, tri brata isestrom. U toj ku}i sam se udala i rodila dvoje dece. Prakti~no, tusam provela mladost i doìvela sve radosti mladala~kog ̀ ivota.

Rodnu ku}u Nikode Pa{i}a izdavao je pod kiriju wegov sinRade Pa{i}, a moji roditeqi sa celom porodicom su se useliligodinu dana pre Drugog svetskog rata i ostali u woj sve do wenogru{ewa {ezdesetih godina. Mi smo bili posledwi stanari rodne

ku}e Nikole Pa{i}a.

174





Pri kraju Drugog svetskog rata, 1944. g, kada su ruske ka}u{etukle sa granice gone}i Nemce, jedna raketa je pro{la kroz levokrilo ku}nog krova i o{tetila ga. Krov je kasnije popravqen.Mi, naravno, tada nismo bili u ku}i, nalazili smo se u beàniji.

I na kraju � najva`nije. Kada su moji Zaje~arci re{ili dazidaju zgradu SUP-a, izgleda da im je zapala za oko ba{ ta ku}asa dvori{tem. Verovatno zbog poloàja u gradu, a i ~iwenice da

je to ku}a Nikole Pa{i}a, u to vreme ne ba{ cewenog, i odlu~ilisu da je sru{e. Primorali su moje da se isele. Moji rodireqi tonisu hteli i na silu su ih izbacili i smestili u dvori{nugaraù, nedaleko od centra grada.

I danas àlim za rodnom ku}om Nikole Pa{i}a. Ne zbogtoga {to sam u woj odrasla i provela veliki deo ̀ ivota, ve} zato

{to je u centru Zaje~ara uni{ten jedan istorijski spomenik, kojibi krasio tad deo grada.

Ni{ta lep{e ne bi bilo danas da je spomenik Nikoli Pa{i-}u, nedavno podignut, postavqen ispred wegove rodne ku}e.

Nadam se da sam u kratkim crtama uspela da ~itaocima,naro~ito onim mla|im, priblìm rodnu ku}u Nikode Pa{i}a ibi}e mi drago ako sam u tome uspela.

Vera Brki}-Vujanovi}

31. Na{i ~itaoci nam ne}e zameriti ako u ovoj povesti omladom Pa{i}u pomenemo da posle zavr{etka Drugog svetskograta, pedesetih i {ezdesetih godina on, mada progla{en zavelikosrbina, nije sasvim zaboravqen. Naime, mladi urbanista,tada po~etnik, arhitekta Borko Savi} poslu{ao je nekog dobroobave{tenog Zaje~arca, da bi bilo dobro da se na mestu poru{eneku}e Nikole Pa{i}a postavi spomen plo~a, da se, eto i uZaje~aru pamti da je on bio predsednih srpske i jugoslovenskevlade i svakako znamenit politi~ar. Po{to se u Beogradunagledao bista zadu`binara na fasadama, ulica sa imenima zna-menitih istorijskih li~nosti (u Parizu je video jo{ bogatijefasade i jo{ boqi odnos prema sopstvenoj kulturi i istoriji),pomislio je da bi bilo sasvim prirodno da se i Zaje~arci nasli~an na~in oduè svom najslavnijem sugra|aninu. Zato je odmahkrenuo do nadle`nih za takva pitawa, koje zatekne nagnute nadnekim hartijama i odmah im saop{ti svoju ideju. ûli su, goto-vo ne podiù}i glavu sa svog posla, kako on traì da se na novojzgradi SUP-a postavi plo~a sa imenom Nikole Pa{i}a. A ondase jedan od wih, po kazivawu samog Borka Savi}a, nekako uko~i,

�kao da si ga polio hladnom vodom�, zatim zgrabi pikslu koja je

176



svom silinom udarila u vrata, jer je Borko uspeo na vreme daistr~i i zatvori ih za sobom. Za ovim udarom doleteo je jo{

jedan: �[ta re~e, |ubre pa{i}evsko!�

32. Sami po~eci Pa{i}eve politi~ke karijere imaju svoje

izvore i u nekoj vrsti intimnog zaveta zbog nasiqa preme wemubliskoj porodici Radoja Markovi}a. Knez Milan je, naime, goto-vo paranoi~no i bez potrebnih dokaza optuìo Radojevog sinaJevrema i brata pokojnog Svetozora za pqa~ku u toku rata 1876.godine, na isti na~in kako je optuèn i Adam Bogosavqevi}.Jevrem je streqan 19. maja 1878. godine, a da bi razlozi za takavudarac nekada lojalnoj porodici Markovi} i Zdravkovi} (Rado-

jeva èna je poticala iz kneèvske porodice iz Rgotine, kodZaje~ara) bili ubedqiviji, wemu je pri{ivena tobo`wa zavera u

Takovskoj buni za koju Jevrem nije ni znao i za prevratni~kenamere jer je navodno imao nameru da pomogne knezu Petru Kara-|or|evi}u da sa turskim ba{ibozlukom u|e u Srbiju i osvojivlast!

