1

Joško Boţanić

LINGUA HALIEUTICA

Knjiţevni krug, Split

Studia Mediterrranea, Filozofski fakulet u Splitu

2011.

2

1. UVOD: HRVATSKA HALIJEUTIĈKA LEKSIKOGRAFIJA

1.1. Halijeutiĉki leksik u hrvatskoj dijalektalnoj leksikografiji

U „Mediteranskom brevijaru“, Predrag Matvejević govoreći o leksiĉkoj povezanosti mediteranskih jezika,

osvrće se i na fenomen velikog broja aloglotskih leksema u lokalnim govorima istoĉnog Jadrana1.

Istaknuti hrvatski romanist i etimolog Petar Skok prvi je zapoĉeo sustavnim istraţivanjem etimologije pomorske

i ribarske terminologije. Godine 1933. objavio je Skok u Splitu, u izdanju Jadranske straţe, opseţnu studiju o

etimologiji pomorskih termina Naša pomorska i ribarska terminologija na Jadranu2. Ova studija obuhvatila je

mnoge tradicionalne nazive brodograditelja, pomoraca i ribara. Njegov „Etimologijski rjeĉnik hrvatskog ili

srpskoga jezika“3 obuhvaća i velik broj maritimizama, što je znaĉajna novina u hrvatskoj leksikografiiji koja

oskudijeva sve do danas terminologijom vezanom za iskustvo mora. Skokov rjeĉnik nadopunio je svojom

trotomnom monografijom „Jadranske etimologije“ njegov uĉenik Vojmir Vinja i to na podruĉju maritimnoga

leksika.4

Hrvatsku pomorsku terminologiju sustavno je istraţivao Blaţ Jurišić i svoje istraţivanje prezentirao u knjizi „O

našoj pomorskoj terminologiji“5, a u novije vrijeme Dijana Stolac u svojoj monografiji „Hrvatsko pomorsko

nazivlje“6 i u studiji „Hrvatsko pomorsko nazivlje 19.st“.

7 Dijana Stolac svojim je djelom „Hrvatsko pomorsko

nazivlje“8 dala saţet, ali iscrpan dijakronijski pregled hrvatske pomorske leksikografije.

Ţeljko Stepanić objavio je popularnu monografiju o pomorskom leksiku s vrlo bogatom bibliografijom rjeĉnika

leksikografskih studija o maritimnom leksiku: U potrazi za (izgubljenim) Hrvatskim pomorskim nazivljem.9

Vojmir Vinja dao je i velik doprinos istraţivanju etimologije jadranske faune. U svojoj monografiji „Jadranska

fauna - Etimologija i struktura naziva“ otkrio je pravu riznicu puĉke talasozoonimije na tristotinjak lokaliteta duţ

hrvatske obale Jadrana koja je baštinjena iz raznih aloglotskih izvora: od grĉkog i romansko-dalmatskog do

venecijanskog te ih usporedio s nazivljem morske faune većine mediteranskih jezika da bi u toj komparaciji

otkrio iznimno bogatstvo hrvatske maritimne zoonimije. To, podrijetlom, heterogeno nazivlje Vinja ne dijeli na

„naše“ i „tuĊe“ smatrajući aloglotske lekseme svojinom hrvatskoga jezika, integralnim dijelom njegova ukupnog

leksika.10

Dijalektolog Radovan Vidović, autor Pomorskog rjeĉnika i brojnih studija o hrvatskom pomorskom nazivlju

govori o „milenijskom sociolingvistiĉkom zajedništvu“ stanovnika duţ jadranskih obala koje je nastalo „u dodiru

s drugim velikim mediteranskim kulturama“.11

Vidović govori o jeziĉnom zajedništvu stanovnika Jadrana.12

To

1 „Na istoĉnim obalama Jadrana, od Istre do Boke Kotorske, napose u Splitu, Dubrovniku i Kotoru, meĊu raznim

rijeĉima i kovanicama (...) postoje mnoge posuĊenice italo-venecijanskog porijekla, korijena latinskoga i

ponekad grĉkoga ili nekog još starijeg balkanskog supstrata. One su na razne naĉine pruzete, prihvaćene,

prilagoĊene..." Mediteranski brevijar, V.B.Z. studio, Zagreb 2006, str. 58. 2 Skok, P. (1933)

3 Skok, P. (1971)

4 Vinja, V. (1998)

5 Jurišić, B. (1962)

6 Stolac, D. (1998)

7 Stolac, D. (1998b)

8 Stolac, D. (1998)

9 Stepanić, Ţ. (2004)

10 „Više tisućljeća povijesti velikog mora ostavilo je svoje tragove: dvije najveće civilizacije, koje su na njemu

nastale, utisnule su neizbrisivi peĉat na obalama gdje je jedna graniĉila s drugom i na kojima su najjuţniji juţni

Slaveni - Hrvati - našli svoju novu postojbinu. Zaustavivši se na jadranskoj obali mora, koje je tada bilo središte

svijeta, brzo su prihvatili i usvojili zateĉena imena, stvarali svoja, posuĊivali od susjeda, miješali svoje i njegovo.

I od svega toga izgradili vlastiti sustav u kojemu je bilo mjesta i za njihovo i za susjedovo, za staro i novo. I kako

more rastavlja i dijeli samo u oĉima onih koji su mu daleko, ubrzo su vidjeli da ono spaja i ujedinjuje sve one

koji na njemu i od njega ţive.“ Vinja, V. (1986) str. 38. 11

Vidović, R. (1992) str. 74.

3

zajedništvo ostvareno je ponajviše na planu leksika. Ono je proţelo gotovo sva podruĉja materijalne i

nematerijalne kulture, ali u prvom redu ono je u najvećoj mjeri ostvareno na podruĉju maritimne kulture.

Nomenklatura hrvatske maritimne kulture dobro je istraţena na podruĉju talasozoonimije (V.Vinja) te maritimne

toponimije (V. Skraĉić i P. Šimunović). Vidovićev Pomorski rjeĉnik dao je velik doprinos istraţivanju

tradicionalne pomorske terminologije, koja ukljuĉuje nomenklaturu broda, brodogradnje, navigacije, ţivota na

brodu i s brodom. TakoĊer valja spomenuti Gorana Filipija koji je svojim „Etimologijskim rjeĉnikom betinske

brodogradnje“ (Šibenik 1997.) dao znaĉajan doprinos etimologiji tradicionalne brodograditeljske nomenklature

na otoku Murteru.

Mirko Deanović, kao sudionik projekta JAZU Lingvistiĉki atlas Mediterana, napravio je prema standardnom

kvestionaru ovog projekta anketu o ribarskoj terminologiji u Boki Kotorskoj13

, u Komiţi14

i u Sali na Dugom

otoku15

. To je vjerojatno najsistematiĉnije istraţivanje ribarske hrvatske terminologije. Te ankete obuhvatile su

razna podruĉja halijeutiĉkog iskustva, ali provjeren je ograniĉen broj od svega tristotinjak termina s nekoliko

sudionika ankete.

U svojoj ĉetverotomnoj monografiji „Hrvati i more“ Šime Ţupanović velik je dio svog djela posvetio maritimnoj

terminologiji, ali uglavnom na tragu gore spomenute knjige o jadranskoj talasozoonimiji Vojmira Vinje. Treći i

ĉetvrti dio ove monografije naslovljen je „Ribarska terminologija“, ali ovdje je preteţno obraĊena etimologija

talasozoonima Jadrana prema modelu koji je proveo V. Vinja.

Podruĉje ribarskog iskustva, sa svojim izuzetno bogatim rjeĉnikom, ostalo je do danas na rubu interesa hrvatske

dijalektologije, posebno njene leksikografije koja je u posljednje vrijeme doţivjela pravi procvat. U

mnogobrojnim rjeĉnicima, glosarima, tumaĉima rijeĉi uz ĉakavske tekstove, oskudan je halijeutiĉki leksik.

Izgleda kao da interes ĉakavološke leksikografije prestaje s isplovljavanjem ribarskog broda u ribolov. Hrvatska

ribarska terminologija, osim u navedenim segmentima, nije nikada temeljito i sustavno istraţena, mada je po

svom bogatstvu prava riznica hrvatskog maritimnog leksika.

S druge strane, standardološka leksikografija sustavno izbjegava usvajanje maritimnog leksika iz bogata

ĉakavskog leksiĉkog tezaurusa smatrajući taj leksik stranim tijelom hrvatskoga jezika, prvo zbog toga što nije

štokavski, a drugo zbog toga što ga smatra tuĊim hrvatskom jeziku zbog njegova preteţno aloglotskog postanja.

Tako se dogaĊa paradoks da hrvatski jezik nema standardne termine za mnoge opće pojmove svakodnevnog

ţivota u maritimnom prostoru pa, u nemoći da novotvorenicama zamijeni ţilavo ukorijenjene mediteranizme

kolokvijalnoga govora, za standardni jezik radije bira leksiĉke praznine negoli tisuću godina ukorijenjen

maritimni leksik ĉakavskih govora baštinjen u prvom redu od autohtonog romanskog dalmatskog idioma, a onda

posredstvom kulturne iradijacije moćnog venecijanskog kulturnog utjecaja i iz univerzalnog mediteranskog ligua

franca idioma.

1.2. Ribarska terminologija govora otoka Visa Pavao Mardešić - Centin u svom „Rjeĉniku Komiškoga govora“

16 ukljuĉuje u korpus općeg leksika komiškog

govora i halijeutiĉku terminologiju, ali broj glosa je vrlo ograniĉen tako da je komiška ribarska terminologija u

ovom općem rjeĉniku, koji ukupno obuhvaća nešto više od tisuću glosa, obraĊena tek periferno i bez konteksta

ţivoga govora. Posebna je vrijednost ovoga djela u tome što je autor mnoge glose ilustrirao crteţima pa time

doprinio razumljivosti pojedinih termina s obzirom na nestanak referentnih predmeta iz suvremene ribarske

prakse.

Rjeĉnik „Viškiga Jazika“, Višanina Andra Rokija Fortunata, pripada grupi najbogatijih hrvatskih dijalektalnih

rjeĉnika, ali je priliĉno siromašan halijeutiĉkim leksikom. Dominantna djelatnost grada Visa bilo je po tradiciji

vinogradarstvo i vinarstvo pa je leksik ovih djelatnosti u Rokijevu rjeĉniku vrlo iscrpno prikazan za razliku od

halijeutiĉkog.

12

"Naš Jadran i njegovi stanovnici, Jadrani, povezani su zajedniĉkim ţivotom, naĉinom mišljenja, istim

pomorstvom, istim rjeĉnikom, istom frazeologijom, koja je bila proţela ne samo njihov svakidašnji ţivot i jezik,

njih koji su bili po profesiji pomorci, nego i njihovih obitelji i ĉitavih sredina i naselja u kojima su ţivjeli. U

jednu rijeĉ: to bila jedna jadranska zajednica, koiné, ne samo terminološka, u kojoj su ljudi bili zbliţeni i

razumjeli se bez obzira na mnoge druge razlike.'' Vidović, R. i.e. str. 74. 13

Deanović, M. (1962) 14

Deanović, M. (1966) 15

Deanović, M. (1967) 16

Mardešić-Centin, P. (1977)

4

Kada smo istraţivali komišku ribarsku terminologiju

17 na temelju usmene predaje komiških ribara, bilo je posve

jasno da komiški govor ĉuva iznimno bogatu riznicu halijeutiĉkog leksika. U nizu radova koje smo publicirali od

1983. do danas, pojavio se halijeutiĉki rjeĉnik kakav u toliku obimu nije drugdje zabiljeţen u ĉaskavskoj

maritimnoj leksikografiji.18

Tekst koji ovdje prezentiramo i interpretiramo to najbolje potvrĊuje. Taj, samo dvadesetak kartica dug, tekst

sadrţi preko tisuću leksema koje je valjalo protumaĉiti. MeĊu te lekseme dakako nisu uvršteni svi oni, od

standardnog leksika hrvatskog jezika razliĉiti, ali ipak razumljivi obrazovanom štokavcu. MeĊu tih tisuću

protumaĉenih leksema dvije trećine su halijeutiĉki termini preteţno aloglotskog postanja, saĉuvani do danas iz

zateĉenog dalmatskog jezika ili pak iz mediteranskog lingua franca idioma udomaćena preteţno putem

venecijanskog jeziĉnog utjecaja, ali isto tako putem brojnih translingvalnih i transkulturalnih interferencija koje

omogućuje likvidni element velike sane vode.

1.3. Ribar Ivan Vitaljić Gusla MeĊu mnogim informantima ĉije smo priĉe biljeţili u Komiţi u posljednjih 40 godina, posebno mjesto zauzima

komiški ribar Ivan Vitaljić Gusla (1917. - 1993.). Sustavno snimanje njegovih sjećanja o ribarskom iskustvu

zapoĉeli smo 1975. A ono je trajalo kontinuirano do njegove smrti 1993. Te priĉe obuhvatile su razna podruĉja

komiške ribarske tradicije, koja je jedinstvena u hrvatskoj ribarskoj povijesti. To su priĉe o ţivotu ribara na

puĉinskim otocima Viškog arhipelaga: Palagruţa, Biševo, Brusnik, Svetac, Jabuka. Priĉe o ljetnom ribolovu na

sardele, o komiškoj regati gajeta falkuša od Komiţe do Palagruţe, o ribolovu na Palagruţi, o zimskom ribolovu

giraricama, kucinorama, jaglicorama, vršama, parangalima. To su priĉe o brodu: gradnja broda, nazivlje,

odrţavanje broda, navigacija, jedrenje, veslanje, orijentacija po znakovima na moru, kopnu i nebu. To su priĉe o

poznavanju ćudi svake vrste ribe, o biološkim i vremenskim ciklusima koje ribar mora poznavati da bi uspješno

lovio. To je kazivanje o ribolovnim alatima i njihovu odrţavanju, kazivanje o brodskoj opremi i naĉinu

upotrebe, o morskim strujama, o podmorskom reljefu, o obalnoj i podmorskoj toponimiji, o talasozoonimiji.

Kazivanja su to o umijeću odrţavanja ribe sušenjem i soljenjem, o gastronomskom umijeću puĉinskih ribara.

Kazivanja su to o olujama i raznim pogibeljima kojima su se izlagali ti ribari osobito u zimskim mjesecima

ribareći u akvatoriju dalekih puĉinskih otoka bez luka i pristaništa. Kazivanje je to o iskustvu vremenske

prognoze, o umijeću ĉitanja znakova na moru i na nebu, znakova u ponašanju ţivotinja: ptica, riba i rakova.

Kazivanje je to o društvenim odnosima u komiškoj organskoj zajednici, ali i na brodu, u regati u ekstremnim

uvjetima borbe za opstanak na olujnom moru, jednom rijeĉi svjedoĉenje je to o solidarnosti i uzajamnosti ljudi

puĉine, o etici mora. Kazivanje je to o kolektivnoj memoriji Komiţe koja seţe duboko u vrijeme, a odrţavala se

usmenom predajom sve do vremena kada je nova globalizacijska matrica prekinula tu nit pamćenja koja je

stoljećima povezivala generacije ribara ove insularne organske zajednice.

Kada zapisivaĉ usmene predaje nije imao vremena za snimanje, tada bi barba Ivan Vitaljić, mada jedva pismen,

biljeţio u biljeţnicu svoja sjećanja. Te biljeţnice poklonio nam je barba Ivin sin Joško. One su, pored

magnetofonskih vrpci, dragocjen dokument jednog iznimnog iskustva puĉinskih ribara Viškog arhipelaga.

Ovdje prezentiran i interpretiran izvorni Vitaljićev tekst saĉuvali smo u jednoj od takvih biljeţnica iz bogatog

jeziĉnog i leksiĉkog tezaurusa barba Ivana Vitaljića Gusle.

17

Boţanić, J. (1983) 18

Niz bibliografskih jedinica koje sadrţe leksik ribarske terminologije priloţen je popisu literature.

5

2. STIL „U nešto starijem naraštaju govorenje i pripovijedanje na

organskom idiomu puca i kipti od punoće nazivlja, frazeologije,

metafora, poslovica, usporedaba, modalnih oblika itd. Organski su

idiomi nabiti stoljećima ţivljenja“19

Ivo Škarić

2.1. Figura kumulacije rijeĉi Ivan Vitaljić Gusla, kao dugogodišnji kazivaĉ usmene predaje kojoj je ĉin snimanja / zapisivanja podario znaĉaj

kulturnog ĉina, dignitet vaţnog posla za kontinuitet pamćenja organske društvene zajednice kojoj pripada,

svjestan je svoje uloge posljednjeg svjedoka komiške ribarske epopeje. Njegova priĉa opisuje dogaĊanje u

ribarskoj svakodnevici, ali isto tako gomilanjem rijeĉi oţivljava slike i zbivanja. Kumulacija leksema postaje

središnja figura njegova diskursa. On nabraja prizore, slike ribarske svakodnevice, ali u svakoj prilici nastoji

navesti što više termina koji te slike evociraju. Navest ćemo nekoliko primjera

2.1.1. Iteracija glagola Iteracija glagola sugerira dinamizam, raznovrsnost akcija, poslova, pokreta. Ovom figurom pripovjedaĉ oţivljava

slike dinamikom pokreta, ritmom akcije:

1. Drug ol katine je bil źa śve teźje lavure, kal je vajalo donit, prinit, ukarcat, iśkarcat (3.1.)

2. Vajo ga olma raśplotit, iźvadit pecenicu, pośolit i polucit i pritiśnut korgon (6.2.)

3. Polvarźi pol lumbul, intajoj, inkapeloj, odriśi, veźi (11.1.)

4. Pok vajo źalnivat źapacat, reparat, źapaśot u źopaś, na kurilo (11.2.)

5. ...źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale promine, oparćale robu i śtavile u śaketu i donile na

barbitu. (19.1.)

2.1.2. Iteracija upitne rijeĉi je Ponavljanjem upitne rijeĉi je (u znaĉenju je li) intenziviran je doţivljaj aktualizacije mogućnosti da se nešto

dogodi ovako ili onako, povoljno ili nepovoljno, dobro ili loše. U dolje navedenim primjerima pojedinac je

neprekidno suoĉen s entropijom sustava koji gradi u interakciji s prirodom. On privodi prirodnu datost kulturi,

on unosi znanje i iskustvo u proces pretvorbe prirodnog u kulturno: od iskonske djelatnosti lova do prerade ribe

u ljudsku hranu izloţen neprekidno mogućnosti da njegov trud bude poništen entropijom koja zahvaća svaku

djelatnost i svaki izgraĊen sustav:

1. Tako je Gark źnol śvaku śtivu ol barila kako je i źnol koji je njeźin defet, je ćapala uljen, śtrakicon,

rongavinun, je ośtala na śuho, beź śalamure, je iśkalfona, ucinjena, je roncova, je pricinjena, je paho

kako parśut i kako iźgledo. (9.1.)

2. Tako śe je źnalo kako je riba, je iźguvernona, je malo śoli, ol kojega je mroka pośoljena, je ol maźa ili

avrila. (8.1.)

2.1.3. Iteracija imenica Nizanjem supstantiva pripovjedaĉ intenzivira doţivljaj mnoštvenosti pojavne raznolikosti svijeta koji opisuje.

On imenuje stvari, pojave, zanimanja ljudi, alate. Intenziviranje frekvencije nabrojivih pojavnosti sugerira

pripovjedaĉev doţivljaj vlastite uloge svjedoka koji još jedino u pamćenju ĉuva slike nestalog svijet te kao da se

boji da neku stvar izostavi. Ti nizovi doţivljavaju se sinekdohiĉno: oni teţe sveobuhvatnosti konaĉnih popisa od

zaborava spašenih slika svari.

1. ...iśkarcali śmo śve, uredili, śtavili śve na śvoje miśto, barile, katrafunde, frake, palete. (7.1.)

2. Jeśi vaźel diźicu, nośtavak, maculu, śvilac, lito, śtupu i bronźin ol pakla i śmolu (6.1.)

19

Škarić, I. (1982), str. 53.

6

3. A bilo je lavuraturih, mucnikih, ali i laźarunih, pjacarunih, kopravendih, aśuśurih, kantadurih,

kalafotih, marangunih, śartih, velerih, veślarih, bacvorih (10.2.)

2.1.4. Iteracija imenica i glagolskih imenica u istom nizu U prvom primjeru pripovjedaĉ uspostavlja balans izmeĊu negativnih i pozitivnih fenomena, dijalektiĉki suodnos

izmeĊu polaritetnih pojavnosti kojima se manifestira ţivot. Pripovjedaĉ ne ţeli idealizirati svijet kojemu

pripovijeda. Ljepota i rugoba, uspon i pad, bijeda i najveći ţivotni intenziteti tvore isti niz opozitnih pojavnosti:

ĉišćenje - prljavština, ruţno govorenje (lajanje) - skladno pjevanje; pluvanje (drugoga) - dijeljenje, davanje

drugome.

1. Bilo je kuhonjo, pronjo, ciśtjenjo śvakega gada i śporkice pol poniśtru, bilo je buh, uśenok,

cimok, gaśtaponih, miśih, macagarbunih, komorih, dima, kontreśtonjo, lajonjo na śve śtrone,

pjuvonjo i lipega kantonjo, diljenjo, prodovonjo, kupovonjo, raźminivonjo, raźbivonjo, dviźonjo i

kalovonjo, tucenjo, iśvodjonjo. (10.2.)

2. Ovega lita bilo je truda, śtrakica, śparine, kaldure, kaliga, poteźonjo, raśteźonjo, śtraśinonjo,

remenovonjo, iśvodjonjo, beśtimonjo, petegulonjo, lagonjo (10.1.)

3. I tu ti je bila hrona źa covika koji je po cili don dorźol veśla u ruke, tiśkol brud uź maretu, voźil, na

kulpe mora, na śpalmeje, naveźonjo, poteźonjo, olveźivonjo, kidonjo, ośtovjonjo i opet

naprovjonjo. (19.1.)

2.2. Metaforizacija Slikovitost izraza temeljni je postupak ove narativne strukture. Metaforiĉnost se realizira na sintagmatskoj osi

reĉeniĉne strukture, povezivanjem rijeĉi u metaforiĉnu poetsku sliku, ali i na paradigmatskoj osi u odreĊenom

kontekstu izborom i prijenosom leksema iz jednog semantiĉkog polja u drugo asocijativnom vezom po sliĉnosti.

2.2.1. Metaforizacija na paradigmatskoj osi

1. Vajat će udice populat (13.2.)

Rijeĉ populat s temeljnim zaĉenjem: napuĉiti, popuniti ljudima, upotrijebljena je u znaĉenju nadomjestiti na

parangalu udice koje nedostaju. Izborm rijĉi populat u ovom kontekstu ostvarena je asocijacija: mnoštvo, masa,

veliki broj, što rijeĉ populat sugerira prijenosom iz jednog asocijativnog polja u drugo.

2. Gledoj ca su se ucinili tartajuni ol majstre (13.2.)

U ovom primjeru je asocijacijom po sliĉnosti izabrana rijeĉ iz vinogradarske sfere iskustva u ribarsku. Tartajun

ima temeljno znaĉenje - štapić na koji se namota uzica kojom se okrtajem tartajuna vezuje mijeh u vinogradu

prilikom transporta mošta. Kada se ulovi riba (osobito ugor, murina) tada riba ĉesto okretanjem namota nit

parangala (majstru), a taj namotaj podsjeća na tartajun s namotanom uziciom za vezivanje mijeha. Vizualna

asocijacija omogućuje presijecanje dvaju razliĉitih asocijativnih polja.

3. ... pocela su jidra istresivat ili bandiraju (13.5.)

Zbog prestanka vjetra jedra nisu napeta već lepršaju lijevo - desno poput zastave (bandire). Vizualnom

asocijacijom stvoren je od imenice bandira glagol bandirat.

4. ...atento śtojte hoće kojo jaglica laśnut (15.1.)

U kontekstu lova iglica mreţom potegaĉom, ribari napeto paze hoće li ugledati da koja iglica skoĉiti na površini

mora. To bi bio znak za prisutnost jata ispod površine. Glagol laśnut dolazi iz asocijativnog pola pojma vatra, a

znaĉi planuti. Vezujući se za pojam ribe koja je iskoĉila iz mora i bljesnula srebrnim sjajem, ova rijeĉ ostvaruje

asocijativnu vezu s iznenadnim bljeskom vatre koja je naglo buknula - laśnula.

5. Ono ih vidi ca biźigaju po śkorupu, śal će pocet laśkot (15.1.)

Kao i u prethodnom primjeru, ovdje imamo isti kontekst i istu asocijaciju koja povezuje bljesak vatre i bljesak

ribe. U prethodnom primjeru imamo perfektivan glagol lasnut kojim je izraţena trenutaĉnost srebrenog bljeska

ribe, a u ovom primjeru imperfektivan glagol laskot, s temeljnim zaĉenjem plamtjeti - vizualnom asocijacijom

povezuje asocijativno polje pojma vatra i prizor uskovitlanog jata riba koje iskaĉe iz mora u paniĉnom bijegu

pred većom ribom bljeskajući srebrnim tjelesima.

7

6. Nikoliko olovnic śon nabil, potukal olovo neka ne śćipje jer već ni gore śtvori nego kal trata śćipje

(16.1.)

Glagol śćipat - štipati u kontekstu manipulacije mreţom dobija znaĉenje: zapinjati, kaĉiti. Presijecanjem dviju

sfera razliĉitih asocijativnih polja ostvarena je sugestivna personifikacijska poetska slika.

7. Moća na carnjule vidit kal je mlikotina (17.1.)

Znaĉenje: Idemo loviti carnjule budući da je more mirno. Augmentativ mlikotina (od mliko) naglašava ocjenu

stanja mora kao apsolutne utihe bez daška vjetra, tzv. bijelo more. Ostvarena je vizualna asocijacije izmeĊu dva

asocijativna polja pojmova mlijeko i more.

8. Jo ću iśto iśpeć dvodeśet raceśjokuv velih pok ćeś vidit kako śkvare i źaźute jer je u njih butorga

(17.2.)

Znaĉenje rijeĉi raceśjok jest - onaj koji je velik, koji je nakostrušen (o peradi), raširena perja da bi se doimao

većim nego što jest. Imenica raceśjok dolazi od glagola ceśjat - ĉehati vunu, tj. širiti volumen vune ĉehanjem.

Od ceśjat glagol rasceśjat i imenica raceśjok - onaj koji je velik, nakostrušen. Izborom imenice raceśjok za

malu, ali od znalaca izuzetno cijenjenu ribu, ostvarena je efektna intenzifikacija izraza - leksikostilem u kojemu

se presijcaju dva asocijativna polja pojma nakostrušen (pijetao) - riba carnjul.

9. A i lijuna bi ovu mortvu more raśkompenśalo (18.2.)

Znaĉenje: I lava bi ovo mrtvo more razmrdalo, raspalo, rastavilo na dijelove, to jest izazvalo bi povraćanje.

Glagol kompenś dolazi iz brodograditeljske terminologije. Kompenś znaĉi preklopni dio spoja elemenata

brodskih rebara. Obiĉno su rebra, zbog svoje zaobljenosti sastavljena od dva ili tri dijela. Ti djelovi su povezani

tako da se djelomiĉno preklapaju kako bi spoj bio ĉvršći. Raśkompenśat znaĉi razmrdati kompenśe što znaĉi

oslabjeti spojeve rebara, a time i ĉitave strukture barke. Asocijativna veza struktura broda - struktura čovjeka

priziva sliku ĉovjeka kao broda. Smisao reĉenice je da mrtvo more izaziva povraćanje te mu se ni lavlja snaga ne

bi mogla suprotstaviti.

10. Karavona molih dupinih (6.2.)

Moli dupin vrsta je dupina koji najviše škodi ribaru jer njegovo pojavljivanje izaziva paniĉni bijeg ribljeg jata.

Pustinjski prizor kretanja karavane deva vizualnom asocijacijom sugerira prizor moćne formacie mase dupina

koja izaziva nelagodu ribara. Izbor rijeĉi jato bio bi neutralan, ali karavona znaĉi izrazito afektivan izbor rijeĉi u

kontekstu ribolova ugroţena napadima dupina.

2.2.2. Metaforizacija na sintagmatskoj osi

1. ... źene śvićorove śu bile pocele cavarjat pok śu śe dobota śmetina uźegla, a bila bi śmetina takala

da niśu muśki źapritili (16.6.)

Temeljno znaĉenje: zamalo se uţeglo Ċubrište ... bilo bi se Ċubrište upalilo... preneseno znaĉenje: zamalo je

meĊu ţenama nastala svaĊa zbog sukoba njihovih muţeva. Zapaljeno Ċubrište, koje širi smrad, asocijativnim

lukom evocira sukob teškim rijeĉima, kletvama, prijetnjama. Olfaktivna senzacija (smrad Ċubrišta) povezuje se

asocijativnim lukom s auditivnom; galama, svaĊa, vikanje, kletve.

2. Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup. Ako śe akuźo olma je dupini

iśtrakaju da jopet potene (7.1.)

Tekst znaĉi sljedeće: Za ljetnih vrućina jata sardela rijetko se pojavljuju na površini mora, već se zadrţavaju u

dubini gdje je hladnije. Ako se jato pojavi na površini odmah ga dupini poplaše te opet krene u dubinu. Izbor

rijeĉi svilina (od svila) i povuj - povoji (pelene kojim se povija dijete), za dubinske vrste algi, sugerira

delikatnost ribolova na sardele u najvrućim ljetnim mjesecima asocijacijom na: leţanje na svili, briţnost majĉina

prema djetetu koje umata pelenima. Metaforiĉni iskaz Riba je legla u śvilinu i povoje koncentrira puno duţi

iskaz kojim bi se moglo doĉarati atmosferu išĉekivanja pojave sardela na površini radi ribolova, napetost, brigu,

strahovanja, muku ribara koji doĉekuju jutra na moru praznih mreţa jer riba uţiva komfor dubina (postelju od

svile umotana u pelene dubinskih algi).

3. Kal biś iśal na provu vidit je śve u redu, tu je śtrahut cinilo kako prova goni njonce pri śobon (5.2.)

Prova goni jonce - temeljno je znaĉenje: prova goni janjad pred sobom. Preneseno znaĉenje: barka jureći punim

jedrima provom pravi valove koji se bijele poput bijela runa janjadi. Brod je pastir koji pred sobom goni janjad.

Metafora nastaje presijecanjem dvaju razliĉitih asocijativnih polja: pastoralnog (pastir goni janjad) i nautiĉkog

(prova broda pravi valove jureći površinom mora).

4. Provat ćemo śtavit koloc, ali mi śtruco riba. Śal će je koloc obrit (13.2.)

8

Glagol obrit (obrijati) u zaĉenju skinuti ribu s udice, kao u gornjem primjeru) svoje metaforiĉno znaĉenje

ostvaruje na presjecištu dvaju asocijativnih polja: kozmetika (skidanje dlaka s lica brijaĉem) i ribolov (skidanje

ulovljene ribe s udice ţeljeznom alkom (koloc) koja se spušta na dno po niti parangala radi manevra oslobaĊanja

zapete niti za hrid). Asocijacija glagola obrit iz asocijativnog polja kozmetika donosi asocijativnom polju ribolov

asocijaciju: temeljito, potpuno ukloniti (poput dlaka uklonjenih oštrim brijaĉem). Ta asocijacija intenzivira

afektivnost situacije gubitka ulovljene ribe. Sliĉno je i u sljedećem primjeru:

5. Uvik gledoj da ti vorh ol udice ośtane vonka da śe raźina pri źadije jer ona je puno furbaśto riba

pok obrije (18.1.)

Znaĉenje: (Prilikom nadijevanja mamca na udicu) nastoj da ti vrh udice viri iz mamca da se raţa prije zakaĉi jer

ona je jako lukava riba pak skine mamac s udice (obrije). Izbor rijeĉi obrit s asocijacijom skinuti temeljito bez

ostatka rezultira afektivnom intenzifikacijom izraza koji je izreĉen iz pozicije ribara koji gubi onemogućavanjem

lova.

6. Kal śe miśec utopi onda ćemo napravit jedon jir okolo śkoja (15.1.)

Prizor zalaska mjeseca na horizontu mora prividna je slika kontakta mjeseĉeve kugle s površinom mora u koju

postupno ulazi (uranja, utapa se). Umjesto neutralnog izraza: Kal misec zapade (zaĊe) koji bi prenio samo

referencijalnu informaciju (vremensku oznaku odreĊenu zalaskom mjeseca) izraz Kal śe miśec utopi puno je više

od puke informacije o vremenskoj odrednici za poĉetak akcije: obilazak otoka brodom (u potrazi za ribom). Taj

izraz konotira perspektivu promatraĉa, njegov kontakt s iskonom, s prvobitnim iskustvom elemenata prirode kao

bića. Nije ovdje rijeĉ o naivnoj svijesti, već o jeziku koji ĉuva poeziju iskonskog doţivljavanja svijeta. Isto bi se

moglo reći i za sljedeći primjer:

7. Ono je śunce iśmocilo nogu (15.4.)

Ova poetska slika još je ekspresivnija od prethodne time što istiĉe dio personificirana tijela sunca: sunĉeva noga

dodirnula je površinu mora. Apstraktna informacija o zalazu sunca, koja ne priziva sliku, već direktno posreduje

informaciju o kronološkom vremenu, zamijenjena je ikoniĉkim izrazom ĉime je intenzivirana afektivna razina

izraza koja podrazumijeva emocionalnu ukljuĉenost sudionika komunikacije.

2.3. Usporedba Ruski formalist Viktor Šklovski kaţe: „Potrebno je okrenuti stvar kao cjepanicu u vatri. (…) S time je pjesnik

naĉinio semantiĉki premještaj, on trga pojam iz tog misaonog reda u kojemu se on nalazio i premeće ga pomoću

rijeĉi (tropa) u drugi misaoni niz, pri ĉemu mi osjećamo novinu, boravak rijeĉi u novom nizu. Nova rijeĉ stoji na

predmetu kao nova haljina.”20

Jezik slike, svjstven usmenom pripovjedaĉu, manifestira svoju poetsku

produktivnost deautomatitacijom opaţanja, o ĉemu govori Šklovski. Pripovjedaĉ otkriva ono ĉega u stvarnosti

nema - on svojom imaginacijom povezuje nepovezano, otkriva asocijativnim vezama po sliĉnosti relacije koje se

same nikada ne bi pojavile. Njegova stvaralaĉka kreativnost oĉituje se u uspostavljanju asocijativnih veza meĊu

razliĉitim i vrlo raznorodnim semantiĉkim poljima. Sljedeće usporedbe uspostavljaju nevjerojatne relacije

nastale asocijativnim putanjama poetskih slika:

1. Śtori ribori i mornori bili bi pośidinavili, imali bi vlośe kako ol kanave jer śu njin vlośi bile śtotine

putih najeźene kako u źeca barki (4.2.)

Sijede kose ribara usporeĊene su s nitima konoplje jer su se jeţile u strahotnim pogibeljima kojima su se izlagali

na moru te su bile napete od straha poput zeĉjih brkova. Ono što su slikari zavjetnih mornarskih slika prikazivali

na platnu slikajući brodove u orkanima, naš je pripovjedaĉ izrazio usporedbom kose ribarove s nitima konoplje i

napetim dlakama zeĉjih brkova. Ti zeĉji brkovi najeţenih vlasi ribarovih u olujama jest detalj koji svojom

sinekdohiĉnom sugestijom doĉarava stvarnost puĉinskih ribara „olujnog arhipelaga“ kako je taj prostor

otvorenoga mora nazvao ĉuveni zagrebaĉki novinar Franjo Fuis, koji je tridesetih godina 20. stoljeća ţivio meĊu

komiškim ribarima na dalekim puĉinskim otocima i svjedoĉio kamerom i perom o njihovu ţivotu.

2. Barenko te bura iśaźino kako śkatafiśa pok već ne vonjoś pliśnun ili śtornjun kako komiśko

tabakina (7.1.)

Znaĉenje ove reĉenice: Bura, koja je ugroţavala ribare na otvorenom moru, barem bi ih osušila (iśaźinala -

saţela) kao osušenu ribu (śkatafiśa) jer su stalno bili u vlazi, ali i stalno u oskudici vode tako da se nisu mogli

prati te su smrdili plijesnom i ustajalim mirisom ribe (śtornjun) kao komiške radnice u tvornicama ribe

(tabakine). Tabakine su se zvale po tome što je, u vrijeme kada je nastala prva komiška tvornica sardina 1870. g.

postojala na Jadranu još samo jedna tvornica - tvornica duhana u Rovinju, a one su se po duhanu (tabaku) zvale

tabakine.

20

Viktor Šklovski (1969). Uskrsnuće riječi. Stvarnost, Zagreb, str. 58.-59.

9

3. jer śuma laśne i plaśne kako śiromaśko śuperbija (15.5.)

Asocijativnom je vezom povezano konkretno i apstraktno: granje vrisa i ruţmarina (śuma) puno je eteriĉnog ulja

te u tren bukne i ugasi se (laśne i plaśne). Auditivna onomatopejska reduplikacija laśne - (p)laśne saţima

suprotnost: bukne - gasne u asocijativnoj vezi sa apstraktnim pojmom śiromaśko śuperbija (ponos siromaha).

Naime kao što suho granje bukne i trenutno dade puni sjaj i bljesak, tako i siromah moţe samo na trenutak

zadiviti raskošnim obiljem kojim ţeli impresionirati gosta, da bi potom patio od oskudice. Ta asocijativna slika

koja ukljuĉuje vizualnu, auditivnu (onomatopejsku) i apstraktnu (socio-psihološku) dimenziju stvarnosti jest

kreativan jeziĉni ĉin visokog poestkog naboja koji se aktualizira pripovjedaĉevim izborom iz kolektivnog

jeziĉnog tezaurusa.

4. Śutradon śmo opet bili kako krelo i guźica kal śe je raśprovjalo Pol Boźonića ku je kriv a ku je

pravedan (16.6.)

Iz konteksta gornje reĉenice razumljivo je da je rijeĉ o svaĊi meĊu ribarima zbog ribolovne pozicije, ali sutradan

su se svi izmirili kao da ništa nije bilo, uspostavljen je prijateljski odnos: bili su kao krelo i guźica. Ptica (kokoš)

sklopljena krila drţi iznad zatka (guzice): krilo i guzica su blizu kao i ribari kada se pomire kao da se ništa nije

prije dogodilo, a u svaĊi su pale teške rijeĉi, lomila se vesla, prozivalo se ţive i mrtve, da bi potom opet bili

prijatelji i bliski kao „krilo“ i „guzica“. Nije sluĉajna asocijacija koja povezuje apstraktni pojam bliskosti i

prijateljstva, kojim je prevladan razdor meĊu ljudima, sa slikom bliskosti „krila“ i „guzice“. Izbor vulgarizma

„guzica“ konotira vulgarnost, prostotu, ali paradoksalnim obratom i socio-psihološku narav meĊuljudskih odnosa

u svijetu ribara koji, izloţeni elementarnoj sili mora, slijede logiku opstanka: unatoĉ sukobima i svaĊama

pobjeĊuje solidarnost, uzajamnost, prijateljstvo. To je i etiĉka dimenzuija ove priĉe koja se zrcali i u njenom

jeziku.

5. tukalo je nojpri noć dobru i joku druźinu, one koji śu forconi da njin niśta ne śkodi, a da ni

makulon, da je źdrov kako śtina ol Bruśnika – kal je tumboś da ol nje iśkre lete (19.1.)

Ĉovjek je usporeĊen s kamenom Brusnika. To je vulkanski otoĉić koji ima ţalo od velikih crnih dijabaznih

oblutaka vulkanskog podrijetla. Takav kamen kad se baci u noći iskri pri udaru s drugim kamenjem. Usporedba

ĉovjeka s vulkanskim kamenom punim ţeljeza koji iskri poput kresiva hiperbola je stamenosti i iznimne

otpornosti koju ĉovjek mora izdrţati u uvjetima ţivota na puĉinskim otocima.

2.4. Eksklamacija ala Jedna od najfrekventnijih rijeĉi u ovom tekstu je eksklamacija ala. Ta ĉinjenica znak je da autor bira ulogu

pripovjedaĉa u prvom licu kada se uţivljava u poziciju aktanta koji aktivno sudjeluje u dogaĊanju. Ovaj uzvik

izraz je koji se najĉešće pojavljuje u inicijalnoj poziciji u reĉenici, a semantiĉki mu je sadrţaj poticanje na akciju,

bodrenje.

1. Ala, vajo kaśetu da iśtribimo ((13.1.)

2. Ala, naśi, vajo puć śtavit parangol (13.1.)

3. Ala, iśvarźite te cime (13.1.)

4. Ala, śal je źagancoj i śkośon (13.2.)

5. Ala, naśi, buta veśla u more (13.2.)

6. Ala, tako dreto (13.2.)

7. Ala, ti napuni i tumba koloc (13.2.)

8. Ala, iśoj ga (13.2.)

9. Ala, kal je śve u brodu, śal nojpri iśtarite pajule (13.3.)

10. Ala, naśi, frankojte puntu (13.4.)

11. Ala, iźbijte pojace da von ne śmeto pol noge (13.5.)

12. Ala, iśici tu marinu na tak (14.1.)

13. Ala, aźvelto vajo pribrat jaglicoru (15.1.)

14. Ala, atento śtojte hoće kojo jaglica laśnut (15.1.)

15. Ala, borka, primoj – veslaj bolje veslom od prime (315)

16. Ala, naśi, tira pomalo (15.2.)

17. Ala, źivje tu neka napravimo joś jelnu pośtu u śutun (15.3.)

Ĉesto se uzvik ala pojavljuje uz zamjenicu naśi (Ala, naśi) kojom se uĉvršćuje meĊuljudska solidarnost, osjećaj

zajedništva ribarske druţine. Uzvik ala pojavljuje se ĉesto ispred imperativa da ga najavi i intenzivira.

Ovaj mediteranizam stigao je sa sjevera od nordijskog hala sa znaĉenjem „potegnuti“. Pojavljuje se već u 12. st.

u francuskoj i stiţe na obale Mediterana. Distrribucija leksema ala u mediteranskom bazenu bila je sljedeća:

10

portugalski jezik alar, španjolski halar, francuski haler, talijanski alare, ala, malteški tala, grĉki alaron, ala 21

,

turski ala, venecijanski ala, dalmatinski ala. U venecijanskom ala, ala! javlja se kao poticajni uzvik veslaĉima,

osobito kada treba motivirati veslaĉe da brţe veslaju. Isti oblik za usklik poticanja javlja se i u grĉkom ala!

Dakle od glagola hala (potezati) nastaje uzvik koji signalizira poĉetak neke radnje, ali je i uzvik bodrenja,

poticanja, hrabrenja drugoga u nekom poslu.

Ovaj mediteranizam, u kontekstu lingvostilistiĉke analize, zanimljiv nam je na razini fonostilistĉke

ekspresivnosti. Naime on se fonetski podudara sa pomorskim komandama u lingua franca idiomu. Sve te

komande završavaju najotvorenijim vokalom [a]. Uzvik ala poĉinje i završava vokalom [a]. Artikulacija fonema

[a] ima najveći rezonantski prostor u usnoj šipljini te je i njegova ĉujnost najveća u odnosu na sve druge vokale.

U kontekstu pomorskog ili ribarskog posla takav usklik svojom fonijskom silinom i prodornošću ima najveću

mogućnost da savlada komunikacijski šum (buka, vjetar, šum mora). Ova sociolingvistiĉka motivacija odredila

mu je ulogu inicijalnog znaka za poĉetak akcije. Njegova frekventnost u ovdje analiziranom tekstu signal je

najţivljeg pripovijedanja iz perspektive sudionika (aktanta) dinamiĉne radnje ribarskoga / nautiĉkoga posla.

2.5. Lingua franca imperativ

U komiškom govoru dvije su vrste imperativa: imperativ koji se konjugira za drugo i treće lice jednine i mnoţine

i imperativ koji je impersonalan, koji se ne konjugira. Na primjer: moloj, neka molo, molojmo, molojte, neka

molaju i mola (od glagola molat - pustiti). Imperativni oblik sa završetkom na -a za sva lica svojstven je ne

samo susjednom venecijanskom (talijanskom) idiomu već je univerzalni lingua franca imperativ kojim se

podjednako sluţe i mnogi ĉakavski idiomi, a u maritimnom (pomorskom i ribarskom) svijetu ovaj je oblik

dominantan zbog kratkoće i ekspresivne vrijednosti završnog vokala [a] te je prikladan za komande u uvjetima

pojaĉanog komunikacijskog šuma jer je komunikacijski efikasniji od neutralnog (konjugiranog) imperativa.

Tako ovaj imperativ ima ekspresivnu vrijednost koja sugerira nuţnost, odluĉnost, bespogovornost izvršenja

komande.

Navest ćemo nekoliko primjera iz ovdje analiziranog teksta:

1. Ferma brud! Ćapa kavicol! Leva mriźe! (12.2.); znaĉenje: Zaustavite brod! Uhvatite kraj (mreţe)!

Diţite mrţe! Moguće je bilo upotrijebiti i neutralne impreative: fermojte umjesto ferma i ćapojte

umjesto ćapa, ali ne i levojte umjesto leva jer taj oblik imperativa u komiškom ne postoji za ovaj glagol.

2. Pok tira trocu, pok tira flok (22.2.); znaĉenje: pak potegni steznicu lantine, pak potegni pramĉano jedro;

konjugirani imperativ za 2. l sg. i pl.: tiroj, tirojte; tirojmo, tirojte

3. Iśa dvo-tri paśa i mola (13.2.); znaĉenje: podigni dva-tri seţnja i pusti; konjugirani imperativ za 2. l sg.

i pl.: iśoj, iśojte; moloj, molojte

4. buta veśla u more (13.2.); znaĉenje: stavi vesla u more; konjugirani imperativ za 2. l sg. i pl.: butoj

/butojte

5. Larga da te ne ośmudi jer śuma (15.5.); znaĉenje: udalji se da te ne oprlji (plamen) od granja vrisa i

ruţmarina (jer naglo bukne kad se zapali); konjugirani imperativ za 2. l sg. i pl.: largoj / largojte

6. Śija no me (13.2.); znaĉenje: zaveslajte natraške prema meni; konjugirani imperativ za 2. l sg. i pl.: śijoj

/ śijojte

Navedenih deset imperativa svojina je većine mediteranskih jezika, pa tako i hrvatskog jezika, njgova

tradicionalnog pomorskog i halijeutiĉkog leksika. Taj leksik pripada lingua franca idiomu, općem maritimnom

jeziku Mediterana.

Radi ilustracije povezanosti komiških lingua franca imperativnih oblika s mediteranskim jeziĉnim

univerzumom, navest ćemo sljedećih nekoliko primjera:

1. Komanda larga! derivirana je iz katalonskog glagola larguer u 15. stoljeću; pojavljuje se u nizu

mediteranskih jezika: portugalski alargar, španjolski alargar, katalonski allargar, francuski alarguer,

21

Prema Jal, A. (1848) str.

11

tal. allargare, grĉki άλαργάρω; imperativi: malteški yllarĝa! turski. alárga!; portugalski ao largo!,

španjolski al largo!; francuski au large! talijanski al largo!, grĉki άλάργο! Άλάργα! turski allarga!22

2. Komanda iśa! pojavljuje se u mediteranskim jezicima od 16. st. kao glagol i uzvik poticanja; španjolski

iza!, katalonski aixa! provansalski isso! francuski hissa!, talijanski issa!, Ċenoveški isa!, arapski issa!,

Egipat īssa!, Tunis híssó!, issa! grĉki isa!, turski issa!23

3. Komanda śija! je panmediteranizam. Najĉešće se koristi kao imperativ da oznaĉi veslanje unatrag ili

zaustavljanje broda veslanjem unatrag kad se brod kreće prema naprijed. Pojavljuje se u mediteranskim.

U portugalskom ciar!, u španjolskom ciar!, u katalonskom ciar!, u provansalskom seiá!, siá!, u

francuskom scier!, u talijanskom scia!, u arapskom (Malta) sìa!, Maroko sîia!, Egipt syja!, u turskom

scia!24

2.6. Pripovjedaĉke strategije ukljuĉivanja recipijenta Pripovjedaĉ usmene priĉe nastoji pridobiti svoju publiku ne samo zanimljivošću pripovjednog sadrţaja, već i

oţivljavanjem prošloga u sadašnjosti na naĉin da se koristi narativnim (historijskim) prezentom, da iz

pripovijedanja u trećem licu prijeĊe na pripovijedanje u prvom licu, ĉesto i da preuzme ulogu aktanta

pripovjedne radnje, ili da pripovijeda u drugom licu što znaĉi da ukljuĉuje sugovornika dajući mu sudioniĉku

poziciju, ili na taj naĉin da govori iz pozicije svojih likova ostarujući time dramski karakter narativnog diskurza,

ili da upotrebljava slobodni neupravni govor, što opet znaĉi preklapanje promatraĉke i uĉesniĉke pozicije.

Neke od tih naĉina nalazimo i u ovom tekstu.

2.6.1. Prijelaz iz pripovjedaĉkog trećeg u prvo lice jednine

Dominantntno je pripovijedanje u trećem licu. Povremeno pripovjedaĉ preuzima poziciju aktanta, ĉime se

narativni karakter pripovijedanja mijenja u dramski, sudioniĉki. Pripovjedaĉ postaje aktant koji se obraća

drugome kreirajući tako dijaloši diskurz.

1. Nuko, dvini ti baril źapaconih śardel. Prolij śalamuru da me ne iśmoci jer ću śmardit friśkinon.

Ukarcojte parve barile źapacone i napravite pajulodu ol katine do prime. (6.1.)

2. Polvarźi pol lumbul, intajoj, inkapeloj, odriśi, veźi. Ca śi to źauźlol. Źagropalo je, iśkurilo je. Śve śi

iźmiśol, źavil śi mriźe. Olvij, ferma. Jeben ti tega, mriźe śi polvargal. Śal ćeś govno ujot. (6.1.)

3. Śutradon je bila bonaca kolma. Vajo puć na jaglice. Vajo ukarcat jaglicoru i źvat joś druźine jer śe źa

na jaglice hoće ośmorica. Dvo u borku i u levutu śeśtorica. Vaźmite śa śobon śpiźu, kruha, cagod źa śe

napit. Ako ni bevonde, baren malo ślova. Kal śe miśec utopi onda ćemo napravit jedon jir okolo śkoja.

Ala, aźvelto vajo pribrat jaglicoru (15.1.)

4. Kal imomo fogun u brud, da je bilo iśkuhot brujet ol raźine. Kal je tako, tira śoto. E, pośtolo je jelnu

uru olkal śmo butali kavicol parangola. Bit će śe kogod źakocol. Doj meni da dviźen. Ti śi ślabe śriće.

Kako je cut, niśto śtruco. Ala ca ćemo guśtat friśki brujet ol raźine. (18.3.)

U trećem primjeru pripovijedanje se iz trećeg lica prebacuje bez najave u kazivanje u prvom licu. Niţu se

imperativi upućeni ribarskoj druţini iz pozicije śvićora - zapovjednika broda. U ĉetvrtom primjeru pripovjedaĉki

komentar je interpoliran u repliku aktanta poput didaskalije u dramskom diskurzu.

2.6.2. Pripovjedaĉko drugo lice jednine Za novelu „Samotni ţivot tvoj“ Ranka Marinkovića karakteristiĉno je pripovijedanje u drugom licu jednine. Tim

postupkom autor postiţe stilski efekt ironizacije vlastite motrilaĉke pozicije pripovjednog ĉina i uspostavlja time

metaliterarni karakter diskurza. U analiziranom tekst susrećemo isti postupak koji ima efekt ukljuĉivanja

recipijenta, prošlog dogaĊanja. Recipijent dobija ulogu aktanta, sudionika, svjedoka. Dakle pasivna uloga

recipijenta pretvara se u aktivnu ulogu aktanta.

22

Navedeno prema Kahane, H. & R., Tietze, A (1988), str. 60. 23

Navedeno prema Kahane, H. & R., Tietze, A (1988), str. 265-268. 24

Navedeno prema Kahane, H. & R., Tietze, A. (1988),. str. 397.

12

1. Kal biś hodil buś po nemu źolu na Palagruźu, bilo bi te peklo valucje da niśi mogal hodit dokle ti śe ne

iśtvorde poplati i pete, a kal bi finil mrok bili bi poplati iśpucoli i tvordi kako u tovara kopita, a joś je

bilo gore na źolo ol Bruśnika – tamo niśi mogal u śridalne ol vriline piśkih buś hodit. I one dvi ure ca

biś iśal pocinut ne bi ti doli mira muhe, komori, corne guśćerice, a po noći i pantagani i komori da biś

iśal na maće kako da śu ti śuluśtre (1.3.)

2. Kal biś duśal doma, niśi źnol alavija hodit. Bil śi śramjiv pok biś śtol iź bonde i śluśol di śtariji

pripovidaju. Toti śi cul śvega i śvacega, obo lupeśćini, privari, podvali. (21.1.)

3. Onda je bil kalanko ol late iź fabrike. Ucinil biś mu bil karmu kvodru, śkaf na provu i śkaf na karmu.

Levut je imol i śohe. To śu bili kalankoti veli, toliko da śi śe kako dite mogal ukarcat. Dvo veślića i bil

biś ćapol uźu źa kroj i bil biś opaśol ovu śviću ca je śvitila na luc i bil biś ujol deśetak-petnaśte ciplićih

ili śolpih (22.6.)

4. A na Palagruźu nikal ni alavija bonaca, ośin pri juga. I śal ako je marete, ako je furtuna, perikulo je da

te ne raźbije obo źolo. (19.4.)

Pripovjedaĉ govori o sebi govoreći u drugom licu. Time on uspostavlja distancu prema vlastitoj sudioniĉkoj

poziciji, ali ujedno ukljuĉuje recipijenta kazivanja kojemu dodjeljuje ulogu sudionika.

U ĉetvrtom primjeru postoji i zanimljiv kulturnoantropološki aspekt naracije. Pripovjedaĉ kaţe: ... perikulo je da

te ne raźbije obo źolo što doslovno znaĉi: opasno je da te ne razbije o ţalo. Dakle, kada je rijeĉ o stilistiĉkom

postupku koji smo već definirali na razini stilistike lica kao ukljuĉivanje recipijenta u ulogu aktanta (tebe će

razbiti o ţalo), valja dodati još jednu vrstu stilistiĉke intenzifikacije izraza. Naime, u ovom primjeru rijeĉ je o

afektivnoj identifikaciji ĉovjeka i broda. Ĉovjek osjeća brod kao vlastitu ekstenziju, kao sebe sama. Razbijanjem

broda, bio bi i sam razbijen. Tijelo broda doţivljava kao vlestito. Oplata broda njegova je koţe, vesla su mu

udovi, a kormilo volja. U primjeru koji je ovdje naveden recipijent priĉe biva ukljuĉen kao aktant

pripovjedaĉkim drugim licem, a onda daljnjom intenzifikacijom izraza brod biva personaliziran kao aktant priĉe.

Zaista, zanimljiv i istraţivaĉki poticajan kulturnoantropološki podatak.

13

3. PRIĈA

Ivan Vitaljić Gusla - IŚPOMINJEN ŚE

A kal mi umremo vej jih śe neće iśpominjot

nikur kako ni ovih beśid ca jih jo, nepiśmeni

komiśki ribor, źapiśijen u ovu biljeźnicu iś

nodun da će ih digod barź kogod prośtit i

iśpjegat. Ivan Vitaljić Gusla

1. Pri i danaś 1.1. Danaś ni teśko bit ribor jer śu motori i śvaki

don śe vroćoś doma kako gośpodin covik. Śal śu na

brode pośteje, śtramaci, lancuni, kunduti,

levandini, śkolke. Kal puśtiś cimu i malo urediś po

kuverti, moreś puć śpat do na pośtu, a pri je

tuklalo iśkupit mriźe, ukarcat, źakarpit, ubrat i

iśtuć ruj, omośtit, tukalo je mriźe śtavit u more da

śe ohlode ol rujote jer bi śe bile uźegle i olma

raśpale kako paucina ako ih ne potopiś u more, a

mriźe śu śe gledole kako relikvija. 25

1.2. I onda je tukalo ćapat veśla u ruke pok voźit

po cile noći pol śobon26

naokolo śkoja i kal śi ujol,

tukalo je jelnu po jelnu śardelu iśtribit, iśto jelnu

po jelnu pośolit i mriźe oprat. Ca je bilo nojteźje –

prośtrit mriźe i na onemu źeśtokemu śuncu u

kriśnjoku voltovat mriźe.

1.3. Kal biś hodil buś po nemu źolu na Palagruźu,

bilo bi te peklo valucje da niśi mogal hodit dokle ti

śe ne iśtvorde poplati i pete, a kal bi finil mrok bili

bi poplati iśpucoli i tvordi kako u tovara kopita, a

joś je bilo gore na źolo ol Bruśnika – tamo niśi

mogal u śridalne ol vriline piśkih buś hodit. I one

dvi ure ca biś iśal pocinut ne bi ti doli mira muhe,

komori, corne guśćerice, a po noći i pantagani i

komori da biś iśal na maće kako da śu ti śuluśtre.

1.4. Judi śu bili toliko olporni da śu tu śve mogli

agvantat. Bili śu naucni na nevoju i patnje jer je

tukalo prihronit famiju. A judi śu i imali obźira

1. stramac – madrac

2. lancun – plahta

3. kundut – nuţnik

4. cima – kraj uţeta

5. posta – ribolovna pozicija

6. tukat – trebati, morati

7. ruj – smrĉa (smarska) zimzelen grm ĉije lišće

sluţi za dobivanje tinte za bojanje i konzervaciju

mreţa

8. omostit – obojati

9. rujota – tamnozelena tekućina koja se dobiva

tako da se drvenim mlatom gnjeĉi grane smrĉe i

potom se ta masa stavlja u morsku vodu te se

procijedi. A sluţi za bojanje i konzervaciju mreţa

stajaćica

10. ćapat – uhvatiti

11. vozit pol sobon – veslati traţeći sardele u

noći po fosforecentnoj iskri

12. istribit – izvaditi sardele jednu po jednu iz

oka mreţe

13. krisnjok – srpanj

14. voltovat – okretati

15. bus – bosonog

16. valucje – oblutci

17. finit – završiti

18. mrok – ribolovni mrak koji traje 21 noć

19. pisak – oblutak

20. sulustre – male boginje

25

Mreţe su bile pamuĉne te bi brzo propale da ih ribari nisu briţljivo odrţavali mašćenjem u rujotu. 26

Dok su ĉetiri ĉlana posade veslala, na provi broda svićor je gledao u dubinu mora hoće li primijetiti

fosforescentno iskrenje ribljeg jata. On je mogao odrediti po vrsti iskre, te po intenzitetu iskrenja koja je vrsta

ribe, na kojoj je dubini i kolika je koliĉina ribe. Od njegove procjene zavisio je uspjeh u lovu.

14

prema gośpodoru da ga ne potire i ne vaźme

drugega.

21. agvantat – izdrţati

2. Śvićor 2.1. Tad śe je śluśola źapovid śvićora, a ne kako

danaś ca cine ariju i joś prite. Tad bi drug rekal

śvićoru „śjor śi, śjor, olma ćemo uredit“, a kal je

bilo gotovo, bilo bi śe reklo „pronto je śve,

śvićoru“, a śvićor bi rekal: „Bravo, śal kal je

gotovo, śal morete pocinut. Evala, tako i tuko ako

će pośol bit źa rukun“. Tu śu bile śtore uźonce

naśih śtorih koji śu pune Komune śoli tratili źa

vrime velike ribaśćine kojo je bila 1909. godine

koju śe nomino u komiśkuj memoriji.

2.2. A da ne govorimo kako mu je obroź iźgledol

kako da imo procak godiść, a vrot mu je bil

udubjen ol ślopa i śunca kako kruh popraźeni,

ruke krive pune gropih ol źil koje śu mu vortile kal

śe vrime minjo. Kal bi ti pocel obo temu provjat,

nikal ne bi finil koliko je ribor provol u źivotu. Ne

doj ti bog śinko da provoś ono ca śon jo provol u

źivotu, gloda, lavura i nevoje.

3. Druźina 3.1. Kako śu śe źvoli druźina? Nojjaciji je voźil na

katinu. Njemu je bilo veślo nojboju. Njeguv je bil

pośol ili duźnuśt kal śe voźi u raśfalkonu gajetu da

źatice na maretu. Digod je aźvelto i po dvi

vogadure vajol napravit dokle drugi jelnu. Kal śe

voźi pol śobon (11) vajalo je da averti źa śkocit na

śkaf źa mećat mriźe u more jerbo je bil nojbliźji

śvićoru i mogal je nojboje cut komondu śvićora

(22) jer śvićor je govoril pomalo da drugi brodi ne

cuju ca śe ovamo dogodjo27

. Drug ol katine je bil

źa śve teźje lavure (35), kal je vajalo donit, prinit,

ukarcat, iśkarcat, a drug ol traśtana je bil śluga

śvakomu jer un je bil i nojmlaji u brodu. Moral je

obaveźno prat pijate i pośode, ociśtit śtul, ociśtit

ribu, iśpeć i iśkuhot, a uvik bi źolnji vaźel iź terine

iće kal śe pri drugi pośluźe. Parvi je vaźimol śvićor

(22), onda drug ol śride, pok ol prime, onda ol

katine (36), a źolnji uvik moli ol traśtana. 28

22. svićor – zapovjednik i najĉešće vlasnik broda

i ribolovnih alata u tradicionalnom ribolovu male

plave ribe mreţama potegaĉama ili stajaĉicama

(sardelare /vojge)

23. cinit ariju – iskazivati neposlug, raditi na

svoju ruku

24. drug – ĉlan ribolovne druţine

25. sjor si – uzreĉica potvrde komande koju je

nareĊivao svićor

26. pronto – spremno

27. evala – uzvik pohvale za izvršenu naredbu

28. uzonca – obiĉaj

29. Komuna – naziv komiške tvrĊave u kojoj je

bilo skladište soli za soljenje ribe

30. nominat – spominjati, ĉuvati u usmenoj

predaji

31. procak – ruksak

32. slop – prah sitnih kapljica koje nastaju na

valovima pri silovitu udaru vjetra

33. poprazen – poprţen

34. vortit – svrdlati

35. lavur - rad

36. katina – veslaĉka pozicija u prostoru ispred

jarbola (prema provi)

37. vozit – veslati

38. rasfalkono – bez falaka, gajeta kojoj su

skinuti falci

39. zaticot – snaţno veslati kada su valovi sa

snaţnijim zamahom od ostalih veslaĉa

40. mareta – blaţe uzburkano more

41. azvelto – brzo

42. vogadura – zaveslaj, trajanje jednog

zaveslaja

43. avertit – paziti

44. skaf – paluba broda

45. pomalo – tiho

46.drug ol katine – veslaĉ na mjestu katina

47. drug ol trastana – veslaĉ na mjestu trastan

(prvi prostor ispred jarbola)

48. pijat – tanjur

49. posode – pribor za jelo

50. terina – okrugla keramiĉka posuda

51. srida – drugi po redu veslaĉki prostor od

krme u falkuši

52. prima – prvi po redu veslaĉki prostor od

27

Po noći su ribari po fosforescenciji u moru traţili jata sardela i stoga se izbjegavalo glasno govoriti da

konkurenti ne ĉuju kako ne bi smetali onome tko je pronašao jato ribe pod sobom. 28

Postojao je strog raspored u svakom poslu i stroga hijerarhija u odnosima, ali i veliko uzajamno poštovanje

meĊu ĉlanovima posade. Taj odnos se primjenjivao i u redoslijedu uzimanja hrane pri zajedniĉkim objedima.

15

3.2. Źnalo śe je iźiśt veće ol dvi śtotine śardel,29

kako je ku til do mile voje, a kal je bilo malo, uvik

bi bilo cagod ośtalo i nikur ne bi vaźel ol

krejoncije makor bil i glodan. Śvićor (22) je uvik

śpol na pajulac, drugi śu śpoli u śvuj banak. Drug

ol śride je nojśtariji – banko fermo, a drug ol

prime (52) moral je bit nojśpośobniji jer je un igrol

nojveću ulogu kal je bila filatorija da mriźe ne

polvarźe na mriźe, da ih ne źavije jer kal je

filatorija tu je kako guśarśki rat.30

Bilo je pitonje

śomo da mriźe propadu oni moment kal śe

źapocme mriźe iśtendivat. Ku je u tu maśu brodih

uśpil varć, un je uvik ujol śvuj dil, a ako je

źakaśnil, ti je puno malo śtavil u baril ili źapacol.

4. Navigovonje 4.1. Śve gajete od Palagruźe śu morale imat buśulu,

ferol na ulje śa paveren ili na petrolje. Prema provi

śu bile laśtre carnjeno i źeleno, a prema karmi bilo.

Aleruj je malo ku imol, jedino oni koji śu bili u

Amerike, ali ti aleroji niśu lako hodili u brud. nego

śu śtoli doma źa memoriju ili impenjo ako dujde

do velike nevoje da śe ga źaloźi, a źa vrime śe je

orjentiralo po źviźdima po kojima śe je racunalo

ure i tu śu iźvecera bile parve źviźde koje śu

iśticole u levontu, a źapadole u pulentu. Petrov

veli kriź, Petrov moli kriź. Iźmeju njih je bila ura i

pul. Onda Rośćapnice, Śćopi, Vlaśići, Gvardijule,

Śmokvenica i Piźdukalo. Tako śu ove źviźde bile

kako aleruj (63) priko noći, a źviźda Tarmuntona

je bila nojglavnijo źviźda źa navigat po noći i Veli

kari koji śu śe od levonta (65) na pulent (66)

okrićoli okolo Tarmuntone (75).

