ГЕОГРАФИЈАlogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-geografija5-6logoskatalog.pdf · Комплет Комплетније Компетентније ГЕОГРАФИЈА

КомплетКомплетније Компетентније

ГЕОГРАФИЈА

Уџбеничкикомплети

2019/20.

5. И 6.Р А З Р Е Д

www.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rswww.logos-edu.rs


ПРЕМА НОВОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ НАСТАВЕ И УЧЕЊАсавремени штампани и дигитални уџбеници


Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

С поштовањем,Небојша Орлић

директор

5. 6.разред разредНОВО!

Представљамо вам каталог уџбеникa географије за 5. и 6. разред Издавачке куће „Нови Логос” написаног по новом Програму.

После десет година постојања у понуди имамо више од 300 успешних наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике...

С квалитетним материјалима за географију које имамо у понуди за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност.

Развијање различитих вештина и основа апстрактног и критичког мишљења.

Грађење позитивног става према предмету и учењу.

Примена знања и решавање проблема у свакодневном животу.

Подстицање радозналости, истраживачког и аналитичког духа и упорности.

Школска година која је пред нама доноси низ промена и иновација у настави.

У складу с новим тенденцијама дигитализације наставе, припремили смо и дигиталне уџбенике који ће унети велике иновације у наставу.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера са којим је рад успешнији, лакши и пријатнији. Наша издања и наша подршка учиниће вас јаким за све изазове који су пред вама.

Дигитални уџбеник Дигитални уџбеник

Приручник са дневним припремама

и е-приручник за дигиталну наставу

Приручник са дневним припремама

и е-приручник за дигиталну наставу

Уџбеник Уџбеник

Петнаестоминутни тестови за проверу

знања ученика


знања учениказнања ученика знања ученика

Рељефна карта 3D модел

НАЈВИШЕ НАСТАВНИКА

ОДАБРАЛО ЈЕ УЏБЕНИК

ГЕОГРАФИЈА 5 НОВОГ ЛОГОСА

У ШКОЛСКОЈ 2018/19. ГОДИНИ

НОВО!

РАЗВИЈАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА

При обради нових садржаја треба се ослањати на

постојеће знање и искуство ученика и настојати да ученици исказују своје

мишљење и износе закључке.

МЕТОДЕ РАДА

Избор метода и облика рада зависи од наставних садржаја и

предвиђених исхода, али и од специфичности одређеног одељења и индивидуалних

карактеристика ученика.

ОСТВАРИВАЊЕ ИСХОДA

Исходе треба посматрати као циљ којем се тежи током школске године. Приликом

планирања наставе исходи се остварују кроз

различите активности.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ

Доноси две групе новина – промену у садржају и

промену у приступу. За сваку тему изучавања наведени су

исходи који се остварују након обраде њених

садржаја.

НАСТАВНА СРЕДСТВА

За квалитетан наставни процес, осим

конвенционалних наставних средстава, дигитални

уџбеници нуде разноврсне материјале корисног

садржаја.

ЗАЈЕДНО

С НОВИМ ЛОГОСОМ

У СУСРЕТ НОВОЈ

ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

Успешно реализујте наставу у

5. и 6. разреду


знања ученика

Уџбеник

5.разред

3.ПЛАНЕТА ЗЕМЉАИако живимо на Земљи, да ли смо се икада запитали

колико је заправо познајемо? Знања која нам географија

пружа помажу нам да боље разумемо природу и друштво,

побољшамо услове за живот и сачувамо планету.

• облику Земље и структури њене површине,

• Земљиним кретањима,

• унутрашњој грађи и рељефу,

• ваздушном омотачу,

• водама на нашој планети и

• биљном и животињском свету.

У овом поглављу сазнаћеш о:



Уџбеник који својим садржајем омогућује пројектно, проблемски и истраживачкибазирану наставу географије.

Обилује великим бројем питања и задатака у вези са основним текстом, која су намењена провери разумевања прочитаног (Геосазнање).

Садржи питања намењена анализи фотографија или илустрација (Геофокус), као и активности намењене групном раду, којe ће допринети заштити животне средине.

Уџбеник садржи занимљиве задатке за проверу знањанакон лекција, обележе на три нивоа сложености захтева.

ТЕСТ – ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ Након поглавља или веће целине налази се тест са задацима на три нивоа сложености захтева за самопроцену усвојеног знања, с датим решењима на крају уџбеника.

ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉАСВАКО ОД ТРИ ПОГЛАВЉА ЗАПОЧИЊЕ

ЗАНИМЉИВОМ ПРИЧОМ О ЗНАЧАЈУ НАУЧНИХ ОТКРИЋА ЗА СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ЧОВЕКА

ВАСИОНА

30

ГЕОФОКУСРазмисли. Зашто је Месец који видимо са Земље различитог облика и величине?

Месец, Земљинприродни сателит

Халејева комета1986. године

Астероидни појас налази се близу Марса: астероиде разних величина покреће привлачна сила планета.

Током проласка комете кроз Сунчев систем, њена глава увек је окренута према Сунцу.

ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈА

Многи кратери на Месецу носе називе по познатим светским научницима. Најпознатији је Њутнов кратер, чија дубина износи 7.250 m. Неки кратери названи су по српским научницима:Милутину Миланковићу, Николи Тесли, Михаилу Пупину и Руђеру Бошковићу.

Мала тела Сунчевог системаАстероиди су хладна небеска тела мања од планета и сателита. Изгледају као камене громаде неправилног облика које круже у Сунчевом систему. Велики број астероида налази се између Марса и Јупитера. Често се крећу по путањама неправилног облика.

ГЕОМАТИзрачунај. Kада ће Халејевa кометa поново бити видљива на небу?

Комете су хладна небеска тела код којих се разликују глава и реп. Састављене су од залеђених честица прашине, комада сте-на, гасова и воде. Када се приближе Сунцу, од гасова се образује њихов реп. Због тога се у народу називају звездама репатицама. Позната је Халејева комета, која се појављује на сваких 76 година, а последњи пут виђена је 1986.

ГЕОБИБЛИОТЕКАПосети интернет страницу и сазнај више података о Халејевој коме-ти: http://elementarium.cpn.rs/teme/halejeva-kometa/

НА ПОЧЕТКУ СВАКОГ ПОГЛАВЉА/ТЕМЕ НАЛАЗИ СЕ КРАТАК ОСВРТ НА ГРАДИВО КОЈЕ

СЕ ОБРАЂУЈЕ У ТОМ ПОГЛАВЉУ.

ГЕОФОКУСПИТАЊА НАМЕЊЕНА ЗА

АНАЛИЗИРАЊЕ СЛИКЕ ИЛИ ИЛУСТРАЦИЈЕ.

ГЕОМАТЗАДАЦИ У КОЈИМА СЕ

ПРИМЕЊУЈУ ЗНАЊА ИЗ МАТЕМАТИКЕ, А ПОВЕЗУЈУ

СЕ С ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОВИМА.

УџбеникУџбеник

Марко Јоксимовић

3.ПЛАНЕТА ЗЕМЉАИако живимо на Земљи, да ли смо се икада запитали



побољшамо услове за живот и сачувамо планету.

• облику Земље и структури њене површине,

• Земљиним кретањима,

• унутрашњој грађи и рељефу,

• ваздушном омотачу,

• водама на нашој планети и

• биљном и животињском свету.

У овом поглављу сазнаћеш о:

6564

УНУТРАШЊА ГРАЂА ИРЕЉЕФ ЗЕМЉЕПЛАНЕТА ЗЕМЉА

3.3.2. Литосферне плоче

Подсети се: у претходним лекцијама научио/-ла си да Земља има облик геоида и да се на њеној површини налазе удубљења и уз-вишења настала покретима у Земљиној кори.

Кретање плоча и померање положаја континенатаЗемљина литосфера састоји се из делова – литосферних (тектон-ских) плоча. Испод литосфере, у горњем омотачу језгра, налази се слој који се назива астеносфера. Литосферне плоче ,,плутају” преко астеносфере, где су стене у растопљеном стању. Њихово кретање је споро и износи неколико центиметара годишње.

На Земљи постоји седам великих литосферних плоча: Северно-америчка, Јужноамеричка, Тихоокеанска (Пацифичка), Афричка, Евроазијска, Индо-Aустралијска и Антарктичка, и више десетина мањих. Највећа литосферна плоча је Тихоокеанска. У зони где се литосферне плоче додирују често се јављају вулкани и земљотреси.

ГЕОСАЗНАЊЕ

Закључи. Какав је слој астеносфера?

Литосферне плоче

Северноамеричка

Јужноамеричка

Евроазијска

Афричка

Индо-Aустралијска Антарктичка

Пацифичка

Постоје три начина кретања литосферних плоча:• раздвајање,• сударање и• мимоилажење.

1. Раздвајање плоча

магма

океанска кора

лито

сфер

а

астеносфера

океанска плоча

магмаастеносфера

расед

лито

сфер

аконтинентална плоча

континентална кора

континентална кора

континентална кораастеносфера

лито

сфер

а

континентална плоча(плоча која се издиже)

планински масив

Када се плоче раздвајају на океанској кори, на дну океана јављају се вертикалне пукотине, из којих избија магма. Гомилањем и хлађењем магме настају подморски гребени (нпр. Средњоат-лантски гребен).

Уколико се плоче раздвајају на континенталној кори, тада на граници плоча настају раседи (нпр. Велика раседна долина у ис-точној Африци).

2. Сударање плоча

3.3.2. Литосферне плоче

у претходним лекцијама научио/-ла си да Земља има облик геоида и да се на њеној површини налазе удубљења и уз-

Кретање плоча и померање положаја

литосферних (тектон-. Испод литосфере, у горњем омотачу језгра, налази се

слој који се назива астеносфера. Литосферне плоче ,,плутају” преко астеносфере, где су стене у растопљеном стању. Њихово кретање је споро и износи неколико центиметара годишње.

На Земљи постоји седам великих литосферних плоча: Северно-америчка, Јужноамеричка, Тихоокеанска (Пацифичка), Афричка, Евроазијска, Индо-Aустралијска и Антарктичка, и више десетина мањих. Највећа литосферна плоча је Тихоокеанска. У зони где се литосферне плоче додирују често се јављају вулкани и земљотреси.

Антарктичка

Постоје три начина кретања литосферних плоча:• раздвајање,• сударање и• мимоилажење

1. Раздвајање плоча

лито

сфер

али

тосф

ера

континентална кораконтинентална кора

лито

сфер

а

Када се плоче раздвајају на океанској кори, на дну океана јављају се вертикалне пукотине, из којих избија магма. Гомилањем и хлађењем магме настају подморски гребени (нпр. Средњоатлантски гребен).

Уколико се плоче раздвајају на континенталној кори, тада на граници плоча настају раседи (нпр. Велика раседна долина у источној Африци).

2. Сударање плоча

Индо-Aустралијска

Пацифичкаастеносфераастеносфера

Антарктичка лито

сфер

а

107

ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ

Вештачки сателити изнад Земље помажу у предвиђању времена.

Временска прогноза представља предвиђање времена на основу праћења и мерења појава у тропосфери. Наука која се бави изучавањем атмосфере и процеса у њој који утичу на формирање и промену времена назива се метеорологија. Временску прогнозу састављају метеоролози. Време веома утиче на човека и његове активности. Због тога су временске прогнозе важне јер људи у складу с њима могу да планирају свој рад, путовање, одмор и др. Осим метеоролошких станица у којима се бележе климатски еле-менти, збивања у атмосфери прате и сателити.