Budu}i da se znalo za prijateqstvo Pa{i}a i pokojnogSvetozara i da je sada stradao wegov brat, Pa{i} je i sam biougroèn. Da bi se znalo dokle doseè kneèva mo}na ruka, Pa{i}

je dobio negativan odgovor iz Ministarstva prosvete na molbuda bude primqen za profesora geodezije na Velikoj {koli uBeogradu. Umesto da se skrasi na nekom skromnijem mestu i da

obovqa posao za koji je stru~an, Pa{i} se nije upla{io i poko-lebao. Kandidovao se za narodnog poslanika u Zaje~aru. Kako jezabeleìo Vasa Kazimirovi} i{ao je od jednog bira~a do drugoggovore}i o potrebi da dràva odvoji novac za obnovu �u ratuopqa~anog i popaqenog Zaje~ara�. I pored toga {to je naizborima 29. oktobra 1878. g. pobedio, zbog pogre{no upisanogdatuma od strane bira~kog odbora skup{tina nije prihvatilawegov izbor. Na ponovqenim izborima od 20. decembra istegodine kona~no postaje poslanik u skup{tini Kneèvine Srbije.

33. Prema kwizi Qubavni ìvot kraqa Milana Mirka Sre-}kovi}a iz 1937. g., kraq Milan je imao vi{e od {esnaest �sim-patija�, (zbog kojih je ~inio razne ludosti) qubavnica, raznihvrsta �prijateqica� me|u kojima je bilo kurtizana, cirkuskihigra~ica, èna visokih li~nosti i anonimnih oficira i devo-

jaka iz wegove vlastite {ire porodice. Broj wegovih tajnihqubavnica o kojime se ni{ta nije ~ulo je daleko ve}i. Prva jebila �u~iteqica qubavi� iz wegovih pubertetskih dana. Drugaudovica Leposava Novakovi} koja nije imale pretenzije dapostane kraqica. Posle we kraq se oènio rusko�rumunskom

plemkiwom Natalijom Petrovnom Ke{ko, za koju se moè re}i da

177



je bila ~estita èna i supruga, ali hladnog temperamenta �ruàbez mirisa� � kako su je savremenici nazvali. Usledile su wihovebra~ne razmirice i nova veza kraqa Milana sa jednom neimeno-vanom ènom, nazvanom �èna�demon� koja je kraqu u slatku od

ruà i vanile davala qubavni napitak �beladonu� (bunika) pre-ma nezgodnim �obi~ajima� toga vremena. Taj postupak razotkrio

je kraqev ujak, pukovnik Katarxi i, da bi uverio kraqa, odneo jeteglu sa slatkom u Be~ na hemijsku analizu. U to vreme dogodilase eksplozija neke naprave na Terazijama koju je kraq neosnovanopovezao sa ugroàvaqem vlastitog ̀ ivota kao i takozvani �sme-derevski name{taj� � kada se sru{io klozet u koji je kraq u{ao.Beladona, �terazijska bomba� i �smederevski name{taj� stvorilisu kod kraqa pravu paranoi~nu opsesiju da je stalno na metiatentatora, {to i nije bilo bez osnova. U slede}em vrlo burnomzaqubqivawu pokazalo se da i na dvoru ima èna koje drè dopatrijarhalnog morala i morala uop{te. Re~ je neimenovanojgopo|i koja je odbila kraqa u wegovim najteìm danima kada jeosrama}en u srpsko � bugarskom ratu 1885. g. U to vreme kraq je izinostrantva nudio svu vlast kraqici Nataliji, ali kako je wenapopularnost sve vi{e rasla, on ju je po~eo udaqavati od sebe isina Aleksandra i optuìo je za zaveru. Povod za pri~e i ogo-varawa dalo je i kraqevo drugovawe sa ro|akom, }erkom pukovni-ka Katarxija, Marijom, poznatom po nadimku �Mi{i}� � Mi{on

