SADIK IDRIZI ALJABAK

LOŠE IŠARETI( NEPOGODNI IŠARETI )

by Aljabak ®

Dragaš 2002.

by Aljabak ®

Izdavač :’’ALMANAH’’ Podgorica

Recezent :Husein Bašić

Lektor :Vejsel Hamza

Prevod i prepjev :Autor

Prepres :Vejsel HamzaHamid Isljami

Tiraž :500 primjeraka

Štampa :GORAGRAF

by Aljabak ®

Ova knjiga je napisana tokom 1998.godine i bila je pripremljena za štampanje u februaru

1999.godine. Zbog rata na Kosovu, mnoge stvari su odložene.

Autor

Ako si zabrajf babofci, će bideš zabrajen.( Ako si zaboravio pretke, bićeš zaboravljen. )

Mesud Islamović

Redosled pesama nije kao u knjizi koja je štampana u Dragašu 2002.godine

Prepisao : Admir Idrizi Aljabak ®

Kruševo 2008.godine

by Aljabak ®

Azil

Ako idete svi( a viđim ste trnalje )Koj će zborne jezik našDukat istenčenOt babovci začuvanVo godine mlogo poteške.

Ako izbegate sviDženazina koj će ispratiDu grobišta parosaneKoj će dava ime cvećinamVo ljivade pokraj reka.

Svi ako idete( ka što ste trnalje )Sokaci će se zagajljujetPesna koj će im puje.

Zavrti se ( i poljaj nas )

Rebro sme tvuje SkršenoSo bokandže klocano.

Faša sme tvua DeljnataOt koža tvua odrana.

Jetim sme tvojZaginatOt matere ne tražen.

Ruka sme tvuaPruženaAlaf ne učineta.

Opulji se jenošKa Te moljimeOpulji se i poljaj Ka ti ofkame.

Azil

Ako odete svi( a pošli ste već )Ko će zboriti jezik našDukat istančanOd djedova čuvanU godinama preteškim

Ako pobjegnete sviDženaze ko će ispratitiDo mezarluka zapuštenihKo će cjetovima nadjevati imenaU livadama pored rijeka.

Svi ako odete ( a krenuli ste već )Sokaci će biti zamišljeniPjesme naše uzaludne.

Okreni se ( i pogledaj nas )

Rebro smo tvoje SlomljenoBakandžama udareno.

Dio smo tvojOtkinutSa kože tvoje odrane.

Jetim smo tvoj IzgubljenOd matere otrgnut.

Ruka smo tvoja

by Aljabak ®

PruženaDo sada bez halala.

Okreni se makarDokle molimoOkreni se i pogledaj Kako plačemo.

Sajbijina jazija

“ Ga dovršiv ovaja hubava džamija Ahmed – aga vo godina 1238.godine ka šo bila naprajena 688.godine po Hidžra, i tarih ostaj “( Nišan ploča na džamija vo Mljike Gora )

Zastanuje soluk pret belojna tvuaZastanuje soluk pret hubajna SajbijinaZastanuje soluk pret kornoji našeZastanuje soluk ...

So vekoji se štekaje na pišanica našaDur se vrtime poljeka za ke Hubavi JedenŠo ni go kradet od očiŠo ni go pudet od srcina ...

Babovci naše i nane vo krpe zatutkane Po tavani so godine kriljeSve naše stare nišani.

A mije ne sme zn’lje ( i ište ne zn’me )Jazija nihnaSve du denešen denNe čuvala od zaginatica.

Druge da te imaljePesme du nebo bi ti pualje

A Tebe( kusur ne ni fačaj )Ti ostanujetMuje nekoljko lafoj sirote.

Božanska jazija

“ Prepravio ovu veleljepnu džamiju Ahmed – Aga u godini 1238.godine kao što je bila sagrađena 688.godine po Hidžri, i tarih joj reče.“( Nišan ploča na džamiji u selo Mlike Gora )

Zastaje dah pred bjelinomZastaje dah pred božanskom ljepotomZastaje dah pred našim korjenimaZastaje dah ...

