Ljudi koji rade sa ljudima. - Eurobank Srbija...plasmana i rezervisanja Ostali poslovni rashodi Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ... nastavi sa dinamičnim razvojem i

Ljudi koji rade sa ljudima.

Centrala banke, Kolarčeva 3

SADRŽAJ

PREGLED GODINEČlanovi Izvršnog odbora Upravni odborPregled godineFinansijski podaciPismo akcionarimaFinansijski pregled POSLOVI SA STANOVNIŠTVOMSektor za poslove sa stanovništvomPotrošački kreditiStambeni kreditiMali biznis POSLOVI SA PRIVREDOMEFG Lizing

INVESTICIONO BANKARSTVO & TRŽIŠTE KAPITALASektor sredstava i likvidnostiKastodi MEĐUNARODNO PRISUSTVOBugarskaRumunijaPoljskaTurskaUkrajinaKipar ZAVISNE KOMPANIJE EFG Property ServicesProspera Securities ( EFG Securities)Lamda Development OSTALE AKTIVNOSTI BANKEPlatni prometUsluge isplate zaradaElektronsko bankarstvo UPRAVLJANJE RIZICIMA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE PRILOZIKonsolidovani finansijski izveštajiEurobank EFG Grupa i EFG Grupa

GODIŠNJI IZVEŠTAJ 20075

Strana

789

10141820

2324242626

2931

333434

373838

39393940

43444445

47484848

51

55

5961

115


Pregled godine


Upravni OdborČlanovi Izvršnog odbora

David WatsonPredsednik

ČLANOVI:

Piergiorgio Pradelli

Anargyros Kioussis

Nikolaos Aliprantis

Evvagelos Kavvalos

Angelos Tsichrintsiz

Slobodan Slović

Georgios Michelis

Stavros Ioannou Predsednik

Antonis Chatzistamatiou Direktor Sektora za korporativno bankarstvo

Nataša KovačevićDirektor ljudskih resursa

Slavica PavlovićFinansijski direktor

Danilo DjurovićDirektor Sektora za upravljanje rizicima

George MichalakopoulosDirektor bankarskih operacija

Kyriakos Xydis Direktor poslova sa stanovniš-tvom i bankarske mreže

Vuk ZečevićDirektor Sredstava i likvidnosti

9


Pregled godine

Januar

• Otvorene dve nove filijale; u ulici Karađorđevoj br. 5 u Beogradu, i u ulici Jovana Dučića br. 6 u Novom Sadu

April

• Specijalna ponuda za štednju građana Euro 8%

• Sponzorstvo Tulsa baleta, Oklahoma u Nišu u sklopu projekta “Umetnost davanja ” i beogradskog Festivala igre

• Banka je nagrađena “Zlatnim pečatom” za unapređenje ekološke svesti u Srbiji, od strane Udruženjapejzažnih arhitekata Srbije

• Zapaženo prisustvo na Sajmu turizma u Beogradu

Februar

• Lansirana kampanja štednje Euro Step PLUS, uz zlatnimedaljon kao poklon.

• “Eurobank zlatni karavan” proputovao celu Srbiju

• Lansirana kampanja keš kredita u dinarima i švajcarskim francima

• Banka je ostvarila zapaženo prisustvo na Sajmu bankarstva u Beogradu

Maj

• Konferencija za medije u vezi sa završetkom operativnog spajanjabivše Nacionalne štedionice i Eurobank EFG, formiranje Eurobank EFG Štedionice

• Uvođenje novog logoa i jedinstvenog vizualnog identiteta svih filijala Banke

• Isplata stare devizne štednje, uz posebnu ponudu deponentima:besplatna Visa kreditna kartica za Euro STEP Plus oročenja

• Učestvovanje na Sajmu preduzetnika u Valjevu

• Otvaranje pete filijale u Nišu, u Bulevaru Zorana Đinđića

Mart

• Lansiranje nove kampanje za stambene kredite sa niskom mesečnom ratom za kredite indeksirane u švajcarskim francima

• “Veče čokolade” organizovano za korporativne klijente u rezidencijiGrčke ambasade

• Banka promenila sedište iz Durmitorske u Kolarčevu, br.3

• Banka donirala 75,000 evra za rekonstrukciju Narodne bašte, najvećeg parka u Pančevu

• Filijala iz Durmitorske preseljena u Sarajevsku ulicu; nove filijale otvorene na Bežanijskoj kosi i u Mladenovcu

• Banka je sa uspehom učestvovala na međunarodnom Sajmu automobila u Beogradu

Jun

• Učešće u projektu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u čast najboljih diplomiranih srednjoškolaca u Srbiji

• Specijalna letnja ponuda za keš kredite sa niskom mesečnomratom od 10 evra

• Banka učestvovala na Sajmu preduzetnika u Priboju

• Potpisana donacija u vrednosti od 75,000 evra za renoviranje parka Učiteljskog fakulteta u Jagodini


Jul

• Potpisana donacija u vrednosti od 75,000 EUR za renoviranje parka Učiteljskog Fakulteta u Jagodini

Oktobar

• Sponzorstvo TGI “Samita sa Vladom Srbije”

• Učečće Banke na Sajmovima Unija tekstila i Nekretnina u Beogradu i Sajmu automobila u Novom Sadu

• Depozitne kampanje “Štednja do neba” i “Euro 10%” promovisane u toku meseca štednje. Banka je tom prilikom ostvarila rekordnih 144 miliona evra štednje na ova dva proizvoda.

• Sponzorstvo izložbe Centra za razvoj inkluzivnog društva, koja je održana u Etnografskom muzeju u Beogradu.

• Postignut je plasman od po 100 miliona evra u finansiranju preduzetnika i stambenom kreditiranju. Istovremeno, lansirana je ponuda „Za zdrav Mali biznis” namenjena doktorima, advokatima i arhitektama

• Banka potpisala donaciju vrednu 75,000 evra sa Opštinom Požarevac namenjenu rekonstrukciji “Sunčanog parka”

• Otvaranje novih filijala u naselju Braće Jerković i na Banjici, Beograd

• Podrška koncertu “Veče Marije Kalas” u Narodnom pozorištu u Beogradu

Avgust

• Renoviranje druge po redu filijale Eurobanke za osobe sa posebnim potrebama u Novom Sadu, u Bulevaru Mihaila Pupina

Novembar

• “Simfonija vina i sira” koktel za korporativne klijente i članove Američke Privredne Komore, održan u Operi Madlenijanum

• Direkcija za Mali biznis učestvovala na Sajmu zlatarstva “Sjaj”, Sajmu Invest Expo u Novom Sadu, kao i na Sajmu nameštaja i hrane u Beogradu

• Prvi Eurobank EFG vikend za menadžment održan u Country klubu Babe

• Promocija kampanje kreditnih kartica za kupovinu bez kamate do 15. januara 2008. god.

• Banka donirala 100,000 evra Dunavskom parku u Novom Sadu za postavljanje dekorativnog osvetljenja koji istovremeno vrši uštedu energije

Septembar

• Raspisan konkurs za dodelu Eurobank EFG školarina za 2007. god

• Kampanja za promovisanje kreditnih Visa i MasterCard kartica

• Banka učestvovala na CSR konferenciji Ekonomist MediaGrupe

• Lansirana kampanja za stambene kredite bez administrativnihtroškova

• Učestvovanje na Medipro Sajmu, kao i na Sajmovima pekara i medicinske opreme u Beogradu

• Predstavljanje Banke potencijalnim grčkim investitorima i klijentimaGrupe u Atini, Grčka

• Otvaranje treće filijale u Kragujevcu i u Železniku, Beograd

Decembar

• Sponzorstvo “Foruma zafinansijske usluge u jugoistočnojEvropi” organizovano od straneEkonomist Media Grupe

• Banka potpisala Ugovor o donaciji vredan 75,000 evra sa Opštinom Medijana u Nišu i istovremeno potpisala Ugovor oekološkoj saradnji sa Gradom.

• Dodeljene Eurobank EFG Školarinenajboljim studentima državnih univerziteta u Srbiji na svečanoj ceremoniji održanoj u Narodnoj Skupštini Srbije, uz prisustvo Božidara Đelića, potpredsednik Vlade i njegove ekselencije Josep LLoveras-a, direktora kancelarije Evropske komisije u Srbiji.

• Eurobank EFG je među prvimkompanijama koje se se učlanile u “Globalni dogovor Ujedinjenih nacija” u Srbiji

• Nagrada Udruženja ekonomskih propagandista Srbije za kampanju „5 zvezdica u 100 filijala”

BILANS USPEHA u hiljadama RSD

Prihodi od kamataRashodi kamataNeto prihodi od kamata

Prihodi od naknada i provizijaRashodi od naknada i provizijaNeto prihodi po osnovu naknada i provizija

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešćaNeto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti i učešćaNeto prihodi od kursnih razlikaOstali poslovni prihodiRashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanjaOstali poslovni rashodiPrihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Operativni rezultat

Porez na dobit Neto dobitak/ (gubitak)

Zarada po akcijiOsnovna zarada po akciji (izraženo u RSD po akciji)

Finansijski podaci


BILANS STANJA u hiljadama RSD AktivaGotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke Potraživanja za kamatu i naknadu Plasmani bankamaPlasmani komitentima Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Potraživanja za više plaćen porez na dobitak Nematerijalna ulaganjaOsnovna sredstvaOstala sredstva i aktivna vremenska razgraničenjaOdložena poreska sredstva Ukupna aktiva ObavezeObaveze prema bankamaObaveze prema komitentima Obaveze za kamate i naknadeObaveze iz dobitkaObaveze po osnovu poreza na dobitOstale obaveze iz poslovanjaRezervisanjaOstale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja Ukupno obaveze KapitalAkcijski i ostali kapitalRezerve Akumulirani gubitakUkupno kapital Ukupna pasiva Vanbilansne pozicije Poslovi u ime i za račun trećih licaGarancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obavezeDruge vanbilansne pozicijeUkupne vanbilansne pozicije

2006

1,471,226

25,471,373

73,832264,069

26,621,695

215,831

5,667,467

4,569717,165

1,675,058

567,568169,050

62,918,903

3,761,18042,072,057

53,885700

-356,611

34,636

1,200,92847,479,997

16,366,226817,140

(1,744,460)15,438,90662,918,903

1,968,904

17,891,333159,871,510179,731,747

Napomena

15

16

171819

20

21

2223

2425

262728

132930

31

32

33

3333

2007

2,291,344

24,384,452

140,3633,270,873

48,610,632

73,620

20,479

-965,780

3,769,997

509,84572,304

84,109,689

3,263,88056,399,872

392,033700

6,238257,081

96,079

1,129,31561,545,198

22,422,172568,083

(425,764)22,564,49184,109,689

2,707,829

64,590,245224,711,785292,009,859

Napomena

55

66

7

789

1011

12

13

14

2007

6,932,926(2,331,565)

4,601,361

1,226,822(189,408)1,037,414

30,883

-498,955471,215

(786,694)(4,430,890)

4,005

1,426,249

(107,553)1,318,696

8.31

2006

4,046,286(1,165,054)

2,881,232

889,425(156,012)

733,413

-

(221,646)304,964256,601

(31,851)(4,289,598)

32,421

-

(334,464)

143,061(191,403)

-


TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI u hiljadama RSD Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Prilivi od kamataPrilivi od naknadaPrilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Odlivi po osnovu kamataOdlivi po osnovu naknadaOdlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashodaOdlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihodaOdlivi po osnovu drugih troškova poslovanja Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita Smanjenje HOV i drugih plasmana kojima se trguje i kratkoričnih HOV koje se drže do dospeća Povećanje depozita od banaka Povećanjenje kredita i plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama Povećanje kredita i plasmana komitenata Smanjenje depozita od banaka Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranjaPrilivi gotovine iz aktivnosti investiranjaPrilivi od dugoročnih ulaganja u HoV Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranjaPrilivi gotovine iz aktivnosti finansiranjaPrilivi po osnovu uvećanja kapitala Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja

Neto povećanja/smanjenja gotovine Gotovina na početku godine Pozitivne kursne razlikeNegativne kursne razlike

Gotovina na kraju perioda

2006

4,023,0911,043,603

439,4795,506,173

(1,098,990)(155,343)

(1,375,020)

(271,455)(1,328,960)(4,229,768)

1,276,405

-25,031,422

(18,449,284)(17,229,688)

3,545,997(7,101,553)

(5,825,148)(5,825,148)

(5,667,467)

(4,279)

(960,154)(6,631,900)

11,646,599-

11,646,599

(810,449)2,429,6203,352,393

(3,500,338)

1,471,226

2007

6,778,3901,478,059

750,1629,006,611

(2,119,782)(254,703)

(1,314,277)

(313,406)(2,419,099)(6,421,267)

2,585,344

2,729,45314,663,560

(5,491,275)(21,690,233)

(518,997)(10,307,492)

(7,722,148)(7,722,148)

5,418,410

(16,200)

(2,760,533)2,641,677

6,055,946-

6,055,946

975,4751,471,226

11,403,896(11,559,253)

2,291,344

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u hiljadama RSD

Stanje na dan 1. januar 2006. godineNove emisijePrenos iz emisione premijeRevalorizacione rezerve po osnovu hartijaRezultat periodaStanje na dan 31. decembar 2006. godine

Raspolaganje AFS vrednosnim papirima14-a emisija deonica15-a emisija deonicaTrenutna zaradaStanje na dan 31. decembar 2007

Obične akcije

4,712,1006,121,500

4,179,800

--

15,013,400

-

1,484,400

2,685,100-

19,190,427

Emisiona premija

-5,525,099

(4,179,800)

--

1,345,299

-

671,600

1,214,846-

3,231,745

Ostalerezerve

568,083-

-

--

568,083

-

-

--

568,083

Revaloriza-cione

rezerve

--

-

249,057-

249,057

(249,057)

-

--

-

Akumulira-ni gubitak

(1,553,057)-

-

-

(191,403)

(1,744,460)

-

-

-1,318,696

(425,764)

Ukupno

3,734,65311,646,599

-

249,057

(191,403)

15,438,906-

(249,057)

2,156,000

3,899,9461,318,696

22,564,491

Pismo akcionarima

Poštovani akcionari i klijenti, Prošlu 2007. godinu, obeležili su veliki uspesi i dostignuća Eurobank EFG Grupe jer je uspela da ostvari sve velike izazove na poslovnom planu, nastavi sa dinamičnim razvojem i ojača svoju poziciju kako lokalno, tako i u širem regionu. U skladu sa dosadašnjom efikasnom strategijom, Grupa je uvećala svoje prisustvo u Grčkoj, ali i u jugoistočnoj i centralnoj Evropi (tzv. Novoj Evropi) uspostavljanjem poslovanja u 8 zemalja, uz ukupnu aktivu koja prelazi 68 milijardi evra, poslovnu mrežu od preko 1,500 filijala, prodajnih mesta i poslovnih centara, kao i snagu od 22,000 zaposlenih čiji je uticaj na ukupan rast i jače pozicioniranje neosporan.

U pogledu poslovanja u Srbiji, od prve akvizicije domaće Postbanke u martu 2003. godine, reorganizacije poslovanja, unapređenja sistema i širenja aktivnosti u bankarskom poslovanju sa građanstvom i privredom, novoimenovana EFG Eurobank A.D. Beograd uspešno je formirala stabilnu mrežu filijala i perspektivnu bazu klijenata za samo godinu dana. Naredni korak ambicioznog poslovnog plana bio je prekretnica kada je Banka preuzela Nacionalnu štedionicu banku posle samo dve godine poslovanja u zemlji. Sa promenom poslovnog imena u Eurobank EFG štedionica A.D. Beograd krajem 2006. godine, Banka se već pozicionirala među deset najboljih na tržištu sa jakom mrežom filijala, širokom paletom proizvoda i usluga i značajnim učešćem na tržištu u svim ključnim segmentima poslovanja.

Na lokalnom tržištu, u 2007. godini Banka je ostvarila odlične rezultate potvrđujući sposobnost osvajanja tržišnog učešća i bržeg razvoja od konkurencije. Finansijski rezultati bili su izuzetni, bez obzira na zahtevno operativno spajanje, jer je ukupan ostvareni profit uvećan čak osam puta dostižući 16,7 miliona evra u poređenju sa gubitkom na kraju 2006. Ukupna aktiva uvećana je za 34% u odnosu na prošlu godinu dostižući 1,1 milijardu evra kao rezultat snažnog rasta kako kreditnih, tako i depozitnih aktivnosti u svim kategorijama. Ukupno, krediti su značajno porasli za 82%, tako da sada iznose 629 miliona evra, dok su ukupni depoziti porasli za neverovatnih 73% u odnosu na 2006. godinu i dostigli iznos od 550 miliona evra. U veoma konkurentnom okruženju, ukupni prihodi beleže veliki skok zasnovan na odličnoj ekspanziji kreditnog portfolija, što je dovelo i do povećanja neto prihoda od kamate za 60% koji je dostigao 58 miliona evra, dok je neto kamatna marža iznosila 6.3%. Uzevši u obzir da smo se u 2007. godini upustili u punu reorganizaciju i restrukturiranje poslovne mreže i sistema, a istovremeno sa širenjem rasta, oslanjajući se na ekonomiju obima, Banka je više nego poboljšala stopu efikasnosti smanjivši racio prihoda i troškova na 67% sa 119%. Pored značajnog rasta, Eurobank EFG je najbolje kapitalizovana banka na tržištu sa raciom adekvatnosti kapitala od 26.64%.

Održavajući stabilan korak, 2007. godina je na operativnom nivou bila godina izvanrednih rezultata za nas i pravi pokazatelj da je budućnost Eurobanke EFG, kao jedne od prvih pet banaka po ukupnoj aktivi, kapitalu, kreditima stanovništvu, tržišnom učešću i veličini poslovne mreže u zemlji, samo početak ostvarenja njenog cilja – da postane Banka prvog izbora kako za građane, tako i za korporativne klijente u Srbiji. Od momenta započinjanja poslovanja u Srbiji, Eurobank EFG investirala je 350 miliona evra u tehničku i operativnu infrastrukturu, u angažovanje visoko stručnog kadra i razvoj modernih bankarskih proizvoda i usluga skrojenih tako da ispunjavaju potrebe svakog klijenta, doprinoseći time regionalnoj ekonomiji i potvrđujući da čvrsto veruje u domaće tržište i njegove potencijale.

Na kraju godine, novoformirana banka u Srbiji imala je poslovnu mrežu od 101 filijale i pet poslovnih centara, uz ponudu kvalitetnih usluga fizičkim licima i kompanijama. Značajno smo uložili u širenje usluga, osnivanjem EFG Lizing kompanije za usluge finansijskog lizinga (u 2008. godini počeće sa radom kompanija za operativni lizing EFG Assets Fin), akvizicijom kompanije za brokersko poslovanje Prospera (EFG Securities), koja je proglašena za najbolju brokersku kuću u Srbiji u 2006. godini od strane renomiranog časopisa Euromoney. Zajedno sa kompanijom za nekretnine EFG Property Services, Eurobank EFG se trudi da ispuni sve vrste finansijskih i drugih poslovnih potreba svojih klijenata.

Zahvaljujući povoljnim uslovima na bankarskom tržištu u Srbiji, banke su pokazale značajan napredak u skaldu sa daljim nastavljkom implementacije ekonomskih reformi. Prema podacima Narodne banke Srbije, obim bankarskog poslovanja se više nego učetvorostručio tokom prethodne četiri godine, krediti privredi su se više nego utrostručili,


a krediti stanovništvu porasli su za više od 11 puta, od toga stambeni krediti za više od 20 puta. Očigledno je da je posle uspešnog restrukturiranja, bankarski sektor izrastao u moderan sistem koji ispunjava rastuće potrebe kako privrednog sektora, tako i sektora stanovništva. Samo tokom prošle godine, bilansna aktiva uvećana je za 34% čineći tako 65% BDP-a zemlje.

Tokom perioda tranzicije, srpska privreda se postepeno oporavljala, pokazujući uravnotežen rastući trend u svim ključnim oblastima poslednjih sedam godina. Bez obzira na nešto neizvesnije političke uslove početkom ove i krajem prošle godine, zemlja je nastavila sa ulaganjem napora u pozitivnu makroekonomsku klimu koja podržava uspešnu kreditnu ekspanziju. Rast BDP-a od 7,3% na kraju 2007. godine bio je najveći u regionu. Nezaposlenost je smanjena za 14,3%. Smatramo da regionalni razvoj i dobri susedski odnosi imaju osnovnu ulogu u kretanjima zemlje prema EU. Čvrsto verujemo u perspektivu ovog regiona, što je dodatno potvrđeno stranim direktnim investicijama: tokom poslednjih sedam godina strane direktne investicije iznosile su ukupno 13,5 milijardi dolara, a samo tokom 2007. godine dostigle su 4 milijarde dolara. Grčka, kao treći po veličini investitor u Srbiji, uložila je više od 2 milijarde dolara, čime je kreirano 25.000 radnih mesta. Potpisivanje CEFTA sporazuma krajem 2006. godine otvorilo je nove ekonomske perspektive u okviru trgovine bez poreza u regionu jugoistočne Evrope, tako su stope rasta izvoza bile među najvećim u zemljama u tranziciji.