ili �Merima�, nazvana po aktuelnom komadu M. Bana. Ne zna seda li je kraqev qubavni plamen zahvatio i Merimu, ali se Ka-tarxi sa porodicom izgubio iz prestonice. Malo duù vezu kraq

je ostvario sa g-|om Nazos, ènom sekretara gr~kog poslanstva,a iz veze sa Artemizom Hristi}, supruge dvorskog sekretara Mi-lana Hristi}a, rodio se vanbra~ni sin \or|e. Jo{ jedna kraqe-va avantura donela je na svet nepriznatog i nepoznatog potomka

jer je devojka bila na vreme udata za mladog oficira koji je brzonapredovao u karijeri. Od ostalih da pomenemo suprugu rumun-skog poslanika poznatu pod nadimkom �madam Putifar�, svetskipoznatu Fani Sewore, balerinu i pustolovku Martu, igra~icuvarijetea, vi{e ma|arskih grofica i baronica itd.

34. Da je Stojan Pe{i} posle propasti bune ostao u Bugar-skoj, a wegovo prisustvo i ìvot u Vratarnici pre bune su nesu-mwivi, jer prema dokumentima kwaèva~kog okruga on je u tomselu sagradio ku}u, pokazuju i istraìvawa @arka Milo{evi}a.Naime, posle pisma N. Pa{i}a od 13. juna 1884. g., u kome je srp-ski narod pozvan u otvorenu pobunu protiv kraqeve tiranije,usledili su mnogi poku{aji oruànih akcija. O tome @arko

Milo{evi} u ~lanku Iz Pa{i}evog izbegli{tva 1883-1885. g.

178



(Razvitak, broj 194-195, 1995.) pi{e: �Bezuslovne stavove izotvorenog pisma umnogome su potvr|ivali povremeni upadinaoruànih emigrantskih grupa u grani~ne okruge Isto~neSrbije. Ilegalni prelasci preko granice uznemiravali su

pristalice vlasti i nagonili ih na strahovawe i odbranu odradikalske osvete. Sreski i okru`ni na~elnici obave{tavali supretpostavqene o kretawu emigranata i wihovom prebacivawu uranije pobuwene krajeve.� Od pojedinaca @. Milo{evi} pomiweMarka Prvulovi}a iz Novog Hana. �Ovaj Novohanac uìvao jegostoprimstvo ìteqa sela Rakovice, naro~ito vojvode StojanaPe{ova Rakovskog s kojim se sprijateqio i okumio. Qudima kojisu ~esto prelazili u krajinski okrug pripadao je i Anta Raji~i}iz Sala{a, nastawen u pograni~nom selu Bra}evcu, gde je bilosme{teno skladi{te municije�

35. O ume{anosti Stojana Pe{i}a i wemu pot~iwenih haj-duka, haramija i pripadnika Narodne vojske posredno govori i~iwenica da je zaje~arski ko~ija{ Ba|a Marinkovi} osu|en nasmrt pod optu`bom da je ubio kwaèva~kog pisara T. Aran|elo-vi}a i da je jatakovao hajduku Stojanu Jovanovi}u iz Vratarnice(Jak{a Dini}: �Dobrosav Petrovi} o svom u~e{}u u Timo~kojbuni 1885. g.� Razvitak, br.3, maj�jun 1972.) Na spisku Pe{i}evedruìne iz Makre{ke borbe 1862. g. Stojan ili Stojko Jovanovi}nalazi se na tre}em mestu, iza hvaqenog Jovana Miqi}a. Kako se

vidi iz saslu{awa u Kwaèvcu, S. Jovanovi} je bio pismen.Kaziva~i iz Zagra|a (Pavle Kosti}, zv. Tur~in) smatraju da suAra|elovi}a ubili zagra|ski hajduci koji su zajedno sa StojanomPe{i}em pobegli u Bugarsku.

36. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 1845-1926, Nova Evropa, Beograd, 1990.

37. Zaje~arci su u Timo~aninu od 31. maja 1890. g. imali pri-like da pro~itaju slede}u ocenu obelodawenog ustava i abdika-cije kraqa Milana: �Stvoriv{i novim ustavom nove i zdravije

uslove za politi~ki razvitak Srbije pod kojima }e kraq ubudu}ebiti samo kraq, pravi izraz èqa i nada narodnih, pravednisudija sva~ijih dela, kraq Milan }e se povu}i u gra|anskiìvot, preporu~iv{i svom jedincu da se ~uva samozvanih pri-

jateqa.�

Tre}eg maja 1890. g. u Timo~aninu je {tampana pesmica kojomse aludira na abdikaciju kraqa Milana:

� Qut iz dvora iza{o je svoga,

Vladar zemqe, naqu}en je jako,

Ne gledaju} ni desno, ni levo,

179



On u ba{tu od{eta polako.