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ метеоролог – стручњак који прати временске елементе и прогнозира време

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

1. Шта је клима?

2. Заокружи слово испред тачног одговора.Шта је магла? а) Падавина која се леди при тлу. в) Облак на тлу или у његовој близини.б) Облак високо на небу. г) Киша.

3. Табела показује влажност ваздуха неког места у току дана.7 h 48%10 h 54%16 h 60%20 h 62%

Да ли се дати подаци о влажности ваздуха односе на време или на климу?

4. Подвуци појмове који не спадају у падавине:испаравање, снег, облаци, магла, роса, град, иње, кондензација, инсолација.

ВРЕМЕ КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ ИНСОЛАЦИЈА ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК ВЕТАР ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА ПАДАВИНЕ

ГЕОСАЗНАЊЕКРАТКА ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

ПРАТЕ ОСНОВНИ ТЕКСТ, А НАМЕЊЕНИ СУ ЗА

ПРОВЕРУ РАЗУМЕВАЊА ПРЕЗЕНТОВАНИХ САДРЖАЈА.

УЏБЕНИК ЈЕ БОГАТО ИЛУСТРОВАН. АНАЛИЗА ИЛУСТРАЦИЈА ПОМОЋИ ЋЕ УЧЕНИЦИМА ДА САМОСТАЛНО

ДОНОСЕ ЗАКЉУЧКЕ И УЧЕС РАЗУМЕВАЊЕМ.

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИОБЈАШЊЕЊА МАЊЕ

ПОЗНАТИХ И НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ

КОРАК ПО КОРАК ДО

ОСТВАРИВАЊА ИСХОДА

ПОДСЕТИ СЕПОДСЕТНИК НА ГРАДИВО ОБРАЂИВАНО У РАНИЈИМ

РАЗРЕДИМА

КЉУЧНЕ РЕЧИНАЈВАЖНИЈИ

ПОЈМОВИ

ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊАЗАНИМЉИВИ ЗАДАЦИ ЗА ПРОВЕРУ

ЗНАЊА, ОБЕЛЕЖЕНИ НА ТРИ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ ЗАХТЕВА.

Преведено на: мађарски језик.

НОВО!

Уџбеник

5.разред

127

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

126

Атлантски океан је други по површини на Земљи. Налази се

између Европе и Африке на истоку и Северне и Јужне Америке

на западу. Средином океана на његовом дну пружа се подводно

узвишење (Средњоатлантски гребен).

Индијски океан је најтоплији јер се већим делом налази у жар-

ком топлотном појасу. Најмањи по површини и најплићи јесте

Северни ледени океан, који се простире око Северног пола, а

ограничен је северним обалама Европе, Азије и Северне Америке.

Јужни океан налази се јужно од Атлантског, Индијског и Тихог

океана, уз обале Антарктика.

Мора су делови океана уз ивичне делове копна, више или мање

уоквирени острвима или полуострвима. Нека велика језера се због

величине понекад називају морима, на пример Аралско и Каспијско.

Мора заузимају 18% Светског океана. Према положају у односу

на суседно копно, деле се на унутрашња, ивична и међуострвска.

Унутрашња или средоземна мора највећим делом окружена

су копном једног или више континената. С океаном или с дру-

гим морем повезана су уским воденим пролазима – мореузима.

Унутрашња мора делимо на међуконтинентална и унутарконти-

нентална. Када су смештена између континената, мора се називају

међуконтинентална (Средоземно, Црно, Црвено). Унутарконти-

нентална мора налазе се унутар једног континента (Јадранско,

Балтичко).

Ивична мора највећим делом пружају се поред континената, а

од океана су одвојена острвима и полуострвима. У групу ивичних

мора спадају: Јапанско, Источно кинеско, Баренцово, Жуто, Охотско

и друга. Пронађи та мора на карти света.

Међуострвска мора налазе се унутар великих острвских гру-

па. То су Банда, Сулавеси, Јаванско и друга мора између острва

Малајског архипелага.

Заливи су делови океана или мора који дубље залазе у копно.

Постоји више типова залива, као што су: фјордови, естуари и ријаси.

Рибарски брод на Атлантском океану Северни ледени океан покривен је

ледом током већег дела године.

Сателитски снимак

Арабијског полуострва

Фјорд у Норвешкој

Естуар реке Одет у Француској

Ријас Солва у Велсу

Фјордови су уски, дугачки и вијугави заливи стрмих и високих

обала који дубоко залазе у копно. Највише их је на Скандинавском

полуострву у Норвешкој, које је за време леденог доба било по-

кривено ледницима који су се спуштали ка мору. Када су се због

промене климе ледници отопили, у потопљене ледничке долине

продрла је морска вода и формирала заливе. Осим у Норвешкој,

фјордови се јављају и на Исланду, северним деловима Северне

Америке, јужном Чилеу и Новом Зеланду.

Естуари су левкасти заливи широко отворени према мору. На-

стали су потапањем речног ушћа, на местима на којима се копно

у прошлости полако спуштало и тонуло. Када се копно спустило,

море је поплавило ниже делове копна и у њега се дубље увукло

долинама река. Највећи естуари настали су на ушћима Лоаре, Сене

и Темзе.

Ријаси представљају потопљене делове речних долина. Настали

су на брдовитим морским обалама, на местима где се речне долине

налазе између планинских венаца које обала пресеца готово под

правим углом. Ријаса највише има у северозападној Шпанији, југо-

западној Ирској, јужној Кини и поред источних обала Аустралије.

Мореузи или теснаци су уски водени пролази који повезују

водене, а раздвајају копнене површине. Најпознатији су: Гибралтар,

Босфор и Дарданели. Гибралтарски мореуз, ширине 14 km, спаја

Атлантски океан и Средоземно море, а раздваја Европу од Африке.

Босфор и Дарданели спајају Црно и Егејско море (између се налази

Мраморно море), а раздвајају Европу од Азије. Широки и дугачки

мореузи називају се морски канали (канал Ламанш одваја Велику

Британију од европског копна).

ГЕОКАРТА

Пронађи на карти Европе која дваконтинента раздваја

Гибралтарски мореуз.

ГЕОКАРТА

Пронађи на картиАзије која два мора

спаја Суецки канал.


Име највећег океана на

Земљи потиче из прве

половине 16. века,

када се Фернандо

Магелан, португалски

морепловац у шпанској

служби, отиснуо на први

успешни пут око света.

Његова експедиција

пловила је дуже од три

месеца мирним тропс-

ким морем, готово без

дашка ветра. Ту огромну

водену површину Маге-

лан је назвао Тихи океан

(на латинском Mare

pacificum).

ГЕОКАРТА

Пронађи на картисвета које континенте

раздваја Средоземно

море.

ГЕОКАРТА

Пронађи на картиЈугозападне Азије

мора која окружују

Арабијско полуострво.

Поглед на луку Гибралтар

Прокопавањем уских делова копна настали су вештачки морски

канали (Коринтски, Суецки, Панамски), који имају велики значај у

светском поморском саобраћају.


Суецки канал, један од најпрометнијих морских путева на свету,

пуштен је у саобраћај 1869. године. Налази се на територији Егип-

та и повезује луке Порт Саид и Суец. Тај канал, дужине 163 km,

повезује Средоземно и Црвено море, а раздваја Азију и Африку.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:ХИДРОСФЕРА

СВЕТСКО МОРЕ ОКЕАНИМОРА ЗАЛИВИ МОРЕУЗИ

је други по површини на Земљи. Налази се



је најтоплији јер се већим делом налази у жар-


, који се простире око Северног пола, а


налази се јужно од Атлантског, Индијског и Тихог

су делови океана уз ивичне делове копна, више или мање





највећим делом окружена





(Средоземно, Црно, Црвено). Унутарконти-

мора налазе се унутар једног континента (Јадранско,

највећим делом пружају се поред континената, а



налазе се унутар великих острвских гру-


су делови океана или мора који дубље залазе у копно.


Северни ледени океан покривен је





полуострву у Норвешкој, које је за време леденог доба било по






Естуари су левкасти заливи широко отворени према мору. На





и Темзе.




правим углом. Ријаса највише има у северозападној Шпанији, југо


Мореузи или теснаци













пуштен је у саобраћај 1869. године. Налази се на територији Егип




151

НАУЧИЛИ СМО

Све воде на Земљи чине њен водени омотач – хидросферу.

Подземне воде су најчистије и имају велики значај за водоснабдевање.

У површинске воде спадајуи ледници имочваре.

Воде на Земљи све суугроженије. Штедња изаштита вода заједничкаје обавеза свих нас.

Реке настајуповршинским отицањем воде.Свака река имаизвор, речнокорито и ушће.

Најважније особине морске воде јесусалинитет (изражава се у промилима, ‰), провидност, боја и температура (изражава се у степенима Целзијуса,°C).

Језера су удубљења на копну испуњена водом. Према начину постанка, делимо их на природна и вештачка.

Морска вода крећесе у виду таласа, струја,плиме и осеке.

Вода на нашој планети стално

кружи.

вода71%

копноккккккккккк29%

ВАСИОНА

30

ГЕОФОКУС

Размисли. Зашто је

Месец који видимо

са Земље различитог

облика и величине?

Месец, Земљин

природни сателит

Халејева комета

1986. године

Астероидни појас налази се близу Марса: астероиде разних величина

покреће привлачна сила планета.

Током проласка комете кроз Сунчев систем,

њена глава увек је окренута према Сунцу.


Многи кратери на Месецу носе називе по познатим светским

научницима. Најпознатији је Њутнов кратер, чија дубина износи

7.250 m. Неки кратери названи су по српским научницима:

Милутину Миланковићу, Николи Тесли, Михаилу Пупину и Руђеру

Бошковићу.

Мала тела Сунчевог система

Астероиди су хладна небеска тела мања од планета и сателита.

Изгледају као камене громаде неправилног облика које круже у

Сунчевом систему. Велики број астероида налази се између Марса

и Јупитера. Често се крећу по путањама неправилног облика.

ГЕОМАТ

Израчунај. Kада ће

Халејевa кометa поново

бити видљива на небу?

Комете су хладна небеска тела код којих се разликују глава и

реп. Састављене су од залеђених честица прашине, комада сте-

на, гасова и воде. Када се приближе Сунцу, од гасова се образује

њихов реп. Због тога се у народу називају звездама репатицама.

Позната је Халејева комета, која се појављује на сваких 76 година,

а последњи пут виђена је 1986.

ГЕОБИБЛИОТЕКА

Посети интернет страницу и сазнај више података о Халејевој коме-

ти: http://elementarium.cpn.rs/teme/halejeva-kometa/

НАУЧИЛИ СМОНА КРАЈУ СВАКОГ

ПОГЛАВЉА НАЛАЗИ СЕ ИЛУСТРОВАНИ ПРИЛОГ

КОЈИ САДРЖИ НАЈБИТНИЈЕ ПОЈМОВЕ И ЗНАЊА ИЗ

ОБЛАСТИ КОЈА ЈЕ ОБРАЂЕНА.

ГЕОБИБЛИОТЕКАПОМОЋУ ИНТЕРНЕТА,

КЊИГА И ДРУГИХ ИЗВОРА ПОДАТАКА УЧЕНИЦИ

МОГУ ДА ОБОГАТЕ ЗНАЊА СТЕЧЕНА ИЗ УЏБЕНИКА.

ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈА КРАТКИ ДОДАТНИ ТЕКСТОВИ ИНТЕРЕСАНТНЕ САДРЖИНЕ.