Tokom 2007. godine, Srbija se našla u vrtlogu značajnih događaja: parlamentarni izbori održani krajem januara 2007. godine rezultirali su kasnim formiranjem demokratske vlade u maju; preuzimanje predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope na period od šest meseci, nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU, donošenje Nacionalnog investicionog plana, nastavljanje ambicioznih planova privatizacije i sprovođenje brojnih reformi, uopšte makroekonomski razvoj je tokom poslednjih godina pokazao rast privrednih aktivnosti, kao i stabilnu i pozitivnu poslovnu klimu. Iako inflatorni pritisci postaju očigledniji na celom području jugoistočne Evrope, a makroekonomska politika restriktivnija, pozitivna ekonomska osnova zajedno sa niskom zaduženošću građana trebalo bi da doprinose značajnoj kreditnoj ekspanziji u regionu i u 2008. godini. Bez obzira na progres u privatizaciji tokom poslednjih godina, konkurentan i dinamičan privatni sektor još uvek nije u potpunosti formiran, što je u najvećoj meri posledica administrativnih procesa, međutim, stabilan progres ostvaren je u polju industrije i oblasti malih i srednjih preduzeća kojima je značajno doprinela podrška bankarskog sektora.

Naša poslovna filozofija i strategija reflektuju naše osnovne vrednosti, poverenje i sigurnost naših klijenata istovremeno ističući kvalitet pruženih usluga i transparentnost u društvenoj odgovornosti. Čvrsto verovanje u potencijale lokalnog tržišta potvrđuje i činjenica da je Eurobank EFG jedna od najvećih društveno odgovornih kompanija u Srbiji. Sa investiranih 3 miliona evra u obrazovanje, zdravlje, zaštitu životne sredine i podršku invalidima, Banka posvećuje posebnu pažnju kvalitetu života zajednice u kojoj posluje kroz brojne vredne donacije u ovim oblastima. Prepoznavanje vrednosti koje Banka vraća društvu nagrađivano je više puta tokom godine.

Kretanja koji utiču na naše poslovno okruženje, tržišta u razvoju koja nastavljaju sa rastom, svetska tržišta kapitala koja se postepeno šire i korporativna aktivnost u stalnoj velikoj potražnji, uveravaju nas da je Eurobanka EFG veoma dobro pozicionirana da iskoristiti ove trendove na najbolji mogući način. Tokom tri godine od našeg osnivanja u Srbiji, sledili smo siguran i značajan profitabilan razvoj i obezbeđivali vrednost za naše akcionare. Nastavićemo sa rastom posvećeno i odlučno, a ukoliko poslovne prilike ostanu stabilne, uvereni smo da ćemo održati trend snažnog rasta.Biće nam zadovoljstvo da nastavimo sa pružanjem najkvalitetnijih usluga našim akcionarima, klijentima, zaposlenima, kao i zajednici.

Stavros Ioannou Predsednik Izvršnog odbora

19


2006 2007

(2,4)

16,7

2006 2007

347

630

82%

2006 2007

319

550

73%

2006 2007

36

58

60%

2006 2007

9

13

41%

2006 2007

50

3

47

836

77

67%Ostali prihodi

Glavni prihodi

2006 2007

119%

67%

Ukupni prihod (u milionima evra)

Uprkos veoma značajnom rastu i širenju Banke, njen koeficijent efikasnosti pokazao je poboljšanje koje je više nego značajno. Preciznije, odnos troškova i prihoda je smanjen sa 119% na 67%.

Odnos troškova i prihoda (%)

Povećanje profitabilnosti Banke dovelo je do povećanja prosečnog prinosa na imovinu (po odbijanju poreza) koji je iznosio 1,8%. Godine 2007. koeficijent adekvatnosti kapitala iznosio je 26,64%.

Neto prihod od kamata (u milionima evra)

Neto prihod od provizija i naknada zabeležio je povećanje od 41% i dostigao vrednost od 1 milijarde RSD (13 miliona evra). Ovo povećanje je rezultat povećanja provizije za bankarske usluge i dokumentarnog poslovanja.

Neto prihod od provizija i naknada (u milionima evra)

Neto prihodi od kamata i naknada povećani su za 56% i dostigli vrednost od 5,6 milijardi RSD (71 milion evra), što čini 85% ukupnog prihoda Banke.Ukupni prihodi iz poslovanja porasli su za 67% i njihova vrednost je dostigla 6,6 milijardi RSD (83 miliona evra) zahvaljujući povećanju obima poslovanja sa stanovništvom i privredom.

Ukupni bruto krediti (u milionima evra)

Depoziti klijenata (ne uključujući depozite ino-kompanija koji su vezani za kratkoročne pozajmice od centrale) porasli su za 73% i vrednost im je dostigla RSD 43,6 milijarde (550 miliona evra).

Depoziti (u milionima evra)

Rast kreditnog portfolia Banke i povećanje kapitalnih investicija doveo je do povećanja neto prihoda od kamata od 60%, što je iznos od RSD 4,6 milijardi (58 miliona evra). Na kraju 2007. godine, neto kamatna marža iznosila je 6,3%.

Finansijski pregledGodina 2007. bila je godina izazova ali i velikih uspeha za Eurobank EFG. Tokom 2007.g. Banka je uspešno završila operativno spajanje sa nekadašnjom Nacionalnom štedionicom. Iako je realizovala tako važan i komplikovan projekat, Banka nije prekinula svoj razvoj. Kao rezultat značajnog rasta, zajedno sa osnaživanjem svoje uloge na tržištu, finansijski rezultat za 2007. godinu premašio je ciljeve koje je rukovodstvo Banke postavilo na početku godine. Preciznije, Banka je realizovala neto dobit od 1,3 milijarde RSD (16,7 miliona evra) u poređenju sa gubitkom koji je 2006. godine iznosio 191 miliona RSD (2,4 miliona evra).

Neto dobit (u milionima evra)

Aktiva Banke uvećana je za 34% i na kraju 2007.g. iznosila je 84 milijarde RSD (1,1 milijarda evra) u poređenju sa 63 milijarde RSD (0,8 milijardi evra) na kraju 2006. Ovo povećanje se uglavnom može pripisati dinamičnom rastu kreditnog portfolia koji je porastao za 82% i dostigao vrednost od 49,9 milijardi RSD (629 miliona evra).Preciznije, kreditiranje stanovništva (stambeni, potrošački i kreditiranje preduzetnika) povećani su za 76%, odnosno na 36,3 milijarde RSD (458 miliona evra), dok je vrednost kredita preduzećima povećana za 102%, tj. na 13,6 milijardi RSD (171 milion evra).


Poslovi sa stanovništvom

300

250

200

EUR

mili

on

2006 2007

82 (44%)

266

180

150

100

50

Za Sektor za rad sa stanovništvom Eurobank EFG, 2007. je bila godina izazova i dostignuća. Akvizicija Nacionalne Štedionice, koja je pravno pripojena Eurobank EFG u 2006. godini, završeno je operativnim spajanjem krajem aprila 2007. godine. Sa završetkom ovog spajanja, nova, ujedinjena banka je postala jedna od ključnih činilaca na bankarskom tržištu Srbije.

U 2007. godini, Eurobank EFG je učvrstila svoju poziciju banke prvog izbora za građane u Srbiji u smislu proizvoda i usluga u prilično konkurentnim uslovima. Banka je i dalje jedan od lidera u segmentu svih proizvoda namenjenih stanovništvu, tačnije štednje, kreditiranja malih i srednjih preduzeća, potrošačkih i stambenih kredita, uz pojedinačno tržišno učešće od skoro 8,90%, 16,5%, 9,80% i 12,70%.

Portfolio Sektora za poslove sa stanovništvom iznosi 524 miliona evra, beležeći izuzetan godišnji rast od skoro 80%. Takođe, sredstva stanovništva su uvećana za 80% u poređenju sa 2006. godinom i dostigla skoro 493 miliona evra.

Sektor za rad sa stanovništvomU 2007. godini Eurobank EFG je nastavila sa širenjem svoje poslovne mreže filijala i bankomata, što je uz relokaciju i renoviranje bivših filijala Nacionalne štedionice rezultiralo brojem od 101 filijale i 5 poslovnih centara za rad sa privredom koji nude visok nivo usluga. Takođe, razvojem i širenjem alternativnih distributivnihkanala prodaje, kao što su agenti direktne prodaje, banka je modernizovala svoje poslovanje kako bi pružila što bolju uslugu svojim klijentima i poboljšala profitabilnost. Agenti direktne prodaje počeli su sa radom u septembru, kada ih je bilo 21, a godinu završili sa brojem od 45, prepoznavajući i izlazeći u susret potrebama klijenata kroz mnoštvo bankarskih proizvoda.

Tekući računi za primanje plate uz prateće usluge (Group sales) bili su umereni ka širenju baze klijenata iunakrsnoj prodaji proizvoda postojećim klijentima. U cilju izlaženja u susret zahtevnijim potrebama klijenata,koncept “Euro-Plata”, koja nudi niz bankarskih proizvoda uz beneficirane uslove, preuzet je od centrale iz Atine. Tokom 2007. godine osnovan je sektor za štednju stanovništva shodno strateškoj odluci da se pozicionira kao banka preferencijalnog izbora građana Srbije za štednju. Eurobank EFG je zahvaljujući ponudi atraktivnih

proizvoda uspela da uveća štednju građana za skoro 220 miliona evra ili 80.40%, što je dovelo do porasta tržišnog učešća u ovom segmentu od 7,27% u decembru 2006. godine, do 8,87% u decembru 2007, uz tržišno učešće koje sada iznosi 12,38%.

Potrošački kreditiTržište potrošačkih kredita u Srbiji pretrpelo je značajne promene tokom 2007. godine. Domaće banke su morale da se suoče sa veoma burnim promenama na tržištu, koje su izazvane zakonskim propisima donesenim u drugoj polovini godine. Razvoj tržišta koji je pokrenut u prethodnom periodu je nastavljen tokom prve polovine 2007. g, ali je zaustavljen zaoštravanjem monetarne politike Narodne banke Srbije.

Iako je njihov cilj bio da obuzda brzo širenje i stopu rasta zaduživanja potrošača, ove mere dovele su do veoma restriktivnih uslova bankarskog poslovanja tokom 2007. g.

Bez obzira na to, tržište je ipak zabeležilo značajan rast u vrednosti od 726 miliona evra, 37% u poređenju sa 56% u 2006. g. i krajem godine dostiglo vrednost od 2,7 milijardi evra. Bez obzira na izuzetno teške uslove poslovanja, Eurobank EFG je uspela da brzo odgovori na promene na tržištu tako što je repozicionarala svoju paletu proizvoda i u 2007. godini povećala svoj portfolio potrošačkih kredita u vrednosti od 82 miliona evra. To predstavlja povećanje od 44% u odnosu na prethodnu godinu i tako prevazilazi stopu rasta tržišta.

Ovo je posebno važno budući da je 2007. godine konkurencija postala izuzetno jaka. Pritisak konkurencije dolazio je kako od velikih, etabliranih učesnika na tržištu, tako i od malih banaka koje su uz podršku stranog kapitala počele da se agresivnije bore za udeo na tržištu nudeći širok spektar proizvoda potrošačkih kredita. I pored toga, Eurobank EFG je 2007. godine uspela da poveća svoj tržišni udeo za 0,5% u odnosu na prethodnu godinu i dostigla 9,8% na kraju 2007. godine. Doprinos Eurobank EFG ukupnom rastu tržišta potrošačkih kredita 2007. godine bio je 11,2% (prirast tržišnog udela).


Portfolio potrošačkih kredita Eurobank EFG

U prvoj polovini 2007. godine, glavni fokus poslovanja Banke kada je reč o potrošačkim kreditima bio je na gotovinskim kreditima, koji su bili odgovor na veliku potražnju za ovim proizvodom, i na kreditnim karticama gde se pokazao značajan potencijal rasta. Oba tipa proizvoda osmišljena su tako da zadovolje specifične potrebe potrošača i da odgovore na promene u tržišnim uslovima kroz promenu cena i alternativne kanale distribucije. Ovi tokovi prihoda sa relativno visokim profitnim maržama i potencijalom rasta predstavljaju kamen temeljac strategije Banke kada se radi o potrošačkim kreditima.Eurobank EFG reagovala je brzo i veoma fleksibilno na promene propisa, koje su uvedene u drugoj polovini godine tako što je svoju paletu proizvoda pojačala novim ponudama, a svoje aktivnosti komunikacije usmerila na promovisanje kreditnih kartica. To je imalo za rezultat učinak postignut u četvrtom kvartalu 2007. godine, koji je pozicionirao Eurobank EFG kao lidera u izdavanju kreditnih kartica na srpskom tržištu i to Visa, MasterCard i Euroline Dina kreditnih kartica. Ovo je omogućilo da Banka dostigne i premaši ukupne ciljeve u poslovanju sa potrošačkim kreditima u 2007. godini. Tokom 2007. godine Eurobank EFG je usredsredila napore na dalji rast svoje baze trgovaca i stvorila uslove za dalje poboljšanje saradnje sa ključnim klijentima, istovremeno se usmeravajući na akviziciju novih nudeći:

• Standardizovane i jednostavne proizvode;• Fleksibilnost i tesnu saradnju sa trgovcima sa ciljem da se odgovori na zahteve poslovanja i da im se pomogne da ostvare svoje poslovne ciljeve;

• Brzo reagovanje na potrebe i zahteve trgovaca;

• Brz i veoma kvalitetan korisnički servis.

Rezultat navedenih sprovedenih mera bio je povećan broj prijava primljenih preko trgovačkih kanala u 2007. godini za 45% u odnosu na prethodnu.Godine 2007. Eurobank EFG je napravila proboj u poslovanju sa auto kreditima. Tržište kredita za kupovinu automobila beleži veoma brz rast u Srbiji, a konkurencija postaje sve snažnija jer se banke i lizing kompanije nadmeću za istu bazu klijenata. Međutim, Eurobank EFG je uspela da trostruko uveća svoj portfolio i dostigne četvrto mesto na srpskom tržištu finansiranja kupovine automobila.

25

Stambeni kreditiUprkos slabom razvoju, koji je rezultat restrikcija Narodne banke Srbije (odnos racia i kapitala 100:150), tržište stambenih kredita u Srbiji još uvek ima visoki potencijal.Portfolio Stambenih kredita Eurobank EFG je uvećan u 2007. godini u poređenju sa 2006. godinom od 52,2 miliona evra, do 139 miliona evra, kada je ukupan portfolio u Srbiji iznosio 1,1 milijardu evra; (tokom 2007. godine, tržište se uvećalo za 510 miliona evra, tj. 87%). Od 2 miliona zaposlenih u Srbiji sa prosečnim primanjima u visini od 380 evra, samo 1,75% koriste stambeni kredit, što čini tržište stambenih kredita veoma perspektivnim. Uz prosečan stambeni kredit, koji iznosi 31.000 evra, i racio Stambenih kredita / bruto godišnji prihod od 4%, Eurobank EFG je realizovala 4.900 stambenih kredita, od 33.000 koliko iznosi ukupan broj stambenih kredita u Srbiji. Tokom 2007. godine, Eurobanka EFG je postigla značajan rast aktivnosti na polju stambenih kredita i uvećala tržišno učešće sa 8,5% u 2006. godini na 12,7% u 2007. godini, i u isto vreme dostigla 17,2%. tržišnog učešća.

Dve uspešne reklamne kampanje su istakle stambene proizvode koji su kreirani da odgovore potrebama klijenata. Rezultat je povećan broj aplikacija za 20%.

Rezultati odeljenja stambenih kredita - 2007

Proizvod pod imenom ‘U izgradnji’ pokrenut je 2007. godine, a kreiran je da bude najperspektivniji proizvod namenjen i klijentima i bankama sledećih nekoliko godina, najviše zbog mogućnosti unakrsne prodaje i specifične tržišne situacije. Takođe, pokrenuta je i saradnja sa opštinom Subotica i Novi Sad kroz projekat Pronatalitetnog fonda. Program je uglavnom namenjen finansiranju mladih parova sa decom za kupovinu nepokretnosti, uz tendenciju da se ovi fondovi povećaju narednih godina i da se priključe i drugi gradovi u Srbiji. Banka će se u toku 2008. godine fokusirati na povećanje operativne izvodljivosti realizacije stambenih kredita i na dostizanje predviđenih ciljeva.

Sektor bankarskih poslova sa malom privredom Godina 2007. bila je godina punog potvrđivanja superiornosti modela Eurobanke za rad sa malom privredom (Mali biznis), zahvaljujući uveliko entuzijazmu i posvećenosti tima koji ga sprovodi u Srbiji. Uprkos sve većoj konkurenciji i izazovima koji su nastali pripajanjem, Eurobanka je tokom 2007. godine više nego udvostručila svoje poslovanje u segmentu malih preduzeća (zabeležen je rast od 117%, sa 56 miliona evra na 122 miliona evra).

Krediti malim preduzećima (u 000 evra)

Na tržištu poslovanja sa malom privredom, Eurobank EFG je u ovom trenutku na drugom mestu u Srbiji, uz tržišno učešće od oko 16-17%. Uprkos silovitom rastu, kvalitet portfolia je i dalje prilično visok. U nastojanju da zadovolji čitav niz kreditnih potreba malog biznisa, Banka nudi veliki izbor proizvoda investicionog i obrtnog kapitala. Zavisno od želje klijenta, krediti mogu da se odobre u domaćoj valuti i indeksirani u EUR ili CHF. Pored kreditnih proizvoda, Sektor za mali biznis nudi i usluge dokumentarnog poslovanja za ovaj segment tržišta. Ove godine Sektor za mali biznis je nastavila intenzivno da radi, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Garancijskim fondom, na odobravanju kredita namenjenim registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, što je omogućilo da Eurobank EFG postane jedna o prve dve banke u ovoj oblasti.

Stalni rad na skraćenju vremena potrebnog za obradu kredita i poboljšanju kvaliteta usluga, doveo je do stvaranja jedne solidne baze koja omogućava da u novu godinu Banka uđe sa još više samopouzdanja i tako cilj da zauzme prvo mesto na tržištu postane samo pitanje vremena!

27 GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2007

140

20

40

60

80

100

120

0

EUR

mili

on

2006 2007

+167%

8,7%

52

12,7%

139 140

20

40

60

80

100

120

02007 2008

122

56

EUR

mili

on


Sektor poslovanja sa privredom

Eurobank EFG postojećim i potencijalnim klijentima nudi široku paletu fleksibilnih bankarskih usluga kako u procesu praćenja redovnog poslovanja, tako i u razvojnim aktivnostima, kroz specijalizovanu mrežu podrške:

• Direkcija za rad sa privredom sa sedištem u Beogradu, za kompanije čiji obrt premašuje 10 miliona evra.• Sektor za mala i srednja preduzeća, sa sedištem u Beogradu za kompanije sa obrtom od 0,5 do 10 miliona evra.• Specijalizovanu mrežu servisnih centara za rad sa privredom u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku i Novom Pazaru; tačnije, u svakom administrativnom regionu Srbije, za kompanije čiji je obrt veći od 0,5 miliona evra.Pored usluga domaćeg i deviznog platnog prometa, sa izuzetno konkurentnim uslovima, Banka je u mogućnosti da ponudi konkurentne uslove kratkoročnog i dugoročnog finansiranja.

Analizom tržišta, zaključeno je da postoji visok stepen zainteresovanosti za kreditiranjem iz inostranstva, kao najjeftinijim izvorom finansiranja. Eurobank EFG je u mogućnosti da, zahvaljujući mreži banaka i finansijskih institucija EFG Grupe u inostranstvu, koristi inostrane izvore i na taj način postane najozbiljniji konkurent na tržistu. Eurobank EFG je u mogućnosti da ponudi svim klijentima finansiranje redovnog poslovanja kao i investiranje kredita iz inostranstva sa vrlo fleksibilnim rokovima i grejs periodom od najmanje 6 meseci.

Pored već navedenog finansiranja iz inostranstva, Eurobank EFG štedionica je u mogućnosti da ponudi i lokalno finansiranje, koje je posebno atraktivno za klijente koji imaju potrebu da prevaziđu kratkoročne probleme likvidnosti.