4.2. Śtori ribori i mornori bili bi pośidinavili, imali

bi vlośe kako ol kanave jer śu njin vlośi bile śtotine

putih najeźene kako u źeca barki. A kal śu bile ćore

krme u falkuši

53. krejoncija – poštovanje, uvaţavanje, respekt

54. pajulac – prostor izmeţu banka od katine i

pramĉane palube, a pripadao je svićoru

55. banak – klupa, popreĉna proveza u

otvorenom dijelu barke; na falkuši je banak od

prime, od sride, od trastana, od katine

56. banko fermo – naziv za druga od sride

(druga pozicija od krme

57. filatorija – udruţeno bacanje breţa kad

dupini zbiju veliku masu sardela uz obalu

58. polvarć mrize – baciti mreţe preko drugih

mreţa

59. istendivat – puštati mreţe u more

60. zapacat – ispuniti baril posoljenim sardelama

61. paver – ţiţak na uljanici, petrolejki ili

petrolejskom feralu

62. lastra – staklena površina na prozoru ili

trokutnom navigacijskom feralu

63. aleruj – sat

64. impenjat – staviti u promet, iskoristiti

65. levont – istok

66. pulent – zapad

67. Petrov veli kriz – prvo zvijeţĊe na noćnom

nebeskom satu

68. Petrov moli kriz – drugo zvijeţĊe na noćnom

nebeskom satu

69. Rosćapnice – zvijeţĊe koje izlazi na istoku

prije zore , iza zvijeţĊa Gvardijule, kao šest po

redu u nizu zvijeţĊa i zvijezda noćnog nebeskog

sata

70. Sćopi – zvijeţĊe koje slijedi iza Vlašića na

nebeskom noćnom satu

71. Vlasići – zvijeţĊe Plejade

72. Gvardijule – peto po redu zvijeţĊe na

noćnom nebeskom satu

73. Smokvenica – zvijezda koja se pojavljuje

predzadnja na noćnom nebeskom satu, izlazi prije

Danice

74. Pizdukalo – zvijezda Danica

75. Tarmuntona – Sjevernjaĉa

76. Veli kari – zvijeţĊe Velika kola

77. kanava – kudelja za brtvljenje

29

Uobiĉajeno je bilo da za jedan obrok ribar pojede oko pedesetak sardela (kuhanih i peĉenih), ali bilo je

pojedinaca koji su mogli pojesti i do sto sardela (oko 4 kilograma). Iscrpljujući rad zahtijevao je veliku koliĉinu

hrana, a sardela je bila jedina hrana. 30

Dešavalo se da dupini zbiju veliku masu sardela uz obalu . Tada bi se ribari znali udruţili tridesetak i više

falkuša i dogovorili bi se o redoslijedu bacanja mreţa. Onai koji su bacali prije, lovili su mnogo više od onih iza,

a onima koji su zadnji bacali dupini bi najviše oštetili mreţe. No, ako bi dogovorili zajedništvo, dogovor je bio

da svi imaju jednak dio i svi zajedno sudjeluju u obnavljanju uništenih mreţa. To je bio dramatiĉan moment jer

je mnoštvo dupina jurišalo na zbijenu masu sardela isto kao i ribari u borbi za plijen. Tu je trebala velika

spretnost jer je u općem meteţu bio potreban strogi red (fila znaĉi red od ĉega filatorija) da jedan drugome ne bi

mreţama pritisnuli mreţe i umanjili tako ulov. Tom prilikom znalo se uloviti velike koliĉine ribe uz rizik

potpunog uništenja nekih mreţa.

16

noći nikal śe ni navigalo po buśuli, nego po źviźdi

Tarmuntoni jer śu u nju bili uvik śiguri da po njuj

neće falit rotu jer buśule śu puno varjale livo –

deśno.

5. Regata pul Palagruźe 5.1. Źa muga pametora bile śu velike regate źa

Palagruźu po cetardeśet do pedeśet gajetih. Kal śu

bile dobre ribaśćine digod ih je bilo i veće, kal śe ni

lovilo okolo Biśova, Śveca, Bruśnika i Komiźe.

Tako je iśto bila regata do Bruśnika i Śveca

źaśtoko. Ali regata do Palagruźe śe uvik pameti po

źaśtokemu jidrenju i voźenju da śu judi kor na

garlo tumbovali od śtrakica ol voźenjo.31

5.2. Na Palagruźu bi śe bilo iźabrolo kapota koji je

bil covik mira i reda. Temunen śe ośvojalo miśto

źa kuhinju. Koji je duśal parvi provun na śpjaju, a

ni olnil temun (82) na miśto źa kuhinju, iźgubil je

miśto jer mu ga je drugi akviśtol.32

Falkuśe śu u

jidrima imale po śtu i dvodeśet metrih tele. Tu śu

bila cudeśa ca śu ti brodi cinili. Kal bi vitar bil in

favur źnali śu duć na Palagruźu pri pet urih, a u

Komiźu u cetiri i pul. Kal biś iśal na provu vidit je

śve u redu, tu je śtrahut cinilo kako prova goni

njonce pri śobon. Tu śu tako śtori uźali reć.

5.3. Puno putih śu dohodili na ramboj jedon iś

drugin i tu bliźu kraja kal je źa dobit miśto. Dobil

bi oni koji je bil pratikiji i aźveltiji ili furbaśti koji

je źnol provuć śe niź Źdrilo ol Mole, a ne kroź

Kapić.33

Tu je digod odlicuvalo źa duć parvi na

Palagruźu, bit kaparjun, a joś k temu ako biś bil

nojveće barilih pośolil. Tad śi mogal imat nojboju

druźinu kojo śe je naticola śa drugima i cinila ariju

(23) da je ona nojbojo, a taki śu uvik bili vidjeni i

dobivali regate. Bili śu uvik na glośu, a njihove

źene śu migole guźicun i govorile: „Ovo śu naśi, ca

ćete śe vi mećat iś naśima, oni śu kaparjuni (92).“

5.4. I komiśko gośpoda śu toliko dorźala do

78. pametor – trajanje osobne ili kolektivne

memorije

79. vozenje - veslanje

80. strakic – iscrpljenost od napora

81. kapo – zapovjednik svih ribara Palagruţe koji

je u sluĉaju sporova donosio konaĉne odluke, a

birali su ga ribari

82. temun – kormilo

83. spjaja – ţalo

84. akvistat – zauzeti, osvojiti

85. tela – materijal za tendu, ciradu

86. in favur – povoljan, odgovarajuć

87. strahut cinit – izazivati strah

88. prova goni njonce – personifikacijska slika:

bjelina valova kojie stvara prova pri brzu kretanju

asocira na bijelu vunu janjaca

89. ramboj – veslati uz drugi brod s namjerom da

ga se onemogući u veslanju (prilikom sukoba)

90. azvelat – brz

91. furbast – lukav

92. kaparjun – ĉasna titula za najsposobnije

svićore koji su osvajali regat i bili najuspješniji u

ribolovu

93. lavuratur – veliki radnik

94. mucnik – radnik koji se iznimno trudi,

trudbenik

95. dero – koji iscrpljuje radom i sebe i svoju

31

Veslalo se za ljetnih bonaca od izlaza do zalaza sunca, oko 15 sati bez prekida. Peteroĉlana posada pokretala je

falkušu natovarenu opremom za ribolov, barilima puunim soli, mreţama i svim što je potrebno za razdoblje od

tri tjedna ribolovnog mraka. Kako je konkurencija bila velika, natjecanje za zauzimanje poloţaja na malom

otoĉiću zahtijevalo je maksimalan napor do krajneg iscrplenja svih ljudskih snaga. 32

Kako je na ţalima Palagruţe bilo tek mjesta za tridesetak brodova trebalo je u regati osvojiti bolja mjesta i to

tako da se kormilom osvajalo mjesto za kuhinju, a barilom mjesto za soljenje. Oni koji nisu osvojili mjesto na

ţalima, morali su nositi mreţe na sušenje daleko od mora, a isto tako i soliti ribu. 33

Zdrilo ol Mole je uzak prolaz izmeĊu Mole i Vele Palagruţe, a Kapić je rt na krajnjem zapadu Palagruţe

ispred hridi Volići. Kada su metri odluĉivali o pobjedi, izbor desnog prolaza (Kapić) ili lijevog (Zdrilo) na putu

do Zola (na juţnoj obali Vele Palagruţe, znao je biti presudan u bitci za pobjedu.

17

dobrega ribora, a śve one koji śu hodili po śkojih i

bili dobri lavuraturi, mucnici, źvoli śu ih deroti ili

odre śtrambjere koji niśu pośtivali nevere ni

furtune, ali śu uvik boje paśovali koji śu bili tihi

jer śu bili pametniji źa źapovidat pok njin je śve

hodilo ol ruke i źa rukun, manje, ali ślaje, pomalo

(45), ali śiguro, da te ne rebalto dereverśo.

Nojveće je bilo śvojonjo radi śterol. Tal śu śe

lomile furkode, raźvolivala śterala (100), bilo je

vikonjo, kredonjo i tumbovonjo.

druţinu

96. odra strambjera – onaj koji u pretjeranom

radnom entuzijazmu ne izbjegava ni opasnosti

97. nevera – oluja

98. furtuna – olujno more

99. rebaltat dereverso – prokrenuti naopaĉke

100. steralo – sušilište za mreţe

101. furkoda – rašljasta motka za formiranje

sušilišta za mreţe - śterala

102. kredonje – uzvikivanje ponude robe radi

privlaĉenja kupaca kad bi u Komiţu stigao brod s

voćem i povrćem iz Puglie

103. tumbovonje – bacanje

6. Partenca pul Komiźe

6.1. Nuko, dvini ti baril źapaconih śardel. Prolij

śalamuru (223) da me ne iśmoci jer ću śmardit

friśkinon. Ukarcojte parve barile źapacone i

napravite pajulodu ol katine (36) do prime (52).

Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu (477) i ol

prime (52) da śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna

i dobro barile inkunjojte da śe ne maknu, da ne

arinaju, da noś ne iźvorni. Baril od ulja i mojacu

da ne śundraju. Śuvenj buta (328) na pajulac (54)

neka prova manje nere. Jeśi vaźel diźicu,

nośtavak, maculu, śvilac, lito, śtupu i bronźin ol

pakla i śmolu? Viźitoj je pol provu kablić, a u

njemu mośur, jogla ol armivonjo. Jeśte reźentali

ormu, poplit i kunce. Kal śe ośuśi tuko ga omanit

u lopiźu neka boje puźi kal śe karpi da ne źapire.

Iśtiśni boje uźal neka ti ne ośtaju promicavice.

6.2. Vidi ca je biśtro more. Vidi śe Majela. Śiguro

je śoto śiroko. Śutra śu ga puna jidra. Alka di

matina oparća la śantina34

. Ne śpuśćoj śkośon

temun (82) da ne raźbijeś femine. Pogledoj na

temun (82) je lamprida ca śiśo blak i katrom.

Pogledoj koliko je karavona molih dupinih. Śal

će śe pośukat pol brud. Aźvelto (41) oparćoj

dupinoru i natakni je na aśpu. Provuci arganel

kroź biźulin da ne bi iźgubil aśpu. Iźduśi jidro, vajo

ga pogodit na orcu. A ca śi ga inferil, olma mu je

dupinora iźośla oltra. Vidi ga ca karvori. Doj mu

104. nuko – uzvik poticanja

105. dvinut – dignuti

106. baril zapaconih sardel – posve popunje

baril posoljenim sardelama

107. friskin – neugodan vonj ribe

108. zapaconi baril – potpuno ispunjen baril

109. pajuloda – svi dijelovi brodske podnice

110. santina – prostor ispod brodske podnice

111. sekat – izbacivati vodu iz broda

112. furtuna ćapo – uhvati olujno more

113. inkunjat – ukliještiti, klinovima uĉvrstiti

114. arinat – posrnuti, pasti

115. mojaca – drvena posuda veća od barila

116. sundrat – probiti brod

117. suvenj – barili i sol za soljenje

118. nerat – roniti

119. dizica – priruĉna posuda za vino

120. nostavak – klin za nabijanje obruĉa

121. macula – drveni ĉekić za šuperenje

122. svilac – katramirani špag

123. lito – dlijeto

124. stupa – suha trava za šuperenje broda

125. bronzin ol pakla – lonac za paklinu

126. kablić – drvana kutija od pribor za krpanje

mreţa

127. mosur – valjak od rozge za drţanje igala za

krpanje mreţa

128. jogla ol armivonjo – igla za krpanje mreţe

129. rezentat – oprati u drugoj vodi, isprati

130. orma – deblji konac

131. poplit – deblji konac za rubove mreţa

132. kunce – konac

133. omanit u lopizu – obrisati lonac

134. puzit – klizati se

135. promicavica – uzao koji kliţe

136. Majela - brdo u Italiji koje se vidi iz Komiţe

137. soto siroko – zatišje pred jugo

138. skos / skus - trzaj

139. femina – ţenski okov na statvi za kormilo

140. lamprida – riba koja suše katran s broda

141. blak – naftni derivat za mazanje broda

142. karavona - karavana

143. moli dupin – vrsta dupina

144. posukat se – podvući se

145. oparćat - pripremiti

34

Prema talijanskoj poslovici: Jutarnja duga na nebu – spremi se za izbacivanje vode iz broda (zbog nevremena).

18

śkurentu gaśu na rep da ga iśtiśne. Vidi ca je

źaveźal. Laśka mu da ti ne iśkido (368). Ono ga,

voltoje śe tarbuhon gore, gotuv je, iśpuhol śe je.

Iśa ga u brud i veźi vroga da mu opet ne dujde

ludorija. Vajo ga olma raśplotit, iźvadit pecenicu,

pośolit i polucit i pritiśnut korgon neka iśpurgo

karvetinu pok ćeś vidit ca je peceni dupin. Ovo

carnjenega meśa śve ćemo prodat, a bilu źa ulje, a

rep u kapitaniju źa nagradu.

146. dupinora – koplje za ubijanje dupina

147. aspa – drţak dupinore

148. arganel – tanje uţe

149. bizulin – tanje uţe za podvezivanje

150. orca – privjetrina broda koji se kreće

151. inferit – probiti kopljem

152. oltra - skroz

153. skurento gasa – omća koja stiska

154. zavest - zaplivati

155. laskat – popustiti nategnuto uţe

156. voltovat se – okretati se

157. isat - dignuti

158. rasplotit – razrezati drob

159. pecenica - peĉenica

160. polucit – staviti na meso ĉešnjak

161. korg – uteg za pritiskanje posoljene ribe

162. ispurgat - izluĉiti

7. Oto muźi iź Palagruźe

7.1. Vitar je bil abovento ol śtreta i vajalo je

burdiźat jer je vitar iśkarśol. Duśli śmo iź

Palagruźe u Komiźu ujutro. Dokle je bilo hlalnije

iśkarcali śmo śve, uredili, śtavili śve na śvoje miśto,

barile, katrafunde, frake, palete. Pijate (48) i

pośode (49) iśkuhoj u luśiju. Vaźmi śtargacu źa

iśtargat katrafunde (167) ol graśice. Vajo śe puno

cuvat rematiźma jer je u brodu veliki umid ol ślopa

(32), ol furtunolih i majiśtralunih. Barenko te

bura iśaźino kako śkatafiśa pok već ne vonjoś

pliśnun ili śtornjun kako komiśko tabakina.35

Gledoj ca śu brodi ćapali liśpid, a more je mutno,

puno piźdacin. Toliko je vruće da je galona ucinila

da more poźeleni, a mareta (40) je hitila na śpjaju

(83) piźdacine i galonu da śe nikur ne moźe

źakupat. Koliko će ova kaldura durat? Beź

nevere i daźja ni promine. Ribaśćina je ślaba śega

kriśnjoka źbog vrućine. Riba śe povukla u dubinu.

Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe

na śkorup. Ako śe akuźo olma je dupini iśtrakaju

da jopet potene. A ca moremo, na śvetega Luku śe

kunti cine. A śal leśto pocet će garbinoda koja će

oprat śpjaje (83) ol ovega śmroda pok ćeś ol guśta

puć pol kvartir kalat gaće i vaźeśt źolovu śtinu źa

priśvitlu.36

Tako śon ol guśta (195) legal na ciśtu

pośteju i poluśijone lancune (2).

163. abovento – jedriti ispod vjetra

164. streta – vjetar je nepovoljnog smjera

165. burdizat – jedriti cik-cak zbog vjetra u

provu

166. iskarsat – vjetar skreće u pravcu suprotnom

od kretanja broda

167. katrafund – poklopac na koji se stavlja

kameni uteg radi pritiskanja usoljene ribe u barilu

168. fraka – pritiskaĉ pri soljenju ribe u barile

169. paleta – drvena paleta za pritiskanje glava

posoljenih sardela radi istiskanja ulja

170. lusija – otopina pepela za pranje posteljine

171. stargaca - strugaĉa

172. istargat - ostrugati

173. grasica - prljavština od masnoće

174. umid - vlaga

175. furtunol – olujno more

176. isazinat – saţeti, izmusti

177. skatafis – sušena riba

178. stornja – ustajao miris ribe

179. tabakina – radnica u tvornici sardina

180. lispid - masnoća

181. pizdacina - meduza

182. galona – zelena morska trava

183. kaldura - sparina

184. durat - trajati

185. doz - kiša

186. sega - ovoga

187. svilina – vrsta dubinske alge

188. povuj – vrsta dubinske alge

189. skorup – površina mora

190. akuzat se – pojaviti se na vidiku

191. istrakat – iscrpsti, izmuĉiti

192. potenit - potonuti

193. lesto - brzo

194. garbinoda – jak jugozapadni vjetar

195. ol gusta – s uţitkom

35

Rijeĉ tabakina došla je u Komiţu iz Rovinja gdje je u 19 stoljeću već postojala tvornica duhana, a njene

radnice bile su tabakine. Kako je u Komiţi osnovana tvornica ribljih konzervi 1870, kao prva takva fabrika na

Mediteranu, trebala je rijeĉ za tvorniĉku radnicu, a jedine tvorniĉke radnice bile su rovinjske tabakine 36

Kada još u Komiţi nije bilo gradske kanalizacije, znali su ribari koji put napraviti i veliku nuţdu na ţalu uz

more u zaklonu barke izvuĉene na ţalu, te obrisati „prisvitlu“ oblutcima sa ţala.

19

7.2. Śardelore, budele, pripośte, kucinore tu śe je

pravilo i plelo ol pujiśkega kunca i źatu śu mriźe

bile dobile ime pujiśke. A pujiśki trobakuli śu uvik

u Komiźu prodovali i bili armiźoni pol rivu. Pok

śmo ih tarokali: „Pujiźi manja riźi!“37

196. kvartir – dio broda na provi i krmi gdje se

brod poĉinje suţavati pa do kraja prove ili krme

197. zolovo stina - oblutak

198. polusijon – izpran u luţnatoj vreloj vodi

199. sardelora – mreţa stajaćica za lov sardela

200. budel - jedna mreza koja se povezuje s

nekoliko drugih prema potrebi – vojga ili

sardelara

201. pripost – mreţa stajaćica

202. kucinora – mreţa za lov jastoga

203. pujiski – koji je iz Puglie

204. trobakul – tip dvojarbolnog jedrenjaka

205. armizon - usidren

206. tarokat – izrugivati se

8. Garci kupuju śardele

8.1. I Garci śu kupovoli u Komiźu ślone śardele, a

bili śu śpecijaliśti źa poźnat kvalitod ślone ribe.

Imali śu śperune ol darva fino źaośtrene, duge

jedon metar pok bi ga tiśkal kroź źdrib ol barila ili

mojace (115) do śomega lna (210) pok bi ga na nuś

vonjol.38

Tako śe je źnalo kako je riba, je

iźguvernona, je malo śoli, ol kojega je mroka (18)

pośoljena, je ol maźa ili avrila. A uźalo je bit i

marcone ribe. Moź (212), aguśt i kriśnjok (13).

8.2. Ślono riba kojo je ujota ol avrila (213) do

kriśnjoka (13) bila bi śe ucinila i olma prodola, a

riba ol śetembra do otubra nikal śe ne moźe ucinit

(217), uvik śu friśkace. Tako je Gark źnol śvaku

śtivu ol barila kako je i źnol koji je njeźin defet, je

ćapala uljen, śtrakicon, rongavinun, je ośtala na

śuho, beź śalamure, je iśkalfona, ucinjena, je

roncova, je pricinjena, je paho kako parśut i kako

iźgledo.

9. Baraka

9.1. Kal bi bacvori źalnivali barile ślonih śardel,

bili bi donili iśprid barake konja i lna (210),

obruce, śvilaca (122), maraś źa obruce (233)

źadentovat, śarbuna da njin obruci źapiru kal

nabiju. Druźina bi ciśtila ulje i graśicu (244) u

baraku (22), donapunjali ili vadili iź barila koji je

bil pripun koju śtivu (219) vonka i iśpirali u

śalamuru (223) neka śe tu śjo kako śunce. A bilo je

i kavecih koje śe je inkapelovalo. Bilo bi śe

voltalo dereverśo baril i śtavilo unutra katrafunde

(167) iźbilo obruce (233) provuklo kurdelu i

207. kvalitod - kvaliteta

208. sperun – drveni bodeţ koji se ubadao kroz

otvor barila radi kontrole kvalitete slanih sardela

209. zdrib – ĉep i otvor za ĉep

210. lno - dno

211. izguvernon – odnjegovan, kontroliran

212. moz - maj

213. avril - travanj

214. uzat - obiĉavati

215. marcon – od mjeseca oţujka (marac)

216. otubar - oktobar

217. ucinit se – (o slanoj sardeli) sazreti

218. friskaca – slana sardela koja još nije sazrela

219. stiva – red sloţenih stvari

220. defet - defekt

221. strakic – defekt slane sardele izazvan

stresom ţive sardele ulovljene u masi koju

progone dupini

222. rongavina – ribljim uljem pokvaren okus

slane ribe

223. salamura – tekućina u kojoj stoji slana riba

224. iskalfon – kad slana riba ostane bez

salamure

225. ucinjen – dovršen proces sazrijevanja slane

ribe

226. roncov – slana riba kad smrdi po ulju

227. pricinjen – slana riba koja je previš

odstajala u barilu

228. pahat – ugodno mirisati

229. baraka – solionica ribe u prizemlju kuće

230. bacvor - baĉvar

231. zalnivat – zatvarati poklopcima pune barile

232. kunj – baĉvarska sprava za pravljenje duţica

233. obruc - obruĉ

234. maras – sjekirica, maĉeta za ribu

235. zadentovat – zaoštravati krajeve obruĉa radi

spanja

236. sarbun - pijesak

237. kavec – ostatak ĉega

238. inkapelovat - nadopunjavati

37

U Komiţu su do dolazili trabakuli iz Puglie prodavati poljoprivredne proizvode, povrće i voće, a kupovati

slane sardele. Komiţani su im se ĉesto rugali raznim dosjetkama i šaljivim stihovima. 38

Grci koji su dolazili kupovati slanu ribu u Komiţu bili bi testirali kvalitet tako da bi bodeţima od drva ubadali

baril slane ribe kroz otvor za ĉep na vehu tako da bi po mirisu znali raspoznati mjesto na kojem slana riba ima

defekt ili potvrditi da je riba kvalitetna.

20

donapunilo drugi baril.

9.2. Kal bi finilo (17) źalnivonje, onda bi śe oprola

baraka (229) i pila ol śalamure, iśkupila graśica

(173), ulje da śalamura (223) bude ciśta i ucinilo bi

śe file ol barilih prema pili (243) da bude lagje

nalivat barile śalamurun (223), da ne ośtane na

śuho. Śtive barilih śu bile po tri, a digod i cetiri

jedon povar drugega tako da śe je moglo u śvakega

śtavit kroź źdrib (209) śalamura (223). Uvik śe je

źelilo da barili ćapaju śtriź ol śoli jer bi tako veće

piźali. Śvako kuća bliźu mora je imala baraku (229)

i śvak je źelil imat ca veće ślone ribe, jer tad śu

fabrike većinun kupovole śardele źa frigot i

śkatulovat. Njima je olgovorala źivo śardela

źornjo, a vecernju je ribor moral śolit. Na

Palagruźu, Bruśniku, Śvecu, Biśovu, śve śe je śolilo

i nośilo u komiśke barake (229).

239. voltat - okrenuti

240. dereverso - naopako

241. kurdela – traka

242. zalnivonje – zatvaranje poklopcem punog

barila

243. pila ol salamure – bazen u baraki za

salamuru

244. cist - ĉist

245. fila – red ĉega

246. stiva (barilih) – red bunih barila

247. striz – kristalizirana sol na drvu

248. frigot – prţiti u ulju

249. skatulovat – stavljati ribu u kutije

250. zornjo sardela – sardela ulovljena u zoru

10. Bilo je śvega 10.1. Ovega lita bilo je truda, śtrakica (80), śparine,

kaldure (183), kaliga, poteźonjo, raśteźonjo,

śtraśinonjo, remenovonjo, iśvodjonjo,

beśtimonjo, petegulonjo, lagonjo. Di śi ujol uvik

śi dereverśo (240) govoril. Pok je bilo ogovoronjo,

pjuvonjo, źamiconjo rogih, kletvih, molitvih,

blagoślivjonjo, proklinjonjo, ovo ti ga, buźdo,

uliźice, guźico, rufijonu, maśka ol dvo komina.

10.2. A bilo je lavuraturih (93), mucnikih (94), ali i

laźarunih, pjacarunih, kopravendih, aśuśurih,

kantadurih, kalafotih, marangunih, śartih,

velerih, veślarih, bacvorih (230). Bilo je kuhonjo,

pronjo, ciśtjenjo śvakega gada i śporkice (270) pol

poniśtru, bilo je buh, uśenok, cimok, gaśtaponih,

miśih, macagarbunih, komorih, dima,

kontreśtonjo, lajonjo na śve śtrone, pjuvonjo i

lipega kantonjo, diljenjo, prodovonjo, kupovonjo,

raźminivonjo, raźbivonjo, dviźonjo i kalovonjo,

tucenjo, iśvodjonjo.

11. Ćapa śe lavura! 11.1. Polvarźi pol lumbul, intajoj, inkapeloj,

odriśi, veźi. Ca śi to źauźlol. Źagropalo je,

iśkurilo je. Śve śi iźmiśol, źavil śi mriźe. Olvij,

ferma. Jeben ti tega, mriźe śi polvargal (279). Śal

ćeś govno ujot (348). Mriźe će povit pok će ih bit

inkatura olvit. Vajo udugo iźlongat da iźgubi

251. kalig – magla

252. strasinonje – mahnitanje

253. remenovonje – iscrpljivanje

254. isvodjonje – svaĊanje

255. bestimonje – psovanje

256. petegulonje – brbljanje

257. zamiconje rogih – gesta ruganja nekome

pokazivanjem rogova (ispruţen kaţiprst i mali

prst

258. buzdo - glupan

259. rufijon – svodnik

260. maska ol dvo komina – dvoliĉnjak

261. lazarun - ljenĉina

262. pjacarun – nadglednik trţnice

263. kopravenda - prodavaĉica

264. asusur – općinski sluţbenik

265. kantadur – pjevaĉ

266. kalafot – brodograditelj

267. marangun – stolar

268. sarta – krojaĉica

269. veler – jedrar

270. sporkica – prljavština

271. ponistra – prozor

272. cimak – stjenica

273. gastapon - ţohar

274. macagarbun - rovac

275. komor – komarac

276. kontrestonje – polemiziranje

277. kantonje - pjevanje

278. kalovonje – skidanje, spuštanje

279. polvarć – umetnuti, podmetnuti

280. lumbul – jedna od niti kojom je upleteno uţe

281. intajat – spojiti, povezati,

282. inkapelat – nadopuniti staviti odozgor

283. zagropat – zapeti, sprijeĉiti klizanje ĉega

284. iskurit – doći do kraja u kretanju ĉega

285. fermat - zaustaviti

21

verinu, ośtija, povilo je kako libon.39

11.2. Pok vajo źalnivat (231), źapacat (60),

reparat, źapaśot u źopaś, na kurilo. A źoc niśi

polveźol śinjol kalumi. Inśaketoj kalume na

barilce. Puj dobavi jeśku, ali mora bit friśko jer

jeśka peśka. Ca śi dronjol, ca niśi cul da je cilu

nuć garmilo.

286. povit mrize – uviti mreţe (tako da ne love)

287. inkatura – teškoća, komplikacija

288. izlongat - izduţiti

289. verina – umotaj koji onemogućuje

razmatanje niti ili uţeta

290. libon – debeli konop kojim se opasuje mošt

prilikom prešanja groţĊa

291. reparat – nadopuniti ribom slegnutu

292. zapasot – zapasati mreţom ribu

293. zopas – zapas mreţom

294. kurilo – mjesto gdje riba prolazi u jatu

295. polvezat - podvezati

296. sinjol – plutaĉa koja oznaĉuje mjesto urona

ribolovnog alata

297. kaluma – uţe koje povezuje plutaĉu sa

utegom na kraju ribolovnog alata na dnu mora

298. insaketat – višak kalume se namota u saket i

podveţe da kaluma ne padne po dnu

299. barilac – mali zatvoreni baril koji sluţi kao

plutaĉa za mreţe ili parangale

300. jeska – mamac za ribolov

301. peskat – loviti

302. dronjat – spavati dubokim snom

303. garmit - grmjeti

12. Tuko provat na gavune

12.1. Tuko provat napravit dvi pośte (499) na

gavune. Doj iź śterala (100) gavunore. Iśkupi jih

na pluśćo, śtavi kavicol na bondu da śe ne źavije

moźak. Odaberi śponu i pero neka ti je vonka da

moreś veźat kavicol (306) i śtavi bokun molega

maźora. Ćapoj (10) i navarźi śponu na kroj i tako

dreto primoj neka bude malo śake. Gledoj

iśtropat kroj. Śal pocekoj da mriźe źaśedu.

12.2. Śal kal śu vaźele40

, doj pobuk i udri neka ti

pobuk (320) muti, a ne tuci po śkorupu (189). Udri

pobukon (320) u kvartir (196) neka riba iźlećo

vonka neka boje ceto, a ne da śomo naśloni i rendi

ol mriźe. Ferma (285) brud! Ćapa (10) kavicol!

Leva mriźe! Odaberi kavicol! Źa Iśukarśta, ca śu

źabilile. Tira olovo neka ti ne iśpadaju. A ca śe

more kal śu mole. Ca ne vidiś kako prolećodu kroź

oko. Meći na śtoge mriźu neka je lagje iśtribit (12)

304. gavunora – mreţa za lov gavuna

305. plusćo – platno za prenošenje manjih mreţa

306. kavicol – kraj mreţe, parangala, tunje

307. bonda - strana

308. mozak – vertikalno uţe na krajevima mreţe

koje spaja donji (olovnji) i gornji (plutni) rub

mreţe i na taj naĉin uĉvršćuje mreţu po vertikali

309. odabrat – pripremiti nekoliko metara uţeta ili

mreţe da ne bi zapelo pri bacanju u more

310. spona – konopĉić kojim se jedan dio (budel)

višedjelne mreţe (sardelore) spaja za drugi

311. bokun – nešto malo, neznatno

312. mazor – sidreni kamen za ribolovne alate

313. navarć – nametnuti konop, omĉu oko ĉega

314. dreto - pravo

315. primat – veslati prvim veslom od krme

(veslo ol prime)

316. saka – zvonasto udubljenje na sredini mreţe

potegaĉe (trate) radi zadrţavanja ribljeg jata

317. istropat kroj – dokopati se obale

318. zasest – mreţa je zasjela, potonula

319. vazest – mrize vazmu – mreţa se u moru

prostrla

320. pobuk – sprava za tjeranje ribe u mreţu

321. cetat – zaglaviti se u oko mreţe

322. rendit – vratiti se

323. zabilit – zabijeliti – riba zabijeli kad se

ulovljena okrene trbuhom prema površini

324. tirat - potezati

325. olovo – donji rub mreţe s nizom utega

326. kaseta – drveni sanduk za drţanje ribe u

brodu

327. ofrolat – (o ribi) omekšati, izgubiti svjeţinu

39

Povilo je kako libon – uvila se mreţa tako da sliĉi na debeli konop (libon) 40

...kal su vazele – kad su mreţe dosegle predviĊenu dubinu

22

na veće ruk. Ala (329), vajo kaśetu da iśtribimo

dokle ne ofrolaju. Buta u dvi-tri neka je tanje pok

će riba bit źivjo.

13. Parangol 13.1. Ala, naśi, vajo puć śtavit parangol. Venja

vamo parangol (330) da ga nadijemo. Śardele

śicite napul. Vajo pritiśnut majśtru da śe ne

imbrojo jer ku bi je po noći netol. Jeśte gotovi?

Ala (366) ca śte duri. Ti namotoj śride na gavitele i

źavancoj malo kalume (297) da moreś veźat. Doj

śridu da śtavimo. Ovode je milura. Śal śmo na

kośu. Tumba u more. Nemuj dat forte jer će ti śe

tumbat (340) u duboko. Ovode je kośa (339) kojo

toliko iśporźije vonka. Tuko ucinit veliki vol malo

daje da propade iźa kośe (339). Avertij (43) koji je

kurent. Doj maźor (312) ovode pol kroj neka boje

źaśede (318) jer ćemo iźvaliźat i źvonśke źodive

da biśmo ujoli i koju bilu ribu. Śal śe raźveźite

priko boka. Iśpeśtoj tu gavunih pok źabrumoj.

Śtavi iśpol śebe tunju jer će na ovi brum śiguro

iźliźnut kojo riba. Doj ovamo tu bokun (311)

vecere da śe źaloźimo, a ti namotoj arganel (148) i

veźi koloc. Veźi cimu (4) ol arganela (148) źa

friźetu kal budeś kolacol da ne iźgubiś koloc

(357). Dojte ovamo ganac i śpurtel i manavelu

ako bude kojo marina da njuj glovu iśpeśton (351)

da ne bi koga źagriźla. Ala (329), iśvarźite te cime

(4) i śtavite śve na miśto neka je alavija.

13.2. Ala (366), ca mi je źategla niko riba. Dojte

veśelo ganac (360). Nemuj njuj dat forte (341) da ti

ne iśkido. Filoji njuj atento. Vidi koko je. Ca more

iśkri. Ala (329), śal je źagancoj i śkośon (138) śa

njun u botu. Avertij (43) da ne raźbijeś ganac (360)

kal upreś iźmeju kompih da ti iśpade. Ali kako će

ti iśpaśt kal niśi iźlimol na udice źube. A nojboje da

ti śe iźvarźe. Toti je śigura da neće uteć. Ala (329),

naśi, buta (328) veśla u more. Vidite je śu von

alavija (365) ormona jerbo je duśal ohlep ol

kraja. Śiguro će refinat dulnju vrime. Vajo gledot

aźvelto (41) iśtegnit parangol (330). Doj na śkaf

328. butat - staviti

329. ala – uzvik poticanja

330. parangol – ribolovni alat – nit s mnogo

udica

331. nadit – nadjenuti mamac na udicu

332. majstra – glavna nit parangala

333. imbrojat se – zamrsiti se

334. netat – razmrsiti

335. dur – spor, polagan

336. gavitel – priruĉni sinjal kojim se oznaĉava

predmet uronjen u more

337. zavancat – ostaviti više od nuţno potrbnog

338. milura - pliĉak

339. kosa – podmorski greben

340. tumbat - baciti

341. forte – nategnuti do kraja

342. isporzivat – stršiti

343. vol – obilazak u luku

344. kurent – morska struja

345. izvalizat – prilikom bacanja mreţa ili

parangala slijediti reljef obale

346. zvonski - vanjski

347. zodiv – kamenito uzdignuće na pješĉanom

dnu

348. ujot - uloviti

349. razvezat se – vezati brod s kraja na kraj

uvalice

350. buk - uvalica

351. ispeston – zgnjeĉiti

352. zabrumat – baciti u more kašastu masu

hrane da bi se privikla riba

353. tunja – kalem s najlonskom niti i udicama za

ribolov

354. brum – kašasta hrana za mamljenje ribe

355. izliznut – izmigoljiti se, izaći gmiţući

356. zalozit se – poĉeti jesti

357. koloc – ţeljezna alka za oslobaĊanje

zakaĉenog parangala

358. frizeta – proveza rebara barke

359. kolacat – ţeljeznom alkom oslobaĊati zapeti

parangal

360. ganac – kuka kojom se zakaĉi ulovljena riba

361. spurtel – sak na drvenom dršku za

prebacivanje ribe iz mreţe u brod

362. manavela – drvena batina za ubijanje ribe

363. marina – riba murina

364. isvarć - svrgnuti

365. alavija – dobro, u redu, sasvim

366. ala – uzvik iznenaĊenja, veselja

367. veselo - brzo

368. iskidot – pocijepati, puknuti

369. filovat – popuštati ulovljenoj ribi da ne

pukne najlonsku nit i postupno je privlaĉiti

370. atento – paţljivo, pomnjivo

371. koki - koliki

372. zagancat – zakaĉiti kukom

373. iskrit – fosforescirati; riba iskri fosfornim

iskrama u mraku dubine

374. bota – unutrašnjost broda

23

(44) levanduru neka dviźemo. Ala (329), tako

dreto. Śija no me. Fermojte (285) brud. Niko mi

riba śtruco. Atento (370) śtojte. Otvori mi malo da

vidin pridośe. A ti ćapa śpurtel (361). Jeśon ti rekal

da je śkarpina. Nemuj njun iźvadit ventrom vonka

jer śve śe miri. Tumboj je na bondu (307) da śe ne

ubodeś jer ni pol provu katrama źa na ranu. Śal mi

olvornite jer gre ćapat. Agvanta (21), neće da

poleti. Provat ćemo śtavit koloc (357), ali mi śtruco

(384) riba. Śal će je koloc (357) obrit. Ala (329), ti

napuni i tumba (340) koloc (357). Je ti udril u lno

(210)? Iśa (157) dvo-tri paśa i mola. Ala (329), iśoj

(157) ga. Voga na kurent (344) da iśplije. Vidi ca je

tunja (353) obilila obo źodiv (347) da je jedva duśla

gore na jedon lumbul (280). U malo da ni pukla.

Vidi ca śu tu tabinju muśice iźmuźle da śu ośtale

śomo kośti. Źaveźi (154) k njemu jer mi opet

śćipje, a ti pridośe źo nje pok ćemo provat olvornit

ol kośe (339) da bi non poletil parangol (330).

Gledoj ca śu śe ucinili tartajuni ol majśtre (332).

Ku će vi parangol (330) śutra revoltat. Nemuj

kidot pićke. Vajat će udice populat.

375. komp – razmak izmeĊu rebara broda

376. izlimat – izbrusiti

377. izvarć se – skinuti se, otkaĉiti se

378. ormon – postavljen, opremljen

379. ohlep – udar vala o obalu ili udar od obale

odbijenog vala

380. refinat – (o vjetru) ponoviti prethodni smjer

puhanja

381. dulnju vrime – vjetrovi koji pušu od sjevera

do zapada

382. levandura – drvena posuda za parangal

383. sijat – veslati unatrag

384. strucot – (o ribi) tući o udicu prilikom

ribolova

385. otvorit – otvoriti pogled, skrenuti brod u

stranu da bi se vidjleo što je sa strane broda

386. ventrom – utroba

387. ćapat – zapeti, zakaĉiti

388. olvornit – skrenuti brod

389. obrit (ribu) – riba će se zbog zapreke skinuti

sa udice; riba skine mamac a da se ne ulovi

390. napunit – zategnuti uţe ili mreţu

391. pas – duljina raspona ruku

392. molat - pustiti

393. voga - veslaj

394. musica – morski nametnik

395. zavest k njemu – prilikom dizanja mreţa

veslalo se leĊima prema provi i to trastan k njemu

a katina zo nje

396. sćipat – zapinjati, zapirati

397. zavest zo nje, v. 395.

398. tartajun – zavijena nit parangala

399. revoltat – preokrenuti parangal iz posude

radi sreĊivanja – ponovnog namještanja udica

400. pićak – piok parangala

401. populat – poulat udice – nadomjestiti

otrgnute udice parangala

13.3. Ala (329), kal je śve u brodu, śal nojpri

iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da

śe ku ne pribije ili popuźne. Uvik kmiceś da

niśmo ujoli, a vidi pol karmu koliki je śtug ribe.

Doj ferol da ga uźeźen. Cekoj da iśtaren (402) tub i

omanen mu paver (61) neka śe boje vidi ako paśo

koji vapor da noś ne raźbije na śrid mora jer biśmo

śvi poginuli.

13.4. Ala (329), ti uvik niśto cavarjoś ne alavija

(365) da ti śe vlośi najeźe ol śtroha. Ala (329), naśi,

frankojte puntu i malo źaveśte (154) na vitar pok

ćemo puć u vitar jer je vitar abovento (163) Tako

ćemo na vrime duć na peśkariju. Ovu bilu ribu,

ove pagare, źubace, kontere i śkarpine prodat ćemo

najelno jer śe tu ne iśploti prodovat na peśkariju

(514).

402. istart – obrisati

403. pajul – dio podnice broda

404. straca – krpa

405. slizotina – sluz

406. karvetina – krv

407. pribit se – udariti se

408. popuznut se – pokliznuti se -

409. kmicat – kmeĉati

410. stug – stog

411. omanit (paver) – oĉistiti (fitilj)

412. cavarjat - ĉavrljati

413. frankat – osloboditi, napraviti prostora,

zaobići

414. peskarija - ribarnica

415. punta - rt

416. najelno (prodat) – prodati na veliko

417. leva – ustani

418. bonaca – mirno more

24

13.5. Leva śe, naśi, pala je bonaca, pocela śu jidra

iśtreśivat ili bandiraju. Tuko majinat i butat (328)

jacom źa bondu (307). Dobro uvij telu (85) ol jidra

neka manje vitri jer će śal pocet iśpol kraja (508)

terinat, a ca budemo bliźje, iźmećat će dobro Vala.

Ala (329), iźbijte pojace da von ne śmeto pol noge.

Vajo źaveśt iśpol śebe da von brud iźlećo. A ti na

katinu (36) śpeśije źatici (39). Śal śmo śe ćapali

kraja. Ne voź (37) ovode bliźu kraja. Largoj ol

Manjareme jer śu veśla śkupa.41

Vi dvojica ol

karme uredite tu ribu. Ugore dobro omanite ol

śliźotin. Iśperite u more, jer śvit puno tu gledo na

peśkariju (414) kal iźvadiś na plocu. Ako ti je

śporka riba ni vendite.

14. Peśkarija

14.1. Doj ovamo da mirin. Vidi da śvit ceko. Doj

mi tega cornega ugora. Ovi je śiguro ujot na miluru

(338). Propju iźgledo ol rape. Ala (329), ne budi

śpicjer. Vidi da ti balonca pado nośe. Doj mi miru

i da ti plotin. Vidi kojo je danaś navalica na ribu da

ne mogu duć kraju ol galame, tiśkonjo, vikonjo.

Śtanite u red ako ćete dobit. Ala (329), iśici tu

marinu (363) na tak. Nojpri je raśploti (158).

Avertij (43) da njun ne probijeś źuc jer onda je

moreś hitit. Pośtane gorka da je ne moreś okuśit.

Jeśi donil maraś (234) i śikiricu da napravin pece.

Ala, (366) ove pece ol pancete ca će śkvarit na

źeravu kal ih nadijeś (331) na roźonj. Pogledoj koju

batariju źub imo kako pila. A źnoś da śu njun źubi

otruvni kako u źmaje.

14.2. Ala (329), kal śi prodol, ploti peśkariju (414).

Raźdilimo ribu ol dila42

i vajo dil olnit doma famiji

źa jiśt. Vajo armiźat brud i puć doma pocinut jer

dośta je lavura (35) źa danaś. Nareśal mi je karvovi

źuj ol voźenjo (79), a tebi śe je napravila tvardina.

Iśtukal śon śve kolince. A ca niśi źa njin voźil (37).

Vajo źnat na maretu (40) źaticot (39).

15. Vajo puć na jaglice

15.1. Śutradon je bila bonaca (418) kolma. Vajo

puć na jaglice. Vajo ukarcat jaglicoru i źvat joś

druźine jer śe źa na jaglice hoće ośmorica. Dvo u

borku i u levutu śeśtorica. Vaźmite śa śobon

śpiźu, kruha, cagod źa śe napit. Ako ni bevonde,

baren malo ślova. Kal śe miśec utopi onda ćemo

419. bandirat - lepršati

420. majinat – spustiti jedro

421. jacom - jedrilje

422. vitrit - hvatati vjetar

423. terinat – puhati s kopna

424. izmećat – izmeće vala – puše iz uvale prema

puĉini

425. pojaca – slamnjaĉa

426. zavest ispol sebe – veslati dublje i s

pritiskom na vesla kad su u pljosnatom poloţaju

pod morem radi podizanja broda

427. speso – uĉestalo, s manjim razmacima

428. largat - udaljiti

429. Manjarema – brdo koje zatvara sa

sjeverozapada Komišku valu

430. omanit ol slizotin – obrisati sluz

431. vendita - prodaja

432. propju - baš

433. spicjer – apotekar

434. balonca – vaga

435. navalica – guţva pri kupovini

436. tak – panj za rezanje ribe

437. zuc – zuĉ

438. peca (ribe) – šnita (ribe)

439. panceta – komad mesa od trbušne šupljine

440. skvarit – cvrĉati na ţaru

441. batarija zub – ziz zubi

442. armizat - usidriti

443. kolinac - koljeno prsta

444. kolma – mirno more bez vjetra

445. jaglicora – mreţa za iglice (jaglice)

446. borka – pomoćna barka u ribolovu tratom

447. levut – leut, brod koji nosi mreţu potegaĉu

448. spiza - hrana

449. bevonda – vino razblaţeno vodom

41

Uz obalu brda Manjarema na sjeverozapadnoj strani Komiške vale nalazi se podvodni greben gdje su ribari,

vozeći uz sam kraj, ĉesto znali slomiti veslo. 42

Riba ol dila – svaki ĉlan posade imao je jednak dio ribe za jelo koji je nosio kući svojoj obitelji

25

napravit jedon jir okolo śkoja. Ala (329), aźvelto

(41) vajo pribrat jaglicoru (445), ali dobro

avertijte (43) na gośe da ti ni kojo palica ili co

fundifera. Pogledoj dobro śaku (316) da ni co

śporkice (270). Avertij (43) na paźuhe da ne iśteźe

a gvadanja je novo. Prominil śon je ovega mroka

(18) pok śon je omośtil (8) u korku i pomocil u

more neka boje źaśkuri da jaglica ne śpavento i ne

fundo śe. Odaberi (302) uźu u primu (52) i cimu

(4) veźi źa palac ol śride (51). Dojte uźu i

barkerima neka odaberu (302) uźu i veźu źa palac

(462) ol prime (52). Vajo kruto avertit (464)

kurent (344) da noś ne privari jer biśmo prilipili na

kośu ol Babe. Ala (329), atento (370) śtojte hoće

kojo jaglica laśnut. Ala (366) ca śu źabilile, źa

veliku jidro robe. Śiguro jih gone gofi. Gledoj kako

iś njima źogaju. Neka ih, kośtat će one na pośtu

(5). Ono ih vidi ca biźigaju po śkorupu (189), śal

će pocet laśkot. Atento (370), naśi, vajo ih źapaśot

(292).

15.2. Buta (328) kolo u more. Nemujte klapot i

veślima more iźmećat. Ala (329), primoj (315).

Ośtale śu unutra. Voga (393) na borku (446). Udri

ti na primu (51) śa uźun (461) jer napiru na kola

(471). Ala (329), borka (446), primoj (315). Holte k

non na levut (447) i doj tu bocu (474) neka je

iśkocimo. Raźormoj veślo na katinu (36) i śridu

(51) po ih śtavi daprova na bondu (307) ol prime

(52) neka ti je bonda (307) ol śride libera źa lavur

(35) kolo mriźe. Ala (329), naśi, tira (324) pomalo

(45). Kolo (471) je u brud. Ovode śu duśle dvi-tri u

ćoru mohu i ovamo je pocela kojo hodit. Ala

(329), naśi u borku (446) agvanta (21) malo boje da

śe napuśe śaka (316), a ti pobukon (320) muti na

śvu aśpu (147) duboko neka śe naślone i polete u

śaku (316). Agvanta (21) borka (446) i agvanta śal

dobro olova (325). Gvadanja (456) je gore. Ovo

dvi-tri jeźine. Dobota śon ga okrojil. Buta (328)

olovo (325) pol noge i pomalo (45) navijite.

15.3. Iśtreśiji ribu. Ne kidoj mriźu na kjune ol

jaglic. Vajo na debelu navit (573) i raśirite ribu niź

brud da je moremo lagje priśikovat i tumbat (340)

u brud. Vidi kal niśi donil śpurtel (361) kako gre

ślabo lavur (35). Tuko joś priśić, dvo puta priśić,

450. slov – voda s malo octa (umjesto vina)

451. jir - krug

452. pribrat mrizu – srediti mreţu za ponovno

bacanje

453. gose – dio strukture mreţe potegaĉe

454. fundifer - ţica

455. pazuha – dio strukture mtreţe potegaĉe

456. gvadanja – dio sake mreţe potegaĉe s

debljim koncem gdje se sabije ulovljena riba radi

presipanja u brod

457. korka – borova kora i tekućina od te kore za

mašćenje mreţa (trata)

458. zaskurit - potamnjeti

459. spaventat – plašiti se

460. fundat se – otići dublje

461. uza – uţe dugo sto metara kojim se poteţe

mreţa trata prema obali

462. palac - zapornik za veslo na boku broda u

obliku palca

463. barker – drug u druţini trate koji ima

zaduţenje u pomoćnom brodu – borki

464. kruto avertit – jako paziti

465. prilipit na kosu – doći preblizu grebena

466. roba - veliĉina: jidro robe prostor površine

jedra

467. zogat – igrati

468. kostat – pristati, statu uz, doći na

469. bizigat – kretati se cik-cak u moru

470. lasnut – (o ribi) baciti se po površini mora,

bljesnuti tijelom

471. kolo – kraj mreţe trata za koji se veţe uţe

kojim se mreţa poteţe prema obali

472. klapot – tući, kucati, bubati

473. napirot – natiskivati se

474. boca – konop kojim se brod veţe za obalu u

nepristupaĉnim uvalama radi izvlaĉenja mreţe na

brod i mogućnost da se po boci brod pomiĉe

lijevo - desno

475. razormot – raspremiti ribolovne alate i brod

na kraju ribolovnog perioda

476. daprova – ispred prove

477. liber - slobodan

478. ćor - rijedak

479. moha – mreţni materijal

480. jezina – morski jeţ

481. dobota – zamalo

482. okrojit – nešto loše napraviti

483. navivat – pritezati, skupljati mreţu iz mora

na brod

484. debelu – deblji mreţni teg na dijelu gdje se

sabire ulovljena riba

485. prisikovat – odvajati ribu na manje koliĉine

u mreţi prilikom prebacivanja u brod

486. perikulat – izlagati se opasnosti

487. gvolo – jednako, ravnomjerno

26

boje nego perikulat i iźgubit ribu. Ćapa (10) gvolo

da ti ne śtriźe i buta (328) u primu (52), a vi u

borku (446) potegnite noś u bonacu (418) pol

puntin pok buta (328) śtinu iśpol śebe i dujdite

ovamo pomoć ovu ribu iśtivat i mriźu pribrat (452).

Alavija (357) voroj na śkaf (44) olovo (325) da ne

bi polśiklo u mećonju. Śaku (316) buta (328) na

śomu kuvertelu. Moci kaśete (326) u more neka śe

riba ne źalipije jer ako je kaśeta (326) śuha, dulnjo

śe riba śva oguli i ne vajo źa venditu (431). Lipo tu

śtivojte udugo i olma polijte moren. Nemujte

śparanjat more jerbo je more muhta.. Iźgledo da je

kojo jaglica pocela bit butargona. Tira (324) borku

(446) śoto da ukarcomo na voś ovu ribu neka

ovamo ne śmeto. Ala (329), źivje tu neka

napravimo joś jelnu pośtu u śutun.

15.4. Ono je śunce iśmocilo nogu. Ala (329), naśi,

źaveśte (154) malo boje dokle je valjeno źraka. Śal

je nojboje, ali źapaśot (292) ćemo aśorte, tu hoće

reć aloćo, beź vidit ribu, pok će bit ca bude. Voda

je iź tarmuntone (75). Vajo źapaśot (292) dereverśo

(240). Avertij (43) da ti puto ne ide priko olova

(325), a borka (446) neka śe otare niź śomu

Gatulu. Volta (239) levut (447) neka je alavija

(365). Doj bocu (474) i tira (324). Kurent (344) je

iśpol kraja. Napravili śmo rapumoru. Tako ti je

kal ne pogodiś kurent (344) pok volta (239)

napuko i ne umjeś niśta. A ca moreś, tu śe źivima

dogodjo da ne ulove niti źa popurit. Ca ne vidiś da

śe je śaka (316) procidila, da ni niśta. Tira (324)

noś pol kroj. Vidi ca ośtro govori. Pari kuda će te

poźdrit kal mu ni iślo źa rukun. Kuda śmo mu mi

krivi ca ni ujol kako parvu pośtu. Śtavite veśla u

more, vajo śe raźveźat (349) iź bonde (307) u

bondu priko boka (350).

15.5. Barkeri (463) će iśkupit malo dor i śume da

śe ogrijemo i napecemo jaglic. Vidi da śmo śvi

mokri i umurni ol mora. Morete njin pomoć ubrat

śuhih dor neka śe dobro ogrijemo. Noś dvojica

ćemo omanit i pośolit ribu. Ala (329), potegni

levut (447) śvićoru (22) da śe ne pribije (407). Vidi

da je śvićor ośtaril. Venja vamo te fulmine, buta

(328) śume i darva na ugnjiśće i prikriźi da noś

śtine ne ubiju. Larga (428) da te ne ośmudi jer

488. puntin – rt, duguljasta izboĉina u reljefu

obale

489. stina – sidreni kamen

490. istivat – sloţiti u red

491. vorat – kruţno slagati uţe

492. polsić – kad donji dio mreţe s olovom

prijeĊe preko gornjeg gdje je pluto

493. mećonje – stavljanje, bacanje (mreţe)

494. kuvertela – završna trenica na pramĉanoj i

krmenoj palubi barke

495. stivat – sloţiti u red

496. sparanjat – štedjeti

497. butargon – koji ima ikru

498. soto – ispod

499. posta – napravit postu - jednokratno baciti u

more ribolovni alat radi ribolova

500. sunce ismoci nogu – sunce na zapadu

501. valjen – dnevni

502. asorte – zapasot asorte – zapasati mreţom

nasumce

503. aloćo - nasumce

504. voda – morska struja

505. puto – pluto; gornji rub mreţe s plutima

506. otart se – proći tik do

507. Gatula – obala i podmorski brak zapadnoj

obali otoka Biševa

508. ispol kraja – iz pravca obale

509. rapumora - napravit rapumoru – napraviti

veliku grešku (rupu u moru)

510. napuko – naopako

511. popurit – tek malo poprţiti ili ispeći

512. procidit se – procijediti se

513. pozdrit - proţdrijeti

514. darva, G dor - drva

515. suma – granje za potpalu

516. umuran – umoran

517. omanit ribu – otkloniti mrtva ljuske s ribe

provlaĉenjem ribe kroz šaku

518. venja - daj

519. fulmini – ţigice

520. ugnjisće – ognjište

27

śuma (515) laśne i plaśne kako śiromaśko

śuperbija43

. Raśtorcite tu źeravu neka śvak imo

miśta źa peć i ogrijot śe. Vajo śal iźiśt po dvo-tri

metra jaglic44

i dobro źalit neka moremo noćaś

voźit (37). Ca śte dobro pośolili. Ku će noś noćaś

napit pośli. Carknut ćemo ol źeje noćaś.

15.6. A cujeś moli, namiśti ti ferol na śiguro da ti śe

ne iźvorne i raźbije tub jer biś mogal pośli śtavit

roge u oci45

i śvi bi śe pribili (407) źa duć do broda.

Iśkupite śve śtvori i buta (328) u brodu. Kal śmo śe

olmorili, nagrijoli, napekli i najili i ośuśili, śal vajo

portit. Ti moli, dorźi barbitu neka śe śtariji

ukarcaju da ku ne pade na śike jer bi śe raźbili kako

butiljun u śtu kuśih pok ku bi ga iśkupil. Bil biś do

śmarti nepotenat.

16. Girarica 16.1. Śutra ćemo ukarcat giraricu. Vajo je protreśt,

dobro viźitat da je niśu miśi co iśtrigli iako śon je

śvu bil paśol i viźitol (532) ol kraja do kraja.

Nikoliko olovnic śon nabil, potukal olovo neka ne

śćipje (396) jer već ni gore śtvori nego kal trata

śćipje (396). Iśkocila noś je Novo pośta. Vajo

ukarcat giraricu (531). Veźi koloce na gośe i

gvadanju i u pul bonde (307) dobro iśtiśni iś

biźulinon (149) da ti śe ne mice jer tu darźi da ne

povije (286). Kal śte uźe (461) pribroli (452),

veźite na kulnju barilac ol baruźe iśto tako na oda

dvi i na oda cetiri. Vajo je utopit niź śomi źvonśki

(338) źomet. Kal otvoriś (385) iźa glove ol mula

plocu ol fabrike Pol Guśpu, onda buta (328) i

primoj (315). Voga (393) na Kalun jer je voda

(504) iź Kośarice. Voda iź Śćećo ni lovka. Ala

(329), aźvelto (41) neka brud ne gruho jer će

iśpucot pakol i iźletit śtupa (124) iśpol paniźelih

pok će brud puśćat vodu. Tira (317) śe vonka pol

uźu (461) i pogledoj capapiju jer je iźletila iź aśte,

a karina ti śe mice pok niśi śigur źa ćapat (10) śe

źo nju kal iśkociś u brud iźa marete (40).

521. osmudit – oprljiti

522. lasnut - bljesnuti plamenom

523. plasnut – buknuti

524. superbija – gordost

525. rastorkat - raštrkati

526. portit – otputovati

527. barbita – uţe kojim se brod vezuje na

sidrištu

528. butiljun – staklenka od 2-5 litara

529. kus – komad

530. nepotenat – nemoćan, invalid

531. girarica – mreţa trata za lov gira

532. vizitat – prekontrolirati

533. olovnica – olovni omot oko uţeta na donjem

rubu mreţe

534. trata – mreţa potegaĉa

535. iskocit (koga) – dopasti koga ţdrijebom

536. Novo Posta – ribarska pozicija u komiškoj

vali

537. koloc za gose i gvadanju – ţeljezna alka

koja se vezuje na dijelobve donjeg rub trate

538. kulnjo – prvo uţe (uza) od njih nekoliko,

dugih po 100 m, koje se veţe za kraj trate radi

povlaĉenja prema obali

539. barilac ol baruze – zatvoreni mali baril koji

kao plutaĉa drţi uţe, kojim se s jednog kraja trata

poteţe uţetom prema obali, da ne potone i ne

zapne za kamenje na dnu

540. oda dvi – drugo uţe (uza) po redu od kraja

trate prilikom potezanja na obalu

541. oda cetiri - ĉetvrto uţe (uza) po redu od

kraja trate prilikom potezanja na obalu

542. zomet – mjesto gdje se riba paše mreţom

543. glova ol mula – kraj luĉkog mula

544. Pol Guspu – ţalo ispred crkve Gospa

Gusarica u Komiţi

545. Kalun – lokalitet u komiškoj vali blizu plaţe

Kamenice

546. Kosarica – ţalo ispred crkve Gospa

Gusarica u komiţi

547. Sćeće – nekad vinorodni predjel uz juţnu

obalu Komiške vale

548. lovak – koji je dobar za lov

549. gruhot – tresti, drmati

550. pakol – paklina

551. panizel – prvi madir od kobilice koji je na

pramĉanom i krmenom dijelu tordiran radi

sljubljivanja s karocem – ovalnim spojem kobilice

i statve

552. capapija – drveni montabilni nogostup na

provi leuta

553. asta – pramĉana ili krmena statva

43

Suma lasne plasne kako siromasko superbija – poslovica koja kaţe da siromah ţeli impresionirati drugoga

sjajem ali samo na trenutak kao što i suho granje daje sjajnu vatru ali samo na trenutak jer potom ugasne, a onaj

tko je bogat ne mora dokazivati svoje bogatstvo jer je ono vidljivo trajno 44

Izist dvo-tri metra jaglic – druţina bi naruĉivala drugu od trastana koji je pekao ribu za cijelu druţinu po

nekoliko metara iglica budući da su one tanke, a duge. 45

Stavit roge u oci – kaţe se nekome kao upozorenje da ne ugasi svijeću, jer je nije uvijek bilo lako upaliti

28

16.2. Ala (329), źamośi njin kroken neka gredu

napri. Avertij (43) da ti ne źaraśko priko śike jer

puno śćigo. Bit će na cudo da śe ukarcomo kal

idemo pol nju. Ala (329), bliźu jedon drugega i u

brud jedon źa drugin. Agvanta (21) śe karine (554)

da ne obletiś na kordur. Doj olma boce (474) na

monkule ol prove i karme. Ku je danaś ol gvadanje

(456), neka śtane do bonde (307). Ovodi je kojo

śamaruśa incetala u śomi śardun. Aśti boga, ca śi

ih naśtivol u kompu (375). Tu śu one parve źa na

roźonj i źadimit cilu śtrodu ol pahonjo śomo da

kojuj truhluj46

śe co ne dogodi ako śe źaźeli. Ala

(329), ti na provu tumba (340) koju śtinu u kurtu

neka riba gre u śaku (316).

16.3. A śal gvadanjemo! Tira (324) na deśtre neka

śaka (316) iśplije. Ca ne vidiś da śu pinile47

i dvigle

śaku (316). Navijte tu po źanotu i alavija (365)

veźite źa friźetu (358). Doj vamo śpurtel (361)

neka tu priśpemo. Tumba (340) tu gvadanje (456) i

śake (316) u more neka śe iśpere ol friśkina (107).

Ala, ca trepeću, ca śu źive. Bit će bliźu polovicu

śamaruś (561), a drugu śu bokunjace. Priberite

(452) i buta (328) u kaśetu (326), a tu ligonj u

baril. Tu śtarnośti buta (328) u bujul, a hanharuśt

u kaśetu (326). Purić tumba (340) u more. Uźa oda

dvi ni alavija (365). Jedon lumbul (280) je pukal.

Ucin permomenta margaritu. Vidi ti da joś ni

naucil veźat margaritu. Ala (329), ti tu napravi,

jerbo un je parteni drug! – A źoc mi ne pokoźete

pok da i jo cagod źnon? Amu niśon tako śempijon

pok da neću naucit. Nikur śe ni naucan rodil.

16.4. Ala (329), Ivane, kal bude vrime, jo ću te

naucit uźal oriśac koji nateźe śortiju, vultu

śkurentu i alavija (365) parangolśki uźal dupli i

unjuli, kako śe uźuntoje kunce (132), kako śe

karpi, muśki uźal da śe ne odriśi, ośmice źa udice,

duplu gaśu kal covik pade u more źa ga iśpośit,

554. karina – montabilni nastavak statve radi

uglavljivanja falaka na provi i krmi

555. zamohat - zamahnuti

556. krok – pas ispleten od konopa kojim se ribar

zakaĉi za uţe koji poteţe tratu na obalu

557. zaraskat – (o sidru) popustiti, zaorati po dnu

558. sćigat – zapljuskivati obalu

559. kordur – obalni pojas koji plaĉe more

560. monkul – stupić na pramĉanom i krmenom

boku broda za vezivanje uţeta prilikom siderenja

broda

561. samarusa – veća gira

562. incetat – zaglaviti se u oko mreţe

563. sardun – rub mreţe ispleten od debelog

konca

564. nastivat - naslagati

565. rozonj - raţanj

566. stroda - ulica

567. pahonje - mirisanje

568. truhlo – ona koja je u drugom stanju

569. kurta – prostor unutar kruga mreţe kojom je

opasana riba

570. gvadanjemo – komanda za grabljenje ribe

zbijene mreţe gvadanje

571. destra – uţe kojim se drţi brod usidren ili

privezan na obalu kad se na brod poteţe mreţa

572. pinit – (o ribi) puštati mjehuriće zraka

573. navit – stisnuti mreţu da riba ostane zbijena

u saki

574. prisipot – prebacivati ribu spurtelom iz sake

u brod

575. bokunjaca – sitne ribice: girice, bukvine

566. starnust – skupni naziv za razne vrste ribe

od kamena (bijela riba)

577. bujul – drveni kablić na brodu

578. hanharust – raznovrsna riblja sitneţ

579. purić – morska trava (posidonia)

580. uza oda dvi - drugo po redu uţe (100 m

dugo) kojim se poteţe mreţa potegaĉa (trata) na

obalu

581. permomenta – odmah, smjesta

582. margarita – uzao kojim se skraćuje duljina

konopa najĉešće za to da bi se sprijeĉilo pucanje

na oštećenom mjestu

583. parteni drug – onaj ĉlan druţine koji je

nespretan, koji nije viĉan ribarskom zanatu

584. amu – ĉestica za isticanje suprotnog stava

585. sempijon - lud

586. naucan – nauĉen, sa znanjem

587. orisac – uzao za vezivanje sartija

588. sortija – sartija, pripona jarbola

589. vulta skurento – vrzni uzao klizni

590. parangolski uzal – uzao za spajanje uţeta ili

nit jednostrukim, dvostrukim ili trostruki

46

Za ţenu u drugom stanju (koja je truhla) smatra se da joj treba ispuniti ţelju ako se zaţeli neke hrane jer da bi

u protivnom mogao ostati kakav znak na tijelu novoroĊenĉeta. 47

Riba pušta mjehuriće zraka i po tome se zna da je riba prisutna u dubini i kad nije na vidiku. Kaţe se da riba

pini.

29

dupli uźal źa rucicu ol bujula (577), pekju źa

śogulu, kako śe armije vorśe ol jaśtoguv, kako śe

baruźa pjumbo, alalonga, inkurto, udugo i

nakrolko, pekja (598), botun, kaoderac, kako

polvarć (279) pol lumbul (280), kośica ol śtorih

konopih, kako napravit pajet i mośtac ol prove.48

A

tega je joś puno pok ću ti drugi put provjat kal

buden dobre voje, a ne śal kal śon pośpon i lacan i

jedva śe darźin na noge.