Заснован на примени различитих савремених метода и техника учења, које ће ученика поставити у позицију да самостално и у сарадњи са другим ученицима конструише и развија знање и предметне и међупредметне компетенције.

35

34

ВАСИОНА

1. Заокружи слово испред тачног одговора.а) Васиона је огромни простор испуњен небеским телима.б) Васиона је збир удаљених небеских тела.в) Васиона је скуп свих звезда које видимо с површине Земље.

2. Које су спољашње планете Сунчевог система?

3. У левој колони налазе се географски појмови, а у десној њихова значења. Повежи их тако што ћеш на линије уписатиодговарајућа слова:а) звезде

хладна небеска тела лоптастог облика која круже око звездаб) планете

мања небеска тела која круже око планета по сталним путањамав) природни сателити усијана небеска тела која светле сопственом светлошћу

4. Која се јединица мере користи за растојања у васиони?

5. Заокружи слово испред тачног одговора.Месечеве мене смењују се тачно после сваких:а) 6 дана, 7 сати и 11 минута,б) 7 дана, 9 сати и 11 минута,в) 23 дана, 9 сати и 11 минута.

6. Заокружи слово испред тачног одговора.Колико је времена потребно да светлост са Сунца доспе до Земље? а) Минут. б) Осам минута. в) Осам секунди. д) Двадесет четири часа.7. Допуни реченице.

Сазвежђа су

.Наука која проучава небеска тела назива се .Најсјајнија звезда на небу је

.Месец се окрене око своје осе и око Земље за дана.8. Прецртај појмове који не припадају Сунчевом систему.

Сунце, Меркур, Земља, Сиријус, Ганимед, сазвежђе Орион, Месец, Проксима Кентаур.

ТЕСТ – ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 9. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње.а) Звезда Северњача налази се у сазвежђу Велики медвед. Т Нб) Брзина светлости износи 30.000 km/s.

Т Нв) Вештачки сателити у васиону се лансирају са Земље. Т Нг) Меркур и Венера немају природне сателите. Т Нд) Сунчев систем има десет планета. Т Нђ) Највећи број сателита у Сунчевом систему има планета Јупитер. Т Н10. Повежи појмове тако што ћеш на црту уписати одговарајуће слово.

метеор а) звезда репатица Сатурн б) звезда Халејева комета в) звезда падалица Млечни пут г) сазвежђе Орион д) галаксија Месец ђ) планета Сиријус е) сателит

11. Допуни табелу. У празна поља упиши одговарајуће појмове: сателит, звезда репатица, Халејева комета, сазвежђе, Мали медвед, Калисто.

Комета

Месец

Девица12. У празна поља упиши називе месечевих мена.

ЗЕМЉА

1

2

3

4

13. Због чега сви метеороиди не стигну до Земљине површине?

21–25

Одлично!Настави дасе трудиш.

14–20

Врло добро!Потруди сејош више.

1–13

Добро је!Следећи пут

можеш боље.

У левој колони налазе се географски појмови, а у десној њихова значења. Повежи

хладна небеска тела лоптастог облика која

мања небеска тела која круже око планета по

усијана небеска тела која светле сопственом

Двадесет четири часа.

.

.

дана. дана.

Проксима Кентаур.

9. Заокружи слово а) Звезда Северњача налази се у сазвежђу Велики медвед. б) Брзина светлости износи 30.000 km/s.в) Вештачки сателити у васиону се лансирају са Земље.г) Меркур и Венера немају природне сателите. д) Сунчев систем има десет планета. ђ) Највећи број сателита у Сунчевом систему има планета Јупитер.

10. Повежи појмове тако што ћеш на црту уписати одговарајуће слово. метеор метеор

Сатурн Сатурн

Халејева комета Халејева комета Млечни пут Млечни пут Орион

Месец Месец

Сиријус

11. Допуни табелу. У празна поља упиши одговарајуће појмове: сателит, звезда репатица, Халејева комета, сазвежђе, Мали медвед, Калисто.

Комета

12. У празна поља упиши називе месечевих мена.

3

4

13. Због чега сви метеороиди не стигну до Земљине површине?

127



126

Атлантски океан је други по површини на Земљи. Налази се



узвишење (Средњоатлантски гребен).

Индијски океан је најтоплији јер се већим делом налази у жар-


Северни ледени океан, који се простире око Северног пола, а


Јужни океан налази се јужно од Атлантског, Индијског и Тихог

океана, уз обале Антарктика.

Мора су делови океана уз ивичне делове копна, више или мање





Унутрашња или средоземна мора највећим делом окружена





међуконтинентална (Средоземно, Црно, Црвено). Унутарконти-

нентална мора налазе се унутар једног континента (Јадранско,

Балтичко).

Ивична мора највећим делом пружају се поред континената, а



и друга. Пронађи та мора на карти света.

Међуострвска мора налазе се унутар великих острвских гру-


Малајског архипелага.

Заливи су делови океана или мора који дубље залазе у копно.


Рибарски брод на Атлантском океану Северни ледени океан покривен је


Сателитски снимак

Арабијског полуострва

Фјорд у Норвешкој

Естуар реке Одет у Француској




полуострву у Норвешкој, које је за време леденог доба било по-






Естуари су левкасти заливи широко отворени према мору. На-





и Темзе.




правим углом. Ријаса највише има у северозападној Шпанији, југо-


Мореузи или теснаци су уски водени пролази који повезују








ГЕОКАРТА

Пронађи на карти Европе која дваконтинента раздваја

Гибралтарски мореуз.

ГЕОКАРТА

Пронађи на картиАзије која два мора

спаја Суецки канал.


Име највећег океана на

Земљи потиче из прве

половине 16. века,

када се Фернандо

Магелан, португалски

морепловац у шпанској

служби, отиснуо на први

успешни пут око света.

Његова експедиција

пловила је дуже од три

месеца мирним тропс-

ким морем, готово без

дашка ветра. Ту огромну

водену површину Маге-

лан је назвао Тихи океан

(на латинском Mare

pacificum).

ГЕОКАРТА

Пронађи на картисвета које континенте

раздваја Средоземно

море.

ГЕОКАРТА

Пронађи на картиЈугозападне Азије

мора која окружују

Арабијско полуострво.

Поглед на луку Гибралтар






пуштен је у саобраћај 1869. године. Налази се на територији Егип-



КЉУЧНЕ РЕЧИ:ХИДРОСФЕРА

СВЕТСКО МОРЕ ОКЕАНИМОРА ЗАЛИВИ МОРЕУЗИ


151


Све воде на Земљи чине њен водени омотач – хидросферу.

Подземне воде су најчистије и имају велики значај за водоснабдевање.

У површинске воде спадајуи ледници имочваре.

Воде на Земљи све суугроженије. Штедња изаштита вода заједничкаје обавеза свих нас.

Реке настајуповршинским отицањем воде.Свака река имаизвор, речнокорито и ушће.

Најважније особине морске воде јесусалинитет (изражава се у промилима, ‰), провидност, боја и температура (изражава се у степенима Целзијуса,°C).

Језера су удубљења на копну испуњена водом. Према начину постанка, делимо их на природна и вештачка.

Морска вода крећесе у виду таласа, струја,плиме и осеке.

Вода на нашој планети стално

кружи.

вода71%

копноккккккккккк29%

13

ШТА ЈЕ ГЕОГРАФИЈА?

ГЕОСАЗНАЊЕПодсети се. Шта је рециклажа, који се материјали најчешће рециклирају и које фазетај процес обухвата?

За разлагање једне пластичне кесе у природи, потребно је између 10 и 1.000 година. Пластичне кесе које добијемо у продавници користе се углавном само једном а затим баце у смеће. Зато, пре него што кренеш у продав-ницу понеси текстил-ну или већ коришћену пластичну кесу.

Географија нас увек подсећа да је Земља дом за све њене ста-новнике и на који начин је треба сачувати.


Природну средину човек загађује различитим отпадом. Свакој врсти отпада за разлагање је потребно различито време: папиру од неколико дана до пола године, металној конзерви пет година, жвакаћој гуми 20 година, најлону 40, а кожи 50 година. Стиропор се биолошки никада не распада и не може да се рециклира.

Одговорност човека према Земљи је велика јер је он својим активностима озбиљно угрожава. Одговорно понашање почиње у дому, дворишту, школи и насељу. Свако може да почисти двориште, уклони и разврста отпад, троши онолико струје и воде колико је потребно, иде у школу пешице или бициклом ако она није далеко од куће. На местима где нема шуме свако може да посади дрво. Већина материјала које свакодневно одлажемо у смеће може технички да се преради у процесу рециклаже. Тиме се од старих производа стварају нови, а природа се притом не угрожава. Својим примером можемо да покажемо и другима какав би требало да буде однос према планети Земљи. Крајњи циљ одговорног понашања човека према окружењу јесте одрживи развој, који подразумева коришћење природних ресурса без угрожавања животне средине.

ГЕОАКЦИЈАПримени идеју. Поделите се у три групе и предложите чишћење школског дворишта. Направите план активности и осмислите начин његовог спровођења за текућу школску годину у договору с настав-ником/-цом географије и биологије. Које активности могу допринети унапређењу еколошког знања свих ђака твоје школе?

ГЕОКАРТАПОМОЋУ ГЕОГРАФСКИХ

КАРАТА И АТЛАСА ПРОНАЋИ ЋЕШ ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ

МНОГА МЕСТА ПОМЕНУТА У УЏБЕНИКУ.

ГЕОАКЦИЈААКТИВНОСТИ КОЈE ЋЕ ДОПРИНЕТИ ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У

ТВОМ КРАЈУ, НАМЕЊЕНЕ ЗА ГРУПНИ РАД.

ТЕСТ – ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

СВАКО ПОГЛАВЉЕ/ТЕМА САДРЖИ ТЕСТ СА ЗАДАЦИМА

ЗА САМОПРОЦЕНУ УСВОЈЕНОГ ЗНАЊА.

МОДЕРАН

КОМУНИКАТИВАН

ЗАБАВАН

1.ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈАКроз наставу географије упознајемо становништво, насеља,

привреду, нове пределе и народе. Географска знања нам

омогућавају да боље разумемо друштвене појаве и процесе и

свет око нас.

• шта је друштвена географија и које су њене дисциплине;

• како се друштво односи према географској средини;

• какав је значај и практична примена друштвене географије

у свакодневном животу.

У овом поглављу сазнаћеш:

9

ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА И ПОДЕЛА

ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ

1.1. Предмет проучавања и подела друштвене географије

Научио/научила си да се географија дели на физичку, друштвену

и регионалну географију, да на Земљи живе људи различити по

бројним карактеристикама, шта су насеља и привреда и зашто је

важно да поштујеш све народе света.

Географија је изворно природна наука, која се временом раз-

вијала и приближила друштвеним наукама.

Друштвена географија проучава друштвене одлике географ-

ског простора: становништво, насеља и привреду. Она повезује

елементе природе и друштва.

Друштвена географија се дели на:

• географију становништва;

• географију насеља; • политичку географију;

• економску географију.

Географија становништва је најважнија дисциплина друштвене

географије јер је становништво носилац већине промена у ге-

ографској средини. Она проучава одлике становништа и његов

размештај. Географија насеља проучава постанак, развој и улогу

насеља у географској средини. Дели се на руралну (географија

сеоских насеља) и урбану географију (географија градских насеља).

Политичка географија објашњава на основу географских еле-

мената и фактора настанак држава, појаве и процесе са којима се

оне суочавају и политичко-географску карту света.