Na deponovana novčana sredstva Eurobank EFG svojim klijentima nudi vrlo fleksibilne uslove kao i atraktivne


EFG Lizing EFG Leasing ad Beograd je najmlađa članica grupe u Srbiji. U prvoj celoj godini poslovanja, zabeležen je snažan rast plasmana. U 2007. godini stanje plasmana povećano je za 433%. Sa trenutnih 26.7 mil evra bilansne sume EFG Leasing učestvuje sa preko 1,7% u ukupnoj bilansnoj sumi finansijskog lizinga u Srbiji.Izuzetno veliki napredak segmenta zabeležen je u sektoru finansiranja opreme, gde je evidentirano tržišno ućešće od 5,12% u novopuštenim plasmanima.Godinu pred nama obeležiće jačanje ostvarene pozicije u oblasti finansiranja opreme, kao i intenzivni razvoj oblasti finansiranja vozila (komercijalnih i putničkih).U tom smislu razviće se novi kanali prodaje koji dodatno treba da utiču na povećaje nivoa plasmana. U toku je osnivanje nove kompanije u sastavu Grupe (EFG Asset Fin) koja će se baviti poslovima zakupa vozila, opreme i nekretnina. Kako se tržište pomera u tom pravcu i kako je operativni lizing sve popularniji, ovo će svakako biti izuzetno bitna poluga budućeg rasta. Potpuna novina na našem tržištu, a bazirana na iskustvima Grupe iz Grčke i Bugarske, biće kreiranje Euro Auto tima. Našim klijentima će biti omogućeno da preko predstavnika tima Euro Auto dobiju ponudu za kredit, finansijski ili operativni lizing i realizuju nabavku željenog vozila po potpuno pojednostavljenoj proceduri.Novina će biti i to da se mreža EFG Banke koristi značajnije u plasiranju lizing proizvoda. Izuzetan potencijal Banke (u smislu veoma velike i diversifikovane mreže poslovnica) će se iskoristiti za unapređenje prodaje lizing proizvoda.Takođe, značajnija pažnja biće usmerena na distributere opreme i vozila. Obezbeđenje ekspeditivnog servisa treba da omogući efikasno procesuiranje zahteva za nabavku željenog predmeta lizinga i unapredi saradnju sa dilerima.

Pomenute novine će kompletirati gamu proizvoda Eurobank EFG Grupe i dodatno ojačati njenu poziciju na tržištu i lokalno finansiranje, koje je posebno atraktivno za klijente koji imaju potrebu da prevaziđu kratkoročne probleme likvidnosti.

kamate kako na oročena sredstva, tako i na sredstva po viđenju u skladu sa dogovorom sa klijentom.

Najatraktivniji proizvodi:

• Kratkoročni krediti za obrtna sredstva iz domaćih i ino izvora sa izborom valute u kojoj će se koristiti kredit (EUR/ CHF/USD)

• Kratkoročni dinarski krediti na revolving osnovi za obrtna sredstva, tekuću likvidnost.

• Investicioni krediti (finansiranje projekata, investicije u osnovna sredstva...) sa rokom otplate do 10 godina iz ino izvora, sa grejs periodom u skladu sa projektom klijenta

• Overdraft krediti tj, minusni saldo po tekućem računu pravnog lica sa izuzetno atraktivnim kamatnim stopama, kao proizvod koji klijentu omogućuje najracionalniji način raspolaganja sredstvima.

• Limiti za angažovanje Banke prema klijentu koji podrazumevaju liniju za odobrenje kredita, garancija, akreditiva sa jedinstvenim instrumentom obezbeđenja.

Sektor poslovanja sa malim i srednjim preduzećima

Sektor poslovanja sa malim i srednjim preduzećima u koja spadaju preduzeća sa obrtom od 0.5 do 10 miliona evra, je tokom 2007.godine poslovao u okviru četiri specijalizovana biznis centra sa 2 pripadajuća satelita sa visoko kvalifikovanim stručnim kadrom koji ima višegodišnje iskustvo u radu sa korporativnim klijentima. Biznis centri sa pripadajućim satelitima su bili locirani tako da pokrivaju teritotije sa najvećim potencijalom u segmentu MSP. Ponuda je upotpunjenja kako bi pružila širok spektar proizvoda i usluga koncipiranih tako da u potpunosti odgovori na zahteve klijenata a istovremeno im pruži dodatni kvalitet.Na kraju 2007. godine, obim plasmana u MSP segmentu je zabeležio rast od 125% u odnosu na prethodnu godinu.

31


Investiciono bankarstvo i tržište kapitala

Sektor sredstava i likvidnosti Strategija Eurobank EFG – Sektora sredstava i

likvidnosti za 2007. godinu je bila konsolidovanje

liderske pozicije u trgovanju devizama, kamatnim

stopama, hartijama od vrednosti i trgovanju derivatima.

Grupni model Sektora sredstava i likvidnosti je uspešno

implementiran i u Srbiji. Odeljenje prodaje Treasury

proizvoda je strukturirano na adekvatan način, radi

što boljeg servisiranja širokog kruga klijenata, kao

što su velika i srednja preduzeća, institucije i privatni

klijenti iz sektora stanovništva, koji zahtevaju različite

proizvode i servis. Odeljenje trgovanja devizama,

novcem i obveznicama je učestvovalo u svim vidovima

razvoja trzista, nastojeći da umanji rizik i poboljša

profitabilnost. Izvanredni rezultati odeljenja su rezultat

dobrog uočavanja i iskorišćavanja tržišnih mogućnosti i

dobrog upravljanja rizikom. Eurobank EFG je i dalje lider

na tržištu obveznica stare devizne štednje sa tržišnim

učešćem od 91% u 2007. godini. Jačanje srpskog

dinara, i dalje privlačne kamatne stope, privukle

su pažnju investitora na srpsko finansijsko tržište.

Trgovanje na međubankarskom deviznom tržištu se više

puta uvećalo u odnosu na prethodnu godinu. Narodna

banka Srbije je intervenisala samo u slučajevima naglih

promena kursa. Nadalje, banka je uspela da poveća

svoje tržišno učešće u trgovanju devizama (oko 18%)

U 2007. godini, prioriteti Sektora sredstava i likvidnosti

su bili razvoj prodaje sektorskih proizvoda na lokalnom

tržištu, i ponuda usluga Eurobank EFG značajnom broju

dolazećih stranih igrača na lokalno tržište deviza.

Osnovna uloga i cilj Sektora sredstava i likvidnosti

je bila i da se osigura neophodna likvidnost, koja

bi podržala visok nivo rasta plasmana banke sa

uporednim povećanjem tržišnog učešća. Visoka

kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije dovela

je do značajnog povećanja obima trgovine na repo

tržištu sa centralnom bankom ( NBS ). Iako je do kraja

godine ova stopa smanjena sa 14% na 9,50%, i dalje

vlada veliki intres za plasmane u repo poslove.

Kastodi Radi pružanja dodatnih usluga klijentima, banka je uspešno dobila licencu za obavljanje kastodi usluga u avgustu 2007. godine, koje su ponuđene institucionalnim investitorima i bogatim privatnim klijentima. Banka razvija proizvode i usluge vrhunskog kvaliteta prateći mogućnosti i potrebe lokalnog tržišta, a u skladu sa standardima Eurobank EFG Grupe.

ANNUAL REPORT 200735


Međunarodno prisustvo

Prisustvo Eurobanke EFG u «Novoj Evropi»Uspešnom implementacijom dinamične međunarodne strategije, Eurobank EFG je tokom prethodne dve godine ostvarila značajan razvoj postavši jedna od vodećih bankarskih grupa u Novoj Evropi uz prisustvo u sedam zemalja. Eurobank EFG Grupa posluje sa klijentelom koja broji preko 195 miliona ljudi u ovim zemljama, kroz mrežu od 963 ekspoziture, poslovne centre i prodajna mesta, sa ukupnom aktivom od 14,3 milijardi i ljudskim resursima od preko 11.800 klijenata.

U 2007. godini, Eurobank EFG je nastavila sa dinamičnim rastom u regionu akvizicijom banaka Tekfenbank u Turskoj i Universal Bank u Ukrajini i ulaskom na bankarsko tržište na Kipru. Grupa je u rekordnom roku realizovala pravno i operativno spajanje Nacionalne štedionice Banke sa EFG Eurobankom u Srbiji, ojačavši tako svoje ukupno prisustvo u zemljama Nove Evrope. U Poljskoj je nastavljena brza ekspanzija poslovne mreže ekspozitura Polbank EFG, koja je počela sa poslovanjem 2006. godine, dostižući cifru od 254 filijale i prodajna mesta u poređenju sa prošlogodišnjih 130, učvrstivši time svoju poziciju, posebno u Sektoru bankarskih poslova sa građanstvom. U Ukrajini, Grupa je redefinisala novu akviziciju Universal Banke, uspostavljajući snažno prisustvo u Kijevu uz široku ponudu atraktivnih proizvoda. U Turskoj, Tekfenbank je promenila poslovno ime u Eurobank Tekfen, a nastavljen je i brz razvoj poslovanja koji je doprineo profitu Grupe zajedno sa EFG Istanbul Securities. Na Kipru, Grupa se fokusirala na privlačenje klijenata iz poslovnog sveta i pojedince sa velikim neto kapitalom nudeći usluge visokog kvaliteta. Međunarodna strategija Eurobank EFG Grupe je da postane bankarska grupa prvog izbora za klijente na tržištu Nove Evrope, uz konstantan rast i razvoj. U zemljama u kojima već više godina posluje, kao što su Bugarska, Rumunija i Srbija, Eurobank EFG ima za cilj da učvrsti svoju poziciju među najboljim bankarskim organizacijama, nudeći kompletan spektar finansijskih proizvoda i usluga. Na tržištima gde je banka nedavno ušla, kao što su Poljsko, Ukrajinsko, Tursko i Kiparsko, cilj Grupe je brza i efikasna implementacija uspešnog operativnog modela, koji će obezbediti pozicioniranje među najboljim bankarskim organizacijama na ovim tržištima. Očekuje se da će ekonomije brzog razvoja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, koje karakteriše visok nivo dostupnih prihoda uz mali broj bankarskih usluga, biti ključni nosilac razvoja Grupe u narednim godinama.

Bugarska2007. godina bila je još jedna uspešna godina za Postbanku. Paralelno sa progresom na bugarskom tržištu, Banka je uspešno završila pravno i operativno spajanje sa DZI bankom. Nova banka je zadržala prepoznatljivo ime Postbank, iako je pravno ime banke Eurobank EFG Bulgaria AD. Postbank ima treću po veličini poslovnu mrežu u Bugarskoj sa 233 prodajna mesta u celoj zemlji i više od 3.000 zaposlenih. Tržišno učešće Banke u pogledu bruto kredita iznosi 10,8 odsto. Kada su u pitanju stambeni krediti, Postbank zauzima drugo mesto sa tržišnim učešćem od 10,1 odsto, a u oblasti potrošačkih kredita nalazi se na trećem mestu sa tržišnim učešćem od 12,8 odsto. U 2007. godini, ukupni krediti su porasli za 65 odsto u poređenju sa 2006. godinom. Poslovni krediti su uvećani za 63 odsto, a krediti namenjeni domaćinstvu za 67 odsto. Međunarodna agencija za kreditni rejting dodelila je Postabanci “A” rejting sa stabilnim izgledima za dugoročna ulaganja, potvrđujući na taj način finansijsku snagu banke. Postbanka je dobila brojne nagrade, među kojima su i dve nagrade sa Međunarodnog finansijskog sajma - “Banke, investicije, novac”, kao i nagrada “Banka Godine 2006” u Bugarskoj u okviru “Pari Daily Banking Awards”.

Rumunija U 2007. godini, Bancpost je nastavila sa brzim razvojem. Njenu poslovnu mrežu čine 237 ekspozitura i 16 poslovnih centara. Značajan razvoj potvrđuju povećani obim posla, kao i veći broj kredita kompanijama i građanima. Eurobank EFG Grupa kroz Bancpost u Rumuniji nudi širok spektar proizvoda i usluga koje u potpunosti pokrivaju sve potrebe kako pojedinaca, tako i kompanija. Bancpost zapošljava preko 4.000 ljudi i drzi 6,7 odsto tržišnog učešća u pogledu kredita. Nominacija Bancposta za “Banku godine” od strane Bucharest Business Week magazina i nagrada ’Banka sa najboljim upravljanjem u centralnoj i istočnoj Evropi’ od strane renomiranog časopisa Euromoney, potvrđuju vrhunski kvalitet proizvoda i usluga, kao i posvećenost zaposlenih i uprave prema klijentima i akcionarima. Bankarske aktivnosti u Rumuniji podržava mreža ćerki kompanija uključujući EFG Retail Services, EFG Leasing, EFG Property Services, EFG Finance, EFG Securities i EFG Mutual Funds Management, kao i dve osiguravajuće kompanije u okviru Grupe, Eurolife Life i Eurolife General Insurance Services. Bancpost je takođe


aktivna na tržištu penzijskog osiguranja sa ćerkom kompanijom Ford de Pensii.

TurskaU martu 2007. godine, Grupa je završila akviziciju 70 odsto vlasništva nad Tekfenbank, čija je ponuda obuhvatala uglavnom usluge i proizvode za kompanije srednje veličine. U oktobru 2007. godine, Banka je postala vlasnik brokerske komanije EFG Istanbul Securities, koja je član Grupe još od 2005. godine, i promenila njeno poslovno ime u Eurobank Tekfen. Nastavak saradnje između Eurobank EFG Grupe i Tekfen Grupe, koja je vlasnik preostalih 30 odsto kapitala Eurobank Tekfen, predstavlja čvrst osnov za širenje banke na dinamičnom i rastućem bankarskom tržištu Turske. Klijenti Eurobank Tekfen su uglavnom srednja preduzeća iz različitih finansijskih branši sa kojima banka održava dugoročne i bliske poslovne odnose. Banka takođe posluje sa građanima, i to sa fizičkim licima sa visokim neto kapitalom. Na kraju 2007. godine, Eurobank Tekfen poslovna mreža dostigla je broj od 36 poslovnih centara/ekspozitura. U 2007. godini, Eurobank Tekfen učvrstila je svoj potencijal u oblastima kreditiranja velikih preduzeća, lizinga i faktoringa za koje je planiran brzi razvoj. Strateški razvoj je usmeren na korporativne kredite i tržište kapitala sa inovativnim proizodima i uslugama za srednja preduzeća i velike kompanije u Turskoj, procenjene vrednosti od 2,5 miliona. Banka planira ulazak i u druge sektore privrede koji imaju perspektivu značajnog razvoja, kao što su stambeni sektor i sektor upravljanja kapitalom. Banka namerava da ojača dinamiku razvoja u sektoru tržišnog kapitala. Eurobank Tekfen takođe ima za cilj uspostavljanje unakrsne prodaje u saradnji sa bankama u okviru Grupe u Novoj Evropi.

PoljskaPolbank EFG je obeležila treću godinu poslovanja posle uspešnog ulaska na poljsko tržište 2006. godine. Strateški cilj Polbank EFG za 2007. godinu bio je dalji razvoj poslovne mreže, jačanje prisustva u urbanim centrima, infrastrukture i bankarskih operacija. Najvažniji faktor za ostvarenje ovog cilja bilo je širenje poslovne mreže koja je dostigla cifru od 249 filijala i 5 poslovnih centara ne samo u Varšavi, već i u svim važnijim regionima u celoj zemlji. Kanali alternativne prodaje (mikro ekspoziture, telemarketing, direktna prodaja) uspostavljeni tokom prošle godine, približile

su Banku prosečnim klijentima i osnažile njen identitet. Razvoj novih konkurentih bankarskih proizvoda za građane, kao i alternativnih depozitnih proizvoda, doveli su do povećanja učešća Banke u novim poslovima na 6,4 odsto sa pratećim povećanjem tržišnog učešća sa 0,5 odsto iz 2006. godine na 1,9 odsto u oktobru 2007. godine. Istovremeno, razvoj Polbank EFG u oblasti korporativnog bankarstva počeo je da pokriva i sektor malih preduzeća i privatnih investitora sa ciljem da 2008. godine osnaži i sektor za velika preduzeća. U 2007. godini, Polbank EFG je nagrađena bronzanom nagradom EFFIE 2007. u kategoriji “Lansiranje novih prozvoda” i nagradom “Poslodavac od poverenja” u junu 2007. godine. Strateški cilj Polbank EFG za 2008. godinu je povećanje tržišnog učešća u poslovima kreditiranja i depozita, kao i dalji razvoj poslovne mreže, direktnog bankarstva i ćerki kompanija EFG Insurance Services i EFG Properties Services, koji posluju u oblasti osiguranja i nekretnina.

UkrajinaU 2007. godini navršila se prva godina uspešnog poslovanja Universal Banke u okviru Eurobank EFG Grupe sa 75 ekspozitura, dva poslovna centra i jednim centrom za pružanje usluga velikim preduzećima. Razvoj mreže ekspozitura u Kijevu i jačanje prisustva u zapadnoj Ukrajini bili su glavni ciljevi za 2007. godinu.U februaru 2007. godine, Eurobank EFG je kupila Banku koja je tada imala 33 ekspoziture. U toku godine, postavljeni su temelji za uspešno poslovanje i infrastukturu nove banke u skladu sa standardima Eurobank EFG Grupe. Posbena pažnja posvećena je odabiru zaposlenih u sektorima bankarskih poslova sa građanima i kompanijama, kao i visokom kvalitetu obuka za zaposlene, tehnološkoj infrastrukturi i sistemima za upravljanje rizicima. Universal Banka kroz svoje ekspoziture nudi potrošačke i stambene kredite, depozitne proizvode i posebne programe za mala preduzeća i samostalne preduzetnike. Istovremeno, dodatna pažnja se posvećuje razvoju i jačanju korporativnog bankarstva sa proizvodima i programima za srednja i velika preduzeća. Rezultat je ohrabrujući, jer se aktiva u Ukrajini uvećala na približno 435 miliona evra, a proširila kreditni portfolio na približno 334 miliona evra. Strateški cilj za 2008. godinu je dalji razvoj bankarske mreže. Stalnim razvojem novih i konkurentnih bankarskih proizvoda za građane i pravna lica, Universal Banka ima za cilj da u narednim godinama učvrsti svoju poziciju među vodećim bankama u Ukrajini.

39

2006 2007

2,9

5,4

83%

2006 2007

3,8

9,3

142%

2006 2007

(3,5)

28,7

72,6

115,2

303%

Ukupni prihodi bez Poljske i Ukrajine

Ukupni neto prihodi

2006 2007

313

638

104%

KiparU septembru 2007. godine, Eurobank EFG započela je organski rast na Kipru. Kiparska privreda je moderna privreda velike snage, a karakteriše je znatno brži razvojni trend od evropskog proseka. Ulazak Kipra u Eurozonu ojačaće dinamiku otvaranja novih mogućnosti za kiparsku privredu. Uz niže troškove transakcija i unapređenje kreditne sposobnosti zemlje, koje će uslediti kao rezultat prihvatanja evra kao valute, Kipar će ispuniti brojne preduslove za razvoj ne samo kao značajan ofšor finansijski centar, već i kao međunarodni poslovni centar u istočnom Mediteranu. Na kraju 2007. godine, u Nikoziji je poslovala jedna ekspozitura/poslovni centar. Za 2008. godinu, Eurobank EFG planira širenje prisustva kroz svoje poslovne centre u većim gradovima Kipra. Aktivnosti će u početku biti usmerene na pet ključnih oblasti: pružanje kompletnih finansijskih usluga i ponuda finansijskih proizvoda velikim kompanijama i srednjim preduzećima, međunarodne bankarske usluge, privatno bankarstvo, aktivno upravljanje institucionalanim investicionim portfolijima, investiciono bankarstvo i berzanske transakcije.

Bruto krediti - ukupno (f bn.)

Ukupni depoziti (f bn.) Operativni prihodi (f mio.) Neto prihodi (f mio.)


Bn%

125%142%

83%

104%

73%

Nova Evropa

x14,3 bn.x9,3 bn.

x5,4 bn.

x638 mio.

x484 mio.

x84 mio.

x72,6 mio.

887

76

Kipar

x535 mio.x106 mio.

x295 mio.

x2,5 mio.

x5 mio.

x(5) mio.

x(5) mio.

-

1

Ukrajina

x435 mio.x334 mio.

x100 mio.

x18 mio.

x29 mio.

x(19) mio.

x(16) mio.

75

3

Turska

x1,8 bn.x715 bn.

x613 mio.

x62 mio.

x35 mio.

x28 mio.

x22 mio.

-

36

Poljska

x2,2 bn.x1,7 bn.

x699 mio.

x75 mio.

x95 mio.

x(33) mio.

x(27) mio.

248

6

Srbija

x1,3 bn.x848 mio.

x574 mio.

x87 mio.

x58 mio.

x22 mio.

x20 mio.

101

5

Rumunija

x4,8 bn.x3,1 bn.

x1,4 bn.

x246 mio.

x176 mio.

x37 mio.

x29 mio.

237

18

Bugarska

x3,3 bn.x2,4 bn.

x1,7 bn.

x152 mio.

x91 mio.

x54 mio.

x50 mio.

224

9

Bilans stanjaUkupnaaktivaBruto kreditiDepoziti klijenataOperat. prihodiOperat. prihodi

Bilans uspehaProfit pre poreza i manj. akcionaraProfit pre poreza i manj. akcionara

MrežaBankarska mreža StanovništvoBankarska mreža Kompanije

Nova Evropa - Finansijski rezultati 2007


Zavisne kompanije

EFG Property Services Imajući u vidu aktivnosti konkurencije na tržištu, 2007. godina je bila veoma uspešna za EFG Property Services. Preko EFG Property Services je ponuđen širok spektar usluga kojima su pokriveni svi aspekti poslovanja sa nekretninama, investicija i upravljanja kako za pojedinačne nepokretnosti, tako i za velike portfolie. Obim ekskluzivnih usluga dnevne procene vrednosti za Eurobank EFG povećan je do 70% u poređenju sa 2006. godinom. Urađena je studija izvodljivosti za tri naša klijenta:

• RK Beograd (najveći lanac robnih kuća u Srbiji) - utvrđena vrednost portfolia

• PORR (velika austrijska građevinska firma) - studijom izvodljivosti utvrđena je vrednost greenfield projekata na dve lokacije. Na osnovu studije, PORR je ove godine obezbedio finansijska sredstva iz Austrije i počeo izgradnju na jednoj od lokacija (višenamenski centar u Obrenovcu, bruto građevinska površina 30.000 m2).