16.5. Ala, ca śmo jih źagargurili. Bit će barź dvo

kvintola. Je i poboje ol dvo kvintola, ali racunon ca

je iślo u śantine (110) da ono ni śve naśe.49

Ala

(329), śal śe vajo źaloźit (356) źa drugu pośtu

(499). A ti gucoś kvośke bubojke kuda śi riba

balina. Kal śmo cinili drugu pośtu, oni iź Śtore

pośte non je obril źomet tako da śmo dobota (481)

iśli priko źometa (542). Malo śe je tilo da niśmo

duśli na ramboj (89). Iśto śmo njin iślomili veślo ol

parića. Bilo je śovonjo, pritjenjo, śvodjonjo i

beśtimonjo (255). Treślo śe je more i nebo. Iźośli

śu vonka mortvi i źivi. Ovu śon ti źaśinjol dobro da

ću ti je okrojit (482) i pametit ću je do greba, a na

kraju źoc? - źa paner bukvinih i donźulih.

16.6. I ćapa (10) po rukovicu ili śtogcić bukvinih

źa źamutit vodu. Śutradon śmo opet bili kako

krelo i guźica kal śe je raśprovjalo Pol Boźonića

ku je kriv a ku je pravedan. Śomo śu opet tili ucinit

śkondal iź bonde (307) da bi duślo do barufe i

novega koronjo, ali naś śvićor (22) ni njin dol

guśta da noś źavade, a i źene śvićorove śu bile

pocele cavarjat (412) pok śu śe dobota (481)

śmetina uźegla, a bila bi śmetina takala da niśu

muśki źapritili.50

namatanjem sa svake strane i provlaĉenjem

591. unjuli - jednostruk

592. uzuntovat – nadovezati, nadodati

593. karpit – krpati (mreţe)

594. muski uzal – jednostavan uzao za vezivanje

dva kraja uţeta – švrsto drţi za razliku od sliĉnog

ţenskog uzla

595. osmica – uzao za vezivanje udice

596. gasa - omĉa

597. dupli uzal – dvostruki uzao

598. pekja - petlja

599. sogula – kraće tanje uţe za privezivanje

predmeta na brodu

600. armivat – formirati ribolovni alat ili

opremati ribolovne alate i brod

601. donzula – sitna riba (Coris giofredi)

602. rukovica - šaka

603. stogcić – mali stog

604. zamutit vodu – napraviti siromašni brodet s

malo ribe, a puno juhe

605. krelo i guzica – bit kako krilo i guzica – u

prijateljskom odnosu

606. Pol Bozonića – sastajalište ribara na predjelu

Brig iznad uvale Lucica

607. barufa – skandal, svaĊa

608. gust - uţitak

609. smetina uzeć - posvaĊati

610. takat - upaliti

17. Moća na carnjule! 17.1. Moća na carnjule vidit kal je mlikotina. Bit

će śiguro iśplivoli ako kurent (344) nabije paśu na

kroj. Ala (329), śtavi śtinu (489) pok ćemo vidit

hoće non kurent (344) ćapat (10). Alavija (365)

vajo iśtendit pok ćeś nojboje źnat koko nośi, je

brije niźa śkuj ili nabije na kroj51

. Avertij (43) kako

611. moća – ajmo

612. carnjul – sitna riba crnej

613. mlikotina – posve mirno more

614. pasa - plankton

615. istendit – pustiti mreţe u more

48

Pripovjedaĉ nabraja vrste upletaka: pjumbadura baruze, alalonga, ikurto, udugo i nakrolko, pjumbadura za

pekju, pjumbadura botun i kavoderac, kosica. Svi su termini protumaĉeni u rjeĉniku na kraju teksta. 49

Riba koja je na dnu barke išla ispod podnice (pajola) neće sva vrijediti te će se dio baciti. 50

Ţene ribara znale su se svaĊati meĊusobno povodom sukoba svojih muţeva, ali te su svaĊe bile prolazne i

sastavnio dio folklora. Slikovit izraz za svaĊu bio je smetina uzeć – upaliti smetlište. 51

Znat će se da li morska struja ide niz obalu ili nabija na obalu.

30

iśtendijeś (59) jer iźgledo da naganje na barilac52

(299). Jeśi ga dobro apikol jer lipo poteźe. Baś je

lipo iślo puto (505) śoto (498). Prolij malo

śalamure (223) neka boje iśplije pok će śe boje

naślonit. Kuda je krepon kal śe napuni paśe (614).

Ni co već cekot. Vidi da kurent (344) forcoje. Tira

(324) na deśtru (571)! Olovnju gore! Ala (329), śal

agvanta (21) da ga olovo (325) polśice (492). Mola

puto (505)! Vidi da je u śaku (316) dobro źacornil.

Vidi ga ca śe voje po mriźima. Ala (329), kal śmo

navili (573), śal ćapoj (10) pune ruke. Vidi da je

kurent (344) iśforcol, da śe źaviju remulini, a vidi

da iźa puntina (488) toci kako rika.

17.2. Na Don śvetega Ivana do pulne carnjul (612)

je dobar, a populne ne vridi. Jo ću iśto iśpeć

dvodeśet raceśjokuv velih pok ćeś vidit kako

śkvare (440) i źaźute jer je u njih butorga. Ol

molih ću napravit brujet i butat (328) śośenice pok

ćeś vidit guśta (608) u brujetu. I popit dvi bevonde

(449). Ni ribe ol maśe cilu śetemonu pok ćemo

carnjule (612) permometa (581) prodat.

18. Kulaf 18.1. Gledoj onu rapu ca śmo je śaśili deśtrocat

pok iśpleti neka bude oko iś okon. Kal śu ovako

śtabilo, śiguro vrimena potegla, tuko (6) puć u

kulaf. Vajo puć daleko di śi śigur napravit dobru

kalodu. Vajo śve veceraś oparćat (145) i śtavit u

brodu. Vajo povojat barilce (299) jer śu śiguro

rośuśni. Vajo na barilce (299) napravit trejongule

ili kriźe, nabit obruce (233), vidit je co paśoju. Kal

ciniś trejongule (637) neka budu śve tri cime (4)

gvole da śe boje olvije da ne bi privili, źa śvaku

śigurecu. Vajo namotat śride, a kavicole (306)

netat (334), butat napuśe i śtavit u kaśetu (326) da

je śve oparćono. Jeśku (300) ćemo vaźeśt olma kal

dotegnu pok ćeś vidit kojo je diferenca źa ujot

(348) ribu kal iź śardele kor cidi, a repen trepeće.

Kako onda gucaju bokune. Kal je friśko jeśka

(300), bokune (645) ne otukuju, nego gucaju

nadijene bokune (645). Riba pośempijo i poguco

bokun (645) kuda pijavica i ne utece lako, nego

njun je pośli inkatura (287) iźvadit udicu. Vajo

dobota (481) śvakuj tarbuh plotit. Vitar non je in

favur (86). Nośtuj ti śić jeśku (300) neka nadijemo

(331). Śici veće ukośo neka bokun (310) iźgledo

veći da boje udicu pokrije. Uvik gledoj da ti vorh ol

616. naganjot - navirati

617. apikat – postaviti plutaĉu vertikalno bez

puno viška sidrenog uţeta (kalume)

618. lipo – priliĉno, dobro

619. naslonit se – riba se nasloni na mreţu -

ulazi u oka mreţe

620. forcovat – pojaĉavati intenzitet

621. olovnjo – donji rub mreţe s olovnim utezima

622. isforcat - pojaĉati

623. remulin – vir u moru izazvan morskom

strujom

624. racesjok – veliki carnjul – riba crnej

625. butorga – ikra, mlaĊ

626. brujet - brodet

627. sosenica - bosiljak

628. riba ol mase – plava riba

629. setemona - tjedan

630. rapa – rupa (na mreţi)

631. destrocat – skinuti privremenu zakrpu

mreţe radi upletanja dijela koji nedostaje

632. potegnit – vrime potegne – meteorološko

vrijeme potraje duţe

633. kulaf - puĉina

634. kaloda – jednokratni uron ribolovnog alata

radi ribolova

635. povojat – povojat barilce – valjati barilce u

moru da prime vlagu kako ne bi propuštali

tekućinu jer sluţe kao plutaĉe u ribolovu

636. rosusan – rosusan barilac - rasušen, koji

pušta vodu

637. trejongul – trostruki vez barilca koji u

ribolovu sluţi kao plutaĉa

638. pasovat – teći, propuštati vodu (o drvenim

sudovima)

639. gvol – jednak

640. privit se – previše se uviti

641. sigureca – sigurnost

642. napuse – izdvojiti posebno

643. dotegnit – istegnuti mreţu iz mora

644. diferenca - razlika

645. bokun – komad, komad ribe kao mamac

646. otukovat – riba otukuje – kljuca mamac

647. nadijen – nadijen bokun – komad ribe

nadjenut na udicu kao mamac ili na raţanj

648. posempijat – poludjeti

649. pogucat – progutati

650. plotit – sjeći noţem uzduţ riblje tijelo

651. nostuj - poţuri

52

More navire na fiksnu plutaĉu po ĉemu se vidi da je jaka morska struja i kojega je smjera.

31

udice ośtane vonka da śe raźina pri źadije jer ona

je puno furbaśto (91) riba pok obrije (380) ili

iźmumo bokun (645) ili iźdrigo vonka udicu.

Napravi hlod da śunce ne iśpari jeśku (300) na

udice.

18.2. Vajo śal vaźeśt morke. Jelna ti je Śijabod u

Muśtaćin, a drugo Kamik u Bumbul. Buta pomalo

(45). Avertij (43) da ti udica ne źadije . Vidi koliko

śmo lorgo (662) ol kraja da śe Komiźa jedva

proźiro. Oparćoj (145) śridu (51) i źavancoj (337)

jedon paś (391) arganela (148). Polvarźi (279) joś

dvo puta (505). Ku śiguro veźe, joś śigurije odriśi.

Avertij (43) dobro je śe barilac (299) okriće jer ako

do pul vulte (589), onda će parangol (330) ośtat

invento pok neće ribot.53

Tu je dobro źa murluce.

Muci kanjolo, ti śi źa śluśot, a ne źa źapovidat.

Vidi ti njega karmejana ca śe je raźveljol kal ga je

rośa umila. Kuda je iźmuźeni jaśtog. Ala (329),

vajo ta jidra majinat. Vidi da ga iśtreśije. Vej mi je

dodijolo ca noś hmuto. Hitit ćemo iź śebe i criva i

bronca. Ormoj dvo veśla. Śal je kavicol (306) u

more. Doj tu śidorce pok ćemo ośtat na ovi kavicol

(306) jer bi mogal i kalig (246). Jeśon ti rekal da śi

oflacil i da ćeś śe narigot. Śal krepa tote kal śi til

duć iś non u kulaf (633) źa veliki intrig. Śtavi mu

mokru śtracu (404) na celo pok će mu śve paśat kal

źahnjo. Vidi ga ca śe muci, śvi je iśal na maće. A i

lijuna bi ovu mortvu more raśkompenśalo, a da

neće mlodega konśkrita gole brode, beź barkih.

18.3. Kal imomo fogun u brud, da je bilo iśkuhot

brujet (626) ol raźine (652). Kal je tako, tira śoto.

E, pośtolo je jelnu uru olkal śmo butali kavicol

(306) parangola (330). Bit će śe kogod źakocol.

Doj meni da dviźen. Ti śi ślabe śriće. Kako je cut,

niśto śtruco (384). Ala ca ćemo guśtat friśki brujet

(626) ol raźine (652). Ala, ca śe je obiśila. U nju je

śiguro pet kilih. Puna je botunih. Ala (329), ne

ćakuloj, doj vamo ti maraś (234) neka njuj ośicen

rep i kurceje i oderen je na priśke, a vi naloźite

ogonj i buta (328) pofrigu neka śtruji da bokun

(310) kapula źaźuti. Buta ribu i kvaśine, ali

abundonto neka śe cuje u brujetu jer raźina (652)

voli da je malo juto. Kvaśina je iśtiśne, a joś kal je

pomedorih. A ti moli, ca viriś iśpol bijca, śiguro ti

je źapahol brujet (626). Ala (329), dvini (105) śe i

652. razina – raţa

653. zadit se – zakaĉiti se

654. izmumot – isisati, išĉućati: izmumot bokun –

riba ne grize nego sisa mamac a da se ne ulovi

655. isparit – opeći, isušiti

656. morka – orijentir na kopnu radi orijentacije

na moru

657. Sijabod – toponim, brdo na na otoku Svecu

658. Mustaćin – toponim na otoku Svecu

659. Kamik – otoĉić uz juţnu obalu otoka Sveca

660. Bumbul – toponim, brdo na otoku Svecu

661. zadit – zakaĉiti

662. lorgo - daleko

663. invento – podignut od dna mora, izmeĊu dna

i površine

664. ribot – loviti ribu

665. murluc – mol, oslić

666. kanjola – uvredljiv naziv za osobu koja nije

iskusna, spretna

667. karmejon – koji je krmeljiv, onaj koji dugo

spava

668. razveljat se – razbuditi se

669. hmutot – valjati (brod)

670. bronca - škrge

671. ormot – staviti opremu u funkciju

672. sidorce – malo sidro

673. oflacit – klonuti fiziĉki

674. narigot se – ispovraćati se

675. intrig – poteškoća, komplikacija

676. pasat – proći će (morska bolest)

677. zahnjat – na tren zaspati

678. maća – mrlja, pjega

679. lijun - lav

680. raskompensat – uzdrmati, rasklimati

681. konskrit - regrut

682. fogun – brodsko ognjište

683. tira soto – ajmo na posao, poteţimo

parangal

684. postot – postajati, priliĉno stajati

685. gustat - uţivati

686. botun – koštano ispupĉenja na leĊima raţe

687. ćakulat – brbljati

688. kurcej – pored repa raţe s jedne i druge

strane su dva ispupĉenja veliĉine prsta

689. priska – isjeĉak koţe

690. pofriga – zaprška

691. strujit – prţiti se lagano na ulju

692. abundonto - obilno

693. cut se – osjetiti okus

694. jut – kiseo, okus kvasine

695. istisnut – stisnuti, ne dati da se raspadne

696. pomedora – rajĉica

697. zapahat – zamirisati (ugodno)

53

Na plutaĉi (barilcu) namotano je tanko uţe (kaluma) kojim se spušta sidreni kamen za kraj mreţe ili parangala

na dno. Ako se sluĉajno to uţe pri okretanju barilca i odmotavanju kalume zaplete (dat pul vulte) tada sidreni

uteg neće stići do dna i dignut će niz udica od dna te one neće loviti landovinu već jedino mole, jer landovina

(psi maĉke raţe) je samo na dnu.

32

protegni śe pok ćeś śe iś non źaloźit (356). Ala,

lipega obida naśri kulfa (633), ciśte arije i lipe

bonace (418). Ovako uvik pade bonaca (418) kal je

ujutro burin, a populne će śtavit majiśtrola. Źatu

vajo olma puć dviźot. Ala (329), dośta ćakulonjo.

Doj po jelnu bevondu (449) i tira śoto (681)! Dobro

je oteśkalo, śiguro śe je obiśilo veće raźin (652).

Ala (329), deźdiji tu i śtivoji uśrid broda. Olma

pocmi ol śome bonde (307) gori glovima. Neka ti

ne puźi (134), tumba (340) je śkośon, pok ćeś vidit

kako śe jelna źa drugu lipe. E, vidi ti kako śu śtori

govorili: Friśko jeśka (300) – śmart ribe.54

18.4. A ca ti je tu teśko? Tu je śiguro volina. Doj

majśtru (332) meni da ti je maknen ol lna (210).

Vidi kako njun vajo dudot dokle śe ne olcipi. Ne

boj śe, dodijot će njuj.55

Pari da śe je makla ol lna

(210). Śal je naśa. Śomo uvik atento (370) da ti śe

ne abrivo niźbardo. Śtovjite udice na bondu (307)

ol levandure (382) da ne bi koga źakocala.56

Vajo

na viśtu olma oparćat (145) ganac (360). Ala (329),

źakocoj je źa glovu da nimo furce. Ćapa (10)

śtracu (404) i umotoj ruke da ih ne ruvinoś i śa

njun u śridu (51). Jeśi vidil ca je pogucala (649)

murluca (665). A źnoś da ti neće tako gardośija

ćapat (10) na bokune (645). Vidi da śu po njuj

pijavice koliko je śtara. Ala (329), vajo dricat brud.

18.5. Bilo je śvake ribe ol kulfa (633): raźin (652)

volinih (705), paśih kośćenjokih, gluhocih,

kokotih, delbonih, rombih, murluc (665), paśaric,

maśkih, paukih, śvake morśke gracije.

19. Ribot źimi na jaśtoge

19.1. Źa puć na jaśtoge na śkoje, tukalo (6) je

nojpri noć dobru i joku druźinu, one koji śu forconi

698. arija – zrak

799. burin – lagana bura

700. ćakulonje – brbljanje, ćaskanje

701. oteskat – postati teškim

702. dezdivat – skidati ribu s udice

703. stivovat – slagati, redati

704. skos – trzaj

705. volina – pas volonja

706. dudot – potezati i puštati polagano nit

parangala na kojemu je na udici velika riba na

dnu kako bi se postupno odcijepila od dna i

krenula prema površini

707. abrivat se – ubrzati naglo kretanje

708. zakocat - zakaĉiti

709. vista – vid, vidno polje

710. furca - snaga

711. ruvinat – ruinirati, ozlijediti

712. gardosija – golema (riba)

713. dricat – ispraviti, namjestiti

714. kosćenjok – vrsta morskog psa

715. gluhoc – vrsta manjeg morskog psa bez

repne bodlje

716. kokot – riba kokot

717. pasarica – riba pasara, rod plosnatica

718. maska – morska maĉka

719. pauk – riba pauk

720. gracija – morsko gracija – morske delicije

721. skuj – puĉinski otok

722. forcon – jak, snaţan

723. makulon – koji ima manu, koji je oštećen,

54

Svjeţ mamac – smrt ribe – bolje se lovi mamcem od svjeţe ribe. 55

Ulovili su velikog morskog psa volonju i parangalom ga je teško odvojiti od dna jer za biti teţak i preko

stotinu kg. Iskusan ribar pruzima od mlaĊega majstru (glavnu nit parangala) i uĉestalo povlaĉi i pušta (dudo) da

bi se time iritiran pas otcijepio od dna, a tada postupno uz veliki napor ribara koji ga vuĉe, pas kreće prema

površini. 56

Pas je krenuo prema površini, ali nikad se ne zna kad moţe krenuti natrag u dubinu, a tada ribar mora pustiti

majstru parangala jer bi pukla kad bi je vezao, a ako ne bi nekoliko desetaka metara s udicama bilo spremno da

poleti u more mogla bi se dogoditi nesreća da ribara zakaĉi udica i da ga potegne u more.

33

da njin niśta ne śkodi, a da ni makulon, da je źdrov

kako śtina ol Bruśnika – kal je tumboś (340) da ol

nje iśkre lete. A nevoja je bila veliko. Vajalo śe je

na butigu unaprid duźit u targuvca da ti do śpiźu

(448) da moreś puć ribot (664). Bil bi ti targovac

dol buletin, a ti biś mu rekal ca ti okurije i tako biś

bil ucinil proviśtu faźula, maniśtre, rutama,

śupjotih, tajadelih, śpagetih, śpuźićih, laźanjih,

fjoketih, paśtariźih, legumih, balinih, penetih,

papra, muke źa baśkot i dvi-tri bine friśkega

kruha, deśetak litor ulja, voź konśerve, dvo kila

riźih, da koga ćapo proliv, diźenterija, griźa, teśko

kletva – śida podriśćuśa. I tu ti je bila hrona źa

covika koji je po cili don dorźol veśla u ruke, tiśkol

brud uź maretu (40), voźil (37) na kulpe mora, na

śpalmeje, naveźonjo, poteźonjo, olveźivonjo,

kidonjo, ośtovjonjo i opet naprovjonjo. I kal bi śe

bilo śve oparćalo (145), vorśe uplelo, śtavilo śćope,

źadentalo kolaciće, vorśnjoke uplelo, iź buśka

lenjom donilo, korku (457) ubrolo, iśtuklo,

omośtilo (8) konope, ukarcalo brum (354) i glove

ślonih śardel, vrime cekolo, źene iśpekle kruh,

baśkotale baśkot, iźmendale promine, oparćale

(145) robu i śtavile u śaketu i donile na barbitu.

Źa śve tu śu śe tile barenko tri śetemone (629) pok

da śe puśti barbita (527), da śe buśiś iś źenun, pok

da źena kalo mahramu iź glove i rece: „Adijo

naśi, dobar von put i lipu vrime i dobra śrića i

cuvojte źivote ol nevrimena.“

bolestan, invalidan

724. nevoja - siromaštvo

725. butiga - dućan

726. buletin - raĉun

727. okurivat – trebati, bit od potrebe

728. provista – nabavka hrane

729. fazul - grah

730. manistra – tjestenina

731. rutom – tjestenina od okrajaka preostalih

prilikom rezanja pravilnih komada pljosnatog

tijesta za tjesteninu

732. supjoti – šuplja tjestenina

733. tajadele – pljosnata tjestenina u klupku

734. spuzići – tjestenina u obliku puţića

735. lazanje – domaća široka pljosnata tjestenina

koja se dobijala sušenjem tijesta

736. fjoketi – vrsta tjestenine u obliku mašne

(fjoka)

737. pastarizi – tjestenina u obliku riţe

738. legumi - sjeme leguminoza

739. baline – tjestenina u obliku saĉme

740. penete – šuplja, koso rezana tjestenina

741. muka - brašno

742. baskot - dvopek

743. bina – štruca kruha

744. voz – okrugla limenka neke konzerve

745. konserva – koncentrat rajĉice

746. griza - proljev

747. sida – krvavi proljev

748. podrisćusa - prolijev

749. spalmej – dimna kresta valova izazvana

udarima vjetra

750. navezonje – veslanje protiv struje i valova

da bi se brod odrţao na mjestu

751. sćop – štap, motka za napinjanje vrše

napravljene od mreţnog tega

752. zadentat – zaoštriti kraj drvenog obruĉa

barila radi spajanja sa drugim zaoštrenim krajem

753. kolacić – mali drveni obruĉ koji se upletao u

mreţu vrše na jednom i drugom kraju da bi sluţio

kao ulaz u vršu za ribe i rakove.

754. vorsnjok – ţiĉani ulaz u vršu koji

onemogućava povrat plijena iz vrše

755. busak - šuma

756. lenjom – drvena graĊa

757. brum – kaša od ribe za mamljenje ribe u

ribolovu

758. baskotat – prepeći kruh, napraviti dvopek

759. izmendat - zakrpati

760. promina - odjeća za presvlaĉenje

761. roba - odjeća

762. saket – manja platnena vreća

763. barbita – uţe kojim se vezuje barka za kraj;

puć na barbitu – ići do broda

764. busit se – poljubiti se

765. kalat - skinuti

766. mahrama - marama

19.2. I tako śe je ribolo (664) śicanj, velu, marac,

avril (213) i moź (212). Kal bi pol doź (185) na

śkoju (721), onda bi śe bil umil ol gripule i

767. sicanj – sijeĉanj

768. vela - veljaĉa

769. marac - oţujak

34

śalaca.57

Bil bi propju (432) covik źacadil ol dima,

a iźgledol je ol dvodeśet godiść kuda śtori cijadin

ol pedeśet godiść. A rukovi na jaketu śu bili ol

śalaca (771) kako rakateź pok bi ti bili ruvinali

(711) ruke, a na ruke źuji ol arganelih (148). Ruke

iśpucone, iśfriźone ol źice ol vorśnjokih (754),

barkojih ol jaśtoga. Uvik śe je kuhola luśija (170) i

banjalo ruke u nju. Ujutro, kal bi śe dvigal, digod

niśi mogal piśtulu otvorit, a kal opereś ruke u

luśiju, ruke ti śe molaju (329). Tu je bila kaźna

boźjo. A jilo śe je u śpilu Mancinovicu i śpolo na

pojace (425) ol ślame. Niśi ni po noći imol mira jer

śu te buhe śćipale. Jedino te je veśelilo kal bi ujol

dobru ribu, źubaca, pagara, śkarpinu, marinu (363),

deźuju ili kal bi koji jaśtog krepol, onda śe je

brujetalo, peklo do mile voje, a śvaki don śe je

kuhol faźul i maniśtra tako da śe ni patilo śa ićen.

A bilo je i konterih, śalop od rucjoka i śvake

dobre ribe. Śomo je uvik bila ośkudica vode jer śe

je malo hodilo u Komiźu. Jedino kal bi śe iśkupilo

jaśtoge iź jaśtoźere i impakalo źa puć prodat i

ucinit novu proviśtu (728). Tal bi vaźeli dvo barila

vode źa pit.

19.3. Kal bi jaśtog duśal na śkaf (44), ćapol (10) bi

ga parvi śvićor i iźvadil iź mriźe, a drug ol prime bi

ga śtavil u kofu, u śuhu trovu da śe ne bi raźbil.

Dvojica śu bila na veślih, na traśtan i na katinu

(36). Jedon je na karmenemu śkafu (44) dviźol

kucinore (202), a śvićor (22) je bil u purtelu na

karmu i vadil jaśtoge i ciśtil kucinore (202), a peti

je drug bil na śridu (51), pribirol i ciśtil mriźe i

injeśkovol. Tako je śvaki drug imol pune ruke

pośla.

19. 4. Nojteźje je bilo kal śi śe vroćol na źolo pośli

ribaśćine. Ako je bilo marete (40), ni śe bilo lako

navuć na źolo. A na Palagruźu nikal ni alavija

(365) bonaca (418), ośin pri juga. I śal ako je

marete (40), ako je furtuna (98) perikulo je da te ne

raźbije obo źolo. Onda bi druźina źaveźla (154) na

cetiri veśla śvun furcun (710) i pul kraja, a ovi koji

śu pri tebe duśli na źolo, oni bi agvantali (21) brud

pok bi olma navargli (313) parong i potegli brud

na kroj.

770. gripula – okorena prljavština na koţi

771. salac – kristalizirana sol od moĉenja

morskom vodom na tijelu ili odjeći

772. zacadit – zaĉaĊaviti, potamnjeti od dima

773. cijadin – ĉeljade

774. jaketa - sako

775. rakatez – strugaĉ u kuhinji

776. isfrizon - izgreben

777. barkoj – brk (ticalo) od jastoga

778. banjat - moĉiti

779. pistula – šlic, rasporak na hlaĉama

780. Mancinovica – špilja u uvalici Zaruska na

juţnoj obali otoka Sveca

781. dezuja - rakovica

782. brujetat – praviti dobre brodete

783. fazul i manistra – paštafaţol, grah sa

tjesteninom

784. konter – bijela riba kanter

785. solpa – riba salpa

786. rucjok – orćaš, mreţa kruţnog oblika koja

se poput lasa baca s ramena na jato ribe koja pase

u plićaku (cipli, salpe)

787. jastozera – bazen prirodan ili umjetan sa

svjeţom morskom vodom za ĉuvanje ulovljenih

jastoga

788. impakat - pakirati

789. kofa – korpa od pruća za drţanje ţivih

jastoga

790. trastan – banak na falkuši koji je nepomićan

a drţi jarbol; prostor veslaĉa ispred banka

791. purtela – otvor na krmenoj palubi u kojoj

stoji svićor

792. pribirat – prebirati, sreĊivati mreţe

793. injeskovat – stavljati mamac od komada ribe

u ribolovni alat

794. navuć se – izvući brod na obalu

795. perikulo - opasno

796. parong – sistem kolotura za izvlaĉenje broda

19.5. Jaśtog kal śe iśvuce u primaliće, finimenat

morca (769) gre pul kraja na pliće di je jacijo

797. isvuć se – ( o jastogu) presvući oklop

798. finimenat – kraj, završetak

57

Ribari na Brusniku nisu htjeli sagraditi cisternu da bi konkurencija bila ţešća i eliminirala one koji se nisu

htjeli izlagati riziku da na pustom otoku bez vode, koji je zimi znao zbog nevremena biti tjednima potpuno

nepristupaĉa brodovima, umru od ţeĊi. Zato je voda bila dragocjenost koja se koristila samo za preţivljavanje.

35

vegetacija i di jacije śunce paśe kako bi mu ca pri

oklop ojacol. Intereśantno je gledot u jaśtoźeru

(787) kal uloviś jaśtoga koji śe imo iśvuć, a poźnaje

ga śe olma kal ga ćapoś pol parśte, njemu śvi oklop

povar nug omekco. Onda ga śtaviś u jaśtoźeru i

pośli nikoliko don un śe iśvuce. Kal śe iśvucije

nojpri mu pukne iźmeju śkrinje i śije. Onda

napravi dvo-tri śkośa (704) śa śijun naprid i i oklop

ol śije śe odvoji. Onda śe malo olmori. Tad ponovo

śa golun śijun źaveźe (154) i noge pomalo (45)

iźvukuje jelnu źa drugun i oślobodjo ih śtorega

oklopa. Onda śe opet olmori da imo furce (710) źa

olbacit źolnji dil oklopa. I tako beź oklopa, mek i

neźaśtitjen ulaźi u rapu koju je pri iśvucivonjo

nośal, jerbo je, kal śe iśvuce, nikoliko don

neśpośoban obronit śe ako ga ribe napadu śve dokle

mu novi oklop ne ojaco.

19.6. Kal biś donil jaśtoge iź śkoja (721) u Komiźu

targuvcu, un bi olma iśkartol jaśtoge koji śu bili

makuloni (723) pok bi ih śtavil na bondu (307), a

źdrave je mećol u komiśku jaśtoźeru. Onda je

vajalo uredit brud, uredit orti, a dogodjalo śe je da

śe i koju veślo iślomi na temu moru po śkojima di

je vajalo voźit (37) śtrombo, po mareti (40) i

furtunolima (175). Prefin śu źa muga pametora

(78) u Komiźu bila cetiri veślora, cetiri radione di

śu śe cinila veśla i uvik śu imali pune ruke pośla

priko cile godine. A danaś ni veślorih ni veśol vej

ni.

20. Kal śe kunti cine 20.1. Kal bi finila (17) śtajun i duślo śe doma i

hronilo na miśto orti (806), ośuśilo, śtavilo na

śvoja miśta, puta (505), rejidure, putore, kunke,

barilce (299), pelune, balune, kalume (297),

arganele (148), tende, jidra, floke, burdiźe,

paronge (796), jacom, jorbul, oprolo brud, iśteglo

da śe ocidi, da ga śe more katramat i blakat, a i

koji taśel śtavit di je śundrono, źakalafatat

paniźele jer bi śtupa iźlećala kal bi hodili śa

kulpima na kroj pok śu brodi hreśtali karocima

obo źolo. Pośli vega śu śe cinili kunti, koliko je ku

ćapol.

799. pasot – sunce pase – sunce doseţe

800. omekcat - omekšati

801. skrinja – gornji dio oklopa jastoga

802. sija – rep jastoga

803. isvucivonje – presvlaĉenje jastoga

804. olma - odmah

805. iskartat – iskljuĉiti, odbaciti od ĉega

806. ort – ribolovni alat ukljuĉujući i brod

807. strombo – silovito, naglo, s punom snagom

808. prefin - ĉak

809. veslor – izraĊivaĉ vesala

810. stajun - sezona

811. rejidur – staklena lopta omotana mreţom

koja se vezuje za sidreno uţe plutaĉe ribolovnog

alata i stavlja ispod površine mora da bi drţala

uţe vertikalno i sprijeĉila ga da zakaĉi dno

812. putora - mreţom omotani komadi pluta

kako bi se dobila plutaĉa za ribolovne alate

813. kunka – mreţom omotane deblje ploĉe pluta

da bi se dobilo plutaĉu za ribolovne alate

814. pelun – motka za sušenje mreţa na obali

815. balun – staklena lopta omotana mreţom koja

se vezuje uz plutaĉe ribolovnih alata

816. tenda - cirada

817. flok – preĉka, trokutno pramĉano jedro

818. burdiz – uţe kojim se na sidrištu krma

vezuje za obalu da se sprijeĉi boĉno pomicanje

barke kada je jak boĉni vjetar

819. jacom - jedrilje

820. katramat – premazati katranom

821. blakat – premazati blakom (crni naftni

derivat za premazivanje brodova)

822. tasel - uloţak oplatnice na mjestu gdje je

potreban popravak

823. sundrono - probijeno

824. zakalafatat – uspuniti stupom (posebnom

vrstom suhe trave) sljubnice oplatnica (madira)

825. panizel - prvi madir od kobilice koji se penje

uz uz obluk (karoc) do aste (ravni dio statve) te

je stoga tordiran

826. stupa – posebna vrsta suhe trave za

šuperenje broda

827. kulap – udar vala

828. hrestat – ţestoko tući

829. karoc – luĉni dio statve kojom se ona spaja

s kobilicom na provi i krmi

830. vega - ovoga

831. konat – raĉun, obraĉun

36

20.2. A druźina je vaźimala ol gośpodora i unaprid,

źena bi vaźela na konat (831) tako da je malo ku

doma nośil pineź ol kunta (831), a govorilo śe je

ćapol ovoko, ćapol onoko, a kal śtajun (810) fini

(17) i konat śe ucini, ni bilo pineź śvakomu źa kupit

mudonte.

832. vazest - uzeti

833. pinezi - novac

834. ćapat – zaraditi

835. mudonte - gaće

21. Riborśke ćakule 21.1. Kal biś duśal doma, niśi źnol alavija (365)

hodit. Bil śi śramjiv pok biś śtol iź bonde (307) i

śluśol di śtariji pripovidaju. Toti śi cul śvega i

śvacega, obo lupeśćini, privari, podvali. Toti je bilo

iśpanconjo u tuje pośle, źaklinjonjo i proklinjonjo.

A nojveće śu śe judi śaśtajoli u konobe, na Miriću,

u portune, po śpjajima (83), a bilo je tega iśprid

crikve na balaturu, śvuda po kantunih śe je

raźgovoralo, petegulalo, proklinjolo, źomorilo,

pjuvalo, ohrekovalo, mećalo iśprid vrot varcine,

śtore metle.

21.2. Kal bi śe źenśke korale, źamicole bi roge

jelna druguj, dviźola fuśtone i kotule, pleśkale śe

po guźicima, kalovale gaće pok naparcile guźicu i

govorile jelna druguj: „Ovo ti śa njun śe koroj, ti śi

njuj por.“ A bilo je i dobrih śtvorih. Digod śu ti śe

vlośi jeźile kal bi śtori provjali cuda ca śu doźivili.

A śluśol śon i jo śtore koji śu provjali kako śu

brodima na jidra navigali do Amerike i vijoj śtoli

ucinit po godiśće don. Da bi mu źena bila ośtala

nośeća, a kal bi śe vrotil, nośal bi dite koju je

prohodilo.

21.3. A bilo je lipo śluśot kako śu śtori Komiźoni

navigali do Rudice i Piśkići na Gargano gajetima i

tamo prodovali ślonu ribu, śardele, lokorde, śkuśe,

ćurlice, papalinjoke, śnjure, bukve, śuhe murluce

(665) i raźine (652), kucine, voline (705), maśke

(718), prodovali źa fjurine ili baratali źa

ślanjutak, biź, faźul (729), leću, kapulu, luk,

kumpir i verduru. Śve tu nośili u Komiźu i

priprodovali. Kupovoli lopiźe, teće, fjaśke, źare,

pote, varce, potiće, pipe, źjice, perune, domijone,

varcine (847), kajine, śićice, butilje

836. sramjiv – stidljiv

837. toti - tu

838. ispanconje – baviti se tuĊim poslovima,

dirati se u koga

839. konoba – podrumska prostorija kuće

840. Mirić – sastajalište ribara u predjeli Molo

Bonda

841. portun – ulazni trijem kuće

842. balatura – ograĊen povišen prostor u crkvi

poput prostrane loţe

843. kantun – okretište ulice, ugao (kuće)

844. petegulat – brbljati, ogovarati

845. zomorit – ţamoriti, brbljati

846. ohrekovat – hrakati ispljuvak

847. varcina – noćna posuda

848. korat se – svaĊati se

849. zamicot roge – gesta pokazivanje rogova

(ispruţeni kaţiprst i mali prst)

850. fuston – dugaĉka suknja (do ĉlanaka)

851. kotula – tradicionalna suknja

852. pleskat se – pljeskati se

853. kalovat – skidati

854. naparcit – pokazati golu straţnjicu

855. vijoj – putovanje (naprijed – natrag)

856. ćurlica – mala skuša

857. papalinjok – papalina (sitna plava riba)

858. snjur – riba šarun

859. kucin – vrsta malog morskog psa

860. fjurin – forinta

861. baratat – razmijeniti robu za robu

862. slanjutak - slanutak

863. biz – grašak

864. kapula – crvani luk

865. verdura – povrće

866. lopiza – zemljana posuda za kuhanje hrane

867. teća - šerpa

868. fjasak – glinena posuda od desetak litara za

drţanje ulja

869. zara – ţara

870. pot – lonaczira

871. varc – vrĉ

872. potić – lonĉić

873. pipa – slavina

874. zjica – ţlica

875. perun – viljuška

876. domijona – stakleni i opleteni balon za

trekućine (vino, rakija)

877. kajin - lavor

878. sićic – sić

37

21.4. Bilo je i pripovidonjo kako śu naśi śtori hodili

kopat Konol ol Źveca. Kako śu śe na Jabuku

penjoli i broli garifule źa kortejonte. A ako bi jih

ćapalo (10) ślabu vrime, tukalo (6) je te garifule

tumbat (340) u more radi vilih ol Jabuke koje śtoje

na temu śkoju. I ucini ślabu vrime. Onda śe ne

govori ol śtroha ca śu ga u kośti ulivali provjonjen

obo bakotima, legotima, mortvima ca po noći

gredu, obo velikin kravojcima i źmajima, obo

śereni śa glovun lipe źenśke i velikin śiśima, a

repen ol ribe. Bilo je śvakih cudih vidjenih i

nevidjenih. Tu śe je pripovidalo uź komin i tiśkolo

glovnje neka boje gori, a bliźu śebe diźica (119)

vina, bevonda (449) i padvona kojo je pomogla da

śe i fjabe provju. Glovnje śu śe otukovale neka

boje iśkre, a u kantun pol plonu je gorila molo

śvićica na ulje iś paveren (61). Oto von, moji drogi,

i tu śe je źvol źivot.

22. Śkula źa ribora 22.1. Śpominjen śe kal bi gajeta bila jidrila u karmu

iś punin jidrima. Temun (82) je cinil trrrrrr ol

velike brive priko ośan mij. Bilo je momentih na

oni kulap (827) kal bi śe gajeta bila abrivala (707)

pok oni temun (82), ona jidra trrrrrr. To iśto kako

da ćeś obletit u ariju (698). Ako je veliki kulap

(827) iśprid prove, śtroh te je da ne afugoś brud, da

ga ne afugoś pol kulap iś jidrima. Bil biś molol

(392) śkote. Dogodjalo śe je da śu judi afugovali

brode. Duśal je nepratik, neiśkuśan, duśal je iś

punin jidrima na kulap (827), raźumiś, a oni kulap

je duśal iśpred prove, oni kulap cini uuuuuuuuu,

prolije śe raźumiś. Prolije śe i ova veliko briva

(891) uvuce brud pol kulap i napuni ga mora i

gotuv je.

22.2. To śe je dogodilo veće putih. Bil biś popuśtil

śkotu (893), raźumiś ti, onda bi jidra bila bandirala

(419) i tako biś bil duśal molun brivun (891) na

kulap. Onda bi jedon dil broda ośtol u ariju (698) i

onda bi bil pol doli - bummm. Olma śu pajuli (403)

iźlećali, a temun (82) je vajalo pritśnut da ne iźleti

maśkul iź femine (139) i da ne ośtaneś beź temuna

(82). Pajuli śu letili u ariju. Covik, ako je bil pol

provu, bil bi udril glovun u śkaf (44). To śu bile

orore, raźumiś ti. Pri na jidra! Pok na tarcalun,

pok jelnu ruku, pok drugu ruku tarcaluna i tri.

Pok śekonje, pok moli flok (817) na provu ol

burine. Pok tira (324) trocu, pok tira (324) flok,

pok volta (239) pok burdiźat (165), raźumiś ti.

879. Konol ol Zveca - Sueski kanal

880. Jabuka

881. gariful - karanfil

882. kortejonta – cura s kojom se mladić

zabavlja

883. bako – duh umrolog nekrštenog djeteta

884. legot – duh umrlog koji još neko vrijeme

poslije smrti javlja u kući neobiĉnim lupanjem i

drugim znacima prisutnosti

885. kravosac – zmija smuk

886. serena – morska sirena – ribolika djevojka

887. glovnja - glavnja - goruće drvo

888. padvona – najlošije vino koje bi se sredinom

studenoga pravilo od dropa, preostalih grozdova

od paljetkovanja i vode, kako bi dostajalo do

mladog vina poĉetkom prosinca

889. fjaba – bajka, izmišljena priĉa

890. plona – krovna kosina

891. briva - brzina

892. afugat – zabosti se provom u val i naliti brod

893. skota – uţe kojim se upravlja glavnim

jedrom

894. afugovat – zabadati provom brod u val i

naliti ga

895. nepratik – bez iskustva, nesnalaţljiv

896. maskul – muški okov kormila koji ulazi u

ţenski (feminu)

897. orore – strahota, horor

898. tarcalun – pokrata jedra

899. ruka tarcaluna – prvi krat jedra

900. sekonje – izbacivanje mora iz broda

901. burina – uţe za pritezanje jedra na provi kad

se jedri u orcu (na vjetar)

902. troca – omĉa od debelog uţeta kojom se

priteţe lantinu uz jarbol

38

22.3. Dubrini śu bili puno iśtaknuti u jidrenju. Bilo

je i drugih dobrih, ali oni śu bili na glośu: Frone,

Ive, pok Śtipon Źonetov i braća Pacetovi, pok

Mićel Kuźmin, Bjaźić, Tuśica, Madona,

Malteźovi, Tuncovi. To śu bili dobri mornori i

ribori litnji i źimśki. Oni śu śe iś trobakulima (204)

mogli śtavit. Boje je jidrila gajeta komiśko nego

taljonśki trobakuli (204) ol śeśt-śedan vagunih. To

je bila matadura to je bilo śve uredjeno, to ni

moguće virovot, to śu bili provi morśki vuci koji śu

śe probivali kroź bote i vitre. To śu bila śpecijolno

jidra.

22.3. Ali niśu ti judi pali iź neba. Oni śu śe iź

nojranijega ditinśtva śpremali źa more, cin bi poceli

liźot. Śva dica Mole i Vele Bonde kal bi imala

cetiri-pet godiść, olma śu kako norci pul mora

torkali i na cudo ih je bilo materi doma doveśt.

Bośi, u śome mudantine po cilu lito. Ali ol jelnaśte

do tri ure populne, śvak je vajol bit u pośteju.

Źenśke śu u to vrime u kalcete po kući hodile źa ne

probudit muźe koji śu po śvu nuć lavurali. U to

vrime niśi mogal vidit covika u Komiźu da śtrodun

(566) paśo (676). Po cilemu źolu Mlina bile śu

prośtorte mriźe, na Śkoru śu bile mriźe, na Njivu

Źonkotovu... Śtu i cetarnaśte śpurtenjacih po ośan

budelih (200) i trideśet tratih (534) mogle śu, źa

tako reć, pokrit cilu Valu komiśku.58

22.4. I śal ta dica meju tim brodima i mriźami niśu

imali drugega nego riba, śardela, gira, jaglica. Oni

śu cinili gajetice, oni śu cinili kalankote59

, plove,

oni śu jidra śili. Na komad daśke źaośtri provu i

karmu i śtavi na śridu jorbul, na provu śtavi

baśtun, ukrode materi komad robe (761), olkine

ocu ol mudontih (835) botune i napravi jidro uźo

portugeźe. Gore lantina i mont ol botunih (930)

źa dviźot jidro na jorbul, temun (82) i kolumba od

gvoźdenega obruca (233) da, kal śe plova iźvorne,

da śe jopet iśpravi.

903. Dubrini – nadimak ribarske obitelji

Marinković

904. Zonetovi – nadimak ribarske obitelji

905. Pacetovi – nadimak ribarske obitelji Kuljiš

906. Kuzmini – nadimak ribarske obitelji Vitaljić

907. Bjazićovi – nadimak ribarske obitelji

Vitaljić

908. Tusicini – nadimak ribarske obitelji

909. Madonini – nadimak ribarske obitelji Greget

910. Maltezovi – nadimak ribarske obitelji

Stanojević

911. Tuncovi – nadimak ribarske obitelji

912. stavit se – natjecati se, usporediti se

913. matadura – oprema za jedrenje, postava

jedrilja

914. lizot – (o djetetu) kretati se ĉetveronoške

915. Molo Bonda – predjel u Komiţi sa sjeverne

strane uvale

916. Velo Bonda – predjel u Komiţi sa juţne

strane uvale

917. norak – ptica gnjurac

918. torkat - trĉati

919. mudantine – kupaće gaćice

920. kalcete - ĉarape

921. lavurat – raditi

922. Mlin – ţalo u komiškoj vali i ribolovna

pozicija

923. Skor – glavni trg u Komiţi

924. Njiva Zonkotova – ravnica u unutrašnjosti

Komiţe

925. spurtenjaca - gajeta falkuša koja lovi

sardele mrezom stajaćicom (vojgom)

926. Vala Komisko – naziv komiške uvale

927. kalanko – barĉica – djeĉja igraĉka koju su

djeca sama izraĊivala od drva ili od tankog lima

928. plova – daska u formi barke – djeĉja igraĉka

929. bastun – kosnik, za podizanje pramĉanog

jedra - floka

930. botun – dugme

931. uzo portugeze – jedro potugalskog tipa -

kvadratno

932. lantina – motka za podizanje glavnog jedra

933 mont – kolotur priĉvršćen za vrh jarbola za

podizanje glavnog jedra

934. kolumba – kobilica broda

58

Mreţe su bile od pamuka i valjalo ih je osušiti poslije ribolova . Kako je Komiţa imala u vrijeme mladosti

našeg pripovjedaĉa oko 250 ribarskih brodova, njihove bi mreţe prekrile poslije ribolova sve ravne površine

Komiţe. Bio je to jedinstven prizor: mul, riva, trgovi, ledine oko Komiţe – sve prekrito mreţama na sušilima

(steralima). 59

Kalanko je naziv za tip grĉkog obalnog jedrenjaka. Takvi su brodovi poĉetkom XX. stoljeća dolazili u Komiţu

kupovati barila slanih sardela. Djeca su pravila modele tih brodova i njima su se igrala. Tako je taj naziv ostao za

sve tipove modela brodova koja su djeca izraĊivala od drva ili kasnije od lima da bi se igrali ribolova jer ta je

igra bila škola za buduće ribare.

39

22. 5. Cinili śmo i gajetice iś latinśkin jidron i

jidron treva. Boceli ol botunih (930), katolde ol

botunih. Bile śu opremjene kako prove

palagruźonśke gajete. Veli flok (817) na provu. Bili

śu i folki od śtorih śitih ca śe je śijola muka (741).

Bilo bi śe ukrolo materi śito źa folke. Śtukovalo śe

je katramon i lugen kako i provo gajeta. Barilci

(299) śu bili od puta (505), mriźe, śvekoliko unutra,

śpone (310), śve to. To je bila provo minijaturno

gajeta ol Palagruźe. Onda bi śe bilo iślo na źolo

iśpol Crikve Guśpe Guśarice, noś śedan-ośan kal

bi bil burin (699) i onda bi śe bilo dviglo jidra i

śtavilo gajetice u more. Poredale bi śe bile jelna do

druge i jedon bi źavikal: Śal! Śvak bi puśtil śvoju

gajeticu i one bi bile jidrile pul mula. Onda śmo mi

to iś kraja pratili. To je bilo napeto komu će pri

duć. Ako je bilo jugo, onda bi śe bilo puśćalo iź

mula put źola ol Guśarice.

22.6. Cinilo śe je i tratice deśet-petnaśte metrih.

Śvitilo śe je na luc. Cinili śmo śvićolca od źice.60

Onda je bil kalanko (927) ol late iź fabrike. Ucinil

biś mu bil karmu kvodru, śkaf (44) na provu i śkaf

na karmu. Levut (447) je imol i śohe. To śu bili

kalankoti veli, toliko da śi śe kako dite mogal

ukarcat. Dvo veślića i bil biś ćapol uźu (461) źa

kroj i bil biś opaśol ovu śviću ca je śvitila na luc i

bil biś ujol deśetak-petnaśte ciplićih ili śolpih. To

śe ja paśolo, to śe je poteźalo, to śe je vikalo: "U

ime boga! Tira (324) parvo! Tira źotega!" To je

bila śkula źa buduće ribore.

22.7. Jo śon imol jelnu puno lipu gajeticu pok mi je

je bil otac raźbil radi tega ca ga niśon bil niśto

pośluśol. Bilo noś je pet-śeśt i iśli śmo bili cinit

regatu, a oca niśon bil pośluśol. Śtipe Bijoźetov je

imol, njemu je brat bil brodograditelj, i un je imol

jelnu gajeticu, ma to je bilo niśto vidit. To je bilo źa

u veltrinu śtavit. I muj otac je duśal jidan iś

macavarijun i śve je te gajetice macavarijun

iśpeśtol (351). Jo ne źnon kako ga niśu śtinami

ubili. A mene je iśtukal hanźijun. Ośan repih je

imala. Ol volovśke koźe je bila. Joś me danaś boli

kako me je bil iśtukal. Ni to kako danaś da će dite

reć "Neću!". Vajalo je śvaku śridu i śubotu donit

brime śumice źa peć ribu. Ako ne, ni kruha.

935. treva – trapezoidno jedro

936. bocel - kolotur

937. katolda – steznica za pripone jarbola

938. folki – falke, montabilne strane broda radi

povišenja bokova priilikom putovanja otvorenim

morem

939. sijot – prosijavati kroz sito

940. stukovat – kitovati

941. lug - pepeo

942. Guspa Gusarica

943. mul – lukobran

944. tratica – model mreţe potegaĉe trate kao

djeĉja igraĉka

945. svitit – svijetliti svjećaricom u noćnom

ribolovu

946. luc – luĉ koja bi se zapalila na svjećarici radi

svjetla kojim se privlaĉila riba

947. svićolca – ţeljezna rešetka na mjestu

kasnijeg ferala za loţenje vatre na provo barke

radi privlaĉenja ribe svjetlom

948. lata – tanki lim

949. karma kvodra – kvadratna krma

950. soha - rašljasta motka na krmenom i

pramĉanom boku leuta na koje se polagalo lantinu

i kosnik (bastun) kad se nije jedrilo.

951. ćapat – vezati

952. parvo – skupina ribara koja s obale vuĉe

mreţu potegaĉu s kraja mreţe koji je prvi išao u

more prilikom opasivanja ribljeg jata

953. zotega – skupina ribara koja s obale vuĉe

mreţu potegaĉu s kraja mreţe koji je išao u more

na kraju opasivanja ribljeg jata

954. Bijozetovi – nadimak jedne ribarske obitelji

955. veltrina – vitrina

956. jidan – ljutit

957. macavarija - veliki drveni mlat kojim se

tukla smrĉa ili kora bora za pravljenje tinte radi

bojanja i konzervacije mreţa

958. hanzija – kandţija

959. sumica – suho granje za ţar na koji se peĉe

riba

60

Ovaj podatak je zanimljiv stoga što je naš pripovjedaĉ Ivan Vitaljić roĊen 1917. godine. Djeĉja igra pokazuje

kako je još uvijek i u to vrijeme postojao naĉin svijetljenja na luĉ, mada se karbidni feral u ribolovu pojavio

poĉetkom dvadesetoga stoljeća. Dakle modernizacija i prilagodba na tehniĉke novotarije u tradicijom

posvećenom ribarskom zanatu tekla je vrlo sporo.

40

22.8. Moje ditinśtvo tu je bila Golgota. Muj otac

je bil drug (24) u śpurtenjacu (925) i hodil je źimi

na jaśtoge. A jo śon kako dite hodil iś ovin lokalnin

śpurtenjacama (925), ovdi bliźu po Vali, iś ovin

ślabin riborima, garźunima, koji niśu mogli noć

provu druźinu.

22.9. Jo śon śe imol tega lita źa priceśtit. Tu je bilo

kal śon finil drugi raźred puśke śkule. Ol devet i pul

godiść śon śe priceśtil. Tega mroka (18) muj otac ni

ćapol nego tri kvintola śardel, a jo śon kako drug

pomogal ujot (348) ośan kvintolih śardel u Valu. A

kartelu ol śpanjuleta śu mi na poplat źalipili neka

śon, toboźe, viśji. Rugali śu śe iś menon. Ćapali śu

me ovi śtariji ribori i govore mi: "Kal ne moreś

arvat do veśla, śtavit ćemo ti kartelu na poplat

neka śi viśji. I, govorin ti, ujoli śmo tega mroka

ośan kvintolih, a mene je śvićor (22) primil źa

druga jerbo ni bilo lako tal u Komiźu noć druźinu.

Ti śvićor je vaźimol źa druga koga more. I tega

mroka śon ćapol na more źa priceśtit śe. Śaśili śu

mi veśtid, kupili śu mi pośtole, napravili śu ol tih

pineź (833) pir i joś je ośtalo dvodeśet dinarih. A

muj otac ni ćapol niti źa śpiźu (448).

22.11. I kal śmo śe priceśtili, śkupilo śe noś deśetak

populne, po obidu, nośli śmo śe iśprid crikve. I śal

śe śvi fole, jedon kako śu mu darovoli kordun,

jedon kako je dobil źlotni parśten, treći kako śu mu

poklonili śtu dinarih. A jo śon imol u źepu tih

dvadeśet dinarih ca mi je ośtalo ol pira. Meni nikur

ni darovol niśta. I jo śon iźvadil iź źepa tih

dvodeśet dinarih i śuźe śu mi pale na te dinare.

Vajalo mi je uteć iźa crikve i tamo śon śe iśplakol.

A onda je u me dośal kuroj. Vrotil śon śe i śvima

pokoźol na ruku, naźujonu ol veśla, dvodeśet

dinarih ca śon ih śom śebi darovol.

960. Vala – komiška uvala

961. garzun – šegrt, neuspješan ribar

962. kartela – kartina za umatanje cigarete

963. spanjulet - cigareta

964. vestid - odijelo

965. kordun – zlatni lanĉić

966. nikur - nitko

967. kuroj – kuraţ, hrabrost

23. I tako śu śe godiśćo namotovala 23.1. I tako śu śe godiśćo namotovala, furca (710)

śe gubila, źivot je linjol i covik śe śmanjurivol,

hodil uśe, rematiźma vortila kośti, u bonde

probodalo, kolina śkripala, kaśaj, hropotina mucila

pok śe je uśuda pjuvalo i piśalo tako da je na śve

śtrone bilo śmroda i śporkarije. Dronjolo (302) śe

na pojace (425) ol ślame ili loźumine (416) na

kavalete. Buhe, cimci (272) i uśenci niśu mira doli

pok śu uvik pośteje ili kavaleti śkripali, pok śe

śumjalo da śe iśpol bijca niśto dogodjo.

968. linjat – nestajati, slabjeti

969. smanjurivat se – smanjivati se

970. bonda – bok tijela

971. hropotina – hroptanje u prsima

972. sporkarija – prljavština

973. lozumina – vrsta suhe trave koju se koristilo

zaslamnjaĉu

974. kavaleti – primitivan krevet koji se sastojao

od dasaka podignutih od tla na konje (kavalete) sa

slamnjaĉom od suhe trave

975. bijac – biljac, pokrivaĉ od grubo pletene

vune

41

23.2. Govorilo śe je „śtori ribor – śtori prośjok“ jer

kako mu je olhodila furca (710) tako śu mu śtarili

orti (806) i brodi, tako je famija biźala ol njega,

hodila tarbuhon źa kruhon, a on od nemila do

nedroga. Ku će mu dat komad kruha? Tako śu

finivali naśi śtori profeśionalni ribori makuloni

(723) ol rematiźme, iźlećenih lopatic, gobovih

śkinih, nalomjenega hoźa. Vlośi na glovu bi mu

źabilili ol brigih i penśirih, jidrenjo, navigovonjo,

furtunih (98) i furtunolih (175), burih i lebićodih,

levantarunih i pulentodih, śirokolih, ośtrolih,

tarmuntaneźih i źaśtokih prodorin, neverih (97),

majnovonjo, kargovonjo, kacovonjo śkote,

śekonjo (900), iźvornivonjo, rebaltovonjo,

poteźonjo, śovravento i śotovento, virovonjo,

pojovonjo, aricovonjo, ślopjenjo, mocenjo, u

umidu (174), u mocejini, pok afugovonje broda ol

kulpa (834) mora kal gre kumpanjoda. Atento

(370) śtoj na temun (82), vidi ca ovi kulap reśte,

ako śe prolije iźvornit će noś. Atento i ćapoj ga

dreto (314) u karmu da noś ne ingaluno.

24. I tako śu jedon źa drugin partivali 23.1. I tako śu jedon źa drugin partivali pol

cempriśe ol kopośonte. Śutra je Mortvi don kal śe

vajo śpomenit naśih śtorih. Rece śe da na Mortvi

don proplacu mortvi. Paśt će barenko koja kapja

daźja (185) ca śe mortvi iśplacu.

23.2. A kal mi umremo vej jih śe neće iśpominjot

nikur kako ni ovih beśid ca jih jo, nepiśmeni

komiśki ribor, źapiśijen u ovu biljeźnicu iś nodun

da će ih digod barź kogod prośtit i iśpjegat.

976. olhodit - odlaziti

977. famija – djeca u obitelji

978. finivat – završavati

979. izlećeno lopatica – išćašena lopatica (od

ramena)

980. gobov - grbav

981. skina – leĊa

982. hoz – donji dio leĊa, kriţa

983. pensir - briga

984. lebićoda – sjeverozapadni vjetar

985. levantarun - olujni istoĉnjak s kišom

986. pulentoda – jak zapadni vjetar

987. sirokol – jak juţni vjetar

988. ostrol – juţni vjetar

989. tarmuntanez – umjereni sjeverni vjetar

990. prodorina

991. majnovonje – spuštanje jedra

992. kargovonje – natezanje uţeta (korge) kojim

je vezana glava lantine na pramĉanom dijelu da bi

se straţnji dio podigao

993. kacovonje skote – pritezanje uţeta kojim se

upravlja glavnim jedrom

994. izvornivonje – izvrnuće broda

995. rebaltovonje - padanje

996. sovravento – iznad vjetra, na vjetar

997. sotovento – u zavjetrini, ispod vjetra

998. virovonje - okretanje, skretanje

999. pojovonje - skretanje niz vjetar

1000. aricovonje - pritezanje uţetom pomiĉne

dijelove broda ili predmete u brodu

1001. slopjenje – prskanje mora

1002. mocejina - vlaga

1003. afugovonje – grabljenje mora provom kad

brod većom brzinom id direktno na val

1004. kumpanjoda – jedan iznenadni veliki val,

veći od ostalih, koji moţe prevrnuti brod

1005. ingalunat – dovesti u nepriliku, u pogibelj

1006. partivat pol cemprise – figurativno:

umirati

1007. koposonta - groblje

1008. Mortvi don – Dam mrtvih

1009. prostit - proĉitati

1010. ispjegat – protumaĉiti, objasniti

42

4. LEKSIK

Kratice

adj. – atributni oblik m – muški rod n - srednji rod

adv. – prilog indecl. – indeklinabilno

antrop. – antroponim part. – ĉestica

augm. – augmentativ pl. - plural

dem. deminutiv pl. tant. – pluralia tantum

excl. – uzvik praep. - prijedlog

f – ţenski rod pred. – predikatni oblik

fig. – figurativno pron. – zamjenica

G. – genitiv tal. - talijanski

imper. – imperativ v. - vidi

A abovento (163), adv. – vjetar u kvartir od prove, vjetar od orce; Vitar je bil abovento ol śtreta i

vajalo je burdiźat jer je vitar iśkarśol (7.1.)

abrivat śe (707), -on pf. – ubrzati kretanje, pojuriti; Pari da śe je makla (o velikoj ribi na

parangalu) ol lna. Śal je naśa. Śomo uvik atento da ti śe ne abrivo niźbardo (18.4)

abundonto (692), adv. – obilato; Buta ribu i kvaśine, ali abundonto neka śe cuje u brujetu jer

raźina voli da je malo juto (18.3.)

afugat (892), -on pf. – źabośti śe provom u val i naliti brod; Ako je veliki kulap iśprid prove,

śtroh te je da ne afugoś brod, da ga ne afugoś pod kulap ś jidrima (22.1.)

afugovat (894) -ojen impf. – potapati brodove zabadanjem prove u val; Dogodjalo śe je da śu

judi afugovali brode (22.1.)

afugovonje (1003) -o n – potapanje broda zabadanjem provom u val; pok afugovonje broda ol

kulpa (23.2.)

agvantat (21) -ojen impf. – 1. podnijeti, izdrţati, otrpjeti; Judi śu bili toliko olporni da śu tu

śve mogli agvantat (1.4.); 2. prihvatiti, potegnuti: Ala, naśi u borku agvanta malo boje da śe napuśe

śaka (15.2.); Agvanta borka i agvanta śal dobro olova (15.2.); Ala, śal agvanta da ga olovo polśice

(17.1.); ovi koji śu pri tebe duśli na źolo, oni bi agvantali brud (19.4.)

akuźat śe (190) -on pf. – pojaviti se na vidiku; Riba śe povukla u dubinu. Riba je legla u

śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup. Ako śe akuźo olma je dupini iśtrakaju (7.1.)

akviśtat (84) -on pf. – zauzeti, osvojiti; Koji je duśal parvi provun na śpjaju, a ni olnil temun

(82) na miśto źa kuhinju, iźgubil je miśto jer mu ga je drugi akviśtol (bilješka 8)

ala (329) excl. – uzvik poticanja; Ala, vajo kaśetu da iśtribimo dokle ne ofrolaju (13.1.); Ala,

naśi, vajo puć śtavit parangol (13.1.); Ala, iśvarźite te cime (13.1.); Ala, śal je źagancoj i śkośon (13.2.);

Ala, naśi, buta veśla u more (13.2.); Ala, tako dreto (13.2.); Ala, ti napuni i tumba koloc (13.2.); Ala,

iśoj ga (13.2.); Ala, kal je śve u brodu, śal nojpri iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine (13.3.);

Ala, naśi, frankojte puntu (13.4.); Ala, iźbijte pojace da von ne śmeto pol noge (13.5.); Ala, iśici tu

marinu na tak (14.1.); Ala, aźvelto vajo pribrat jaglicoru (15.1.); Ala, atento śtojte hoće kojo jaglica

laśnut (15.1.); Ala, borka, primoj – veslaj bolje veslom od prime (315); Ala, naśi, tira pomalo (15.2.);

Ala, źivje tu neka napravimo joś jelnu pośtu u śutun (15.3.)

ala (366) excl. – intenzifikator emocionalnog sadrţaja izraza koji slijedi: Ala, ca ste duri

(13.1.); Ala, ca mi je źategla niko riba (13.2.); Ala, ti uvik niśto cavarjoś (13.4.); Ala, ove pece ol

pancete ca će śkvarit na źeravu kal ih nadijeś na roźonj (14.1.); Ala, ca śu źabilile – o ulovljenoj ribi

(15.1.); Ala, ca trepeću, ca śu źive – o ulovljenim sardelama (16.3.); Ala, Ivane, kal bude vrime, jo ću te

naucit uźal oriśac

alavija (16.4.); Ala, ca śmo jih źagargurili – zapasali smo veliko jato ribe (16.5.); Ala ca ćemo guśtat

friśki brujet ol raźine (18.3.); Ala, ca śe je obiśila – o ulovljenoj ribi (18.3.); Ala, lipega obida naśri

kulfa (18.3.)

alalonga adv. – vrsta uplitanja upletka, udugo (16.4)

alavija (365) adv. – u redu, dobro; śtavite śve na miśto neka je alavija (13.1.); Vidite je śu von

alavija ormona – o veslima (13.2.)

aleruj (63) - sat

43

aloćo (503) - nasumce

amu (584) part. – ĉestica za isticanje suprotnog stava; Amu niśon tako śempijon pok da neću

nauci (16.3.)

apikat (617) -on pf. - postaviti plutaĉu vertikalno bez puno viška sidrenog uţeta (kalume);

Avertij (43) kako iśtendijeś (59) jer iźgledo da naganje na barilac. Jeśi ga dobro apikol jer lipo poteźe

(17.1.)

arganel (148) -a m – tanje uţe promjera 8 mm, kojim su se sardelare spuštale na odreĊenu

dubinu; Provuci arganel kroź biźulin da ne bi iźgubil aśpu (6.2.); a ti namotoj arganel i veźi koloc

(13.1.); Veźi cimu ol arganela źa friźetu (13.1.); Oparćoj śridu i źavancoj jedon paś arganela (18.2.); a

na ruke źuji ol arganelih (148)

aricovonje (1000) -o n – pritezanje, uĉvršćivanje vezivanjem tanjim uţetom; Vlośi na glovu bi

mu źabilili ol brigih i penśirih, jidrenjo, navigovonjo, furtunih (98) i furtunolih (...) virovonjo,

pojovonjo, aricovonjo (23.2.)

arija (698), -e f – 1. zrak; Ala, ciśte arije i lipe bonace (18.3.); 2. visina; To iśto kao da ćeś

obletit u ariju (22.1.); Onda bi jedon dil broda ośtol u ariju (698) i onda bi bil pol doli – bummm

(22.2.); Pajuli śu letili u ariju (22.2.); fig. cinit ariju – praviti se vaţan, ne uvaţavati drugoga: Tad śe je

śluśola źapovid śvićora, a ne kako danaś ca cine ariju (2.1.)

arinat (114) -on pf. – posrnuti, obrušiti se, spuznuti na nagibu; dobro barile inkunjojte da śe ne

maknu, da ne arinaju, da noś ne iźvorni (6.1.)

armivat (600) -ijen impf. – opremati ribolovne alate, mreţu, brod; kako śe armije vorśe ol

jaśtoguv (16.4.)

armivonje (128) -o n – opremanje ribolovnih alata, breţe, broda; Viźitoj je pol provu kablić a u

njemu mośur, jogla ol armivonjo (6.1.)

armiźat (442) -on pf. – usidriti (brod); Vajo armiźat brud (14.2.)

armiźon (205) adj. -o, -u, pred. -a, -o – usidren; A pujiśki trobakuli śu uvik u Komiźu prodovali

i bili armiźoni pol rivu (7.2.)

aśorte 502 adv. – naĉin bacanja mreţe, kada se mreţa baca nasumce, a da nema znakova o

prisutnosti ribe; ali źapaśot ćemo aśorte, tu hoće reć aloćo, beź vidit ribu, pok će bit ca bude (15.4.)

aśpa (147) -e f – drveni drţak (motka) na koji se natakne ţeljezna šiljak s krilcima za

probadanje plijena pri ribolovu; oparćo j dupinoru i natakni je na aśpu (6.2.)

aśta (553) -e f – pramĉana statva; pogledoj capapiju jer je iźletila iź aśte (16.1.)

aśuśur (264) -a m – općinski sluţbenik

atento (370) adv. – paţljivo, s pomnjom; Śomo uvik atento da ti śe ne abrivo niźbardo (18.4.);

Ala, ca mi je źategla niko riba. Dojte veśelo ganac. Nemuj njuj dat forte da ti ne iśkido. Filoji njuj

atento (13.2.); stot atento: Ala, atento śtojte hoće kojo jaglica laśnut (15.1.)

avertit (43) -in impf. – paziti, voditi raĉuna o ĉemu / komu; Kal śe voźi pol śobon (11) vajalo

je da averti źa śkocit na śkaf źa mećat mriźe u more (3.1.); dobro avertijte na gośe da ti ni kojo palica

ili co fundifera (15.1.); vajo kruto avertit kurent – jako paziti na morsku struju (15.1.)

avril (213) -a m – travanj

aźvelat (90) adj. -o, -u, pred. -a, -o – brz

aźvelto (41) adv. – brzo

B babujok (16.5.) -oka m – vrsta morskog raĉića

bacvor (230) -ora m – baĉvar; Kal bi bacvori źalnivali barile (9.1.)

bako (883) -ota m - duh umrolog nekrštenog djeteta

balatura (842) -e f - ograĊen povišen prostor u crkvi poput prostrane loţe

balina (739) -e f – kit; A ti gucoś kvośke bubojke kuda śi riba balina (16.6.)

balonca (434) -e f - vaga

balun (815) -a m – staklena lopta omotana mreţom koja se vezuje uz plutaĉe ribolovnih alata

banak (55) – 1. preĉka, klupa koja povezuje bokove broda na njegovu palubom nenatkrivenom

dijelu; 2. Na falkuši to je i prostor izmeĊu dva banka koji pripada pojedinom ĉlanu posade; Śvićor je

uvik śpol na pajulac, drugi śu śpoli u śvuj banak (3.2.)

bandirat (419) -on impf. – lepršati; pala je bonaca, pocela śu jidra iśtreśivat ili bandiraju

(13.5.)

banko fermo (56) indecl. – drug u falkuši koji vesla na drugoj poziciji od krme (srida);

naiskusniji drug u ribolovnoj druţini falkuše; Drug ol śride je nojśtariji – banko fermo (3.2.)

banjat (778) -on impf. – moĉiti, umakati; Ruke iśpucone, iśfriźone ol źice ol vorśnjokih),

barkojih ol jaśtoga. Uvik śe je kuhola luśija i banjalo ruke u nju (19.2.)