Vjekovima kidišu na našu sudbinuDok se tromo okrećemo BoguKojeg nam kradu iz očijuKojeg nam istjeruju iz srca.

Naši su djedovi i naneU krpe umotanePo tavanima dugo skrivaliSve naše drevne nišane.

by Aljabak ®

A mi nismo znali( i još ne znamo )Da nas je njihova božanska jazijaDo današnjeg danaSačuvala od bezimenosti.

Drugi bi da te imajuPjesmom do neba slavili tvoju ljepotuA Tebi( oprosti našoj skromnosti )Ostaje samo nekoliko Mojih ubogih riječi.

Tragoji šo svitkajet(Slušajeći pesna Jusuf i Džemilja)

1.Svakua godinaCrešne prve ka zretPo sokaci i kaldrmeTrinčet đerdani i dukatiKupeneNa pazari prizrenskeIšte se šeta senka DžemkinaSve i se čini( vo vrbe skrijen )Beljki Jusuf ga čeka.

2.Dve duše vrzane Nikoga nema da ljetnet

Ot mreška mlogo je poteškoVo pesna da se vljezeI tuje Du kraj DunjaDa se ostane-

3.Kakva im čujem glasKakva sljizajet za ke rekaČujem meko ke šepotetVo temne noćojiViđim po sebeTragoji svitkarljive ostavaje !

4.Samo jeden bif Jusuf – hadžijaTakvogo muža Gora ne će rodiOn nikoga Ne turi DžemiljaSamo ga pratifVo pesna nikoga nedopuana ...5. Jena bila DžemiljaNa krečoji nejzineKošute k’skan se činetSamo nejzi bilo pišano Duak da digne dva puta

Svijetleći trag( Po motivima balade Jusuf i Džemilja )1.Svake godineSa prvim trešnjama Po sokacima i kaldrmamaZveče đerdani i dukatiKupljeniNa prizrenskim pazarima.Još se šeta senka DžemkinaSve joj se čini( u vrbama skriven )

by Aljabak ®

Jusuf je možda čeka.

2.Dvije duše vezaneNikada neće poletjetiOd smrti mnogo je teže Ući u pjesmu i tamo Do Kijametskog dana Zajedno ostati.

3.Kao da im čujem glasKao da silaze prema rijeciČujem im mehki šapatU noćima bez snaVidim ihKako svjetleći trag ostavlja ljubav !

4.Jedan je bio Jusuf – hadžijaTakvoga muža Gora više ne rodiOn nikadaDžemilju nije ostavioPoslao ju jeU pjesmu nikad nedopjevanu.

5.Jedna je bila DžemiljaNa korake njeneJoš su košute ljubomorneSamo je njoj bilo suđenoDa joj duvak dvaput podignuSamo Jusuf mogof Svatoji tuđeNazač da vrati.

6.Crešne beliceČekajeBerači dremljiveMesečina je na umot

Će iljezet šetači trajljive ...

7.Poslje Jusuf begafDu polje solunskoDu putoji i pasištaAnadolske ...Zabrajf So ljuđi i da zboriOd svirlje i tupani Vo postelja panuaf.

8.Dejke i bečari Rastet du neboJusuf i Džemilja vo pesnaTake je na Ovaja DunjaSve hubajne Vo son ljetinajet.

Samo je Jusuf mogaoSvatove tuđe Natrag vratiti.

6.Trešnje bjeliceČekajuUsnule beračeMjesečina se nada

by Aljabak ®

Šetačima bešumnim.

7.Poslije je Jusuf bježaoDo polja solunskihDo puteva i pasišta Anadolskih ...ZaboravioDa s ljudima zboriOd zurla i tapanaU postelju je padao.

8.Devojke i momciRastu do neba Jusuf i Džemilja u pjesmi zaspaliTako je na Ovom SvetuSve ljepote U san otprhnu.

Zabrajene hubajne

Ne stavajeVo redoji nove ( ka nekoga )Za šiše zitinRebra kršime.