Na licu mu i jarost i mr`wa,

Zami{qen je, ne govori, }uti...�

Pesma je potpisana sa �Pauk�

37a. Dok je Pa{i} bio u Rusiji, wegovi sledbenici i pro-tivnici u varo{ici Boqevac se vladaju prema uverewu da su uza-lud ìveli oni koji se brzo zaborave pa stoga nije ni trebalo dase rode. Na dan 1. januara 1890. g. kr~ma u Boqevcu bila je pre-puna. U op{toj galami svi su se trudili da zadive novinare kojisu se, kao i grupa seqaka, zadràli da se ogreju. U neko vremeu{ao je podgori~ki paroh Boca. Uz svu skromnost koja ga je krasi-la, videlo se da je on vrlo zadovoqan {to upravo dolazi iz pre-stonice. Op{ta situacija u zemqi je dobra, kaè otac Boca, alinarod nam ne vaqa. A {to ne vaqa? Po{to sve poti~e od poli-tike narod, naravno, ne vaqa zbog radikala jer su ga oni pokva-rili. Liberali, koje narod ne}e, su u stvari, pravi melem zanarod. Oni se zalaù da porez pla}a ko ho}e, a ko nema para, nemora. Sam otac Boca nije platio za {est polugo|a! A u skup-{tini � svi su to videli � milina je ~uti liberale dok govore,

jer iznad wih lebdi Sveti Duh. Tri dana i tri no}i moè ih

~ovek slu{ati sa uìvawem. [teta je, po wemu, {to vlada ne daono {to kraqevsko namesni{tvo traì od we. �E, kad vlada ne da

� onda vlada pada!� �Ako vlada pada, ne}e pasti narod iradikali�, uzvratio je jedan �~ove~uqak� poznatom strana~komdevizom, a zatim dodao: �Zli jezici, o~e proto, pronose glasoveda jedan, ba{ liberalac, ho}e da zavede slobodu s buxama i macka-ma, a mi kao prosti qudi bi rekli da se va{a sloboda isproba navama liberalima, pa ako va{a koà moè da otrpi 25 batina,onda neka se ona zavede u narodu.� Na to je otac Boca natakao ~itu

na glavu, promrmqao ne{to u bradu i oti{ao bez pozdrava.38. Timo~anin, list za narodne potrebe, vlasnik: Radikalna

stranka u Timo~koj Krajini. [tampan je u Zaje~aru. Prvi brojiza{ao je 6. jula 1889. g, a posledwi 19. decembra 1891. g.

39. U kwizi Srbija, zemqa i stanovni{tvo, Beograd 1909,svoje putovawe u Timo~ku Krajinu pod stare dane Kanic je ovakoopisao: �Dvadeset i prvog oktobra ujutro posetili su me zaje~ar-ski profesori i pro~itali mi ~lanak objavqen u Timo~aninu ukome se sa dobrodo{licom pozdravqa moj boravak u Crnoj Reci

i Krajini. Na rastanku sam wima i na~edniku od sveg srca zahva-lio za pa`wu kojom sam za celo vreme mog boravka bio okruèn

180



i zatim se sa inspektorom ̀ eleznica Janom Jiri~ekom odvezao dorudnika ugqa na Vr{koj ûki, odakle je trebalo po podne naqubazni poziv na~elnika general{taba Mi{kovi}a da produ-ìm za Radujevac s trenom koji je pripremqen za wega.�

40. Dragoqub Pavlovi} je u svom feqtonu Mila dao slikumalog zaba~enag grada sa prili~nom zlom voqom pravog mondi-

jaliste koji }e svoje {kolovawe nastaviti u Be~u, a politi~kukarijeru u Beogradu. Evo tog opisa: �Varo{ N. znamenita je sasvoje istorijske pro{losti, ali bi se ogre{ili o svetiwu isto-rije kada bi je se dotakli u svome pri~awu. Sada bi se malo imalo{ta o woj re}i. Kad ne bi bilo nekoliko dvokatnica sa balko-nima, nove crkve sa kubetima i {kole polugimnazije {to jesagra|ena kao i crkva, po pravilima nove arhitekture, i kaldrme