Економска географија проучава настанак, развој и размештај

делатности у географској средини. Дели се на: аграрну географију,

индустријску географију, саобраћајну географију и туристичку

географију. Аграрна географија проучава територијални раз-

мештај пољопривредне производње, њене карактеристике и утицај

природних и друштвених фактора на њен развој. Индустријска

географија бави се развојем, улогом и размештајем индустрије у

географској средини. Саобраћајна географија проучава развој,

размештај и улогу саобраћаја у географској средини. Туристичка

географија бави се развојем и улогом туризма.

Друштвена географија у својим истраживањима често користи

достигнућа физичко-географских дисциплина и других наука (ге-

ологија, медицина, биологија, историја, етнологија, економија).


Јован Цвијић (1865–1927),

оснивач научне географије

у Србији, бавио се физичком

и друштвеном географијом,

етнологијом и геологијом.

У области друштвене геогра-

фије проучавао је миграције

становништва, сеоска и

градска насеља, типове кућа

и друго. Цвијић се сматра

покретачем друштвено-гео-

графске школе у Србији.

Јован Цвијић, оснивач

научне географије у Србији

Урбана географија проучава

објекте, појаве и процесе у

градским насељима

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

eтнологија – наука о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима појединих народа на Земљи.

ГЕОГРАФИЈАКроз наставу географије упознајемо становништво, насеља,

привреду, нове пределе и народе. Географска знања нам

омогућавају да боље разумемо друштвене појаве и процесе и

• шта је друштвена географија и које су њене дисциплине;

• како се друштво односи према географској средини;

• какав је значај и практична примена друштвене географије








Друштвена географија







Географија становништва



размештај. Географија насеља



Политичка географија



Економска географија



географију. Аграрна географија


природних и друштвених фактора на њен развој.


географској средини. размештај и улогу саобраћаја у географској средини.





Уџбеник је писан по важећем Програму наставе и учењаи усклађен је са Стандардима квалитета уџбеника, као и са Стандардима знања за крај обавезног образовања ученика за предмет географија.

Наставни садржаји обрађени су на једноставан и занимљив начин, близак интересовањима ученика тог узраста, а конципирани тако да омогућују пројектно, проблемски и истраживачки базирану наставу географије.

Велики број питања и задатака прати основни текст, а намењени су провери разумевања прочитаног и анализи фотографија или илустрација, а заједно са додатним текстовима доприносе да ученици разумеју природу и друштво око себе.

Како настава географије подразумева и истраживачки рад и може да се спроводи и у природи, припремили смо много пројектних задатака и питања.

Уџбеник

др Снежана Вујадиновићдр Рајко Голићдр Дејан Шабић

ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉАПОГЛАВЉА СУ ЈАСНО ИЗДВОЈЕНА БОЈОМ

И СВАКО ЗАПОЧИЊЕ ЗАНИМЉИВОМ ПРИЧОМ О ЗНАЧАЈУ НАУЧНИХ ОТКРИЋА

ЗА СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ЧОВЕКА

ДРУШТВО И ГЕОГРАФИЈА

сеоских насеља) и урбану географију (географија градских насеља). Политичка географија објашњава настанак држава, појаве и про-цесе са којима се оне суочавају и политичко-географску карту света. Економска географија проучава настанак, развој и размештај привредних и ванпривредних делатности у географској среди-ни. Дели се на: аграрну географију, индустријску географију, сао-браћајну географију, туристичку географију и географију услуга. Аграрна географија проучава територијални размештај пољоприв-редне производње, њене карактеристике и утицај природних и друштвених фактора на њен развој. Индустријска географија бави се развојем, улогом и територијалним размештајем индустрије у географској средини. Саобраћајна географија проучава развој, те-риторијални размештај и улогу саобраћаја у географској средини. Туристичка географија бави се развојем и улогом туризма, а гео-графија услуга значајем услужних делатности у савременом свету.

Друштвена географија у својим истраживањима често користи достигнућа физичко-географских дисциплина и других наука (ге-ологија, медицина, биологија, историја, етнологија, економија). Постоји неколико научних дисциплина које повезују друштвену географију и поменуте науке, као што су, на пример, историјска географија, културна географија, медицинска географија и војна географија.

Друштвена географија олакшава нам да сазнамо где се поједине државе и места налазе и које су њихове основне друштвено-гео-графске карактеристике. Друштвену географију учимо да бисмо сазнали шта све повезује човека и природно окружење. Опстанак живота на Земљи зависи од односа човека према природи. На нама је велика одговорност, јер својим одговорним или неодговорним понашањем и деловањем утичемо на географску средину.

ГЕОБИБЛИОТЕКАИстражи. За следећи час напиши кратак текст о услужним де-латностима и њиховом значају у друштву

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ eтнологија – наука о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима појединих народа на Земљи.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА , ГЕОГРАФИЈА СТАНОВНИШТВА , ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉАПОЛИТИЧКА ГЕОГРАФИЈА , ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА

10

Урбана географија проучава објекте, појаве и процесе у градским насељима.

ГЕОСАЗНАЊЕРазмисли. Наведи примере одговорног и неодговорног понашања човека према природи које си учио/учила из Географије у петом разреду.

НА ПОЧЕТКУ СВАКОГ ПОГЛАВЉА/ТЕМЕ НАЛАЗИ СЕ КРАТАК ОСВРТ НА ГРАДИВО

КОЈЕ СЕ ОБРАЂУЈЕ У ТОМ ПОГЛАВЉУ. ГЕОБИБЛИОТЕКА

ПИТАЊА НАМЕЊЕНА ЗА ОБОГАЋИВАЊЕ ЗНАЊА

СТЕЧЕНИХ У ЛЕКЦИЈАМА ПОМОЋУ ИНТЕРНЕТА,

КЊИГА И ДРУГИХ ИЗВОРА ПОДАТАКА.

КЉУЧНЕ РЕЧИСВИ КЉУЧНИ ПОЈМОВИ

КОЈИ СЕ ОБРАЂУЈУ ЈАСНО СУ ИЗДВОЈЕНИ НА КРАЈУ

СВАКЕ ЛЕКЦИЈЕ.

ГЕОСАЗНАЊЕКРАТКА ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

ПРАТЕ ОСНОВНИ ТЕКСТ,А НАМЕЊЕНИ СУ ЗА

ПРОВЕРУ РАЗУМЕВАЊАПРЕЗЕНТОВАНИХ

САДРЖАЈА.

6.разред

НОВО!

ПРИВРЕДА

96

5.3. Индустрија

Индустрија је привредна делатност у којој се сировине машин-ски прерађују у полупроизводе и готове производе. Према врсти производа, индустрија се дели на тешку и лаку. Тешка индустријаобухвата индустријске гране које се баве израдом средстава и мате-ријала потребних у даљем процесу производње. Лака индустријапроизводи средства која се свакодневно користе у домаћинствима. Индустријска производња одвија се у фабрикама

ТЕШКА ИНДУСТРИЈА

енергетика(производња енергије)

петрохемијска индустрија(прерада нафте и гаса)

металургија(прерада руда метала)

тешка хемијска индустрија(прерада неметала, производња

киселина)

машинска индустрија(производња машина, возила и

конструкција)

индустрија грађевинског материјала (цемент, цреп, цигла)

ЛАКА ИНДУСТРИЈА

текстилна индустрија


Размисли. Које сировине су потребне за следеће индустрије?

Индустрија папира –

Металургија –

Прехрамбена индустрија –

Најважнији фактори развоја индустрије су сировине, енергија и радна снага. Такође, на развој индустрије утиче развој нових технологија које убрзавају и олакшавају производњу. Свака гра-на индустрије зависи од одређених ресурса, односно сировина. Сировине које се користе у индустрији могу бити природне (па-мук, лан, јечам, млеко) и вештачке (синтетички каучук, пластика, синтетичка уља).

ГЕОФОКУС

Упореди. У чему је разлика између тешке и лаке индустрије?

ГЕОФОКУС

Размисли. У којим се гранама индустрије може поново искори-стити приказани отпад?

97

ИНДУСТРИЈА

СИРОВИНАПРЕРАДАСИРОВИНА

УПРАВЉАЊЕОТПАДОМПРОИЗВОДЊА

РЕЦИКЛАЖА ПРОИЗВОДЊАод рециклираних

сировина

ПОНОВНАУПОТРЕБА

КОРИШЋЕЊЕ

Животни циклус индустријског производа

Током индустријског процеса, од сировина се производе готови производи. Они се користе, троше и постају отпад. Део отпада може се поново искористи или рециклирати како би се поново користио као сировина.


Прве парне машине усавршио је Томас Њукомен. Џејмс Ват је, поправљајући једну Њукоменову машину, патентирао нови, побољшан модел парне машине 1769. године. Употребом Ватове парне машине започела је Прва индустријска револуција.

Шкотски проналазач Џејмс Ват


Подсети се. У чему је значај рециклирања иско-ришћених производа?

ГЕОФОКУС

Упореди. Коју разлику примећујеш између две слике?

Индустрија је интензивније почела да се развија у 18. веку, то-ком периода познатог као Прва индустријска револуција. Један од циљева развоја индустрије био је да машине замене људски рад. Прве парне машине покретао је угаљ. У том периоду створе-ни су изуми који су унапредили индустрију: парна машина, бате-рија, парна локомотива и шиваћа машина. Након тога, у оквиру Друге индустријске револуције уследили су проналасци: мотора са унутрашњим сагоревањем, динамита, телефона и електричне сијалице.

Од почетка 20. века главни покретач индустрије јесте електрична енергија која се добија из фосилних горива (нафта, природни гас и угаљ).

Индустрију 21. века одликује аутоматизација. То је процес у коме рачунари, машине и роботи замењују људску радну снагу, чинећи производњу ефикаснијом. Електрична енергија која се користи у индустрији све више се добија из обновљивих извора (ветар, Сунце, вода). Тродимензионални (3Д)

штампач који прави кућу

је привредна делатност у којој се сировине машин-ски прерађују у полупроизводе и готове производе. Према врсти

Тешка индустријаобухвата индустријске гране које се баве израдом средстава и мате-ријала потребних у даљем процесу производње. Лака индустријапроизводи средства која се свакодневно користе у домаћинствима.

фабрикама

ЛАКА ИНДУСТРИЈА

текстилна индустрија

Које сировине су потребне за следеће индустрије?

Најважнији фактори развоја индустрије су сировине, енергија и радна снага. Такође, на развој индустрије утиче развој нових технологија које убрзавају и олакшавају производњу. Свака гра-на индустрије зависи од одређених ресурса, односно сировина. Сировине које се користе у индустрији могу бити природне (па-мук, лан, јечам, млеко) и вештачке (синтетички каучук, пластика,

СИРОВИНАПРЕРАДАСИРОВИНА

РЕЦИКЛАЖА

Животни циклус индустријског производа Животни циклус индустријског производа

Током индустријског процеса, од сировина се производе готови производи. Они се користе, троше и постају отпад. Део отпада може се поново искористи или рециклирати како би се поново користио као сировина.


Прве парне машине усавршио је Томас Њукомен. Џејмс Ват је, поправљајући једну Њукоменову машину, патентирао нови, побољшан модел парне машине 1769. године. Употребом Ватове парне машине започела је Прва индустријска револуција.

Индустрија је интензивније почела да се развија у 18. веку, то-ком периода познатог као Прва индустријска револуција. Један од циљева развоја индустрије био је да машине замене људски рад. Прве парне машине покретао је угаљ. У том периоду створе-ни су изуми који су унапредили индустрију: парна машина, бате-рија, парна локомотива и шиваћа машина. Након тога, у оквиру Друге индустријске револуције уследили су проналасци: мотора са унутрашњим сагоревањем, динамита, телефона и електричне сијалице.