Svakoj akšam Glave prazne ni sipetSo lafoj gn’sne Ne meretKoljko brgo sebe zabravame.

Vo ogin Jope ne frljajeOt goljeme hubajne Glava ne digame.

Sirat Ćuprija

Cef vek našMos ka vlaknoSvakua troška ljepSo oči izedena.

Na umot sme BeljkiNa Taja DunjaPoljesno će projdeme.

Cef život naš čekanjeVakat da uzdrePret da stigne noć( elji da pane )So gajljina utepane.

Zaboravljene dobrote

Guraju nasU redove nove( kao nekada )

by Aljabak ®

Za flašu uljaRebro lomimo.

Svake večeriPrazne glave nam puneRiječima gnusnimNeprestano mjereNašu zaboravnost.

Opet nas U vatru bacajuOd prevelike dobrote Glave ne dižemo.

Sirat Ćuprija

Cijeli vijek našSirat ćuprijaSvaki zalogaj hljebaOčima pojeden.

Jedino je nada Na našoj straniMožda ćemo ljepše proći Na Onome Svijetu.

Cijeli naš život čekanjeDa vakat sazriPrije nego što noć stigne( ili padne )Brigama dotučeni.

Nevernici

Ibadet Iblisu činetOt koža svuaLjesno bi izbegalje

Mlogo tenkoBabojna svua čuvaje.

Temne noćoji ge mametPo putišta prazneOči nemaje za darojiOt Gospoda šo stiginaje.

HaterNikakof ne zn’jetHubajna Ot srca zatvoreneNikoga ne vniknala.

Ogin im je ( ka Iblisu šer )Mamenica neprojdena.

Loš sahat

Težok vakat za pesna Težok vakat za smijeneVakat samo da se trajeVakat da se trpi i tegneVakat da se svakoj laf zbornat Staj na jezikI hubavo izmeri.

Ofetvelje denoji i ljuđiOfetvelo neboSrpoji hrđa fatiljeZrno vo zemna ne sme frljiljeNive – ljedineK’vnet oraći zabrajene.

Deca naše Alaf ne ni činetBeljki došof Loš sahat.

Nevjernici

Ibadet Iblisu čine

by Aljabak ®

Iz sopstvene kožeLahko bi da pobjegnemoSasvim tankoDjedovinu svoju čuvaju.

Tamne noći ih mamePutevima praznimOči nemaju za daroveŠto od Tvorca dolaze.

Hatar Nikakav ne znajuDobrotaIz srca njihovih Nikada nije iznikla.

Vatra je njima( kao Iblisu šer )Neprolazna zabluda.

Vakti sahat

Težak vakat za pjesmuTežak vakat za osmijehVakat samo za mukVakat za trpnju i strahVakat da se izgovorena riječStavi na jezikI dobro izmjeri.

Istrošili se dani i ljudiIstrošilo se neboZahrđali srpoviZrno u zemlju nismo baciliNjive – rudineProklinju orače nezahvalne.

Djeca naša Oprost nam neće datiUzalud čekamo u nadi Možda je ovo vakti sahat.

Otvorene išareti

Svekede loše išaretiNa neboI na zemnaNa trava i vo vodaČudne išareti noćaNehubave išareti vo sonSvakoj den poven so išareti.

Dur pije kave so babetaI komšija spomina išareti.

Na pladno Vuci vo selo sljizajeSo godine proljeć nemameNe traži pogoljem dertKa si pofukara od fćera.

Beljki s’nce i zvezde Praćaje druk urnek išaretiAma koj je toja Šo će ge razbere.

Samo deca gajlje nemajeS’nice vljećet po sebeI hodet po nof put.

by Aljabak ®

Jasni išareti

Svugdje zlokobni išareti Na nebuI na zemljiNa travi i u vodiHrđavi išareti noćuNepogodni išareti u snuSvaki dan pun išareta.

Dok pije kahvu sa mojim babomI komšija pominje zle išarete.

U podne Vuci u selo silazeGodinama za proljeće ne znamoIma li većeg dertaAko si gora fukara no juče.