• MPC Properties - studija izvodljivosti kojom je procenjena vrednost najvećeg projekta u Srbiji, prvog regionalnog tržnog centra na području Novog Beograda. Na osnovu procene vrednosti, klijent je obezbedio sindikovano finansiranje od tri banke.

Godine 2007. EFG Property Services je zaključio svoju prvu kupovinu na osnovu prihodnog pristupa u Srbiji. Strani investitor je kupio zgradu površine od oko 9.000 m2 u centru grada, koju je EFG Property Services nudio na osnovu prinosnog pristupa. Ista grupa je dala u zakup tu zgradu preko EFG Property Services. Tokom 2007.g. naša kompanija je međunarodnim maloprodajnim kompanijama dala u zakup prvi tržni centar u Novom Sadu (drugi najveći grad u Srbiji). Iste te godine smo potpisali ekskluzivni Brokerski ugovor sa jednom od najvećih lokalnih lizing kompanija za zakup tržnog centra površine 130.000 m2.

Prospera Securities (EFG Securities)Trgovina hartijama od vrednosti

Kompanija Prospera Securities je pokazala sposobnost poslovanja pod teškim uslovima na tržištu, posebno u drugoj polovini 2007. godine kada je većina stranih klijenata bila veoma tiha u poslovnom smislu. Kompanija Prospera je uspela da zadrži 3.4% udela na srpskom tržištu i da pridobije nekoliko ključnih klijenata. 2008. godina se smatra glavnom prekretnicom s obzirom da ima punih godinu dana kako ova kompanija posluje kao deo EFG grupe, sa svim pogodnostima koje EFG grupa donosi na lokalno tržište. Znanje na globalnom nivou kao i poznavanje institucionalnih klijenata Eurobank EFG koje ona sa sobom dovodi u saradnji sa lokalnim znanjem kompanije Prospera, stvara snažnu sinergiju bez premca. Eurobanka EFG okuplja rekordan broj investitora koji imaju isti glavni fokus - tržišta u razvoju. Na tržištu Srbije, Eurobank EFG nudi posete svim velikim kompanijama koje se nalaze na berzi, što znači da investitori mogu prvi da osmotre mogućnosti za kupovinu. Odeljenje za istraživanja kompanije Prospera je jedna od prvih kompanija koja nudi “all inclusive” izveštaje, uključujući i prognoze u vezi sa svim kompanijama koje se nalaze na berzi. Ovo je još jedan primer sinergije koja funkcioniše, gde izvezeno znanje Eurobank EFG iz Atine pomaže našem istraživačkom timu da se naprave najbolje moguće analize srpskog tržišta. Još jedan zaštitni znak našeg brokera u Srbiji je uvođenje jutarnjeg poziva od strane iskusnog tima za trgovanja. Ovaj tim nudi savete i ostale informacije koje su potrebne investitorima za trgovanja na berzi.

Investiciono bankarstvo

Prospera Securities je kompanija koja je oformljena kao “butik” za investicije specijalizovan za Srbiju. Godinama naše ključne aktivnosti su investicioni konsalting uključujući restrukturiranje kompanija i privatizacija. Od samog osnivanja, Prospera Securities se pozicionirala kao jedna od najprominentnijih investicionih “butika” u regionu. Kompanija Prospera Securities ima širok spektar klijenata, počev od najvećih preduzeća u Srbiji koja se nalaze u procesu restrukturiranja i privatizacije do poznatih multinacioanlnih kompanija. Prospera Securities je uključena u veoma složen process restruktuiranja velikih društvenih kompanija.

Članovi Prospera Securities su aktivno uključeni u višestruke projekte koji se tiču finansijskog i organizacionog restrukturiranja kompanija koje se nalaze pred privatizacijom. Uključenje počinje od početka restrukturiranja, (finansijsko, zakonsko i operativno), indentifikovanje problema, sprovođenje rešenja i obnavljanje preduzeća. Pored bankarstva, mi imamo iskustva u hemijskoj i poljoprivrednoj industriji kao i u sektoru transporta. Kompanija Prospera Securities ima detaljnu bazu kompanija koje su pogodne za akviziciju. Mi savetujemo naše klijente tokom celog procesa kupovine željenog preduzeća što uključuje i analizu kompanije, tržišno okruženje i sklapanje ugovora.

Od kada je postala članica EFG grupe, Prospera Securities je postala ključ kompanije Eurobank EFG za tržište Srbije u okviru IB sektora. Trenutno, Prospera Securities daje savete u vezi sa velikim akvizicijama i privatizacionim tenderima, gde globalna ekspertiza Eurobanke EFG olakšava sve korake tog procesa. Dužnička Tržišta kapitala i proces preuzimanja će uslediti tek za nekoliko godina, međutim kompanija Eurobank će biti spremna da reaguje kada ovi procesi otpočnu.

Lamda Development Lamda Development S.A. je grčka holding kompanija koja se bavi investiranjem, razvojem i upravljanjem građevinskim projektima i pomorskim prevozom u Grčkoj i jugoistočnoj Evropi. Kompanija se bavi građevinom i upravljanjem imovinom i sredstvima, turističkim projektima i projektima namenjenim razonodi (leisure projects), izgradnjom tržnih centara, kao i izgradnjom poslovno-stambenih kompleksa. Ima vodeću poziciju u sektoru nekretnina u Grčkoj, ima svoje velike klijente i zaključene dugoročne ugovore o zakupu objekata.

Kompanija ima strateška partnerstva sa međunarodnim i lokalnim igračima kao što su HSBC, Sonae Sierra, ECE, J&P Avax, i GEK. Prisutna je na Atinskoj berzi. Lamda Development ima sedište u Atini - Grčka, i zapošljava više od 80 radnika sa oko 130 radnika u Grupi.Kompanija je osnovana 1968. godine kao filijala kompanije Consolidated Lamda Holdings S.A. čiji je većinski akcionar grupa Latsis sa 55.7% udela. Latsis Group (brodovlasnici, naftni sektor itd.) je prisutna u Evropi i na Bliskom Istoku, a postoji još od 1938. godine.Trenutni investicioni portfelj za nekretnine, prema bilansu na dan 30.6.2007 iznosi 613 miliona EUR. Planirane su investicije od najmanje 400 miliona EUR pa do 700 miliona EUR do kraja 2008 god., od čega 70% u poslovne a 30% u stambene komplekse, 25 – 30% u Grčkoj i 70 – 75% u jugoistočnoj Evropi.Kompanija Lamda Development d.o.o. Beograd je prisutna u Srbiji od 2003. a u zemljište smo počeli da ulažemo 2006. godine. Trenutno su u toku 2 projekta u Beogradu ukupne procenjene vrednosti 205 miliona EUR sa ukupnom vrednošću zemljišta od 59 miliona EUR.Visokokvalitetni stambeni kompleks od 11.000 m2 u Južnom bulevaru, ugao sa Šumatovačkom ulicom na Vračaru, u Beogradu, prostiraće se na površini od 3.000 m2 koja je kupljena za 2,9 miliona EUR u decembru 2006. godine. Očekuje se da će izgradnja početi u aprilu ili maju 2008. godine. Kompleks će imati 95 stanova (60 – 150 m2), nekoliko kancelarija, maloprodajne objekte i garažni prostor.Višenamenski kompleks od 120.000 m2 blizu Kalemegdana u Beogradu prostiraće se na površini od 43.000 m2, koji je kupljen za 56 miliona EUR u avgustu 2007. godine. Ukupni investicioni troškovi procenjuju se na 190 miliona EUR. Očekuje se da će izgradnja početi u jesen 2008. nakon pribavljanja svih potrebnih dozvola. Kompleks će imati 600 luksuznih apartmana, poslovne i maloprodajne objekte, kao i hotel sa 5+ zvezdica.

Rezultati prema zamljama % Grčka,27 Srbija, Crna Gora, 51 Bugarska,13 Rumunija, 9

Finansijski rezultati sa konstantnim porastom:

Godina 2006 2005 2004 growth

Obrt € 108,2 mln € 61 mln 77 %

Neto profit € 94,6 mln € 80,6 mln 17 %

Neto vrednost dobara € 405,2 mln € 302 mln € 176,6 mln 34 % 2006/05

71 % 2005/04

129% 2006/04

45 GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2007


Ostale aktivnosti Banke

Platni prometNajvažnije aktivnosti u 2007. godini

Posle operativnog spajanja, prioritet za platni promet u 2007. godini bio je formiranje infrastrukture koja će podržati rast poslovanja sa građanstvom i pravnim licima. Paralelno sa ovim aktivnostima, pokrenute su i inicijative za unapređenje procesa rada, što je rezultiralo uspešnom implementacijom sledećih projekata:

Međunarodni platni promet - Automatsko unošenje SWIFT poruka u sistem- Generisanje obaveštenja o prilivima iz sistema i

slanje klijentima putem maila- Projekat u vezi sa izvodima sa deviznih računa ulazi

u završnu fazu - Projekat statutarnog izveštavanja je uspešno

završen i implementiran- Proizvodi su unapređeni, a izvršena je i

racionalizacija broja proizvoda iz oblasti platnog prometa

- Dopune SWIFT standarda su uspešno implementirane

- Standardi Grupe su implementirani u najvećoj mogućoj meri, što je rezultiralo boljom efikasnošću u svakodnevnim poslovima i dodatnim beneficijama za klijente.

Domaći platni promet Lansirani su novi proizvodi za plaćanja između fizičkih lica i korporativnih klijenata, kao i proizvodi za kompenzaciju.

Usluge platnih računa Usluge isplate zarada kao deo prodaje Grupe bile su usredsređene na proširivanje baze klijenata i unakrsnu prodaju postojećim klijentima. Da bi se zadovoljile potrebe zahtevnijih klijenata, usvojen je koncept “Euro-Plata” iz matične banke, koji nudi čitav niz bankarskih proizvoda za stanovništvo pod povoljnijim uslovima. Planirano je da se u 2008. godini poveća uloga usluga isplata zarada, kao i da se predvide troškovi dodatnog osoblja i usluga budžetiranja za poslovne klijente kao outsourcing metod u okviru jedinice usluga poslovnim klijentima.

Elektronsko bankarstvo i internet(šestomesečni prosek, maj-oktobar)

- Broj transakcija izvršenih putem elektronskog bankarstva mesečno: 21.543

- Iznos transakcija izvršenih putem elektronskog bankarstva mesečno: 24.535.483,37 €

- Procenat u odnosu na sve transakcija banke na mesečnom nivou: 9,26%

- Procenat u odnosu na iznos svih transakcija banke na mesečnom nivou: 2,61%

- Procenat transakcija prvih 50 kompanija na mesečnom nivou: 6,70%

- Procenat iznosa transakcija prvih 50 kompanija na mesečnom nivou: 11,98%

- Broj novih računa za elektronsko bankarstvo za građane mesečno: 215

- Broj novih korporativnih računa za elektronsko bankarstvo mesečno: 121

Prvih 50 kompanija (3 meseca avg-okt)

- Broj transakcija izvršenih putem elektronskog bankarstva: 5.990

- Procenat transakcija izvršenih putem elektronskog bankarstva: 6,70%

- Iznos transakcija izvršenih putem elektronskog bankarstva: 2.633.003.429,13 RSD

- Procenat u odnosu na iznos svih transakcija banke na mesečnom nivou: 11,98%

(*) bez internih transfera


Upravljanje rizicima

Upravljanje rizikomKreditni rizik

Eurobank EFG prati najbolju međunarodnu praksu sprovodeći dobro definisani proces odobravanja kredita, nezavisne kreditne analize, kao i opštu funkciju efektivnog upravljanja rizikom. Razdvajanje dužnosti nameće međusobnu nezavisnost referenata koji su odgovorni za odnos sa klijentima, proces odobravanja, isplatu i praćenje kredita tokom perioda otplate. Preispitivanje politike Banke vrši se na godišnjem nivou.

Adekvatnost politike rezervisanja Banke preispituje se godišnje, dok se rezervisanja obračunavaju mesečno a knjiže kvartalno. Rezervisanja se zasnivaju na analizi docnje kada je u pitanju stanovništvo, a na kreditnoj sposobnosti kada su u pitanju korporativni klijenti. U slučaju obezvređenih kredita, Eurobank EFG rezervisanja obračunava na osnovu analize umanjenja vrednosti uzimajući u obzir očekivane gotovinske tokove, period naplate duga, iznos duga koji se može naplatiti, i sl. u skladu sa zahtevima MRS 39. Posebne rezerve za potencijalne gubitke obračunavaju se u skladu sa zahtevima NBS.

Za evaluaciju kvaliteta potrošačkog kredita i izvršenja obaveza klijenta, Eurobank EFG koristi odgovarajuće statističke modele (skor kartice). Proces odobravanja je centralizovan. Portfolio se prati i putem niza statističkih analiza.

U slučaju stambenih kredita, Eurobank EFG koristi centralizovano odobravanje. Sve procene vrednosti nepokretnosti koje se daju kao sredstvo obezbeđenja (kolateral) vrše ovlašćeni procenitelji. Iznosi kredita zavise od procene vrednosti kolaterala i od kreditne sposobnosti zajmoprimca. Kvalitet portfolia prati se i preko čitavog niza statističkih analiza.

U slučaju bankarskih kredita za mala preduzeća, odobravanje kredita se zasniva na sledećem okviru: centralizovane procedure odobravanja i jasne smernice u vezi sa kolateralom.

Kod korporativnih kredita više se koristi finansijska analiza. Likvidnost i finansijska snaga procenjuju se zajedno sa različitim kvalitativnim faktorima. Evaluacija portfolia korporativnih kredita zasniva se na sistemu kreditnog rejtinga koji uzima u obzir gore pomenute faktore. Ovaj sistem se koristi i za tromesečno obračunavanje rezervisanja za portfolio

poslova sa privredom.Pored toga, Odeljenje za kontrolu kredita redovno kontroliše različite poslovne jedinice Banke koje odobravaju kredite i tako obezbeđuje pravilno sprovođenje politike odobravanja kredita.

Politike kreditne analize

Godine 2007. Banka je pojačala i unapredila svoj sistem kreditnog rejtinga za korporativne kredite; ovaj sistem procenjuje klijente polazeći pretežno od finansijskih, ali i kvalitativnih kriterijuma. Svakom kriterijumu dodeljuje se odgovarajući ponder koji, zajedno sa solidnim principima rejtinga, obezbeđuje doslednost. Kreditna izloženost Banke po klijentu podleže detaljnoj analizi. Svaki pojedinačni slučaj se analizira najmanje jednom godišnje, dok se u slučaju stavljanja na listu za nadzor (watch-list), analiza vrši na svakih šest meseci ili češće. Analiza kredita obuhvata ocenjivanje istorije klijenta, trenutnog finansijskog stanja i ocenjivanje budućih finansijskih rezultata, kao i svih relevantnih privrednih kretanja i drugih spoljnih faktora. Ova pitanja ispituju se u odnosu na obim, strukturu i trajanje izloženosti.

Tržišni rizik

Tržišni rizik je potencijalni gubitak koji može da nastane usled promena u osnovnim faktorima tržišta (kamatne stope, devizni kurs, cene akcija, cene proizvoda/robe i promenljivost ovih faktora rizika). Da bi osigurala efikasno praćenje tržišnih rizika koji proističu iz njenih ukupnih aktivnosti, Banka se drži određenih principa i politika. Ciljevi ovih politika su da se:• Uspostavi okvir i minimalni standard za kontrolu i

upravljanje tržišnim rizikom na nivou čitave Banke• Omogući poštovanje lokalnih propisa i standarda

EFG Group• Uspostavi okvir kojim će u krajnjoj instanci

omogućiti Banci da stekne konkurentsku prednost kroz odlučivanje na osnovu rizika

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Banka neće biti u mogućnosti da finansira imovinu kako bi ispunila obaveze uz razumne troškove ili kako bi ih uopšte ispunila; kada se radi o finansijskoj imovini, rizik je da instrument neće moći da se proda ili na drugi način razmeni za svoju punu tržišnu vrednost.

Banka deponuje sredstva obavezne rezerve kod Narodne banke Srbije kako bi se zaštitila od naglog i značajnog povlačenja depozita. Banka upravlja rizikom

likvidnosti tako što stalno prati neusklađenost roka dospeća sredstava i obaveza i analizira projektovane gotovinske tokove kako bi se omogućilo da Banka u svakom trenutku ispunjava svoje obaveze.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom je odgovoran za donošenje politika likvidnosti i praćenje likvidnosti tako da se garantuje da sa likvidnošću ne bude problema. Politike likvidnosti Banke osmišljene su tako da se obezbedi:• Držanje dovoljno likvidnih sredstva za podmirivanje

obaveza u trenutku kada nastanu• Praćenje pozicija likvidnosti na dnevnoj bazi • Dovoljno raspoloživih linija sa Eurobank EFG Athens

i drugim partnerima kako bi se odgovorilo na obaveze ako se ukaže potreba

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik gubitka koji je rezultat neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, ljudi i sistema, ili spoljnih okolnosti.I više od potrebe da se poštuju lokalni propisi i najbolja međunarodna praksa, Eurobank EFG prepoznaje da upravljanje operativnim rizikom ima presudan uticaj na rezultat Banke.Aktivno upravljanje operativnim rizicima koje nose operacije Banke se postepeno i sistematično ugrađuju u procedure njenih organizacionih jedinica. Pojedinačne poslovne jedinice zadržavaju svoju osnovnu odgovornost za upravljanje operativnim rizikom koji nose njihove aktivnosti. Jedinica za operativni rizik dostavlja izveštaje Izvršnom direktoru za rizik Banke i odgovorna je za sprovođenje prinicipa i politike upravljanja operativnim rizikom, uspostavljanje odgovarajućih alata, za pružanje podrške pojedinačnim službama u pogledu identifikacije, ocenjivanja, ublažavanja, praćenja i izveštavanja o operativnim rizicima, kao i za poboljšanje internih kontrola.



Korporativno upravljanje

Korporativno upravljanjeBanka je posvećena održivosti optimalnog korporativnog upravljanja i etičkih principa koji se tiču niza aktivnosti. Upravni odbor, podržan od strane odeljenja za korporativno upravljanje, zadužen je da nadgleda probleme banke kao i da kontinuirano nastoji da poboljša procese, strukturu i politiku banke. Pored toga što Banka posluje u okviru zakonskih i regulatornih normi, cilj Banke je da se osigura transparentnost odluka koje se donose, da se razvije korporativna svest i stav zasnovan na vrednostima poslovne etike, koji je osmišljen da zaštiti deoničare i njihove interese.

U Banci, preduzetništvo i otvorena komunikacija su osobine koje se cene. Ukoliko osoba prekrši principe i moralne vrednosti Banke, postoji mogućnost da dođe do prekida radnog odnosa.

Banka nastoji da promoviše poverenje, kao i da se potrudi da razvija svoje aktivnosti na jedan metodičan i staložen način.

Odbori za upravljanje bankom UPRAVNI ODBOR:

David Watson - Predsednik

Članovi: Piergiorgio Pradelli Anargyros Kioussis Nikolaos Aliprantis Evagelos Kavvalos Angelos TsichrintzisSlobodan SlovićGeorgios Michelis

IZVRŠNI ODBOR:

Stavros Ioannou - Predsednik

Članovi: Kyriakos XydisNataša Kovačević Slavica PavlovićDanilo ĐurovićVuk ZečevićGeorge MichalakopoulosAntonis Chatzistamatiou

ODBOR ZA REVIZIJU:

Lorraine Scaramanga - Predsedavajuća

Članovi: Giorgio Pradelli Anargyros Kioussis

Sekretar: M. Nicolettis

ALCO / ODBOR ZA UPRAVLJANJE AKTIVOM I PASIVOM:

Vuk Zečević - Predsedavajući

Članovi: Stavros Ioannou Eli Giannopoulou Antonis Chatzistamatiou Kyriakos Xydis Yasmin Ralli Slavica Pavlović Danilo Đurović Varvara Tsantiri

ODBOR ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA:

Ivi Viga - Predsedavajuća

Članovi: Georgio Pradelli Stavros Ioannou Danilo Đurović



Prilozi

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA A.D.BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJIZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2007. GODINE

I IZVEŠTAJ REVIZORA

Kolarčeva 3, Beograd, Srbijawww.eurobank.gr , Tel.:(+30) 210 333 7000

www.eurobankefg.rs; Euro PHONE.: 0800 1111 44Registracija kompanije: 17171178

Poreski registracioni broj: 100002532



“EUROBANK EFG ŠTEDIONICA”A.D.BEOGRADIZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru i akcionarima “ Eurobank EFG Štedionica“ a.d. Beograd

Obavili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja (strana 2 do 65)“Eurobank EFG Štedionica“ a.d. Beograd (u daljem tekstu „Banka“), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31.decembra 2007.godine i odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i objektivnu prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o reviziji i računovodstvu Republike Srbije i propisima Narodne banke Srbije, koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za sastavljanje i objektivnu prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika, kao i korišćenje najboljih mogućih računovodstvenih procena.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima na osnovu obvaljene revizije. Reviziju smo obavili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srbije. Ovi standardi nalažu usaglašenost sa etičkim principima i da reviziju planiramo i obavimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja.Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i informacijama obelodanjenim u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na prosuđivanju revizora, uključujući procenu rizika materijalno značajnih grešaka sadržanih u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i objektivnu prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja najboljih mogućih revizorskih procedura, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti sistema internih kontrola pravnog lica. Revizija, takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i vrednovanje značajnih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju solidnu osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijski položaj „EUROBANK EFG ŠTEDIONICE“A.D. BEOGRAD na dan 31.decembra 2007.godine, kao i rezultate njenog poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka i osnovama za sastavljanje finansijskih izveštaja obelodanjenim u napomeni 2. uz finansijske izveštaje.