Од почетка 20. века главни покретач индустрије јесте електрична енергија која се добија из фосилних горива (нафта, природни гас и угаљ).

Индустрију 21. века одликује коме рачунари, машине и роботи замењују људску радну снагу, чинећи производњу ефикаснијом. Електрична енергија која се користи у индустрији све више се добија из обновљивих извора (ветар, Сунце, вода).

9

ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА И ПОДЕЛА

ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ








Друштвена географија проучава друштвене одлике географ-







Географија становништва је најважнија дисциплина друштвене



размештај. Географија насеља проучава постанак, развој и улогу



Политичка географија објашњава на основу географских еле-



Економска географија проучава настанак, развој и размештај



географију. Аграрна географија проучава територијални раз-


природних и друштвених фактора на њен развој. Индустријска


географској средини. Саобраћајна географија проучава развој,

размештај и улогу саобраћаја у географској средини. Туристичка






Јован Цвијић (1865–1927),

оснивач научне географије

у Србији, бавио се физичком

и друштвеном географијом,

етнологијом и геологијом.

У области друштвене геогра-

фије проучавао је миграције

становништва, сеоска и

градска насеља, типове кућа

и друго. Цвијић се сматра

покретачем друштвено-гео-

графске школе у Србији.

Јован Цвијић, оснивач

научне географије у Србији

Урбана географија проучава

објекте, појаве и процесе у

градским насељима

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

eтнологија – наука о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима појединих народа на Земљи.

13

ГЕОГРАФСКА ИКАРТОГРАФСКА МРЕЖА

2.1. Географска и картографска мрежа

На географским картама у твом атласу си уочио/уочила линије које се укрштају и формирају мрежу. Да ли знаш како се оне на-зивају?

Географску мрежу чине замишљене линије које називамо меридијани и паралеле. Оне су приказане на глобусу. чине меридијани и паралеле на географ-

М Е Р И Д И Ј А Н И

екватор

Гринички меридијан0° географске дужине

П

А

Р

А

Л

Е

Л

Е

Паралеле или упоредници су замишљене кружне линије које обавијају Земљу у правцу запад–исток и међусобно су паралелне. Те кружнице нису једнаке дужине. Најдужа паралела је екватор(40.075 km), који се налази на једнакој удаљености од Северног и Јужног пола и дели Земљу на северну и јужну хемисферу (полу-лопту). Екватор је нулта или почетна паралела. Дужине паралела смањују се од екватора према половима. Полови су најкраће пара-леле, представљене на глобусу тачкама. На карти или глобусу може се нацртати безброј паралела. Најчешће се обележава 90 главних паралела северно од екватора и 90 јужно од њега – укупно 180.Меридијани јесу замишљене полукружне линије које спајају Северни и Јужни географски пол. Пружају се у правцу север–југ. Места која се налазе на истом меридијану имају подне у исто време. Зато се меридијани другачије називају подневци. За разлику од паралела, меридијани нису паралелни. Растојање између мери-дијана највеће је на екватору и смањује се идући ка половима, где се сви меридијани спајају.

Географска мрежа

Паралеле

Меридијани

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ индукциони глобус – неми глобус са уцртаним границама и воденим токовима.

ГЕОАКЦИЈАПримени идеју. На индукционом глобусу нацртај географску мрежу паралела и меридијана.

Паралелеобавијају Земљу у правцу запад–исток и међусобно су паралелне. Те кружнице нису једнаке дужине. Најдужа паралела је (40.075 km), који се налази на једнакој удаљености од Северног и Јужног пола и дели Земљу на северну и јужну хемисферу (полу-лопту). Екватор је нулта или почетна паралела. Дужине паралела смањују се од екватора према половима. Полови су најкраће пара-леле, представљене на глобусу тачкама. На карти или глобусу може се нацртати безброј паралела. Најчешће се обележава 90 главних паралела северно од екватора и 90 јужно од њега – укупно 180.

17

ГЕОГРАФСКА ИКАРТОГРАФСКА МРЕЖА

ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

1. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње.

а) Картографску мрежу чине меридијани приказани на географској карти. Т Н

б) Географску мрежу на глобусу чине замишљене линије које називамо меридијани и паралеле. Т Н

в) Картографску мрежу чине паралеле приказане на глобусу. Т Н

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Места на истом меридијану:а) истовремено се налазе и на Јужном, и на Северном полу;б) налазе се у Гриничу;в) налазе се на обе Земљине полулопте;г) имају подне у исто време.

3. Заокружи слово испред тачног одговора. Сви меридијани пресецају:а) Јужну Америку; б) Азију; в) Антарктик; г) Европу.

4. Допуни реченице.Паралеле и меридијани приказани на географској карти чине мрежу. Најдужа и почетна паралела је . Она дели Земљу на

и полулопту. Меридијани или подневци јесу замишљене линије које спајају и географски пол. Почетни меридијан назива се .

5. Заокружи слово испред тачног одговора.Паралеле се пружају:а) правцем исток–запад; б) правцем север–југ; в) у свим правцима.

6. Упиши називе одговарајућих мрежа у празна поља.

УЏБЕНИК ЈЕ БОГАТО ИЛУСТРОВАН. АНАЛИЗА ИЛУСТРАЦИЈА ПОМОЋИ ЋЕ

УЧЕНИЦИМА ДА САМОСТАЛНО ДОНОСЕ ЗАКЉУЧКЕ И УЧЕ С РАЗУМЕВАЊЕМ.

ГЕОФОКУСПИТАЊА НАМЕЊЕНА

АНАЛИЗИ ФОТОГРАФИЈА ИЛИ ИЛУСТРАЦИЈА.

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИОБЈАШЊЕЊА МАЊЕ

ПОЗНАТИХ И НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ

КОРАК ПО КОРАК ДО

ОСТВАРИВАЊА ИСХОДА

ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊАЗАНИМЉИВИ ЗАДАЦИ ЗА ПРОВЕРУ

ЗНАЊА, ОБЕЛЕЖЕНИ НА ТРИ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ ЗАХТЕВА.

Преводи се на: мађарски језик.

У ПРИПРЕМИ

ГЕОГРАФСКА КАРТА

20

2.3. Географска карта

Географска карта јесте умањени приказ Земљине површине

или неког њеног дела на равној површини. Географска карта је

изражајно средство јер се на њој могу приказати сви просторни

садржаји. На географској карти се могу мерити растојања и повр-

шине, као и одређивати положаји тачака у простору.

Стручњаци који израђују карте називају се картографи, а научна

дисциплина којом се баве – картографија.

Први покушаји картографског приказивања делова Земљине

површине везују се за далеку прошлост. Најстарије карте заправо су

били једноставни цртежи и скице малих делова Земљине површине.

Један од најстаријих цртежа на зиду који подсећа на карту налази

се у Чатал Хејуку у средњој Анатолији (Турска) и потиче из око 6000.

године п. н. е. Најстарија карта света потиче из Вавилона. Урађена

је на глиненој плочи и датира из око 600. године п. н. е. Приказано

подручје Вавилона, осликано у кружном облику, окружено је водом,

што је одговарало тадашњем религијском тумачењу слике света.

Цртеж на зиду неолитског насеља и реконструкција, Чатал Хејук, Турска

Анаксимандер (611–549. године п. н. е.) био је први старогрчки

картограф који је урадио карту света са Егејским морем у средишту.

Хекатеј из Милета (550–475. године п. н. е.) 50 година касније урадио

је другу карту, за коју је тврдио да је побољшана карта његовог

претходника. Хекатејева карта приказује Земљу као кружну плочу

коју окружује океан, док се Грчка налази у центру. Грчки географ

Ератостен урадио је карту дела света са паралелама и меридија-

нима, а Клаудије Птоломеј атлас тада познатог света.

Период великих географских открића имао је велики утицај на

развој картографије. Картографи су цртали прецизније географ-

ске карте које су биле засноване на новим техникама мерења и

географским открићима нових области.

Карте су крајем 18. века, због јефтиније штампе, постале садр-

жајније и приступачније. Откриће компаса, штампарске машине и

телескопа, као и напредак у фото-хемијској индустрији, омогућили

су израду све поузданијих географских карата.

Географска карта Србије

Вавилонска карта света

Анаксимандерова карта

света

21


Савремене географске карте израђују се на основу снимака

добијених из авиона или вештачких сателита, јер се из њих најбоље

виде делови Земље. Земљина површина прво се снима, а затим се

снимци пројектују на равну површину, након чега се штампају карте.

Картографима у 21. веку за бржу израду карата служе рачунарски

програми који омогућавају већу прецизност.

Картографи имају проблем да верно прикажу Земљину површи-

ну на карти, јер је Земља неправилног лоптастог облика, а карта је

равна. Због тога ни једна карта није потпуно тачна, већ се на њима

јављају деформације. Будући да се наша планета стално мења,

картографи уносе нове садржаје како карте не би застарeле. На

пример, када се направи нови пут или промени државна граница,

неопходно је да се карта допуни.

Развој информационих технологија утицао је на настанак диги-

талне картографије, картографске научне дисциплине која обу-

хвата припрему и дизајнирање карата помоћу рачунарске технике

и одговарајућих софтвера. Тако добијене карте могу се представити

на папиру или у дигиталној форми. Производња дигиталних карата

бржа је и јефтинија од традиционалне израде карата, а ажурирање

база података – брзо и тачно.

Снимање Земље из вештачког сателита

Снимак Панамског канала

из авиона

Почетак великих географских открића

2.3. Географска карта

јесте умањени приказ Земљине површине

или неког њеног дела на равној површини. Географска карта је

изражајно средство јер се на њој могу приказати сви просторни

садржаји. На географској карти се могу мерити растојања и повр-

шине, као и одређивати положаји тачака у простору.

Стручњаци који израђују карте називају се картографи, а научна

Први покушаји картографског приказивања делова Земљине

површине везују се за далеку прошлост. Најстарије карте заправо су

били једноставни цртежи и скице малих делова Земљине површине.

Један од најстаријих цртежа на зиду који подсећа на карту налази

се у Чатал Хејуку у средњој Анатолији (Турска) и потиче из око 6000.

године п. н. е. Најстарија карта света потиче из Вавилона. Урађена

је на глиненој плочи и датира из око 600. године п. н. е. Приказано

подручје Вавилона, осликано у кружном облику, окружено је водом,

што је одговарало тадашњем религијском тумачењу слике света.

Цртеж на зиду неолитског насеља и реконструкција, Чатал Хејук, Турска

Анаксимандер (611–549. године п. н. е.) био је први старогрчки

картограф који је урадио карту света са Егејским морем у средишту.

Хекатеј из Милета (550–475. године п. н. е.) 50 година касније урадио

је другу карту, за коју је тврдио да је побољшана карта његовог

претходника. Хекатејева карта приказује Земљу као кружну плочу

коју окружује океан, док се Грчка налази у центру. Грчки географ

Ератостен урадио је карту дела света са паралелама и меридија-

нима, а Клаудије Птоломеј атлас тада познатог света.

Период великих географских открића имао је велики утицај на

развој картографије. Картографи су цртали прецизније географ-

ске карте које су биле засноване на новим техникама мерења и

Карте су крајем 18. века, због јефтиније штампе, постале садр-

жајније и приступачније. Откриће компаса, штампарске машине и

телескопа, као и напредак у фото-хемијској индустрији, омогућили














Развој информационих технологија утицао је на настанак

талне картографијехвата припрему и дизајнирање карата помоћу рачунарске технике





Почетак великих географских открића Почетак великих географских открића

СТАНОВНИШТВО

68


Број становника утврђује се пописима становништва. Број становника зависи од природног кретања становништва и миг-рација. Насељени део Земљине површине назива се екумена. Анекумена представља нена-сељене области.