Možda sunce i zvijezdeŠalju drugačije išareteAli ko je taj Što će ih razabrati.

Samo se djeca ne osvrću na njihU svoje sanke uprežu naduI kreću na novi put.

Fesat

Kakva se gotvi nekoj fesatDu sega nevidenNekuje hulavštine insanskeNa videlo iljizajeGlave navenatePokraj nas zaminujet.

Kakva ugursuziOro igrajetCrno oro DedžalovoDževap ne im se davaSo krečoji pojako tropkajet.

Kakva denoji brgo umiraje Pret da se razbudime Šejtanove družineUgotveneZa rabota se faćaje.

Kakva se gotvi nekoj fesatDu sega neviden.

by Aljabak ®

Fesad

Kao da se sprema neki fesadDo sada neviđenInsanske budalaštineNa vidjelo izlazeProlaze pored nas Glave sagnute.

Kao da ugursuziKolo igrajuCrno kolo DedžalovoDževab im se ne može datiKoraci im sve bučniji.

Kao da dani brzo umiruPrije nego se rasanimoŠejtanove družineSpremnoRabote svoje hvataju.

Kao da se sprema fesadDo sada neviđen.

Sve noćoji naše ljičet na pajačina

Za inajet vek ne se vekujeZa inajetČujek ne se bidujeHaram je sve šo nemalo kraj.

Noćoji ukradeneSve pojće ljičet na pajačinaZabravane nake sebe ne vljeće Vo son ostanujetSve pogoljeme dl’bočine.

Sve pesne naše stareUdaraje duša mohojnaSo k’skan goljem ge čuvame Ni kažujet putoji izbrkane.

Du deneska Jetimi se nasiteneDu deneska ...

Duše tvrde presipaneDu deneska ...Kijamet je pret porta.

by Aljabak ®

Sve naše noći liče na paučinu

U inad se vijek ne pretačeZa inad seČovjek ne postajeHaram je sve što nema kraja.

Noći ukradeneSve više liče na paučinuZaborav nas sebi vučeNepregledne dubineU snovima ostaju.

Sve pjesme naše turobneNa memlu mirišuLjubomorno ih čuvamoPuteve nam stradatničke kazuju.

Do danasJetimi su bez radostiDo danas...

Tvrde duše utučeneDo danas...Kijamet na vratima.

Ljeptarci trčet po senka svua

Toljikava težava vo sebe nosime Ot rados sve podaljekoNoćoji brgo doiđajeSve pojće za drugogo živujemeA ne zn’me da je take.

Ne traži ime za denOt pladno šo započnujeI samo šo se čeka Ne traži gajret ot togua Sebe šo ne orahatif.

Ljeptarci trčet po senka svuaA ljuđi ...( sve vreme )Begaje jene ot druge.

Jegulje se vraćaje

Vo vakat ka uzdirame Zanesene i trajljiveIdujeme po daljećne svetoiTražejeći more bes krajojiAma svejeno( ka jegulje )

by Aljabak ®

Se vraćame na kajnaci ot mlados.

So glave vo torbaSe šutkame po bela dunjaTražejeći reka bes izvoriA pret nas Zavrzane umojiPutoji zaginate ni kažujet.

Po devet hubave BajramiEvljat svoj ne viđimeTražejeći nebo bes oblaciI sabah bes želaneAma jope ( najz’đno )Se vraćame Na svuje nekoga zaginate kornoji.

Leptiri jure za svojom sjenkomToliku težinu u sebi nosimoDalje od radostiNoći prebrzo dolazeViše za drugoga živimoA ne znamo da je tako.

Ne traži ime za danŠto od podneva počinjeKoji se samo čekaNe traži gajret od onogKoji sebe nije utješio.

Lepriri jure za svojom sjenkomA ljudi ( svo vrijeme )Bježe jedni od drugih.

Povratak jegulja

U doba prve zrelostiZaneseni i mirni

Odlazimo u daleki svijetTražeći more bez obala Ali se uvjek( poput jegulja )Vraćamo na izvor svoje mladosti.