44

baraka (229) -e f - solionica ribe, prizemna prostorija u kući ili improviziran prostor na ţalu

puĉinskih otoka; Druźina bi ciśtila ulje i graśicu u baraku, donapunjali ili vadili iź barila koji je bil

pripun koju śtivu (9.1.); Kal bi finilo źalnivonje, onda bi śe oprola baraka i pila ol śalamure, iśkupila

graśica, ulje da śalamura bude ciśta i ucinilo bi śe file ol barilih prema pili da bude lagje nalivat barile

śalamurun, da ne ośtane na śuho (92); Śvako kuća bliźu mora je imala baraku i śvak je źelil imat ca

veće ślone ribe (9.2.); Na Palagruźu, Bruśniku, Śvecu, Biśovu, śve śe je śolilo i nośilo u komiśke barake

(9.2.)

baratat (861) -on pf. – razmijeniti robu za robu

barbita (527) -e f – uţe kojim se brod vezuje na sidrištu; Ti moli, dorźi barbitu neka śe śtariji

ukarcaju (15.6.); Źa śve tu śu śe tile barenko tri śetemone pok da śe puśti barbita da śe buśiś iś źenun,

pok da źena kalo mahramu iź glove i rece: „Adijo naśi, dobar von put i lipu vrime i dobra śrića i

cuvojte źivote ol nevrimena.“ (19.1.);

barbita (763) -e f – mjesto gdje je brod vezan za obalu; źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot,

iźmendale promine, oparćale robu i śtavile u śaketu i donile na barbitu (19.1.)

baril źapaconih śardel (106) -a m – baril koji je posve ispunjen slanim sardelama na naĉin da

je popunjavan višekratno jer se volumen ribe smanjuje pod pritiskom i djelovanjem soli koja izvlaĉi iz

ribe vodu; Nuko, dvini ti baril źapaconih śardel (6.1.)

barilac (299) -ca m – manji zatvoreni baril koji sluţi kao plutaĉa; iźgledo da naganje na

barilac (17.1., bilješka 28); Avertij dobro je śe barilac okriće jer ako do pul vulte, onda će parangol

ośtat invento pok neće ribot (18.2., bilješka 29); Inśaketoj kalume na barilce (11.2.); Vajo povojat

barilce jer śu śiguro r (18.1.); Vajo na barilce napravit trejongule ili kriźe, nabit obruce, vidit je co

paśoju (18.1.)

barilac ol baruźe (539) -ilca m – zatvoreni mali baril koji kao plutaĉa drţi uţe, kojim se s

jednog kraja trata poteţe uţetom prema obali, da ne potone i ne zapne za kamenje na dnu Kal śte uźe

pribroli, veźite na kulnju barilac ol baruźe (16.1.)

barker (463) -era m - drug u druţini trate koji ima zaduţenje u pomoćnom brodu – borki;

Dojte uźu i barkerima neka odaberu (302) uźu i veźu źa palac (462) ol prime (15.1.)

barkoj (777) -oja m – ticalo jastoga; Ruke iśpucone, iśfriźone ol źice ol vorśnjokih, barkojih ol

jaśtoga (19.2.)

barufa (607) -e f – skandal, svaĊa; Śomo śu opet tili ucinit śkondal iź bonde (307) da bi duślo

do barufe i novega koronjo (16.6.)

baruźa -e f – barilac koji sluţi kao plutaĉa za uţe pri potezanju trata (16.4.)

baśkot (742) -a m – dvopek; muke źa baśkot (19.1.)

baśkotat (758) -on pf., impf. – (na)praviti dvopek; źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot (19.1.)

baśtun (929) -una m - kosnik, za podizanje pramĉanog jedra – floka; na provu śtavi baśtun

(22.5.)

batarija źub (441) -e f – red zubi; (o ribi murini) Pogledoj koju batariju źub imo kako pila. A

źnoś da śu njun źubi otruvni kako u źmaje (14.1.)

beśtimonje (255) -o n - psovanje

bevonda (449) -e f – 1. vino razblaţeno vodom; 2. Vino napravljeno dodavanjem vode na

drop: bliźu śebe diźica (119) vina, bevonda i padvona (21.4.)

bijac (975) bijca m – biljac, pokrivaĉ od grubo pletene vune; uśenci niśu mira doli pok śu uvik

pośteje ili kavaleti śkripali (23.1.)

Bijoźetovi (954) -ih, antrop. – porodiĉni nadimak

bina (743) -e f – štruca kruha

biź (863) -a m – grašak

biźigat (469) -on impf. - kretati se cik-cak u moru; (o ribi iglica) Ono ih vidi ca biźigaju po

śkorupu, śal će pocet laśkot (15.1.)

biźulin (149) -a m - tanje uţe za podvezivanje; Provuci arganel kroź biźulin da ne bi iźgubil

aśpu (6.2.); Veźi koloce na gośe i gvadanju i u pul bonde dobro iśtiśni iś biźulinon da ti śe ne mice jer

tu darźi da ne povije (16.1.)

Bjaźićovi (907) pl. tant. -ih m, antrop. – porodiĉni nadimak (Vitaljići)

blak (141), blaka m - naftni derivat za mazanje broda; Pogledoj na temun je lamprida ca śiśo

blak i katrom (6.2.)

blakat (821) -on pf. – namazati oplatu broda s vanjske strane blakom (v. 141); oprolo (bi se)

brud, iśteglo da śe ocidi, da ga śe more katramat i blakat (20.1.)

boca (474) -e f - konop kojim se brod veţe za obalu u nepristupaĉnim uvalama radi izvlaĉenja

mreţe na brod i mogućnost da se po boci brod pomiĉe lijevo – desno; doj tu bocu neka je iśkocimo

(15.2.)

bocel (936) – kolotur s jednim ili dva paralelna kotura

45

bokun (311) adv. – nešto malo, neznatno; śtavi bokun molega maźora (12.1.); Doj ovamo tu

bokun vecere da śe źaloźimo (13.1.); buta pofrigu neka śtruji da bokun kapula źaźuti (18.3.)

bokun (645) -una m – komad ribe koji se natakne na udicu kao mamac; Jeśku ćemo vaźeśt

olma kal dotegnu pok ćeś vidit kojo je diferenca źa ujot ribu kal iź śardele kor cidi, a repen trepeće.

Kako onda gucaju bokune. Kal je friśko jeśka, bokune ne otukuju, nego gucaju nadijene bokune. Riba

pośempijo i poguco bokun kuda pijavica i ne utece lako, nego njun je pośli inkatura iźvadit udicu

(18.1.); Śici veće ukośo neka bokun (310) iźgledo veći da boje udicu pokrije (18.1.); Uvik gledoj da ti

vorh ol udice ośtane vonka da śe raźina pri źadije jer ona je puno furbaśto (91) riba pok obrije (380) ili

iźmumo bokun (18.1.)

bokunjaca (575), -e f, G -ih / -oc – girica, (Atherina boyeri) mala gira u odnosu na veliku

śamaruśu (Smaris alcedo); Bit će bliźu polovicu śamaruś (561), a drugu śu bokunjace (16.3.)

bonaca (418) -e f – mirno more bez vjetra, utiha - a vi u borku potegnite noś u bonacu pol

puntin (15.3.); Ala, lipega obida naśri kulfa, ciśte arije i lipe bonace; bonaca kolma: Śutradon je bila

bonaca kolma (15.1.); bonaca pade: pala je bonaca, pocela śu jidra iśtreśivat ili bandiraju (13.5.);

Ovako uvik pade bonaca (418) kal je ujutro burin, a populne će śtavit majiśtrola (18.3.); A na

Palagruźu nikal ni alavija bonaca, ośin pri juga (19.4.)

bonda (307) -e f – strana; śtavi kavicol na bondu (12.1.); Tumboj je na bondu (13.2.); Tuko

majinat i butat jacom źa bondu (13.5.); Raźormoj veślo na katinu i śridu po ih śtavi daprova na bondu

ol prime neka ti je bonda ol śride libera źa lavur (15.2.); vajo śe raźveźat iź bonde u bondu priko boka

(15.4.); Veźi koloce na gośe i gvadanju i u pul bonde dobro iśtiśni iś biźulinon (16.1.); Ku je danaś ol

gvadanje, neka śtane do bonde (16.2.); Śomo śu opet tili ucinit śkondal iź bonde da bi duślo do barufe

(16.6); Śtovjite udice na bondu ol levandure da ne bi koga źakocala (18.4.); Bil śi śramjiv pok biś śtol iź

bonde (21.1.)

bonda (970) -e f - bok tijela; rematiźma vortila kośti, u bonde probodalo, kolina śkripala

(23.1.)

borka (446) – pomoćna barka u ribolovu tratom; i źvat joś druźine jer śe źa na jaglice hoće

ośmorica. Dvo u borku i u levutu śeśtorica (15.1.); Voga na borku – veslaj prema borki (15.2.); Ala,

borka, primoj – veslajte vi u borki jaĉe veslom od prime (52) (15.2.); Ala, naśi u borku, agvanta malo

boje da śe napuśe śaka (15.2.)

bota (374) – unutrašnjost broda; Ala, ca mi je źategla niko riba. Dojte veśelo ganac. Nemuj

njuj dat forte da ti ne iśkido. Filoji njuj atento. Vidi koko je. Ca more iśkri. Ala, śal je źagancoj i śkośon

śa njun u botu (13.2.)

bota -e f – val; to śu bili provi morśki vuci koji śu śe probivali kroź bote i vitre (22.2.)

botun (686) -una m - koštano ispupĉenje na leĊima raţe; Ala ca ćemo guśtat friśki brujet ol

raźine. Ala, ca śe je obiśila. U nju je śiguro pet kilih. Puna je botunih (18.3.)

botun -una m – vrsta upletka za završetak uţeta; kako śe baruźa pjumbo, alalonga, inkurto,

udugo i nakrolko, pekja, botun (16.4.)

botun (930) -una, m – dugme; olkine ocu ol mudontih botune i napravi jidro uźo portugeźe

(22.4)

briva (891) -e f – brzina; Temun je cinil trrrrrr ol velike brive priko ośan mij (21.1.); a oni

kulap je duśal iśpred prove, oni kulap cini uuuuuuuuu, prolije śe raźumiś. Prolije śe i ova veliko briva

uvuce brud pod kulap (22.1.)

bronca (670) pl. tant. -ih n – škrge; Hitit ćemo iź śebe i criva i bronca – fig. povraćat ćemo

(18.2.)

bronźin (125) -a m – lonac od lijevanog ţeljeza; bronźin ol pakla – lonac za paklinu (6.1.)

brujet (626) -a m – brodet; Ol molih ću napravit brujet i butat śośenice pok ćeś vidit guśta u

brujetu (17.2.); Kal imomo fogun u brud, da je bilo iśkuhot brujet ol raźine (18.3.); Ala ca ćemo guśtat

friśki brujet ol raźine (18.3.); śiguro ti je źapahol brujet (18.3.)

brujetat (782) -on impf. – praviti ĉesto brodete; Jedino te je veśelilo kal bi ujol dobru ribu,

źubaca, pagara, śkarpinu, marinu, deźuju ili kal bi koji jaśtog krepol, onda śe je brujetalo (19.2.)

brum (354) -a m – kašasti mamac od ribe za mamljenje ribe pri ribolovu; Śtavi iśpol śebe tunju

jer će na ovi brum śiguro iźliźnut kojo riba (13.1.)

budel (200) -a m – mreţa stajaćica za lov sardela s promjerom oka od 16,5 do 17 mm, visok 15

m, a dug 33 m; ĉetiri budela povezuju se u por mriţ (par mreţa); Śtu i cetarnaśte śpurtenjacih po ośan

budelih (12.3.)

bujul (577), -a m – drveni kablić u barci, zapremine desetak litara, za grabljenje mora; Tu

śtarnośti buta u bujul (16.3.); dupli uźal źa rucicu ol bujula (16.4.)

buk (350) boka m – uvalica; vajo śe raźveźat (349) iź bonde (307) u bondu priko boka – valja

brod razvezati s jedne na drugi kraj uvalice (350).

46

buletin (726) -ina m – raĉun; Bil bi ti targovac dol buletin, a ti biś mu rekal ca ti okurije i tako

biś bil ucinil proviśtu (19.1.)

Bumbul (660) -a m top. – brdo na otoku Svecu; Vajo śal vaźeśt morke. Jelna ti je Śijabod u

Muśtaćin, a drugo Kamik u Bumbul (18.2.)

burdiź (818) -a m – uţe kojim se na sidrištu krma vezuje za obalu da se sprijeĉi boĉno

pomicanje barke kada je jak boĉni vjetar

burdiźat (165) -on impf. – jedriti lijevo-desno kad je vjetar u provu; Pok tira trocu, pok tira

flok, pok volta pok burdiźat raźumiś ti (22.2.); Vitar je bil abovento ol śtreta i vajalo je burdiźat jer je

vitar iśkarśol (7.1.)

burin (699) -a m – slaba bura (pravac SSI); kal je ujutro burin, a populne će śtavit majiśtrola

(18.3.)

burina (901) -e f - uţe za pritezanje jedra na provi kad se jedri u orcu (na vjetar); Pok śekonje,

pok moli flok na provu ol burine (22.2.)

buś (15) adj. bośo, bośu, pred. bośa, bośo - bosonog

buśak (755) -ka m - šuma

buśit śe (764) – poljubiti se; pok da śe puśti barbita (527), da śe buśiś iś źenun, pok da źena

kalo mahramu iź glove i rece: „Adijo naśi...“ (19.1.)

butargon (497) adj. -o, -u, pred. -a, -o – (o ribi) osjemenjena, ima ikru; Iźgledo da je kojo

jaglica pocela bit butargona (15.3.)

butat (328) -on pf. – staviti; Śuvenj buta na pajulac (6.1.); buta veśla u more (13.2.); Tuko

majinat i butat jacom źa bondu (13.5.); Iśkupite śve śtvori i buta u brodu (15.6.)

butiga (725) -e f – dućan

butiljun (528) -una m – staklenka od 2-5 litara

butorga (625) -e f – ikra; Na Don śvetega Ivana do pulne carnjul (612) je dobar, a populne ne

vridi. Jo ću iśto iśpeć dvodeśet raceśjokuv velih pok ćeś vidit kako śkvare i źaźute jer je u njih butorga

(17.2.)

buźdo (258) –ota – glupan

C capapija (552) -e f – drveni montabilni nogostup na provi leuta; pogledoj capapiju jer je

iźletila iź aśte (16.1.)

carnjul (612) -ula m – riba carnjul, crnej (Heliases chromis); Moća na carnjule – idemo u lov

na carnjule (17.1.); Na Don śvetega Ivana do pulne carnjul (612) je dobar, a populne ne vridi (17.2)

cavarjat (412), -on impf. – brbljati, govoriti koješta

cetat (321) -on impf. – zaglavljivati se u mreţi; Udri pobukon (320) u kvartir (196) neka riba

iźlećo vonka neka boje ceto, a ne da śomo naśloni i rendi ol mriźe (12.2.)

cijadin (773) -ina m – ĉovjek, osoba

cima (4) – kraj uţeta; pustit cimu: Kal puśtiś cimu (4); vezat cimu: Veźi cimu ol arganela źa

friźetu; cimu veźi źa palac ol śride; isvarć cimu (skinuti omĉu, petlju kraja uţeta od kolone na kojoj je

nametnuta): Ala, iśvarźite te cime (329)

cimak (272) cimka m – vrsta nametnika koji siše krv, ĉimavica; Buhe, cimci (272) i uśenci niśu

mira doli pok śu uvik pośteje ili kavaleti śkripali (23.1.)

ciśt (244) adj. -o, -u, pred. -a, cisto - ĉist

cut śe (693) cujen impf. – 1. ĉuti; mogal je nojboje cut komondu śvićora (22) jer śvićor je

govoril pomalo da drugi brodi ne cuju ca śe ovamo dogodjo (3.1.); 2. osjetiti taktilni podraţaj; Kako je

cut, niśto śtruco (18.3.); 3. Osjetiti okus; Buta ribu i kvaśine, ali abundonto neka śe cuje u brujetu jer

raźina voli da je malo juto (18.3.)

Ć ćakulat (687) – ĉavrljati, brbljati; Ala, ne ćakuloj, doj vamo ti maraś neka njuj ośicen rep

(18.3.)

ćakulonje (700) -onjo n – ĉavrljanje, brbljanje; Ala, dośta ćakulonjo (18.3.)

ćapat -on pf. imper. ćapoj / ćapa – 1. (10) uhvatiti; I onda je tukalo ćapat veśla u ruke pok

voźit po cile noći (1.2.); I ćapa po rukovicu ili śtogcić bukvinih źa źamutit vodu (16,6); 2. (387) zapeti,

zakaĉiti; 1. Śal mi olvornite jer gre ćapat – skrenite brod jer će mi zakaĉiti parangal za podmorski

greben (13.2.); 3. zaraditi; Pośli vega śu śe cinili kunti, koliko je ku ćapol (20.1.); muj otac ni ćapol niti

źa śpiźu (22.10.); a govorilo śe je ćapol ovoko, ćapol onoko (20.2.); 4. Vezati, priĉvrstiti; bil biś ćapol

uźu źa kroj (22.7.); 5. uloviti; Tega mroka muj otac ni ćapol nego tri kvintola śardel (22.10.); 6. doći do;

Śal śmo śe ćapali kraja – došli smo brodom do obale (13.5.); 7. uloviti se; A źnoś da ti neće tako

gardośija ćapat na bokune (18.4.); fig. furtuna ćapo: ako noś ćapo furtuna (6.1.); ćapat lispid – uhvatiti

47

masnoću: Gledoj ca śu brodi ćapali liśpid (7.1.); ćapat uljen (o slanoj sardeli): kako je i źnol koji je

njeźin defet, je ćapala uljen (8.2.); ćapat striz: Uvik śe je źelilo da barili ćapaju śtriź ol śoli jer bi tako

veće piźali (9.2.); bolest ćapo: dvo kila riźih, da koga ćapo proliv, diźenterija, griźa (19.1.)

ćor (478) adj. ćoro, ćoru, pred. ćora, ćoro – 1. rijedak; Ovode śu duśle dvi-tri u ćoru mohu –

ulovile su se ribe u rubni dio mreţe gdje je veće oko (15.2.); 2. Vedar, bez oblaka; A kal śu bile ćore

noći nikal śe ni navigalo po buśuli, nego po źviźdi Tarmuntoni (4.2.)

ćurlica (856) –e f G pl. -ih / ćurlic – mala (nedorasla) skuša

D daprova (476) adv. – naprijed prema provi; Raźormoj veślo na katinu i śridu po ih śtavi

daprova na bondu ol prime (15.2.)

darvo (514) -a G pl. –ih / dor – drvo; Barkeri će iśkupit malo dor i śume da śe ogrijemo i

napecemo jaglic (15.5.)

debelu (484) -ega n – dio mreţe pleten debljim koncem gdje se zbije ulovljena riba radi

presipanja u brod; Vajo na debelu navit i raśirite ribu niź brud da je moremo lagje priśikovat i tumbat u

brud.

defet (220) -eta m – defekt; Tako je Gark źnol śvaku śtivu ol barila kako je i źnol koji je njeźin

defet, je ćapala uljen, śtrakicon, rongavinun, je ośtala na śuho, beź śalamure, je iśkalfona, ucinjena, je

roncova, je pricinjena, je paho kako parśut i kako iźgledo (8.2.)

dereverśo (240) adv. – naopako; Bilo bi śe voltalo dereverśo baril i śtavilo unutra katrafunde

iźbilo obruce provuklo kurdelu i donapunilo drugi baril (9.1.); pomalo, ali śiguro, da te ne rebalto

dereverśo – da ne izvrne brod (5.4.); Vajo źapaśot dereverśo (15.4.); Di śi ujol uvik śi dereverśo govoril

– netoĉno si govorio o mjestu ulova da drugi ne otkriju poziciju (10.1.)

dero (95) -ota m – zapovjednik broda (śvićor) koji iscrpljuje radom i sebe i svoju druţinu; koji

śu hodili po śkojih i bili dobri lavuraturi, mucnici, źvoli śu ih deroti ili odre śtrambjere koji niśu

pośtivali nevere ni furtune (5.4.)

deśtra (571) - uţe kojim se drţi brod usidren ili privezan na obalu kad se na brod poteţe mreţa

potegaĉa; Tira na deśtre neka śaka iśplije (16.3.); Vidi da kurent forcoje. Tira na deśtru (17.1.)

deśtrocat (631) -on pf. – skinuti privremenu zakrpu mreţe radi upletanja dijela koji nedostaje;

Gledoj onu rapu ca śmo je śaśili deśtrocat pok iśpleti neka bude oko iś okon (18.1.)

deźdivat (702) -ijen impf. – skidati ribu s udice; Dobro je oteśkalo, śiguro śe je obiśilo veće

raźin. Ala, deźdiji tu i śtivoji uśrid broda (18.3.)

deźuja (781) -e f – rakovica (Maja squinado); Jedino te je veśelilo kal bi ujol dobru ribu,

źubaca, pagara, śkarpinu, marinu, deźuju (19.2.);

diferenca (644) -e f – razlika; Jeśku ćemo vaźeśt olma kal dotegnu pok ćeś vidit kojo je

diferenca źa ujot ribu kal iź śardele kor cidi, a repen trepeće (18.1.)

diźica (119) -e f – priruĉna posuda za vino od par litara s drškom koja je produţetak na

gornjem obodu posude; Jeśi vaźel diźicu (6.1.); Tu śe je pripovidalo uź komin i tiśkolo glovnje neka boje

gori, a bliźu śebe diźica vina, bevonda i padvona kojo je pomogla da śe i fjabe provju (21.4.)

dobota (481) – zamalo; oni iź Śtore Pośte non je obril źomet tako da śmo dobota iśli priko

źometa (16.5.); a i źene śvićorove śu bile pocele cavarjat pok śu śe dobota śmetina uźegla (16.6.); Vajo

dobota śvakuj tarbuh plotit (18.1.)

domijona (876) -e f – stakleni balon za tekućinu

donźula (601) -e f – riba donzula (Coris giofredi); paner bukvinih i donźulih (16.5.)

dotegnit (643) dotegnen pf. - istegnuti mreţu iz mora; Jeśku ćemo vaźeśt olma kal dotegnu

(18.1.)

doź (185) dazja m – kiša: Kal bi pol doź na śkoju, onda bi śe bil umil ol gripule i śalaca – kad

bi prilikom ribolova na puĉinskim otocima pala kuiša onda bi se oprao od prljavštine i soli (19.2.)

dreto (314) adv. – pravo; tako dreto primoj neka bude malo śake (12.1.)

dricat (713) -on pf. – ispraviti; Ala, vajo dricat brud (18.4.)

dronjat (302) –en impf. – spavati dubokim snom; Ca śi dronjol, ca niśi cul da je cilu nuć

garmilo (11.2.)

drug (24) druga m – ĉlan ribolovne druţine; Muj otac je bil drug (24) u śpurtenjacu (925) i

hodil je źimi na jaśtoge (22.8); falkuša je imala pet ĉlanova druţine: svićor, drug ol prime, drug ol

sride, drug ol trastana i drug ol katine; Tad bi drug rekal śvićoru „śjor śi, śjor, olma ćemo uredit“, a

kal je bilo gotovo, bilo bi śe reklo „pronto je śve, śvićoru“ (2.1.); drug ol trastana: drug ol traśtana je

bil śluga śvakomu jer un je bil i nojmlaji u brodu. Moral je obaveźno prat pijate i pośode, ociśtit śtul,

ociśtit ribu, iśpeć i iśkuhot, a uvik bi źolnji vaźel iź terine iće kal śe pri drugi pośluźe; drug ol prime:

drug ol prime (52) moral je bit nojśpośobniji jer je un igrol nojveću ulogu kal je bila filatorija da mriźe

ne polvarźe na mriźe, da ih ne źavije (3.2.); Kal bi jaśtog duśal na śkaf, ćapol bi ga parvi śvićor i

48

iźvadil iź mriźe, a drug ol prime bi ga śtavil u kofu, u śuhu trovu (19.3.); parteni drug - Vidi ti da joś ni

naucil veźat margaritu. Ala, ti tu napravi, jerbo un je parteni drug! (16.3.); banko fermo - drug u falkuši

koji vesla na drugoj poziciji od krme (srida) (v. 56)

Dubrini (903) pl. tant -ih m – porodiĉni nadimak

dudot (706) -on impf. - potezati i puštati polagano nit parangala na kojemu je na udici velika

riba na dnu kako bi se postupno odcijepila od dna i krenula prema površini; Tu je śiguro volina. Doj

majśtru meni da ti je maknen ol lna. Vidi kako njun vajo dudot dokle śe ne olcipi. Ne boj śe, dodijot će

njuj. Pari da śe je makla ol lna. Śal je naśa (18.4.)

dulnju vrime (381) dulnjega vrimena n – vjetrovi koji pušu od sjevera do zapada; Śiguro će

refinat dulnju vrime (13.2.)

dupinora (146) -e f – koplje za ubijanje morskih sisavaca; Aźvelto (41) oparćoj dupinoru i

natakni je na aśpu (6.2.)

dupli uźal (597) -ega – dvostruki uzao; dupli uźal źa rucicu ol bujula (16.4.)

dur (335) adj. duro, duru, pred. dura, duro – spor; Ala ca śte duri (13.1.)

durat (184) -on impf. – trajati; Koliko će ova kaldura durat? (7.1.)

dvinut (śe) (105) -en pf. – dignuti (se); dvini ti baril źapaconih śardel (6.1.)

E evala (27) excl. - uzvik odobravanja, pohvale za izvršenu naredbu; Evala, tako i tuko ako će

pośol bit źa rukun (2.1.)

F famija (977) -e f – 1. obitelj; Raźdilimo ribu ol dila i vajo dil olnit doma famiji źa jiśt (14.2.);

2. djeca u obitelji; Govorilo śe je „śtori ribor – śtori prośjok“ jer kako mu je olhodila furca tako śu mu

śtarili orti i brodi, tako je famija biźala ol njega, hodila tarbuhon źa kruhon (23.2.)

faźul (729) -a m – grah; fazul i manistra – paštafaţol, grah s tjesteninom: a śvaki don śe je

kuhol faźul i maniśtra tako da śe ni patilo śa ićen (19.2.)

femina (139) -e f – ţenski okov na statvi za kormilo; a temun je vajalo pritśnut da ne iźleti

maśkul iź femine i da ne ośtaneś beź temuna (22.2.); Ne śpuśćoj śkośon temun da ne raźbijeś femine

(6.2.)

fermat (285) -on pf. – zaustaviti; Śve śi iźmiśol, źavil śi mriźe. Olvij, ferma (11.1.)

fila (245) -e f – red; ucinilo bi śe file ol barilih prema pili (243) da bude lagje nalivat barile

śalamurun (9.2.)

filatorija (57) -e f - udruţeno bacanje breţa kad dupini zbiju veliku masu sardela uz obalu

(bilješka 6); drug ol prime moral je bit nojśpośobniji jer je un igrol nojveću ulogu kal je bila filatorija

da mriźe ne polvarźe na mriźe, da ih ne źavije jer kal je filatorija tu je kako guśarśki rat (3.2.)

filovat (369) -ojen impf. - popuštati ulovljenoj ribi da ne pukne najlonsku nit i postupno je

privlaĉiti; (o ulovljenoj ribi) Nemuj njuj dat forte da ti ne iśkido. Filoji njuj atento (13.2.)

finimenat (798) -enta m – kraj, završetak; Jaśtog kal śe iśvuce u primaliće, finimenat morca

gre pul kraja (19.5.)

finit (17) -in pf. – završiti; a kal śtajun fini i konat śe ucini (20.2.); Tu je bilo kal śon finil drugi

raźred puśke śkule (22.10.)

finivat (978) -ijen – završavati; Tako śu finivali naśi śtori profeśionalni ribori (23.2.)

fjaba (889) –e f – bajka, neistinita priĉa; a bliźu śebe diźica (119) vina, bevonda (449) i

padvona kojo je pomogla da śe i fjabe provju (21.4.)

fjaśak (868) fjaska m - glinena posuda od desetak litara za drţanje ulja

fjoketi (736) -a m - vrsta tjestenine u obliku mašne (fjoka)

fjurin (860) -a m – forinta, AU novĉana jedinica

flok (817) –a m – pramĉano jedro, flok; moli flok na provu ol burine (22.2.)

fogun (682) –una m – brodsko loţište; Kal imomo fogun u brud, da je bilo iśkuhot brujet

(18.3.)

folka (938) montabilan dio povišenog trodijelnog boka gajete falkuše; (o falkuši igraĉki koju

su djeca sama pravila) Bile śu opremjene kako prove palagruźonśke gajete. Veli flok na provu. Bili śu i

folki od śtorih śitih (22.6.)

forcon (722) adj. -o, -u, pred. -a, -o – snaţan; Źa puć na jaśtoge na śkoje, tukalo je nojpri noć

dobru i joku druźinu, one koji śu forconi (19.1.)

forcovat (620) -ojen impf. – jaĉati, pojaĉavati; Vidi da kurent forcoje (17.1.)

forte (341) adv. – silovito; dat forte – povući silom, bez popuštanja: Ovode je milura. Śal śmo

na kośu. Tumba u more. Nemuj dat forte jer će ti śe tumbat u duboko (o mreţi) (13.1.)

fraka (168) -e f - pritiskaĉ pri soljenju ribe u barile u obliku poklopca sa drškom

49

frankat (413) -on pf. – ostaviti prostor, odmaknuti se, zaobići; Ala, naśi, frankojte puntu i

malo źaveśte na vitar (13.4.)

frigot (248) -on impf. – prţiti u ulju; tad śu fabrike većinun kupovole śardele źa frigot i

śkatulovat (9.2.)

friśkaca (218) –e f, G pl. –ih / friskoc – nedozrela slana sardela; a riba ol śetembra do otubra

nikal śe ne moźe ucinit uvik śu friśkace (8.2.)

friśkin (106) –a m – 1. Neugodan vonj ribe; Prolij śalamuru da me ne iśmoci jer ću śmardit

friśkinon (6.1.); 2. otpadci od ribe (ljuske, krv); Tumba tu gvadanje i śake u more neka śe iśpere ol

friśkina (16.3.)

friźeta (358) -e f. - proveza rebara barke; Navijte tu po źanotu i alavija veźite źa friźetu (16.3.)

fulmin (519) -a m - ţigica

fundat śe (460) -on pf. – ići u dubinu; pok śon je omośtil u korku (mreţu) i pomocil u more

neka boje źaśkuri da jaglica ne śpavento i ne fundo śe (15.1.)

fundifer (454) -a m – ţica; dobro avertijte na gośe da ti ni kojo palica ili co fundifera (15.1.)

furbaśt adj. -o, -u, pred. –a, -o – lukav; Uvik gledoj da ti vorh ol udice ośtane vonka da śe

raźina pri źadije jer ona je puno furbaśto riba pok obrije (18.1.)

furca (710) -e f – snaga; (o ribi) Ala, źakocoj je źa glovu da nimo furce (18.4.)

furkoda (101) -e f - rašljasta motka za formiranje sušilišta za mreţe – śterala; Nojveće je bilo

śvojonjo radi śterol. Tal śu śe lomile furkode, raźvolivala śterala (5.4.)

furtuna (98) -e f – nevrijeme, jako uzburkano more; Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu i

ol prime da śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna (6.1.); I śal ako je marete, ako je furtuna perikulo je da

te (brod) ne raźbije obo źolo (19.4.)

furtunol (175) -ola m – nevrijeme, olujno more; Vajo śe puno cuvat rematiźma jer je u brodu

veliki umid ol ślopa, ol furtunolih (7.1.); dogodjalo śe je da śe i koju veślo iślomi na temu moru po

śkojima di je vajalo voźit śtrombo, po mareti (40) i furtunolima (19.6.)

fuśton (850) -a m – dugaĉka naborana suknja (do ĉlanaka); Kal bi śe źenśke korale, źamicole

bi roge jelna druguj, dviźola fuśtone i kotule, pleśkale śe po guźicima (21.2.)

G galona (182) -e f – vrsta zelena morska trava; Toliko je vruće da je galona ucinila da more

poźeleni, a mareta je hitila na śpjaju piźdacine i galonu da śe nikur ne moźe źakupat (7.1.)

ganac (360) gonca m - kuka kojom se zakaĉi ulovljena riba; Dojte ovamo ganac (13.1.); Vajo

na viśtu olma oparćat ganac (18.4.)

garbinoda (194), -e f – vrijeme kad puše jak jugozapadni vjetar koji podiţe velike valove,

lebićada; pocet će garbinoda koja će oprat śpjaje (7.1.)

gardośija (712) -e f – grdosija, velik predmet ili biće; A źnoś da ti neće tako gardośija ćapat

na bokune (18.4.)

gariful (881) -a m – karanfil; Kako śu śe na Jabuku penjoli i broli garifule źa kortejonte. A ako

bi jih ćapalo ślabu vrime, tukalo je te garifule tumbat (340) u more radi vilih ol Jabuke koje śtoje na

temu śkoju (21.4.)

garmit (303) -in impf. – grmjeti; Ca śi dronjol, ca niśi cul da je cilu nuć garmilo (11.2.)

garźun (961), -una m - šegrt, neuspješan ribar; A jo śon kako dite hodil iś ovin lokalnin

śpurtenjacama, ovdi bliźu po Vali, iś ovin ślabin riborima, garźunima, koji niśu mogli noć provu

druźinu (22.9.)

gaśa (596) -e f – omĉa, petlja; skurento gasa – omĉa koja kliţe, koja se stiska: (o ulovljenom

dupinu) Doj mu śkurentu gaśu na rep da ga iśtiśne (6.2.); duplo gasa – neklizajuća dvostruka petlja

koja se baca u more pri spašavanju osobe koja se utapa: kako śe karpi, muśki uźal da śe ne odriśi,

ośmice źa udice, duplu gaśu kal covik pade u more źa ga iśpośit (16.4.)

gaśtapon (273) -a m – ţohar; bilo je buh, uśenok, cimok, gaśtaponih (11.2.)

Gatula (507) -e f top. – predjel na zapadnoj obali Biševa i ribolovna pozicija, brak, ispred

istoimenog obalnog lokaliteta; borka neka śe otare niź śomu Gatulu (15.4.)

gavitel (336) –a m – meĊusinjal, sinjal (plutaĉa) izmeĊu poĉetnog i krajneg sinjala parangala

za sluĉaj da parangal pukne da se ostatak moţe dignuti u brod; Ti namotoj śride na gavitele i źavancoj

malo kalume da moreś veźat (13.1.)

gavunora (304) -e f – mreţa potegaĉa za lov gavuna; Doj iź śterala gavunore. Iśkupi jih na

pluśćo (12.1.);

girarica (531) –e f – mreţa potegaĉa za lov gira; Śutra ćemo ukarcat giraricu (16.1.)

glova ol mula (543) -e f – završetak mula, lukobrana; Kal otvoriś iźa glove ol mula plocu ol

fabrike Pol Guśpu (16.1.)

50

glovnja (887) -e f – glavnja, upaljeno drvo, cjepanica; Tu śe je pripovidalo uź komin i tiśkolo

glovnje neka boje gori (21.4.)

gluhoc (715) -oca m – vrsta malog morskog psa bez repne bodlje (Selachia); Bilo je śvake ribe

ol kulfa raźin volinih), paśih kośćenjokih, gluhocih (18.5.)

gobov (980) adj. -o, -u, pred. -a, -o – grbav; naśi śtori profeśionalni ribori makuloni ol

rematiźme, iźlećenih lopatic, gobovih śkinih (23.2)

gośe (453) pl. tant. –ih f – predzadnja rica ( komad mreţe, mohe, pravokutnog oblika, širok 8

seţanja, pasih, a visok 20 seţanja; od rica se pravi trata) do sake (316) na trati, mreţi potegaĉi; ali

dobro avertijte na gośe da ti ni kojo palica ili co fundifera (15.1.)

gracija (720), -e f – delicija, delikatesa; Bilo je śvake ribe ol kulfa: raźin volinih, paśih

kośćenjokih, gluhocih, kokotih, delbonih, rombih, murluc, paśaric, maśkih, paukih, śvake morśke

gracije.

graśica (173) -e f – prljavština od masnoće; Kal bi finilo źalnivonje, onda bi śe oprola baraka i

pila ol śalamure, iśkupila graśica, ulje da śalamura bude ciśta (9.2.); Vaźmi śtargacu źa iśtargat

katrafunde ol graśice (7.1.); Druźina bi ciśtila ulje i graśicu u baraku (9.1.)

gripula (770) -e f – prljavština na koţi; Kal bi pol doź (185) na śkoju, onda bi śe bil umil ol

gripule i śalaca.(19.2.)

griźa (746), -e f – prolijev; dvo kila riźih, da koga ćapo proliv, diźenterija, griźa (19.1.)

gruhot (549) -on impf. – drmati tresti; Ala (329), aźvelto (41) neka brud ne gruho jer će

iśpucot pakol i iźletit śtupa (124) iśpol paniźelih pok će brud puśćat vodu (16.1)

Guśpa Guśarica (942) -e f – crkva nazvana po legendi o gusarskoj pljaĉki Crkve svete

Marije; Onda bi śe bilo iślo na źolo iśpol Crikve Guśpe Guśarice (22.6.)

guśt (608) -a m – uţitak; Tako śon ol guśta legal na ciśtu pośteju i poluśijone lancune (7.1.);

Śomo śu opet tili ucinit śkondal iź bonde da bi duślo do barufe i novega koronjo, ali naś śvićor ni njin

dol guśta da noś źavade (16.6.)

guśtat (685) -on impf. – uţivati; Ala ca ćemo guśtat friśki brujet ol raźine (18.3.)

gvadanja (456) -e f - dio sake mreţe potegaĉe s debljim koncem gdje se sabije ulovljena riba

radi presipanja u brod; Avertij na paźuhe da ne iśteźe a gvadanja je novo. Prominil śon je ovega mroka

pok śon je omośtil u korku i pomocil u more neka boje źaśkuri da jaglica ne śpavento i ne fundo śe

(15.1.); Ku je danaś ol gvadanje,neka śtane do bonde (16.2.); Tumba tu gvadanje i śake u more neka śe

iśpere ol friśkina (16.3.)

gvadanjemo (570) imper. tal. – naredba da se iz mreţe presipa riba; A śal gvadanjemo! (16.3.)

Gvardijule (72) pl. tant. -ih – zvijeţĊe koje izlazi na istoku kao peto po redu u nizu zvijeţĊa i

zvijezda noćnog nebeskog sata; Petrov veli kriź, Petrov moli kriź. Iźmeju njih je bila ura i pul. Onda

Rośćapnice, Śćopi, Vlaśići, Gvardijule, Śmokvenica i Piźdukalo. Tako śu ove źviźde bile kako aleruj

priko noći (4.1.)

gvol (639) adj. -o, -u, pred. -a, -o – jednak; neka budu śve tri cime gvole (18.1.)

gvolo (487) adv. – jednako, ravnomjerno; Ćapa gvolo da ti ne śtriźe i buta u primu (15.3.)

H hanharuśt (578) -osti n – riblja sitneţ; Tu śtarnośti buta u bujul, a hanharuśt u kaśetu (16.3.)

hanźija (958) -e f – kandţija; A mene je iśtukal hanźijun. Ośan repih je imala. Ol volovśke

koźe je bila (22.8.)

hmutot (669) -on impf. – valjati (brod); Vej mi je dodijolo ca noś hmuto (18.2.)

hoź (982) -a m – kriţa, donji dio leĊa; naśi śtori profeśionalni ribori makuloni ol rematiźme,

iźlećenih lopatic, gobovih śkinih, nalomjenega hoźa (23.2.)

hreśtat (828) –on impf. - tući, prebijati koga

hropotina (971) -e f – škripanje u prsima

I imbrojat śe (333) -on pf. – zamrsiti se, zaplesti se; Vajo pritiśnut majśtru da śe ne imbrojo jer

ku bi je po noći netol (13.1.)

impakat (788) -on pf. – zapakirati; kal bi śe iśkupilo jaśtoge iź jaśtoźere i impakalo źa puć

prodat (19.2.)

impenjat (64) -on pf. – staviti u promet; Aleruj je malo ku imol, jedino oni koji śu bili u

Amerike, ali ti aleroji niśu lako hodili u brud. nego śu śtoli doma źa memoriju ili impenjo ako dujde do

velike nevoje da śe ga źaloźi, a źa vrime śe je orjentiralo po źviźdima (4.1.)

in favurv (86) adv. – povoljno; Kal bi vitar bil in favur źnali śu duć na Palagruźu pri pet urih,

a u Komiźu u cetiri i pul (5.2.)

51

incetat (562) -on pf. – zaglaviti se u oko mreţe; Ovodi je kojo śamaruśa incetala u śomi

śardun (16.2.)

inferit (151) -in pf. – probiti ţeljeznim šiljkom; A ca śi ga inferil, olma mu je dupinora iźośla

oltra (6.2.)

ingalunat (1005) -on pf. – prevariti se, izloţiti se neprilici, doći u nepovoljnu situaciju; Atento

śtoj na temun, vidi ca ovi kulap reśte, ako śe prolije iźvornit će noś.. Atento i ćapoj ga dreto u karmu da

noś ne ingaluno (23.2.)

inkapelat (282) -on pf. – nadodati što odozgo (slanu ribu u nepopunjen, do vrha, baril slane

ribe); Polvarźi pol lumbul, intajoj, inkapeloj, odriśi, veźi (11.1.)

inkapelovat (238) -ojen impf. – nadodavati što odozgo; A bilo je i kavecih koje śe je

inkapelovalo. Bilo bi śe voltalo dereverśo baril i śtavilo unutra katrafunde (167) iźbilo obruce (233)

provuklo kurdelu i donapunilo drugi baril (9.1.)

inkatura (287) -e f – neprilika; Mriźe će povit pok će ih bit inkatura olvit (11.1.); Riba

pośempijo i poguco bokun kuda pijavica i ne utece lako, nego njun je pośli inkatura iźvadit udicu

(18.1.)

inkunjat (113) -on pf. – uĉvrstiti klinovima; dobro barile inkunjojte da śe ne maknu, da ne

arinaju, da noś ne iźvorni (6.1.)

inkurto adv. – naĉin upletanja upletke, nakratko (16.4.)

intajat (281) -on pf. – spojiti, povezati dva kraja; Polvarźi pol lumbul, intajoj, inkapeloj,

odriśi, veźi (11.1.)

intrig (675) -a m – neprilika, komplikacija; Jeśon ti rekal da śi oflacil i da ćeś śe narigot. Śal

krepa tote kal śi til duć iś non u kulaf źa veliki intrig (18.2.)

invento (663) adv. – visoko, blizu površine; Avertij dobro je śe barilac okriće jer ako do pul

vulte, onda će parangol ośtat invento pok neće ribot (18.2.)

injeśkovat (793) -ojen impf. – nadijevati mamce za ribu; a peti je drug bil na śridu (51),

pribirol i ciśtil mriźe i injeśkovol (19.3.)

inśaketat (298) -on pf. – višak kalume (297) namotati u saket i podvezati da kaluma ne padne

po dnu gdje bi mogla zapeti prilikom ribolova; A źoc niśi polveźol śinjol kalumi. Inśaketoj kalume na

barilce (11.2.)

iśat (157) -on pf. – dignuti; Ala, ti napuni i tumba koloc. Je ti udril u lno? Iśa dvo-tri paśa i

mola. Ala, iśoj ga.(13.2.)

iśaźinat (176) -on pf. – isušiti; Barenko te bura iśaźino kako śkatafiśa (7.1.)

iśforcat (622) -on pf. – pojaĉati; Vidi da je kurent iśforcol, da śe źaviju remulini, a vidi da iźa

puntina toci kako rika (17.1.)

iśfriźon (776) adj. -o, -u, pred. -a, -o – izgreben; Ruke iśpucone, iśfriźone ol źice ol vorśnjokih,

barkojih ol jaśtoga. Uvik śe je kuhola luśija i banjalo ruke u nju (19.2.)

iśkalfon (224) adj. -o, -u, pred. -a, -o – (o slanoj sardeli) dobit neprijatan miris zbog nedostatka

śalamure (223)

iśkarśat (166) -on pf. – (o vjetru) poĉeti puhati iz nepovoljnog smjera za jedrenje; vajalo je

burdiźat jer je vitar iśkarśol (7.1.)

iśkartat (805) -on pf. – iskljuĉiti, otpisati; Kal biś donil jaśtoge iź śkoja u Komiźu targuvcu, un

bi olma iśkartol jaśtoge koji śu bili makuloni pok bi ih śtavil na bondu, a źdrave je mećol u komiśku

jaśtoźeru (19.6.)

iśkidot (368) -on pf. – pocijepati, puknuti (nit kojom se lovi riba); Ala, ca mi je źategla niko

riba. Dojte veśelo ganac. Nemuj njuj dat forte da ti ne iśkido (13.2.); (o ulovljenom dupinu) Vidi ca je

źaveźal. Laśka mu da ti ne iśkido (6.2.)

iśkocit (535) -ocin pf. – 1. skoĉiti; a karina ti śe mice pok niśi śigur źa ćapat śe źo nju kal

iśkociś u brud iźa marete (16.1.); Holte k non na levut i doj tu bocu neka je iśkocimo (15.2.); 2. dobiti

ţdrijebom; Iśkocila noś je Novo Pośta (16.1.)

iśkurit (284) -in pf - doći do kraja u kretanju ĉega; Źagropalo je, iśkurilo je. Śve śi iźmiśol,

źavil śi mriźe (11.1.)

iśpanconje (838) -o n – diranje u koga

iśparit (655), -in pf. – opeći, isušiti; Napravi hlod da śunce ne iśpari jeśku na udice (18.1.)

iśpeśtat (351) -on pf. – zgnjeĉiti; Iśpeśtoj tu gavunih pok źabrumoj (13.1.)

iśpjegat (1010) -on pf. – objasniti; źapiśijen u ovu biljeźnicu iś nodun da će ih digod barź

kogod prośtit i iśpjegat (23.2)

iśporźivat (342 -ijen pf. – stršiti; Ovode je kośa (339) kojo toliko iśporźije vonka.(13.1.)

iśpurgat (162) -on pf. – izluĉiti; Vajo ga olma raśplotit, iźvadit pecenicu, pośolit i polucit i

pritiśnut korgon neka iśpurgo karvetinu pok ćeś vidit ca je peceni dupin (6.2.)

52

iśtargat (1729) -on pf. – izgrepsti, ogrebati neku površinu od ĉega; Vaźmi śtargacu źa iśtargat

katrafunde ol graśice (7.1.)

iśtart (402) istaren pf. – obrisati; śal nojpri iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da śe

ku ne pribije ili popuźne (13.3.)

iśtendit (615) -in pf. – pruţidi, rasprostrijeti mreţe u moru; Alavija vajo iśtendit pok ćeś

nojboje źnat koko nośi, je brije niźa śkuj ili nabije na kroj (bilješka 27) (17.1.)

iśtendivat (59) -ijen impf. – rasprostirati mreţe u moru; Bilo je pitonje śomo da mriźe propadu

oni moment kal śe źapocme mriźe iśtendivat (3.2.); Avertij kako iśtendijeś jer iźgledo da naganje na

barilac (bilješka 28) (17.1.)

iśtiśnut (695) -en pf. – stisnuti; Buta ribu i kvaśine, ali abundonto neka śe cuje u brujetu jer

raźina (652) voli da je malo juto. Kvaśina je iśtiśne (18.3.)

iśtivat (490) -n pf. – sloţiti u red; dujdite ovamo pomoć ovu ribu iśtivat i mriźu pribrat (15.3.)

iśtrakat (191) -on pf. – iscrpsti, izmuĉiti; Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe

na śkorup. Ako śe akuźo olma je dupini iśtrakaju da jopet potene (7.1.)

iśtropat (317) -on pf. – doći do, stići do; istropat kroj – stići barkom do obale; Gledoj iśtropat

kroj (12.1.)

iśvarć (364) isvarzen pf. – otkaĉiti; Ala, iśvarźite te cime (13.1.)

iśvodjonje (254) -o n – svaĊanje

iśvucivonje (803) -o n – skidanje odjeće

iśvuć śe (797) -ucen pf. – skinuti odjeću;

iźguvernon (211) -at pf. – ureĊen s paĊnjom, odnjegovan; Tako śe je źnalo kako je riba, je

iźguvernona (8.1.)

iźlimat (376) -on pf. – izbrusiti turpijom; Avertij (43) da ne raźbijeś ganac (360) kal upreś

iźmeju kompih da ti iśpade. Ali kako će ti iśpaśt kal niśi iźlimol na udice źube (13.2.)

iźliźnut (355), -en pf. – izgmizati (iz rupe); Śtavi iśpol śebe tunju jer će na ovi brum śiguro

iźliźnut kojo riba (13.1.)

iźlongat (288) -on pf. – izduljiti; Mriźe će povit pok će ih bit inkatura olvit. Vajo udugo

iźlongat da iźgubi verinu, ośtija, povilo je kako libon (11.1.)

iźmećat (424) -en impf. – 1. izmetati; Nemujte klapot i veślima more iźmećat (15.2.); 2. puhati

(od obale); Dobro uvij telu (85) ol jidra neka manje vitri jer će śal pocet iśpol kraja (508) terinat, a ca

budemo bliźje, iźmećat će dobro Vala (13.5.)

iźmendat (759) -on pf. – zakrpati (odjeću); źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale

promine (19.1.)

iźmumot (654) -on pf. – isisati što u ustima; Uvik gledoj da ti vorh ol udice ośtane vonka da śe

raźina pri źadije jer ona je puno furbaśto riba pok obrije ili iźmumo bokun ili iźdrigo vonka udicu

(18.1.)

iźvaliźat (345) -on pf. – slijediti vijugavi reljef obale ili podmorskog grebena prilikom bacanja

ribolovnog alata; Doj maźor ovode pol kroj neka boje źaśede jer ćemo iźvaliźat i źvonśke źodive da

biśmo ujoli i koju bilu ribu (13.1.)

iźvarć śe (377) -zen pf – otkaĉiti se; Avertij da ne raźbijeś ganac kal upreś iźmeju kompih da ti

iśpade. Ali kako će ti iśpaśt kal niśi iźlimol na udice źube. A nojboje da ti śe iźvarźe – da ti otpadne riba

sa kuke (13.2.)

iźvornivonje (994) -o n – izvrnuće (broda)

J Jabuka (880) -e f top. – naziv vulkanskog otošića zapadno od otoka Visa; Kako śu śe na

Jabuku penjoli i broli garifule źa kortejonte. A ako bi jih ćapalo ślabu vrime, tukalo je te garifule

tumbat u more radi vilih ol Jabuke koje śtoje na temu śkoju. (21.4.)

jacom (819) -ama m – jedrilje, skupni naziv za jarbol, lantine, baštun i jedra; Tuko majinat i

butat jacom źa bondu (13.5.)

jaglicora (445) -e f – mreţa potegaĉa za lov iglica; Vajo ukarcat jaglicoru i źvat joś druźine jer

śe źa na jaglice hoće ośmorica (15.1.)

jaketa (774) -e f – sako; A rukovi na jaketu śu bili ol śalaca kako rakateź pok bi ti bili ruvinali

ruke (19.2.)

jaśtoźera (787) -e – bazen u moru za drţanje jastoga;

jeśka (300) -e f – mamac za ribu u ribolovu;

jeźina (480) -e f – morski jeţ;

jidan (956) adj. -o, -u, pred. jilna, jilno – ljutit, srdit;

jir (451) -a m – kruţni put; Kal śe miśec utopi onda ćemo napravit jedon jir okolo śkoja (15.1.)

jogla (128) -e f G.pl. –ih / jagol – igla (za pletenje / krpanje mreţe);

53

jut (694) adj. juto, jutu, pred. juta, juto – kiseo; Buta ribu i kvaśine, ali abundonto neka śe cuje

u brujetu jer raźina voli da je malo juto (18.3.)

K kablić (126) -a m - drvana kutija od pribor za krpanje mreţa; Viźitoj je pol provu kablić a u

njemu mośur, jogla ol armivonjo (6.1.)

kacovonje (993) -o m - pritezanje uţeta (śkota) kojim se upravlja glavnim jedrom

kajin (877) -a m - lavor

kalafot (266) -a m - brodograditelj

kalanko (927) -ota m – barka igraĉka koju su djeca sam pravila oponašajući formu ribarskih

brodova;

kalat (765) -on pf. – skinuti

kalcete (920) -e f – ĉarape

kaldura (183) -e f – sparina na moru, tiho more sa izmaglicom izazvanom ljetnom sparinom;

Toliko je vruće da je galona ucinila da more poźeleni, a mareta je hitila na śpjaju piźdacine i galonu da

śe nikur ne moźe źakupat. Koliko će ova kaldura durat (7.1.)

kalig (251) -a m – magla na moru; Doj tu śidorce pok ćemo ośtat na ovi kavicol jer bi mogal i

kalig – treba ostati blizu pltaĉe parangala prije poĉetka dizanja zbog opasnosti od magle zbog koje bi se

plutaĉu moglo izgubiti bez sidrenja uza nju (18.2.)

kaloda (634) -e f – jednokratno bacanje ribolovnog alata u more (mreţa, parangal, vrše); Vajo

puć daleko di śi śigur napravit dobru kalodu (18.1.);

kalovat (853) -ojen impf. – spuštati; pleśkale śe po guźicima, kalovale gaće pok naparcile

guźicu i govorile jelna druguj: „Ovo ti śa njun śe koroj, ti śi njuj por (21.2.)

kalovonje (278) -onjo m – spuštanje

kaluma (297) -e f – uţe koje povezuje plutaĉu sa utegom na kraju ribolovnog alata na dnu

mora; Inśaketoj kalume na barilce (11.2); Ala ca śte duri. Ti namotoj śride na gavitele i źavancoj malo

kalume da moreś veźat (13.1.)

Kalun (545) –una m top. – lokalitet u Komiškoj vali blizu plaţe Kamenice; Voga na Kalun jer

je voda iź Kośarice (16.1.)

Kamik (659) -a m top. – otoĉić uz juţnu obalu otoka Sveca; Vajo śal vaźeśt morke. Jelna ti je

Śijabod u Muśtaćin, a drugo Kamik u Bumbul (18.2.)

kanava (77) -e f – vrsta suhe trave brtvljenje; Śtori ribori i mornori bili bi pośidinavili, imali bi

vlośe kako ol kanave jer śu njin vlośi bile śtotine putih najeźene kako u źeca barki (4.2.)

kantadur (265) -ura m – pjevaĉ

kantonje (277) -o n – pjevanje

kantun (843), -una – ugao

kanjola (666) -e f – pogrdan naziv za osobu; Muci kanjolo, ti śi źa śluśot, a ne źa źapovidat

(18.2.)

kaoderac -aca m – vrsta upletka (16.4.)

kaparjun (92) -una m – ribar velikog ugleda zbog pobjeĊivanja u regatama i rezultata u

ribolovu; Tu je digod odlicuvalo źa duć parvi na Palagruźu, bit kaparjun, a joś k temu ako biś bil

nojveće barilih pośolil. Tad śi mogal imat nojboju druźinu kojo śe je naticola śa drugima i cinila ariju

(23) da je ona nojbojo, a taki śu uvik bili vidjeni i dobivali regate. Bili śu uvik na glośu, a njihove źene

śu migole guźicun i govorile: „Ovo śu naśi, ca ćete śe vi mećat iś naśima, oni śu kaparjuni“ (5.3.)

kapo (81), -ota m – zapovjednik; Na Palagruźu bi śe bilo iźabrolo kapota koji je bil covik mira

i reda (5.2.)

kapula (864) -e f – crveni luk

karavona (142) -e f – veliko jato dupina; Pogledoj koliko je karavona molih dupinih. Śal će śe

pośukat pol brud (6.2.)

kargovonje (992) -o n – natezanje uţeta (korge) kojim je vezana glava lantine na pramĉanom

dijelu da bi se straţnji dio podigao

karina (554) -e f – montabilni nastavak statve radi uglavljivanja falaka na provi i krmi; karina

ti śe mice pok niśi śigur źa ćapat śe źo nju kal iśkociś u brud iźa marete (16.1.); Agvanta śe karine da ne

obletiś na kordur (16.2.)

karma kvodra (949) -e f - kvadratna krma; Onda je bil kalanko ol late iź fabrike. Ucinil biś

mu bil karmu kvodru, śkaf na provu i śkaf na karmu (22.7.)

karmejon (667) -ana m – krmeljivac, pospanko

karoc (829), -a m - luĉni dio statve kojom se ona spaja s kobilicom na provi i krmi; jer bi śtupa

iźlećala kal bi hodili śa kulpima na kroj pok śu brodi hreśtali karocima obo źolo (20.1.)

54

karpit (593) -in impf. – krpati (mreţu); Jeśte reźentali ormu, poplit i kunce. Kal śe ośuśi tuko

ga omanit u lopiźu neka boje puźi kal śe karpi da ne źapire (6.1.)

kartela (962) -e f – kartica za umatanje duhana; A kartelu ol śpanjuleta śu mi na poplat źalipili

neka śon, toboźe, viśji. Rugali śu śe iś menon. Ćapali śu me ovi śtariji ribori i govore mi: "Kal ne moreś

arvat do veśla, śtavit ćemo ti kartelu na poplat neka śi viśji (22.10.)

karvetina (406) -e f augm. – krv; Vajo ga olma raśplotit, iźvadit pecenicu, pośolit i polucit i

pritiśnut korgon neka iśpurgo karvetinu pok ćeś vidit ca je peceni dupin (6.2.); śal nojpri iśtarite pajule

śtracun ol śliźotin i karvetine da śe ku ne pribije ili popuźne (13.3.)

kaśeta (326) -e f – plitak drveni sanduk za transport ulovljene ribe; Moci kaśete (326) u more

neka śe riba ne źalipije jer ako je kaśeta (326) śuha, dulnjo śe riba śva oguli i ne vajo źa venditu (15.3.);

Tu śtarnośti buta u bujul, a hanharuśt u kaśetu (16.3.)

katina (36) -e f - veslaĉka pozicija u prostoru ispred jarbola (prema provi); Dvojica śu bila na

veślih, na traśtan i na katinu (19.3.); Nojjaciji je voźil na katinu. Njemu je bilo veślo nojboju. Njeguv je

bil pośol ili duźnuśt kal śe voźi u raśfalkonu gajetu da źatice na maretu. Digod je aźvelto i po dvi

vogadure vajol napravit dokle drugi jelnu. Kal śe voźi pol śobon vajalo je da averti źa śkocit na śkaf źa

mećat mriźe u more jerbo je bil nojbliźji śvićoru i mogal je nojboje cut komondu śvićora jer śvićor je

govoril pomalo da drugi brodi ne cuju ca śe ovamo dogodjo. (bilješka 3) Drug ol katine je bil źa śve

teźje lavure, kal je vajalo donit, prinit, ukarcat, iśkarcat (3.1.)

katolda (937) -e f - steznica za pripone (sartije) jarbola; Cinili śmo i gajetice iś latinśkin jidron

i jidron treva. Boceli ol botunih, katolde ol botunih (22.6.).

katrafund (167) -a m - poklopac na koji se stavlja kameni uteg radi pritiskanja usoljene ribe u

barilu; Vaźmi śtargacu źa iśtargat katrafunde ol graśice (7.1.); Bilo bi śe voltalo dereverśo baril i

śtavilo unutra katrafunde (167) iźbilo obruce (233) provuklo kurdelu i donapunilo drugi baril (9.1.)

katramat (820) -on pf. – premazati unutrašnjost barku katranom radi konzervacije i

nepropusnosti oplate; oprolo brud, iśteglo da śe ocidi, da ga śe more katramat i blakat (20.1.)

kavaleti (974) pl. tant. -ih m – primitivni krevet od dasaka podignutih od tla dvama nosaĉima

(kavaletima – konjima) sa slamnjaĉom od suhe trave; Dronjolo (302) śe na pojace ol ślame ili loźumine

na kavalete. Buhe, cimci i uśenci niśu mira doli pok śu uvik pośteje ili kavaleti śkripali, pok śe śumjalo

da śe iśpol bijca niśto dogodjo (23.1.)

kavec (237) -a m - ostatak ĉega, nenapunjen u potpunosti baril slane ribe; A bilo je i kavecih

koje śe je inkapelovalo (9.1.)

kavicol (306) -ola m - kraj ribolovnog alata (mreţe, parangala, tunje); śtavi kavicol na bondu

da śe ne źavije moźak. Odaberi śponu i pero neka ti je vonka da moreś veźat kavicol i śtavi bokun

molega maźora (12.1.); Ćapa kavicol. Leva mriźe. Odaberi kavico (12.2.)

klapot (472) -jen impf. - tući, kucati, bubati; Nemujte klapot i veślima more iźmećat – da se

riba ne plaši (15.2.)

kmicat (409) kmicen impf. – fig. rogoboriti, prigovarati; Uvik kmiceś da niśmo ujoli, a vidi pol

karmu koliki je śtug ribe (13.3.)

kofa (789) -e f – korpa od pruća za drţanje ulovljenih jastoga (izmeĊu suhe trave) za vrijeme

ribolova; Kal bi jaśtog duśal na śkaf, ćapol bi ga parvi śvićor i iźvadil iź mriźe, a drug ol prime bi ga

śtavil u kofu, u śuhu trovu da śe ne bi raźbil (19.3.)

kokot (716) -a m – riba kokot (Trigla spec.); Bilo je śvake ribe ol kulfa (633): raźin (652)

volinih (705), paśih kośćenjokih, gluhocih, kokotih (18.5.)

kolacat (359), -on impf. - ţeljeznom alkom oslobaĊati zapeti parangal; Veźi cimu (4) ol

arganela (148) źa friźetu kal budeś kolacol da ne iźgubiś koloc (13.1.)

kolacić (753) -a m – mali drveni obruĉ koji se upletao u mreţu vrše na jednom i drugom kraju

da bi sluţio kao ulaz u vršu za ribe i rakove; I kal bi śe bilo śve oparćalo, vorśe uplelo, śtavilo śćope,

źadentalo kolaciće, vorśnjoke uplelo (19.1.)

kolinac (443) –inca m – koljeno prsta; Iśtukal śon śve kolince – prilikom veslanja u barci ĉesto

jedan ribar zna udariti šakama u kojima drţi veslo o drugo veslo i tako rani prste (14.2.)

kolma (444) -e f – mirno more; bonaca kolma – sasvim mirno more bez vjetra;

kolo (471) -a m - kraj mreţe trata za koji se veţe uţe kojim se mreţa poteţe prema obali; Buta

(328) kolo u more (15.2.)

koloc (357) -oca m - ţeljezna alka za oslobaĊanje zakaĉenog parangala; a ti namotoj arganel i

veźi koloc. Veźi cimu ol arganela źa friźetu kal budeś kolacol da ne iźgubiś koloc (13.1.); Provat ćemo

śtavit koloc, ali mi śtruco riba. Śal će je koloc obrit. Ala, ti napuni i tumba koloc. Je ti udril u lno? Iśa

dvo-tri paśa i mola. Ala, iśoj ga (13.2.); koloc za gose i gvadanju – ţeljezna alka koja se vezuje na

dijelobve donjeg rub trate: Veźi koloce na gośe i gvadanju i u pul bonde (307) dobro iśtiśni iś biźulinon

(149) da ti śe ne mice jer tu darźi da ne povije – da se mreţa ne uvije (16.1.)