Густина насељености јесте број који нам показује колико просечно становника живи на 1 km2.

Природно кретање станов-ништва обухвата наталитет, мор-талитет и природни прираштај становништва. Наталитет пред-ставља број рођених, а морталитет број умрлих у одређеном раздобљу. Разлика између наталитета и морталитета назива се природни прираштај становништва.

Под миграцијама становништва подразумева се просторно или механичко кре-тање становништва. Зависно од смера миграција, разликује се имиграција (до-сељавање становништва) и емиграција (исељавање становништва). Разлика између имиграције и емиграције назива се миграциони салдо. Депопулација је смањење броја становника у неком насељу, регији или држави.Биолошке структуре становништва обухватају старосну, полну и расну структуру становништва. Старосна структура показује број становника према периоду живота, док полна структура представља однос броја мушког и женског становништва. У свету постоје три велике људске расе: европеидна (бела), монголоидна (жута) и негроидна (црна).

Народ је заједница људи који су повезани заједничком територијом, језиком и културом.

Слични језици сврставају се у велике језичке породице. Индоевропску језичку породицу карактерише велики број језика и припадника. У светске језике сврста-вамо енглески, француски, немачки и шпански.

Све велике светске религије настале су у Азији. Највише верника имају: хришћан-ство, ислам, будизам и хиндуизам.

Економска структура становништва подразумева састав становништва према активности, делатности и другим критеријумима. Главна образовна обележја ста-новништва су писменост и школска спрема.

153

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ,

ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ЕВРОПЕ

7.2. Географски положај,

границе и величина

Европе

Име континента Европа потиче од асирске речи „ереб”, што

зна чи залазак Сунца. Тако су стари Асирци називали копно које

се налазило западно од њих, тј. страну света где залази Сунце. Тај

назив од њих су преузели Феничани, а касније и стари Грци.

Европа се налази у средишњем делу северне Земљине полу-

лопте. Европа спада у континенте Старог света, заједно са Азијом и

Африком, јер су оне Европљанима познате од давнина. Континенти

које су Европљани касније открили чине Нови свет (Северна и Јуж-

на Америка, Аустралија и Антарктик). Европа је после Аустралије

најмањи континент на Земљи, површине 10,5 милиона km2.

Најсевернија тачка континенталног дела Европе jе рт Нордкин

(71°08'N) у Норвешкој, најјужнија рт Тарифа (36°01'N) у Шпанији,

најзападнија рт Рока (9°30'W) у Португалији, а најисточнија (66°20'Е)

на северном Уралу у Русији.

Источну границу Европе према Азији чине планина Урал, река

Урал, западна обала Каспијског језера, планина Кавказ, Црно море,

Босфорски мореуз, Мраморно море, мореуз Дарданели и Егејско

море. Северну границу Европе чини Северни ледени океан (Аркти-

чки океан), а западну Атлантски океан. На југу Европу од Африке

одваја Средоземно море. У Гибралтарском мореузу удаљеност

између ова два континента износи свега 14 km.


По античком миту, Европа је била феничанска принцеза у коју се

заљубио врховни грчки бог Зевс. Он се претворио у бика који

је на својим леђима пренео Европу на грчко острво Крит. Да би

овековечио љубав према њој, дао је назив Европа делу света коме

Крит припада.

Европа

Африка

Азија

Рт Рока, најзападнија тачка континенталног

дела Европе, Португалија

Рт Нордкин, најсевернија тачка континен-

талног дела Европе, Норвешка

Рт Тарифа, с најјужније тачке

континенталног дела Европе

на хоризонту се види афричка

обала, Шпанија

ГЕОКАРТА

Пронађи на карти

Европе крајње тачке овог

континента.

НАУЧИЛИ СМОНА КРАЈУ СВАКОГ

ПОГЛАВЉА НАЛАЗИ СЕ ИЛУСТРОВАНИ

ПРИЛОГ КОЈИ САДРЖИ НАЈБИТНИЈЕ ПОЈМОВЕ И ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ

КОЈА ЈЕ ОБРАЂЕНА.

ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈАКРАТКИ ДОДАТНИ ТЕКСТОВИ ИНТЕРЕСАНТНЕ САДРЖИНЕ.

ГЕОКАРТАПОМОЋУ ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА И

АТЛАСА ПРОНАЋИ ЋЕШ ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ МНОГА МЕСТА ПОМЕНУТА У УЏБЕНИКУ.

ФОТОГРАФИЈЕ, ИЛУСТРАЦИЈЕ, КАРТЕ И СХЕМЕ

ПОМАЖУ УЧЕНИЦИМА ДА УСВОЈЕ НОВЕ ПОЈМОВЕ, ПРОНАЂУ

ГЕОГРАФСКЕ ПОЈМОВЕ И САГЛЕДАЈУ ЊИХОВ ПРОСТОРНИ ПОЛОЖАЈ.

Заснован на примени различитих савремених метода и техника учења, које ће ученика поставити у позицију да самостално и у сарадњи са другим ученицима конструише и развија знање и предметне и међупредметне компетенције.

Уџбеник

6.разред

НОВО!

21















Развој информационих технологија утицао је на настанак диги-

талне картографије, картографске научне дисциплине која обу-

хвата припрему и дизајнирање карата помоћу рачунарске технике





Снимање Земље из вештачког сателита

Снимак Панамског канала

из авиона

Почетак великих географских открића

148


1. Заокружи слово испред тачног одговора.Апсолутни географски положај државе обухвата:а) математичко-географски и саобраћајно-географски положај;б) математичко-географски и физичко-географски положај;в) саобраћајно-географски и физичко-географски положај;г) политичко-географски и физичко-географски положај.2. Допуни реченицу.

Према степену повезивања или раздвајања, државне границе се деле на четири типа: , , и .

3. Заокружи слово испред тачног одговора.Граница Србије према Босни и Херцеговини је:а) природна и етничка; в) вештачка и етничка;б) природна и неетничка; г) вештачка и неетничка.

4. Заокружи слова испред тачних тврдњи.а) Током времена државе могу променити своју површину, границе и облик владавине.б) Политичка моћ државе не зависи од величине њене територије.в) Границе између држава Европске уније су баријерне.г) Све државе света имају један главни град.д) Косово и Метохија је део Републике Србије.

5. Заокружи слова испред тачних одговора.Грчка је:а) континентална држава; в) приморска држава;б) средоземна држава; г) енклава.

6. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње.а) Римско царство је било најстарија држава у свету. Т Нб) Три основна елемента државе су територија, становништво и власт. Т Нв) Сецесионистички покрет је тежња за отцепљењем дела независне државе. Т Нг) Кашмир је спорна област између Индије и Пакистана. Т Н

7. Које три европске државе су се распале 90-их година 20. века?

149

1–12 13–18 19–24

8. Подвуци одговарајуће речи како би реченице биле тачне.СФР Југославија се састојала од четири/шест република и три/две аутономне покрајине. Парламент је носилац извршне/законодавне власти. Континенталне државе немају/имају излаз на море.

9. Препознај који облик територије имају државе приказане на картама.Чиле Мађарска Филипини

10. Повежи међународне организације са типом коме припадају, тако што ћеш на празне линије уписати одговарајуће слово.а) Светска банка политичка;б) НАТО пакт хуманитарна;в) Црвени крст економска;г) УЕФА војна;д) ОПЕК спортска.ђ) Уједињене нације

11. Наведене међународне организације повежи са њиховим седиштем, тако што ћеш на празне линије уписати одговарајућа слова.а) УН Брисел;б) НАТО Париз;в) Европска унија Њујорк.

12. Која је главна улога Уједињених нација? Заокружи слово испред тачног одговора.а) искорењивање сиромаштва у свету;б) заштита људи од заразних болести;в) спречавање сукоба између народа и држава;г) контрола трговинских споразума који постоје између земаља.13. Заокружи слово испред тачног одговора. Ако је територија државе мала и округлог

облика, за такву државу се каже да је:а) држава-ексклава; б) компактна држава; в) држава-енклава; г) колонија.

Добро је!Следећи пут можеш боље.

Врло добро!Потруди се још више.

Одлично!Настави да се трудиш.

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Према степену повезивања или раздвајања, државне границе се деле на четири и и

Током времена државе могу променити своју површину, границе и облик владавине.

Т НТ Н Сецесионистички покрет је тежња за отцепљењем дела независне државе. Т НТ Н

1–12

8. Подвуци одговарајуће речи како би реченице биле тачне.СФР Југославија се састојала од покрајине. Парламент је носилац државе немају/имају

9. Препознај који облик територије имају државе приказане на картама.Чиле

10. Повежи међународне организације са типом коме припадају, тако што ћеш на празне линије уписати одговарајуће слово.а) Светска банка б) НАТО пакт в) Црвени крст г) УЕФА д) ОПЕК ђ) Уједињене нације

11. Наведене међународне организације повежи са њиховим седиштем, тако што ћеш на празне линије уписати одговарајућа слова.а) УН б) НАТО в) Европска унија

12. Која је главна улога Уједињених нација? Заокружи слово испред тачног одговора.а) искорењивање сиромаштва у свету;б) заштита људи од заразних болести;в) спречавање сукоба између народа и држава;г) контрола трговинских споразума који постоје између земаља.13. Заокружи слово испред тачног одговора. Ако је територија државе мала и округлог

облика, за такву државу се каже да је:а) држава-ексклава;

Добро је!Добро је!Следећи пут можеш боље.Следећи пут можеш боље.

СТАНОВНИШТВО

68


Број становника утврђује се пописима становништва. Број становника зависи од природног кретања становништва и миг-рација. Насељени део Земљине површине назива се екумена. Анекумена представља нена-сељене области.

Густина насељености јесте број који нам показује колико просечно становника живи на 1 km2.

Природно кретање станов-ништва обухвата наталитет, мор-талитет и природни прираштај становништва. Наталитет пред-ставља број рођених, а морталитет број умрлих у одређеном раздобљу. Разлика између наталитета и морталитета назива се природни прираштај становништва.

Под миграцијама становништва подразумева се просторно или механичко кре-тање становништва. Зависно од смера миграција, разликује се имиграција (до-сељавање становништва) и емиграција (исељавање становништва). Разлика између имиграције и емиграције назива се миграциони салдо. Депопулација је смањење броја становника у неком насељу, регији или држави.Биолошке структуре становништва обухватају старосну, полну и расну структуру становништва. Старосна структура показује број становника према периоду живота, док полна структура представља однос броја мушког и женског становништва. У свету постоје три велике људске расе: европеидна (бела), монголоидна (жута) и негроидна (црна).

Народ је заједница људи који су повезани заједничком територијом, језиком и културом.

Слични језици сврставају се у велике језичке породице. Индоевропску језичку породицу карактерише велики број језика и припадника. У светске језике сврста-вамо енглески, француски, немачки и шпански.

Све велике светске религије настале су у Азији. Највише верника имају: хришћан-ство, ислам, будизам и хиндуизам.

Економска структура становништва подразумева састав становништва према активности, делатности и другим критеријумима. Главна образовна обележја ста-новништва су писменост и школска спрема.