Sa glavom u torbiLunjamo po dunjalukuTražeći rijeku bez izvoraDok pred nama koračajuZavezani umoviI puteve nam razroke pokazuju.

Po devet radosnih BajramaEvlad svoj ne vidimoTražeći nebo bez oblakaI prvo jutro bez plačaAli se ipak ( na kraju )Vraćamo Davno sahlim korijenima.

Bogumilska prikažna

Hodalje uplašene nis noć i m’gla.Ka se zadenilo, bilje zaprene.Potamo ne moglje.

Čujek vo trafka zagljedan( Sajbiji najmif )Begajeći ot straI mreškaVo karpa mesto traži.

Jezik vo grlo Ka će ti presečetĆe zabrajš koj siI ot kuje putoj dalječneBabofci tvuje trgnalje.

by Aljabak ®

Će ostane samo kamen na doš( nišan ka kolo naprajen )Ostanujet k’vnatice SiroteI lafoj nerazbrane.

Toga će razbereš Du BogaNajbrgo će stigneš zatrajenBes arkaČelo na zemna ka panuje.

Će razbereš Hubajna nikoga ne umira I ot ka će ideš Sve denoj Bes boja ostanujet.

Bogumilska bajka

Dugo su putovali kroz noć i magluTiho i uplašenoKad je svanulo, bili su iznemogliDalje nisu mogli.

Čovjek u travku zaljubljen( Bogu najmiliji )Bježeći od straha i smrtiZaklon u kamnu traži.

Kad ti jezik u grlu prerežuZaboraviš ko si I odakle su tvoji

Puteve daleke izabrati

Ostane samo kamen na kiši( nišan krugom uobličen )Ostanu kletveUboge i riječi nerazumne.

I shvatišDa se do Boga Najbrže stigne skrušenoI bez pomoćiKad čelo zemlju dodirne.

ShvatišDa ljepota ne umireI da poslije rastankaSvi dani bez boje ostaju.

Vake ne bidujeSafetu

Bajrami zaminujetPo nebo Tearina tragoji ostavajeSvakoj haber ot tebeOdamno zaginaf.

Majka s’vze prefrljujeVo teške sonojiSve blage muhabetiZa utre se arnišane.

Vreme bes tebeFaća debela pajačina

by Aljabak ®

Dženazina ne se brojetDeca za babeta često prašujetVake više ne biduje.

Godine zat tebeI godine pret tebeNe se plaćajet so pesna naručenaNa svadba gornosevska.

Ovako ne bivaSafetu

Bajrami prolazePo nebu Leteči tragove ostavljajuSvaki haber od tebe Odavno je izgubljen.

Majka suze premještaU san nerođeniSve slatke razgovoreZa sutra odlaže.

Vrijeme bez tebeHvata gustu paučinuDženaze se ne brojeDjeca za oca stalno pitajuOvako više ne može.

Godine iza tebe I godine pred tobom Ne mogu se platitiPjesmom naručenomNa svadbi goranskoj.

Breza

Tri zime k’tne sarajevske( vo muharebe )Izmrznuaf Kadro so familjijaVo stara kuća na Čengić – VilaA pot pendžer vo bašća Mu rasla breza Ot Gora nekoga donesena.

Mlogo puta trgnav so sekira

by Aljabak ®

( i toljko puta zastanav )Pišman biduafBreza mu bila Sve što imaf Ot star memlječet.

Idaf pot granateRano sabahaljeKoren nekoj da doneseZa vnučića smrznateOdaf vežan Po dva sahata i pojče.

Tri zime k’tne sarajevskeUmiraf i se kočanif KadroNa Čengić – VilaI debaf Breza nekoj da ne mu ga preseče.

Breza

Tri hladne sarajevske zime( one ratne )Smrzavao se Kadro sa familijomU staroj kući na Čengić – viliA pod pendžerom u bašći Rasla mu je breza

Iz Gore nekad donjeta.

Mnogo puta je krenuo sa sjekirom( i isto toliko puta zastajao )Pišmaneći seJer breza mu je bila Sve što je imao Iz starog zavičaja.