po kojoj ~ovek moè no}u vrat skrhati, mi bi je nazvali selom. Tovam je uop{te jedna od onih srpskih palanki, u kojoj ìve raznevrste }ifte i }iftice, gospoda i krupna i sitna, boga{tina isirotiwa, popov{tina i kalu|eri, povrh kojih sedi smirenivladika sa wegova ~etiri kowa i patriotskim trbuhom. Kadidete kroz varo{, vide}ete jedan kalambur od ku}a, koje su pobe-gle unutra i napoqe jedna od druge, du}ane sa }epencima i kro-vovima, {to izgledaju kao tirolski {e{iri uzane ulice sapr~varnicama, gde svakad sede po nekoliko bekrija da ju~era{wuzaradu stra}e, elem kao {to rekosmo, da nema one lepe crkve i{kole, da ne sretnete po koga sa cilinderom i rukavicama, ucrnom ruhu, rekli biste da ste u Astrahanu. Ako nije petak, onda

je u N. mrtvalo do zla Boga, vru}ina jer je leto pa ceo svet spavasem {egrta koji sede po }epencima pa klimaju nogama i mlatekowskim repovima te rasteruju muve sa cica i platna. A kad jepazarni dan � petak � onda celu pijacu zakr~e seqa~ka kola sasvojim proizvodima: stoji rika od marve i vika trgov~i}a koji seneprestano ispred svojih du}ana deru te dovikuju seqanke � ajde,sna{o, da pazarimo pamuka, najvori, ~ivita itd., tako da ~ovek

ne moè da pro|e od svetine koja se tamo gura.�41. Kolo jaha~a �Knez Mihajlo� iz Zaje~ara osnovano je 1890.

godine. Dvadeset prvog maja slede}e godine organizovane sukowske trke sa preprekama. Po broju prijavqenih kowa moè sevideti sa kakvim se potencijalom raspolaè u to vreme. U trci

jednogodaca u~estvovalo je 36 grla, zetim 47 dvogodaca, 21 trogo-dac i 9 ~etvorogodaca. Pobednik je bio kowi~ki oficir MilojeZdravkovi}, ali zbog pada su kowa sam je odlu~io da se nagradadodeli drugoplasiranom Milo{evi}u, marvenom lekaru.

42. Rezultati izbora u septembru 1890. g. prema Timo~aninuizgledaju ovako:

181



Mesto radikali liberaliVraògrnac 115 30

Vratarnica 151 20

Veliki Izvor 85 99

Brestovac 72 7Prlita 62 11Zvezdan 137 9

Gamzigrad 54 6

Zagra|e 144 1Nikoli~evo 85 13

Grli{te 281 1Metovnica 66 49

Trnavac 25 95

Grqan 148 38G. Bela Reka 164 2

D. Bela Reka 59 15Lubnica 71 16

Lenovac 101 6

Rgotina 34 10Slatina 15 58

Bor 68 0Bu~je 165 5

O{treq 147 5Kriveq 88 7

43. Mitrinolit Mihajlo je imao istaknutu ulogu u pripremipobune 1884. g. koja iz mnogih razloga nije uspela, a sve prepremeza weno intenzivirawe prekinute su na vest da }e Srbija napastiBugarsku. @arko Milo{evi} navodi: �Blagodare}i wemu, odSveslovenskog komiteta izdejstvovana je pomo} izbeglim radi-kalima dok su istovremeno prikupqena sredstva za novu narodnu

bunu. Sa 3000 dobivenih pu{aka trebalo je naoruàvati ~ete zaupad u Srbiju.� (@arko Milo{evi}: Iz Pa{i}evog izbegli-{tva1883-1885. g., Razvitak, br. 194-195, 1995.)

44. Pa{i} je kao pratilac kraqa Aleksandra (on tada ima 15godina), zajedno sa Jovanom Risti}em posetio od 26. juna do 16.avgusta 1891. godine Rusiju i Austrougarsku. Tada je razgovaraosa ruskim carem Aleksandrom III i austrougarskim carem FrawomJosifom.

45. Vasa Kazimirovi}: Nikola Pa{i} i wegovo doba, 1845-1926, Nova Evropa, Beograd, 1990.

182



46. Evo kako je u Krleìnoj literarnoj imaginaciji izgledaoPa{i} (i {ta je zna~io wegov izgled) u momentima kada mu seobratio Supilo: �Stoji pred Supilom Baja be{}utno i ledeno,sa svojim krupnim stara~kim tijelom, patriarhalnom bradom,

ribqim o~ima, lice bez izraza, lice vo{tano i prazno, nakitsvjetlucavi na bijeloj odwegovanoj gospodskoj ruci, àket,ìlet, zlatni lanac, prstewe, rubqe, cipele, potezi od pegle nahla~ama, sve na svome mjestu � uredno i nagla{eno ~isto.