НАСЕЉА

78

Милионски градови света

Број становника и градски начин живота карактеристике су на основу којих се у највећем броју земаља одређује статус градског насеља. Међутим, доње границе броја становника за одређивање статуса градског насеља крећу се у распону од 200 у скандинавским земљама до 30.000 у Јапану. Постоје градови са више милиона ста-новника. Тако на пример, Сијудад Мексико, главни град Мексика, има око 22 милиона становника.

ГЕОKАРТАОдреди помоћу карте. Где се налази Сијудад Мексико?

ГЕОАКЦИЈАПримени идеју. На основу података са интернета, у свесци нацртај табелу са две колоне и десет редова. У левој колони напиши десет највећих градова света, а у десној њихов број становника

Сијудад Мексико, један од популационо највећих градова западне хемисфере

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ Функција насеља – свака делатност која је заступљена у насељу (индустрија, образовање, туризам и слично).

ГЕОФОКУСЗакључи. Зашто поје-дини градови попула-ционо брже расту од других градова?

Лучко насеље Каламата, Грчка Рударско насеље Бор, Србија

Свако насеље карактерише већи број функција, од којих је бар једна доминантна и даје препознатљивост насељу. Подела насеља према главној функцији

Тип насељаФункцијаСеоско насеље пољопривреднаРибарско насељериболовФабричко насеље индустријаРударско насеље

рударствоБањско насељездравствоТуристичко насеље туризам и рекреацијаАдминистративни центар управаВерски центаррелигијаЛучко насеље

саобраћајУниверзитетско насеље образовањеКроз читав прединдустријски период сеоско становништво углавном се бавило пољопривредом, док се градско становништво бавило занатством, трговином, културом и управом. Процес развоја

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОМОГУЋАВА

БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ И

ЕЛЕМЕНАТА ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ.

ГЕОАКЦИЈААКТИВНОСТИ КОЈE ЋЕ ДОПРИНЕТИ ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У

ТВОМ КРАЈУ, НАМЕЊЕНЕ ЗА ГРУПНИ РАД.


СВАКО ПОГЛАВЉЕ/ТЕМА САДРЖИ ТЕСТ СА ЗАДАЦИМА

ЗА САМОПРОЦЕНУ УСВОЈЕНОГ ЗНАЊА.

МОДЕРАН

КОМУНИКАТИВАН

ЗАБАВАН

ИНТЕРАКТИВАН ПРИКАЗ ДЕТАЉА НА

ИЛУСТРАЦИЈАМА

више од

90интерактивних задатака

више од

30галерија слика

више од

60едукативних филмова

више од

20линкова са едукативним садржајем

више од

652D и 3Dанимација и интерактивних објеката

ЗА БОГАТИЈИ И КВАЛИТЕТНИЈИ НАСТАВНИ ПРОЦЕС МОГУ СЕ

КОРИСТИТИ РАЗНОВРСНИ МУЛТИМЕДИЈАЛНИ САДРЖАЈИ.

ОРГАНИЗАЦИЈА САДРЖАЈА ОДГОВАРА

РАЗЛИЧИТИМ СЕНЗИБИЛИТЕТИМА И ПОТРЕБАМА СВАКОГ

УЧЕНИКА

Увећавање садржаја

НАЈЧЕШЋИ ТИПОВИ

САДРЖАЈАЗадаци

или тестови

Галеријеслика или

фотографија

Додатнисадржај

Видео--материјали

Спољни садржај

Аудио--материјали

Игрице

5. и 6.разред

Дигитални уџбенициwww.eucionica.rs

ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК Нуди концепт „претражи податке” да би се пронашло решење.

Овде се уместо линеарних информација нуде различити садржаји као избор за налажење решења проблема.

Интерактиван уџбеник у ком наставници и ученици сами бирају онај начин презентације информација који им је најједноставнији за учење.

Ученик увек добија повратну информацију о томе колико је био успешан у решавању задатака.

Пружа могућност да ученик стекне искуство, па макар и виртуелно.

ОРГАНИЗАЦИЈА САДРЖАЈА ОДГОВАРА

РАЗЛИЧИТИМ СЕНЗИБИЛИТЕТИМА И ПОТРЕБАМА СВАКОГ

НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА.

АТРАКТИВНИ МУЛТИМЕДИЈАЛНИ И ИНТЕРАКТИВНИ САДРЖАЈИ ПРАТЕ СВАКУ

ЛЕКЦИЈУ У ДИГИТАЛНОМ УЏБЕНИКУ

НАВИГАЦИЈА ЗА ИНТЕРАКТИВНЕ

ЗАДАТКЕ

1. Покрените апликацију

за скенирање QR кода.

2. Камеру уређаја уперите

у QR код који скенирате.

3. Потврдите отварањескенираног садржаја.

У САМО 3 КОРАКА

На одређеним местима у штампаном издању налазе се QR кодови. Они вам омогућавају директан приступ додатним мултимедијалним садржајимакоји прате уџбеник и чине учење интересантнијим! Да бисте користили ове материјале, потребан вам је само мобилни телефон или таблет са приступом интернету и бесплатна апликација за скенирање кода.

ОД ШТАМПАНОГ ДО ДИГИТАЛНОГ

Лако од штампаног издањадо мултимедијалног садржаја

НАВИГАЦИЈА Е�УЏБЕНИКА ОМОГУЋАВА

ЈЕДНОСТАВНО И ЛАКО КРЕТАЊЕ КРОЗ

САДРЖАЈЕ

Јединствена образовна платформа e-учионица нуди персонализовано учење, прилагођено сваком ученику.

Кроз интерактивне тестове и задатке у е-уџбенику, ученици могу да провере колико су успешно савладали градиво, а прегледом статистике наставник одмах стиче увид у којој је мери сваки ученик усвојио одређене садржаје.

Виртуелна учионица

Дигитални уџбеници

Богати дигитални уџбеници са разноврсним материјалима: филмови, анимације, симулације, интерактивне вежбе, галерије фотографија, додатни материјали и корисни линкови, игрице, графички прикази

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ PDF�А Нуди линеарно учење, али је обогаћен

мултимедијалним садржајима.

Обједињује препознатљиви квалитет наших издања и иновативне интерактивне садржаје.

Задржава исту форму и садржај као штампани уџбеник, а мултимедијални садржаји јасно су означени одговарајућим иконицама и повезани са одређеним делом лекције, као додатак садржајима штампаног уџбеника.

Садржи навигацију и алатке. Кретање кроз садржаје веома је једноставно и лако.

СЛОЖЕНИ КОНЦЕПТИ ПРИКАЗАНИ СУ У ДИГИТАЛНОМ УЏБЕНИКУ ПОМОЋУ

ИЛУСТРАЦИЈА, ФИЛМОВА, СХЕМА И ТАБЕЛА.

www.eucionica.rs


Дигитални уџбеници

ВИДЕО�МАТЕРИЈАЛИ ЋЕ ПРИБЛИЖИТИ РАЗЛИЧИТЕ

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ОБЈАСНИТИ КАКО СУ НЕКЕ ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ

ПРОМЕНЕ УТИЦАЛЕ НА ДАНАШЊИ ИЗГЛЕД

ПЛАНЕТЕ И УСЛОВЕ ЖИВОТА НА ЊОЈ.

УченициНаставник

Праћење и анализа рада и напретка ученика и одељења

Статистика

ТестовиТестови, вежбе и домаћи задаци

УЧЕНИЦИ ЋЕ УНАПРЕДИТИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ ИЗ ГЕОГРАФИЈЕ ОДГОВАРАЈУЋИ НА ЗАНИМЉИВА

ПИТАЊА, ПОВЕЗУЈУЋИ КЉУЧНЕ ПОЈМОВЕ И ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ С ПРЕПОЗНАТЉИВИМ

ИЛУСТРАЦИЈАМА.УЏБЕНИК САДРЖИ РАЗНОВРСНА

ПИТАЊА И ЗАДАТКЕ У ТРИ НИВОА СЛОЖЕНОСТИ

ПОДСТАКНИТЕ УЧЕНИКЕ НА АКТИВНО УЧЕСТВОВАЊЕ У

НАСТАВИ ИЛИ САМОСТАЛАН РАД КОД КУЋЕ УЗ ИНТЕРАКТИВНЕ

ДИГИТАЛНЕ УЏБЕНИКЕ.

ЗАНИМЉИВЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПОМАЖУ УЧЕНИЦИМА ДА

САВЛАДАЈУ ГРАДИВО.

7

На основу члана 67 став 1 Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”,

број 88/17), Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИКо изменама и допунама Правилника о наставном плану за други циклусосновног образовања и васпитањаи наставном програму за пети разред основногобразовања и васпитањаИсходи дефинисани програмом јесу очекивани резултати учења. Они дефинишу шта ће

ученик знати, разумети и умети да уради на основу знања која гради учећи географију. У

директној су вези са стандардима и међупредметним компетенцијама. Настава оријентисана

на исходе омогућава бољу конкретизацију активности ученика и наставника током процеса

учења, као и поузданије праћење и вредновање постигнућа.Програм наводи исходе који су распоређени по областима/темама и који се остварују на

предложеним или обавезним садржајима.Образовни стандарди обухватају низ изјава које описују знање и вештине које очекујемо да

ученик покаже на одређеном нивоу постигнућа. Стандарди представљају суштинска знања и

умења која ученици треба да поседују на крају одређеног нивоа образовања.ЛИСТА СТАНДАРДАГЕ.1.1.1. разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања.

ГЕ.1.1.3. препознаје и чита географске и допунске елементе карте.ГЕ.1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања.

ГЕ.1.2.3. именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове

основне одлике.ГЕ.1.3.1. познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред.

ГЕ.1.4.1. препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе.

ГЕ.1.4.2. именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике.

ГЕ.2.1.1. одређује стране света у простору и на географској карти.ГЕ.2.1.2. одређује положај места и тачака на географској карти.ГЕ.2.1.3. препознаје и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе који су

представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом.ГЕ.2.1.4. приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражајним

средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...),

графиком, табелом и схемом.ГЕ.2.2.2. разликује и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним

сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери).ГЕ.2.3.1. разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре

становништва.ГЕ.2.4.1. описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије.

ГЕ.2.4.2. описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије.

ГЕ.3.1.1. доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских

чињеница – објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте.

ГЕ.3.2.2. објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу

(климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и

унапређивање.