Išao je pod granatamU sabahDa korijen neki doneseZa unuke promrzleIšao je natovaren po dva sahata I više.

Tri teške sarajevske zimeUmirao je i smrzavao se Kadro Na Čengić – vili I pazio Da mu brezu neko ne posiječe.

Vije ne zn’te

Vije ne zn’te Koljko je teško

by Aljabak ®

Ka će ostanet Grobišta odgradene.

Vije ne zn’te Kakok je ka ostanujetVoćke neobrane I kaldrme vo dvoroji zarastene.

Vije ne zn’te Zaš babofci naše Vo son toljko se plašiljeI zaš du kraj Dunja begalje.

Vije ne zn’te ( beljki je take i pohubavo )Zaš denoji naše Ka nis m’gla zaminujet.

Vi ne znate

Vi ne znateKoliko je teško kada ostaneMezarje odgrađeno.

Vi ne znateKako je teško kad ostanuVoćke neubraneI kaldrme u avlijama zarasle.

Vi ne znateZašto su djedovi našiU snu beskrajno strahovaliI zašto su Do kraja Svijeta bježali.

Vi ne znate( možda je tako bolje )Zašto nam dani Kao kroz maglu prolaze.

Careva češma

by Aljabak ®

Lani vo ljeto Ot Stambol dalječenVo selo stigna jen deljikanljija Go pratif baboVoda da mu nasipe na Careva češma.

Čekajeći Babo nabrafJene tespije godineZa postelja vrzanSo nedelje nikomu ne zboriMljeko ot pilje da posaka Deca će mu donesetOkolo nego Dokturi ot noge panujet.

Za ke pendžer zavrtenNišto ne sakaSamo traje i želaPo nekoga prašujeProljeć a puknaf Vo Gora daljećna i sama Vo son nekoga zaginata.

Takva je Gora Daljeko ot na ( i bes na )Ni duša kolaj ne iljiza.

Careva česma

Prošlog ljetaIz dalekog StambolaU selo stiže mladić nepoznatBabo ga poslao Da mu donese vode sa Careve česme.

Čekajuć' ga Babo nakupio Veliki tesbih godinaZa postelju vezanNedjeljama nikome ništa ne zboriI mlijeko od ptica da poželiDjeca bi mu donjelaOko njega Hećimi s nogu padaju.

Prema pendžeru okrenutNišta ne želiSamo ćuti i plačePonekad upitaDa li je puklo proljećeU Gori dalekoj i samojI u snu nekad izgubljenoj.

Takva je pusta GoraDaleko od nje ( i bez nje )Ni duša lahko ne izlazi.

by Aljabak ®

Vrbe vo sonoji

Na Sever RasfrljaneVo son faćame vrbe od memlječetPutoji dalječne Nikako sebe da izedet.

Pojće činiTrajenje naše Ot sve lafojiNis veter šo frljaje.

ZaginateVo kuća studenaDenoji tuarime so gajljina.

Na Jug Vreme hodi zanazačLjeptarci ime nemajLaf azilSe šutka I decam kros usta.

Vrbe u snovima

Na SjeveruRazbacaniSanjamo vrbe zavičajnePutevi dalekiNikako sebe da pojedu.

Više vrijediNaše ćutanjeOd njihoveBeskrajne brbljivosti.

IzgubljeniU hladnim stanovimaBrigama tovarimo dane.

Na JugVrijeme protiče unazadLeptiri ostaju bez imenaRiječ azilVrti se I na dječjim usnama.

by Aljabak ®

Crne piljića ( kobari )

Svakua godina rano vo proljećKe nas stiginaje crne piljića Donesujet tuga i ostavaje boljkeMajke će okaharetDejkem um će presečet.

Svakua godina kros rascvetanoSkoka kukajicaPojako od pesnaSe špota na pišanica naša Ot kua ne možeme da izbegame( i da nejčeme ).

Svakua godina vo isto vreme Ke nas stiginaje crne piljića I kobet Nebidnica.