U Beogradu, 18. februar 2008. godine MGI Revizija i Računovodstvo Bogoljub Aleksić, Direktor Ovlašćeni revizor

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA A.D.BEOGRADFINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2007. GODINE I IZVEŠTAJ REVIZORA

Sadržaj:

Izveštaj revizora 11. Osnovne informacije o banci 22. Pregled značajnih računovodstvenih politika 23. Upravljanje finansijskim rizicima 124. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja 295. Prihodi i rashodi od kamata 306. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 307. Neto prihodi/(rashodi) po osnovu hartija od vrednosti 318. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika 319. Ostali poslovni prihodi 3110. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 3211. Ostali poslovni rashodi 3212. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 3313. Porez na dobit 3314. Zarada po akciji 3415. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3416. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije 3417. Potraživanja za kamatu i naknadu 3518. Plasmani bankama 3519. Plasmani komitentima 3620. Hartije od vrednosti i drugi plasmani kojima se trguje 3721. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 3722. Nematerijalna ulaganja 3823. Osnovna sredstva 3924. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 4025. Odložena poreska sredstva 4126. Obaveze prema bankama u zemlji 4227. Obaveze prema komitentima 4228. Obaveze za kamate i naknade 4429. Ostale obaveze iz poslovanja 4430. Rezervisanja 4431. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 4532. Kapital 4633. Vanbilansne pozicije, preuzete i potencijalne obaveze 4734. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije 4935. Odnosi sa povezanim stranama 4936. Devizni kursevi 5037. Usaglašavanje potraživanja i obaveza 5038. Odbor direktora 5139. Raspored događaja nakon bilans-stanja 51


Primena dopuna koje su navedene u daljem tekstu nije rezultirala u značajnijoj promeni računovodstvenih politika Banke.

• MSFI 7 – Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja• MRS 1, Izmena – Obelodanjivanje kapitala • MSFI 4- Revidirano Uputstvo za promenu MSFI 4- Ugovori o osiguranju• IFRIC 8 - Delokrug MSFI 2• IFRIC 9 – Ponovno utvrđivanje ugrađenih derivata• IFRIC 10- Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenje

a) Standardi i interpretacije koji su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka u 2007. godini nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2007. godine:

• MRS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja (u primeni od 1. januara 2009. godine)• MRS 23 – Troškovi zaduživanja (u primeni od 1. januara 2009. godine)• MSFI 8 - Poslovni segmenti (u primeni od 1. januara 2009. godine)• IFRIC 11, IFRS 2- Otkupljene sopstvene akcije i transakcije Grupe (u primeni od 1. marta 2008. godine)• IFRIC 13 – Program lojalnosti klijenata (u primeni od 1. jula 2008. godine)• IFRIC 14, MRS 19 – Limit za sredstva po osnovu definisanih planova naknada, Minimalni uslovi za

finansiranje i njihov međusobni uticaj (u primeni od 1. januara 2008. godine)

Primena ovih novih standarda i tumačenja neće imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu početne primene.Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome, ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.

2.2. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije za godinu završenu na dan 31. decembra 2006. godine pripremljene su u skladu sa zahtevima MSFI i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije.

2.3. Preračunavanje stranih valuta

a) Funkcionalna i valuta prikazivanjaStavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i izveštajnu valutu.

b) Transakcije i stanjaTransakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.Promena u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji dele se na kursne razlike proizašle iz promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti i na ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti priznaju se u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti iskazuju se u okviru kapitala.Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama iskazuju se kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Proces spajanja uz pripajanjeDana 12. maja 2006. godine upravni odbor EFG Eurobank a.d. i upravni odbor Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd usvojili su Pismo o namerama pripajanja Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd. Na sednici upravnog odbora Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd, održanoj 7. juna 2006. godine usvojen je nacrt Ugovora o spajanju kao i nacrt Odluke o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d. Beograd, kojom je kao računovodstveni datum spajanja definisan 30. jun 2006. godine. Skupština akicionara Nacionalne štedionice banke a.d. kao i skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. održane su 28. jula 2006. godine. Skupštine akcionara obe banke usvojile su na navedenim sednicama Odluku o spajanju Nacionalne štedionice banke a.d. EFG Eurobanci a.d.Narodna banka Srbije je 27. septembra 2006. godine izdala saglasnost na predlog Ugovora o izmenama i dopunama ugovora o osnivanju.Skupštine obe banke su na sednicama održanim 28. septembra 2006. godine usvojile konačan Ugovor o spajanju.Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje.Istog datuma je Agencija za privredne registre izdala i rešenje o promeni naziva banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.U toku 2007. godine Banka je izmenila sedište i na dan 31.12.2007. godine sedište Banke se nalazilo u ulici Kolarčeva 3 u Beogradu. Prethodno sedište Banke nalazilo se u ulici Durmitorska 20 u Beogradu.Banka je na dan 31.12.2007. godine imala 1,369 zaposlenih (31.12.2006. godine 1,372 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 103 filijale i ekspoziture.Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene u sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. „Vanbilansna sredstva i obaveze“ su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 33). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze. 2. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

a) Dopune objavljenih standarda i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2007. godine


kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.

2.4.Finansijska sredstva

Banka klasifikuje finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja; ulaganja koja se drže do dospeća i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju.Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.Finansijska sredstva se isknjižavaju, u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava.

2.4. Finansijska sredstva

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspehaOva kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavajau u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada:

- klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nekonzistentnosti u vrednovanju koje bi nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi dalje prodaje - se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi- određeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije koje sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotovine.

Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama, se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti.

b) Krediti i potraživanjaKrediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna vrednovanja se vrše po amortizovanoj vrednosti.

c) Finansijska sredstva koja se drže do dospećaUlaganja koja se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda

efektivnog prinosa. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, u toku perioda dospeća.

2.4. Finansijska sredstva

d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodajuUlaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala.Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta.

e) Ulaganja u kapital povezanih pravnih licaPovezana preduzeća su pravna lica u kojima Banka poseduje značajan uticaj a koji nisu ni zavisna lica ni zajednička ulaganja.Ulaganja u povezana preduzeća su inicijalno priznata po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa stanja ulaganja u povezana preduzeća su u Bančinim individualnim finansijskim izveštajijma, vrednovana po nabavnoj vrednosti.

2.5. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednostiBanka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

• Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate,• Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj adekvatnosti kapitala, pokazatelj

neto dobiti i prihoda od prodaje),• Kršenje ugovornih obaveza, • Započinjanje postupka stečaja,• Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika,• Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.


b) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednosti (nastavak)

Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolia. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži.Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju finansijskog sredstva, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo se uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim

karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja.Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentuma obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno.Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava, jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstava koje se procenjuje.Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, procenjuju se na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje.Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da se odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka.Kada je kredit nenaplativ, vrši se otpis kredita isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka.


a) Sredstva koja se vode po amotizovanoj i nominalnoj vrednosti Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja.

c) Ulaganja klasifikovana kao raspoloživa za prodajuBanka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – priznaje se u bilansu uspeha. Gubici zbog obezvređenja finansijskih sredstava jednom priznati u bilansu uspeha se ne vraćaju ponovo kroz bilans uspeha. Ako se, u narednom periodu poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživi za prodaju a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

d) Refinansirani kreditiKrediti kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja ili oni koji su individualno značajni a kod kojih je izvršeno refinansiranje i izmena uslova kreditiranja, ne smatraju se dospelim kreditima, već se posmatraju kao novi krediti. U kasnijim periodima krediti se smatraju dospelilm ako su ponovo refinansirani.

2.6. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti, Banka je dužna da vrši i rezervisanja za rizike nastanka potencijalnih gubitaka sadržanih u kreditnom portfoliu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci. U skladu sa ovom Odlukom, krediti, plasmani i druga izloženost Banke riziku, klasifikuju se u kategorije A do D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja, koja se procenjuju na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika (na osnovu zvaničnih nerevidiranih finansijskih izveštaja) i instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja.

Procenjeni iznos rezerve za potencijalne gubitke je obračunat primenom sledećih procenta: 1 - 2% na plasmane klasifikovane u kategoriju A, 5% - 15% na plasmane kategorije B, 20% - 35% na plasmane kategorije V, 40 - 75% na plasmane kategorije G i 100% na plasmane kategorije D.

Razlika između ispravke vrednosti utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.5. i procenjene rezerve za potencijalne gubitke na plasmane svrstane u kategorije A,B,V,G i D evidentira se na računu rezervi u okviru kapitala a izdvajanje ovih rezervi se vrši na teret neraspoređene dobiti do visine neraspoređene dobiti. Banka koja ostvaruje gubitke u poslovanju ne vrši izdvajanje ovih rezervi, već se nedostajući iznos procenjenih rezervisanja obelodanjuje u okviru ukupnog kapitala Banke.

2.7. Prebijanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.8. Derivati

Banka ne koristi računovodstvo zaštite transakcija od rizika (hedžing) i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati iskazani su po tržišnoj vrednosti.

Ugrađeni derivatiBanka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu i promene stope rasta cena na malo. Ugovoreno indeksiranje potraživanja primenom stope rasta cena na malo predstavlja ugrađene derivate koji nisu blisko povezani sa osnovnim ugovorom. Ugrađeni derivati se vrednuju po tržišnoj vrednosti, dok se promena njihove vrednosti iskazuje u bilansu uspeha tekućeg perioda. Vrednost ugrađenih derivata utvrđuje se na osnovu zvanično objavljenih stopa rasta cena na malo, koja se primenjuje na neotplaćeni deo potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, budući da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika.

2.9. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha, priznaju se u okviru


’prihoda od kamata’ i ’rashoda od kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza, kao i troškove dodeljivanja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte.Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od umanjenja vrednosti, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od umanjenja vrednosti.

2.10. Prihodi i rashodi od provizija i naknada

Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije uglavnom čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metoda efektivnog prinosa.

2.11. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini

Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), reklasifikuju se u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; kada je dugovanje druge ugovorne strane dosledno uključeno u iznose obaveza prema drugim bankama, u bankarske depozite, u druge depozite ili depozite koji se duguju komitentima. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) se shodno evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.12. Nematerijalna ulaganja

LicenceStečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalnog metoda kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 3 do 10 godina).

Računarski softverTroškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina). Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere koja se ne amortizuju budući da nisu još uvek u upotrebi.

2.13. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

2.13. Osnovna sredstva

Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalnog metoda kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, koji je prikazan u narednoj tabeli:

GodineGrađevinski objekti 50-75Kompjuterska oprema 2-4Nameštaj i druga oprema 6-9Motorna vozila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova.

Imovina koja se drži radi dalje prodajeImovina stečena po osnovu naplate potraživanja, kao i imovina stečena iz zajedničkih ulaganja, definiše se kao „Imovina koja se drži radi dalje prodaje“. Takva imovina iskazuje se po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje.

2.14. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji, već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti, vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwilla), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti, revidiraju se na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.15 Lizing

Banka kao zakupacLizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga.Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, priznaje se kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.


2.16. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.17 Rezervisanja

Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetnih zahteva po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza kojom se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka potrebnih za izmirenje obaveze primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog proteka vremena se priznaje kao trošak kamata.

2.18. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenimaKratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade i naknade zarada i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale.Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža koji se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metoda projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

c) OtpremnineOtpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa radi smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja, svode se na sadašnju vrednost.

2.19. Porez na dobit i odloženi porezi

Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit.Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne

razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda.Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti. Odloženi porez na dobitak se obračunava na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u zavisna i povezana pravna lica, osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti. Efekti poreskih gubitaka koji se prenose priznaju se kao sredstvo kada je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti na raspolaganju da bi ti gubici mogli biti iskorišćeni.Odloženi porez koji se odnosi na naknadno utvrđenu fer vrednost ulaganja raspoloživih za prodaju i ulaganja koja su označena kao zaštita od rizika novčanog toka koji se direktno priznaju na teret ili u korist kapitala, takođe se evidentiraju u okviru kapitala a priznaju se u bilansu uspeha zajedno sa odloženim dobicima ili gubicima.

2.20. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Preferencijalne akcije koje obavezno nose kupon, ili su otkupljive na određeni datum, ili na određenu opciju akcionara, klasifikuju se kao finansijske obaveze i prikazuju se kao ostali pozajmljeni izvori. Dividende po osnovu preferencijalnih akcija se priznaju u bilansu uspeha kao trošak kamate primenom metoda efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.21 Akcijski kapital

a) Troškovi emisije akcijaTroškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital. b) Dividende na akcijeDividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja obelodanjuju se u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.


c) Otkupljene sopstvene akcijeKada banka otkupi sopstvene akcije isplaćeni iznos se oduzima od ukupnog akcijskog kapitala i priznaje se kao otkupljene sopstvene akcije sve dok se ne izvrši njihovo poništenje. Kada se naknadno takve akcije prodaju ili ponovo emituju, ostvareni priliv se uključuje u akcionarski kapital.

2.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Banka obavlja poslove agenta koji obuhvataju držanje ili čuvanje sredstava u korist pojedinaca, poverilaca i drugih institucija. Sredstva i obaveze, i prihodi i rashodi proistekli iz ovih aktivnosti ne uključuju se u finansijske izveštaje Banke. Banka ih obavlja u ime i za račun trećih lica u ulozi agenta.

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Vrste rizikaBanka je po prirodi svoje delatnosti izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika:

1.1. kreditni rizik1.2. rizik likvidnosti;1.3. tržišni rizici;1.4. ostali operativni rizici

Tržišni rizici uključuju:1.5. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta;1.6. rizik promene kamatnih stopa;1.7. ostale tržišne rizike

3.1 Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da dužnici neće biti u mogućnosti, ili da ne žele da ispune svoje bilansne i vanbilansne obaveze prema Banci. Banka odobrava plasmane u saglasnosti sa poslovnom politikom, usaglašavajući rokove dospeća odobrenih plasmana i politiku kamatnih stopa i naknada sa namenom plasmana i kreditnom sposobnošću svojih dužnika. 3.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku. Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa odlučivanja u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju sektori, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve plasmane koji prevazilaze određene iznose. U slučaju plasmana koji odobrava sektor u okviru svojih ovlašćenja, dati sektor je odgovoran da obezbedi primenu principa „dva para očiju“. Sektor za poslove sa privredom uključuje sledeća odeljenja:

• Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima • Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Sledeći sektori se bave poslovima kreditiranja stanovništva: • Sektor za potrošačke kredite • Sektor za hipotekarne kredite• Sektor za preduzetnike i mala preduzeća

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom: • Odeljenje za kreditni rizik • Odeljenje za kreditnu kontrolu • Odeljenje za problematične kredite

Odeljenje za kreditnu kontrolu i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

• U konsultaciji sa sektorima formuliše: kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradaciju rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutarnim zahtevima. Ove zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu. • Odeljenje za kreditni rizik procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi definisane limite, pre nego što pojedinačni sektori stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno kreditno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana i regularna periodična ocena boniteta klijenata podleže istom procesu provere.

3.1.1. Upravljanje kreditnim rizikom

• Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu (odnosno grupi povezanih lica) a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja u hartije od vrednosti.• Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja, koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno, sistem rangiranja rizika za plasmane u privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza), koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, postojanja sredstava obezbeđenja ili drugih instrumenata za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju. • Praćenje usaglašenosti sektora sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kreditne kontrole. Izveštaji o kvalitetu kreditnog portfolia i preduzetim odgovarajućim korekcijama, redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaki sektor ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog odbora. Svaki sektor je odgovoran za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolia, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju. Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG štedionice a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:• Ciljeve kreditne politike,• Osnovne koncepte kreditne politike,• Principe kreditiranja,• Organizaciju kreditnog poslovanja,• Odgovornosti i donošenje odluka,


• Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana,• Kreditni rizik,• Instrumente obezbeđenja,• Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja,

U cilju impementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd.


Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeća osnovna pravila: • Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije. • Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija. • Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombardni krediti, krediti obezbeđeni novčanim depozitom, itd). • Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije. • Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije.

Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja, definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, postoji pet nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima velikih izloženosti i izloženosti prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (potrošački krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifična Kreditna komisija za svaki od navedenih sektora. Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru/komisiji. Sve odluke moraju biti jednoglasne osim u veoma specifičnim i ograničenim slučajevima (ograničenim u smislu iznosa) plasmana u privredi, koje detaljno reguliše relevantna procedura. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. Kako bi se osigurala sigurnost poslovanja, a na osnovu procenjenog rizika od potencijalnih gubitaka, Banka obračunava ispravke vrednosti i posebnu rezervu, koje proizilaze iz plasmana i vanbilasnih izloženosti. Nivo ispravki vrednosti se određuje na osnovu rejtinga klijenta. Sektor interne revizije preduzima redovnu reviziju rada sektora i procesa kreditiranja.


Sistem rangiranja klijenata sektora privredeSistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa, bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog plasmana) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

• Finansijski rezultati • Sektor • Upravljanje • Poslovanje

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejtig klijenta.

Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora: • Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje itd. • Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd).

Za svaki rejting definisane su odgovarajuće ispravke vrednosti.

Preuzete i potencijalne obavezeOsnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

3.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređeni krediti i hartije od vrednosti su oni plasmani i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjeno da su obezvređena i za koja su priznati procenjeni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, plasmani se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike i mala preduzeća, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanjaPod neobezvređenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izvršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće:

• Krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću • Hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću• Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1– 89 dana po dospeću (plasmani za koje su priznati

rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni)• Plasmani privredi: 1 – 359 dana po dospeću sa internim rejtingom manjim od osam (plasmani za

koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni)

Restrukturirani i refinansirani krediti Restrukturirani i refinansirani krediti su krediti kod kojih je izvršena izmena uslova kreditiranja, ne smatraju se dospelim kreditima, već se posmatraju kao novi krediti. U kasnijim periodima krediti se smatraju dospelilm ako su ponovo refinansirani.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenjaBanka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliu. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke, koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolia koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana u privredi Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 8 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu rezervisanja obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnu ispravku vrednosti.


Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu Klasifikacija stanovništva se zasniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju plasmana koji su pojedinačno obezvređeni, diskontuju se budući očekivani novčani tokovi u skladu sa MRS 39 kako bi se obračunala odgovarajuća ispravka vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitkeZa plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije.

3.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Politika otpisa potraživanjaBanka otpisuje plasmane / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti i rezervisanja za procenjene gubitke u vezi sa njima) kada utvrdi da se plasmani / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija, kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

3.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Bnaka uzima sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od sledećih instrumenata:

• Novčani depoziti u dinarima ili stranoj valuti; • Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili prvoklasnih banaka; • Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica • Pismo podrške izdato od strane matične kompanije,• hipoteka nad nekretninom,• zaloga nad pokretnom imovinom,• sopstvene blanko menice,• zaloga nad akcijama i vlasničkim udelima• zaloga nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima,• zaloga potraživanja (sa ili bez obaveštenja),• vinkulacija polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije navedenih instrumenata) koju smatra neophodnom. Procena fer vrednosti sredstava obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom, izuzev kada se kredit proceni kao pojedinačno obezvređen. U tom slučaju vrši se nova procena ukoliko se to smatra neophodnim.

3.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijskih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika. Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz periodičnu ocenu boniteta klijenata. Ocene pripremaju sektori, a odobravaju relevantni nivoi odlučivanja Banke. Kada su u pitanju dužnici sektora za poslove sa privredom, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

3.1.5. Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja

Pregled maksimalnih izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja na dan 31. decembar 2006. i 31. decembar 2007. godine, dat je u narednoj tabeli: Bilansna aktivaPotraživanja za kamatu i naknaduPlasmani bankama Plasmani komitentima

- Preduzeća - Stanovništvo - Hipotekarni krediti - Preduzetnici i mala preduzeća

Sredstva kojima se trguje Investiciona ulaganja Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja Vanbilansne stavkeFinansijske garancije Nepovučena sredstva i ostale neopozive obaveze Stanje na dan 31. decembar

3.1.6. PlasmaniNa dan 31. decembar 2006. i 31. decembar 2007. godine plasmani bankama i komitentima obuhvataju:

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenjaNeobezvređna dospela potraživanjaObezvređena potraživanja

Ukupni bruto plasmani

*Svi iznosi su izraženi u RSD 000, osim ako nije drugačije naznačeno.