На основуброј 88/17), Министар

Исходиученик знати, разумети и умети да директној на исходе омогућава учења, као и поузданије праћење и врПрограм наводи исходе који су распоређени по областима

предложеним или обавезним садржајимаОбразовни стандарди ученик покаже на умења која ученици треба да поседују на крају одређеногЛИСТА СТАНДАРДА

ГЕ.1.1.1. разуме појам оријентације и наводи начине оријентисањаГЕ.1.1.3. препознаје и чита ГЕ.1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања

ГЕ.1.2.3. именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и

основне одликеГЕ.1.3.1. познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред

ГЕ.1.4.1. препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе

ГЕ.1.4.2. именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике

ГЕ.2.1.1. одређује стране света у простору и на географској картиГЕ.2.1.2. одређује положај места и тачака на географској картиГЕ.2.1.3. препознаје и објашњава географске чињенице

представљени моделом, ГЕ.2.1.4. приказује понуђене географске податке на немој карти картографским изражајним

средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболичким знацима...),

графиком, табелом и схемомГЕ.2.2.2. разликује и објашњава географске чињенице сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)ГЕ.2.3.1. разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре

становништва.ГЕ.2.4.1. описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи њене географске регије

ГЕ.2.4.2. описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

ГЕ.3.1.1. доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везачињеница ГЕ.3.2.2. објашњава физичко(климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и

унапређивање

4

ОБЛАСТ/ТЕМА

ИСХОДИ

По завршеној области/теми

ученик ће бити у стању да: САДРЖАЈИ

ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА

– повеже постојећа знања о

природи и друштву с

географијом као науком;

– повеже географска знања о

свету са историјским развојем

људског друштва и

научнотехничким прогресом;

– на примерима покаже значај

учења географије за свакодневни

живот човека; – разликује одговорно од

неодговорног понашања према

природним ресурсима и

опстанку живота на планети

Земљи;

– ширење географских

хоризоната и велика

географска открића;

– одговорност човека према

планети Земљи;

ВАСИОНА

– разликује појмове васиона,

галаксија, Млечни пут, Сунчев

систем, Земља;

– објасни и прикаже структуру

Сунчевог система и положај

Земље у њему;

– разликује небеска тела и

наводи њихове карактеристике;

– одреди положај Месеца у

односу на Земљу и именује

Месечеве мене;

– васиона, галаксија,

Млечни пут, звезде,

сазвежђа; – Сунчев систем: Сунце,

планете, сателити, Месец,

месечеве мене, астероиди,

комете, метеори;

ОБЛИК ЗЕМЉЕ И

СТРУКТУРА ЊЕНЕ

ПОВРШИНЕ

– помоћу глобуса опише облик

Земље и наведе доказе о њеном

облику; – помоћу карте опише распоред

копна и воде на Земљи и наведе

називе континената и океана;

– на примерима објасни

деловање Земљине теже на

географски омотач;

– облик и димензије Земље,

распоред копна и воде на

Земљи; – сила Земљине теже,

глобус, екватор, полови;


ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА

– разликује и објасни Земљина

кретања и њихове последице;

– повеже смер ротације са

сменом дана и ноћи;

– повеже нагнутост Земљине осе

с различитом осветљеношћу

површине Земље;

– ротација Земље и

последице ротације: смена

обданице и ноћи, привидно

кретање Сунца, локално

време; – револуција Земље и

последице револуције:

неједнака дужина обданице

ПРИРУЧНИК ЈЕ ПОДРШКА У СВИМ

СЕГМЕНТИМА НАСТАВЕ – ПЛАНИРАЊУ, РЕАЛИЗАЦИЈИ, ПРАЋЕЊУ И ВРЕДНОВАЊУ.

За кориснике дигиталних уџбеника, Нови Логос је припремио е-приручнике.

Е-приручници представљају јединствену подршку наставницима у припремању и извођењу дигитализације наставе.

У уводном делу е-приручника дати су прикази основних дидактичко-методичких појмова, изводи из Правилника о оцењивању ученика и изводи из Програма наставе и учења.

Е-приручник садржи табеларни приказ предлога годишњих и месечних планова рада у складу с важећим прописима и предлоге дневних е-припрема наставних јединица из информатике и рачунарства.

Е-приручник је допуњен упутствима за извођење наставе помоћу дигиталних уџбеника, а садржи и предлоге за реализацију пројектних задатака и контролних вежби, додатне занимљиве текстове и видео-прилоге.

Е-приручниккоји прати е-уџбеник


УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 МИНУТА)

Стране 3–6.Наставник проверава знање ученика постављајући им усмено питања:1. Шта је васиона? Шта су звезде? Шта је сазвежђе? Шта је галаксија?2. Како се зове наша галаксија?3. Шта је светлосна година? Шта је астрономија? Која небеска тела знаш?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА (27 МИНУТА)

Страна 7. Сунце (7 минута)Наставник представља Сунце као извор светлости и топлоте на Земљи. Илуструје значај и одлике Сунца користећи галерију фотографија на страни 7 и кратак филм Рађање соларног система. Објашњава и приказује феномен помрачења Сунца користећи додатни садржај на страни 7.

Страна 8. Сунчев систем (5 минута)Наставник наводи појам Сунчев систем. Објашњава, описује, разврстава, разликује и дефинише његове елементе, с посебним освртом на планете. Користи интерактивни шематски приказ Сунчевог система на страни 8. Објашњава положај планета користећи анимацију Сунчев систем и упућује ученике како да је користе.

Страна 9. Планете Сунчевог система (15 минута)Наставник детаљније упознаје ученике с планетама Сунчевог система – кликом на назив планете отвориће се посебан прозор с детаљнијиминформацијама о тој планети. Користи додатни садржај који се односи на патуљасту планету Плутон. Ученике који су више заинтересовани упућује на детаљније истраживање планета Сунчевог система – клик на Лет на... води на линк NASA Science.Наводи поделу планета на спољашње и унутрашње и то илуструје додатним садржајем. Заједно с ученицима анализира видео Поређење небеских тела по величини.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (8 МИНУТА)

Стране 7–9. Задаци

Уколико у учионици има техничких могућности, наставник упућује ученике да самостално ураде задатке на странама 7, 8 и 9 и провере у којојсу мери усвојили нове информације.

Страна 7. Сунце (7 минута)

Страна 9. Планете Сунчевог система (15 минута)

Стране 7–9. Задаци

ПРЕДЛОЗИ МЕСЕЧНИХ ПЛАНОВАСАДРЖЕ СВЕ A НЕОПХОДНЕ ЕЛЕМЕНТЕ

КОЈИМ СЕ НА КВАЛИТЕТАН НАЧИН ПЛАНИРА НАСТАВА.

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА HАСТАВНИКА ЗА МЕСЕЦ: СЕПТЕМБАР_____________ГОДИНЕ

Назив предмета: ГЕОГРАФИЈА Разред: ПЕТИ Недељни фонд часова: Наставник: _____________________________

Нас

тавн

а об

ласт

Р.б.

часа

Тем

а

Нас

тавн

а

једи

ница

Врс

та (т

ип)

часа

Обл

ици

рада

Нас

тавн

е м

етод

е

ИС

ХО

ДИ

Кор

елац

ије

ЕВ

АЛ

УА

ЦИ

ЈА

ЧО

ВЕ

К

И

ГЕО

ГРА

ФИ

ЈА

1.

Чове

к и

геог

рафи

ја

Предмет проучавања, подела и значај географије

обра

да

фрон

талн

и и

инди

виду

ални

дија

лош

ка, р

ад н

а тек

сту,

мо

ноло

шка

, илу

стра

тивн

о-

-дем

онст

рати

вна

– повеже постојећа знања о природи и друштву са географијом као науком;

– повеже географска знања о свету са историјским развојем људског друштваи научнотехничким прогресом;

– разликује одговорно од неодговорног понашања човека према природним ресурсима и опстанку живота на планети Земљи

- природа и друштво, историја, биологија, математика, информатика и рачунарство

2.

Предмет проучавања, подела и значај географије

утвр

ђива

ње

фрон

талн

и и

инди

виду

ални

дија

лош

ка, р

ад н

а те

ксту

, ил

устр

атив

но-д

емон

стра

тивн

а

– повеже постојећа знања о природи и друштву са географијом као науком;

– повеже географска знања о свету са историјским развојем људског друштва и научнотехничким прогресом;

– разликује одговорно од неодговорног понашања човека према природним ресурсима и опстанку живота на планети Земљи

- природа и друштво, историја, биологија, математик, информатика и рачунарство

У ПРЕДЛОЗИМА Е-ПРИПРЕМA ЗА ЧАС

ДЕТАЉНО ЈЕ ОБЈАШЊЕН ТОК ЧАСА КАО И УПОТРЕБА

Е-УЏБЕНИКА.

СВЕ ШТО ЈЕПОТРЕБНО

ЗА РАД НАСТАВНИКА

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност.

Развијање различитих вештина.

Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу, да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Дидактичко-методички приручници за наставнице и наставнике

Уводни део свих приручника даје смернице за планирање и извођење наставе са освртом на основе методике наставе.

Годишњи и оперативни (месечни) план рада

Предлози годишњих и оперативних (месечних) планова наставе дати су на основу важећег Плана и програма наставе и учења.

Припреме за све часове

Приручници садрже пажљиво и добро осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова.

НА ЈЕДНОМ МЕСТУ СВЕ ШТО ЈЕ

ПОТРЕБНО ЗА КВАЛИТЕТНУ И

УСПЕШНУ РЕАЛИЗАЦИЈУ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА

И ОСТВАРИВАЊЕИСХОДА.П Р И К А З

М У Л Т И М Е Д И Ј А Л Н И Х С А Д Р Ж А Ј А У

Л Е К Ц И Ј И

Приручникза наставнике


за наставникеНОВО!

Ауторка приручника за 5. разред:Мирјана Димитријевић

Ауторке приручника за 6. разред:Бојана Шујовић, Милица Потић

Комплетан садржај штампаног приручника дат је и у електронском облику на нашем сајту, па га можете мењати и прилагођавати својим потребама и потребама и могућностима ученика са којима радите.

Провере знањаПредлози радних листића, контролних вежби и тестова систематизације део су Логосових приручника.

Дидактички материјали Додатни материјали који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примене стечена знања.

Додатни дидактички материјали за извођење наставеПриручници садрже низ различитих текстова, препорука и идеја за креативне радионице и игре, као и предлоге у вези са реализацијом одређених наставних јединица.

Припреме за часове у оквиру описаног тока часа садрже и упутства када и како користити мултимедијалне садржаје који су део мултимедијалног PDF-а. За све оне који немају техничке могућности да у настави користе мултимедијалне садржаје дата су решења којима се остварује планирано.

Ови материјали су део мултимедијалног PDF-а. Њих чине: аудио и видео материјали, 2D и 3D анимације, 3D модели, интерактивни задаци, квизови, тестови, симулације и слично.

Мултимедијални

дидактички материјали

Верујемо да ће вам

приручници наше издавачке

куће користити у раду и наставу

учинити богатијом и креативнијом.

П Р И М Е Р У П О Т Р Е Б Е М У Л Т И М Е Д И Ј А Л Н О Г

С А Д Р Ж А Ј А

О П И С И М У Л Т И М Е Д И Ј А Л Н О Г

С А Д Р Ж А Ј А П Р Е Д В И Ђ Е Н И Х З А

ТО К Ч А С А .

у 2019/20. години

КОРИСНИЦИМА ЛОГОСОВИХ КОМПЛЕТА УЏБЕНИКА ЗА ГЕОГРАФИЈУ ЗА 5. И 6. РАЗРЕД ПРИПРЕМИЛИ СМО:

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ

ДИГИТАЛНИ УЏБЕНИК

ПРИРУЧНИК СА ДНЕВНИМ ПРИПРЕМАМА

Е-ПРИРУЧНИК СА ДНЕВНИМ ПРИПРЕМАМА УЗ Е-УЏБЕНИК

MOJ ДНЕВНИК

ТЕСТОВE ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

ПРАТЕЋИ ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛ РЕЉЕФНА КАРТА 3D МОДЕЛ

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд 011/2636 520, 011/2635 905, www.logos-edu.rs, o� [email protected]

Посебне погодности за наставнике

8 тестова у 4 различите групе садрже задатке у3 нивоа сложености

Питања су у функцији провере остварености исходаиз одређеног градива

Одштампани за све ученике у одељењу

Комплет одштампаних ПЕТНАЕСТОМИНУТНИХ ТЕСТОВАза проверу знања за 5. и 6. разред

Рељефна карта 3D модел

НОВО!

НОВО!

Documents

ГЕОГРАФИЈАlogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26-geografija5-6logoskatalog.pdf · Комплет Комплетније Компетентније ГЕОГРАФИЈА