Dalječina ne se trpi V.B.

Ne zabravajPokraj mos strarujet( vo kruk zatutkane )Duša udrajet đevreci skopske.

Ne zabravaj Među dve ruke naše

Pružene Jen vek ot dalječina.

Ne zabravajJoš te tražim Vo šuma jelova Ot s’bota jena du druga.

Ne zabravajI prašaj se još jenošA može Sever Nekoga Jug da bide.

Crne ptice

Svake godine u rano prolećePohode nas crne pticeDolaze da najave tugu i ostave bolDa majke ukahareI devojkama nadu utule.

Svake godine kroz behareSkakuće kukavicaNadjačavši pjesmuRuga se našoj sudbiniOd koje ne možemo nikud( i da nećemo ).

Svake godine u isto vrijemePohode nas crne ptice Sluteći Vječni Nemir.

Nepodnošljiva daljina

V.B

Ne zaboravi

by Aljabak ®

Pored ruševina starog mosta( u krug pretvoreni )Još mirišu đevreci skopski.

Ne zaboraviIzmeđu naše dvije rukeIspruženeCijeli vijek nesnosne daljine.

Ne zaboraviUzalud te tražimU šumi jelovoj Od subote jedne do druge.

Ne zaboraviI pitaj se još jednomMože li Sjever Ponekad Jug da bude.

Reka i ti

Vo dalječina zavitkana Dretiš reka PlaninskaDa zatraje.

Begajeći Vo vreme tesnoOstavaš prašanjeJoš koljko puta će panujemeVo život uplašen.

Zaprena Ot pusto čekanjePružuješ rukaReki šo ne te sluša.

Reka

Ot ka te zn’m nadignata

Kradeš sonPiljićam ot memlječet.

Ot ka te zn’m razlajenaNe ostavaš Noć i den da se izmiret.

Du sega ti som veruafDa zn’šAmanet da čuvaš.

Sega mi je sve jenoNoćeska možešDa iljezeš ot korito.

Rijeka i ti

Daljinom umotanaNagovaraš rijekuNa nejasnoĆutanje.

Bježeći U vrijeme tjeskobaPrerastaš u pitanjeJoš kolikol padova U životu paničnom.

Umorna Od pustog čekanjaRuku pružašRijeci neposlušnoj.

Rijeka

Oduvjek hvalisava

by Aljabak ®

Kradeš san Pticama zavičajnim.

Oduvjek razmaženaNe pristaješDa se pomire noć i dan.

Dugo sam vjerovaoZnaš jedina Tajnu da sačuvaš.

Sada mi je svejednoNoćas možeš Da promjeniš korito.

Čekajeći kraj

Ot fčeraS’nce ostana bes bojaGoljema dalječinaDuša ni trujeSve pobrgoNa ke kraj hitame.

Ot deneska Sve šo bilo tvujeŠo imalo duša i bojaPepef sega grlji.

Ot utre( ako ne čekaš nikogo )Vek – kuća bes pendžeriS’nce – boja zaginataKusur ne faćajDalječina Sve pojće ne utepuje.

Čekajući kraj

Od jučeSunce je ostalo bez bojeBeskonačna daljinaDušu nam trujeSve bržePrema kraju hitamo.

Od danasSve što je bilo tvoje Što je imalo miris i bojuPepeo zauvjek grli.

Od sutra( ako nikoga ne čekaš )Vijek – kuća bez prozoraSunce boja izgubljenaOprostiOpasna daljinaSve nas više ubija.

by Aljabak ®

O piscu

Sadik Idrizi Aljabak rođen je 1954.godine u Kruševu (Gora, Kosovo)Završio je književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju. Piše poeziju i prozu. Bavi se naučnim radom i publicistikom.Profesor je na Edukativnom fakultetu u Prizrenu.Prevodi sa albanskog, makedonskog i engleskog jezika.Objavio je knjige : Madžir – Muhadžirluk ( 1997 ), Gora – daleka i sama ( 2004 ).

by Aljabak ®