55

kolumba (934) -e f – brodska kobilica - i kolumba od gvoźdenega obruca da, kal śe plova

iźvorne, da śe jopet iśpravi (22.5.)

komor (275), -a m - komarac

komp (375), -a m - razmak izmeĊu rebara broda; Avertij da ne raźbijeś ganac kal upreś iźmeju

kompih da ti iśpade. Ali kako će ti iśpaśt kal niśi iźlimol na udice źube

Komuna (29) -e f – renesansna tvrĊava u komiškoj luci koja je sluţila za obranu od gusara te

kao skladište za sol korištenu u ribolovu za soljenje plave ribe; Tu śu bile śtore uźonce naśih śtorih koji

śu pune Komune śoli tratili źa vrime velike ribaśćine kojo je bila 1909. godine koju śe nomino u

komiśkuj memoriji (2.1.)

konat (831) kunta m – raĉun, obraĉun; a kal śtajun fini i konat śe ucini, ni bilo pineź śvakomu

źa kupit mudonte (20.2.)

konoba (839) -e f - podrumska prostorija kuće; A nojveće śu śe judi śaśtajoli u konobe, na

Miriću, u portune, po śpjajima (21.1.)

Konol ol Źveca (879) -ola – Sueski kanal

konśerva (745), -e f – koncentrat od rajĉica

konśkrit (681) -a m – regrut; A i lijuna bi ovu mortvu more raśkompenśalo, a da neće mlodega

konśkrita gole brode, beź barkih (18.2.)

konter (784) -a m – riba kantar (Cantharus lineatus); A bilo je i konterih, śalop od rucjoka i

śvake dobre ribe (19.2.)

kontreśtonje (276) -o n – prepirka, oponiranje u diskusiji

kopośonta (1007), -e f – groblje; I tako śu jedon źa drugin partivali pol cempriśe ol kopośonte

(23.1.)

kopravenda (263) -e – prodavaĉica

korat śe (848) -en impf. – svaĊati se

kordun (965) -una m – lanĉić od plemenitog metala koji se nosi oko vrata

kordur (559) -ura - obalni pojas koji plaĉe more; Agvanta śe karine da ne obletiś na kordur

(16.2.)

korg (161) -a m – uteg za pritiskanje posoljene ribe; (o mesu ulovljenog dupina) pritiśnut

korgon neka iśpurgo karvetinu (6.2.)

korka (457) -e f – borova kora i tekućina od te kore za mašćenje mreţa (trata); pok śon je

omośtil (8) u korku i pomocil u more neka boje źaśkuri da jaglica ne śpavento (15.1.)

kortejonta (882) -e f - cura s kojom se mladić zabavlja; Kako śu śe na Jabuku penjoli i broli

garifule źa kortejonte (21.4.)

kośa (339) -e – podmorski greben; Ovode je milura. Śal śmo na kośu (13.1.)

Kośarica (546) –e f top. – predjel kod Crkve svete Marije na komiškom ţalu koju narod po

legendi naziva Guspa Gusarica / Kosarica; Voga na Kalun jer je voda iź Kośarice - morska struja iz

pravca Kośarice (16.1.)

kośćenjok (714) -oka m - vrsta malog morskog psa (Acanthias vulgaris)

kosica -e f – pletenica od starih konopa (16.4.)

kośtat (468) -on pf. – pristati barkom uz obalu ili plutajući objekt ili (o ribi) na ribolovnu

poziciju; Neka ih, kośtat će one na pośtu (15.1.)

kotula (851) -e f – tradicionalna suknja; dviźola fuśtone i kotule, pleśkale śe po guźicima

(21.2.)

kravośac (885) -ojca m – neotrovna zmija smuk; ol śtroha ca śu ga u kośti ulivali provjonjen

obo bakotima, legotima, mortvima ca po noći gredu, obo velikin kravojcima (21.4.)

kredonje (102) -o n - uzvikivanje ponude robe radi privlaĉenja kupaca kad bi u Komiţu stigao

brod s voćem i povrćem iz Puglie

krejoncija (53) -e f – poštovanje, uvaţavanje; Źnalo śe je iźiśt veće ol dvi śtotine śarde

(bilješka 5) kako je ku til do mile voje, a kal je bilo malo, uvik bi bilo cagod ośtalo i nikur ne bi vaźel ol

krejoncije makor bil i glodan (3.2.)

krelo (605) -a n – krilo; fig. bit krelo i guzica – biti s nekim veliki prijatelj: Śutradon śmo opet

bili kako krelo i guźica kal śe je raśprovjalo Pol Boźonića ku je kriv a ku je pravedan (16.6.)

kriśnjok (13) -oka m – mjesec srpanj; Ca je bilo nojteźje – prośtrit mriźe i na onemu

źeśtokemu śuncu u kriśnjoku voltovat mriźe (1.2.)

krok (556) -a m – pas ispleten od konopa kojim se ribar zakaĉi za uţe koji poteţe tratu na

obalu; Ala, źamośi njin kroken neka gredu napri (16.2.)

kruto (464) adv. – jako, vrlo; kruto avertit – jako paziti na što: Vajo kruto avertit kurent da noś

ne privari jer biśmo prilipili na kośu ol Babe (15.1.)

kucin (859) -a m - mali morski pas (Selachia)

56

kucinora (202) -e f – vrsta mreţe stajaćice najĉešće korištena za lov jastoga; Śardelore,

budele, pripośte, kucinore tu śe je pravilo i plelo ol pujiśkega kunca i źatu śu mriźe bile dobile ime

pujiśke (7.2.)

kulaf (633) kulfa m – puĉina; Kal śu ovako śtabilo, śiguro vrimena potegla, tuko (6) puć u

kulaf (18.1.); Śal krepa tote kal śi til duć iś non u kulaf (18.2.)

kulap (827) kulpa m – udar vala; Bilo je momentih na oni kulap kal bi śe gajeta bila abrivala

pok oni temun, ona jidra trrrrrr. To iśto kao da ćeś obletit u ariju. Ako je veliki kulap iśprid prove, śtroh

te je da ne afugoś brud, da ga ne afugoś pol kulap iś jidrima (22.1.)

kulnjo (538) -e f –prvo uţe, od njih nekoliko, (100 m dugo) koje se veţe za kraj trate da bi se

potezalo tratu prema obali; Kal śte uźe pribroli, veźite na kulnju barilac ol baruźe (16.1.)

kumpanjoda (1004) -e f – jedan iznenadni veliki val, veći od ostalih, koji moţe prevrnuti

brod; pok afugovonje broda ol kulpa mora kal gre kumpanjoda (23.2.)

kunce (132), -a n – konac, nit za krpljenje ili pletenje mreţe; Jeśte reźentali ormu, poplit i

kunce (6.1.)

kundut (3), -a m - nuţnik

kunka (813), -e f – pljosnati veći komad pluta koji se koristio za plutaĉe u ribolovu jastoga;

Kal bi finila śtajun i duślo śe doma i hronilo na miśto orti (806), ośuśilo, śtavilo na śvoja miśta, puta

(505), rejidure, putore, kunke (20.1.)

kunj (232) konja m – klupa (konj) za pravljenje barila; bili bi donili iśprid barake konja i lna,

obruce, śvilaca, maraś źa obruce źadentovat (9.1.)

kurcej (688) -eja m – izduţenje uz rep raţe s jedne i s druge strane; (o raţi) Ala, ne ćakuloj,

doj vamo ti maraś neka njuj ośicen rep i kurceje i oderen je na priśke (18.3.)

kurdela (241) -e f – vrpca, traka; Bilo bi śe voltalo dereverśo baril i śtavilo unutra katrafunde

iźbilo obruce provuklo kurdelu i donapunilo drugi baril (9.1.)

kurent (344) -a m – morska struja; Avertij koji je kurent (13.1.); Voga na kurent (13.2.); Vajo

kruto avertit kurent da noś ne privari jer biśmo prilipili na kośu ol Babe (15.1.); Tako ti je kal ne

pogodiś kurent pok volta napuko i ne umjeś niśta (15.4.); Moća na carnjule vidit kal je mlikotina. Bit će

śiguro iśplivoli ako kurent nabije paśu na kroj (17.1.); Vidi da kurent forcoje (17.1.); Vidi da je kurent

(344) iśforcol, da śe źaviju remulini, a vidi da iźa puntina (488) toci kako rika.(17.1.)

kurilo (294) -a n – prolaz jata riba; źapaśot u źopaś, na kurilo (11.2.)

kuroj (967) -aja m – odvaţnost, hrabrost; A onda je u me dośal kuroj (22.11.)

kurta (569) -e f – prostor u moru opasan mreţom; Ala, ti na provu tumba koju śtinu u kurtu

neka riba gre u śaku (16.2.)

kuś (529) -a m – komad; da ku ne pade na śike jer bi śe raźbili kako butiljun u śtu kuśih pok ku

bi ga iśkupil (15.6.)

kuvertela (494) -e f - završna trenica na pramĉanoj i krmenoj palubi barke; Śaku buta na śomu

kuvertelu (15.3.)

Kuźmini (906) pl. tant -ih – porodiĉni nadimak

kvalitod (207) -i f – kvalitet; . I Garci śu kupovoli u Komiźu ślone śardele, a bili śu śpecijaliśti

źa poźnat kvalitod ślone ribe (8.1.)

kvartir (196) -ira m - dio broda na provi i krmi gdje se brod poĉinje suţavati pa do kraja prove

ili krme; puć pol kvartir kalat gaće i vaźeśt źolovu śtinu źa priśvitlu (bilješka 12) (7.1.)

kvoska -e f – kozica, mali raĉić (Penaeus kerathurus) (16.5.)

L lacan adj. -o, -u, pred. –a, -o – gladan (16.4.)

lamprida (140) -e f – riba lamprida (Peromyzon marinus) koja je znala zalijepiti se za

podvodne dijelove broda namazanog da bi sisala paklinu ili blak kojima je brod namazan; Pogledoj na

temun je lamprida ca śiśo blak i katrom (6.2.)

lancun (2) -una m – plahta

lantina (932) -e f – motka za razapinjanje jedra; Gore lantina i mont ol botunih źa dviźot jidro

na jorbul (22.5.)

largat (428) -on pf. – udaljiti; Largoj ol Manjareme jer śu veśla śkupa (bilješka 17) (13.5.)

laśkat (155) -on pf. – popustiti nategnuto uţe; (o ulovljenom dupinu u moru) Vidi ca je

źaveźal. Laśka mu da ti ne iśkido (6.2.)

laśkot (470) -on impf. – bjeţati, juriti pred progoniteljem; Ono ih vidi ca biźigaju po śkorupu,

śal će pocet laśkot (15.1.)

laśnut (522) –en pf. – planuti, bljesnuti sjajem; Larga da te ne ośmudi jer śuma laśne i plaśne

kako śiromaśko śuperbija (bilješka 19) (15.5.)

57

laśtra (62) -e f – staklo navigacijskog ferala; Prema provi śu bile laśtre carnjeno i źeleno, a

prema karmi bilo (4.1.)

lata (948) -e f – tanki, lako savitljiv lim; Onda je bil kalanko ol late iź fabrike (22.7.)

lavur (35) -a m – rad; neka ti je bonda ol śride libera źa lavur kolo mriźe (15.2.); Vidi kal niśi

donil śpurtel) kako gre ślabo lavur (15.3.)

lavurat (921) -on impf. – raditi; Źenśke śu u to vrime u kalcete po kući hodile źa ne probudit

muźe koji śu po śvu nuć lavurali (22.4.)

lavuratur (93) -ura m – veliki radnik, rabotnik; I komiśko gośpoda śu toliko dorźala do

dobrega ribora, a śve one koji śu hodili po śkojih i bili dobri lavuraturi, mucnici, źvoli śu ih deroti

(5.4.)

laźanje (735) pl. tant. -ih – ruĉno raĊena pljosnata tjestenina

laźarun (261) -una m – ljenĉina, neradnik; A bilo je lavuraturih, mucnikih, ali i laźarunih

(10.2.)

lebićoda (984) -e f – vrijeme kad puše jugozapadni vjetar (garbin) koji podiţe velike valove

legot (884) -a m – duh umrle osobe koji, prema vjerovanju, poslije smrti još postoji u kući;

Onda śe ne govori ol śtroha ca śu ga u kośti ulivali provjonjen obo bakotima, legotima, mortvima ca po

noći gredu (21.4.)

legumi (738) pl.tant. -ih m – leguminoze (grašak, grah, bob, leća, slanutak)

lenjom (756) -ama m – drvena graĊa; I kal bi śe bilo śve oparćalo, vorśe uplelo, śtavilo śćope,

źadentalo kolaciće, vorśnjoke uplelo, iź buśka lenjom donilo (19.1.)

leśto (193) adv. – brzo; A śal leśto pocet će garbinoda (7.1.)

leva (se) (417) imper. – 1. ustani; Leva śe, naśi, pala je bonaca (13.5.); 2. diţi; Leva mriźe

(12.2.)

levandura (382) -e f – okrugla drvena posuda za parangal s udicama nataknutim na obodu

levantarun (985) -una m - olujni istoĉnjak s kišom; Vlośi na glovu bi mu źabilili ol brigih i

penśirih, jidrenjo, navigovonjo, furtunih i furtunolih, burih i lebićodih, levantarunih (23.2.)

levont (65) -a m – 1. istok; a źa vrime śe je orjentiralo po źviźdima po kojima śe je racunalo

ure i tu śu iźvecera bile parve źviźde koje śu iśticole u levontu (4.1.); 2. istoĉni vjetar

levut (447) -a m – leut, ribarski brod za lov plave ribe koji opasuje svjećaricu mreţom; Ala,

potegni levut śvićoru da śe ne pribije (15.5); Levut je imol i śohe (22.7.); Vajo ukarcat jaglicoru i źvat

joś druźine jer śe źa na jaglice hoće ośmorica. Dvo u borku i u levutu śeśtorica (15.1.)

liber (477) adj. -o, -u, pred.-a, -o – slobodan; Raźormoj veślo na katinu i śridu po ih śtavi

daprova na bondu ol prime neka ti je bonda ol śride libera źa lavur kolo mriźe (15.2.)

libon (290) -ana m – debelo uţe kojim se opasuje mošt prilikom prešanja groţĊa na

tradicionalan naĉin; Mriźe će povit pok će ih bit inkatura olvit. Vajo udugo iźlongat da iźgubi verinu,

ośtija, povilo je kako libon (bilješka 15) (11.2.)

lijun (679) -una m – lav

linjat (968) -on impf. – nestajati, slabjeti; I tako śu śe godiśćo namotovala, furca śe gubila,

źivot je linjol (23.1.)

lipo (618) adv. – 1. lijepo, uredno; Lipo tu śtivojte udugo (15.3.); A bilo je lipo śluśot kako śu

śtori Komiźoni navigali do Rudice i Piśkići na Gargano gajetima (21.3.); 2. priliĉno, dobro; Jeśi ga

dobro apikol jer lipo poteźe (17. 1.); Baś je lipo iślo puto śoto (17.1.)

liśpid (180) -a m – masnća, prljavština od masnoće; Gledoj ca śu brodi ćapali liśpid (7.1.)

lito (123) lita m – dlijeto

liźot (914) -en m – 1. hodati ĉetveronoške; Oni śu śe iź nojranijega ditinśtva śpremali źa more,

cin bi poceli liźot; 2. gmizati

lno (210) lna n – dno; Je ti udril u lno?(13.2.); Doj majśtru meni da ti je maknen ol lna (18.4.);

Imali śu śperune ol darva fino źaośtrene, duge jedon metar pok bi ga tiśkal kroź źdrib ol barila ili

mojace do śomega lna pok bi ga na nuś vonjol (8.1.)

lopiźa (866) -e f – zemljana posuda za kuhanje hrane; Kupovoli lopiźe, teće, fjaśke (21.3.);

Jeśte reźentali ormu, poplit i kunce. Kal śe ośuśi tuko ga omanit u lopiźu neka boje puźi kal śe karpi da

ne źapire (6.1.)

lovak (548) adj. lovko, lovku, pred. lovka, lovko – koji je povoljan za lov; Voda iź Śćećo ni

lovka (16.1.)

loźumina (973) -e f – vrsta trave gustog busena koja se upotrebljavala za slamnjaĉe; Dronjolo

śe na pojace ol ślame ili loźumine (23.1.)

luc (946) luca m – luĉ; Śvitilo śe je na luc (22.7.)

lug (942) luga m – pepeo; Śtukovalo śe je katramon i lugen kako i provo gajeta (22.6.)

58

lumbul (280) -a m - jedna od niti kojom je upleteno uţe; Polvarźi pol lumbul (11.1.); Vidi ca je

tunja obilila obo źodiv da je jedva duśla gore na jedon lumbul. U malo da ni pukla (13.2.)

luśija (170) -e f – topla voda u kojoj je otopljen pepeo; Ruke iśpucone, iśfriźone ol źice ol

vorśnjokih, barkojih ol jaśtoga. Uvik śe je kuhola luśija i banjalo ruke u nju (19.2.)

M macagarbun (274) -a m – rovac, kukac koji ţivi u gnoju

macavarija (957) -e f – veliki drveni mlat kojim se tukla smrĉa ili kora bora za pravljenje

tinte radi bojanja i konzervacije mreţa; muj otac je duśal jidan iś macavarijun i śve je te gajetice

macavarijun iśpeśtol (22.8.)

macula (121) -e f - drveni ĉekić za šuperenje; Jeśi vaźel diźicu, nośtavak, maculu, śvilac, lito,

śtupu (6.1.)

maća (678) -e f – mrlja; Vidi ga ca śe muci, śvi je iśal na maće. A i lijuna bi ovu mortvu more

raśkompenśalo – mijenja boju lica zbog muĉnine od morske bolesti (18.2.)

Madonini (909) pl. tant. -ih m – porodiĉni nadimak

mahrama (766), -e f – marama; pok da źena kalo mahramu iź glove i rece: „Adijo naśi (19.1.)

Majela (136) -e f top. – planina u unutrašnjostui Italije Maiela, ĉiji se vrh vidi iz Komiţe kao

otok na horizontu desno od Biševa u vrijeme velike vidljivosti; Vidi śe Majela. Śiguro je śoto śiroko –

po velikoj vidljivosti zakljuĉuje da slijedi jugo (6.2.)

majinat (420) -on pf. – spistiti jedro; Tuko majinat i butat jacom źa bondu (13.5.)

majnovonje (991) -vonjo n – spuštanje jedra

majśtra (332) -e f – nit parangala na koju su vezani pioci s udicama; A ca ti je tu teśko? Tu je

śiguro volina. Doj majśtru meni da ti je maknen ol lna. Vidi kako njun vajo dudot dokle śe ne olcipi

(18.4.)

makulon (723) adj. -o, -u, pred. -a, -o – oštećen, povrijeĊen; Źa puć na jaśtoge na śkoje, tukalo

je nojpri noć dobru i joku druźinu, one koji śu forconi da njin niśta ne śkodi, a da ni makulon, da je

źdrov kako śtina ol Bruśnika (19.1.); Kal biś donil jaśtoge iź śkoja u Komiźu targuvcu, un bi olma

iśkartol jaśtoge koji śu bili makuloni pok bi ih śtavil na bondu (19.6.)

Malteźovi (910) pl. tant. -ih m – porodiĉni nadimak

manavela (362) -e f – drvena batina za ubijanje ribe; Dojte ovamo ganac i śpurtel i manavelu

ako bude kojo marina da njuj glovu iśpeśton da ne bi koga źagriźla (13.1.)

Mancinovica (780) -e f top. – spilja u uvali Zaruśka na otoku Śvecu gdje su ribari obitavali za

vrijeme višednevnog ribolova (danas je urušena); A jilo śe je u śpilu Mancinovicu i śpolo na pojace ol

ślame (19.2.)

maniśtra (730) -e f – tjestenina

Manjarema (429) -e f – brdo i punta na desnoj obali Komiške vale; Ne voź ovode bliźu kraja.

Largoj ol Manjareme jer śu veśla śkupa – prema usmenoj predaji punta i brdo Manjarema nazvana je

prema podmorskom grebenu gdje su ribari ĉesto lomili vesla (tal. mangia remo - koji jede vesla) (13.5.)

marac (769) morca m – oţujak; I tako śe je ribolo śicanj, velu, marac, avril i moź – lovilo se

jastoge (19.2.)

marangun (267) -una m – drvodjelac

maraś (234) marasa m – sjekaĉ, maĉeta za rezanje mesa ili ribe; maraś źa obruce źadentovat

(9.1.)

marcon (215) adj. -o, -u, prd. -a, -o – koji je od mjeseca oţujka, riba ulovljena u oţujku; A

uźalo je bit i marcone ribe (8.1.)

mareta (40) -e f – blaţe uzburkano more; Vajo źnat na maretu źaticot (12.4.); karina ti śe mice

pok niśi śigur źa ćapat śe źo nju kal iśkociś u brud iźa marete – kad val pribliţi razinu obale i broda da

je lakše skoĉiti u brod ili iz njega (16.1.)

margarita (582) -e f - uzao kojim se skraćuje duljina uţeta najĉešće za to da bi se sprijeĉilo

pucanje na oštećenom mjestu; Jedon lumbul je pukal. Ucin permomenta margaritu. Vidi ti da joś ni

naucil veźat margarit (16.3.)

marina (363) -e f – riba marina (Muraena helena); Dojte ovamo ganac i śpurtel i manavelu

ako bude kojo marina da njuj glovu iśpeśton da ne bi koga źagriźla (13.1.)

maśka (718) -e f – riba morska maĉka (Scyllium canicula)

maśka (260) -e f – maĉka; maśka ol dvo komina – dvoliĉnjak: ovo ti ga, buźdo, uliźice, guźico,

rufijonu, maśka ol dvo komina (10.1.)

maśkul (896) -a m – muški okov za kormilo, na krmenoj statvi koji ulazi u ţenski (feminu),

koji se nalazi na kormilu; temun je vajalo pritśnut da ne iźleti maśkul iź femine i da ne ośtaneś beź

temuna (22.2.)

59

matadura (913) -ure f – oprema za jedrenje, postava jedrilja; Boje je jidrila gajeta komiśko

nego taljonśki trobakuli od śeśt-śedan vagunih. To je bila matadura to je bilo śve uredjeno, to ni

moguće virovot, to śu bili provi morśki vuci koji śu śe probivali kroź bote i vitre. To śu bila śpecijolno

jidra (22.3.)

maźor (312) -a m – sidreni kamen za ribolovne alate; Odaberi śponu i pero neka ti je vonka da

moreś veźat kavicol i śtavi bokun molega maźora (12.1.)

mećonje (493) -o m – postavljanje, stavljanje

milura (338) -e f – podmorski brak, plićak; Doj śridu da śtavimo. Ovode je milura. Śal śmo na

kośu – na plićak valja staviti središnji sinjal parangala koji je sluţio za sluĉaj da parangal pukne pri

dizanju s jedne strane (13.1.); Doj mi tega cornega ugora. Ovi je śiguro ujot na miluru. Propju iźgledo

ol rape – ugori iz dubine imaju bljeđu boju (14.1.)

Mirić (840) -a m top. – sastajalište ribara u predjelu Molo Bonda; A nojveće śu śe judi

śaśtajoli u konobe, na Miriću, u portune, po śpjajima (21.1.)

mlikotina (613) -e f – posve mirno more; Moća na carnjule vidit kal je mlikotina – ajmo

probati loviti carnjule kad je mirno more (17.1.)

Mlin (922) Mlina m top. – ţalo u komiškoj vali i ribolovna pozicija; Po cilemu źolu Mlina bile

śu prośtorte mriźe (22.4.)

mocejina (1002) -e f – vlaga

moća (611) – ajmo (od homo ća); Moća na carnjule vidit – ajmo probati loviti carnjule (17.1.)

moha (479) -e f – mreţni materijal za manje mreţe (za trate je teg); Ovode śu duśle dvi-tri u

ćoru mohu – ribe su se zaglavile u mohu većeg oka uz rub mreţe (15.2.)

mojaca (115) -e f – drvena posuda veća od barila, oko 70 l; Baril od ulja i mojacu da ne

śundraju (6.1.)

molat (śe) (392) -on pf. imper. moloj / mola – 1. pustiti; Iśa (157) dvo-tri paśa i mola (13.2.);

2. pustiti se; kal opereś ruke u luśiju, ruke ti śe molaju (19.2.)

moli dupin (143) -ega m – vrsta dupina, vrlo opasan za ribara jer tjera ribu; Pogledoj koliko je

karavona molih dupinih. Śal će śe pośukat pol brud (6.2.)

Molo Bonda (915) -e f – predjel u Komiţi sa sjeverne strane uvale

monkul (560) -a m – stupić na pramĉanom i krmenom boku broda za vezivanje uţeta prilikom

siderenja broda; Doj olma boce na monkule ol prove i karme (16.2.)

mont (933) -a m – kolotur priĉvršćen za vrh jarbola za podizanje glavnog jedra; Gore lantina i

mont ol botunih źa dviźot jidro na jorbul (22.5.)

morka (656) -e f – orijentir na kopnu radi orijentacije na moru; Vajo śal vaźeśt morke. Jelna ti

je Śijabod u Muśtaćin, a drugo Kamik u Bumbul (18.2.)

Mortvi don (1008) -ega - Dam mrtvih

mośtac -a m – 1. ţeljezni prsten s kukom koji kliţe po kosniku radi razapinjanja pramĉanog

jedra floka; 2. Uţe koje povezuje vrh kosnika s donjim dijelom pramĉane statve; kako napravit pajet i

mośtac ol prove (16.4)

mośur (127) -a m – tuljak od deblje rozge (indijske – cana di India) za drţanje igala za krpanje

mreţa; Viźitoj je pol provu kablić, a u njemu mośur, jogla ol armivonjo (6.1.)

moź (212) maźa m – maj, svibanj

moźak (308) mozga m – vertikalno uţe na krajevima mreţe koje spaja donji (olovnji) i gornji

(plutni) rub mreţe i na taj naĉin uĉvršćuje mreţu po vertikali; Doj iź śterala gavunore. Iśkupi jih na

pluśćo, śtavi kavicol na bondu da śe ne źavije moźak.(12.1.)

mrok (18) -a m - ribolovni mrak koji traje 21 noć; ujoli śmo tega mroka ośan kvintolih

(12.10.); kal bi finil mrok bili bi poplati iśpucoli i tvordi kako u tovara kopita (1.3.); Tako śe je źnalo

kako je riba, je iźguvernona, je malo śoli, ol kojega je mroka pośoljena, je ol maźa ili avrila (8.1.)

mucnik (94) -a m – radnik koji se iznimno trudi, trudbenik; A bilo je lavuraturih, mucnikih

(10.2.)

mudantine (919) pl. tant. -ih f – kupaće gaćice

mudonte (835) pl. tant. -ih f – muške gaće

muka (741) -e f – brašno

mul (943) mula m – molo, lukobran

murluc (665) -a m – riba mol (Merluccius vulgaris)

muśica (394) -e f – morski nametnik koji napada ulovljenu ribu; Vidi ca śu tu tabinju muśice

iźmuźle da śu ośtale śomo kośti (13.2.)

muśki uźal (594) -ega m – jednostavan uzao za vezivanje dva kraja uţeta – ĉvrsto drţi za

razliku od sliĉnog ţenskog uzla; kako śe uźuntoje kunce, kako śe karpi, muśki uźal da śe ne odriśi

(16.4.)

Muśtaćin (658) -a m top. – lokalitet na otoku Svecu

60

N nadijen (647) adj. -eno, -enu, pred. -a, -o – nadjenut, nataknut; Kal je friśko jeśka, bokune ne otukuju,

nego gucaju nadijene bokune (18.1.)

nadit (331) -ijen pf. – nadjeti (ribu na udicu); Nośtuj ti śić jeśku neka nadijemo (18.1.); Venja vamo

parangol da ga nadijemo (13.1.)

naganjot (616) -en impf. – naganjati; Avertij kako iśtendijeś jer iźgledo da naganje na barilac (17.1.)

najelno (416) adv. – sve skupa, odjednom; Ovu bilu ribu, ove pagare, źubace, kontere i śkarpine prodat

ćemo najelno jer śe tu ne iśploti prodovat na peśkariju (13.4.)

naparcit (854) -in pf. – naprĉiti, istaknuti straţnjicu; Kal bi śe źenśke korale, źamicole bi roge jelna

druguj, dviźola fuśtone i kotule, pleśkale śe po guźicima, kalovale gaće pok naparcile guźicu i govorile jelna

druguj: „Ovo ti śa njun śe koroj, ti śi njuj por“ (12.2.)

napirot (473) -en impf. – natiskivati se; Voga na borku. Udri ti na primu śa uźun jer napiru na kola –

riba ide prema vratima mreţe pa bi mogle pobjeći te je treba uplašiti da se vrati u mreţu (15.2.)

napuko (510) adv. – naopako; Tako ti je kal ne pogodiś kurent pok volta napuko i ne umjeś niśta (15.4.)

napunit (390) -in pf. – zategnuti uţe ili mreţu; Ala, ti napuni i tumba koloc (13.2.)

napuśe (642) adv. – posebno, odvojeno; Vajo namotat śride, a kavicole netat, butat napuśe i śtavit u

kaśetu (18.1.)

narigot śe (674) -on pf. – ispovraćati se

naślonit śe (619) -in pf. - riba se nasloni na mreţu, ali ne ulazi u oka mreţe; Udri pobukon u kvartir

neka riba iźlećo vonka neka boje ceto, a ne da śomo naśloni i rendi ol mriźe (12.3.)

naśtivat (564) -on pf. – naslagati; Ovodi je kojo śamaruśa incetala u śomi śardun. Aśti boga, ca śi ih

naśtivol u kompu – drug koji je presipao ribu iz gvadanje (456) imao je pravo izdvojiti koju bolju ribu za sebe, a

obiĉno ju je slagao u prostor izmeĊu dva rebra na boku broda - komp (375)

naucan (586) adj. -no, -nu, pred. -na, no - nauĉen, sa znanjem, naviknut - Nikur śe ni naucan rodil

(16.3.)

navalica (435) -e f – guţva pri kupovini; Vidi kojo je danaś navalica na ribu da ne mogu duć kraju ol

galame, tiśkonjo, vikonjo (14.1.)

navarć (313) -źen pf. - nametnuti konop, omĉu oko ĉega; Onda bi druźina źaveźla na cetiri veśla śvun

furcun i pul kraja, a ovi koji śu pri tebe duśli na źolo, oni bi agvantali brud pok bi olma navargli parong i potegli

brud na kroj (19.4.); Ćapoj i navarźi śponu na kroj (12.1.)

naveźonje (750) -o n – veslanje protiv struje i valova da bi se brod odrţao na mjestu

navit (573), -ijen pf. – stisnuti, zbiti mreţu da riba ostane zbijena u saki; Navijte tu po źanotu i alavija

veźite źa friźetu (16.3.)

navivat (483) -ijen impf. – stiskati, zbijati mreţu da riba ostane zbijena u saki; Buta olovo pol noge i

pomalo navijite (15.2.)

navuć śe (794) -ucen pf. – izvući svoj brod na obalu (povratni glagol zbog osjećaja identiteta ĉovjeka i

broda); Ako je bilo marete, ni śe bilo lako navuć na źolo (19.4.)

nepotenat (530) adj. -ento, -entu, pred. -enta, -ento – nesposoban, invalidan; dorźi barbitu neka śe

śtariji ukarcaju da ku ne pade na śike jer bi śe raźbili kako butiljun u śtu kuśih pok ku bi ga iśkupil. Bil biś do

śmarti nepotenat (15.6.)

nepratik (895) adj. -o, -u, pred. -a, -o – nevješt, bez iskustva; Duśal je nepratik, neiśkuśan, dośal je iś

punin jidrima na kulap (22.1.)

nerat (118) neren impf. – roniti; Śuvenj buta na pajulac neka prova manje nere (6.1.)

netat śe (334) -on pf. – osloboditi se, razdriješiti zamršeno; Vajo pritiśnut majśtru da śe ne imbrojo jer

ku bi je po noći netol (13.1.); Vajo namotat śride, a kavicole netat (18.1.)

nevera (97), -e f – nevrijeme, oluja; źvoli śu ih deroti ili odre śtrambjere koji niśu pośtivali nevere ni

furtune (5.4.)

nevoja (724) -e f – bijeda, siromaštvo; A nevoja je bila veliko. Vajalo śe je na butigu unaprid duźit u

targuvca da ti do śpiźu da moreś puć ribot (19.1.)

nikur (966) pron. – nitko; Meni nikur ni darovol niśta (22.11.)

nominat (30) -on impf. – ĉuvati uspomenu na nešto ili nekoga u kolektivnoj memoriji; Tu śu bile śtore

uźonce naśih śtorih koji śu pune Komune śoli tratili źa vrime velike ribaśćine kojo je bila 1909. godine koju śe

nomino u komiśkuj memoriji (2.1.)

norak (917) norka, m – ptica gnjurac; Śva dica Mole i Vele Bonde kal bi imala cetiri-pet godiść, olma

śu kako norci pul mora torkali (22.4.)

nośtavak (120), -uvka m - klin za nabijanje obruĉa; Jeśi vaźel diźicu, nośtavak, maculu, śvilac, lito,

śtupu (6.1.)

nośtuj (651) imper. – poţuri; Nośtuj ti śić jeśku neka nadijemo (18.1.)

Novo pośta (536) – ribolovna pozicija juţnoj strani Komiške vale izmeĊu Kamenica i Śtore pośte

nuko (104) excl. – uzvik nutkanja, poticanja; Nuko, dvini ti baril źapaconih śardel (6.1.)

61

Njiva Źonkotova (924) -e top. – ravnica u Komiţi u predjelu Potok

O obrit (389) -ijen pf. – 1. obrijati; 2. fig. oduzeti, otkinuti, oteti; Provat ćemo śtavit koloc, ali mi śtruco

riba. Śal će je koloc obrit (13.2.); oni iź Śtore pośte non je obril źomet (16.5.); Uvik gledoj da ti vorh ol udice

ośtane vonka da śe raźina pri źadije jer ona je puno furbaśto riba pok obrije ili iźmumo bokun (18.1.)

obruc (233), -a m – obruĉ; Kal bi bacvori źalnivali barile ślonih śardel, bili bi donili iśprid barake

konja i lna, obruce, śvilaca, maraś źa obruce źadentovat, śarbuna da njin obruci źapiru kal nabiju (9.1.)

oda cetiri (541) indecl. – uţe (100 m dugo) ĉetvrto po redu od kraja mreţe prema obali radi povlaĉenja

potegaĉe (trate) prema obali; Kal śte uźe pribroli, veźite na kulnju barilac ol baruźe iśto tako na oda dvi i na oda

cetiri (16.1.)

oda dvi (540) indecl. – uţe (100 m dugo) drugo po redu od kraja mreţe prema obali radi povlaĉenja

potegaĉe (trate) prema obali; Uźa oda dvi ni alavija. Jedon lumbul je pukal (16.3.)

odabrat (309) -eren pf. - pripremiti nekoliko metara uţeta ili mreţe da ne bi zapelo pri bacanju u more;

Odaberi śponu i pero neka ti je vonka da moreś veźat kavicol (12.1.)

odra śtrambjera (96) -e f - onaj koji u pretjeranom radnom entuzijazmu ne izbjegava ni opasnosti; śve

one koji śu hodili po śkojih i bili dobri lavuraturi, mucnici, źvoli śu ih deroti ili odre śtrambjere koji niśu

pośtivali nevere ni furtune (5.4.)

oflacit (673) -in pf. – omlitavjeti; Jeśon ti rekal da śi oflacil i da ćeś śe narigot (18.2.)

ofrolat (327) -on pf. – (o ribi) omekšati, izgubiti svjeţinu; Ala, vajo kaśetu da iśtribimo dokle ne

ofrolaju – trebamo izvaditi ribe iz oka i staviti u sanduk dok ne omlitave (12.2.)

ohlep (379) -a m – udar vala o obalu ili udar od obale odbijenog vala; Vidite je śu von alavija ormona

jerbo je duśal ohlep ol kraja (13.2.)

ohrekovat (846), -ujen impf. - hrakati ispljuvak

okrojit (482) -in pf. – nešto loše napraviti, stvoriti nepriliku; Ovo dvi-tri jeźine. Dobota śon ga okrojil –

zamalo sam se naboo na morskog jeţa (15.2.)

okurivat (727) -ijen impf. – trebati, bit od potrebe; Bil bi ti targovac dol buletin, a ti biś mu rekal ca ti

okurije i tako biś bil ucinil proviśtu (19.1.)

olhodit (976), -in impf. – odlaziti, napuštati; Govorilo śe je „śtori ribor – śtori prośjok“ jer kako mu je

olhodila furca tako śu mu śtarili orti i brodi, tako je famija biźala ol njega (23.2.)

olma (804) adv. – odmah; tukalo je mriźe śtavit u more da śe ohlode ol rujote jer bi śe bile uźegle i

olma raśpale kako paucina (1.1.); Tad bi drug rekal śvićoru „śjor śi, śjor, olma ćemo uredit“ (2.1.)

olovnica (533) -e f – komad olova uvijena oko uţeta na donjem obrubu mreţe u funkciji utega; Nikoliko

olovnic śon nabil, potukal olovo neka ne śćipje jer već ni gore śtvori nego kal trata śćipje (16.1.)

olovnjo (621) e f – donji rub mreţe s nizom olovnih utega; Tira na deśtru! Olovnju gore! – donji rub

mreţe (s olovnim utezima) diţite (17.1.)

olovo (325) -a m – donji rub mreţe s nizom olovnih utega; Tira olovo neka ti ne iśpadaju – da ne

ispadaju zaglavljene ribe (12.2.)

oltra (152) adv. – skroz; A ca śi ga inferil, olma mu je dupinora iźośla oltra – proboo je kopljem dupina

tako da je koplje izašlo na drugu stranu tijela (6.2.)

olvornit (388) -en pf. – skrenuti brod; Śal mi olvornite jer gre ćapat – skrenite brod jer će parangal

zakaĉiti (13.2.)

omanit (411) -en pf. – obrisati; Cekoj da iśtaren tub i omanen mu paver neka śe boje vidi ako paśo koji

vapor (13.3.); Ugore dobro omanite ol śliźotin (13.5.)

omekcat (800) -on pf. – omekšati; kal uloviś jaśtoga koji śe imo iśvuć, a poźnaje ga śe olma kal ga

ćapoś pol parśte, njemu śvi oklop povar nug omekco (19.5.)

omośtit (8) -in pf. – obojati; pri je tuklalo iśkupit mriźe, ukarcat, źakarpit, ubrat i iśtuć ruj, omośtit

(1.1.); gvadanja je novo. Prominil śon je ovega mroka pok śon je omośtil u korku i pomocil u more neka boje

źaśkuri da jaglica ne śpavento (15.1.)

oparćat (145) -on pf. – pripremiti; Vajo śve veceraś oparćat i śtavit u brodu (18.1.); Vajo na viśtu olma

oparćat ganac (18.4.); źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale promine, oparćale robu i śtavile u śaketu i

donile na barbitu (19.1.)

orca (150) -e f – privjetrina broda koji se kreće; Iźduśi jidro, vajo ga pogodit na orcu – treba usporiti

brod skretanjem na vjetar kako bi bilo lakše kopljem pogoditi dupina (6.2.)

oriśac (587) -ca m – vrsta uzla za vezivanje sartija; jo ću te naucit uźal oriśac koji nateźe śortiju (16.4.)

orma (130) -e f - deblji konac za armanje (ureĊenje, opremanje) mreţe; Jeśte reźentali ormu, poplit i

kunce (6.1.)

ormon (378) adj. -o, -u, pred. – arman, opremljen, ureĊen; Ala, naśi, buta veśla u more. Vidite je śu von

alavija ormona jerbo je duśal ohlep ol kraja (13.2.)

ormot (671) -on pf. – armati, opremiti, urediti; Ormoj dvo veśla (18.2.)

62

orore (897) pl. tant. -ih – strahote; Pajuli śu letili u ariju. Covik, ako je bil pol provu, bil bi udril glovun

u śkaf. To śu bile orore, raźumiś ti. Pri na jidra! (22.2.)

ort (806) -i f – 1. ribolovni alat; 2. kompletna ribolovna postava ukljuĉujući i brod i posadu

ośmica (595) -e f – vrsta jednostavnog uzla za vezivanje udica

ośmudit (521) -udin pf. – oprljiti vatrom; Larga da te ne ośmudi (15.5.)

ośtrol (988) -ola m – vjetar iz pravca juga

otart śe (506) otaren pf. – otrti se, okrznuti se, proći tik uz što; a borka neka śe otare niź śomu Gatulu –

neka pomoćni brod pri bacanju mreţe proĊe tik uz obalu lokaliteta Gatula (15.4.)

oteśkat (701) -on pf. – postati teškim, oteţati; Dobro je oteśkalo, śiguro śe je obiśilo veće raźin –

postalo je teško dizati parangal jer se ulovilo više raţa (18.3.)

otubar (216), -a m – listopad; riba ol śetembra do otubra nikal śe ne moźe ucinit, uvik śu friśkace –

sardele ulovljene od rujna do listopada ne mogu posoljene nikad dozreti (8.2.)

otukovat (646) -ujen impf. – (o ribi pri ribolovu) udarati u mamac (što je signal ribaru da je riba

prisutna); Kal je friśko jeśka, bokune ne otukuju, nego gucaju nadijene bokune (18.1.)

otvorit (385) -in pf. – otvoriti pogled, skrenuti brod u stranu da bi se vidjleo što je sa strane broda;

Otvori mi malo da vidin pridośe (13.2.)

P Pacetovi (905) pl. tant. -ih m antrop. – porodiĉni nadimak

padvona (888), -e f – najlošije vino koje bi se sredinom studenoga pravilo od dropa, preostalih

grozdova od paljetkovanja i vode, kako bi dostajalo do mladog vina poĉetkom prosinca; Tu śe je pripovidalo uź

komin i tiśkolo glovnje neka boje gori, a bliźu śebe diźica vina, bevonda i padvona kojo je pomogla da śe i fjabe

provju (21.4.)

pahat (228) -on impf. - ugodno mirisati; (o slanoj sardeli) je paho kako parśut i kako iźgledo (8.2.)

pahonje (567) -o n – ugodno mirisanje; (o peĉenim girama) Tu śu one parve źa na roźonj i źadimit cilu

śtrodu ol pahonjo (16.2.)

pajet -a m – bokobaran broda

pajul (403) -a m – komad brodske podnice; śal nojpri iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da śe

ku ne pribije ili popuźne (13.3.); Onda bi jedon dil broda ośtol u ariju i onda bi bil pol doli - bummm. Olma śu

pajuli iźlećali (22.2.)

pajulac (54) -ulca m - prostor izmeĊu banka od katine i pramĉane palube u falkuši, a pripadao je

svićoru (22); Śvićor je uvik śpol na pajulac (3.2.); Śuvenj buta na pajulac neka prova manje nere (6.1.)

pajuloda (109) -e f – svi dijelovi brodske podnice; Ukarcojte parve barile źapacone i napravite

pajulodu ol katine do prime (6.1.)

pakol (550) pakla m – paklina kojom se mazalo podvodni dio brodske oplate i spojeve madira; bronźin

ol pakla – lonac za paklinu

palac (462) polca m - zapornik za veslo na boku broda u obliku palca; cimu veźi źa palac ol śride

(15.1.)

paleta (169) -e f – drvena pljosnata lopatica koja sluţi kao pritiskaĉ glava sardela prilikom soljenja da

bi što više izluĉile ulje kojega se valjalo što prije osloboditi radi kvalitete slane sardele; iśkarcali śmo śve,

uredili, śtavili śve na śvoje miśto, barile, katrafunde, frake, palete (7.1.)

pametor (78) -a m – razdoblje pamćenja društvene zajednice ili pojedinca; Prefin śu źa muga pametora

u Komiźu bila cetiri veślora, cetiri radione di śu śe cinila veśla (19.6.)

panceta (439) -e f - komad mesa od trbušne šupljine; ove pece ol pancete ca će śkvarit na źeravu kal ih

nadijeś na roźonj (14.1.)

paniźel (551) -ela m – prvi madir od kobilice koji se penje uz uz obluk (karoc) do aśte (ravni dio statve)

te je stoga tordiran; Ala, aźvelto neka brud ne gruho jer će iśpucot pakol i iźletit śtupa iśpol paniźelih pok će

brud puśćat vodu (16.1.)

papalinjok (857) -a m – riba papalina (Culpea sprattus); kako śu śtori Komiźoni navigali do Rudice i

Piśkići na Gargano gajetima i tamo prodovali ślonuu ribu, śardele, lokorde, śkuśe, ćurlice, papalinjoke, śnjure

(21.3.)

parangol (330) -ola m – parangal, ribolovni alat – nit s mnogo udica; Ala, naśi, vajo puć śtavit

parangol. Venja vamo parangol da ga nadijemo (3.1.); Vajo gledot aźvelto iśtegnit parangol (13.2.); Źaveźi k

njemu jer mi opet śćipje, a ti pridośe źo nje pok ćemo provat olvornit ol kośe da bi non poletil parangol (13.2.);

revoltat parangol – skupljeni parangal isprazniti iz posude da bi se vratio ponovno na naĉin da se udice zataknu

duţ oboda posude – levandura (382)

parangolśki uźal (590) -ega uźla m – parangalski uzao; uzao za spajanje uţeta ili nit jednostrukim,

dvostrukim ili trostruki namatanjem sa svake strane i provlaĉenjem; kal bude vrime, jo ću te naucit uźal oriśac

koji nateźe śortiju, vultu śkurentu i alavija parangolśki uźal dupli i unjuli (16.4.)

63

parong (796) -a m - sistem kolotura za izvlaĉenje ili porinuće broda; oni bi agvantali brud pok bi olma

navargli parong i potegli brud na kroj (19.4.)

parteni drug (583) -ega druga m - onaj ĉlan druţine koji je nespretan, koji nije viĉan ribarskom zanatu;

ti tu napravi, jerbo un je parteni drug (16.3.)

cempriś (1006) -a m – ĉempres; fig. partivat pol cemprise – umirati: I tako śu jedon źa drugin partivali

pol cempriśe ol kopośonte (23.1.)

parvo (952) -e f - skupina ribara koja s obale vuĉe mreţu potegaĉu s kraja mreţe koji je prvi išao u

more prilikom opasivanja ribljeg jata; Tira parvo! Tira źotega !(22.6.)

paś (391) paśa m – seţanj, duljina raspona ruku, ribarska mjera za mjerenje duljine i dubine;; źavancoj

jedon paś arganela (18.2.)

paśa (614) -e f – planktonska masa; Moća na carnjule vidit kal je mlikotina. Bit će śiguro iśplivoli ako

kurent nabije paśu na kroj (17.1.)

paśarica (717) -e f – riba pasara (Fam.Pleuronectidae)

paśat (676) -on pf. – proći, prestati; (o onome koji trpi od morske bolesti) Śtavi mu mokru śtracu na

celo pok će mu śve paśat (18.2.)

paśot -en impf. – pasati, opasivati (ribu mreţom); To śe ja paśolo, to śe je poteźalo (22.7.)

paśot (799) -en impf. – dosizati, dopirati do; sunce pase – sunce doseţe; Jaśtog kal śe iśvuce u

primaliće, finimenat morca gre pul kraja na pliće di je jacijo vegetacija i di jacije śunce paśe kako bi mu ca pri

oklop ojacol (19.5.)

paśovat (638) -ojen impf. – prolaziti (dobro, loše) u nekom poslu; ali śu uvik boje paśovali koji śu bili

tihi jer śu bili pametniji źa źapovidat (5.4.)

paśtariźi (737) pl.tant -iźih m – tjestenina u formi riţe

pauk (719) -a m – riba pauk (Trachinus spec.)

paver (61) -era m – fitilj svijeće, ferala

paźuha (455) -e f – dio sake mreţe trate; saka je imala 4 pazuhe koje su sluţile radi ojaĉanja sake da ne

bi pod pritiskom ulovljene ribe ispucala; Avertij na paźuhe da ne iśteźe (15.1.)

peca (438) -e f – šnita mesa; Jeśi donil maraś i śikiricu da napravin pece. Ala, ove pece ol pancete ca

će śkvarit na źeravu kal ih nadijeś na roźonj (14.1.)

pecenica (159) -e f – peĉenica, leĊna pozicija mesa duţ središnje kosti; Vajo ga olma raśplotit, iźvadit

pecenicu, pośolit i polucit i pritiśnut korgon neka iśpurgo karvetinu pok ćeś vidit ca je peceni dupin (6.2.)

pekja (598) -e f – petlja na kraju uţeta; pekju źa śogulu (16.4.)

penete (740) pl.tant -ih f - šuplja, koso rezana tjestenina

penśir (983) -ira m – briga; Vlośi na glovu bi mu źabilili ol brigih i penśirih (23.2.)

perikulat (486) -on impf. – izlagati se opasnosti; Tuko joś priśić, dvo puta priśić, boje nego perikulat i

iźgubit ribu (15.3.)

perikulo (795) adv. – opasno; ako je furtuna perikulo je da te ne raźbije obo źolo – opasno je da ti brod

ne razbije (19.4.)

permomenta (581) adv. – odmah, u trenutku; Ucin permomenta margaritu (16.3.)

perun (875) -una m - viljuška

peśkarija (414) -e f - ribarnica

peśkat (301) -on impf – lovit

petegulat (844) -on impf. – brbljati, ogovarati

petegulonje (256) -o n – brbljanje, ogovaranje

Petrov moli kriź (68), -ega m – drugo po redu zvijeţĊe na noćnom nebeskom satu; Petrov veli kriź,

Petrov moli kriź, iźmeju njih je bila ura i pul (4.1.)

Petrov veli kriź (67), -ega m - prvo zvijeţĊe na noćnom nebeskom satu

piśak (19) piska m – oblutak; joś je bilo gore na źolo ol Bruśnika – tamo niśi mogal u śridalne ol vriline

piśkih buś hodit (1.3.)

pićak (400) pićka m - piok parangala koji je vezan za majstru (glavnu nit), a na kraju mu je vezana

udica; Nemuj kidot pićke (13.2)

pijat (48) -ata m – tanjur

pila (243) -e f – manji bazen u ribarskoj baraci u koju se s poda cijedila salamura iz barila posoljene

ribe; onda bi śe oprola baraka i pila ol śalamure (9.2.)

pineźi (833) pl. tant. -eźih m - novac

pinit (572) -in impf. – (o ribi) puštati mjehuriće zraka; Ca ne vidiś da śu pinile (bilješka 23) i dvigle

śaku

pipa (873) -e f - slavina

piśtula (779) -e f – šlic, rasporak na hlaĉama; Ujutro, kal bi śe dvigal, digod niśi mogal piśtulu otvorit –

od rada bi otekli prsti tako da ribar ĉesto nije ujutro poslije spavanja mogao otkopĉati šlic da bi se pomokrio

(19.2.)

64

piźdacina (181) -e f G pl. -ih / -in - meduza; a more je mutno, puno piźdacin (7.1.)

Piźdukalo (74) -ota m – zvijezda Danica; Petrov veli kriź, Petrov moli kriź, iźmeju njih je bila ura i pul.

Onda Rośćapnice, Śćopi, Vlaśići, Gvardijule, Śmokvenica i Piźdukalo. Tako śu ove źviźde bile kako aleruj priko

noći (4.1.)

pjacarun (262) -una m – nadglednik trţnice

plaśnut (523) -en pf. – buknuti plamenom; Larga da te ne ośmudi jer śuma laśne i plaśne kako

śiromaśko śuperbija (bilješka 19) (15.5.)

pleśkat śe (852) -ćen impf. – pljeskati se, tući se dlanom; Kal bi śe źenśke korale, źamicole bi roge

jelna druguj, dviźola fuśtone i kotule, pleśkale śe po guźicima (21.2.)

plona (890) -e f – krovna kosina; Glovnje śu śe otukovale neka boje iśkre, a u kantun pol plonu je

gorila molo śvićica na ulje iś paveren (21.4.)

plotit (650) plotin impf. – raspoluĉivati, rasijecati; Riba pośempijo i poguco bokun kuda pijavica i ne

utece lako, nego njun je pośli inkatura iźvadit udicu. Vajo dobota śvakuj tarbuh plotit (18.1.)

plova (928) -e f – barĉica igraĉka; oni śu cinili kalankote (bilješka 35), plove, oni śu jidra śili. Na

komad daśke źaośtri provu i karmu i śtavi na śridu jorbul, na provu śtavi baśtun, ukrode materi komad robe

olkine ocu ol mudontih botune i napravi jidro uźo portugeźe (22.5.)

pluśćo (305) -a n – platno za prenošenje manjih mreţa; Doj iź śterala gavunore. Iśkupi jih na pluśćo

(12.1.)

pobuk (320) -a m - okrugla ploĉa nataknuta na motku, a sluţi za udaranje po površini mora radi tjeranja

ribe u mreţu; a ti pobukon muti na śvu aśpu duboko neka śe naślone i polete u śaku (15.2.)

podriśćuśa (748) -e f – prolijev; dvo kila riźih, da koga ćapo proliv, diźenterija, griźa, teśko kletva –

śida podriśćuśa (19.1.)

pofriga (690) -e f – zaprška; buta pofrigu neka śtruji da bokun kapula źaźuti (18.3.)

pogucat (649) -on pf. – progutati; Kal je friśko jeśka, bokune ne otukuju, nego gucaju nadijene bokune.

Riba pośempijo i poguco bokun kuda pijavica (18.1.)

pojaca (425) -e f – slamnjaĉa; A jilo śe je u śpilu Mancinovicu i śpolo na pojace ol ślame (19.2.)

pojovonje (999) -o n – skretanje barkom niz vjetar zbog nemogućnosti odrţavanja smjera

Pol Boźonića (606) indecl. top. – lokalitet nad uvalom Lucica u Komiţi gdje su se okupljali ribari i

debatirali

Pol Guśpu (544) -e f top. – ţalo ispod crkve Gospe Gusarice

polśić (492) -icen pf. – poviti mreţu tako da se ne moţe vertikalno prostrti u moru jer donji dio mreţe s

olovom prijeĊe preko gornjeg gdje je pluto; Alavija voroj na śkaf olovo da ne bi polśiklo u mećonju (15.3.)

polucit (160) -in pf. – špikovati meso ĉešnjakom; Vajo ga olma raśplotit, iźvadit pecenicu, pośolit i

polucit i pritiśnut korgon neka iśpurgo karvetinu pok ćeś vidit ca je peceni dupin (6.2.)

poluśijon (198) adj. -o, -u, pred. -a, -o – opran u vreloj vodi s mješavinom pepela; Tako śon ol guśta

legal na ciśtu pośteju i poluśijone lancune (7.1.)

polvarć (279) -varźen pf. - umetnuti, podmetnuti; Polvarźi pol lumbul (11.1.)

polveźat (295) -veźen pf. – podvezati; A źoc niśi polveźol śinjol kalumi (11.2.)

pomalo (45) adv. – tiho; mogal je nojboje cut komondu śvićora jer śvićor je govoril pomalo da drugi

brodi ne cuju ca śe ovamo dogodjo (3.1.)

pomedora (696) -e f - rajĉica

poniśtra (271) -e f - prozor

poplit (131) -a m - deblji konac za rubove mreţa; Jeśte reźentali ormu, poplit i kunce (6.1.)

popraźen (33) adj. -o, -u, pred -a, -o – poprţen (kruh); a vrot mu je bil udubjen ol ślopa i śunca kako

kruh popraźeni (2.2.)

populat (401) -on pf. – popuniti, nadomjestiti; populat udice parangola – nadomjestiti otrgnute udice

na parangalu: Nemuj kidot pićke. Vajat će udice populat (13.2.)

popurit (511) -in pf. – tek malo poprţiti ili ispeći; A ca moreś, tu śe źivima dogodjo da ne ulove niti źa

popurit (15.4.)

popuźnut śe (408) -en – pokliznuti se; iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da śe ku ne pribije

ili popuźne (13.3.)

portit (526) -in pf. 1. otputovati; Kal śmo śe olmorili, nagrijoli, napekli i najili i ośuśili, śal vajo portit

(15.6.); 2. fig. umrijeti; portit pol cempriśe – I tako śu jedon źa drugin partivali pol cempriśe ol kopośonte

(23.1.)

portun (841) -una m - A nojveće śu śe judi śaśtajoli u konobe, na Miriću, u portune, po śpjajima (21.1.)

pośempijat (648) -on pf. – poludjeti, pomahnitati; Kal je friśko jeśka, bokune ne otukuju, nego gucaju

nadijene bokune. Riba pośempijo i poguco bokun kuda pijavica (18.1.)

pośode (49) pl. tant. -ih f – pribor za jelo; drug ol traśtana je bil śluga śvakomu jer un je bil i nojmlaji u

brodu. Moral je obaveźno prat pijate i pośode (3.1.)

65

pośta (499) -e f – 1. ribolovna pozicija; Kal puśtiś cimu i malo urediś po kuverti moreś puć śpat do na

pośtu (1.1.); (o iglicama) Neka ih, kośtat će one na pośtu; 2. jednokratno bacanje ribolovnog alata u more;

napravit pośtu – Tuko provat napravit dvi pośte na gavune (12.1.); Kuda śmo mu mi krivi ca ni ujol kako parvu

pośtu (15.4.)

pośtot (684) -ojin impf. – postajati, stajati malo duţe; pośtolo je jelnu uru olkal śmo butali kavicol

parangola (18.3.)

pośukat śe (144) -on pf. – podvući se; Pogledoj koliko je karavona molih dupinih. Śal će śe pośukat

pol brud (6.2.)

pot (870) -a m – lonac

potegnit (632) -egnen pf. – potegnuti, produţiti se; vrime potegne – vrijeme se protegne: Kal śu ovako

śtabilo, śiguro vrimena potegla, tuko puć u kulaf (18.1.)

potenit (192) -enen pf. – potonuti; Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup. Ako śe

akuźo olma je dupini iśtrakaju da jopet potene (7.1.)

potić (872) -a m dem. – lonĉić

povit (286) -ijen – uviti; povit mriźe – uviti mreţe pri bacanju u more tako da se ne mogu prostrijeti i ne

love: Mriźe će povit pok će ih bit inkatura olvit. Vajo udugo iźlongat da iźgubi verinu, ośtija, povilo je kako libon

(bilješka 15) (11.1.)

povojat (635) -ojen – povaljati; povojat barilce – valjati barilce u moru da prime vlagu kako ne bi

propuštali vodu jer sluţe kao plutaĉe u ribolovu: Vajo povojat barilce jer śu śiguro rośuśni (18.1.)

povuj (188) -oja m – vrsta dubinske morske trave; Riba śe povukla u dubinu. Riba je legla u śvilinu i

povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup (7.1.)

poźdrit (513) poźeren pf. – proţdrijeti; Vidi ca ośtro govori. Pari kuda će te poźdrit kal mu ni iślo źa

rukun (15.4.)

prefin (808) part. – ĉestica isticanja: ĉak; Prefin śu źa muga pametora u Komiźu bila cetiri veślora

(19.6.)

pribirat (792) -iron impf. – prebirati, sreĊivati mreţu; peti je drug bil na śridu, pribirol i ciśtil mriźe i

injeśkovol (19.3.)

pribit śe (407) -ijen pf. – udariti se; iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da śe ku ne pribije ili

popuźne (13.3.)

pribrat (452) -eren pf. – presloţiti mreţu za ponovno bacanje u more; Ala, aźvelto vajo pribrat

jaglicoru (15.1.)

pricinjen (227) adj. -o, -u, pred. -a, -o – prezreo (o slanoj ribi); źnol koji je njeźin defet, je ćapala uljen,

śtrakicon, rongavinun, je ośtala na śuho, beź śalamure, je iśkalfona, ucinjena, je roncova, je pricinjena (8.2.)

kośa (465) -e f – podmorski gereben; Ovode je milura. Śal śmo na kośu (13.1.); prilipit na kośu – mrţu

staviti preblizu grebenu: kurent da noś ne privari jer biśmo prilipili na kośu ol Babe (15.1.)

prima (52) -e f – prvi po redu veslaĉki prostor od krme u falkuši; napravite pajulodu ol katine do

prime. Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu i ol prime da śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna (6.1.); Tuko joś

priśić, dvo puta priśić (podijeliti mreţu prilikom izvlaĉenja na dva dijela), boje nego perikulat i iźgubit ribu.

Ćapa gvolo da ti ne śtriźe i buta u primu (15.3.); Odaberi uźu u primu (15.1.); bonda ol prime – lijeva strana

broda; Raźormoj veślo na katinu i śridu pok ih śtavi daprova na bondu ol prime (15.2.); drug ol prime – ĉlan

posade falkuše koji vesla na prvom veslu od krme; drug ol prime moral je bit nojśpośobniji jer je un igrol

nojveću ulogu kal je bila filatorija da mriźe ne polvarźe na mriźe, da ih ne źavije (3.2.)

primat (315) -imon impf. – veslati veslom od prime (52); tako dreto primoj neka bude malo śake

(12.1.); Ala, primoj (15.2.); Kal otvoriś iźa glove ol mula plocu ol fabrike Pol Guśpu, onda buta i primoj (16.1.)

pripośt (201) -a f – vrsta jednostruke mreţe stajaćice; Śardelore, budele, pripośte, kucinore tu śe je

pravilo i plelo ol pujiśkega kunca i źatu śu mriźe bile dobile ime pujiśke (7.2.)

priśikovat (485) -ujen impf. – odvajati ribu na manje koliĉine u mreţi prilikom prebacivanja u brod;

raśirite ribu niź brud da je moremo lagje priśikovat i tumbat u brud (15.3.)

priśipot (574) -jen impf. – prebacivati ribu śpurtelom iz śake u brod; Doj vamo śpurtel neka tu

priśipjemo (16.3.)

priśka (689) -e f – isjeĉak koţe; (o guljenju raţe) Ala, ne ćakuloj, doj vamo ti maraś neka njuj ośicen

rep i kurceje i oderen je na priśke (18.3.)

privit śe (640), -ijen pf. - previše se uviti; Kal ciniś trejongule neka budu śve tri cime gvole da śe boje

olvije da ne bi privili (18.1.)

procak (31) procka m – ruksak; (o starom ribaru) A da ne govorimo kako mu je obroź iźgledol kako da

imo procak godiść (2.2.)

procidit śe (512) -idin pf. – procijediti se; Ca ne vidiś da śe je śaka procidila, da ni niśta – more se

procijedilo iz mreţe, ali nije ništa ostalo – nema ulova (15.4.)

66

prodorina (990) -e f , G pl. -ih / -in – jako nevrijeme sa snaţnim vjetrom koje nastaje naglim

skretanjem vjetra i to tako da najprije sijeva sa sjevera pa zapuše bura, a potom snaţan vjetar sa zapada (23.2.)

promicavica (135) -e f – uzao koji kliţe; Iśtiśni boje uźal neka ti ne ośtaju promicavice (6.1.)

promina (760) -e f – presvlaka; źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale promine, oparćale robu

(19.1.)

pronto (26) adv. – spremno; bilo bi śe reklo „pronto je śve, śvićoru“ (2.1.)

propju (432) part. – ĉestica isticanja: baš; Doj mi tega cornega ugora. Ovi je śiguro ujot na miluru.

Propju iźgledo ol rape (14.1.)

prośtit (1009) -ijen pf. - proĉitati

prova (88) -e f - prednji dio broda, pramac; fig. prova goni njonce – prova u velikoj brzini pjeni more;

Kal biś iśal na provu vidit je śve u redu, tu je śtrahut cinilo kako prova goni njonce pri śobon. Tu śu tako śtori

uźali reć (5.2)

proviśta (728) -e f – nabavka hrane; ucinit proviśtu – obaviti nabavku hrane: tako biś bil ucinil

proviśtu (19.1.)

pujiśki (203) adj. -o, -u – puljiški (iz talijanske pokrajine Puglia); Śardelore, budele, pripośte, kucinore

tu śe je pravilo i plelo ol pujiśkega kunca i źatu śu mriźe bile dobile ime pujiśke (7.2.)

pulent (66) -a m – 1. zapad; tu śu iźvecera bile parve źviźde koje śu iśticole u levontu, a źapadole u

pulentu (4.1.) 2. zapadni vjetar

pulentoda (986) -e f – vrijeme kad puše jak zapadnjak

punta (415) -e f – 1. rt, krajnja toĉka poluotoĉića; Ala, naśi, frankojte puntu (13.4.); 2. poluotoĉić s

oštrim završetkom u moru

puntin (488) -a m - duguljasta izboĉina u reljefu obale; a vi u borku potegnite noś u bonacu pol puntin

(15.3.)

purić (579) -a m – morska trava (Posidonia); Purić tumba u more (16.3.)

purtela (791) -e f - otvor na krmenoj palubi u kojoj stoji śvićor; śvićor je bil u purtelu na karmu i vadil

jaśtoge i ciśtil kucinore (19.3.)

puto (505) -a m – 1. pluto; 2. gornji rub mreţe s plutima; Avertij da ti puto ne ide priko olova (15.4.)

putora (812) -e f – sinjal od pluta; śtavilo na śvoja miśta, puta, rejidure, putore (20.1.)

puźit (134) -in impf. – klizati; Jeśte reźentali ormu, poplit i kunce. Kal śe ośuśi tuko ga omanit u lopiźu

neka boje puźi kal śe karpi da ne źapire (6.1.)