2006

73,832264,069

6,513,4249,999,8265,400,7604,707,685

215,8315,667,467

567,56833,410,462

3,025,47014,865,86317,891,33351,301,795

31 decembar 2006Plasmani bankama

264,069

- -

264,069

Plasmani komitentima

38,946,598

9,550,5431,407,200

49,904,341


20,627,852

5,993,845772,459

27,394,156

2007

140,3633,270,873

8,119,06720,136,42110,875,387

9,479,75773,62020,479

509,84552,625,812

16,958,13147,632,11464,590,245

117,216,057


3,270,873

- -

3,270,873

U kašnjenju do 29 danaU kašnjenju 30 - 89 danaU kašnjenju 90 dana do jedne godineUkupni bruto plasmaniFer vrednost sredstava obezbeđenja



3,270,873

-

-

3,270,873


264,069

-

-

264,069


7,879,578

9,466

31,057,554

38,946,598


4,651,668

5,684

15,970,500

20,627,852

31 decembar 2006U kašnjenju do 29 danaU kašnjenju 30 - 89 danaU kašnjenju 90 dana do jedne godineUkupni bruto plasmaniFer vrednost sredstava obezbeđenja

31 decembar 2007

Pojedinačno obezvređeni plasmaniFer vrednost sredstava obezbeđenja

Hipotekarni krediti

1,647,690

267,450

7,219

1,922,359

1,780,939

Stanovništvo

2,533,891

904,847

-

3,438,738

623,942

Preduzetnici i mala

preduzeća

426,889

132,668

-

559,557

334,892

Hipotekarni krediti

70,661

1,809

721

73,191

37,747

Stanovništvo

4,679,131

1,306,774

7,940

5,993,845

2,777,520

31 decembar 2007

Pojedinačno obezvređeni plasmaniFer vrednost sredstava obezbeđenja

Hipotekarni krediti 4,575 4,575

Preduzetnici i mala

preduzeća125,619

38,175

Preduzeća219,306

55,134

Ukupno 349,500

97,884

32,42151,02683,447

-19,63019,630

Hipotekarni krediti

2,327,526

438,053

13,097

2,778,676

2,602,669

Stanovništvo

4,159,099

1,601,890

-

5,760,989

1,078,230

Preduzetnici i mala

preduzeća

685,049

234,054

-

919,103

550,078

Hipotekarni krediti

86,770

3,483

1,522

91,775

50,412

Stanovništvo

7,258,444

2,277,480

14,619

9,550,543

4,281,389

3.1.6. Plasmani

a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenjaProcena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci. Na dan 31. decembar 2006. i 31. decembar 2007. godine, neobezvređena potraživanja bez kašnjenja sastoje se iz: Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja – rangiranje:Zadovoljavajući rizik (privreda – rejting 1 do 6)Plasmani na listi za praćenje (privreda – rejting 7)Ukupni plasmani stanovništvu,preduzetnicima i malim preduzećima

Ukupni bruto plasmani

b) Neobezvređena dospela potraživanjaNa dan 31. decembar 2007. godine, neobezvređeni dospeli plasmani komitentima i pripadajuća sredstva obezbeđenja, sastoje se iz: Retail customers Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda

31. decembar 2007


Hipotekarni krediti 6,5136,513

Preduzetnici i mala

preduzeća 210,624

78,671

Preduzeća 419,552

124,583

Ukupno 636,689209,767

Na dan 31. decembar 2006. godine, neobezvređeni dospeli plasmani komitentima i pripadajuća sredstva obezbeđenja, sastoje se iz: Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda

3.1.6. Plasmani

c) Pojedinačno obezvređeni plasmaniNa dan 31. decembar 2007. godine, pojedinačno obezvređeni plasmani i pripadajuća sredstva obezbeđenja sastoje se iz: Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda

Na dan 31. decembar 2006. godine, pojedinačno obezvređeni plasmani i pripadajuća sredstva obezbeđenja sastoje se iz: Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda Stanovništvo, preduzetnici i mala preduzeća Privreda

d) Rafinisani plasmani Na dan 31. decembar 2007. godine, refinansirani plasmani sastoje se iz: 2007 2006 Preduzetnici i mala preduzećaPreduzećaUkupni bruto plasmani

3.1.7. Hartije od vrednosti i blagajnički zapisi

Na dan 31. decembar 2007. godine, Banka posedjuje blagajničke zapise Narodne banke Srbije u iznosu od of RSD 4,299,570 hiljada i hartije od vrednosti Republike Srbije kojima se trguje (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 73,620. Gore pomenute hartije od vrednosti nemaju definisan rang . Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.*Svi iznosi su izraženi u RSD 000, osim ako nije drugačije naznačeno.


3.1.8. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31. decembar 2007 godine banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja. Vrsta sredstava Neto sadašnja vrednostStambeni objekat 12,415

3.1.9. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

a) Geografska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti na dan 31. decembar 2006. i 31. decembar 2007. godine, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Potraživanja za kamatu i naknaduPlasmani bankamaPlasmani komitentima

- Preduzeća- Stanovništvo - Hipotekarni krediti- Preduzetnici i mala preduzeća

Sredstva kojima se trgujeInvesticiona ulaganjaOstala sredstva i aktivna vremenska razgraničenjaStanje na dan 31. decembar 2007.

Stanje na dan 31. decembar 2006.

3.1.9. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

b) Sektorska struktura plasmanaStruktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti na dan 31. decembar 2006. i 31. decembar 2007. godine, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Potraživanja za kamatu i naknaduPlasmani bankamaPlasmani komitentima

- Preduzeća- Stanovništvo- Hipotekarni krediti- Preduzetnici i mala preduzeća

Sredstva kojima se trgujeUlaganjaOstala sredstva i aktivna vremenska razgraničenjaStanje na dan 31. decembar 2007.

Stanje na dan 31. decembar 2006.


advances Srbija

140,3633,270,873

7,282,02920,136,42110,875,387

9,479,75773,62020,479

497,53151,776,460

33,365,909

Zapadna Evropa

--

37,676-----

12,31449,990

44,553

Trgovina i usluge 7,244

-

5,978,154--

2,563,014--

35,3118,583,723

5,049,534

Finansijske usluge-

2,5393,270,873

899,747----

20,479157,358

4,350,996

2,462,310

Stanovništvo118,355

-

-20,136,42110,875,387

4,370,950--

236,76635,737,879

22,943,848

advances Ostalo

8,499-

660,107--

1,767,86373,620

- 72,229

2,582,318

1,989,432

Grčka--

799,362------

799,362

-

Ukupno 140,363

3,270,873

8,119,06720,136,42110,875,387

9,479,75773,62020,479

509,84552,625,812

33,410,462

Građevinarstvo 1,769

-

45,079--

180,734--

6,894234,476

168,861

Industrija1,206

-

491,851--

535,306--

9551,029,318

703,481

Saobraćaj i veze751

-

44,129--

61,890--

332107,102

92,996

Ukupno 140,363

3,270,873

8,119,06720,136,42110,875,387

9,479,75773,62020,479

509,845 52,625,812

33,410,462

21


EUR

services1,011,53913,869,509

96,6552,237,984

25,504,43373,620

----

148,018-

42,941,758

1,160,23943,263,023

378,434-

167,080-

64,173419,073

--

45,452,022(2,510,264)

36,162,80635,892,665

270,141

Ukupno strana valuta

1,137,68913,869,509

111,5782,237,984

37,796,93373,620

----

164,295-

55,391,608

1,436,91252,336,280

386,196-

174,096-

64,173646,651

--

55,044,308347,300

39,844,30239,943,061

(98,759)

Domaća valuta

1,153,65510,514,943

28,7851,032,889

10,813,699-

20,479-

965,7803,769,997

345,55072,304

28,718,081

1,826,9684,063,592

5,837700

82,9856,238

31,906482,664

-22,564,49129,065,381

(347,300)

23,074,60122,975,842

98,759

Ostale valute

93,895-

14,576-

12,252,963-----

16,277-

12,377,711

47,8428,783,000

5,421-

2,153--

227,527--

9,065,9433,311,768

3,576,8553,576,855

-

USD

32,255-

347-

39,537-------

72,139

228,831290,257

2,341-

4,863--

51--

526,343(454,204)

104,641473,541

(368,900)

Ukupno

2,291,34424,384,452

140,3633,270,873

48,610,63273,62020,479

-965,780

3,769,997509,845

72,30484,109,689

3,263,88056,399,872

392,033700

257,0816,238

96,0791,129,315

-22,564,49184,109,689

-

62,918,90362,918,903

-

3.2. Tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i vlasničkih instrumenata, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama hartija od vrednosti.

3.2.1. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS, kao i limita sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima, koji su rigorozniji od onih propisanih od strane NBS.

3.2.1. Devizni rizik Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama. 31 decembar 2007AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalentiDepoziti kod centralne banke Potraživanja za kamatu i naknaduPlasmani bankamaPlasmani komitentimaHOV kojima se trgujeUčešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodajuPotraživanja za više pretplaćen porez na dobitNematerijalna ulaganjaOsnovna sredstvaOstala sredstva i AVROdložena poreska sredstvaUkupnoPASIVA Obaveze prema bankamaObaveze prema komitentimaObaveze za kamate i naknadeObaveze za dividendeOstale obaveze iz poslovanjaObaveze za tekući porez na dobitRezervisanjaOstale obaveze i PVROdložene poreske obavezeKapitalUkupnoNeusklađenost Na dan 31.12.2006Ukupna aktivaUkupna pasivaNeusklađenost


kamatnih stopa. Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, s jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, s druge strane. Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti od toga koji je datum raniji.

1-30 danaservices

-20,880,260

- 3,270,873

47,455,139 - - - - - - - -

71,606,272

2,629,26429,687,567

---

----

32,316,83139,289,441

53,568,50930,348,11823,220,391

Preko 365 danacurrency

--

- -

128,072 64,164

- - -

- - - -

192,236

-717,557

---

----

717,557(525,321)

289,5303,020,515

(2,730,985)

Nek. aktiva

2,291,344-

140,363 -

2,734 --

20,479-

965,780 3,769,997

509,845 72,304

7,772,846

334,3155,672,663

392,033700

257,0816,238

96,0791,129,315

-22,564,49130,452,915

(22,680,069)

4,810,44016,690,666

(11,880,226)

3181-365 dana

--

- -

859 - - - - - - - -

859

-11,281,800

---

----

11,281,800(11,280,941)

-6,594,012

(6,594,012)

391-180 dana

-1,047,406

- -

429 9,456

- - - - -

- -

1,057,291

55,4654,206,413

---

----

4,261,878(3,204,587)

2,758,7393,279,566(520,827)

31-90 dana

-2,456,786

- -

1,023,399 - - - - - -

- -

3,480,185

244,8364,833,872

---

----

5,078,708(1,598,523)

1,491,6852,986,026

(1,494,341)

Ukupno

2,291,34424,384,452

140,363 3,270,873

48,610,632 73,620

- 20,479

- 965,780

3,769,997 509,845

72,304 84,109,689

3,263,88056,399,872

392,033700

257,0816,238

96,0791,129,315

-22,564,49184,109,689

-

62,918,90362,918,903

-

U skladu sa uputstvom Narodne banke Srbije, dinarski krediti i depoziti koji su indeksirani u stranoj valuti smatraju se dinarskim plasmanima. U prethodnoj tabeli indeksirani krediti i depoziti su prikazani u okviru originalne valute odnosno valute u kojoj su indeksirani. Na dan 31.12.2007. godine bruto krediti indeksirani u stranoj valuti iznose RSD 36,929,194 hiljada (31.12.2006.: RSD 25,866,577 hiljada), a depoziti indeksirani u stranoj valuti iznose RSD 24,891 hiljada (31.12.2005.: RSD 119,604 hiljada).

3.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa, koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili čak da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom usklađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikroekonomskih predviđanja, predviđanja pozicije likvidnosti i predviđanja trendova

31 decembar 2007AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalentiDepoziti kod centralne banke Potraživanja za kamatu i naknaduPlasmani bankamaPlasmani komitentimaHOV kojima se trgujeHOV koje se drže do dospećaUčešća u kapitalu Potraživanja za pretplaćeni porez na dobitNematerijalna ulaganjaOsnovna sredstvaOstala sredstva i AVROdložena poreska sredstvaUkupnoPASIVA Obaveze prema bankamaObaveze prema komitentimaObaveze za kamate i naknadeObaveze za dividendeOstale obaveze iz poslovanjaObaveze za tekući porez na dobitRezervisanjaOstale obaveze i PVROdložene poreske obavezeKapitalUkupnoNeusklađenost Na dan 31.12.2006.Ukupna aktivaUkupna pasivaNeusklađenost

*Svi iznosi su izraženi u RSD 000, osim ako nije drugačije naznačeno. GODIŠNJI IZVEŠTAJ 200725

3.3.2. Nediskontovani tokovi gotovine Tabela na sledećoj strani prikazuje nediskontovane tokove gotovine obaveza na osnovu preostalih ugovorenih rokovima dospeća na dan bilansa stanja.undiscounted cash flows.

3.3.3. Vanbilansne pozicije a) Nepovučeni kreditiRočnost nepovučenih kredita i limita (Napomena 33) prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja, data je u tabeli pod tačkom e.

b) Garancije i akreditiviRočnost garancija i akreditiva (Napomena 33) prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja data su u tabeli pod tačkom e.

c) Obaveze po osnovu operativnog lizinga U slučajevima kada je Banka zakupac, buduća minimalna plaćanja po osnovu neotkazivog operativnog lizinga koja su obelodanjena u Napomeni 33, takođe su uključena u tabelu pod tačkom e.

d) Obaveze po osnovu kapitalnih kupovinaNa dan 31.12.2007. godine Banka nema zaključene ugovore za kapitalne kupovine zgrada i opreme.


3.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom likvidnosti i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli:

Osetljivost bilansa uspeha Osetljivost na promenu kamatnih stopaPovećanje u procentnim poenima+1 procentni poen

Promena kurseva valuta10% povećanje kursa

3.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze, što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;- depozite sa tržišta novca;- kredite stranih banaka i finansijskih institucija;- akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima.Banka upravlja rizikom likvidnosti putem stalnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

3.3.1. Izvori finansiranja

Izvori finansiranja se kontinuirano prate kako bi se održala diverzifikacija izvora finansiranja po valuti, geografskom poreklu, davaocu izvora, proizvodima i dospećima.



2007

10,820

10,820

2006

(34,821)

18,764

31. decembar 2007Obaveze prema bankamaObaveze prema komitentimaSubordinirane obavezeOstale obavezeUkupno

31. decembar 2007Obaveze prema bankamaObaveze prema komitentimaSubordinirane obavezeOstale obavezeUkupno

Do 1 meseca

2,752,366

23,128,815

-649,814

26,530,995

Do 1 meseca

3,395,601

18,198,078

-411,196

22,004,875

1-3 meseca

424,474

7,817,448

-11,106

8,253,028

1-3 meseca

289,825

4,059,614

--

4,349,439

3-12 meseci

89,598

22,726,882

16,513-

22,832,993

3-12 meseci

80,793

8,476,883

16,512-

8,574,188

1-5 godina

-

4,228,584

445,719-

4,674,303

1-5 godina -

11,750,581

461,053-

12,211,634

Preko5 godina

-

-

---

Preko5 godina

-

1,086,901

--

1,086,901

Ukupno

3,266,438

57,901,729

462,232660,920

62,291,319

Ukupno

3,766,219

43,572,057

477,565411,196

48,227,037


Do 1 godine

4,386,1736,539,886

70,25510,996,314

2,850,8331,166,769

50,8084,068,410

Preko 5 godina30,619

4,980,066-

5,010,685

19,901888,485

-908,386

Od 1do 5 godina

4,001,2685,438,180

-9,439,448

2,600,661970,216

-3,570,877

Ukupno 8,418,060

16,958,13270,255

25,446,447

5,471,3953,025,470

50,8088,547,673

3.3.3. Vanbilansne pozicije

e) Nepovučeni krediti, garancije i akreditivi i obaveze po osnovu operativnog lizinga

31 decembar 2007Zajmničke obavezeGarancije i odobrenjaOperativni lizingUkupno

31 decembar 2006Zajmničke obavezeGarancije i odobrenjaOperativni lizingUkupno*Svi iznosi su izraženi u RSD 000, osim ako nije drugačije naznačeno.

3.4. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje kredita i ostalih finansijskih sredstava i obaveza i zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, poštenu (fer) vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog tržišta, kako to zahtevaju MSFI. Prema mišljenju rukovodstva, iznosi imovine i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima na dan 31. decembar 2007. godine su najpouzdanije procenjene vrednosti u tekućim okolnostima.Rukovodstvo banke veruje da se tržišna vrednost sredstava i obaveza, koji se vode po amortizovanoj vrednosti, materijalno značajno ne razlikuje od njihove tržišne vrednosti.

3.5. Upravljanje kapitalom

Banka kontinuirano upravlja kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, sa ciljem da:

- obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koji su definisani od strane Narodne banke Srbije,- da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu “nastavka poslovanja”, - da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:- Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona- Koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%- Bruto dinarski plasmani stanovništvu u visini od 150% osnovnog kapitala

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:- Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije kao minusne stavke osnovnog kapitala.- Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1,25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.- Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže, kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

2007 20,264,072

321,745

(7,147,817) (20,479)

13,417,521

31,918,707 18,346,921

93,231 50,358,859

26.6%

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Ponderi rizičnosti su podeljeni u pet grupa (0%, 20%, 50%, 100% i 125%). U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećava za iznos otvorene devizne pozicije.U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembar, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:

Osnovni kapitalDodatni kapitalOdbitne stavke: Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitkeUčešće u kapitalu EFG Leasing a.d. BeogradUkupno kapitalRizična aktiva:Bilansna aktivaVanbilansna aktivaOtvorena devizna pozicijaUkupno rizična aktiva

Adekvatnost kapitala*Svi iznosi su izraženi u RSD 000, osim ako nije drugačije naznačeno.

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno radi procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

b) Porez na dobit Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena.

2006 14,659,413

399,800

(2,442,833) -

12,616,380

22,841,639 2,967,119 1,653,009 27,461,767

45.9%

7. NETO PRIHODI/(RASHODI) PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

Dobici po osnovu HOVGubici po osnovu HOV

8. NETO PRIHODI/(RASHODI) OD KURSNIH RAZLIKA

Pozitivne kursne razlikeNegativne kursne razlike

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana -kamate i naknade (Napomena 17)-plasmani klijentima (Napomena 19)-ostala aktiva (Napomena 24)-HOV i učešća u kapitalu-vanbilansna aktiva (Napomena 30)

Prihodi od zakupninaNaplaćeni otpisani plasmani Ostali prihodi iz operativnog poslovanjaDobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganjaPrihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporovaPrihodi po osnovu održavanja neaktivnih računaOstali neposlovni i vanredni prihodi

Na dan 31.12.2007. godine prihodi po osnovu održavanja neaktivnih računa u iznosu od RSD 279,224 hiljada (2006: RSD 155,059) se odnose na naplaćene naknade za održavanje neaktivnih računa klijenata na kojima nije bilo prometa od 2002. godine i čiji saldo iznosi manje od EUR 30. Budući da je Banka u navedenom periodu održavala bazu datih računa i nije izvršila zatvaranje računa, Organi upravljanja banke su doneli Odluku, u skladu sa internim procedurama, da se izvrši naplata naknade po osnovu održavanja računa u navedenom periodu. Naplata naknade je izvršena zaduživanjem neaktivnih računa.