Taj legendarni Baja slu{a gdje F. Supalo govori o nekakvomsrpskohrvatskom jedinstvu, o nekakvom jugoslovenstvu i misli usebi taj legendarni Baja o tom Austro - Kroatu: A {ta mu je opetto, to nekakvo wegovo crno � ùto jugoslovenstvo. To mu je opetta wegova Austrija izmislila, tu wegovu Jugoslaviju. Kakva

Judo�slavija? Kakvi [okci? da oni ne bi �teli da nas po{oka~e,kao onaj [vaba [troco iz \akova?�

183



SADR@AJ

PREDGOVOR 5

NA POÊTKU BE[E � SEOBA 9

CRNA REKA ILI TIMO^KA KRAJINA 11Duboki planinski koreni 13Sultanovi popisiva~i u Crnoj reci i stale{ke

podele u XV veku 15Izneveravawe dràvnih i zakonskih garancijau XV i XVI veku 18Katoli~ki zlo~in nad balkanskim pobednicima 21Kara Pan~ina gerila i novi ratovi 28Pogibija Klevenhilerovog bataqona 30Samo ratnici i gerilci � bra}a Veqko iMilenko Petrovi} 31

Na isto~noj granici 38Sevastopoqske zvezdeNevoqe Ali�Rize. Rakova~ki kamen i Makre{ 46

PA[I]EVI PRETHODNICI 52Svetozar Markovi} 52Adam Bogosavqevi} 55

DETIWSTVO I [KOLOVAWE NIKOLE PA[I]A 61

184



PA[I]EV POLITI^KI INDIVIDUALITET 65Fatalisti~ki re~nik W. V. (�Furija i Crvi}�) 71Timo~ka buna 72

Pop Marinko Ivkovi}, Quba Didi} i Aleksa Stanojevi} 75Zavera u emigraciji 82Srbija kao Pa{i}eva zvezda vodiqa 86Posledwa kraqeva ofanziva 93Povratak i nove zamke i te{ko}e 96Demokratija na papiru 100Za obnovu dràvne mo}i 102Pa{i} u ulozi premijera 105

Raskid sa narodnom vojskom 105�Ako vam smetam bacite me u more� 108

Zaje~ar posle izborne pobede 110�Birajte onog kog }e va{a savest da potvrdi� 112

Kanic u Timo~koj Krajini. Prva uzvra}awaopozicije 113Prva skup{tinska interpelacija pokrenutaod timo~kih poslanika 115

Proma{aji Gen~i}eve lokalne politike 117Lokalna samouprava u Zaje~aru 118

Potere i zakon protiv hajduka, odmetnika,

kriminalaca i lopova 120Se}awe na zulum begova Fren~evi}, odbrana

Crnore~kog okruga 122Buxet Kraqevine Srbije, te{ki dani \or|a Gen~i}a 124

Porodi~ne intervencije za odane i prve vestio zaveri protiv kraqa Aleksandra 128�Omladina� u kafani �Kukavica� 130Lokalna razra~unavawaKanic u Timo~koj Krajini 132Rasprava o smrti Adama Bogosavqevi}a.Primeri vojne birokratije 134Obra~un sa sve{tenikom Milanom Panteli}em.

Zaje~arci protiv kraqice Natalije 136

185





Autor sa zahvaquje sponzorima koji su pomogliobjavqivawe kwige:

FAKULTET ZA MENAXMENTZaje~ar

@ITOPROMETZaje~ar

VID - OPTIKA FILIMONOVI]Zaje~ar

VELEPROMETZaje~ar



Miodrag DIMITRIJEVI]

NIKOLA PA[I] U HODU ISTORIJE

Izdava~

kreativna radionica

Kru{evac

Za izdava~a

Mr Nenad @ivkovi}

Urednik

Radmila @ivkovi}

[tampa

�Grafomed� � Aleksandrovac

Tira`

300

Marketing

tel: 037/460-216

e-mail: kiria(ptt.yu



CIP Katalogizacija u publikaciji

Documents

M Dimitrijevic - Nikola Pasic u Hodu Istorije