R raceśjok (624) -oka m – ĉupavko, onaj koji je rašĉešljan; fig. veliki crnej (carnjul): Jo ću iśto iśpeć

dvodeśet raceśjokuv velih pok ćeś vidit kako śkvare i źaźute jer je u njih butorga (17.2.)

rakateź (775) -a m - strugaĉ u kuhinji; A rukovi na jaketu śu bili ol śalaca kako rakateź pok bi ti bili

ruvinali ruke (19.2.)

ramboj (89) -aja m – sukob izmeĊu dva broda na naĉin da se meĊusobno pribliţe i jedan pokušava

oštetiti drugoga, najĉešće tako da mu slomi veslo; Puno putih śu dohodili na ramboj jedon iś drugin i tu bliźu

kraja kal je źa dobit miśto (5.3.); Malo śe je tilo da niśmo duśli na ramboj (16.5.)

rapa (630) -e f - rupa

rapumora (509) -e f – samo u fig. izrazu napravit rapumoru – napraviti nepopravljivu štetu; Kurent je

iśpol kraja. Napravili śmo rapumoru. Tako ti je kal ne pogodiś kurent (15.4.)

raśfalkon (38) -on pf. - bez falaka, gajeta falkuša kojoj su skinuti falci; Nojjaciji je voźil na katinu.

Njemu je bilo veślo nojboju. Njeguv je bil pośol ili duźnuśt kal śe voźi u raśfalkonu gajetu da źatice na maretu

(3.1.)

raśkompenśat (680) -on – razdrmati, rasklimati; A i lijuna bi ovu mortvu more raśkompenśalo, a da

neće mlodega konśkrita gole brode, beź barkih (18.2.)

raśplotit (158) -otin pf. – razrezati uzduţ, raspolutiti; (o ulovljenom dupinu) Vajo ga olma raśplotit

(6.2.)

raśtorkat (525) –orcen – raštrkati

raźina (652) -e f – riba raţa (Raja clavata); Uvik gledoj da ti vorh ol udice ośtane vonka da śe raźina

pri źadije jer ona je puno furbaśto riba pok obrije ili iźmumo bokun ili iźdrigo vonka udicu (18.1.)

raźormot (475) -on pf. - raspremiti brodsku opremu ili ribolovni alat; Raźormoj veślo na katinu i śridu

pok ih śtavi daprova na bondu ol prime (15.2.)

raźveljat śe (668) -on pf. – razbuditi se; Vidi ti njega karmejana ca śe je raźveljol kal ga je rośa umila

(18.2.)

raźveźat śe (349) -eźen pf. - vezati brod za provu i krmu s kraja na kraj uvalice; Śal śe raźveźite priko

boka (13.1.)

rebaltat (99) -on pf. – preokrenuti; rebaltat dereverśo – preokrenuti naopako: da te ne rebalto

dereverśo – da ti se ne izvrne brod (5.4.)

67

rebaltovonje (995) -onjo n – preokretanje, izvrtanje

refinat (380) -on pf. – (o vjetru) ponoviti prethodni smjer puhanja; Śiguro će refinat dulnju vrime

(13.2.)

rejidur (811) -ura m - staklena kugla omotana mreţom koja se vezuje za sidreno uţe plutaĉe ribolovnog

alata i stavlja ispod površine mora da bi drţala uţe vertikalno i sprijeĉila ga da zakaĉi dno; duślo śe doma i

hronilo na miśto orti, ośuśilo, śtavilo na śvoja miśta, puta rejidure (20.1.)

remenovonje (253) -o n – iscrpljivanje radom

remulin (623) -a m – vir na površini mora od morske stuje; Vidi da je kurent iśforcol, da śe źaviju

remulini, a vidi da iźa puntina toci kako rika (17.1.)

rendit (322) -in pf. – krenuti natrag; Udri pobukon u kvartir neka riba iźlećo vonka neka boje ceto, a ne

da śomo naśloni i rendi ol mriźe (12.2.)

reparat (291) -on pf. – nadopuniti ribom baril u kojem se već posoljena riba slegla pod pritiskom utega;

Pok vajo źalnivat, źapacat, reparat (11.2.)

revoltat (399) -on pf. - preokrenuti parangal iz posude radi sreĊivanja, ponovnog namještanja udica na

obod posude (levandure); Ku će vi parangol śutra revoltat (13.2.)

reźentat (129) -on pf. – oprati u drugoj vodi, isprati; Jeśte reźentali ormu, poplit i kunce (6.1.)

riba ol maśe (628) -e f – plava riba; Ni ribe ol maśe cilu śetemonu pok ćemo carnjule permometa

prodat (17.2.)

ribot (664) -on impf. – ribariti; Avertij dobro je śe barilac okriće jer ako do pul vulte, onda će parangol

ośtat invento pok neće ribot (bilješka 29) (18.2.)

roba (761) -e f – 1. odjeća; źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale promine, oparćale robu i

śtavile u śaketu (19.1.); 2. veliĉina (površina) (466); Ala, ca śu źabilile, źa veliku jidro robe (15.1.)

roncov (226) adj. -a, -u, pred. -a, -o – (o slanoj ribi) smrdljiv po pokvarenom ribljem ulju; je iśkalfona,

ucinjena, je roncova (8.2.)

rongavina (222) -e f – okus pokvarene slane ribe koja je uhvatila miris po ribljem ulju; kako je i źnol

koji je njeźin defet, je ćapala uljen, śtrakicon, rongavinun (8.2.)

Rośćapnice (69) pl. tant. -ih / -apnic - zvijeţĊe koje izlazi na istoku prije zore, iza zvijeţĊa Gvardijule,

kao šest po redu u nizu zvijeţĊa i zvijezda noćnog nebeskog sata

rośuśan (636) adj. -o, -u, pred. -a, -o – (o drvenoj posudi) rasušen, koji pušta vodu; Vajo povojat

barilce jer śu śiguro rośuśni – povaljati barilce u moru da prime vlagu (18.1.)

roźonj (565) roźnja m – raţanj; (o girama) Tu śu one parve źa na roźonj i źadimit cilu śtrodu ol

pahonjo (16.2.)

rucjok (786) -oka m - orćaš, mreţa kruţnog oblika koja se poput lasa baca s ramena na jato ribe koja

pase u plićaku (cipli, salpe); A bilo je i konterih, śalop od rucjoka i śvake dobre ribe (19.3.)

rufijon (259) -ana m - svodnik

ruj (7) ruja m - smrĉa (śmarśka) zimzelen grm ĉije lišće sluţi za dobivanje tinte za bojanje i

konzervaciju mreţa; ubrat i iśtuć ruj (1.1.)

rujota (9) -e f - tamnozelena tekućina koja se dobiva tako da se drvenim mlatom gnjeĉi grane smrĉe i

potom se ta masa stavlja u morsku vodu te se procijedi, a sluţi za bojanje i konzervaciju mreţa stajaćica; tukalo

je mriźe śtavit u more da śe ohlode ol rujote jer bi śe bile uźegle i olma raśpale kako paucina ako ih ne potopiś u

more (1.1.)

ruka (899) -e f – u izrazu ruka tarcaluna – jedan krat jedra; Pri na jidra! Pok na tarcalun, pok jelnu

ruku, pok drugu ruku tarcaluna i tri (22.2.)

rukovica (602) -e f - koliĉina koja se zahvaća rukom; I ćapa po rukovicu ili śtogcić bukvinih źa źamutit

vodu (16.6)

rutom (731) -ama m - tjestenina od okrajaka preostalih prilikom rezanja pravilnih komada pljosnatog

tijesta za tjesteninu, ili od ostruţaka iz kopanje u kojoj se mijesi tijesto

ruvinat (711) -on – povrijediti, raniti, oštetiti – (o velikoj ribi ulovljenoj na parangalu) Ala źakocoj je

źa glovu da nimo furce. Ćapa śtracu i umotoj ruke da ih ne ruvinoś i śa njun u śridu (18.4.)

S śaka (316) -e f - zvonasto udubljenje na sredini mreţe potegaĉe (trate) radi zadrţavanja ribljeg jata;

naśi u borku agvanta malo boje da śe napuśe śaka (15.2.); Ca ne vidiś da śe je śaka procidila, da ni niśta (15.4.);

Ala, ti na provu tumba koju śtinu u kurtu neka riba gre u śaku (16.2.); Tira na deśtre neka śaka iśplije. Ca ne

vidiś da śu pinile (bilješka 23) i dvigle śaku (16.3.)

śaket (762) -a m - manja platnena vreća; źene iśpekle kruh, baśkotale baśkot, iźmendale promine,

oparćale robu i śtavile u śaketu (19.1.)

śalac (771) -a m - kristalizirana sol od moĉenja morskom vodom na tijelu ili odjeći; Kal bi pol doź na

śkoju, onda bi śe bil umil ol gripule i śalaca (bilješka 33) (19.2.); A rukovi na jaketu śu bili ol śalaca kako

rakateź pok bi ti bili ruvinali ruke (19.2.)

68

śalamura (223) -e f - tekućina u kojoj stoji slana riba; Prolij śalamuru da me ne iśmoci jer ću śmardit

friśkinon (6.1.); Druźina bi ciśtila ulje i graśicu u baraku, donapunjali ili vadili iź barila koji je bil pripun koju

śtivu vonka i iśpirali u śalamuru neka śe tu śjo kako śunce (9.1.); Kal bi finilo źalnivonje, onda bi śe oprola

baraka i pila ol śalamure (9.2.)

śamaruśa (561) -e f – vrst ribe gire, veća od obiĉne (Smaris alcedo); Ovodi je kojo śamaruśa incetala u

śomi śardun (16.2.); Bit će bliźu polovicu śamaruś (561), a drugu śu bokunjace (16.3.)

śantina (110) -e f – prostor ispod brodske podnice; Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu i ol prime

(52) da śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna (6.1.); Alka di matina oparća la śantina (bilješka 10) (6.2.)

śarbun (236) -a m – pijesak; śarbuna da njin obruci źapiru kal nabiju (9.1.)

śardelora (199) -e f – vojga, mreţa stajaćica za lov sardela; sastoji se od 4 posebna dijela (budeli) koji

se meĊusobno povezuju pri ribolovu; Śardelore, budele, pripośte, kucinore tu śe je pravilo i plelo ol pujiśkega

kunca i źatu śu mriźe bile dobile ime pujiśke (7.2.)

śardun (563) -una m - rub mreţe ispleten od debelog konca; Ovodi je kojo śamaruśa incetala u śomi

śardun (16.2.)

śarta (268) -e f – krojaĉica

Śćeće (547) -o n top. – lokalitet u juţnom dijelu Komiške vale; Voda iź Śćećo ni lovka – morska struja

iz pravca Śćećo nije povoljna za lov (16.1.)

śćigat (558) -on – udaranje valova o obalu pod utjecajem bure koja još nije doprla do obale gdje se

osjeća njeno djelovanje po valovima koji pristiţu prije vjetra; Avertij da ti ne źaraśko priko śike jer puno śćigo

(16.2.)

śćipat (396) -ipjen impf. – štipati, zapinjati, zapirati; Źaveźi k njemu jer mi opet śćipje (13.2.); Nikoliko

olovnic śon nabil, potukal olovo neka ne śćipje (16.1.)

śćop (751) -opa – štap, motka za napinjanje vrše napravljene od mreţnog tega; I kal bi śe bilo śve

oparćalo, vorśe uplelo, śtavilo śćope (19.1.)

Śćopi (70) pl. tant. -ih - zvijeţĊe koje slijedi iza Vlašića na nebeskom noćnom satu

śega (186) – arhaiĉni oblik za G pron. si (ovaj) – ovoga; Ribaśćina je ślaba śega kriśnjoka źbog vrućine

(7.1.)

śekat (111) -on impf. – izbacivati vodu iz broda; Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu i ol prime da

śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna (6.1.)

śekonje (900) –o n – izbacivanje vode iz broda; Pok śekonje, pok moli flok na provu ol burine (22.2.)

śempijon (585) adj. -o, -u, pred. -a, -o – lud, mahnit; Amu niśon tako śempijon pok da neću naucit

(16.3.)

śerena (886) -e f – morska sirena; obo śereni śa glovun lipe źenśke i velikin śiśima (21.4.)

śetemona (629) –e f – tjedan

śicanj (777) sicnja m – sijeĉanj

śićic (878) -a m – sić

śida (747) -e f – krvavi prolijev; dvo kila riźih, da koga ćapo proliv, diźenterija, griźa, teśko kletva –

śida podriśćuśa (19.1.)

śidorce (672) -a m dem. – sidarce, malo sidro; Doj tu śidorce pok ćemo ośtat na ovi kavicol jer bi

mogal i kalig (18.2.)

śigureca (641) -e f – sigurnost

śija (802) -e f – rep jastoga; Kal śe iśvucije nojpri mu pukne iźmeju śkrinje i śije (19.5.); Onda napravi

dvo-tri śkośa (704) śa śijun naprid i i oklop ol śije śe odvoji (19.5.)

Śijabod (657) -a m top. – brijeg na sjevernoj obali otoka Śveca

śijat (383) -on pf. – zaustaviti brod; Śija no me. Fermojte brud (13.2.)

śijot (939) -en impf. – prosijavati brašno sitom; Bili śu i folki od śtorih śitih ca śe je śijola muka (22.6.)

śinjol (296) -a m – plutaĉa kao oznaka za ribolovni alat u moru; A źoc niśi polveźol śinjol kalumi (11.2.)

śirokol (987) -ola – vjetar iz pravca juga

śjor śi (25) excl. – uzvik potvrĊivanja nadreĊenome o izvršenju naredbe; Tad bi drug rekal śvićoru

„śjor śi, śjor, olma ćemo uredit“ (2.1.)

śkaf (44) śkafa m – paluba; Kal śe voźi pol śobon vajalo je da averti źa śkocit na śkaf źa mećat mriźe u

more jerbo je bil nojbliźji śvićoru i mogal je nojboje cut komondu (3.1.)

śkatafiś (177) -a m – sušena riba; Vajo śe puno cuvat rematiźma jer je u brodu veliki umid ol ślopa, ol

furtunolih i majiśtralunih. Barenko te bura iśaźino kako śkatafiśa pok već ne vonjoś pliśnun ili śtornjun kako

komiśko tabakina (7.1.)

śkatulovat (249) -ojen impf. – stavljati ribu u kutije u procesu proizvodnje sardina; Śvako kuća bliźu

mora je imala baraku i śvak je źelil imat ca veće ślone ribe, jer tad śu fabrike većinun kupovole śardele źa frigot

i śkatulovat (9.2.)

śkina (981) pl. tant. -ih – leĊa; Tako śu finivali naśi śtori profeśionalni ribori makuloni ol rematiźme,

iźlećenih lopatic, gobovih śkinih (23.2.)

69

Śkor (923) Śkora m top. – trg na zapadnom dijelu komiške rive; na Śkoru śu bile mriźe (22.4.)

śkorup (189) -a m – površina mora; Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup

(7.1.); udri neka ti pobuk muti, a ne tuci po śkorupu (12.2.); (o iglicama u moru) Ono ih vidi ca biźigaju po

śkorupu, śal će pocet laśkot. Atento, naśi (15.1.)

śkoś / (704) v. śkuś

śkota (893) -e f - uţe kojim se upravlja glavnim jedrom; śtroh te je da ne afugoś brud, da ga ne afugoś

pol kulap iś jidrima. Bil biś molol śkote (22.1.); Bil biś popuśtil śkotu, raźumiś ti, onda bi jidra bila bandirala i

tako biś bil duśal molun brivun na kulap (22.2.); kacovonjo śkote (23.2.)

śkrinja (801) -e f - gornji dio oklopa jastoga; (o presvlaĉenju jastoga) Onda ga śtaviś u jaśtoźeru i pośli

nikoliko don un śe iśvuce. Kal śe iśvucije nojpri mu pukne iźmeju śkrinje i śije (19.5.)

śkuj (721) -a m - puĉinski otok; Kal biś donil jaśtoge iź śkoja u Komiźu targuvcu (19.6.); dogodjalo śe

je da śe i koju veślo iślomi na temu moru po śkojima di je vajalo voźit śtrombo, po mareti (19.6.); a śve one koji

śu hodili po śkojih i bili dobri lavuraturi, mucnici, źvoli śu ih deroti (5.4.)

śkurent (153) adj. -o, -u, pred. -a, -o – koji se kliţe, koji nije fiksan; śkurento gaśa – omĉa koja se

stiska potezanjem; (o ulovljenom dupinu u moru) Doj mu śkurentu gaśu na rep da ga iśtiśne (6.2.); śkurento

vulta - klizni vrzni uzao: Ala, Ivane, kal bude vrime, jo ću te naucit uźal oriśac koji nateźe śortiju, vultu śkurentu

(16.4.)

śkuś (138) - śkośa m – nagli pokret, trzaj; (o raţi zakaĉenoj kukom) Neka ti ne puźi, tumba je śkośon,

pok ćeś vidit kako śe jelna źa drugu lipe (18.3.); Ne śpuśćoj śkośon temun da ne raźbijeś femine (6.2.)

śkvarit (440) -in impf. - cvrljiti na ţaru; (o peĉenju carnjula) Jo ću iśto iśpeć dvodeśet raceśjokuv velih

pok ćeś vidit kako śkvare i źaźute jer je u njih butorga (17.2.); ove pece ol pancete ca će śkvarit na źeravu (14.1.)

ślanjutak (862) -ulka m – slanutak

śliźotina (405) -e f – sluz; iśtarite pajule śtracun ol śliźotin i karvetine da śe ku ne pribije ili popuźne

(13.3.)

ślop (32) -a m - prah sitnih kapljica koje nastaju na valovima pri silovitu udaru vjetra; (o starom ribaru)

vrot mu je bil udubjen ol ślopa i śunca kako kruh popraźeni (2.2.); Vajo śe puno cuvat rematiźma jer je u brodu

veliki umid ol ślopa (7.1.)

ślopjenje (1001) -o n - prskanje mora

ślov (450) -a -m - voda s malo octa (umjesto vina) za taţenje ţeĊi; Ako ni bevonde, baren malo ślova

(15.1.)

śmanjurivat śe (969) -ijen impf. - smanjivati se, ići u se; źivot je linjol i covik śe śmanjurivol (23.1.)

śmetina (609) pl. tant. -ih / śmetin – smetlište; uźeć śmetina – potaknuti svaĊu; i źene śvićorove śu bile

pocele cavarjat pok śu śe dobota śmetina uźegla, a bila bi śmetina takala da niśu muśki źapritili (bilješka 26)

(16.6.)

Śmokvenica (73) -e f - zvijezda koja se pojavljuje predzadnja na noćnom nebeskom satu, izlazi prije

Danice

śnjur (858) śnjura m – riba šarun (Trachurus mediterraneus)

śogula (599) -e f - kraće tanje uţe za privezivanje predmeta na brodu; pekju źa śogulu (16.4.)

śoha (950) -e f – rašljasta motka na krmenom i pramĉanom boku leuta na koje se polagalo lantinu i

kosnik (baśtun) kad se nije jedrilo; Levut je imol i śohe (22.7.)

śolpa (785) -e f – riba salpa (Box salpa); bil biś ujol deśetak-petnaśte ciplićih ili śolpih (22.7.)

śortija (588) -e f – sartija, pripona jarbola; jo ću te naucit uźal oriśac koji nateźe śortiju (16.4.)

śośenica (627) -e f – bosiljak, zaĉin za borodet od sardela i od carnjula; (o brodetu od carnjula) Ol

molih ću napravit brujet i butat śośenice pok ćeś vidit guśta u brujetu (17.2.)

śoto (498) praep. – ispod; Baś je lipo iślo puto śoto (17.1.); Tira borku śoto da ukarcomo na voś ovu

ribu neka ovamo ne śmeto (15.3.); tira śoto – komanda za poĉetak dizanja ribolovnog alata iz mora; Kal je tako,

tira śoto!

śoto śiroko (137) adv. – predjuţje; Vidi ca je biśtro more. Vidi śe Majela. Śiguro je śoto śiroko (6.2.)

śotovento (997) adv. – ispod vjetra, u zavjetrini

śovravento (996) adv. – na vjetar, u privjetrini

śpalmej (749) -eja m – dimna kresta valova izazvana udarima vjetra; voźil na kulpe mora, na śpalmeje

(19.1.)

śpanjulet (963) -a m – cigareta

śparanjat (496) -on impf. – štedjeti

śpaventat (459) -on impf. – plašiti se; (o mreţi) pok śon je omośtil u korku i pomocil u more neka boje

źaśkuri da jaglica ne śpavento i ne fundo śe (15.1.)

śperun (208) -a m – drveni bodeţ koji se ubadao kroz otvor barila radi kontrole kvalitete slanih sardela;

I Garci śu kupovoli u Komiźu ślone śardele, a bili śu śpecijaliśti źa poźnat kvalitod ślone ribe. Imali śu śperune

ol darva fino źaośtrene, duge jedon metar pok bi ga tiśkal kroź źdrib ol barila ili mojace do śomega lna pok bi

ga na nuś vonjol. Tako śe je źnalo kako je riba, je iźguvernona, je malo śoli, ol kojega je mroka pośoljena (8.1.)

70

śpeśo (427) adv. – uĉestalo, s pojaĉanom frekvencijom; A ti na katinu śpeśije źatici – pravi ĉešće

zaveslaje od drugih (13.5.)

śpicjer (433) -a m – apotekar; Ala, ne budi śpicjer. Vidi da ti balonca pado nośe – kad mjeriš ribu ne

budi kao apotekar (14.1.)

śpiźa (448) -e f – hrana; Vaźmite śa śobon śpiźu, kruha, cagod źa śe napit (15.1.); ćapat źa śpiźu –

zaraditi za hranu; A muj otac ni ćapol niti źa śpiźu (22.10).

śpjaja (83) -e f – plaţa, ţalo; Koji je duśal parvi provun na śpjaju (5.2.); mareta je hitila na śpjaju

piźdacine i galonu (7.1.); A śal leśto pocet će garbinoda koja će oprat śpjaje (7.1.)

śpona (310) -e f – konopĉić kojim se jedan dio (budel) višedjelne mreţe (śardelore) spaja za drugi;

Odaberi śponu i pero neka ti je vonka da moreś veźat kavicol (12.1.); Ćapoj i navarźi śponu na kroj (12.1.)

śporkarija (972) -e f – prljavština

śporkica (270) -e f – prljavština

śpurtel (361) -a m – sak na drvenom dršku za prebacivanje ribe iz mreţe u brod; Dojte ovamo ganac i

śpurtel i manavelu (13.1.); Doj vamo śpurtel neka tu priśipjemo.(16.3.)

śpurtenjaca (925) -e f - gajeta koja lovi sardele mreţom stajaćicom (vojgom), zbirni naziv za ribolovnu

postavu (brod, druţina, alati); Śtu i cetarnaśte śpurtenjacih po ośan budelih i trideśet tratih mogle śu, źa tako

reć, pokrit cilu Valu komiśku (bilješka 34) (22.4.) Muj otac je bil drug u śpurtenjacu (22.9.); A jo śon kako dite

hodil iś ovin lokalnin śpurtenjacama (22.9)

śpuźići (734) pl.tant. -ih – vrsta tjestenine u obliku puţića

śramjiv (836) adj. -o, -u, pred. -a, -o – stidljiv

śrida (51) -e f - drugi po redu veslaĉki prostor od krme u falkuši; onda drug ol śride, pok ol prime, onda

ol katine (3.1.)

śtajun (810) -i f – 1. godišnje doba; 2. sezona kad je nešto dobro ili nešto valja raditi (u zavisnosti od

prirodnog ciklusa); Kal bi finila śtajun i duślo śe doma i hronilo na miśto orti (20.1.); a kal śtajun fini i konat śe

ucini, ni bilo pineź śvakomu źa kupit mudonte (20.2.)

śtargaca (171) -e f G pl. -ih /-oc – strugaĉa; Vaźmi śtargacu źa iśtargat katrafunde ol graśice (7.1.)

śtarnuśt (576) -osti f – zbirni naziv za razne vrste ribe od kamena; Tu śtarnośti buta u bujul, a

hanharuśt u kaśetu (16.3.)

śtavit -in pf. – u izrazu śtavit vitra – zapuhati: Ovako uvik pade bonaca kal je ujutro burin, a populne će

śtavit majiśtrola (18.3.)

śtavit śe (912) -in pf. – usporediti se s kim; To śu bili dobri mornori i ribori litnji i źimśki. Oni śu śe iś

trobakulima mogli śtavit (22.3.)

śteralo (100) -a n - sušilište za mreţe; Doj iź śterala gavunore (12.1.)

śtina (489) -e f - sidreni kamen koji se upotrebljavao kao privremeno sidro za kraće zadrţavanje; Ala,

śtavi śtinu pok ćemo vidit hoće non kurent ćapat (17.1.)

śtiva (219) -e f - red sloţenih stvari; śtiva śardel – sloj posoljenih sardela u barilu Tako je Gark źnol

śvaku śtivu ol barila kako je (8.2.); Druźina bi ciśtila ulje i graśicu u baraku, donapunjali ili vadili iź barila koji

je bil pripun koju śtivu) vonka (9.1.); stiva barilih (246) – red sloţenih barila: Śtive barilih śu bile po tri, a digod

i cetiri jedon povar drugega (9.2.)

śtivat / iśtivat (495) -on pf. – sloţiti; Lipo tu śtivojte udugo (15.3.); dujdite ovamo pomoć ovu ribu

iśtivat (15.3)

śtivovat (703) -ojen impf. – slagati; Ala, deźdiji tu i śtivoji uśrid broda (18.3.)

śtogcić (603) -a m – hrpica

śtornja (178) -e f - ustajao miris ribe; Barenko te bura iśaźino kako śkatafiśa pok već ne vonjoś pliśnun

ili śtornjun (7.1.)

Śtoro pośta -e f top. – ribolovna pozicije na istoĉnom dijelu Komiške vale izmeĊu Nove Poste i

Balunića

śtraca (404) -e f – krpa

śtrahut (87) śtrahuti f – strahota; cinit śtrahut – stvarati strahotan dojam; Kal biś iśal na provu vidit je

śve u redu, tu je śtrahut cinilo kako prova goni njonce pri śobon (5.2.)

śtrakic (221) -a m - defekt slane sardele izazvan stresom ţive sardele ulovljene u masi koju progone

dupini; źnol koji je njeźin defet, je ćapala uljen, śtrakicon, rongavinun (8.2.)

śtrakic (80) -a m – iscrpljenost od napora; Ovega lita bilo je truda, śtrakica (10.1.)

śtramac (1) -aca m – madrac

śtraśinonje (252) -o n – mahnitanje

śtreta (164) -e – smjer vjetra od cilja kretanja; jidrit ol śtreta – jedriti na vjetra ( u orcu): Vitar je bil

abovento, ol śtreta i vajalo je burdiźat (7.1.)

śtriź (247) -a f – kristalizirana naslaga soli; (o barilima slanih sardela) Uvik śe je źelilo da barili ćapaju

śtriź ol śoli jer bi tako veće piźali (9.2.)

śtroda (566), -e f – ulica

71

śtrombo (807) adv. – naglo; dogodjalo śe je da śe i koju veślo iślomi na temu moru po śkojima di je

vajalo voźit śtrombo, po mareti (10.6.)

śtrucot (384) -on impf. – (o ribi) tući o mamac na udici prilikom ribolova; Niko mi riba śtruco (13.2.)

śtrujit (691) -in impf. – prţiti se lagano na ulju; buta pofrigu neka śtruji da bokun kapula źaźuti (18.3.)

śtug (410) śtoga m – hrpa; vidi pol karmu koliki je śtug ribe (13.3.)

śtukovat (940) -ojen impf. – kitovati; Śtukovalo śe je katramon i lugen kako i provo gajeta (22.6.)

śtupa (124) -e f. – posebna vrsta suhe trave za šuperenje broda; neka brud ne gruho jer će iśpucot pakol

i iźletit śtupa iśpol paniźelih pok će brud puśćat vodu (16.1.)

śuluśtre (20) pl. tant. -ih – male boginje

śuma (515) -e f – granje za potpalu (vrijes, ruţmarin); Barkeri će iśkupit malo dor i śume da śe

ogrijemo i napecemo jaglic (15.5)

śumica (959) -e f – tanko granje za potpalu; Vajalo je śvaku śridu i śubotu donit brime śumice źa peć

ribu (22.8.)

śunce (500) -a n – sunce; fig. śunce iśmoci nogu – sunce je na zapadu (na horizontu mora)

śundrat (116) -on pf. – probiti brod; Baril od ulja i mojacu da ne śundraju (16.1.)

śundrono (823) adj. -o, -u, pred. -a, -o – probijeno; i koji taśel śtavit di je śundrono (20.1.)

śuperbija (524) -e f – gordost, oholost

śupjoti (732) pl. tant. -ih m – vrsta šuplje tjestenine

śuvenj (117) -a m – barili i sol za soljenje; Śuvenj buta na pajulac (6.1.)

śvićolca (947) pl. tant. -ih - ţeljezna rešetka na mjestu kasnijeg ferala za loţenje vatre na provi barke

radi privlaĉenja ribe svjetlom; Śvitilo śe je na luc. Cinili śmo śvićolca od źice (bilješka 36) (22.6.)

śvićor (22) -a m - zapovjednik i najĉešće vlasnik broda i ribolovnih alata u tradicionalnom ribolovu

male plave ribe mreţama potegaĉama ili stajaĉicama (sardelare /vojge); Tad śe je śluśola źapovid śvićora (2.1.);

śvićor je govoril pomalo da drugi brodi ne cuju ca śe ovamo dogodjo (3.1.); Kal bi jaśtog duśal na śkaf, ćapol bi

ga parvi śvićor i iźvadil iź mriźe (19.3.)

śvilac (122) -aca m – katramirani špag za šivanje jedara

śvilina (187) -e f – vrsta dubinske alge; Ribaśćina je ślaba śega kriśnjoka źbog vrućine. Riba śe povukla

u dubinu. Riba je legla u śvilinu i povoje i źatu śe teśko dviźe na śkorup (7.1.)

śvitit (945) śvitin impf. – svijetliti svjećaricom u noćnom ribolovu; bil biś opaśol ovu śviću ca je śvitila

na luc (22.7.)

T tabakina (179) -e f – radnica u tvornici sardina (bilješka 11); ne vonjoś pliśnun ili śtornjun kako

komiśko tabakina (7.1.)

tajadele (733) pl. tant. -ih – pljosnata tjestenina u klupku

tak (436) taka, m; panj za rezanje ribe; Ala, iśici tu marinu na tak.(14.1.)

takat (610) -on pf. -on pf. – zapaliti se; fig. takaju śmetina - nastane svaĊa; a bila bi śmetina takala da

niśu muśki źapritili (bilješka 26)

tarcalun (898) –una m – sistem skraćivanja jedra – od 2 do 3 niza uzica na jedru kojima se,

podvezivanjem za lantinu, skraćuje površina jedra s obzirom na jaĉinu vjetra; Pok na tarcalun, pok jelnu ruku,

pok drugu ruku tarcaluna i tri (22.2.)

tarmuntaneź (989) -a m – lagana tramontana

Tarmuntona / tarmuntona (75) -e f – 1. Sjevernjaĉa; a źviźda Tarmuntona je bila nojglavnijo źviźda

źa navigat po noći (4.1.); kal śu bile ćore noći nikal śe ni navigalo po buśuli, nego po źviźdi Tarmuntoni jer śu u

nju bili uvik śiguri da po njuj neće falit rotu (4.2.); 2. sjever; Voda je iź tarmuntone – morska struja je sa sjevera

(15.4.); 3. Sjeverni vjetar

tarokat (206) -on impf. – izrugivati se kome, provocirati, podbadati koga

tartajun (398) -una m - uvijena nit parangala zbog uvijanja ulovljene ribe; Gledoj ca śu śe ucinili

tartajuni ol majśtre. Ku će vi parangol śutra revoltat (13.2.)

taśel (822) -ela m - uloţak oplatnice na mjestu gdje je potreban popravak; da ga śe more katramat i

blakat, a i koji taśel śtavit di je śundrono (20.1.)

tela (85) -e f - materijal za tendu, ciradu; Falkuśe śu u jidrima imale po śtu i dvodeśet metrih tele (5.2.)

temun (82) -una m – kormilo; Pogledoj na temun je lamprida ca śiśo blak i katrom (6.2.); Śpominjen śe

kal bi gajeta bila jidrila u karmu iś punin jidrima. Temun (82) je cinil trrrrrr ol velike brive priko ośan mij

(22.1.)

tenda (816) -e f – cirada

terina (50) -e f - okrugla keramiĉka posuda; uvik bi źolnji vaźel iź terine iće kal śe pri drugi pośluźe

(3.1.)

terinat (423) -on impf – puhati s kopna (termiĉki vjetar); Dobro uvij telu ol jidra neka manje vitri jer će

śal pocet iśpol kraja terinat (13.5.)

72

tira śoto (683) imper. – komanda za poĉetak dizanja ribolovnog alata iz mora; Doj po jelnu bevondu i

tira śoto (18.3.)

tirat (324) tiron impf. imper. tira – potezati; Pok tira trocu, pok tira flok (22.2.)

torkat (918) tarcin impf. – trĉati

toti (837) pron. – tu; Toti śi cul śvega i śvacega, obo lupeśćini, privari, podvali (21.1.)

traśtan (790) -a m - banak na falkuši koji je nepomiĉan a drţi jarbol; prostor veslaĉa ispred banka;

Śomo ośtavite śantinu ol traśtana liberu i ol prime da śe moźe śekat ako noś ćapo furtuna (6.1.); Dvojica śu bila

na veślih, na traśtan i na katinu (19.3.); drug ol traśtan – veslaĉ na poziciji traśtan: a drug ol traśtana je bil

śluga śvakomu jer un je bil i nojmlaji u brodu. Moral je obaveźno prat pijate i pośode, ociśtit śtul, ociśtit ribu,

iśpeć i iśkuhot, a uvik bi źolnji vaźel iź terine (3.1.)

tratica (944) -e f dem. – minijaturna mreţa potegaĉa

trejongul (637) -a m – trokraki vez barilca koji u ribolovu sluţi kao plutaĉa; Vajo na barilce napravit

trejongule ili kriźe, nabit obruce vidit je co paśoju. Kal ciniś trejongule neka budu śve tri cime gvole da śe boje

olvije da ne bi privili, źa śvaku śigurecu (18.1.)

treva (935) -e f - trapezoidno jedro

trobakul (204) -a m – trabakul, dvojarbolni obalni jedrenjak

troca (902) -e f - omĉa od debelog uţeta kojom se priteţe lantinu uz jarbol; Pok tira trocu (22.2.)

truhal (568) adj. -o, -u, pred. -a, -o – koji je u drugom stanju

tukat (6) -on impf. – trebati, morati

tumbat (340) -on pf. – baciti

tumbovonje (103) -o n – bacanje

Tuncovi (911) pl. tant. -ih antrop. – porodiĉni nadimak

tunja (353) -e f – kalem s najlonskom niti i udicama za ribolov; Śtavi iśpol śebe tunju jer će na ovi

brum śiguro iźliźnut kojo riba (13.1.)

Tuśicini (908) pl. tant. -ih antrop. – porodiĉmi nadimak

U ucinit śe (217) -in pf. - (o slanoj sardeli) sazreti; Ślono riba kojo je ujota ol avrila do kriśnjoka bila bi

śe ucinila i olma prodola, a riba ol śetembra do otubra nikal śe ne moźe ucinit, uvik śu friśkace (8.2.)

ucinjen (225) adj. -o, -u, pred. -a, -o – (o slanoj ribi) je ośtala na śuho, beź śalamure, je iśkalfona,

ucinjena, je roncova (8.2.)

ucinit -in pf. – 1. napraviti, uĉiniti, izazvati; Toliko je vruće da je galona ucinila da more poźeleni

(7.1.); ucinit proviśtu / śpiźu: tako biś bil ucinil proviśtu (19.1.); ucinit vijoj – napraviti put: kako śu brodima na

jidra navigali do Amerike i vijoj śtoli ucinit po godiśće don (21.2.); 2. (o slanoj ribi) sazreti – riba se ucini: Ślono

riba kojo je ujota ol avrila do kriśnjoka bila bi śe ucinila i olma prodola (8.2.); riba ol śetembra do otubra nikal

śe ne moźe ucinit (8.2.)

ugnjiśće (520) -o n – ognjište; Venja vamo te fulmine, buta (328) śume i darva na ugnjiśće i prikriźi da

noś śtine ne ubiju.(15.5.)

ujot (348) ujmen pf. – uloviti; Jeśku ćemo vaźeśt olma kal dotegnu pok ćeś vidit kojo je diferenca źa

ujot ribu kal iź śardele kor cidi, a repen trepeće (18.1.)

umid (174) -a m – vlaga

umuran (516) adj. -o, -u, pred. -a, -o – umoran

unjuli (591) adj. -o, -u, pred. -a, -o – jednostruk; parangolśki uźal dupli i unjuli (16.4.)

uźa (461) -e f. – uţe dugo 100 m za potezanje mreţe trate na obalu; kulnjo uźa: prvo uţe od njih

nekoliko, dugih po 100 m, koja se veţe za kraj trate (bragaturu) radi povlaĉenja prema obali; slijede redom: uźa

oda dvi, uźa oda tri i uźa oda cetiri

uźat (214) -on impf. – obiĉavati

uźo portugeźe (931) indecl. – po obiĉaju portugalskom, naziv za kvadratno jedro

uźonca (28) -e f – obiĉaj

uźuntovat (592) -ojen impf. – nadodavati; kako śe uźuntoje kunce (16.4.)

V Vala (960) -e f – komiška uvala; Dobro uvij telu ol jidra neka manje vitri jer će śal pocet iśpol kraja

terinat, a ca budemo bliźje, iźmećat će dobro Vala (13.5.)

Vala komiśko (926) -e – komiška uvala; Śtu i cetarnaśte śpurtenjacih po ośan budelih i trideśet tratih

mogle śu, źa tako reć, pokrit cilu Valu komiśku (22.3.)

valucje (16) -o n – ţalo, zbirni naziv za oblutke; Kal biś hodil buś po nemu źolu na Palagruźu, bilo bi te

peklo valucje da niśi mogal hodit dokle ti śe ne iśtvorde poplati i pete (1.3.)

valjen (501) adj. -o, -u, pred. -o, -u – dnevni; Ala, naśi, źaveśte malo boje dokle je valjeno źraka (15,4.)

varc (871) -a m – vrĉ

73

varcina (847) -e f – noćna posuda

vaźeśt (832) vaźmen pf. – 1. uzeti; źena bi vaźela na konat (20.2.); 2. (o mreţi) prostrijeti se; Śal kal śu

vaźele, doj pobuk i udri (12.2.)

vela (768) -e f – veljaĉa

veler (269) -a m – jedrar

Veli kari (76) pl. tant. -ih m - zvijeţĊe Velika kola; Tarmuntona je bila nojglavnijo źviźda źa navigat

po noći i Veli kari koji śu śe od levonta na pulent okrićoli okolo Tarmuntone (4.1.)

Velo Bonda (916) -e f top. – predjel na sjeverozapadnoj strani Komiţe; Śva dica Mole i Vele Bonde kal

bi imala cetiri-pet godiść, olma śu kako norci pul mora torkali (22.3.)

veltrina (955) -e f – vitrina; un je imol jelnu gajeticu, ma to je bilo niśto vidit. To je bilo źa u veltrinu

śtavit (22.7.)

vendita (431) -e f – prodaja; Ako ti je śporka riba ni vendite (13.5.)

ventrom (386) -a m – utroba; Jeśon ti rekal da je śkarpina. Nemuj njun iźvadit ventrom vonka jer śve śe

miri (13.2.)

venja (518) imper. – daj; Venja vamo te fulmine (15.5.)

verdura (865) -e f – povrće

verina (289) -e f - umotaj koji onemogućuje razmatanje niti ili uţeta; Mriźe će povit pok će ih bit

inkatura olvit. Vajo udugo iźlongat da iźgubi verinu, ośtija, povilo je kako libon (bilješka 15.) (11.1.)

veśelo (367) adv. – brzo; Ala, ca mi je źategla niko riba. Dojte veśelo ganac (13.2.)

veślor (809) -ora m – veslar

veśtid (964) -a m – odijelo

vijoj (855) -aja – putovanje, put naprijed – natrag; A śluśol śon i jo śtore koji śu provjali kako śu

brodima na jidra navigali do Amerike i vijoj śtoli ucinit po godiśće don (12.2.)

virovonje (998) -o m – okretanje, skretanje

viśta (709), -e f – 1. vid; 2. vidno polje; Vajo na viśtu olma oparćat ganac (18.4.)

vitrit (422) -in impf. - hvatati vjetar; Dobro uvij telu ol jidra neka manje vitri jer će śal pocet iśpol

kraja terinat (13.5.)

viźitat (532) -on pf. – pregledati; Śutra ćemo ukarcat giraricu. Vajo je protreśt, dobro viźitat da je niśu

miśi co iśtrigli (16.1.)

Vlaśići (71) pl. tant. -ih – zvijeţĊe Plejade

voda (504) -e f – 1. voda; 2. morska struja; Voga na Kalun jer je voda iź Kośarice. Voda iź Śćećo ni

lovka (16.1.)

voga (393) imper. – veslaj!; Voga na kurent! (13.2.)

vogadura (42) -e f – zaveslaj; (o drugu od katine) Digod je aźvelto i po dvi vogadure vajol napravit

dokle drugi jelnu (3.1.)

vol (343) vola m – obilazak u luku; Tuko ucinit veliki vol malo daje da propade iźa kośe – zaokruţiti u

velikom luku da mreţa propadne iza grebena (13.1.)

volina (705) vrsta velike raţe koja naraste i preko 100 kg, (Raja Dipturus batis); Tu je śiguro volina.

Doj majśtru meni da ti je maknen ol lna. Vidi kako njun vajo dudot dokle śe ne olcipi. Ne boj śe, dodijot će njuj.

(bilješka 31) Pari da śe je makla ol lna. Śal je naśa. Śomo uvik atento da ti śe ne abrivo niźbardo. Śtovjite udice

na bondu ol levandure da ne bi koga źakocala. (bilješka 32) Vajo na viśtu olma oparćat ganac. Ala, źakocoj je

źa glovu da nimo furce. Ćapa śtracu i umotoj ruke da ih ne ruvinoś i śa njun u śridu (18.4.)

voltat (239) -on pf. – okrenuti

voltovat (14) -ojen impf. – okretati

voltovat śe (156) -ojen – okretati se

vorat (491) voron impf. – kruţno slagati uţe ili mreţu; Alavija voroj na śkaf olovo da ne bi polśiklo u

mećonju (15.3.)

vorśnjok (754) -a m - ţiĉani ulaz u vršu koji onemogućava povrat plijena iz vrše

vortit (34) –in impf. – vrtjeti, svrdlati; covik śe śmanjurivol, hodil uśe, rematiźma vortila kośti (23.1.)

voź (744) -a m - okrugla limenka neke konzerve

voźenje -o n – veslanje; Nareśal mi je karvovi źuj ol voźenjo (14.2.)

voźit (37) voźin impf. – veslati; Nojjaciji je voźil na katinu. Njemu je bilo veślo nojboju. Njeguv je bil

pośol ili duźnuśt kal śe voźi u raśfalkonu gajetu da źatice na maretu. Digod je aźvelto i po dvi vogadure vajol

napravit dokle drugi jelnu (3.1.) ; voźit pol śobon – veslati traţeći u noći ribu po fosforescenciji (bilješka 2); Kal

śe voźi pol śobon (11) vajalo je da averti źa śkocit na śkaf źa mećat mriźe u more (3.1.); Vajo śal iźiśt po dvo-tri

metra jaglic i dobro źalit neka moremo noćaś voźit (15.5.)

vulta (662) -e f – vrzni uzao; pul vulte - jedan namotaj: Avertij dobro je śe barilac okriće jer ako do pul

vulte, onda će parangol ośtat invento pok neće ribot (18.2.); vulta śkurento (589) -e f vrzni uzao klizni; jo ću te

naucit uźal oriśac koji nateźe śortiju, vultu śkurentu (16.4.)

74

Ź źabilit (323) -ilin pf. – zabijeliti; Vlośi na glovu bi mu źabilili ol brigih i penśirih (23.2.); Źa Iśukarśta,

ca śu źabilile – ulovljena je riba zabijelila u mreţi, trbuhom okrenuta prema gore) (12.2.)

źabrumat (352) -on pf. - baciti u more kašastu masu hrane da bi se privikla riba; Iśpeśtoj tu gavunih

pok źabrumoj. Śtavi iśpol śebe tunju jer će na ovi brum śiguro iźliźnut kojo riba (13.1.)

źacadit (772) -in pf. - zaĉaĊaviti, potamnjeti od dima; Bil bi propju covik źacadil ol dima, a iźgledol je

ol dvodeśet godiść kuda śtori cijadin ol pedeśet godiść (19.2.)

źadentat (752) -on pf. - zaoštriti kraj drvenog obruĉa barila radi spajanja sa drugim zaoštrenim krajem;

vorśe uplelo, śtavilo śćope, źadentalo kolaciće (19.1.)

źadentovat (235) -ojen impf. – zaoštravati krajeve obruĉa radi spanja; maraś źa obruce źadentovat

(9.1.)

źadit śe (653) -ijen pf. – zakaĉiti; Uvik gledoj da ti vorh ol udice ośtane vonka da śe raźina pri źadije

(18.1.)

źadivat (661) -ijen impf. – zapinjat; Avertij da ti udica ne źadije (18.2.9

źagancat (372) -on pf. – zakaĉiti kukom; (o ulovljenoj ribi na parangalu) Vidi koko je. Ca more iśkri.

Ala, śal je źagancoj i śkośon śa njun u botu (13.2.)

źagargurit -urin pf. – opasati mreţom ribu; Ala, ca śmo jih źagargurili – zapasali smo veliko jato ribe

(16.5.)

źagropat (283) -on pf. – zapeti, sprijeĉiti klizanje ĉega; Ca śi to źauźlol. Źagropalo je (11.1.)

źahnjat (677) -on pf. – zadrijemati; Śtavi mu mokru śtracu na celo pok će mu śve paśat kal źahnjo

(18.2.)

źakalafatat (824) -on pf. - ispuniti stupom (posebnom vrstom suhe trave) sljubnice oplatnica (madira);

źakalafatat paniźele jer bi śtupa iźlećala kal bi hodili śa kulpima na kroj pok śu brodi hreśtali karocima obo źolo

(20.1.)

źakocat (708) -on pf. – zakaĉiti; pośtolo je jelnu uru olkal śmo butali kavicol parangola. Bit će śe

kogod źakocol (18.3.)

źalnivat (231) -ijen impf. – zatvarati poklopcima barila punih slanom ribom; Kal bi bacvori źalnivali

barile ślonih śardel, bili bi donili iśprid barake konja i lna, obruce, śvilaca, maraś źa obruce źadentovat (8.1.)

źalnivonje (242) -o n – zatvaranje poklopcima barila punim slanom ribom; Kal bi finilo źalnivonje,

onda bi śe oprola baraka i pila ol śalamure (9.2.)

źaloźit śe (356) źaloźin pf. – prezalogajiti, pojesti nešto na brzinu; Doj ovamo tu bokun vecere da śe

źaloźim (13.1.)

źamiconje (257) -o n – u izrazu źamiconje rogih – gesta ruganja nekome pokazivanjem rogova

(ispruţen kaţiprst i mali prst)

źamicot (849) -en pf. – u izrazu źamicot roge – rugati se nekome pokazivanjem rogova; Kal bi śe

źenśke korale, źamicole bi roge jelna druguj (21.2.)

źamohat (555) -ośen pf. – zamahnuti nekome, dati nekome znak mahanjem; Ala, źamośi njin kroken

neka gredu napri – dati znak drugoj grupi ribarske druţine (16.2.)

źapacat -on pf. – ispuniti potpuno; ako je źakaśnil, ti je puno malo śtavil u baril ili źapacol – malo je

posolio ribe u barile jer je zakasnio staviti mreţe (3.2.)

źapaconi (107) adj. -o, -u, pred. -a, -o – posve ispunjen; źapaconi baril – posve ispunjen baril

posoljenim sardelama koje su se pod pritiskom utega slegle; Nuko, dvini ti baril źapaconih śardel (6.1.);

Ukarcojte parve barile źapacone (6.1.)

źapahat (697) -on pf. – zamirisati; śiguro ti je źapahol brujet (18.3.)

źapaśot (292) -en pf. – zapasati mreţom; Pok vajo źalnivat, źapacat, reparat, źapaśot u źopaś (11.2.)

źara (869) -e f – ţara, vrsta glinene posude

źaraśkat (557) -on pf. - (o sidru) popustiti, zaorati po dnu; Avertij da ti ne źaraśko priko śike (16.2.)

źaśeśt (318) źaśeden pf. – zasjesti; Śal pocekoj da mriźe źaśedu (12.1.)

źaśkurit (458) -urin pf. – zatamniti; ( o bojanju meţe) pok śon je omośtil u korku i pomocil u more neka

boje źaśkuri da jaglica ne śpavento (15.1.)

źaticot (39) -en impf. – veslati kada su valovi snaţnijim zamahom od ostalih veslaĉa; Njeguv je bil

pośol ili duźnuśt kal śe voźi u raśfalkonu gajetu da źatice na maretu (3.1.); A ti na katinu śpeśije źatici (13.5.);

Vajo źnat na maretu źaticot (14.2.)

źavancat (337) -on pf. - ostaviti više od nuţno potrbnog; Oparćoj śridu i źavancoj jedon paś arganela

(18.2.); Ti namotoj śride na gavitele i źavancoj malo kalume da moreś veźat (13.1.)

źaveśt (154) -eźen – zaveslati; źaveśt iśpol śebe - veslati dublje i s pritiskom na vesla kad su u

pljosnatom poloţaju pod morem radi podizanja broda: Vajo źaveśt iśpol śebe da von brud iźlećo (13.5.); źaveśt k

njemu; źaveśt źo nje - prilikom dizanja mreţa veslalo se leĊima prema provi i to traśtan: k njemu, a katina: źo

nje: Źaveźi k njemu jer mi opet śćipje, a ti pridośe źo nje pok ćemo provat olvornit ol kośe da bi non poletil

parangol (13.2.)

75

źdrib (209) -a m – otvor na barilu i ĉep za otvor; I Garci śu kupovoli u Komiźu ślone śardele, a bili śu

śpecijaliśti źa poźnat kvalitod ślone ribe. Imali śu śperune ol darva fino źaośtrene, duge jedon metar pok bi ga

tiśkal kroź źdrib ol barila ili mojace do śomega lna pok bi ga na nuś vonjol (8.1.)

źjica (874) -e f – ţlica

źodiv (347) źodiva m - kamenito uzdignuće na pješĉanom dnu, stanište bijele ribe

źogat (467) -on impf. – igrati; (o ribi jaglica) Śiguro jih gone gofi. Gledoj kako iś njima źogaju (15.1.)

źolovo śtina (197) -e f – oblutak

źomet (542) -eta – pozicija u moru gdje se jato ribe opasuje mreţom potegaĉom da bi se potom mreţa

privukla obali; Vajo je utopit niź śomi źvonśki źomet – valja baciti mreţu tik uz vanjsku poziciju za pasanje

(16.1.)

źomorit (845) źomorin impf. - ţamoriti, brbljati

Źonetovi (904) pl. tant. -ih – prorodiĉni nadimak

źopaś (293) -aśa m – zapas mreţom

źornji (250) adj. -o, -u, pred. -o, -u – (o ribi) ulovljena u zoru; zornjo sardela: tad śu fabrike većinun

kupovole śardele źa frigot i śkatulovat. Njima je olgovorala źivo śardela źornjo, a vecernju je ribor moral śolit

(9.2.)

źotega (953) -e f - skupina ribara koja s obale vuĉe mreţu potegaĉu s kraja mreţe koji je išao u more na

kraju opasivanja ribljeg jata; Tira parvo! Tira źotega!" (22.7)

źuc (437) -i f – ţuĉ

źvonśki (346) adj. -o, -u; pred. -o, -u – vanjski, s vanjske strane; jer ćemo iźvaliźat i źvonśke źodive da

biśmo ujoli i koju bilu ribu (13.1.)

76

5. POSLJEDNJI ĈITAĈ VREMENA

Iskustvo vrimena na ovima nasima skojima staro je koliko je

staro jidro i veslo i brud.

Ivan Vitaljić Gusla61

5.1. Nebo u kutiji

Prvi put u svojoj povijesti ĉovjek danas moţe svojim tehniĉkim napravama motriti meteorološke

pojave s nebeskog motrilišta. Meteorološka prognoza izgubila je auru ezoteriĉnog znanja i postala

banalni izvještaj tumaĉa satelitskih snimaka globalnih kretanja zraĉnih struja i masa vodene pare.

Umjesto u nebo, današnji moreplovci gledaju u ekran televizora ili slušaju radio-izvještaje o

vremenskoj situaciji i razvoju vremenskih prilika. Iskustvo vremena, iskustvo ritma vremenskih

mijena, znanje zakona meteoroloških pojava koje je doprlo do nas s posljednjom generacijom

starih moreplovaca, kao da više nikoga ne moţe pouĉiti, kao da više nikome nije potrebno.

A to iskustvo, znanje i umijeće nije bilo moguće steći u kratkom ljudskom vijeku. Da bi mogao

saznati zakone ritma meteorološkog vremena, ĉovjek je morao biti ukljuĉen u dugaĉak tok

ljudskog vremena. Potrebno mu je bilo iskustvo niza generacija moreplovaca razvijano i

odrţavano usmenom predajom.

Da bi se lakše pamtilo, to je iskustvo najĉešće bilo zgusnuto u kratkoj literarnoj formi poslovice.

Od vremena prvih mitskih plovidbi Mediteranom do vremena poslednjih veslaĉa na ovom moru,

prognoza vremena bila je poezija.

Poput malih raĉića koji pred nevrijeme paniĉno bjeţe sa sika koje plaĉe more ili poput galebova koji

uznemireno kriĉe leteći visoko iznad školja sluteći oluju, ti ribari i moreplovci posljednji su

ĉitaĉi ezoteriĉnog pisma kojim priroda unaprijed objavljuje svoje vremenske mijene. To

iskustvo, znanje i umijeće, koje je doprlo do nas iz tko zna kojih dubina vremena, nestaje zajedno s

ljudima koji su u ovom milenijumu posljednji gledali nebo da bi mogli ploviti morem.

Kad nas njihovo znanje danas niĉemu korisnom ne bi moglo pouĉiti, kada bi elektroniĉka tehnika,

kao globalni senzorijum, doista bila nepogrešiva u pretkazivanju vremenskih mijena, kada bi, dakle,

elektronika, kao globalni senzorijum koji je, kako bi rekao Marshall McLuhan, postao protezom

našeg ţivĉanog sustava, mogla biti, na temelju globalnog uvida u nebeska zbivanja izvan dosega

ljudskog oka, jednako pouzdana i u procjeni lokalnog vremena, i tada bi vremenska prognoza starih

moreplovaca saĉuvala svoju zanimljivost: znaĉaj iskonskog ljudskog umijeća koje je stoljećima

odrţavala usmena predaja, panmediteranski leksik ribarskog i pomorskog jezika te nevjerojatno

rafiniran metaforiĉan naĉin izraţavanja - poeziju vremenske prognoze.

Ipak, usporeĊujući vremensku prognozu komiškog ribara Ivana Vitaljića Gusle s vremenskom

prognozom elektronskih medija, utvrdio sam da je njegovo pretkazivanje lokalnog vremena bilo

61

U okviru istraţivanja usmene predaje organske zajednice ribarskog naselja Komiţa na

srednjodalmatinskom otoku Visu, autor tokom cijele 1989. godine biljeţi vremensku prognozu koju

mu kazuje jedan komiški ribar, roĊen 1917. godine. Ovaj zapis jest dokument ne samo jednog

iznimno bogatog iskustva u promatranju i tumaĉenju meteorološkog vremena već isto tako bogata

jezika u kojemu je to iskustvo saĉuvano do danas. Ovaj zapis fiksira znanje i umijeće promatranja i

tumaĉenja vremena koje je na ovim udaljenim srednjodalmatinskim otocima trajalo stoljećima,

odrţavalo se usmenom predajom i stjecalo na otvorenom moru u stalnoj ţivotnoj opasnosti. Po prvi

put u povijesti prekida se nit usmene predaje kojom se to znanje i umijeće odrţavalo da bi pri kraju

ovoga milenija potisnuto tehnikom bilo prepušteno zaboravu.

Ovaj zapis dokument je i jednog iznimno bogata leksika i poetskog naĉina izraţavanja u opisu

prirodnih pojava koje odreĊuju ţivot ribara na otvorenom moru. Autor uz izvorni tekst o vremenskoj

prognozi, koji je rasporeĊen prema datumima kazivanja, daje vrlo iscrpan glosar s gramatiĉkom

obradom natuknica, frazeologijom i nizom primjera iz usmenog teksta koji nijansiraju diskurzivno i

figurativno znaĉenje rijeĉi.

77

toĉnije. Tumaĉi znakova na nebu televizijskog ekrana nisu mogli tako precizno odrediti vrijeme kao

što je to mogao iskusan ribar koji je u barci proţivio svoj vijek.

Na Silvestrovo 1988. godine posjetio sam komiškog ribara pokojnog barba Ivana Vitaljića Guslu s

namjerom da upravo na taj dan zapoĉnemo razgovor o ribarskom iskustvu vremena i da to bude

poĉetak njegove vremenske prognoze za godinu koja je te noći poĉimala.

Već njegova prva priĉa o vremenu, te novogodišnje veĉeri dok je komiškim kaletama odjekivala

pjesma djeĉjeg kolendanja, uvjerila me da sam pokrenuo vrlo znaĉajnu temu u istraţivanju

halijeutiĉkog iskustva, temu koja je bila predmet svakodnevnog razgovora ljudi ĉiji je opstanak na

moru zavisio od toĉne procjene vremena.

5.2. Poezija vremenske prognoze

Barba Ivane, koliko vitrih poznajete?

Ribor koji je na jidra moral pasovat velike udaljenosti, vajol je razlikovot i nojmanju prominu vitra.

Vitar mu je bil i busula i motur. Svaki iskusni ribor vajol je ra:likovot sesnaste vitrih. Nojpri

tarmuntona, pok bura, onda vitar da grego, onda gregolevont, levont, sirokolevont, ostar,

ostrosiroko, vitar u ostar, ostrogarbin, garbin, pulentegarbin, pulenat, pulentemaistro, maistrol i

maistrotarmuntona.

Kal bis bil vidil storega ribora, uvik je gledol obloke, kako obloci kure i kako se okriću. Kal pote:e

obloke iz pulenta na levanat, neće puhat iz pulenta, neće puhat maistrol, nego će puhat prema

pulentu - puhat će jugo. Kal sede u ostar, onda :apuse bura. Pol taljonsku kostu je vitar vanije i

kako je vitar na garbin bil bi ocistil ariju. Tad je veliko vidljivust tako da se iz Komize vidi Itolija. Tu

je znak da će garbin. A kal je bura onda je obratno. Znak za buru je kal su na goru, na terafermu

obloci. Te smo obloke zvoli ligne. Tu su produzeni obloci poput ligne. Kal bismo bili vidili te ligne

povar Mosora, u purtu smo stoli.

Kal puse vajo znat da vitar uzize ol devet urih ujutro i da je nojjaciji do ure populne. Tu je terac ol

lneva. Tu se većinun odnosi na buru. Do devet urih ujutro dolo se po buri jidrit, ali posli devet urih

vajo kalat jidra. Onda blizje noći opet pade.

Ako je misec :apol i bonaca je, a u pulentu se je ucinil pos od oblokih, onda se rece da će obloke

potegnit levont i da će varć vitra kako i: vriće. Kal je bilo malo vitra, bilo bi se reklo da puse kako

iz just. Ako bi puhalo dokle je bil misec, bilo bi se reklo da će vitar u:eć kal misec zapade.

Pripostavit ćemo, nosli smo se nasri mora i puse molu jugo i pocelo je rosit. Onda bi se bilo reklo

da će se vitar jusit na rosu. Tu hoće reć da će vitar uzeć. Kal bi dusal veliki doz, doz bi ubil onu

silu ol vitra pok bi pala bonaca ili bi se prominil vitar.

I po dugi se je znalo kaku će vrime. Kal se pri noći uko:e duga u pulentu, ocekije se lipu vrime, a

kal se ujutro vidi dugu u levontu, tuko stot atento ol slabega vrimena. Kal se vidi mlodi misec trećok

oli cetvartok kako le:i, vajo stot atento ol slabega vrimena, a kal mlodi misec stoji impijo, mores

mirno spat ca se vrimena tice. Isto kal zvizda impunto mlodemu misecu u rep, more se ocekivat

promina vrimena.

Svićori su se vavik jedon is drugin svitovoli obo vrimenu. Ne somo u Komizu nego i kal su bili na

skoju, bili bi se svićori stali jedon is drugin pok bi bili komentirali kaku će vrime. Pulent je nojboji

sinjol za znat vrime. Vajo avertit hoće pulent dvinut oli neće. Vajalo je avertit je kulma oli

skoloda, je sćiga oli rinja. Kal pulent dvine devedeset na stu je sutra jugo. Pripostavit ćemo - na

goru je pol oblok. I tu je znak da će sutra jugo. Ili kal gora poldire, kal gurnje obloke, cmost, pote:e

ostar, onda bi se bilo reklo da će konfermat dulnju vrime. Kal potegne cmost ili maglu u ostar,

onda je dulnju vrime, a kal potegne u levont, onda je jugo. Uvik poteze kontra vitru. Bilo bi se

reklo da je sve selo u ostar i da će ostat na dulnju vrime.

Pratilo se je misec. Vajalo je gledot vrime kal je kvarat miseca, kal je puni misec i kal je mina. Na

minu je vrime uvik u antimamu. Bilo bi se reklo da ako konfermo vrime na tundu da će produ:it istu

78

vrime jos tri-cetiri dona. Tako se je gledolo punte ol miseca, gledolo se je kaku je vrime na puntu

ol miseca za znat hoće vrime konfermat ili će se izvarjat.

Stori komiski ribori nisu nikal drugu mislili ujutro kal bi se ustali, nego obo vrimenu. Inkontrala se

tako dvo ribora pok će jedon drugemu:

- A ca ti se pari, ca će vo vrime?

- A oto, nikako mi i:gledo ne alavija. Sega jutra je visoko voda. Pulent je pocel cavarjat.

Lako bi moglo jugo.

- I jo son ol tvoje. Noćas me je vartilo kolino. Meni je tu nojboji balometar.

- Noćas non je Tresjavac. Obrit će non ga. Pok će iza tega rebaltadura dulnjega vrimena i

obrit će non poste pol Bisovo. Tako ćemo sega mroka izgubit jir kolo Bisova i ovi će non mrok puć

kakomudrogo.

- Oto vidis, pulent dvize leva-leva. Pocel je rozit juzinet. Populne je nevera. A ca ćes, muj

Ivane, tako se vrime okriće. Propja se coviku ne do ujot. A kal ne bude rib, onda će bit lipo vrimena.

Sega mroka će, paro mi se, bit suha.

- Pacencija, na svetega Luku se kunti cine. - I tako bi oni bili ćakulali, digod se kontrestali,

a digod jedon drugega tisili. Puno njin je bilo drogo kal bi pogodili kaku će vrime. I, recimo, ova

dvo se inkontraju jopet sutradon pok će jedon drugemu:

- Jeson ti rekal da će nevera! Sal je zapuhala tarmuntona, danas je ravajunoda, a sutra je

suha vele. Neće nikako da vrime stabili.

- Nojgore je kal vitar vitru olgovoro, kal furca furci olgovoro. Puno je lipo kal su moli vitri i

kal vitar oplako i dujde jugo pok oplako jugo, pok dujde bura i onda se do ribot i ujot ribe. Tu ti je

isto kuda kal se mi koremo pok kal dujde do kacotih, a puno je lipje kal se kako judi

spora:umimo i kal dujdemo kraju i obo steralu i obo postima.

Tako su se razgovorali stori ribori komiski kal bi se bili stali. Glovno tema bilo je vrime. Kal smo

bili mlodi bili bismo napeto slusoli ca stori govore obo vrimenu, ca govore oni koji su pasali puno

fortunolih i neverih. Ol njih smo skulu ucili i njihove beside pametili.

Stroh ol nevere svakemu je riboru i mornoru u kostima. Stori komiski ribori govorili su: "Cuvoj se

nevere iz ostra kako ca te je mati ugnja cuvala" ili "cuvoj se nevere iz ostra jer lomi i karsi".

Jugo je vitar obo kojemu ribor uvik misli, vitar kojega stalno ceko i gledo hoće na nebo, u more ili

na kroj poznat znakove koji govore da će jugo zapuhat. Govorili su stori: "Dvi rose - treću jugo"

ili "dvo jutra voda iz pulenta - treću jutro jugo.

Svaku jutro cin bi oci otvoril, ribor je gledol ca govori nebo, ca govori more, kul kure obloci, kako je

arija. U sunce zopud stol je atento ca govori pulent. Pratil je misec, njegove punte i vavik je

dorzol na pamet store proverbije kako recimo: Kal kresije misec - kresije i furtuna; kal misec imo

kolobor, iz koje su bonde vrota iz te će vitar zapuhat; kal kuho mast, kuho i more; kal oblok na goru

pade - jugo; kal su na goru ligne - bura; kal se cipal hiti treso - slabu vrime; kal se liti vidi Majela -

jugo; kal zimi na Majelu lampo - bura oli gregolevont; kal sunce trumbo na zopadu - oli vitar oli

doz; kolobor kolo miseca - oli vitar oli doz; pulent sporak - nevera na vrota; voda vodu zove... Tako

su nos ucili stori i tako nos je ucilo more ol kojega smo zivili.