5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihodi od kamataBankeNBSPreduzećaJavni sektorStanovništvoStrana licaDrugi komitentiHOV

Rashodi kamataBankePreduzećaJavni sektorStanovništvoStrana licaDrugi komitentiHOV

Neto prihodi od kamata

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihodi od naknada i provizijaNaknade za bankarske uslugeProvizije po izdatim garancijama i drugim jemstvimaOstale naknade i provizije

Rashodi od naknada i provizijaNaknade za usluge platnog prometa u zemljiNaknade za usluge platnog prometa u inostranstvuProvizije za primljene garancije i jemstvaOstale naknade i provizije

Neto prihodi od naknada i provizija


2007

93,728 1,399,946 1,126,652

1,190 4,171,390

20,992 771

118,257 6,932,926

306,704 207,273

12,568 1,141,901

556,245 1,824

105,050 2,331,5654,601,361

2006

87,039 1,067,731

666,627 9,046

1,942,812 17,756

207 255,068

4,046,286

124,83471,270 12,619

560,390 263,507

637 131,797

1,165,0542,881,232

2007

916,974 179,577 130,271

1,226,822

24,93916,206

8,832139,431189,408

1,037,414

2006

757,684 31,314

100,427 889,425

29,052

7,930153

118,877156,012733,413

200735,952

(5,069) 30,883

2006 334,502

(556,148) (221,646)

2007 28,669,762

(28,170,807) 498,955

200627,241,797

(26,936,833) 304,964

2007 10,361

134,0441,5304,2798,149

158,3632,711

20,0411,0623,8141,126

279,2244,874

471,215

2006

(25,791)(25,322)

17,57020,57774,02361,057

3,4149,896

625--

155,05926,550

256,601

10. RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

Rashodi otpisa plasmana-kamate i naknade (Napomena 17)-plasmani klijentima (Napomena 19)-ostala aktiva (Napomena 24)-vanbilansna aktiva (Napomena 30)

Rashodi rezervisanja za sudske sporove (Napomena 30)Rashodi rezervisanja za penzije (Napomena 30)Učešće u kapitalu povezanog preduzeća

U skladu sa izmenama politike procene ispravke vrednosti plasmana, Banka je na dan 31.12.2006. godine izvršila ukidanje svih ranije formiranih ispravki vrednosti koje su bile formirane u skladu sa Odlukom o klasifikaciji Narodne banke Srbije i izvršila je procenu obezvređenja plasmana i druge finansijske aktive u skladu sa internom politkom koja je obelodanjena u Napomeni 2.5. Usled izmenjene politike procene obezvređenja plasmana, Banka je u 2006. godini iskazala neto prihode od ukidanja ispravki vrednosti u iznosu od RSD 61,057 hiljada (Napomena 9).

11. OSTALI POSLOVNI RASHODI

Troškovi neto zarada i neto naknada zaradaTroškovi poreza i doprinosa na zarade i naknadeOstali lični rashodiTroškovi materijalaTroškovi proizvodnih uslugaTroškovi amortizacije:

- nematerijalna ulaganja (Napomena 22)- osnovna sredstva (Napomena 23)

Nematerijalni troškoviOtpis nenaplativih potraživanjaTroškovi porezaTroškovi doprinosaGubici po osnovu rashodovanjaGubici po osnovu prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih vrednostiOstali troškovi


11. Ostali poslovni rashodi

Detaljan pregled troškova proizvodnih usluga dat je u sledećoj tabeli:

Transportne uslugePTT uslugeTelefonTroškovi održavanja hardveraTroškovi održavanja softveraUsluge održavanja osnovnih sredstavaUsluge održavanja mreže bankomataUsluge održavanja prostorijaZakupninaTroškovi reklame i propagandeDonatorstvoTroškovi ostalih proizvodnih usluga

Na dan 31.12.2007. godine nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 757,798 hiljada obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškove usluga EFG Retail Services u iznosu od RSD 248,987 hiljada, troškove osiguranja depozita u iznosu od RSD 101,069 hiljada, troškove obezbeđenja u iznosu od RSD 62,356 hiljada, troškove intelektualnih usluga u iznosu od RSD 45,761 hiljada, troškove informatičkih usluga u iznosu od 26,916 hiljada, troškove procesiranja kartica u iznosu od RSD 20,060 hiljada kao i ostale nematerijalne troškove.

12. PRIHODI I RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

Na dan 31.12.2007. godine prihodi od promene vrednosti imovine u iznosu od RSD 4,005 hiljada (2006. godina: RSD 32,421 hiljada) odnose se na prihode po osnovu revalorizacije kredita stopom rasta cena na malo.

13. POREZ NA DOBIT

Porez na dobit se sastoji od sledećih taksi:

Tekući porezOdloženi poreski (rashod)/prihod

Porez na dobit/(gubitak) Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

13. Porez na dobit

Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja Obračunati porez po stopi 10%Poreski efekat stalnih razlika:Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansuPoreski efekat rezultata tekućeg periodaPoreski efekat privremenih razlikaPoreski efekat iskorišćenja prenetih gubitaka i neiskorišćenih kreditaPoreski efekat priznatih poreskih kreditaIskorišćeni ranije nepriznati poreski kreditiUkupan poreski (rashod)/prihod iskazan u bilansu uspeha


2007

37,791 668,692

9,414 28,131

744,028 31,13911,52742,666

786,694

2006 -- - - - -

11,32216,25027,57231,851

2007944,930362,413

3,650165,207

1,323,413

137,296356,362757,798

15,31457,197

223,42727,165

6856,650

4,430,890

2006 929,098396,432

33,375140,494

1,388,272

150,212225,952539,998

17,08456,752

219,5433,404

-188,982

4,289,598

200728,59989,90992,87831,398

217,99739,786

6,162175

400,002325,520

76,95014,037

1,323,413

2006 24,408

34,128108,113

24766104,251

19,3284,4209,612

518,929264,568131,611144,138

1,388,272

2007(10,807)(96,746)

(107,553)

2006 -

143,061143,061

20071,426,249(142,625)

(19,042)(161,667)

(197)(7,102)50,60610,807

(107,553)

2006(334,464)

33,446

(28,823)4,623

138,438---

143,061


Obaveza za tekući porez na dobit na dan 31.12.2007. godine iznosi RSD 6,238 i sastoji se od obaveze za porez utvrđene po završnom računu za 2007. godinu u iznosu od RSD 10,807 hiljada, koja je umanjena za ranije pretplaćene poreze u iznosu od RSD 4,569 hiljada kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

Obaveza za tekući porez po poreskom bilansu za 2007. godinuPotraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobitUkupno obaveza za porez

14. ZARADA PO AKCIJI

Osnovna zarada po akciji u iznosu od RSD 8.31 po akciji je dobijena podelom ukupnog profita sa prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.

Neto dobitProsečan broj akcija u toku godineOsnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji)

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U RSDŽiro računGotovina u blagajniOstala novčana sredstvaU stranoj valutiGotovina u blagajniOstala novčana sredstvaDevizni račun kod:

- drugih banaka- inostranih banaka

Ukupno

Obaveznu rezervu u dinarima, saglasno Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod NBS (Sl. glasnik RS br. 48/2004) Banka od 10. maja 2004. godine izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2007. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 852,940 hiljada. Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.

16. DEPOZITI KOD NARODNE BANKE SRBIJE I HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE SE MOGU REFINANSIRATI KOD NARODNE BANKE SRBIJE

Devizna obavezna rezerva kod NBSBlagajnički zapisi NBSREPO plasmani kod NBS

Banke su dužne da obračunavaju i izdvajaju deviznu obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na način koji je utvrđen Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 31/2007 i 93/2007). Obaveznu rezervu banke obračunavaju na obaveze po deviznim


depozitima i drugim deviznim obavezama. Obavezna rezerva se obračunava po stopi od 40% -45% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu, kao i dinarskih depozita koji su indeksirani deviznom klauzulom. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Po stopi od 100% obavezna rezerva se obračunava na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke, po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza.

17. POTRAŽIVANJA ZA KAMATU I NAKNADU

Banke- u dinarima- u stranoj valutiKomitenti- u dinarima- u stranoj valutiStanovništvo- u dinarima- u stranoj valutiPotraživanja za kamatu i naknadu, brutoMinus: Ispravka vrednosti Potraživanja za kamatu i naknadu, neto

Promene na ispravkama vrednosti za kamatu i naknadu prikazane su u sledećoj tabeli:

Stanje 1.1.2006.Neto ukidanje ispravki (Napomena 9)Kursne razlikeIsknjižavanjeStanje 31.12.2006.

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10)Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 9)Neto kursne razlike IsknjižavanjeStanje 31.12.2007

18. PLASMANI BANKAMA

Plasmani drugim bankamaOstali plasmaniProlazni i privremeni račun



200710,807 (4,569)

6,238

2006 ---

20071,318,696

158,6088.31

2006 ---

2007

676,412463,373

13,868

960,8031,312

2175,574

2,291,344

2006

474,851302,796

14,565

572,5248,560

297,928

1,471,226

200713,869,509

6,215,3734,299,570

24,384,452

2006 12,195,05713,276,316

-25,471,373

2007

2,539--

40,8302,180

-159,156

-204,705(64,342)140,363

2006

2,947-

39,6553,749

67,685-

114,036(40,204)

73,832

Ispravka vrednosti16,02925,791

(434)(1,182)40,204

37,791(10,361)

142(3,434)64,342

20073,272,575

15,409(17,111)

3,270,873

2006250,000

20,524(6,455)

264,069

19. PLASMANI KOMITENTIMA

Kratkoročni plasmaniU RSDPreduzećaStanovništvoStrana licaTekuća dospeća dugoročnih kredita U stranoj valutiPreduzećaStanovništvoStrana licaTekuća dospeća dugoročnih kredita

Dugoročni plasmaniU RSDPreduzećaStanovništvoStrana licaTekuća dospeća dugoročnih kreditaU stranoj valutiPreduzećaStanovništvoStrana licaTekuća dospeća dugoročnih kredita

Plasmani komitentima, brutoMinus: Ispravka vrednosti Plasmani komitentima, neto

Kamatne stope na indeksirane kratkoročne kredite kreću se od 4% do 21% na godišnjem nivou i od 5% do 9% godišnje na dugoročne kredite. Banka naplaćuje kamatu u iznosu od 14% do 36% godišnje na prekoračenja po tekućim računima.Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 13,5% - 18% godišnje.

19. PLASMANI KOMITENTIMA

Promene na ispravkama vrednosti plasmana klijentima su prikazane u sledećoj tabeli:


20. HARTIJE OD VREDNOSTI I DRUGI PLASMANI KOJIMA SE TRGUJE

Zapisi Republike SrbijeObveznice stare devizne štednje

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana (Sl. List SRJ br 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

21. UČEŠĆA U KAPITALU I OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU

Obveznice stare devizne štednjeUčešća u kapitaluMinus: ispravka vrednosti

Banka je u toku 2007. godine izvršila prodaju celokupnog portfolia obveznica stare devizne štednje koji je bio raspoloživ za prodaju.Na dan 31.12.2007. godine Banka ima učešće u kapitalu preduzeću EFG Lesing a.d. Beograd koje iznose 25, 56% (31.12.2006: 48,84%).



2007

6,273,4021,527,627

7,0003,800,473

-152,965

-792,362

96,83112,650,660

6,202,01434,804,870

-(3,800,473)

-110,310

-33,791

(96,831)37,253,68149,904,341(1,293,709)48,610,632

2006

3,696,2144,213,195

-3,178,177

404,971--

48,66011,541,217

2,408,68616,472,726

-(3,178,177)

162,5605,816

29,988(48,660)

15,852,93927,394,156

(772,461)26,621,695

Stanje 1.1.2006.Neto ukidanje ispravki (Napomena 9)Kursne razlikeIsknjižavanjeOstaloStanje 31.12.2006.Nove ispravke vrednosti (Napomena 10)Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 9)Neto kursne razlike IsknjižavanjeOstaloStanje 31.12.2007

Korporatvno 548,825

(184,589)(2,901)

(83,113)(6,516)

271,70687,115

(79,020)(2,076)

-

277,725

Potrošački 276,160153,955

840--

430,955404,517

(51,535)326

-

784,263

Stambeni 2,45121,044

(1)--

23,49416,792

-(5)

-

40,281

SBB 13,29434,912(1,900)

--

46,306160,268

(3,489)(589)

(11,056)

191,440

Ukupno 840,730

25,322(3,962)

(83,113)(6,516)

772,461668,692

(134,044)(2,344)

(11,056)

1,293,709

2007 - 73,620 73,620

2006 161,380

54,451 215,831

2007-

20,479-

20,479

20065,667,467

4,279(4,279)

5,667,467

22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Stanje na dan 1. januar Nabavna vrednostIspravka vrednosti i obezvređenjeNeotpisana vrednost

Godina zavšena na dan 31.decembar 2006Početno stanje neotpisane vrednostiNove nabavkePrenos sa avansa i nematerijalnih ulaganjaPrenos sa /na osnovna sredstva (Napomena 23)Preknjižavanje na osnovna sredstva (Napomena 23)SmanjenjaOstaloAmortizacija (Napomena 11)Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2006

Na dan 31.decembar 2006. godineNabavna vrednostIspravka vrednosti i obezvređenjeNeotpisana vrednost

Godina završena na dan 31.decembar 2007.Početno stanjeNove nabavkePrenos sa avansaPrenos sa/na osnovna sredstva (Napomena 23)OstaloAmortizacija (Napomena 11)Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2007

Na dan 31.decembar 2007Nabavna vrednostIspravka vrednosti i obezvređenjeNeotpisana vrednost

Amortizacija u iznosu od RSD 137,296 hiljada (2006: RSD 150,212) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 11).


23. OSNOVNA SREDSTVA



Avansi za nem.ualganja

21,823-

21,823

21,823452,397

(194,928)-

(22,337)---

256,955

256,955-

256,955

256,955324,007

(522,635)(658)

(3,387)-

54,282

54,282-

54,282

Ukupno

758,832(161,746)

597,086

597,086483,446

-(215,542)

11,621(2,562)(6,672)

(150,212)717,165

--

933,313(216,148)

717,165

717,165383,473

-4,607

(2,169)(137,296)

965,780

1,313,958(348,178)

965,780

Licence i software

737,009(161,746)

575,263

575,26331,049

194,928(215,542)

33,958(2,562)(6,672)

(150,212)460,210

676,358(216,148)

460,210

460,21059,466

522,6355,2651,218

(137,295)911,499

1,259,676(348,177)

911,499

Stanje na dan 1. januar 2006. godineNabavna vrednostIspravka vrednosti i umanjenje vrednostiNeotpisana vrednost

Godina zavšena na dan 31.decembar 2006.Početno stanje neotpisane vrednostiNove nabavkePrenos sa avansaPrenos sa/na osnovna sredstva (Napomena 22)Preknjižavanje na osnovna sredstvaPrenos na ostalu aktivuSmanjenjaOstaloAmortizacija (Napomena 11)Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2006Na dan 31.decembar 2006. godineNabavna vrednostIspravka vrednostiNeotpisana vrednost Godina završena na dan 31.decembar 2007Početno stanjeNove nabavkePrenos sa avansaPrenos sa/na nematerijalna ulaganja (Napomena 22)Prenos na opremuProdaja RashodovanjeAmortizacija (Napomena 11)Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2007Na dan 31.decembar 2007Nabavna vrednostIspravka vrednostiNeotpisana vrednost

Zemljište i građevinski

objekti

451,246

(72,388)378,858

378,8585,242

103,001

22,337

215,542--5

(26,751)698,234

893,077(194,843)

698,234

698,2345,852

188,966

(4,607)(1,048)

(10,171)(19,164)

(105,925)

752,137

1,031,153(279,016)

752,137

Oprema i ostala

osnovna sredstva

889,919

(195,724)694,195

694,19579,473

240,836

-

-6,168

(17,163)131

(199,201)804,439

1,180,629(376,190)

804,439

804,43984,568

228,817

-1,048

(6,873)(7,962)

(250,437)

853,600

1,453,097(599,497)

853,600

Sitan inventar

4,523

(3,808)715

7151,645

-

-

-(721)

-(1,639)

--

---

---

-----

-

---

Osnovna sredstva u pripremi i

avansi

203,832

-203,832

203,832346,348

(343,837)

(33,958)

-----

172,385

172,385-

172,385

172,3852,409,658(417,783)

----

-

2,164,260

2,164,260-

2,164,260

Ukupno

1,549,520

(271,920)1,277,600

1,277,600432,708

-

(11,621)

215,5425,447

(17,163)(1,503)

(225,952)1,675,058

2,246,091(571,033)1,675,058

-1,675,0582,500,078

-(4,607)

-(17,044)(27,126)

(356,362)

3,769,997-

4,648,510(878,513)3,769,997

23. OSNOVNA SREDSTVA

Amortizacija u iznosu od RSD 353,363 hiljada (2006: RSD 225,952 hiljada) iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha (Napomena 11).Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 400,002 (2006: RSD 518,929 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u bilans uspeha (Napomena 11).Na dan 31.12.2007. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

24. OSTALA SREDSTVA I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

Ostala aktivaDati avansiPotraživanja za izvršene pretplate dobavljačima u zemljiMaterijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanjaPotraživanja po osnovu prodatih materijalnih vrednostiPotraživanja od fonda PIOPotraživanja po osnovu karticaPotraživanja od zaposlenihPotraživanja za pretplaćene poreze i doprinoseOstala potraživanja iz poslovnih odnosaZalihe i sitan inventar

Aktivna vremenska razgraničenjaU RSDRazgraničena potraživanja po osnovu kamateRazgraničena ostala potraživanjaRazgraničeni rashodi kamataRazgraničeni troškoviU stranj valutiRazgraničena potraživanja po osnovu kamateRazgraničena ostala potraživanjaRazgraničeni rashodi kamataRazgraničeni troškovi

Minus: Ispravka vrednosti potraživanjaMinus: Ispravka vrednosti sitnog inventaraUkupno ispravka


24. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja Promene na ispravkama vrednosti potraživanja prikazane su u sledećoj tabeli:

Stanje 1.1.2006.Neto ukidanje ispravki (Napomena 9)Kursne razlikeIsknjižavanjeStanje 31.12.2006.

Nove ispravke vrednosti (Napomena 10)Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 9)Kursne razlike IsknjižavanjeStanje 31.12.2007

25. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10%.a) Struktura odloženih poreskih sredstava i obaveza

Poreski krediti koji su knjiženi kao odloženo poresko sredstvo i koji se mogu prenositi u naredne periode

- iz 2007. godine - iz 2006. godine - iz 2004. godine - iz 2003. godine - iz 2002. godine

Odložena poreska sredstva po osnovu odbitnih privremenih razlikaPriznata odložena poreska sredstva po osnovu ostvarenog gubitkaUkupno odložena poreska sredstva

b) Promene odloženih poreskih sredstava i obaveza

Početno stanje odloženih poreskih sredstavaPromene u toku godine:Smanjenje/(Povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odloženih poreskih sredstava po osnovu razlike u amortizaciji Iskorišćenje poreskih sredstava po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnog perioda Ukidanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita koji se ne mogu više koristitiPriznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kreditaMeđuzbir: ukupan odloženi poreski (rashod)/prihodPoreska sredstva na dan 31.12.


2007

28,58127

13,5007,051

40,13554,139

7874,297

22,26114,951

185,729

213,00142,273

-101,720

-2,9262,632

447-

362,999548,728(26,134)(12,749)(38,883)509,845

2006

28,22816,89313,53111,74020,43842,131

3272,703

34,23014,453

184,674

132,7947,457

-56,211

15,77270

198,8303,902

415,036599,710(22,544)

(9,598)(32,142)567,568

Ispravka vrednosti potraživanja 41,753

(17,570)(1,439)

(200)22,544

9,414(1,530)

(166)(4,128)26,134

2007

45,0185,5889,8158,172

-3,711

-72,304

2006

--

9,8158,172

94010,813

139,310169,050

2007169,050

(7,102)

(139,310)

(940)50,606

(96,746)72,304

2006 25,989

11,630

131,431

--

143,061169,050


Na depozite po viđenju stanovništva obračunava se kamata u visini od 0,3% do 3,5% godišnje u zavisnosti od valute i položenog iznosa, dok se kamata na oročene devizne depozite građana kretala od 0,6% do 10% godišnje pri čemu se najniža kamatna stopa obračunava na depozite u USD. Godišnja kamatna stopa na oročene dinarske depozite stanovništva kreće se u rasponu od 6% do 14%.

2007(7,102)

(139,310)49,666

(96,746)

2006 11,630

131,431-

143,061

2007329,457

2,929,5654,858

3,263,880

2006 444,177

3,311,0675,936

3,761,180

20072,537,186

725,941753

3,263,880

2006 3,062,199

698,981

3,761,180

Javni sektor

3,4443,900

--

24,892---

32,236

---------

32,236

Preduzeća

1,680,651659,566

-10,75931,190

(10,759)--

2,371,407

2,509,2101,976,551

--

65,664---

4,551,4256,922,832

Ostali komitenti

246,000-

16,354-----

262,354

39,51015,843

------

55,353317,707

Ukupno

3,283,814713,119

16,35410,75975,196

(10,759)200-

-4,088,483

9,249,32838,934,155

-1,331,8524,127,906

(1,331,852)--

52,311,38956,399,872

Stanovništvo

1,325,50349,653

--

19,114---

1,394,270

6,390,05724,503,009

-1,331,8524,038,915

(1,331,852)--

34,931,98136,326,251

2006

Ukupno

2,814,012715,686

-2,315

34,991(2,315)

--

3,564,689

6,155,66119,852,939

-215,287

3,020,513(215,287)

9,478,255--

38,507,36842,072,057

2007

Strana lica

28,216-------

28,216

310,55112,438,752

--

23,327---

12,772,63012,800,846

25. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

Odloženi poreski prihod u bilansu uspeha sastoji se od sledećih stavki:

AmortizacijaPreneti poreski gubiciPoreski krediti

26. OBAVEZE PREMA BANKAMA U ZEMLJI

Depoziti po viđenjuKratkoročni depoziti i kreditiOstale finansijske obaveze

a) Obaveze prema bankama prema vrsti obaveza

Banke Druge finansijske organizacije i osiguravajuće organizacijeNarodna banka Srbije

27. OBAVEZE PREMA KOMITENTIMA

U RSDDepoziti po viđenju Kratkoročni depozitiKratkoročni kreditiTekuća dospeća dugoročnih kredita i depozitaDugoročni depoziti

- tekuće dospeće dugoročnih depozitaDugoročni krediti

- tekuće dospeće dugoročnih kredita

U stranoj valutiDepoziti po viđenju Kratkoročni depoziti Kratkoročni kreditiTekuća dospeća dugoročnih kredita i depozitaDugoročni depoziti

- tekuće dospeće dugoročnih depozitaDugoročni krediti

- tekuće dospeće dugoročnih kredita

Ukupno

Kamatna stopa primenjena na tekuće depozite po viđenju preduzeća kreće se od 3% do 6% na dinarske i od 1,5% do 2,25% godišnje na depozite u EUR, a na dinarske oročene depozite 16% do 18% godišnje (uključujući porez).