Metaforika barba Ivanova kazivanja tipiĉan je diskurz i naĉin viĊenja i doţivljavanja svijeta ovih

ribara. To je iskonski govor koji crpi svoju poetiĉnost na samom izvoru ţivota. To je govor koji se još

uvijek nije odvojio od pjesništva. Apstrakcija još nije ispraznila sadrţaj slike. U tom svijetu sve što

ĉovjek vidi proţeto je ţivotom. Ništa u tom svijetu nije mrtvo. Ţiv je brod i ţivo je more, ţivi su

oblaci i nevere i magla i kiša i strane svijeta i vjetrovi i mjesec i sunce i zvijezde... Ĉovjek je okruţen

antropomorfnim bićima nebeskih i morskih pojavnosti i nauĉio je meĊu tim bićima ţivjeti, ugaĊati im

i predviĊati njihovo ponašanje, gonetati njihovu narav, uoĉavati ritam njihovih mijena, zapaţati

njihove meĊusobne odnose, da bi mogao, slijedeći njihov ritam i njihove zakone, meĊu njima opstati.

Njemaĉki stilistiĉar Wolfgang Kayser u jednoj je svojoj stilistiĉkoj studiji zapisao da je jedan tako

banalan i svakidašnji izraz, kao što je izraz vjetar puše, zapravo metafora, ali mrtva metafora koja je

izgubila svoju figurativnost. Ona više ne evocira sliku vjetra kao bića jer je visoka frekventnost

upotrebe tog izraza potisnula njegovu slikovitost na raĉun njegove referencijalnosti - pojmovnosti

koja se iscrpljuje u pukom imenovanju pojave: zraĉne struje. Kayser zapaţa da potisnuta slikovitost

tog izraza oţivljuje ĉim postavimo pitanje: Što vjetar radi kada ne puše? Naime, jezik je u izrazu

79

vjetar puše zadrţao sjećanje na vrijeme u kojemu je vjetar viĊen kao biće koje djeluje ili ne djeluje,

koje puše ili ne puše. Puhanje, ali i nepuhanje, jest oĉitovanje vjetra kao bića. Navedenim pitanjem

deautomatizirana je jedna potrošena, jedna mrtva metafora. Naš jezik pun je fosila mrtvih metafora

jednog bivšeg, jednog zaboravljenog jezika. A taj jezik, što smo ga mi zaboravili, ţiv je još uvijek

tamo gdje ţivi kultura govora i kultura slušanja. Tim jezikom govorio je komiški ribar barba Ivan

Vitaljić Gusla.

Kao što su Eskimi morali stvoriti mnoštvo naziva za vrste, boje i oblike snijega, tako su i ovi puĉinski

ribari, da bi se mogli sporazumjeti, da bi jezikom mogli saĉuvati svoje iskustvo ţivljenja s morem,

morali razviti bogat jeziĉni izraz koji je odgovarao bogatstvu tog iskustva. Standardni hrvatski

knjiţevni jezik izrazito je kontinentalan jezik. Njegov je novoštokavski temelj dobrim dijelom

udaljen od mora, a od vremena svoje standarizacije u prošlom stoljeću pa do danas uporno se ĉuvao

od utjecaja ĉakavskog idioma organskih zajednica rasutih po našoj obali i otocima.

Iz teksta vremenske prognoze za godinu tisuću devet stotina osamdeset i devetu, što sam ga iz dana u

dan biljeţio u razgovoru s pokojnim barba Ivanom Vitaljićem Guslom, saţimam izraze o vjetru koji,

ovako okupljeni na jednom mjestu, predstavljaju zornu sliku tog leksiĉkog i poetskog bogatstva

jednog organskog idioma: vitar cedi (popusti, smanji snagu), vitar pade (smiri se), vitar pade kako

tovor (naglo, iznenada se smiri), vitar dogno (provali silovito), vitar govori (znak je), vitar gre u

gregolevont (prelazi na smjer ENE), vitar gre nose po levontu (vraća se iz nekog juţnijeg pravca na

istok), vitar gre do maistrola (do NW), vitar gre vanije (s nekog juţnog ili sjeverozapadnog pravca

kreće se prema jugozapadu), vitar gre naokolo (ide od istoka ujutro preko juga o podne do zapada o

zalazu sunca), vitar gre iz ruke u ruku (vrijeme je nestabilno s vjetrovima koji ĉesto mijenjaju smjer),

vitar gre na kroj (skrene sa zapada na sjever), vitar gre pri suncon (prati sunce mijenjajući smjer od

istoka ujutro preko juga do zapada pri zalasku sunca), vitar ide po pulentu (skrene prema W), vitar se

jusi na rosu (ţesti se, pojaĉa kad poĉne kišiti), vitar se razjusi (postane silovit), vitar konfermo

(potvrdi se, ustali se, potvrdi svoju namjeru da će puhati i dalje), vitar se kontresto (prepire se u

diskusiji, nastoji prevladati drugi vjetar), vitar nabije (nosi oblake prema kontinentu), vitar nosi ligne

(duguljaste bijele oblake), vitar olgovoro (zapuše iz suprotnog smjera), vitar oplako (smiri se), vitar

ostane za suncon (prateći kretanje sunca vjetar mijenja smjerove od istoka ujutro preko juga prema

zapadu, a ako do zalaska sunca ne stigne do zapada vraća se najĉešće na jugoistok i tada puše jugo),

vitar pere spjaje (valovi peru ţala, plaţe), vitar prati sunce (mijenja smjerove idući od istoka preko

juga prema zapadu tokom dana), vitar pridobije (prevlada drugi vjetar), vitar puse iz bonde

suncenjoka (puše sa strane gdje se na oblaĉnom nebu nalazi blijedocrvenkasti krug), vitar puse iz

bonde vrot ol kolobora (puše sa strane gdje je prekinut krug mjeseĉeva kolobara), vitar rastire kalig

(rastjera maglu), vitar rebalto (prevali, izvrne), vitar refino (ponovno zapuše), vitar rozi (lagano

puše), vitar rajo (mjestimiĉno namreška površinu mora), vitar suspendije (podiţe oblake ili maglu),

vitar uzize (pojaĉava se)s vitar varjo (mijenja smjer), vitar zapuhne kuda iz vriće (zapuše iznenada

svom ţestinom), vitar zategne (privremeno malo jaĉe zapuše). A vjetar moţe biti: lovki (s kojim se da

dobro loviti), lorgi (koji puše iz nekog pravca izmeĊu zapada i juga), veli (jak), rufijoni (nestabilan,

koji najavljuje pogoršanje vremena), siguri, strombi (silovit, nagao), studeni, tepli, joki, friški

(hladan), vitar ni vamo ni tamo (neodreĊena smjera), vitar vonka (iz smjera SSW, SW ili WSW),

vitar nutra (iz sjeveroistoĉnog kvadranta), dulnji vitar (iz sjeverozapadnog kvadranta), vitar ol kraja

(koji puše s obale), vitar ispol kaliga (magle), vitar ispol nevere. A vjetar moţe puhat kako iz just i

kako ragun (uragan), moţe biti ćuh i bova i bovica (povjetarac) i reful (trenutaĉni zamah vjetra) i

refulin i ravajunoda (ţestok, silovit vjetar).

Takvo obilje leksika i metaforiĉnih izraza mogli bismo naći i za mnoge druge glose u glosariju

vremenske prognoze jednog od posljednjih ĉitaĉa vremena na ovim otocima - barba Ivana Vitaljića

Gusle. Mogli bismo tako govoriti o suncu, o mjesecu i njegovim mijenama, o zapadnom i juţnom

obzoru, o ćudi pojedinih mjeseci, o naravi pojedinih vjetrova, nizati ĉitave stranice naziva za vrijeme,

za pojave na moru i na nebu. Kako to obilje leksika, kako poeziju tog izraza prevesti na standardni

hrvatski knjiţevni jezik?

Jezik ovih ribara vidi crne vretenaste oblake na zapadnom obzoru kao dupine na rivi (nad talijanskom

obalom), to pulent koze svuj obroz ol juga, bijele izduţene oblake imenuje lignama, a u tamnim,

zimskim, kišnim oblacima na brdima vidi ţensko biće koje raĊa pljuskom te ih naziva skotnim. Zima

ima rep, i ako zubima ne ugrize, repen osine (hladnoća na kraju zime). Veljaĉa mora pokazati svoju

zlu ćud, pa, ako joj uzmanjka dana, zna ih posuditi od brata Morka (morca - marta, oţujka). Zapadni

obzor - pulent smije se ili cavarjo (ĉavrlja), to jest diţu se crni oblaci na zapadnom nebu i navješćuju

80

oluju - smiju se muci ribarskoj. Zato je pulent sporak jer tamnim oblacima uprlja sjaj lijepa, sunĉana

dana i kvari ribarove planove. Kad poĉnu nadolaziti oblaci iz pravca izmeĊu NW i NNW to Kvarner

rigo. Vjetar gre iz ruke u ruku, a zapuhne kuda ga je ku prosul iz vriće, a onda se iznenada smiri i

pade kako tovor. A znaju se vjetrovi meĊusobno i svaĊati - kontrestaju se vitri, gledaju pridobit

jedon drugega. A kada valovi stignu prije vjetra, ovaj jezik vidi ih kao bjeloruno stado i kaţe: ovu

stado imo za sobon pastira.

Na Silvestrovo 1989. zatvoren je ciklus ovog kazivanja o vremenu. U tom zapisu o vremenskim

mijenama jedne godine utisnut je trag iskustva mnogih stoljeća koje je, do kraja drugoga milenija,

saĉuvala kultura sjećanja ovog malog ribarskog svijeta u jugozapadnoj uvali otoka Visa.

5.3. Vremenska prognoza62

5.3.1. Silvestrovo 1988. godine

Veliko je skoloda. I doba godine je ol skolodih. Ali neobicno je veliko skoloda. Selo je u ostar. Svi

obloci su seli u ostar. Kal sede u ostar tu hoće reć da će jos dvodesticetiri ure bit istu vrime. Tu

hoće reć da ni ju:ni vitar koji suspendije i ne dopusćo kalodi da sede. Kaloda se ucini ol pulenta do

ostra. Tu kal je lipu vrime. Kaloda je visoka dvo-tri parsta.

Kal kaloda dvine, ni daleko jugo. Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri i: pulenta pul levonta. Tu hoće

reć da poteze kontravento. Poteze kontra vitru. Ol tamo kul kure obloci, ol tamo će zapuhat. Kal

kaloda sede ol pulenta do ostra, kal ne dvine potvordije dulnju vrime. Kal ostar dvine, poteze na

goru. Na goru tu hoće reć da pote:e na bondu ol tarmuntone pok do levonta. Digod dvize i prodire

Kvarner. Kvarner zovemo bondu ol Sibenika pok do maistrotarmuntone.

Kako je veceras kaloda molo, pala je doli, sela je, po temu racunon da će lipu vrime durat

dvosticetiri do cetardeset i osan urih. Kaloda je sela ol ostra do pulenta. Da se je kaloda dvigla,

moglo bi zapuhat jugo, ali more ostat i bonaca, more refinat dulnju vrime. Recimo danas je dulnju

vrime i popustilo je i u pulentu se je naoblocilo, ali opet je razlika ako ne poteze u levont. Pulent se,

recimo, dvigal, ali ni poteglo u levont, onda more refinat dulnju vrime.

More je mirno, burin je, punte zjaju. Kal su burini, kal je da grego, kal su garkusine, vrime je

nojtrajnije. Ili jugo, recimo, ni svaku jugo zloćudno. Imo jug koja su nasi stori zvoli bilojuzine. Ta

juzina je ugodna. Zvoli smo ih tako jer su bila ugodna za ribora i za ribu. Tu je nojboju vrime za

lov ribe. Burini, garkusine, vitri ol kraja nikal nisu dobri za ribu, ni kal se lovi mrizima, ni kal se

lovi parangolima. Tu je zatu jer ti vitri tiru ribu ol kraja. Kal su moli juzini, oni nabiju pasu pul

kraja, oni nose rosu kojo pere kraje. Priko noći pade rosa na sike blizu mora i kal su mole marete,

bilojuzine, more ispiro slalkust vode i riba se priblizije kraju radi pase. Ako je pala rosa, a priko

lneva je sunce, onda se stvoraju na sikima hranjivi sastojci koje more ispiro, ploce. Onda se rece da

riba jubi kroj (usata, minula i slicno). Lokorde se love skurima noćima i velikima zimima, kal su

snizi do mora. Tad lokorda dujde do somega kraja.

5.3.2. Sijeĉanj

Prvi sijeĉnja 1989. (1.1.)

Kaloda je ol dobrega vrimena. Kaloda je ol pulenta do ostra. U ostru je sve selo. Tu hoće reć da

lipu vrime more jos durat dvosticetiri ure. Kal ostar potegne, hoće reć da jugo ni blizu, da će ostat

istu vrime. Ostar je recevil. Kal ostar recevi, vrime se neće prominit. Ostar je kuntenat is ovin

vrimenon. Povar kalode bil je oblok kojega je ostar recevil.

Kal je furtuna dulnjega vrimena, a ostar neće da recevi onda se rece: suha vele. Danas puse, danas

je dulnju vrime, priko noći bonaca a u toku sutrasnjega dona pocme jugo puhat. Kal ostar ne

recevi onda je siguro promina vrimena, devedeset i devet na stu. Kal ostar recevi - stabilu vrime.

62

Magnetofonski zapis prognoze vremena Ivana Vitaljića Gusle za 1989. godinu.

81

Danas ni suha vele. Kaloda ol pulenta do ostra niska je i stabilu će vrime ostat sutra a bar: i

prikosutra.

Drugi sijeĉnja (2.1.)

Vrime je siguru. Sćeti je burin. Sćeti burin hoće reć da je tu provi burin. Nelnemu se vitru ne rece da

je sćeti, nego somo buri. Ucinjena je kaloda. Ni poravnona, ali tankovita je i po temu i:gledo vrime

stabilu. Sutra je vrime stabilu.

Svaku vecer se gledo. Uvik se gledo vrime prinuć. Ne mores ujutro gledot vrime koju će. Na nike

ka:ijuni more se i ujutro. Ujutro se more gledot kal je vrime veće ono bastordo, ator:ijo,

kakomudrogo, nesigurno. Ujutro kal je vitar lorg, kal je vrime ator:ijo, kal puse iz Sveca, more se

racunat da je vrime folsu. Rece se da je vitar lorg kal puse iz garbina, ili i: pulenta, ili i:

pulentemaistra, maistrola. Kal ujutro puse iz tih pravcih, rece se da je vrime atorzijo, kakomudrogo,

nesigurno, da će ucinit jugo.

Gledo se nojveće na sunce zopud. Svaku vrime se gledo pri nego sunce zapade. Nojboje se tal zno

kaku će vrime. Kal ujutro kolo deset-jelnaste urih ide vitar u maistrol, vrime je siguru, a kal ide

vitar na kroj vecer, kal ide u burin, onda je siguro, sigurisimo vrime.

Ĉetvrti sijeĉnja (4.1.)

Danas je visjo kaloda nego uceri, a iza kalode bili se obloci suspendiju povar kalode. Pulent ni

dvigal. Povar kalode su bili obloci po kojima se zno da je pod rivu vitra. Tu hoće reć pol

taljonsku kostu. Riva mi zovemo taljonsku kostu ca stoji prema non izmeju Sveca i Vele gore na

Bisovo. Tu mi zovemo riva. Rece se da riva trumbo. Kal riva trumbo i kal su dupini na rivu, obloci

kako dupini, i kal je kaloda polsicena i kal je oblok suspendijen, onda je vonka vitar vanije. Kal

riva trumbo, kal je izmeju tih oblokih carnjeno, onda se rece da će garbin.

Veceras ni za garbin. Kaloda je malo povećona, a povar kalode je ki goder oblacić, a tu dokozije

da je vonka pol rivu, pol taljonsku kostu da je pulentac. A u ovu stajun tu hoće reć da ni siguru

vrime. Neka kulaf ni dvigal i ni poteglo u levont, more se ocekivat jugo, ali ne strombu jugo, nego

juzinet jer sicanj je za pronostikat vrime nojsiguriji misec u godisću. Sicanj u devedeset na stu

slucajih covika avizo dvosticetiri ure unaprid, avizo ga da će slabu vrime. Rilko kal u sicnju

ujedonput ucini strombu vrime. Dvosticetiri ure pri pocme moli juzin, juzin, juzin, juzin i onda ili

pojaco ili refino bura.

Znaju sicnja miseca bit puno slabo vrimena, ali kal sicanj potegne, more cili misec bit lipu

vrime. Tu je nojsiguriji misec u godisću. Jo znon cili sicanj hodit na more i sve lipo vrimenaz

maistralići, tarmuntone.

Peti sijeĉnja (5.1.)

U toku noći dvigal je pulent i danas je osvanil juzin. Ali oti juzin koji je danas bil un ne izazivo

slabu vrime za dvo dona. Sutra će isto bit lipu vrime, a prikosutra more jugo pojacat, a more i

bura refinat. Ostar vej ne primo. Ostar olbije, dvize. Tu hoće reć da je vonka već drugu vrime.

Mi imomo otvoreni horizont. Iz Komize se vidi za vrime nojvazniji dil korizonta za sve juzne vitre.

Za buru nimomo. Kal jugo misli ucinit onda pade oblok na goru. Gora ćapo. Ol Makarske po sve

prema Zadru obloci lezu na bardo i tu hoće reć da će jugo. Kal gora imo ligne, mole produzene

obloke povar barda - tu je znak za buru.

Kal jugo imo zapuhat, tu poteze cmost pul levonta kuda fumor i ca veće poteze tu je znak jacijega

juga. Za dulnju vrime vajo vidit ca govori Kvarner. Vajo vidit ol Kvarnera pok do Makarske.

Danas su punte zjale. Jedon je stori proverbijz Malo je ol Garka do Zudija. Garci su targuvci, a

Zudiji jos zesći. Tu hoće reć da je malo ol grega do levonta. Zudij je levont, a Gark grego. Mi

zovemo jugo sve ol levonta do ostra. Sve je tu jugo. Ili, pripostavimo, mi recemo dulnju vrime - tu

su vitri ol tarmuntone pok do maistrola. Bura je isto dulnju vrime, ali njuj ćemo reć da je bura.

More se reć da je dulnju vrime, ali isto se rece da je bura. Doje njuj se vaznosti.

82

Kal je moli levont, onda se rece "lipi, pitomi levont je". Rece se i "pitomi juzin", ali kal je

gregolevont onda se rece "gregolevont je" - puna su ti justa. Mornor ga respeto.

Vrime je atorzijo kal je bonaca, a puse maistralić, pok maistrotarmuntona, pok juzin. Kal pul ure

puse maistrol, pok pul ure juzin i tako - vrime neodlucenu, vrime atorzijo. Ceko se koji će vitar

pridobit. Trubujuzu vrime je kal ni siguro, a jaciju vrime. Trubujuzu vrime je varijabilu vrime kal

vitar gre iz ruke u rukuz danas puse jugo, sutra maistrotarmuntona pok maistralun.

Misec je nojboji znak za vrime pronostikat. Komiski ribori su nojveće gledoli misec.

Pridvidjon da neće duć do velike promine vrimena za dvo dona i po temu ca je veliko skoloda. Iako

skoloda ni stu na stu siguri znak za vrime, ipak je vazna. Većinun je vrime stabilu kal su velike

skolode.

Osmi sijeĉnja (8.1.)

Kako je kulaf dvigal, a ni poteglo u levont, predvidili smo da neće bit furce ol juga. Jugo je samorlo

na sebi. Pala je bonaca. Ni poteglo u levont i vitar je isal pri suncon. Rece se da vitar gre pri

suncon kal se vitar minjo kako sunce kuri. Kako se sunce penje tako vitar gre naokolo. Tu se cesće

dogodjo liti nego zimi da ide vitar pri suncon. Ujutro bude levantin, pok siroketić, pok ostrinetić,

pok bokun i zategne, pok sve kako sunce gre pul zopada tako ga vitar prati, tako je vitar uvik ispri

sunca. A ako vitar ostane za suncon, onda se vroćo na jugo. Ako ide ispri sunca onda ostane

dulnju vrime. Kal vitar gre pri suncon onda gre ol levonta do pulenta, dokle sunce zapade, i onda

ostane na dulnju vrime. Ali kal dujde na ostar, ili kal dujde na sirok, ili kal dujde na garbin, ako tad

ostane iza sunca, onda se vroćo i jugo refino.

Kako je vitar isal pri suncon, pala je bonaca i tako je ostalo na dulnju vrime. Sutradon je refinalo i

zapuhla je maistrotarmuntona, maistrol i pulentac. Danas je puhol maistrol, a veceras ni isal vitar

na kroj, ni olgovorila bura. Mina je bila na sedan. Ol mine do pul miseca je sedan don, a ol mine

do tunda je cetarnaste don. Mlodi misec je mogal bit izmeju devetega i desetega. Trećok je

mezopunat izmeju mine i kvorta. Trećok po tundu igro veliku ulogu hoće konfermat oli ne.

Većinun posli mine, oli posli tunda, ako konfermo vrime na trećok, tu hoće reć da će vrime podurat.

Cetiri su punta ol miseca u misec don. Punat ol miseca je svakih sedan don.

Trinaesti sijeĉnja (13.1.)

Sutra je punat ol miseca - cetarnaste sicnja. Konfermalo je vrime na trećoku sa skolodun, maglun i

dulnjin vrimenon ol maistrola do burina, izgledo da će podurat vrime do petnaste i sesnaste. Ol

dazja ni nista. Veliko je skoloda, velike su rose, ni groma, ni lompa, ni oblokuv, somo su magle i tu

se normaliziro kako stabilu vrime. Liti su kalizi, a zimi su magle. Jo se nodijen sve do tunda da će

lipu vrime. Na tundu su uvik promine. Svaki punat ol miseca imo prominu.

Na sutrasnji punat mogla bi bit molo promina, ali ostaje dulnju vrime, vrime koje će produzit. Po

mumu, do tunda bi moglo ostat siguru vrime. Mogal bi bit i moli juzin, ali opet lipu vrime jer sicanj

je puno sigur kal potegne. Kal je mina ili tund pjuparte su u more nojveći kurenti.

Dvadeset i prvi sijeĉnja (21.1.)

Danas cini tund. Ol tunda do trećoka vrime se neće minjat jer su velike skolode. Skolode su tolike da

jih jo ne pametin u moje sedandeset i dvi godine zivota. Ovega sicnja ni bilo ni po noći ni po donu

kulme. Punte zjaju sa vitron ol Bojane. Vitar da levonte, da grego. Kal su gregoji uvik se rece da je

vitar ol Bojane. Burin iz jutra a posli terca ol lneva ide vitar do maistrola. Tako racunon da će bit

lipu vrime do kvorta ol miseca do trideset i parvi sicnja.

5.3.3. Veljaĉa

Prvi veljaĉe (1.2.)

83

Do mine racunon da će bit lipu vrime. Vrime će dvo dona pri bit u antimamu tako da će mina odlucit

za razvoj vrimena. Za muga vika ne ispominjen se ovako stabilih vrimen koja traju ol pocelka

zime, bez gregolevonta, dazja, tako da je zemja pricamila, tako da je gora pocela zutit. Skolode i

daje duraju.

Šesti veljaĉe (6.2.)

Danas cini mina. Ako vrime konfermo na minu durat će do kvorta jer su i daje skolode velike. Ali

pocela je bit i kulma prinuć kojo najavije veću vlagu i rosu. Tako bi moglo bit do kvorta cagod

dazja. Kvarat je na trinaste vele. Ako vrime ne konfermo na trećoku, onda će se vrime izvarjat. Ako

konfermo, bit će i daje lipu vrime.

Trinaesti veljaĉe (13.2.)

Danas cini kvarat ol miseca. Kvarat je donil prominu sa jokun burun i zimun. Ol kvorta pok za dvo-

tri dona racunon da će bit vrime rofuzu. Tu hoće reć vrime sa jokin vitrima, sa neverima. Veceras

son nakun dvo miseca vidil oći di kapra. Tu hoće reć da je oblok kolo miseca, mutni parsten kolo

miseca. Veliko je sćiga ca potvordije da je u Kvarneru bura.

Sedamnaesti veljaĉe (17.2.)

Ol sedavnaste do tunda, vrime će bit lipu sa molin vitrima, burinon po noći, a po lnevu će

vitar puć do maistrola. Nuć pri tunda racunon da će se vrime opet izbastardat. Posli

cetardeset i osan don parvi put je pocela kulma. Okulmalo je blizu trideset centimetrih tako da se

jos ni normaliziralo. Pulent se je pocel smijat, ali nikako da dvine i potegne u levont, nego potegne

cmost na goru i tu je dokaz za stabilu vrime. Famuzo je da je kulaf bil pocel dvizot prinuć, a kal je

misec istekal, olma je selo u ostru i ol gore poteglo cmost u ostar i opet oskolalo.

Dvadeseti veljaĉe (12.2.)

Pocela je kulma. Pulent je dvigal i poteglo je u levont, a Hum se je povunavil i pocel je juzin sa

velikun rosun. Tako racunon po motivima arije, kulme, refulinih po moru, po svemu temu racunon da

će vrime ingvastat, da bi vela mogla pokozat svoju arjavu ćud.

Dvadeset i treći veljaĉe (23.2.)

Danas je trećok po tundu. Arija se prominila. Veliki je umid. Poteglo je u levont kako sijun. Pocelo

je jugo i puse sve zesće. Vela će siguro pitat brata Morka da njuj zomje dvo dona da se i ona izvoji.

Racunon po svima motivima arije kako poteze kontravento da će zapuhat joku jugo i to

ostrosirok, a posli tega da će puć vitar vanije koji će parvi put oprat spjaje ove zime. Vrime do

kvorta po tundu sve će bit goru i goru.

Dvadeset i osmi veljaĉe (28.2.)

Za tri-cetiri dona bit će varijabilu vrime sa jugon i garbinon, sa neverima i nebijami koje bi

mogle dazjit. Moglo bi lampat i garmit jer su po kulfu pjuvadure i stalno poteze u levont. Stalno je

kulma bez skolode ca dokozije da bi moglo past cagod dazja. Stori ribori nisu falili kal su govorili

da vela vajo da okroji svoju i da u brata Morka zomje dvo dona da se izvoji. Tako racunon da će

vrime bit varijabilu do mine, a sedmega, cetarnajestega i dvodeset i parvega morca bit će bure.

Stori ribori i mornori govorili su da pri izgaraju tri sidinove brode nego tri marcone bure.

Ol tri do sedan morca bit će veliku nevrime i tu is ravajunodima dulnjega vrimena i opet is jokin

jugon. Duć će do konfuzijuni u ariju. Potegnit će sal u ostar sal u levont. Tako racunon da će bit

vrime velikih vitrih is neverima jer su nebije na goru. Tako će bit do mine kal ocekijen buru.

5.3.4. Ožujak

Sedmi ožujka (7.3.)

84

Danas je mina. Izjutra do terca ol lneva bila je bura, a kako je sunce dvizolo, isal je vitar sve do

pulenta i pala je bonaca i pocel je pulent dvizot. Tako po storemu proverbiju moglo bi se racunat

na moli juzin jer ni poteglo noglo u levont nego je bilo u antimamu. Jo racunon da će krolko puhat

jugo. Arija se je bila pokrila kuda da će cagod dazja, ali je opet selo na goru tako da racunon da će

opet zapuhat dulnji vitar koji je refinol. Tako je bilo na trećoku ol mlodega miseca. Bila se je

pokrila arija i poteglo je gurnju cmost noglo na goru. Misec je lezol, ali se je sutra navecer

ispravil i bila je nuć ćoro kako spoda is molin burinon i kalodun kojo je sela. Racunon da će vrime

stabilit do kvorta, do cetarnaste morca, uz moli dulnji vitar. Arija se je bila pokrila kuda da će cagod

dazja, ali je opet selo na goru tako da racunon da će opet zapuhat dulnji vitar koji je refinol. Marac

uvik doje stroha mornorima i riborima jer je marac prema proverbiju potopil osan braće, a

devetega pametnin ucinil. Deveti brat ni nikal navigol dokle marac ne bi finil.

Ali neobicno je pojava da u ovu doba ni garbinih i jokih burih. Garbini su nojjaciji ol novembra pok

do morca. Marac se nomino burima. Marac je jarac. Nogal je. Vrime kal ucini, govorili su stori.

Nikal ni bilo ovako teplih zimih. Pri se je zimi u brud fogun lozilo. Bile bi ruke ostinule pok bi se

bilo otukovalo. Morca su uzali usahnit lemuni i rogoci u Komizu.

Ĉetrnaesti ožujka (14.3.)

Na kvortu ni refinalo dulnju vrime, nego je pala bonaca is molin juzinon i velikun vrućinun za

marac misec. Stori Komizoni govorili suz "Tesko onemu kojega marconu sunce ugrije". Gurnju

cmost je poteglo kontravento pok racunon da će jugo bit zesće, ali da neće dugo durat jer je taku

godisće da juga duraju don-dvo pok ni dazjih ni strombih vitrih sa zimami. Jugo malo duro pok

olma ide na dulnju vrime is molin burinima i maistrolima. Morca miseca pocimju bit stabili

maistroli, a ne rufijoni. Racunon da će ovu jugo samrit na sebi i da će ponovo zapuhat dulnju

vrime is burun i maistrolen do trećega dona po kvortu jer ovi juzin pado.

Osamnaesti ožujka (18.3.)

Kulaf je dvigal i noglo je gurnju cmost poteglo u levont. Pulent je pokozol obroz ol juga sa dupinima

- oblocima koji govore da će provu zimsku jugo. Jugo će bit sve zesće za tri dona, a racunon da će

pri tunda samrit na sebi jer pocimje primaliće. Kal tund ucini većinun je vrime u antimamu. More

lako konfermat bura ol dvostiparvega do dvostidrugega morca. Veliki je umid u ariju. Hum se je

povunavil, a vala komisko izmeće. Po moru su spalmeji. Ovo vala komisko puno merakulo, a na

otvorenemu kulfu ni veliko furtuna. Komisko vala puno spavento sa sirokolevonton.

Dvadeset i drugi ožujka (22.3.)

Pri tunda je lampalo na Majelu, a kal zimi lampo na Majelu, stori ribori su govorili da će ucinit

gregolevont oli bura. Zimi lomp zove, a liti meće. Za sutra racunon da će zapuhat bura jer gora

poldire, somo je pitonje hoće ostar recevit.

Pri tunda je lampalo na Majelu, a kal zimi lampo na Majelu, stori ribori su govorili da će ucinit

gregolevont oli bura. Zimi lomp zove, a liti meće. Za sutra racunon da će zapuhat bura jer gora

poldire, somo je pitonje hoće ostar recevit. Ako ostar recevi, moglo bi durat dulnju vrime sve do

trećoka. Ako ostar ne recevi onda je opet jugo do trećoka.

Dvadeset i peti oţujka (25.3.)

Stori su govorili: “Dvostipet morca Guspa luncijota - sve zviri vonka i lazeći i plazeći.” Pocimju

tepline.

Rekli smo pasoni put da ako ostar ne recevi da će jugo. Ali ostar je recevil i bila je bura. Na trećoku

je konfermalo dulnju vrime. Po lnevu maistroli a po noći bi olgovoril moli burin sa puno lipin

vrimenon. Tako racunon da će lipu vrime durat sve do jedon don pri kvorta. Na kvortu će se

vrime prominit.

Trideseti ožujka (30.3.)

85

Danas je ucinil kvarat. Uceri, kal je sunce zapalo, pulent je pocel dvizot. Gurnjo cmost je kurila u

levont, ali ne strombo tako da je danas osvanil juzin. Pocelo je jugo. Racunon da će siguro puhat tri

dona jer je na kvortu veliki kalig koji je ridak u ovu stajun ol godisćo kal pusu joki vitri koji

raznesu maglu i kalig rastiru.

5.3.5. Travanj

Drugi travnja (2.4.)

Na trećoku je posli kvorta obonacalo i pocelo vrime varijabilat. Veliki kalig, a pocel studeni vitar

ispol kaliga. Tu je stvor po uzonci. Ispol kaliga zno zapuhat vitar kuda ispol nevere. Tako je

zapuhalo jugo za koju racunon da će svaki don bit zesće i tu sve do jedon don pri mine jer je

arija tako demonstrala kuda da je provu zimsku doba. I tu bi mogla razbit riva tako da bi u nestajun

mogal garbin. Dobro su stori govoriliz "Kal ne ucini glova, ucini rep" ili "ako zima ne ugrize, repen

će osinut". A isto stori govorez "Avril dolce dormir" ili da valjeni ne skodi noćnemu. Doni su dugi

pok je dobro po obidu ćapat pizulet. Izmeju trećoka i mine je cetvorti avrila koji odlucije kaku će

bit vrime cetardeset don. Ca son jo pratil, avril je misec ol jugih. Ali tu zavisi kako je godisće

poteglo. Avrila budu pasijunsko juga. Duraju i po dvodeset don ako konfermaju na punat ol miseca.

A zno i stabilu vrime ucinit pok zabilit brok po kordurima. Mina cini na osan avrila kal ćemo se

uvirit je tu tako.

Osmi travnja (8.4.)

Jugo je pocelo na punat ol miseca, a avril je misec ol juga. Ova juga bi mogla bit repasoli - po

lnevu puhat, a po noći bonaca pok opet jugo. Tu su repasoli ili pasijunsko juga. Znalo se je tako

puno putih dogoditz cilu nuć puse, furtuna je juga, pok cili don puse i prosesijun je na Veli petak

po noći i pade bonaca kolma pok opet zapuse jugo. Ovi put je na pulent konfermalo jugo i mogla bi

juga puhat cili misec.

Jedanaesti travnja (11.4)

Jugo je na trećoku po tundu konfermalo, a oti je punat nojopasniji za jugo. Puno putih se je

dogodjalo da bi se bilo ormolo, a ni bilo co puć na more jer bi zapuhalo jugo. Armivonje je bilo

cetvorti don po tundu, a za Palagruzu treći don po tundu radi regate.

Ninder na Jadranu sirokolevont ne puse kako u komisku valu. Osobito kal se Hum povije. Se zime

ni bilo provih zimskih arijih kal su po kulfu pjuvadure, osobito pjuvadure sa snigon, pijavice,

neverini, kal su velike sćige. Tega ove zime ni bilo. Pena sal u avrilu arija cmijo na zimsku ariju.

Ako je jugo i zvizda leti iz tarmuntone u ostar racunalo se da će dulnju vrime. Isto se govori i

zvizda kal inpunto u rep ol mlodega miseca da će slabu vrime, ali jo tu pratin - ni nista ol tega.

Suncenjok je znak slabega vrimena. Tu je kako bandira - duga povar horizonta. Dozivil son par

katastrofih is suncenjokon. Iz koje bonde sunca stoji suncenjok iz te će bonde vitar zapuhat.

Jutarnji suncenjok je jos opasniji. Kal je iz bonde ol ostra, suncenjok je znak jokega juga, a iz

bonde ol tarmuntone, znak je za joku buru. Tako i na zopaduz ako je na pulent, onda većinun izazivo

gregolevont.

Kal zimi na Majelu lampo tu izazivo gregolevont i buru, a liti obratnoz lomp na Majelu znak je da

bi iz nje moglo zapuhat.

Kalebi se darze visoko kal će arjavu vrime. Kaleb je tvica kojo je vezona za more i zavisi ol

vrimena. Na Jabuku kal kalebi ćute slabu vrime, dvinu se visoko povar skoja i krokoću. Nisu

rashićeni, nego sve jedon peta drugega. Dvinu se visoko i do dvista metrih i tu je znak da neće izoć

deset urih a da ne zapuse joki vitar.

Oservol son u pulentu nisto vonka uzonce. Mina je imala ucinit na osan avrila u cetiri ure i trideset

i cetiri minuta, a jo son vidil u pulentu misec veliki kako dvizok. Dvizok hoće reć misec ol druge

noći po mini. Kal ga vidis parvu nuć po mini, tu je parvi, a kal ga vidis drugu nuć, tu je dvizok, a

treću nuć, tu je trećok. Dvizok je misec ol dvo dona po mini. Racunon da ni mina ucinila kako je

86

napisono u kolendaru. Stori ribori su govorili da su pomogli, i tu rilko u zivotu, vidit na minu misec

ujutro u levont.

Racunon da nismo daleko ol juga. U pulentu je polsiceno, kalode ni nikakove, a kal ide vitar po

pulentu nikal ne duro puno, krolkega je vrimena. Kal ide ol levonta na tarmuntonu, iz tarmuntone u

maistrotarmuntonu, onda stabili, tu je puno siguru vrime, a kal ide pri suncen po pulentu onda je

krolkega vika. Tako racunon da bi sutra mogal pocet i moli juzin. Ali jos ni vrimena arjavega, jos je

lipu vrime jer je skoloda. Ni sćige kojo je znak za joku buru. Jos je vrime timidno. Temperatura je

pala. Tu hoće reć da bi puno lako moglo bit pol jugo. Tako se sutra nodijen jugu.

Iskustvo vrimena ovode na ovima nasima skojima staro je koliko je staro jidro i veslo i brud. Covik

noko se je pocel borit is moren, cin je porinul brud u more, vajol je noć olgovor na nebu hoće mu

ti brud more razbit ili će is njin moć navigat.

Deseti travnja (10.4.)

Vrime je u antimamu. Veliko je skoloda i daje. Refinala je dulnjo bovica sa kaligon i kalodun. Po

lnevu maistrotarmuntona, a po noći burin koji je olgovoril na maistrotarmuntonu. Priko noći

velike su rose izboga maglih. A ovi misec ca son ga jo vidil na minu u pulentu bil je dobota kako

trećok. Avistol son da ovega avrila misec zapado dobota u maistrotarmuntonu, a ne izmeju

pulenta i maistrola.

Ali na trećoku je dvigal pulent. Gurnju cmost je poteglo u levont kako sijun i zapuhol je sirokolevont.

Povunavila se Velo gora na Bisovo. Velo gora imo kapić na sebi. I Svetac se povunavil. Sva tri skoja

imaju oblok, a jutrus su bili kalebi inventoni. Tako prema kvortu moguća su pasijunsko juga.

Trinaesti travnja (13.4)

Na kvortu je ponovo konfermalo jugo sa pjuvadurima po kulfu, a svako pjuvadura je dazjila. Ostar

je dvigal i pocelo je dazjit, ali tu je duralo dvi ure jer je riva razbila i doz je fermol. A po uzonci kal

ostar dvine doz veće duro. Poteglo je na goru, a izgledalo je da će nebo na zemju past. Tako

racunon kako je pocelo vrime varijabilu i jugo puhat i riva razbivat da će kasno vrime stabilit.

Ovo pusu provi reposoli ili pasijunsko juga. Moglo bi ucinit i dulnju vrime, ali bilo bi ol krolke

durode. Olma bi islo iz ruke u ruku jer je arija podivjalaz sal poteze u ostar, sal u levont kako sijun.

Olma zapuse joku jugo i to sirokolevont. Potegne obloke na goru i jopet pocme jugo. Racunon da bi

vrime moglo bit varijabilu sve do tunda. Jedon don pri tunda bit će vrime u antimamu. Po svemu

izgledo da će se ove godine izvorsit stori proverbij da vrime ol cetvortega avrila cetardeset don duro

jer zima ni svoju napravila pok će se avril isfugat.

Dvadeset i prvi travnja (21.4.)

Danas je ucinil tund. A na tundu je bila arija kuda da će nebo na zemju past. Palo je nikoliko kapoj i

na tu molu rosu vitar se je jusil, provi zimski sirokol sa spalmejima. Kulaf od levonta do maistrola

izgledol je da će bit dazja afite. Kulma je veliko i da je normalnu godisće bilo bi dazja i za usi.

Arija je motala i vamo i tamo, ali pri nego je poteglo u levont kako sijun olma je zapuhlo kuda da ga

je ku iz vriće prosul.

Vrime ne gre po stajuni. Ni bilo ni sniga, ni mraza, ni lompa, a garbini nisu oproli spjaje. Cilu

zimu ni bilo gregolevonta. zemja je suha kako skojorski baskot koji svu juhu ol brujeta posupo.

Tu ni provo zima. Provo zima je kal na Majelu lampo, i kal kulaf mete snigon, i kal se parsti na

vesla osćope, i kal zelis duć na poluge pri nego sunce zapade, i kal sćige sćigaju ol bure, kal

suskaju zola i dunji Komiza ol garbinih, kal se priko Manjareme skotni obloci kidaju, i spalmeji se

ispri somega kraja zakidaju da te je stroh da te u more ne olnesu, i kal je cilo vala komisko korta

bjonka.

Kako je na tundu konfermalo jugo, i daje će bit vrime kakomudrogo do trećoka. Ako ide vitar na

buru ili maistrol, tu će malo durat. Racunon da je vrime slabu ispurgalo pok da bi po trećoku

moglo stabilit jer je već drugacijo stajun.

87

Stori Komizoni nisu zaludu proverbijali da svakemu misecu vajo ukrast za avrilu dat. I cili misec

mogu bit slabo vrimena i ne moć puć na more.

Dvadeset i ĉetvrti travnja (24.4.)

Trećok je po tundu. Vitar je bil lorg - maistrol i pulenat. Pri nego je sunce zapalo, kulaf se je

pocel smijat tako da je poteglo u levont, ali ne strombo, pok racunon da će na misec istuk moli

juzin. Racunon da neće bit stromb jer se stajun prominila i sunce je pocelo visoko pasot, ali

taljonsko poslovica govoriz tempo che fa - vrime kal ucini.

Racunon da do kvorta po tundu neće bit većih provizodih. Tu hoće reć da neće bit jokih vitrih koji

momentalno traju. Jugo na tundu strombu, a pri kvorta po tundu mogal bi vitar past i puć u burin i

maistrol. Tako bi moglo na kvortu konfermat i onda bi ucinilo lipu vrime. Ali ne komodo me jer

vrime sve gre iz ruke u ruku. Na trećoku se je nagrubilo i palo par kapoj dazja. Poteglo je u levont

gurnju cmost kako sijun. Rasćeralo je, a na misec istuk zapuhol je sirokolevont tako da su spalmeji

dimili po vali i kolo deset urih ujutro ucinil se je pos u pulentu kuda da će ispol njega dognat

nevera. Jugo je, a ucinil se je pos kontravento aloj mora, isto kuda da će nevera dognat. Tu je

povar horizonta propju pos. Tako je motol dugo da ga je poteglo kontravento pok je zapuhol provi

zimski sirokol. Tako se je rep ispurgol na misto glove. Zima nos je repen osinula. Govorili su stori

da je godisć kal se sicnja i vele more korun ol kapule puć pul Palagruze, a da su maza na

Palagruzu smarske prozibole i madezi po judima ol zime resli. A mogal bi i ovi moz bit poput

avrila. Poznoti su njegovi mazori - juga kojo su znala tezocima potuć svu introdu.

Dvadeset i osmi travnja (28.4.)

Danas je ucinil kvarat ol miseca. Kako smo racunali, tako je i bilo. Na kvortu je obonacalo sa vitron

ni vamo ni tamo. Gurnju cmost poteze na goru tako da racunon da za noćas neće bit vitra. Pulent je

modar aloj mora. Ako pulent dvine siguro će u misec istuk pocet moli juzin. Vrime je ol pjuvadurih

koje donesu po malo dazja. Noko pocme jugo olma dujdu neverini. A tega ni bilo toko godisć da

jugo prate nevere iz pulenta. Ol kvorta po tundu neće bit stabilega vrimena do mine. Vitar će hodit

iz ruke u ruku is pjuvadurima na goru, a more ko goder pasat i priko skoja, ali će se malo zadorzat.

Ako vrime ne konfermo ol mine do trećoka, bit će i moz slab kako i avril.

5.3.6. Svibanj

Treći svibnja (3.5.)

Mina će bit na pet maza. Ako ne konfermo dulnju vrime mogli bi puhat mazori. Moglo bi bit vrime

iz Kvarneraz ujutro burin, a posli terca puć će vitar u maistrol, a na don mine bit će vrime u

antimamu.

Šesti svibnja (6.5.)

Uceri, na pet maza, bila je bonaca kolma. Ako dulnju vrime ostane do trećoka, onda će vrime

stabilit. Ako zapuse jugo, onda će bit slabu vrime. Na minu do pulne puhalo je dulnju vrime, a

prinuć je pala bonaca, i u pulentu je bila modrovka kuda da će priko noći zapuhat vitar ol gore -

bura ili da grego. Ali priko noći ni zapuhala ni bura ni da grego nego moli burin pok racunon da je

na minu konfermalo dulnju vrime. Sutradon je Kvarner pocel rigot, a pri nego je pocel rigot bila je

pala bonaca pok racunon da bi se vrime moglo izvarjat, da bi moglo izneverat.

Sedmi svibnja (7.5.)

Pasone noći ucinila je nevera koja je dusla iz pravca de grego. Potopjene su dvi loje koje su svitile.

Pok je refinol maistralić i opet je refinalo dulnju vrime.

Kal je kaloda na horizontu bit će dulnju vrime. Modrovka je visjo ol kalode. Kal je modrovka u

pulentu, ako je bil priko lneva maistrol, tu izazivo burin priko noći. Ali noćas ni bilo burina, puhol

je pulentac.

88

Modrovka je skuro cmost - modro i sastovjo se is horizonton. Mi ribori recemo digod u zoruz

"Asti boga, vidi kojo modrovka u levontu, na sunce istuk bit će ga puna jidra." Modrovka

izazivo vitarz ili ga zove ili ga meće. Do maza ga zove, a ol maza ga meće. Jo govorin ono ca son

ol storih naucil i ca son pratil. Rece se da kal na Majelu lampo zimiz bura oli gregolevont. Tu ti je

devedeset i devet na stu kal pri noći vidis Majelu da je sotosiroko, a kal na Majelu lampo - ili bura

ili gregolevont. A kal oblok pade na goru, recimo danas je lipu ćoru vrime, dulnju vrime, na, dvi-

tri ure pri noći bokun je pocel vamo Kvarner dvizot, na Kozjok je pol oblok, oni mortvi oblok - jugo je

gotovo.

Somo znos, ova prognoza bi bila bojo da jo gren po moru, jer jo ovodi iz kamare malo mogu vidit.

Mogu vidit somo jedon dil horizonta, a za alavija pronostikat tukalo bi bit na more, tukalo bi

zvizde gledot, di zvizda leti, i po noći kal je misec di su otvorena vrota. I kolobor i oći di kapra i

suncenjok. Tukalo bi znat kaki su kurenti i ca govore kalebi. Jo znon bit zimi na more - bonaca, a ne

moć dvinut sinjol, kurent kako rika.

Petnaesti svibnja (7.6.)

Kvarat je ucinil na dvonaste maza. Moz je pokozol svoju provu facu. Kal ne gre vrime u stajun, onda

moz zanje i more i kroj. Na kvortu je jugo zapuhalo, a u sest urih populne ucinil se je u kulfu pos

koji je motol kuda nevera. Poteglo je u levont is par kapoj rose na koju se je vitar razjusil tako da

je zapuhol provi sirokolevont koji se izvoji u komiskuj vali. Tako je cilo Vala bila u dimu is

spalmejima koji su se zakidali ispol somega kraja.

Kako je ovaku vrime konfermalo na kvortu, racunon da ni stabilega vrimena sve do tunda. Tako bi

mazori mogli pokozat svoju grubu ćud. Gurnju cmost poteze u levont kuda sijun, a izgledo jidna kuda

usri jute zime. A stroh te je i puten hodit da te vitar ne rebalto, a na more ne bis mogal ni flok izmeju

sortijih otvorit. Tako će bit sve do tunda. Ako ucini rebaltadura, bit će is velikin vitron, is prodorinun.

Mislin da bi se dvo dona pri tunda moglo vrime umirit. Tund cini na dvodeset maza. Na tundu bi

moglo bit dulnju vrime.

Dvadeset i prvi svibnja (21.5.)

Pri tunda vitar je bil puno lorg - garbineti i pulentaci. Gurnju cmost sempre poteze na goru i u

levont. Veliki je umid. Kal misec zapade formiro se neverin. Kako stalno nabije na tarafermu,

formiro se u miseca zopud, u rasvanuće, nevera. Na tundu je vitar bil ol pulentaca do maistrola. Ne

komodo me tu. Lorgi vitar ni sigur. Tu je jedon ol rufijonih vitrih. Tako racunon da će do trećoka bit

vrime varijabilu, ali ne strombu. A vitri lorgi mogli bi bit puno grubi. Kupi se umideca iz mora i

formiraju se obloci is neverami i prolomima oblokih. Vitar vonka nabije na goru. Jugo je od levonta

do ostra, pok kal ide u garbin, pok pulentac, pok kal je moli vitar, bonaca, tu je nestabilu vrime.

Kal miso sal grbinet, pok pulentac, pok maistrol, tu je vitar rufijon. Un ne nosi nista dobrega. Tu su

lorgi vitri. Lorgi zatu ca nisu ispol kraja. Kal je burin, rece se vitar ol gore - burin, stabilu vrime.

Ol finimenta avrila pocimju puhat stabili maistroli. Po lnevu maistrol, a priko noći burin. A isto u tu

doba, ako je pulentac, garbinet, maistrol, ostrinet, tu je vitar rufijon. Un izazivo prominu vrimena.

Stvoraju se veliki umidi. Stvoraju se obloci ispol kojih more dognat nevera.

Ol maistrola do ostra zovemo vitar vanije. Tu su lorgi vitri. Maistrotarmuntona tisko pul ostra. Kal je

sirok, tisko pul Kvarnera. Vitar koncentriro umid na goru. Formirodu se oni obloci, oni zmoraduni

- tumbularija. Tu su oni veliki obloci na bardima ca imodu bile vorhe, a doli su corni. Tumbularija

smo ih zvoli. Pripostavimo ujutro je burin, a vamo ol Sveca pok do ostra ucine se vonka oni bili

obloci - tu smo zvoli tumbularija. Onda bismo bili rekli - populne je maistrola kako luka. Tu smo

zvoli tumbularija, a Polvisani - zmoraduni. A ovo je opet drugo stvor kal je vitar vanije, onda padu

obloci na goru. Tu smo zvoli tumbularija, a Polvisani - zmoraduni.

Ovo veceras svaki ribor zno da tuko da puse bura. Noćas će puhat bura jer su u pulentu ligne. Gora

purgo, a tu nosi vitar one ligne, one protegnute obloke, pul garbina. Tu je stu na stu bura.

Ovo smo pronostikali do trećoka. Danas je dvostiparvi maza, a trećok je na dvosticetiri maza.

Dvadeset i sedmi svibnja (27.5.)

89

Vrime je konfermalo na trećoku is burun koja je pocela puhat dvo dona pri trećoka. Onda je vrime

okalmalo is molin maistralićon. Sve je bilo ćoro u sunca zopod, a i do pulnoća bilo je ćoro kako

spoda. Bile su ligne na goru, ali do nos bura ni dohitila. Kako je arija bila najezena, mislin da bi

moglo durat vrime do kvorta po tundu is jokin vitron.

Trideseti svibnja (30.5.)

Na kvortu po tundu bilo je joku jugo tako da je na kvortu konfermalo i durat će do mine, a puhat će

od levonta do ostra jer sempre poteze na goru tako da se ol umidece morske formiraju obloci koje

vitar nabije na tarafermu pok zalampo i zagarmi i oto ti dazja koko hoćes , a na nasemu skoju sve je

pricamilo i lozje je pocelo sahnit. Kal zapuse, vitar nosi prasinu kako da je gibli u pustinju. U

pulentu se uzo sastavit nebija pok pade kojo kapja, ali potegne u levont pok se na rosu jusi vitar i

zapuhne kuda da ga je ku pustil iz vriće.

5.3.7. Lipanj

Ĉetvrti lipnja (4.6.)

Na minu je puhalo jugo koju je konfermalo i koju će durat siguro do trećoka po mini jer je u ariju

veliko umideca is rosami. Tako je kal vrime ne gre is vrimenon. Dokle bude potezat u levont i na

goru, bit će vrime nestabilu. Vrime ne more stabilit dokle ne potegne u ostar i tu ne strombo nego

pomalo.

Ovo dobota misec don vitar gre da pulente pok pade bonaca, dvine pulent, nagrubi se, pade kojo

kapja, rasćero i opet jugo i tu većinun vitri vanije koji su lovki. Na tarafermu dazji do mile voje.

Tako će bit nesiguro vrimena sve do trećoka.

Osmi lipnja (8.6.)

Na trećoku je bilo vrime iz jutra bonaca kako ulje. Ol pul lneva pocel je Kvarner dvizot i poteze u

siroko, a vitar moli - levantin, a sal je po tarmuntoni i gre prema majstrotarmuntoni. Bit će je noćas

puno jidra.

Kako je na trećoku konfermalo dulnju vrime, racunon da bi moglo siguro durat do kvorta jer je

pocelo potezat cmost u ostar. Refinala je dulnjo bovica sa kaligon i kalodun, a prinuć se je ucinil

neverin na goru i zapuhala je bura kojo potvardije da bi vrime moglo siguro stabilit sve do tunda

jerbo ovo je misec don da ni vitar isal po tarmuntoni, nego je stalno hodil po pulentu. Sal ćemo

vidit koliko stori ribori znaju kal vitar ide po tarmuntoni.

Dvadeset i prvi lipnja (21.6.)

Don pri tunda bila je pala bonaca. Tu je po uzonci da na tundu i pri tunda bude većinun vrime u

antimamu tako da je na tundu, na devetnaste, potvordilo dulnju vrime za koju racunon da će durat

sve do trećoka po tundu, ali većinun uz neverine. Dulnju vrime moglo bi durat sve do kvorta po

tundu. Jos pri tunda dvo dona minjala se je gurnjo cmost do posli tunda tako da je arija puno

varijabila. Is neverinon je poteglo na goru, ali uvik is vitron iz Kvarnera. Kal dujde terac ol lneva

pocme puhat maistrol, a po noći burin.

Dvadeset i treći lipnja (23.6.)

Na trećoku po tundu, kal je misec istekal, dvigal je noglo pulenat. Poteglo je noglo u levontu

kako sijun i zapuhalo je joku jugo. Kal je na trećoku vrime bastordo, duro sve do kvorta po tundu ili

do punta ol miseca. Mornori i ribori uvik su kalkulali vrime ol punta do punta ol miseca. Arija je

puna umida kako da je po jematvi kal pusu juga. Racunon da bi moglo i porosit. Posli trećoka cilu

je nuć garmilo, lampalo na zmaju. Vitar je isal u tarmuntonu, ali je molega vika. Grum se je inventol.

Garmi ol maistrola do tarmuntone. Pito me zena kako tu da garmi, a ni dazja, da je tu merokul. A

jo njun govorinz "Sal ćes vidit kako će duć skus dazja". A ona meni da kako jo tu znon. Govorin njun

90

da znon po temu ca se je grum inventol. Nevera se sastavi na horizontu i onda pocme garmit i

lampat. Ca veće garmi u duboko tu se racuno da će bit grubjo nevera. Ispol nevere pocme puhat

većinun joki vitar. Kako se oblok ol nevere dvize i pokrije nebo, tako se i grum inventoje. Ako se grum

invento povar glove, onda je siguro devedeset i devet na stu da će se istrest iz njega voda, jer i skuj

istegne oblok na sebi ako ni jokega vitra i onda pade nisto dazja, a ako je joki vitar, onda oblok

paso priko skoja. Osandeset na stu su u nos litnje nevere iz pulenta. Pok bi nasi stori bili rekli da su

litnje nevere za Dalmociju neka njin restu kumpiri i tikve, a mi na skoju da lampomo na susu. Tako

će bit do kvorta po tundu jer se vrime ni ispurgalo kal je tukalo.

Trideseti lipnja (30.6.)

Dvodeset i osmi sestega isto je bilo vrime nesiguru. Gurnju cmost stalno poteze u levont, a nikako

da potegne u ostar. Tako se vrime nikako ne more stabilit. Kal potegne u levont ucini jugo, ali ni

vrimena sigurega ol stajuni. Onda ide vitar po pulentu pok duro dulnju vrime dvo dona i ponovo

potegne na goru ili u levont is jugon.

Jos koji don bit će isto pisma is vrimenonz ne veliki vitri, ali dokle bude potezat u levont i na goru bit

će po terafermi dazja koko hoćes, a vodi na skoju nestabilu vrime.

5.3.8. Srpanj

Trinaesti srpnja (13.7.)

Kako smo rekli tako je i bilo. Vitar je hodil iz ruke u ruku. Na tundu, koji je bil na tri sedmega, bila

je bonaca. Vrime se je prema stajuni pocelo smirivat. Tako je bilo do kvorta. Na kvortu je bilo

vrime nestabilu. Vitar je varjol. U pulentu se dvigla cmost, a u sutun je sela tako da racunon da će

takat dulnju vrime koju bi moglo durat do tunda.

Dvadeseti srpnja (20.7.)

Na tundu, osavnaste selmega, konfermalo je dulnju vrime is maistrolen, a priko noći burun kojo je

na goru dobro puhala. Nikako da sede u ostru, tako da bi se na trećoku vrime lako moglo prominit.

Pulent stalno varijabilo. Ne more se formirat kaloda pok da vrime stabili.

Dvadeset i sedmi srpnja (27.7.)

Na kvortu po tundu bilo je vrime puno varijabilu tako da se je arija prinuć pokrila i pocelo je lampat

i garmit kako da će nebo na zemju past. Dognol je vitar ol tarmuntone strombo sa spalmejima,

gromon i lompon, ali bez dazja. Poteglo je u ostar kako sijun, a populnoća rasćeralo kako

spoda is jokun burun ujutro, a populne is jokin maistrolen tako da racunon da ovu vrime ni puno ol

durode jer je ispol nevere pok tesko more stabilit za veće don. Po kvortu moglo bi zapuhat jugo.

Dvadeset i deveti srpnja (29.7.)

Ol kvorta po tundu, kako son rekal, zapuhalo je joku jugo. Danas puse jugo, sutra pade bonaca i

olma olgovori drugi, suprotni vitar. Kontrestaju se vitri, gledaju pridobit jedon drugega. I tako,

dokle vitri gredu iz ruke u ruku, ni stabilega vrimena. Tako je tu kal ne gre vrime is vrimenon. Taku je

godisće.

5.3.9. Kolovoz

Peti kolovoza (5.8.)

Mina je ucinila na parvi agusta. Bilo je istu vrime kuda i na kvortu. Don pri mine bilo je joku jugo

pok je pala bonaca i oto ti nevere iz tarmuntone. Tu je zatu ca vitri ol pulenta do ostra nabiju umid

na tarafermu i pok tu izazove kontru is lamponjen, garmjavinun i dazjen. Tako se je vrime

zatrovolo ovega godisćo da ne znon hoće se popravit i hoće ucinit lito svetega Luke. Kako je na

trećoku konfermalo jugo, racunon da će jos jugo durat dvo a barz i tri dona i ni lipega vrimena

dokle se koncentriro umidno arija iz pulenta. Nogle su promine vitrih koji napadaju jedon na

91

drugega tako da ne dopusćaju stabilizaciju vrimena. Dokle cmost ne ide pul ostra, ni stabilega

vrimena.

Jedanaesti kolovoza (11.8.)

Ol trećoka prema kvortu vrime se je pocelo izmirivat tako da je na kvortu po mini, deveti osmega,

vrime iz molega juzina islo po tarmuntoni, a ne po pulentu. Gurnjo cmost kuri pul ostra, a ispol sebe

poteze dulnju vrime. Priko noći moli burin, a populne stabili maistrol. U sunca zopod ucinila se

fumoda u pulentu koja zove veliku umidecu i jos veću kalduru. Velike su vrućine i priko trideset povar

nule.

Osamnaesti kolovoza (18.8.)

Tund je ucinil na sedavnaste agusta. Na tundu je konfermol vitar ol Kvarnera is kalodun u

pulentu, molin dulnjin vitrima. Velike su kaldure, bonace, a noći is molin burinon.

Dvadeset i treći kolovoza (23.8.)

Na trećoku po tundu jopet je konfermalo dulnju vrime, tako je i na kvortu, dvodeset i treći osmega.

Stalno poteze gurnju cmost u ostar i tu odarzije stabilu vrime. Ako vrime ne konfermo na trećoku,

onda će se vrime izvarjat.

Dvadeset i osmi kolovoza (28.3.)

Na dvostipet osmega pocel je pulent dvizot. Bila je veliko kaldura is jokin kurentima u more.

Tako je zapuhalo jugo koju će durat siguro do parvegalneva jerbo stalno poteze u levont kako sijun i

nabije na goru koja će, po uzonci ovega godisćo, olgovorit burun ili vitron ol gore.

Dvadeset i deveti kolovoza (29.8.)

U pulentu provo nevera sa sperunen koji je lampol i garmil, ali je potezalo na goru tako da je

omakla skuj, ali kal je dognala bura, bilo je svega. Srića da je navrime avizala ribore i mornore

tako da ni bilo zla. Vitar je lomil sve pri sobon, ali judi su se osigurali po purtima. Racunon da do

tunda ni lipega vrimena, a ni po tundu koji cini na trideset i parvi agusta jerbo stalno nabije na

goru. Na trećoku ćemo nojboje znat, ali ne nodon se lipemu vrimenu, nego provizodima koje će

krolko durat jer se jopet vrime konfrontiro.

5.3.10. Rujan

Peti rujna (5.9.)

Na trećoku vrime je bilo varijabilu do pulne. Populne je pala bonaca i jugo je samorlo na sebi, a pri

noći je pocel puhat moli burin. Cmost je poteglo u levont, a sutradon na goru i tako racunon da će

vrime konfermat sve do kvorta po mini. Pri noći pulent pocme dvizot, ali kal dujde ura noći sve

sede u pulent. Kako je na kvortu konfermalo dulnju vrime koju varijabilo tako da digod potegne

cmost iz pulenta na goru, a digod u levont, racunon da će durat do tunda koji cini na petnaste

setembra.

Šesnaesti rujna (16.9.)

Na tundu je refinalo dulnju vrime koju je puhalo da si mogal deperat sva jidra, ali prinuć uru pala

je bonaca i pulent je dvigal do jedon dil neba, a kal se je nuć ucinila, selo je u pulentu. Ali nikako

da potegne u ostar pok da jedon put stabili vrime. Ali dokle budu ovake skolode i makajicine, vrime

će durat i do trećoka po tundu.

Dvadeseti rujna (12.9.)

Na trećoku po tundu vrime je konfermalo, tako racunon da će bit sve lipje i lipje vrime. Poteglo je u

ostar is molin, sigurin dulnjin bovicima da mores leć nasrid mora bez pensira do kvorta po tundu.

92

Dvadeset i peti rujna (25.9.)

Na kvortu po tundu konfermalo je dulnju vrime sa sigurin maistralićon i tarmuntonun is kaligon i

maglun. Racunon da će vaku vrime durat do dvo dona pri mine. Ovo je mina setembrina kojo vajo da

se ispurgo. Stori su ribori govoriliz "Kal kuho mast - kuho i more". Koliko jo pratin vrime, tako

se i dogodjo. Svako mina je varijabila, ali mina setembrina i pokladova mina (kvortu kruha, dor

kolo komina i u barilu vina), malo izgaraju.

Trideseti rujna (13.9.)

Mina je ucinila na dvodeset i devet devetega. Ol mine do trećoka pripostovjon da će bit vrime

varijabilu is dazjen jer je pocela voda kresivat a stalno poteze na goru tako da bi mogla zapuhat

bura ili gregoj.

5.3.11. Listopad

Šesti listopada (6.10.)

Na trećoku je vrime konfermalo is burun pok racunon da bi mogla durat sve do jedon don pri

kvorta. Drugega dona po trećoku, navecer, pocel je bit vitar lorg - pulentac koji ove stajuni bude

rufijon i kaloda se je suspendila tako da je pocela mareta ol garbineta i pulentaca. Tu su rufijoni

vitri, a i maistrol je rufijon kal dujde jesen. Već tu ni kako liti da je maistrol siguri vitar. Isto kako

su stori ribori govorili da ol Garka do Zudija ni daleko, tako je u jesen ol maistrola do juga jos

blizje.

Deveti listopada (9.10.)

Na don pri kvorta se je nagrubilo. Pocelo je lampat na zmaju, garmit na Majelu, a stori govorez

"Kal lampo na Majelu, ne pasaju dvosticetiri ure a da ne ucini gregolevont ili bura". Na kvortu je

bil gregolevont i dazja koko hoćes. Racunon da će ol kvorta do tunda bit vrime varijabilu većinun iz

ostra, a hodit će vitar iz ruke u ruku jer je mina setembrina bila na dvostidevet devetega.

Na kvortu po mini, jedon don kasnije, vrime se je izmirilo i tako jo racunon da bi moglo podurat

dvo do tri dona.

Na kvortu je zategla dulnjo bovica onda je oplakalo, pala je bonaca, ali najedomput pulent je kargol

i pocel juzin. Racunon da ni dugega vika jer sve poteze na goru. Mislin da će don pri tunda bit

vrime u antimamu.

Šesnaesti listopada (16.10.)

Na tundu je opet bilo jugo. Tako racunon da će istu vrime bit do trećoka sa slabin juznin vitron.

Osamnaesti listopada (18.10.)

Na trećoku je ucinilo dulnju vrime, ali je opet u pulentu noglo dvigla kaloda kojo je u sutun

najovivala siguru vrime. Poteglo je kontravento i pocel je puhat moli juzin. Racunon da će sve do

kvorta koji cini na dvostiparvi desetega bit vrime sa molin vitrima, a ol kvorta do mine isto sa molin

vitrima ol tarmuntone do pulenta.

Dvadeset i ĉetvrti listopada (24.10.)

Na kvortu je konfermalo dulnju vrime is molun maistrormtauntonun, a po noći is burinon, is

velikin umidon i kaligon. U ovo doba ol stajuni pocmu kulme koje kresiju sve do sicnja. A sal je

skoloda kuda u sicnju pok tu potvordije da će vrime durat sve do dona pri mine, a na minu, kojo

cini na dvostidevet desetega, vrime će se pokvarit. Malo je tezje pronostikat vrime za ovu doba ol

stajuni. Uvik se je govorilo da je vrime kal ucini, a ni pitonje stajuni.