28. OBAVEZE ZA KAMATE I NAKNADE

u RSD- povezane banke- druge banke- NBS

u stranoj valuti- povezane banke- druge banke

Ukupno a:

Obaveze za kamatu i naknadu prema komitentimau RSD

- preduzeća- javni sektor- strana lica- ostali

obaveze za naknaduu stranoj valuti

- preduzeća- javni sektor- strana lica- ostali

obaveze za naknaduUkupno b:Ukupno obaveze za kamatu

29. OSTALE OBAVEZE IZ POSLOVANJANet salariesObaveze za neto zaradeObaveze za poreze, doprinose i druge dažbineObaveze prema dobavljačimaPrimljeni avansi za isplatu stare devizne štednjePrimljeni ostali avansiOstale obaveze

30. REZERVISANJA

Rezervisanja za penzije i druga rezervisanjaRezervisanja za sudske sporoveRezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi


2007

3,623---

1,0834,706

3,98342

-2,941

166

8,480-

9,506359,217

2,992387,327392,033

2006

-4,681

---

1,1455,826

4,0151,697

-125

-

7,242-

1,60533,189

18648,05953,885

200773

32,551130,821

27,124729

65,783257,081

2006 -

65,332254,338

5,3703,938

27,633356,611

200742,49427,29726,28896,079

2006 11,32216,250

7,06434,636

30. Rezervisanja

Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Stanje na dan 1.1.2006. godineNova rezervisanja (Napomena 10)Ukidanje rezervisanja (Napomena 9)Stanje na dan 31.12.2006. godine

Nova rezervisanja (Napomena 10)Ukidanje rezervisanja (Napomena 9)Isplata penzijaNeto kursne razlikeStanje na dan 31.12.2007. godine

Osnovne aktuarske pretpostavke korišćene prilikom utvrđivanja rezervisanja za penzije:

Diskontna stopa Povećanje prosečne plate u SrbijiStopa inflacije

31. OSTALE OBAVEZE I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatuu RSDu stranoj valuti

Razgraničene obaveze za ostale rashodeu RSDu stranoj valuti

Ostala pasivna vremenska razgraničenja u RSDu stranoj valuti

Subordinirane obaveze

Banka je u toku 2005. godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Ergasias u iznosu od EUR 5,000 hiljada (RSD 396,181 hiljada na dan 31.12.2007). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu.


Rezervisanja za penzije

-16,250

-16,250

11,527-

(480)-

27,297

Rezervisanja za sudske

sporove-

11,322-

11,322

31,139

3342,494

Rezervisanja za gubitke po

vanbilansnoj evidenciji

81,087

(74,023)7,064

28,131(8,149)

(758)26,288

Ukupno81,08727,572

(74,023)34,636

-70,797(8,149)

(480)(725)

96,079

2007%

5.5%4.5%3.0%

2006%

6.5%4.5%3.0%

2007

32122,17122,492

60,9863,200

64,186

646,081375

646,456396,181

1,129,315

2006

4,087340,523344,610

98,03526,760

124,795

336,167356

336,523395,000

1,200,928


32. KAPITAL

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i dobitak tekuće godine. Na dan 31. decembar 2007. godine kapital Banke obuhvata:

Akcijski i ostali kapitalAkcijski kapital obične akcijeAkcijski kapital prioritetne akcijeEmisiona premija Ostali kapital

Rezerve banke iz dobitiRevalorizacione rezerve

Akumulirani gubitak iz ranijih godinaDobit/(Gubitak) tekuće godine

Ukupno kapitalBroj izdatih akcija

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100,000 po akciji.

Akcionari Banke na dan 31.12.2007. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:


Prioritetne akcije

17

-

-

-

31321523

21611

48

% učešća u običnim akcijama

73.96%

4.60%

1.92%

19.52%

0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%

0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%

100.00%

Obične akcije

141,868

8,829

3,690

37,442

--------

-----

191,829

EFG Eurobank ErgasiasEFG Private Bank LuxembourgBerberis Investments LimitedEFG N.E. BV Holding Company HollandAgromerkantilija zemljoradnička zadrugaAKTBambi BanatBudućnostDunav ADHabit pharmKopaoničanka ZPSaobraćajni institut CIPSiemens IT solutions and serviceStemTP BeogradelektroTrustexZZ Bajina BaštaTotal

% učešća u prioritetnim

akcijama

35.42%

0.00%

0.00%

0.00%

6.25%2.08%6.25%4.17%2.08%

10.42%4.17%6.25%

4.17%2.08%

12.50%2.08%2.08%

100.00%

Ukupne akcije

141,885

8,829

3,690

37,442

31321523

21611

191,877

% učešća u ukupnom

kapitalu

73.95%

4.60%

1.92%

19.51%

0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%

0.00%0.00%0.00%0.00%0.00%

100.00%

2007

19,182,9004,800

3,231,7452,727

22,422,172568,083

-568,083

(1,744,460)1,318,696(425,764)

22,564,491191,877

2006

15,013,4004,800

1,345,2992,727

16,366,226568,083249,057817,140

(1,553,057)(191,403)

(1,744,460)15,438,906

150,182

32. Kapital

Emisije akcija Banka je u toku 2007. godine imala dve emisije akcija. Na osnovu Odluke skupštine akcionara o povećanju osnovnog kapitala bez javne ponude, sprovedena je XIV emisija akcija Eurobank EFG Štedionice u vrednosti od RSD 2,156,000 hiljada. Emitovano je 14,844 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada dok je prodajna vrednost iznosila RSD 145 hiljada po akciji, pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 671,600 hiljada. Emisija je u celosti otkupljena od strane postojećeg akcionara EFG Private Bank Luxemburg. Emisija je okončana 14. maja 2007. godine.XV emisija akcija je realizovana u iznosu od RSD 3,899,947 hiljada. Izdato je 26,851 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada dok je prodajna vrednost iznosila RSD 145 hiljada po akciji, pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 1,214,847 hiljada. Emisija je u celosti otkupljena od strane novog akcionara NE BV Holding Company Holandija. Emisija je okončana 12. novembra 2007. godine

Donacija akcija Republici Srbiji U skladu sa Ugovorom o kupovini akcija Nacionalne štedionice banke a.d. koji je zaključen između Republike Srbije i EFG Eurobank Ergasias, EFG Eurobank Ergasias ima obavezu da Republici Srbiji donira 1% običnih akcija utvrđenih na dan okončanja procesa spajanja uz pripajanje EFG Eurobank a.d. Beograd i Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd. Broj akcija koje EFG Eurobank Ergaisas ima obavezu da donira iznosi 1,502 obične akcije. Na datum bilansa stanja donacija akcija nije okončana. Emisiona premijaEmisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. U skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti prodajna vrednost akcija se utvrđuje kao prosečna cena trgovanja akcijama u poslednjih šest meseci pre datuma emisije. Na dan 31.12.2007. godine emisona premija Banke iznosila je RSD 3,231,745 hiljada (31.12.2006: RSD 1,345,299 hiljada).

Rezerve iz dobitiRezerve iz dobiti u iznosu od RSD 533,941 hiljada formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke, dok rezerve u iznosu od RSD 34,142 hiljada predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana.

Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitkeNa dan 31. decembar 2007. godine nedostajući iznos rezervisanja za potencijalne gubitke po aktivi i vanbilansnim stavkama, klasifikovanim u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 7,147,817 hiljada (31.12.2006: RSD 2,442,833 hiljada). U skladu sa Uputstvom Narodne banke Srbije, nedostajući iznos procenjene rezerve obelodanjen je u okviru kapitala.

Nepokriveni gubitak iz ranijeg periodaNepokriveni gubitak ostvaren u ranijim godinama u iznosu od RSD 1,744,460 hiljada obuhvata gubitak nastao u poslovanju kao razlika između rashoda i prihoda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.

33. VANBILANSNE POZICIJE, PREUZETE I POTENCIJALNE OBAVEZE

Poslovi u ime i za račun trećih licaGarancije, jemstva, imovina za obezbeđenje obaveza i preuzete neopozive obavezeOstala vanbilansna aktiva


20072,707,829

64,590,245224,711,785292,009,859

20061,968,904

17,891,333159,871,510179,731,747


a) Poslovi u ime i za račun trećih lica

Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda

-kratkoročni -dugoročni

Dugoročni krediti za mlade

b) Garancije, jemstva za obezbeđenje obaveza i neopozive obavezeNa 31. decembar potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju:

Plative garancije- u dinarima- u stranoj valuti

Činidbene garancije- u dinarima- u stranoj valuti

Odobeni neiskorišćeni krediti i minusi po kreditnim karticamaNepovučena sredstva donacijeNepokriveni nostro akreditiviPreuzete neopozive obaveze po osnovu spot poslova

33. Vanbilansne pozicije, preuzete i potencijalne obaveze

c) Ostale vanbilansne pozicije

Obveznice građana u Centralnom registruPrimljene hipotekeHartije od vrednosti po osnovu REPO transakcija sa NBSPrimljene garancije i akreditiviOstala vanbilansna evidencija

d) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizingaNeotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga se odnose na neotkazive obaveze plaćanja zakupa poslovnog prostora i ove obaveze su plative u periodu kao što je prikazano u tabeli koja sledi:

U periodu ne dužem od 1 godineU periodu od 1 do 5 godinaU periodu preko 5 godina

e) Sudski sporoviNa dan 31.12.2007. godine protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima. Pored navedenih sudskih sporova, Banka ima još dva slučaja isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima za koje nisu pokrenuti sudski postupci. Iako u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja


2007115,025,950

45,927,53810,595,00016,575,24636,588,051

224,711,785

2006126,266,585

13,899,18013,410,000

3,038,5533,257,192

159,871,510

Propisanomin 12%max 60%max 20%

max 400%

min 1min 1min 1

max 30%

Ostvareno26,6%28.1%6.28%

109.97%

1.491.771.87

0.69%

obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, od 13. septembra 2002. godine, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu jednog sudskog postupka po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD 27,329 hiljada. Rukovodstvo Banke ne očekuje da će ostali sudski sporovi biti presuđeni na teret Banke, budući da je Banka u poslu isplate u svemu postupila u skladu sa pravnim zahtevima i internim procedurama, odnosno Banka je u svemu postupila kao oprezni poslodavac. Na dan 31.12.2007. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sudskih sporova u ukupnom iznosu od RSD 42,494 hiljade (31.12.2006: RSD 11,322 hiljada) - (Napomena 30).

34. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2007. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanjaAdekvatnost kapitalaUlaganja banke Izloženost prema licima povezanim sa bankomZbir velikih izloženosti bankeProsečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda - u drugom mesecu izveštajnog perioda - u trećem mesecu izveštajnog perioda

Pokazatelj deviznog rizika

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2007. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

35. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Banka je kontrolisana od strane Matične banke, Eurobank Ergasias Atina iz Grčke koja se kotira na Atinskoj berzi.Eurobank Ergasias Atina je član EFG Grupe čija je krajnja Matična kompanija EFG Bank European Financial Group, banka koje je registrovana u Švajcarskoj i koja poseduje 41% glasačkih prava. Ostalih 59% glasačkih prava drži veliki broj akcionara. Sva glasačka prava EFG Bank European Financial Group su u vlasništvu Latsis porodice koja je krajnji vlasnik.Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja. Transakcije uključuju plasmane, depozite i transakcije u stranoj valuti. Obim transakcija sa povezanim licima, stanje sredstava i obaveza na kraju godine i odnosni rashodi i prihodi u bilansu uspeha, prikazani su u sledećoj tabeli:



2007

1,510,0351,097,230

100,5642,707,829

2007

109,72416,603,805

188,85655,747

8,418,06031,54566,383

39,116,12564,590,245

2006

900,2151,054,992

13,6971,968,904

2006

168,5512,536,609

62,419257,891

5,471,39599,541

212,0159,082,912

17,891,333

200770,255

--

70,255

200650,808

--

50,808

35. Odnosi sa povezanim stranamaObim transakcija sa povezanim licima, stanje sredstava i obaveza na kraju godine i odnosni rashodi i prihodi u bilansu uspeha prikazani su u sledećoj tabeli:

Krediti plasirani zaposlenim radnicima Banke na dan 31.12.2007. godine iznosili su RSD 884,516 hiljada (31.12.2006: RSD 510,958 hiljada). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke a kamatne stope se kreću u rasponu od 3,25% do 8,7% za stambene kredite i u rasponu od 7% do 9% za potrošačke kredite.

35. Odnosi sa povezanim stranamaa) Naknade ključnom osoblju

Troškovi plata i druge naknade

36. DEVIZNI KURSEVIKursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja u RSD, prikazani su u narednoj tabeli:

USDEURCHF

37. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZAU skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, Banka je izvršila usaglašavanje potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 30.11.2007. godine.


38. UPRAVNI ODBOR BANKEČlanovi Upravnog odbora Banke prikazani su u sledećoj tabeli:

39. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANS STANJA

Na dan 31. januar 2008. godine Banka je okončala XVI emisiju akcija u iznosu od RSD 7,499,870 hiljada. Izdato je 51,652 akcije pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada po akciji. Aksije su prodate po ceni od RSD 145,200 po akciji, pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 2,334,670 hiljada. Emisiju je u celosti otkupio postojeći akcionar NE BV Holding Company Holandija, koji nakon ove emisije ima ukupno učešće u glasačkim pravima Banke od 40,2%.

Predsednik Izvršnog odbora Stavros Ioannou

Euroline Retail services

--

62,709--

62,709

33,133----

33,133

5,802-

7246,526

--

225,834225,834

-

EFG Eurobank Ergasias

216,209

93792,362

--

1,008,664

12,009,489--

18,152-

12,027,641

106,494--

106,494

527,957--

527,95718,498,778

EFG Leasinga.d. Beograd

---

20,479-

20,479

438,599--

364-

438,963

----

-----

Romania IT Shared Services

------

------

----

--

119,574119,574

-

RECO Real Property

------

26,639----

26,639

----

----

180,421

AktivaDevizni računPotraživanja za kamatuPlasmani komitentimaUčešća u kapitaluOstala potraživanjaUkupno aktivaPasivaObaveze prema klijentimaObaveze za uzete kredite i pozajmiceSubordinirani kreditObaveze za kamatuObaveze po osnovu uslugaUkupno obavezePrihodiPrihodi po osnovu kamataPrihodi po osnovu HOVPrihodi po osnovu naknadaUkupno prihodiRashodiRashodi kamataRashodi po osnovu HOVUslugeUkupno rashodiVanbilans

Business exchange

------

------

----

--

3,5663,566

-

Private bank Luxembourg

v------

------

----

--

14,76714,767

1,098,129

EFG New Europe Funding BV

------

------

4,597

2,2826,879

400,541--

400,54113,746,571

EFG Property services

--

16,313--

16,313

37,486--

256-

37,742

1,417--

1,417

--

14,80314,803

-

200777,34277,342

Članovi Piergiorgio Pradelli Anargyros Kioussis Nikolaos Aliprantis Evvagelos Kavvalos Angelos TsichrintsisSlobodan SlovićGeorgios Michelis

2006132,628123,628

200659.975779.000049.1569

200753.726779.236247.8422

PredsednikDavid Watson



Eurobank EFG Grupa & EFG Grupa

ANNUAL REPORT 2007119

GrčkaEurobank EFG je banka-ćerka EFG Eurobank Ergasias, koja se kotira na Atinskoj berzi. EFG Eurobank Ergasias je članica EFG Grupe, evropske finansijske grupacije sa sedištem u Švajcarskoj, koja u vlasništvu poseduje 41% akcija banke. Ostalih 59% akcija su raspodeljene na individualne manjinske akcionare. Sva glasačka prava EFG Grupe pripadaju:

EFG Eurobank Ergasias S.A.Amalias Ave. 20105 57 AtinaTel.: (+30) 210 333 7000Faks: (+30) 210 323 3866www.eurobank.gre-mail: [email protected] Nanopoulos, predsednik Izvršnog odbora EFG GRUPAEFG Bank European Financial GroupQuai du Seujet 241211 Ženeva 2ŠvajcarskaTel.: (+41) 22 918 72 72Faks: (+41) 22 918 72 73www.efggroup.come-mail: [email protected] Petalas, predsednik Izvršnog odbora EFG InternationalBahnhofstrasse 148001 CirihŠvajcarskaTel.: (+41) 44 226 18 50Faks: (+41) 44 226 18 55www.efginternational.comLawrence D. Howell, predsednik Izvršnog odbora

SrbijaEurobank EFG Štedionica A.D. BeogradKolarčeva br. 311000 Beograd, SrbijaTel.: (+381) 11 202 3353Faks: (+381) 11 328 7163Internet: www.eurobankefg.rsStavros Ioannou, predsednik Izvršnog odbora

Prospera Securities (EFG Securities)Knez Mihailova br. 911000 Beograd, SrbijaTel.: (+381) 11 2023 171Faks: (+381) 11 2023 190Ivan Radović, Direktor

EFG Retail Services A.D.Cara Dušana 62-6411000 Beograd, SrbijaTel.: (+381) 11 20 23 353Faks: (+381) 11 20 24 303Varvara Tsantiri: Generalni direktor

EFG Property Services Ltd. BeogradCara Dušana 62-6411000 Beograd, SrbijaTel.: (+381) 11 202 2410Faks: (+381) 11 3287 122Goran Kuridža, Generalni direktor

EFG LeasingDurmitorska br. 611000 Beograd, SrbijaTel.: (+381) 11 363 7101Faks: (+381) 11 363 7111Nenad Maksić, Generalni direktor

GrčkaEFG Eurobank Ergasias S.A.20, Amalias Ave.105 57 Atina, GrčkaTel.: (+30) 210 333 7000Faks: (+30) 210 323 3866Internet: www.eurobank.grNicholas Nanopoulos, predsednik Izvršnog odbora

RumunijaBancpost S.A.6-6A, Calea Vitan Str.Sector 3Bukurešt 031296, RumunijaTel.: (+40) 21 308 0901Faks: (+40) 21 326 8520Internet: www.bancpost.roManuela Plapcianu, predsednik Izvršnog odbora

BugarskaEurobank EFG Bulgaria A.D.(Bulgarian Postbank A.D.)14, Tzar Osvoboditel Blvd.Sofija 1048, BugarskaTel.: (+359) 2 816 6000Faks: (+359) 2 988 8110Internet: www.postbank.bgAnthony Hassiotis, predsednik Izvršnog odbora

PoljskaPolbank EFGul. Mokotowska 19Varšava 00-560, PoljskaTel.: (+48) 22 347 70 00Faks: (+48) 22 347 70 01Internet: www.polbankefg.plKazimierz Stanczak, Generalni direktor

TurskaEurobank Tekfen A.S.Eski Büyükdere CaddesiTekfen Tower No:209 4 Levent,34330 Istanbul, Turska

Tel.: (+90) 212 357 07 07Faks.: (+90) 212 357 08 08Internet:www.eurobanktekfen.comMehmed N. Erten, predsednik Izvršnog odbora

UkrajinaO.J.S.C. Universal Bank54/19, Avtozavodska Str.04114 Kijev, UkrajinaTel.: (+380) 44 39 15 777Faks: (+380) 44 39 15 795Internet: www.bankuniversal.com.uaSerghiy Anatliyovych Stratonov, Predsednik

KiparEFG Eurobank Cyprus Ltd._41, Arch. Makarios Ave. 1065 Nikozija, KiparTel.: (+357) 22 208000Fax: (+357) 22 875402Michalis Louis, predsednik Izvršnog odbora

Velika BritanijaEFG Eurobank Ergasias S.A.(London Branch)24, Grafton StreetW1S 4EZ, London, Velika BritanijaTel: (+44) 207 973 8630Faks: (+44) 207 973 8632John Makris, Generalni direktor

LuksemburgEurobank EFG Private Bank S.A.5, rue Jean MonnetP.O. Box 897L-2018 Luxembourg-Kirchberg, LuxembourgTel.: (+352) 42 07 24 1Faks: (+352) 42 07 24 650Francois Ries: Managing DirectorLena Lascari, Generalni direktor


Documents

Ljudi koji rade sa ljudima. - Eurobank Srbija...plasmana i rezervisanja Ostali poslovni rashodi Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ... nastavi sa dinamičnim razvojem i