5.3.12. Studeni

93

Drugi studenoga (2.11.)

Don pri mine je bil moli juzin koji je samor na sebi, a mina je osvanila is dulnjun bovicun. Kako

je na minu konfermalo dulnju vrime, racunon da će vrime durat sve do trećoka. Kako su velike

magle, kalizi is molin vitron i velike rose i skoloda kojo govori da će siguru vrime, moglo bi vrime

durat do trećoka, ali ne daje jer je pocela pomalo kulma i vitar puno lorg za ovu doba ol godisćo.

Ako vrime ne konfermo na trećoku, onda će se vrime izvarjat. Do kvorta bit će jugovine is dazjen i

vitrima ol rive jer je i stajun da pusu garbini.

Šesti studenoga (6.11.)

Na don pri kvorta riva je trumbala, bili su dupini, provo slika garbinode. Tako je na kvortu osvanil

garbin i razbila je riva pok je pala bonaca i vitar isal nose na jugo. Kvarat cini na sedan zimnega.

Tako racunon da će ol kvorta do pri tunda jedon don bit vrime varijabilu, većinun jugo i provizode ol

bure koje će krolko durat jer su pocele velike kulme koje govore da će doz. Gurnju cmost stalno

poteze u levont i vitar je isal nose po levontu. Po kulmi, po cmosti koju poteze u levont i vitru koji je

isal po pulentu nose u jugo, racunon da do tunda more bit somo slabu vrime.

Ĉetrnaesti studenoga (14.11.)

Tund je ucinil na trinaste zimnega, a ol kvorta do tunda ni bilo slabega vitra niti slabega vrimena jer

je olma pocelo potezat gurnju cmost na goru i tako je na tundu potvordilo dulnju vrime. Tako

racunon da će sve do trećoka bit lipu vrime.

Sedamnaesti studenoga (17.11.)

Na trećoku je poteglo u levont i vrime je bilo u antimamu. Racunon da će vrime bit ne strombu jer je

kulma pala i opet je veliko skoloda i ostro arija. Do kvorta će bit ne slabu vrime.

Dvadeset i drugi studenoga (22.11.)

Kvarat je ucinil na dvodeset zimnega is molin vitron koji govori da bi opet mogle ucinit garkusine kal

punte zjaju i taku vrime moglo bi podurat do mine.

Na kvortu po tundu konfermalo je dulnju vrime is vitrima ol gore i jokin burima is velikun studenicun

i sćigun. Kaloda je kako usrid lita, a gurnju cmost poteze u ostar. Vrime se je stabililo. Tako racunon

da bi moglo durat do mine kojo cini na dvostiosan zimnega.

Trideseti studenoga (30.11.)

Na minu je tako lipo konfermalo vrime is molun kalodun i Majela se je vidila pok son racunol da će

bura zapuhat. Tako je i bilo. Ako bude ovako na trećoku mlodega miseca, ca racunon da će i bit,

vrime bi moglo durat sve do kvorta is ne puno jokima vitrima i ćorin arijima koje su po noći puno

hlolne za ovu doba ol godisćo.

5.3.13. Prosinac

Osmi prosinca (8.12.)

Kvarat je ucinil na sest prosinca. Ali don pri kvorta kulaf je kargol da je izgledalo da će zamest snig

sve do mora. Arija je bila ol provega sniga i gregolevonta, a durala je sve do pulnoća kal se je ispol

te grubjavine ucinila ćerika i poteglo na goru is molun garkusinun. Tako je kvarat osvanil is molin

burinon, is velikun skolodun. Gurnju cmost stalno poteze na goru. Cmost govori da će bit vrime

varijabilu do tunda jer digod poteze na goru a digod u levont pok racunon da bi moglo zapuhat i

jugo. Ako zapuse jugo, neće bit puno ol durode jer gurnju cmost ne poteze u levont strombo, a

skoloda je uvik veliko pok racunon da bi do tunda mogal bit vitar, kako uzo ove stajuni, ol gregoja do

bure is malo dazja i garkusinima kal punte zjaju. Pocela je i voda kresivat, a vitar je isal u

gregolevont.

94

Trinaesti prosinca (13.12.)

Tund je ucinil na dvonaste prosinca. Poteglo je u levont gurnju cmost. Kulma kresila. Govore

mi ribori da su poceli veli kurenti. Zima je pala tako da parsti nisu osćopjeni kako pri sedan-osan

don. Jugo je pocelo puhat boje. Govorili su stori ribori da je jugo siromaski bijac. Is burun vajo ruke

otukovat i ćapovat gricule, i jaglice u kosti ćapovat. Tako racunon da će do trećoka bit jugo is velikin

umidon u ariju, is molin dazjima. Neće bit velikih, strombih furtunih. Ove stajuni znaju ucinit

garbinode i strombi gregolevonti i levantore, ali do trećoka po tundu tu ne moremo ocekivat.

Šesnaesti prosinca (16.12.)

Na trećoku po tundu konfermalo je jugo. U levont je poteglo kako sijun i Hum se povunavil, a Vala

komisko pocela spalmejat do mile voje. Kulma je kresila. Umideca, magla, a vitar se je jusil na par

kapoj rose ili dazja. Racunon da do kvorta po tundu, do dvodeset prosinca, da će puhat joku jugo jer

ne gre ni vrime sve po uzonci. Tu je prema godisću. Jo znon popri bil bi puhol strombi ostrosirok ili

gregolevont u ovo doba ol godisćo jedon, dvo i tri dona, ali posli tega zastokega juga bila bi razbila

riva is zastokin garbinon. Stori ribori i mornori govorili su da nojvećo traversija ol mora dujde na

kroj ol ostrosiroka posto da se more protegne ol Otronta, a tu je nojdajo rota mora na Jadranu, a

osobito za nos ovodi u Komizu. Ni prove furtune ako spila ol Baluna ne hitije slop priko Bisova. Kal

je veliko furtuna iz ostrosiroka, spila ol Baluna na Bisovo ispuhuje slop i do pedeset metrih u ariju, a

onda tu joki vitar nosi priko cilega skoja. Kal se tu dogodi avrila oli maza, slop olnese svu introdu

Bisovjorima.

Dvadeset i drugi prosinca (22.12.)

Na kvortu prinuć pala je bonaca i vidila se je Majela kuda se je priblizila Bisovu. Poteglo je u levont,

ali ne strombo. Veliko je umideca i ne veliko kulma. U garbin se je ucinila molo ćerika aloj somega

mora. Ovako arija govori da ni bure, nego da će refinat joku jugo i tu gregolevont jer su i zvizde

letile iz levonta prema pulentu. Racunon da strombu jugo neće durat veće ol dvo do tri dona pok će

opet razbit riva i puhat će dulnju vrime jer su juga većinun sirokolevonti is fuskajicima bez dazja.

Dvadeset i šesti prosinca (26.12.)

Tako je tri dona pri mine pala bonaca bez jokega garbina. Isal je vitar po pulentu i sastavilo se

dulnju vrime. Navecer je poteglo u sirok. Bilo je malo nesiguro jer je voda bila malo suspendijena, a

onda je oskolalo prilicno i priko noći je puhala tarmuntona. Umideca je nestala, arija je postala

ostra pok racunon da bi se moglo vrime izvuć do don pri mine ne slabu. Ostar neće da primi kako

tuko, a vitar je isal po pulentu pok ne virujen puno da je sigur.

Dvadeset i deveti prosinca (29.12.)

Na don pri mine refinalo je dulnju vrime, a na minu, na dvostiosan prosinca, vrime je konfermalo. Tu

govori da bi vrime moglo durat sve do trećoka ol mlodega miseca kal finije ovu godisće mijor devestu

osandeset i devetu.

6. GLOSAR

Kratice: adv. - adverb; arh. arhaiĉan; f - ţenski rod; G - genitiv; impf. - imperfektivan;

indecl. - indeklinabilan; intranz. - intranzitivan m. - muški rod; n. - srednji rod pf. - perfektivan; pl. -

plural; pl. tant. - pluralia tantum; praepos. - prepozicija; predik. - predikativan; tranz. - tranzitivan; v.

- vidi.

A

afite, adv. - obilno, više nego je potrebno ili dovoljno; dazja afite Kulaf (v.) od levonta do

maistrola izgledol je da će bit dazja (kiše) afite (21.4.).

aloj, praepos. - tik do, sasvim uz; aloj mora; Jugo je, a ucinil se je pos (sloj magle)

kontravento (sa suprotne strane od smjera puhanja vjetra) aloj mora, isto kuda da će nevera dognat

95

(v.) (24.4.); Pulent je modar aloj mora (28.4.); U garbin se je ucinila molo ćerika aloj somega mora

(na korizontu u razini mora razbijena je kompaktnost oblaka te se vidi nebo) (22.12.).

antimama, -e f. G pl. -ih - razdoblje u kojemu još nema znakova po kojima bi se moglo

pouzdano reći koje će vrijeme prevladati, neodluĉeno vrijemes bit u antimamuz Na minu je vrime

uvik u antimamu (str.4.)s Vrime će dvo dona pri bit u antimamu tako da će mina odlucit za razvoj

vrimena (1.2.)s Tako po storemu proverbiju moglo bi se racunat na moli juzin jer ni poteglo

noglo u levont, nego je bilo u antimamu (nisu se brzo cirusi kretali sa zapada prema istoku, što bi bio

znak da će prevladati jugo, već je vrijeme još bilo neodluĉeno) (7.3.)s Kal tund ucini većinun je vrime

u antimamu (kad je pun mjesec) (18.3)s Jedon don pri tunda bit će vrime u antimamu (13.4.)s Tu je

po uzonci da na tundu i pri tunda bude većinun vrime u antimamu (21.6.)s Na trećoku je poteglo u

levont i vrime je bilo u antimamu (17.11.).

arija, -e f. G pl. -ih / arij - 1. Zrak; 2. atmosfera, nebeski prizor; predikatni izrazi; a

demonstro; jer je arija tako demonstrala kuda da je provu zimsku doba (2.4.); a duro; Arija je bila ol

provega sniga i gregolevonta, a durala je sve do pulnoća (trajala je sve do...) (8.12.)s a govori

Ovako arija govori da ni bure, nego da će refinat joku jugo i tu gregolevont jer su i zvizde letile iz

levonta prema pulentu (meteori su letjeli prema zapadu) (22.12.)s a motoz Arija je motala i vamo i

tamo, ali pri nego je poteglo u levont kako sijun, olma je zapuhlo kuda da ga je ku iz vriće prosul

(21.4.); a podivjo; moglo bi ucinit i dulnju vrime, ali bilo bi ol krolke durode (trajanja). Olma bi islo

iz ruke u ruku jer je arija podivjala (13.4.); a se pokrije (oblaci prekriju nebo); Arija se je bila

pokrila kuda da će cagod dazja (7.3.); bilo je vrime puno varijabilu tako da se je arija prinuć pokrila

i pocelo je lampat i garmit (27.7.)s a se prominiz Arija se prominila.Veliki je umid (vlaga). Poteglo

je u levont kako sijun (v.) (cirusi su se brzo kretali prema istoku) (23.2.); atributni izrazi; ćoro a

(bistra); vrime bi moglo durat sve do kvorta is ne puno jokima vitrima i ćorin arijima koje su po noći

puno hlolne za ovu doba ol godisćo (30.11.)s najezeno a (hladno vrijeme)z Kako je arija bila

najezena, mislin da bi moglo durat (trajati) vrime do kvorta (v.) po tundu (v.) is jokin vitron (27.5.);

ostro a (suh zrak od bure)z opet je veliko skoloda (v.) i ostro arija (17.11.)s umidno az ni lipega

vrimena dokle se koncentriro umidno arija iz pulenta (v.) (5.8.)s varijabilo az Jos pri tunda dvo

dona minjala se je gurnjo cmost (v.) do posli tunda tako da je arija puno varijabila (21.6.)s zimsko

az se (ove) zime ni bilo provih zimskih arijih kal su po kulfu (v) pjuvadure (v.) (11.4.)s

razni izrazi; ocistit a (razvedriti); Pol taljonsku kostu je vitar vanije (v.vitar) i kako je vitar na

garbin (v.) bil bi ocistil ariju (2); konfuzijun u a; Duć će do konfuzijuni u ariju (28.2.); a kuda da će

nebo na zemju past; na tundu je bila arija kuda da će nebo na zemju past (21.4.); motiv a (znak

vremena na nebu, u zraku)z racunon po motivima arije, kulme (v.), refulinih (v.) po moru, po svemu

temu racunon da će vrime ingvastat (pokvariti se) (20.2.)s Racunon po svima motivima arije kako

poteze kontravento (cirusi se kreću u suprotnom pravcu od smjera iz kojega će zapuhati) da će

zapuhat joku jugo (23.2.)s a ol sniga, a ol gregolevontaz Arija je bila ol provega sniga i

gregolevonta (hladno vrijeme koje prijeti snijegom i vjetrom iz pravca ENE (8.12.).

arjov, -arjavo, arjavu, predik. -a, -o - rĊav, loš, zaoz Tako racunon po motivima arije,

kulme, refulinih (mali vrtlozi koji nastaju na površini mora) po moru, po svemu temu racunon da će

vrime ingvastat (pokvariti se), da bi vela mogla pokozat svoju arjavu ćud (20.2.)s Kalebi se darze

visoko kal će arjavu vrime (11.4.).

atento, adv. - paţljivo, pomnos izraziz stot a olz kal se ujutro vidi dugu u levontu, tuko

stot atento ol slabega vrimena. Kal se vidi mlodi misec trećok (v.) oli cetvartok (v.) kako lezi, vajo

stot atento ol slabega vrimena, a kal mlodi misec stoji impijo (uspravno), mores mirno spat ca se

vrimena tice (str. 4)s stot a caz U sunce zopud stol je atento ca govori pulent (paţljivo je motrio

znakove na zapadnom nebu) (str.7.).

atorzijo, adv. - (za atmosfersko vrijeme) nesigurno, promjenljivo, sklono pogoršanjuz

Ujutro se more gledot kal je vrime veće ono bastordo, atorzijo, kakomudrogo, nesigurno. Ujutro kal

je vitar lorg (v.), kal je vrime atorzijo, kal puse iz Sveca (SWW), more se racunat da je vrime folsu.

Rece se da je vitar lorg kal puse iz garbina (v.), ili iz pulenta (v.), ili iz pulentemaistra (v.),

maistrola. Kal ujutro puse iz tih pravcih, rece se da je vrime atorzijo, kakomudrogo, nesigurno, da će

ucinit jugo (2.1.)

avertit, -in impf. - pazitiz Vajo avertit hoće pulent dvinut oli neće (da li će se na zapadnom

nebu dići oblaci).Vajalo je avertit je kulma (v.) oli skoloda (v.), je sćiga (v.) oli rinja (v.) (str. 4).

avistat, -on pf. - zapaziti, primijetiti, uoĉitis Avistol son da ovega avrila misec zapado

dobota (zamalo) u maistrotarmuntonu (v.) (10. 4.)

avizat, -on pf. - obavijestitis kal je dognala (provalila) bura, bilo je svega. srića da je

navrime avizala (mogli su se uoĉiti znaci bure) ribore i mornore tako da ni bilo zla (29.8.)s sicanj u

devedeset na stu slucajih covika avizo dvosticetiri ure unaprid, avizo ga da će slabu vrime. Rilko

96

kal u sicnju ujedonput ucini strombu (v.) vrime. Dvosticetiri ure pri pocme moli juzin, juzin,

juzin, juzin i onda ili pojaco ili refino (v.) bura (4.1.).

avril, -a m. G pl. -ih - travanjs svojstvaz avril dolce dormirz A isto stori govorez "Avril

dolce dormir" (duţi su dani pa se moţe i po danu slatko zaspati) ili da valjeni ne skodi noćnemu

(dnevno spavanje ne škodi noćnom) (2.4.)s cetvorti avrila (dan koji odluĉuje o tome kakvo će biti

vrijeme sljedećih 40 dana, a katkad i duţe)z Izmeju trećoka (v.) i mine je cetvorti avrila koji

odlucije kaku će bit vrime cetardeset don (2.4)s Po svemu izgledo da će se ove godine izvorsit stori

proverbij da vrime ol cetvortega avrila cetardeset don duro jer zima ni svoju napravila pok će se

avril isfugat (zadovoljiti se, ispunit će ono što je prethodni mjesec propustio uĉiniti) (13.4.)s a je

misec ol jugihz Ca son jo pratil, avril je misec ol jugih. Ali tu zavisi kako je godisće poteglo. Avrila

budu pasijunsko juga (v.jugo). Duraju i po dvodeset don ako konfermaju (v.) na punat (v.) ol miseca.

A zno i stabilu vrime ucinit pok zabilit brok po kordurima (morska trava po sikama). Mina cini na

osan avrila kal ćemo se uvirit je tu tako (2.4.)s Jugo je pocelo na punat ol miseca (v.misec), a avril

je misec ol juga (8.4.).

B

bandira, -e f. G pl. -ih - zastava (v. sucenjok).

baskot, -a m. - dvopeks Cilu zimu ni bilo gregolevonta (v.). zemja je suha kako

skojorski baskot (dvopek u formi kruga koji su ribari nosili sobom kada su odlazili u višednevni

ribolov po puĉinskim škojima) koji svu juhu ol brujata posupo (21.4.) .

bastord, -o, -u, predik. -a, -o - (za vrijeme) nesigurno, prevrtljivo, nepredvidljivos Ujutro

se more gledot kal je vrime veće ono bastordo, atorzijo (v.), kakomudrogo, nesigurno (2.1.)s Kal je

na trećoku (v.) vrime bastordo, duro (traje) sve do kvorta (v.) po tundu (v.) ili do punta ol miseca

(v.misec) (23.6.).

bijac, bijca m. G pl. bijcih - pokrivaĉ za spavanje u barcis Govorili su stori ribori da je

jugo siromaski bijac (topao vjetar koji i siromaha, koji ima slab pokrov za spavanje, ugrije (13.11.).

bilojuzina, -e f. G pl. -ih - beskišno jugos Ili jugo, recimo, ni svaku jugo zloćudno. Imo

jug koja su nasi stori zvoli bilojuzine. Ta juzina je ugodna. zvoli smo ih tako jer su bila ugodna

za ribora i za ribu. Tu je nojboju vrime za lov ribe (31.11.88.)s Priko noći pade rosa (kišica) na

sike blizu mora i kal su mole marete (v.), bilojuzine, more ispiro slalkust vode i riba se priblizije

kraju radi pase (31.11.88.).

bjonka, -e, adj. samo f. G pl. -ih - bijelas u izrazu korta bjonka fig. uzburkano more koje

se bijeliz spalmeji (v.) se ispri somega kraja zakidaju da te je stroh da te u more ne olnesu, i kal je

cilo vala komisko korta bjonka (21.4.).

bonaca, -e f. G pl. -ih - vrijeme bez vjetra, utihas izraziz b jez Vrime je atorzijo (v.)

kal je bonaca, a puse maistralić, pok maistrotarmuntona (v.), pok juzin (15.1.)s Ako je misec zapol i

bonaca je, a u pulentu (v.) se je ucinil pos od oblokih, onda se rece da će obloke potegnit levont i da

će varć vitra kako iz vriće (str.4.)s Ova juga bi mogla bit repasoli (v.) - po lnevu puhat, a po noći

bonaca pok opet jugo (8.4.)s Jugo je od levonta do ostra, pok kal ide u garbin (v.), pok pulentac

(v.), pok kal je moli vitar, bonaca, tu je nestabilu vrime (21.5.)s b je (kako) uljez Na trećoku (v.) je

bilo vrime iz jutra bonaca kako ulje (8.6.)s b je velikoz Velike su kaldure (v.), bonace, a noći is molin

burinon (8.8.)s b kolmaz i pade bonaca kolma (8.3.)s b padez Kal bi dusal veliki doz (v.), doz bi

ubil onu silu ol vitra pok bi pala bonaca ili bi se prominil vitar (str.4.)s Kako je vitar isal pri suncon,

pala je bonaca i tako je ostalo na dulnju vrime (8.1.)s kako je sunce dvizolo, isal je vitar sve do

pulenta i pala je bonaca i pocel je pulent dvizot (na zapadu su se poĉeli dizati oblaci) (7.3.)s cili

don puse i prosesijun je na Veli petak po noći i pade bonaca kolma pok opet zapuse jugo ( 8.3.)s

Don pri tunda (v.) bila je pala bonaca (21.6.)s Danas puse jugo, sutra pade bonaca i olma

olgovori drugi, suprotni vitar. Kontrestaju se (fig. sukobljavaju se u razgovoru) vitri (29.7.)s Don

pri mine bilo je joku jugo pok je pala bonaca i oto ti nevere iz tarmuntone (v.) (5.8.)s Tako je na

kvortu osvanil garbin (v.) i razbila je riva (v.) pok je pala bonaca i vitar isal nose na jugo (6.11.).

bovica, -e f. G pl. -ih - vjetar (bilo koji) male, neznatne snages b. refino (povrati se,

poĉne ponovno puhati)z Refinala (v.) je dulnjo bovica sa kaligon (v.) i kalodun (v.) (10.4.)s b.

zategne (poĉne malo jaĉe puhati)z Na kvortu je zategla dulnjo bovica, onda je oplakalo, pala je

bonaca (10.10.)s dulnjo bovica (od W do N)z mina je osvanila is dulnjun bovicun (2.11)s

Poteglo je u ostar is molin, sigurin dulnjin bovicima da mores leć nasrid mora bez pensira (brige) do

kvorta (v.) po tundu (v.) (20.9.).

brok, broka m. - morska trava po sikamas zno i stabilu vrime ucinit pok zabilit brok po

kordurima (obala izloţena djelovanju valova) (2.4.).

bura, -e f. G pl. -ih - jedan od glavnih vjetrova poznat po suhoći i hladnoći a puše iz

smjera NNE;

97

znaci: ligne na goru (bijeli izduţeni oblaci iznad uzmorskih planina kontinenta)z znak za buru je

kal su na goru, na tarafermu (v.) obloci. Te smo obloke zvoli ligne. Tu su produzeni obloci poput

ligne. Kal bismo bili vidili te ligne povar Mosora, u purtu smo stoli (str.3.)s kal su na goru ligne -

bura (6)s terac ol lneva (oko devet sati ujutro)z Kal puse vajo znat da vitar uzize (pojaĉava) ol devet

urih ujutro i da je nojjaciji do ure populne. Tu je terac ol lneva. Tu se većinun odnosi na buru. Do

devet urih ujutro dolo se po buri jidrit, ali posli devet urih vajo kalat jidra. Onda blizje noći opet

pade (str. 3.); lampo na Majelu (brdo u unutrašnjosti Italije koje se iz Komiţe vidi poslije

nevremena, obiĉno zimi, kao otok desno od Biševa, pravac SW)z kal zimi na Majelu lampo - bura

oli gregolevont (v.) (6)s sćiga (v.)zVeliko je sćiga ca potvordije da je u Kvarneru bura (13.2.)s Ni

sćige kojo je znak za joku buru. Jos je vrime timidno (v.) (11.4.)s marcone bz Marac se nomino

burima. Marac je jarac (7.3.)s ostar recevi (cirusi koji idu sa zapada silaze prema juţnom horizontu)z

Rekli smo pasoni put da ako ostar ne recevi da će jugo. Ali ostar je recevil i bila je bura (13.3)s

suncenjok na bondu ol tarmuntone (v.) (na oblaĉnom nebu crvenkastobijeli krug)z Kal je iz bonde ol

ostra, suncenjok je znak jokega juga, a iz bonde ol tarmuntone, znak je za joku buru (11.4.)s

modrovka u pulentu (modri sloj magle na horizontu)z u pulentu je bila modrovka kuda da će priko

noći zapuhat vitar ol gore - bura ili da grego (v. da grego) (11.4.)s gora purgo (iznad uzmorskih

planina kontinenta diţu se bijeli oblaci i idu prema jugozapadu)z Ovo veceras svaki ribor zno da tuko

da puse bura. Noćas će puhat bura jer su u pulentu ligne (v.). Gora purgo , a tu nosi vitar one

ligne, one protegnute obloke, pul garbina (SW). Tu je stu na stu bura (21.5.)s poteze na goru (cirusi

idu prema sjeveru)z stalno poteze na goru tako da bi mogla zapuhat bura ili gregoj (v.) (30.9.)s

vidi se Majela (vidi se vrh visoke planine u unutrašnjosti Italije u pravcu SW)z Na minu je tako lipo

konfermalo (v.) vrime is molun kalodun (v.) i Majela se je vidila pok son racunol da će bura zapuhat

(30.11.)s ćerika u garbin (razmak u masi oblaka kroz koji se vidi nebo, u pravcu SW)z U garbin se je

ucinila molo ćerika aloj (v.) somega mora. Ovako arija govori da ni bure (22.12)s

predikatni izraziz b. dogno (glagol d je u ovom izrazu intranzitivan - zapuhati jako, naglo)z ali kal

je dognala bura, bilo je svega (29.8.)s b. dohiti (dopre)z Bile su ligne na goru (oblaci koji su znak

bure), ali do nos bura ni dohitila (27.5.) b. dujdez pok dujde bura i onda se do ribot i ujot ribe (6)s b.

konfermo (prevlada nad drugim vjetrovima)z More lako konfermat bura (18.3.)s b. olgovoriz Danas

je puhol maistrol, a veceras ni isal vitar na kroj, ni olgovorila bura (nije uspostavljena ravnoteţa

time što bi dnevnom vjetru s mora odgovorio noćni vjetar s kopna što bi bio znak stabilna vremena

(8.1)s b. potvordijez prinuć se je ucinil neverin na goru i zapuhala je bura kojo potvardije da bi

vrime moglo siguro stabilit (8.6.)s b. pusez konfermalo (v.) je dulnju vrime is maistrolen, a priko

noći burun kojo je na goru dobro puhala (20.7.)s b. refino (ponovno prevlada)z Dvosticetiri ure

pri pocme moli juzin, juzin, juzin, juzin i onda ili pojaco ili refino (v.)bura (4.1.)s Na kvortu (v.) bi

mogla refinat bura jer je punat ol miseca (7.3.)s b. ucini (pojavi se)z Pri tunda (v.) je lampalo (v.)

na Majelu (iz smjera SW), a kal zimi lampo na Majelu, stori ribori su govorili da će ucinit

gregolevont (v.) oli bura (23.3.)s b zapusez Kal sede u ostar (kad cirusi idu sa zapada prema jugu i

spuste se na juţnoj strani neba) onda zapuse bura (str. 3.)s

razni izrazi; b je bura: Bura je isto dulnju vrime, ali njuj ćemo reć da je bura. More se reć da je

dulnju vrime, ali isto se rece da je bura. Doje njuj se vaznosti (5.1.)s ol b ćapovatz Is burun vajo

ruke otukovat i ćapovat gricule, i jaglice u kosti ćapovat (13.12.) puć na bz Ako ide vitar na buru

(21.4.)s marcono b (oţujska, martovska)z a sedmega, cetarnajestega i dvodeset i parvega morca bit

će bure. stori ribori i mornori govorili su da pri izgaraju (pogriješe, slabo procijene) tri sidinove

brode (sinekdoha - starci) nego tri marcone bure (28. 2.)s provizode ol b (privremeno, kratkotrajno

puhanje)z racunon da će ol kvorta (v.) do pri tunda (v.) jedon don bit vrime varijabilu, većinun jugo

i provizode ol bure koje će krolko durat (trajati) (6.11.)s sćeto b (prava bura NNE, za razliku od bure

po gregojus b po gregoju - meĊuvjetar koji puše iz pravca izmeĊu NNE i NE.

burin, -a f. G pl. -ih - povjetarac iz pravca NNE, bura slaba intenzitetas osobinez

More je mirno, burin je, punte zjaju (rtovi prividno lebde). Kal su burini, kal je da grego (v.), kal su

garkusine (v.), vrime je nojtrajnije (31.12.88.)s Burini, garkusine (v.), vitri ol kraja nikal nisu

dobri za ribu, ni kal se lovi mrizima, ni kal se lovi parangolima. Tu je zatu jer ti vitri tiru ribu ol

kraja (31.12.88.)s Ol finimenta avrila pocimju puhat stabili maistroli. Po lnevu maistrol, a priko

noći burin (21.5.)s

znaci: ide vitar na kroj vecerz kal ide vitar na kroj vecer, kal ide u burin, onda je siguro,

sigurisimo vrime (2.1)s modrovka u pulentuz Kal je modrovka u pulentu, ako je bil priko lneva

maistrol, tu izazivo burin priko noći (7.1.)s vitar ol gorez Kal je burin, rece se vitar ol gore - burin,

stabilu vrime (21.5.)s atributni izraziz moli bz Tako je kvarat osvanil is molin burinon, is velikun

skolodun (8.12.)s sćeti bz Vrime je siguru. sćeti je burin. sćeti burin hoće reć da je tu provi burin

(2.1.).

98

C

cavarjat, -on impf. - ĉavrljati, brbljati, buncati, fig. (za stranu svijeta u prognozi vremena)

podizanjem oblaka najaviti vjetars pulent pocme cz pulent je pocel cavarjat. Lako bi moglo jugo (str.

5.).

cetvartok, -oka m - mjesec ĉetvrte noći poslije neke od ĉetiri mjeseĉeve faze (punta)s

Kal se vidi mlodi misec trećok oli cetvartok kako lezi, vajo stot atento ol slabega vrimena (4).

cinit, -in impf. - biti, ostvariti se prema utvrĊenom kalendarskom rasporedus izraziz tund

ciniz Danas cini tund (v.) (21.1.)s mina cz Danas cini mina (6.2.)s kvarat ol miseca cz Danas cini

kvarat ol miseca (13.2.)s Racunon da će sve do kvorta, koji cini na dvostiparvi desetega, bit vrime

sa molin vitrima (18.10.).

cmijat, cmijon impf. - sliĉitis arija cmijoz Pena sal u avrilu arija cmijo na zimsku ariju

(v.) (11.4.).

cmost, -i f. - visoki bijeli oblaci, cirusis razni izraziz dvine se cz U pulentu se dvigla

cmost (13.7.)s sede c (spusti se na obzor)z u sutun je sela (c.) (13.7.)s c govoriz Cmost govori da će

bit vrime varijabilu do tunda jer digod poteze na goru a digod u levont pok racunon da bi moglo

zapuhat i jugo (8.12.)s c grez Dokle cmost ne ide pul ostra ni stabilega vrimena 5.8.)s potegnit /

potezat c na goru (na sjever)z Pulent se je pocel smijat (oblaci na zapadnom obzoru), ali nikako da

dvine i potegne u levont, nego potegne cmost na goru i tu je dokaz za stabilu vrime. Famuzo je da je

kulaf bil pocel dvizot prinuć (oblaci su se bili poĉeli dizati sa zapada -iz smjera otvorenog mora,

kulfa), a kal je misec istekal, olma je selo u ostru i ol gore poteglo cmost u ostar i opet oskolalo (v.)

(17.2.)s Bila se je pokrila arija (v.) i poteglo je gurnju cmost noglo na goru (7.3.)s potegnit /

potezat c kontravento (u suprotnom smjeru od smjera iz kojega će zapuhati)z Gurnju cmost je poteglo

kontravento pok racunon da će jugo bit zesće (14.3.)s levont / ostar potegne / poteze c ili potegne /

poteze c u levont / ostarz Ili kal gora (v.) poldire, kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar, onda bi

se bilo reklo da će konfermat (v.) dulnju vrime (v.). Kal potegne cmost ili maglu u ostar (v.), onda

je dulnju vrime, a kal potegne u levont, onda je jugo. Uvik poteze kontra vitru. Bilo bi se reklo

da je sve selo u ostar i da će ostat na dulnju vrime (5)s potegnit / potezat c kako sijun (vihor)z Ali

na trećoku je dvigal pulent (v.). Gurnju cmost je poteglo u levont kako sijun i zapuhol je sirokolevont

(v.) (30.3.)s potegnit / potezat c kuda fumor (v.)z Kal jugo imo zapuhat tu poteze cmost pul levonta

kuda fumor i ca veće poteze tu je znak jacijega juga (5.1.)s potegnit / potezat c strombo (naglo)z Ako

zapuse jugo, neće bit puno ol durode jer gurnju cmost ne poteze u levont strombo (8.12.)s c kuri

(kreće se, putuje)z Gurnjo cmost je kurila u levont, ali ne strombo tako da je danas osvanil juzin

(30.3)s v. modrovka.

Ć

ćerika, -e f. - prekid kompaktne mase oblaka, obiĉno nad horizontoms ć se uciniz Arija

je bila ol provega sniga i gregolevonta (v.), a durala je sve do pulnoća kal se je ispol te grubjavine

(niski tamni oblaci) ucinila ćerika (8.12.)s U garbin (SW) se je ucinila molo ćerika aloj (v.) somega

mora (22.12.).

ćor, ćoro, ćoru, predik. ćora, ćoro - vedro, bez oblakas izraziz ćoru vrimez danas je lipu

ćoru vrime, dulnju vrime (v.) (7.5.)s ćoro arijaz vrime bi moglo durat sve do kvorta (v.) is ne puno

jokima vitrima i ćorin arijima (v.) koje su po noći puno hlolne za ovu doba ol godisćo (13.11.)s ćoro

nuć kako spodaz bila je nuć ćoro kako spoda (sablja) is molin burinon i kalodun kojo je sela (7.3.)s

ćoro jez sve je bilo ćoro (vedro nebo) u sunca zopod, a i do pulnoća bilo je ćoro kako spoda (27.5.).

D

da grego, adv. - iz smjera / prema smjeru NEs vjetar gregos kal je da grego, kal su

garkusine (v.), vrime je nojtrajnije (31.12. 88.).

da pulente, adv. - iz smjera / prema smjeru Ws Ovo dobota misec don vitar gre da

pulente (4.6.).

dazjit, impf. - kišitis izraziz nebija dazji (kiša koja dolazi s kratkotrajnom olujom za

maglovita vremena)s varijabilu vrime sa jugon i garbinon, sa neverima i nebijami (v.) koje bi

mogle dazjit (28.2.)s pjuvadura d (kiša koja pada na manjem prostoru te se vidi iz podruĉja gdje ne

kiši kako se kreće po moru prateći oblak iz kojega padaz Na kvortu (v.) je ponovo konfermalo (v.)

jugo sa pjuvadurima (v.) po kulfu (v.), a svako pjuvadura je dazjila (13.4.)s pocme dazjitz Ostar (v.)

je dvigal i pocelo je dazjit (13.4.).

demonstrat, -on pf. - pokazati, oĉitovati se neĉim, demonstrirati neštos arija demonstroz

Tako je zapuhalo jugo za koju racunon da će svaki don bit zesće i tu sve do jedon don pri mine

jer je arija (v.) tako demonstrala kuda da je provu zimsku doba (2.4).

99

deperat, -on impf. - upotrebljavatis dulnju vrime (v.) koju je puhalo da si mogal

deperat sva jidra (16.9.).

dobota, adv. - umalo, zamalos A ovi misec ca son ga jo vidil na minu u pulentu (v.) bil je

dobota kako trećok (v.) (10.4.)s Avistol (v.) son da ovega avrila misec zapado dobota u

maistrotarmuntonu (v.), a ne izmeju pulenta i maistrola (11.4.)s Ovo dobota misec don vitar gre

da pulente (4.6.).

dognat, -on pf. intranz. - (o oluji, vjetru) poĉeti djelovati - puhati, grmjeti, kišitis izraziz

dogno neveraz ucinil se je pos (v.) u pulentu (v.) kuda da će ispol njega dognat nevera (24.4.)s

dogno vitarz Dognol je vitar ol tarmuntone (v.) strombo (naglo) sa spalmejima (v.), gromon i

lompon, ali bez dazja (27.7.)s dogno buraz ali kal je dognala bura, bilo je svega (29.8.).

dor, kratki G pl. od darva (dugi darvih) - drvas pokladova mina (v.)kvortu (v.) kruha, dor

kolo komina i u barilu vina (25.9.).

doz, dazja m. G.pl. dazjih - kiša, daţds znaciz sunce trombo na zopadu (snopovi

sunĉevih zraka probijaju se meĊu oblacima prema moru)z kal sunce trombo na zopadu - oli vitar oli

doz (str. 7.)s koloborz kolobor kolo miseca - oli vitar oli doz (str.7.)s kulma (plima)z Kulma je

veliko i, da je normalnu godisće, bilo bi dazja i za usi (obilno) (21.4.)s stalno je kulma bez skolode

(v.) ca dokozije da bi moglo past cagod dazja (28.2.)s voda (plima)z voda vodu zove (str.6.)s ostar

dvine (oblaci se dignu s juţnog obzora)z A po uzonci kal ostar dvine doz veće duro (13.4.)s

razni izraziz d dujdez Kal bi dusal veliki doz (str.4)s d ubijez doz bi ubil onu silu ol vitra pok bi

pala bonaca ili bi se prominil vitar (str. 4.)s d fermoz Ostar (v.) je dvigal i pocelo je dazjit, ali tu je

duralo (trajalo) dvi ure jer je riva (v.) razbila i doz je fermol (prestao) (13.4.)s d duro (traje)z doz

veće duro (13.4.)s d ćez bure koje će krolko durat jer su pocele velike kulme (v.) koje govre da će

doz. (6.11.)s (duć) dazjaz Arija se je bila pokrila (naoblaĉilo se) kuda da će cagod dazja (7.3.)s bit

dazjaz tako bi moglo bit do kvorta (v.) cagod dazja (6.2.)s past dazjaz stalno je kulma (plima) bez

skolode (oseke) ca dokozije da bi moglo past cagod dazja (28.2.)s bit dazja afite (obilno, preko

mjere)z Kulaf (v.) od levonta do maistrola (obzor nad otvorenim morem) izgledol je da će bit dazja

afite (21.4.)s bit dazja i za usi (biti previše)z bilo bi dazja i za usi (obilno) (21.4.)s donit dazjaz

Vrime je ol pjuvadurih (v.) koje donesu po malo dazja (28.4.)s skus dazja (kratkotrajni pljusak)z

sal ćes vidit kako će duć skus dazja (23.6.).

duga, -e f. G pl. -ih - dugas znaciz I po dugi se je znalo kaku će vrime. Kal se pri noći

ukoze duga u pulentu (W), ocekije se lipu vrime, a kal se ujutro vidi dugu u levontu (E), tuko stot

atento (valja se paziti, ĉuvati se) ol slabega vrimena (str.4).

dulnji, -o, -u - 1.donjis 2. (za atmosfersko vrijeme) koji se odnosi na neki od smjerova,

kad je rijeĉ o vjetru, od N do Ws izraziz dulnju vrimez kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar (v.),

onda bi se bilo reklo da će konfermat (v.) dulnju vrime (str.4)s Kal potegne cmost ili maglu u

ostar, onda je dulnju vrime (str.4)s mi recemo dulnju vrime - tu su vitri ol tarmuntone pok do

maistrola (od N do NW). Bura je isto dulnju vrime, ali njuj ćemo reć da je bura. More se reć da je

dulnju vrime, ali isto se rece da je bura (5.1.)s dulnji vitarz ali je opet selo na goru (cirusi su zašli

iza uzmorskih planina kontinenta) tako da racunon da će opet zapuhat dulnji vitar koji je refinol

(v.) (7.3.)s dulnjo bovicaz Refinala je dulnjo bovica (vratio se vjetar koji puše iz nekog od smjerova

izmeĊu N i W) sa kaligon i kalodun (10.4.).

dunjit, -in impf. - odjekivati, tutnjitis kal suskaju zola i dunji Komiza ol garbinih (v.)

(21.4.).

dupin, -ina m. G pl. -ih - 1. dupins 2. fig. oblak u obliku dupinas dupini na rivu (nad

zapadnim obzorom, u pravcu talijanske obale - rive)s Kal riva trumbo (snopovi sunĉevih zraka

probijaju se meĊu oblacima) i kal su dupini na rivu, obloci kako dupini, i kal je kaloda polsicena

(niska magla nije spojena s horizontom) i kal je oblok suspendijen (visoko nad horizontom), onda je

vonka vitar vanije (vjetar iz smjera WSW, SW ili SSW koji još nije dopro do mjesta promatranja)

(4.1.)s Pulent (v.) je pokozol obroz ol juga sa dupinima - oblocima koji govore da će provu zimsku

jugo (18.3.)s Na don pri kvorta riva (v.) je trumbala, bili su dupini, provo slika garbinode (v.)

(6.11.).

durat, -on impf. - trajatis izraziz vrime duroz U ostru je sve selo (spustili se cirusi). Tu

hoće reć da lipu vrime more jos durat dvosticetiri ure (1.1.)s skoloda duroz skolode (oseke) i daje

duraju (1.2.)s jugo duroz racunon da će jugo bit zesće, ali da neće dugo durat jer je taku godisće da

juga duraju don-dvo pok ni dazjih ni strombih (nagao, jak) vitrih (14.3.)s dulnju vrime duroz

moglo bi durat dulnju vrime sve do trećoka (v.) (22.3.)s kal ide vitar po pulentu nikal ne duro puno

(11.4.)s vrime bi moglo durat sve do kvorta is ne puno jokima vitrima (13.11.).

duroda, -e f. G pl. -ih - trajanje, trajnosts krolko dz Moglo bi ucinit i dulnju vrime (v.),

ali bilo bi ol krolke durode (13.4.)s bit ol dz tako da racunon da ovu vrim ni puno ol durode (27.7.)s

Ako zapuse jugo, neće bit puno ol durode jer gurnju cmost ne poteze u levont strombo (8.12.).

100

dvinut, -en pf. tranz. i intranz. - 1. dignuti (dopuna objektom u A)s 2. (o magli i

oblacima, subjekt radnje je strana svijeta)s pulent dzVajo avertit hoće pulent (W) dvinut oli neće

(str.4)s Kal pulent dvine, devedeset na stu je sutra jugo (str.4.)s ostar d (S)z Kal ostar dvine, poteze

na goru (31.12.88.)s A po uzonci kal ostar dvine, doz (v.) veće duro (traje) (13.4.) subjekt radnje je

pojava - kaloda d (magla na obzoru se podiţe)z Kal kaloda dvine, ni daleko jugo (31.12. 88.).

dvinut se, dvinen pf. - dignuti ses Na Jabuku kal kalebi ćute slabu vrime, dvinu se

visoko povar skoja i krokoću (11.4.)s Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri (kreće se) iz pulenta (W)

pul levonta (E) (31.12.88.).

dvizok, -a m. G pl. -ih - mjesec druge noći poslije neke od mjeseĉevih fazas a jo son

vidil u pulentu (W) misec veliki kako dvizok. Dvizok hoće reć misec ol druge noći po mini. Kal ga

vidis parvu nuć po mini tu je parvi, a kal ga vidis drugu nuć tu je dvizok (11.4.).

dvizot, -en impf. - podizati oblake ili maglus izraziz pulent dz pulent dvize leva-leva

(naglo i brzo diţu se oblaci sa zapadnog obzora) (str.5.)s kal je sunce zapalo, pulent je pocel dvizot.

(13. 3)s Kvarner dvizez Digod dvize i prodire Kvarner (pravac izmeĊu N i NNW) (31.12.88.)s sunce

d (izraz bez refleksivne zamjenice)z kako je sunce dvizolo, isal je vitar sve do pulenta i pala je

bonaca (7.3.).

F

finimenat, -enta m. G pl. -ih - kraj, završetaks Ol finimenta avrila (travnja) pocimju

puhat stabili maistroli (21.5.).

fogun, -a m. G pl. -ih - brodska peć u kojoj se loţi drvo zimi da bi se ugrijale promrzle

ruke a sluţi i za pripremanje jela kada ribari ne izlaze na obalus Pri se je zimi u brud fogun lozilo

(7.8).

fortunol, -a m. G pl. -olih - nevrijeme, vrlo uzburkano more koje moţe trajati duţe za

razliku od uzburkanog mora koje nastaje u neveri - oluji koja traje kratkos bili bismo napeto slusoli

ca stori govore obo vrimenu, ca govore oni koji su pasali puno fortunolih i neverih. Ol njih smo

skulu ucili i njihove beside pametili (str. 6).

fumoda, -e f. G pl. -ih - vrsta magle, obiĉno pri zalazu sunca kad sunce ulazi u maglu

koja izgleda poput dimas U sunca zopod ucinila se fumoda u pulentu koja zove veliku umidecu i jos

veću kalduru (11.8.).

furtuna, -e f. G pl. -ih - jako uzburkano mores izraziz kresije f (povećava se, pojaĉava se

)z Kal kresije misec - kresije i furtuna (str.7)s f dulnjega vrimena (jak vjetar iz nekog pravca od NNE

do W)z Kal je furtuna dulnjega vrimena, a ostar neć da recevi (juţni obzor ne privuĉe ciruse), onda

se recez suha vele (v.) (1.1.)s f jugaz furtuna je juga (8.4.)s veliko f, strombo f (nagla, jaka)z Neće

bit velikih, strombih furtunih (13.12.)s Kal je veliko furtuna iz ostrosiroka (SSE), spila ol Baluna na

Bisovo ispuhuje slop i do pedeset metrih u ariju (Modra špilja izbacuje van pod snaţnim pritiskom

mora kroz otvor na stijeni mlazove kapljica mora) (16.12).

fuskajica, -e f. G pl. -ih / fuskajic - slaba vidljivost, izmaglicaz puhat će dulnju vrime jer

su juga većinun sirokolevonti (ESE) is fuskajicima bez dazja (v.) (22.12.).

G

garbin, -ina m. G pl. -ih - vjetar iz pravca SWs znaciz vidi se Itolijaz Pol taljonsku

kostu je vitar vanije (SSW, SW, WSW) i kako je vitar na garbin bil bi ocistil ariju (razvedrilo bi se s

velikom vidljivošću). Tad je veliko vidljivust tako da se iz Komize vidi Itolija. Tu je znak da će garbin

(str.3.)s riva trombo (u pravcu talijanske obale, od SW do W, izmeĊu oblaka pojavljuju se snopovi

sunĉevih zraka)z Kal riva trombo, kal je izmeju tih oblokih carnjeno, onda se rece da će garbin

(4.1.)s nojjaciji gz Garbini su nojjaciji ol novembra pok do morca (7.3.)s

razni izraziz puse iz gz Rece se da je vitar lorg (v.) kal puse iz garbina (2.1.)s bit za g

(prisutnost znakova za pojavu vjetra iz SW)zVeceras ni za garbin (4.1.)s g opere spjaje (u uvalama

okrenutim prema SW djelovanje ovog vjetra je vrlo snaţno tako da valovi dobro operu ţala)zVrime

ne gre po stajuni. Ni bilo ni sniga, ni mraza, ni lompa, a garbini nisu oproli spjaje (21.4.)s dunjit

ol g (tutnjiti)z kal suskaju zola i dunji Komiza ol garbinih (21.4.)s g osvane (poĉeo je dan s vjetrom iz

SW)z Tako je na kvortu osvanil garbin i razbila je riva (pod talijansku obalu, rivu, zapuhao je vjetar

iz SW koji je prevladao prethodni vjetar) pok je pala bonaca (6.11.)s zastoki gz posli tega zastokega

juga bila bi razbila riva is zastokin garbinon (16.12.)s ćerika se ucini u g (v.ćerika)zU garbin se je

ucinila molo ćerika aloj (v.) somega mora (22.12.)s joki gz Tako je tri dona pri mine pala bonaca bez

jokega garbin (26.12.).

101

garbinet, -a m. G pl. -ih, dem. - jugozapadni vjetar slaba intenzitetas Pri tunda vitar je bil

puno lorg (v.) - garbineti i pulentaci (21.5.)s kaloda se je suspendila (magla se s horizonta podigla)

tako da je pocela mareta (valovlje) ol garbineta (6.9.).

garbinoda, -e f. G pl. -ih - vrijeme kada puše jak jugozapadnjaks Na don pri kvorta riva

je trumbala, bili su dupini, provo slika garbinode (6.11.) (v. garbin)s g uciniz Ove stajuni znaju ucinit

garbinode (13.12).

garkusina, -e f. G pl. -ih / garkusin - vrijeme kada puše vjetar iz pravca NEs znaciz More

je mirno, burin je, punte (v.) zjaju. Kal su burini,kal je da grego (NE), kal su garkusine, vrime je

nojtrajnije (31.12.88.)s izraziz g tire ribu ol krajaz Burini, garkusine, vitri ol kraja nikal nisu dobri

za ribu, ni kal se lovi mrizima, ni kal se lovi parangolima. Tu je zatu jer ti vitri tiru ribu ol kraja

(31.12.88.)s g kal punte zjaju (rtovi prividno lebde nad morem)z Kvarat (v.) je ucinil na dvodeset

zimnega (mjesec studeni) is molin vitron koji govori da bi opet mogle ucinit garkusine kal punte zjaju

i taku vrime moglo bi podurat do mine (22.11)s racunon da bi do tunda (v.) mogal bit vitar, kako

uzo ove stajuni, ol gregoja (v.) do bure is malo dazja (v.) i garkusinima kal punte zjaju (8.12)s molo

gz kal se je ispol te grubjavine (v.) ucinila ćerika (v.) i poteglo na goru is molun garkusinun (8.12.).

gledot, -on impf. - gledati, motritis izraziz g vrimez Vajalo je gledot vrime kal je kvrat

miseca, kal je puni misec i kal je mina (str. 5)s g punte ol misecaz Tako se je gledolo punte ol miseca,

gledolo se je kaku je vrime na puntu ol miseca za znat hoće vrime konfermat ili će se izvarjat (hoće li

se stabilizirati ili će se promijeniti) (str.5.)s gledot ca govori nebo / more / pulentz svaku jutro cin bi

oci otvoril, ribor je gledol ca govori nebo, ca govori more, kul kure (idu) obloci, kako je arija (v.). U

sunce zopud stol je atento ca govori pulent. Pratil je misec, njegove punte (v.) (str.7)s vrime se

gledo prinućz svaku vecer se gledo. Uvik se gledo vrime prinuć. Ne mores ujutro gledot vrime koju

će. Na nike kazijuni (v.) more se i ujutro. Ujutro se more gledot kal je vrime veće ono bastordo,

atorzijo (v.), kakomudrogo, nesigurno (2.1)s vrime se gledo na sunce zopudz Gledo se nojveće na

sunce zopud. svaku vrime se gledo pri nego sunce zapade. Nojboje se tal zno kaku će vrime (2.1.)s

g misecz Komiski ribori su nojveće gledoli misec (5.1.)s g zvizde (meteore)z tukalo bi zvizde gledot, di

zvizda leti, i po noći kal je misec di su otvorena vrota. I kolobor (v.) i oći di kapra (v. oći di kapra)

i suncenjok (v.) (7.5.).

godisće, -o n. G pl. godisć / -ih - godinas izraziz taku gz racunon da će jugo bit zesće, ali

da neće dugo durat jer je taku godisće da juga duraju (traju) don-dvo pok ni dazjih (kišâ) ni

strombih (naglih, jakih) vitrih sa zimami (14.3.)s Tako je tu kal ne gre vrime is vrimenon. Taku je

godisće (29.7.)s g potegnez avril je misec ol jugih. Ali tu zavisi kako je godisće poteglo (2.4.)s

normalnu gz Kulma je veliko i da je normalnu godisće bilo bi dazja i za usi (obilato) (21.4.)s g kal

se more korun ol kapule puć pul Palagruzez Govorili su stori da je godisć kal se sicnja i vele more

korun ol kapule puć pul Palagruze, a da su maza na Palagruzu smarske prozibole i madezi po

judima ol zime resli (mirno vrijeme u mjesecima nevremena, a zimska hladnoća u svibnju) (24.4.)s

vrime prema godisću (ima godina koje su po vremenskim prilikama drugaĉije od uobiĉajenih)z ne gre

ni vrime sve po uzonci. Tu je prema godisću (16.12.).

gora, -e f. G pl. -ih - uzmorske planine na kontinentus znaciz potezat na goruz Kal ostar

dvine, poteze na goru. Na goru tu hoće reć da poteze na bondu ol tarmuntone pok do levonta

(31.12.88.)s obloci na gz znak za buru je kal su na goru, na tarafermu obloci (str.3.)s oblok pade

na gz na goru je pol oblok. I tu je znak da će sutra jugo (str.4)s g poldire (penju se s planina na

kontinentalnoj obali oblaci)z Ili kal gora poldire, kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar, onda bi se

bilo reklo da će konfermat dulnju vrime (str.4.)s za sutra racunon da će zapuhat bura jer gora

poldire (22.3.)s g ćapoz Kal jugo misli ucinit onda pade oblok na goru. Gora ćapo. Ol Makarske po

sve prema zadru obloci lezu na bardo i tu hoće reć da će jugo (5.1.)s g imo lignez Kal gora imo

ligne, mole produzene obloke povar barda - tu je znak za buru (5.1.)s potegne na gz Poteglo je na

goru, a izgledalo je da će nebo na zemju past (13.4.)s potegne cmost na g (cirusi idu prema

kontinentu)z potegne cmost na goru i tu je dokaz za stabilu vrime (17.1.)s nebije na g (kratkotrajne

oluje za maglovita vremena)zTako racunon da će bit vrime velikih vitrih is neverima jer su nebije

(v.) na goru (28.2.)s sest na g (cirusi zalaze iza kontinentalnih planina)z Arija se je bila pokrila kuda

da će cagod dazja, ali je opet selo na goru tako da racunon da će opet zapuhat dulnji vitar (7.3.)s

pjuvadura na gzVitar će hodit iz ruke u ruku is pjuvadurima (kiša manjeg opsega koja se vidi iz

motrišta gdje ne pada kiša) na goru (28.4.).

grego, -a n. nema pl. - vjetar iz pravca NEz Malo je ol Garka do zudija. Garci su

targuvci, a zudiji jos zesći. Tu hoće reć da je malo ol grega do levonta. zudij je levont, a Gark grego

(5.1.).

gregoj, -oja m. G pl. gregojih - vjetar iz pravca NEs izraziz vitar iz Bojanez Kal su

gregoji uvik se rece da je vitar ol Bojane (21.1.)s g zapusez stalno poteze na goru tako da bi mogla

102

zapuhat bura ili gregoj (30.9.)s racunon da bi do tunda (v.) mogal bit vitar, kako uzo ove stajuni, ol

gregoja do bure is malo dazja i garkusinima (v.) kal punte (v.) zjaju (8.12.).

gregolevont, -a m. G.pl. -ih / gregolevanot - 1.vjetar iz pravca ENEs 2. vrijeme kad puše

g obiĉno s obilnim i dugotrajnim kišama)s

znaciz zimi lampo na Majelu (v.)z kal zimi lampo na Majelu, stori ribori su govorili da će ucinit

gregolevont oli bura (22.3.)s Kal lampo na Majelu, ne pasaju dvosticetiri ure a da ne ucini

gregolevont ili bura (9.10.)s Na kvortu (v.) je bil gregolevont i dazja (kiša) koko hoćes (9.10)s Kal je

iz bonde ol ostra, suncenjok (v.) je znak jokega juga, a iz bonde ol tarmuntone (v.), znak je za

joku buru. Tako i na zopaduz ako je na pulent onda većinun izazivo gregolevont (11.4.)s Ovako arija

(v.) govori da ni bure, nego da će refinat (v.) joku jugo i tu gregolevont jer su i zvizde (meteori) letile

iz levonta prema pulentu (22.12.)s

razni izraziz g jez Kal je moli levont, onda se rece "lipi, pitomi levont je". Rece se i "pitomi

juzin", ali kal je gregolevont onda se rece "gregolevont je" - puna su ti justa. Mornor ga respeto

(5.1.)s arija ol gz Arija je bila ol provega sniga i gregolevonta (8.12.)s vitar ide u gz vitar je isal u

gregolevont. (8.12.)s g ucini, strombi g (nagao jak g)z Ove stajuni znaju ucinit garbinode (v.) i

strombi gregolevonti i levantore (v.) (13.12.)s g pusez bil bi puhol strombi ostrosirok (v.) ili

gregolevont u ovo doba ol godisćo (16.12.)s g refino (v.)z da će refinat joku jugo i tu gregolevont

(22.12.).

gregotarmuntona, -e f. G pl. -ih - meĊuvjetar, kad tarmuntona malo skrene prema gregu,

zapravo prema buri.

gricule, -ih / gricul, pl. tant. - jeţurci od zimes Is burun vajo ruke otukovat (v.) i ćapovat

gricule (13.12.).

grum, -oma m. G pl. -ih - groms izraziz g se invento (popne se prema zenitu)zGrum se je

inventol (23.6.)s Kako se oblok ol nevere dvize i pokrije nebo, tako se i grum inventoje. Ako se grum

invento povar glove, onda je siguro devedeset i devet na stu da će se istrest iz njega voda (23.6.)s

vitar sa gromon dogno (pojavi se)z Dognol je vitar ol tarmuntone (N) strombo (naglo, silovito) sa

spalmejima (v.), gromon i lompon, ali bez dazja (kiše) (27.7.).

grubjavina, -e f. G pl. -ih / grubjavin - tamni, prijeteći oblacis Arija je bila ol provega

snig i gregolevonta (v.), a durala je sve do pulnoća kal se je ispol te grubjavine ucinila ćerika (v.)

(8.12.).

I

impijo, adv. - uspravnos Kal se vidi mlodi misec trećok (v.) oli cetvartok (v.) kako lezi,

vajo stot atento ol slabega vrimena, a kal mlodi misec stoji impijo, mores mirno spat ca se vrimena

tice (str.3.).

ingvastat, -on pf. - pokvaritis vrime ingvastoz Tako racunon po motivima arije, kulme

(v.), refulinih (v.) po moru, po svemu temu racunon da će vrime ingvastat, da bi vela (veljaĉa) mogla

pokozat svoju arjavu (rĊavu) ćud (20.2.).

inpuntat, -on impf. - pogoditi u, doći tik do neke toĉkes zvizda inpunto u rep ol misecaz

Isto se govori i zvizda kal inpunto u rep ol mlodega miseca da će slabu vrime (11.4.).

introda, -e f. G pl. -ih - prinos od berbe poljoprivredne kultures A mogal bi i ovi moz

(svibanj, maj) bit poput avrila. Poznoti su njegovi mazori (v.) - juga kojo su znala tezocima potuć svu

introdu (24.4.)s Kal je veliko furtuna (v.) iz ostrosiroka (v.), spila ol Baluna na Bisovo ispuhuje slop

(sitne kapljice mora izazvane silinom vjetra i mora, a u ovom primjeru velikim tlakom u špilji koji

nastaje kada val zatvori njen ulaz) i do pedeset metrih u ariju, a onda tu joki vitar nosi priko cilega

skoja. Kal se tu dogodi avrila oli maza, slop olnese svu introdu Bisovjorima (16.12.).

inventon, -o, -u, predik. -a, -o - biti visokos jutrus su bili kalebi inventoni (lete visoko

iznad škoja što je znak lošeg vremena) (20.4.).

isfugat se, -on pf. - zadovoljiti se, ostvariti zatomljenu ţelju, porivs zima ni svoju

napravila pok će se avril isfugat (travnja će biti loše vrijeme, jer ge nije bilo zimi kada je to

uobiĉajeno, te se mora uspostaviti ravnoteţa) (13.4.).

ispurgat, -on pf. - izbaciti iz sebe ono što je loše, što ne vrijedis izraziz slabu vrime je

ispurgalo (ostvarilo se te je time izgubilo svoju moć)z Racunon da je vrime slabu ispurgalo pok da

bi po trećoku (v.) moglo stabilit (21.4.)s rep se ispurgoz Tako se je rep ispurgol na misto glove.

zima nos je repen osinula (svoju ţestinu zima je pokazala na samom kraju) (24.4.).

istuk, -a m. - istoks izraziz na misec / sunce iz racunon da će na misec istuk moli juzin

(24.4.)s Asti boga, vidi kojo modrovka (v.) u levontu, na sunce istuk bit će ga puna jidra (bit će

jakog vjetra) (7.5.)s u misec iz Ako pulent dvine (dignu se oblaci na zapadnom obzoru), siguro će u

misec istuk pocet moli juzin (28.4.).

103

izbastardat, -on pf. - pokvariti ses Nuć pri tunda racunon da će se vrime opet

izbastardat (17.2.).

izgarat, -on pf. - iznevjeriti, ne ispuniti oĉekivanjes izraziz marcono bura izgaro (bura u

oţujku), sidinovo broda izgaro (osoba s velikim iskustvom)z stori ribori i mornori govorili su da pri

izgaraju tri sidinove brode nego tri marcone bure (28.2.)s mina setembrina izgaro (mjeseĉeva mijena

u rujnu), pokladova mina izgaro (mijena u veljaĉi)z svako mina je varijabila, ali mina setembrina

i pokladova mina (kvortu kruha, dor kolo komina i u barilu vina), malo izgaraju (kakvo je vrijeme

na dan tih mijena takvo se oĉekuje za duţe razdoblje) (25.9.).

izmećat, -ećen impf. - 1. izbacivati, izmetatis 2. (o uvali) puhati iz, kada nema jakog

vjetra, jako zna puhati iz nekih uvala zbog konfiguracije terena i temperaturnih razlika, a to moţe

izazvati kriv dojam o jaĉini i naravi vjetras vala izmećez Hum se je povunavil (najviše brdo iznad

Komiţe je u oblacima ili magli), a vala komisko izmeće (18.3.).

izneverat, pf. - dogoditi se olujas sutradon je Kvarner (v.) pocel rigot (diţu se oblaci), a

pri nego je pocel rigot, bila je pala bonaca pok racunon da bi se vrime moglo izvarjat (v.), da bi

moglo izneverat (6.5.).

izvarjat se, -on pf. - postati nestabilan, sklon promjenis vrime se izvarjoz gledolo se je

kaku je vrime na puntu ol miseca za znat hoće vrime konfermat ili će se izvarjat. (str.5.)s Ako vrime

ne konfermo (v.) na trećoku (v.), onda će se vrime izvarjat (6.2.).

J

jaglica, -e f. G pl. -ih / jaglic - 1. iglica (riba)s 2. samo u pl. - jeţurci od zimez Is burun

vajo ruke otukovat (v.) i ćapovat gricule (v.), i jaglice u kosti ćapovat (13.12.).

jidan, jilno, jilnu, predik. jilna, jilno - 1. ljutit, srdits 2. fig. (o atmosferskim prilikama)

prijeteći, koji nagovještava nevrijemes Gurnju cmost (v.) poteze u levnt kuda sijun (v.), a izgledo

jidna kuda usri jute zime (15.5.).

jidro, -a, G pl. jidrih / jidor - jedros vidi kojo modrovka (v.) u levontu, na sunce istuk

bit će ga puna jidra (7.5.)s sal je po tarmuntoni (v.) i gre prema majstrotarmuntoni (v.). Bit će je

noćas puno jidra (8.6.)s Na tundu (v.) je refinalo (v.) dulnju vrime (v.) koju je puhalo da si mogal

deperat (upotrijebiti) sva jidra (16. 9.).

jugo, -a n. G pl. -ih / jug - 1. najĉešći naziv za vjetar iz SEs 2. opći naziv za vjetrove iz

svih pravaca od E do Sz Mi zovemo jugo sve ol levonta (E) do ostra (S). sve je tu jugo (5.1.)s

znaci: Jugo je vitar obo kojemu ribor uvik misli, vitar kojega stalno ceko i gledo hoće na nebo, u

more ili na kroj poznat znakove koji govore da će jugo zapuhat (str.6)s dvi rosez Govorili su storiz

"Dvi rose - treću jugo" (str.6.)s voda iz pulenta (morska struja sa W)z ili "dvo jutra voda iz

pulenta - treću jutro jugo (str.6)s potegne cmost u levont / pul levonta (cirusi sa W idu prema E)z

potegne (cmost - ciruse) u levont (E), onda je jugo (str.4.)s Kal jugo imo zapuhat tu poteze cmost

pul levonta kuda fumor i ca veće poteze tu je znak jacijega juga (5.1.)s Kako je kulaf dvigal, a ni

poteglo u levont, predvidili smo da neće bit furce ol juga (8.1.)s pulent cavarjo (diţu se oblaci na

zapadnom obzoru)z Pulent je pocel cavarjat. Lako bi moglo jugo (5)s liti se vidi Majela (vrh brda u

unutrašnjosti Apeninskog poluotoka koji s vidi iz Komiţe, u vrijeme velike vidljivosti, poput nekog

otoka na horizontu desno od rta Parnokoza na otoku Biševu)z kal se liti vidi Majela - jugo (str.7)s

oblok na goru pade (oblaci na brdima) kal oblok na goru pade - jugo (str.7)s Kal jugo misli ucinit,

onda pade oblok na goru. Gora ćapo. Ol Makarske po sve prema zadru obloci lezu na bardo i tu

hoće reć da će jugo (5.1.)s kaloda dvine (pas magle na horizontu, najĉešće zapadnom, poĉne se

dizati)z Kal kaloda dvine, ni daleko jugo. Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri iz pulenta (W) pul

levonta (E). Tu hoće reć da poteze kontravento (magla ili oblaci kreću se u suprotnom pravcu od

smjera iz kojega će zapuhati vjetar). Poteze kontra vitru. Ol tamo kul kure obloci, ol tamo će

zapuhat (str.7)s vrime atorzijo (kad ujutro vjetar mijenja smjer od SW do NW)z Rece se da je vitar

lorg kal puse iz garbina (v.), ili iz pulenta (v.), ili iz pulentdemaistra (v.), maistrola. Kal ujutro

puse iz tih pravcih, rece se da je vrime atorzijo, kakomudrogo, nesigurno, da će ucinit jugo (2.1.)s

ostar potegne (cirusi idu sa zapada prema juţnom obzoru, što je znak da jugo neće puhati)z Kal ostar

potegne, hoće reć da jugo ni blizu (1.1.)s ostar ne recevi (cirusi koji su krenuli s W prema S nisu se

spustili prema juţnom obzoru)z Ako ostar ne recevi onda je opet jugo do trećoka (v.) (22. 3.)s vitar

ostane za suncon (kako se sunce kreće od E prema W tako vjetrovi slabe jaĉine mijenjaju smjerove

prateći sunce, a ako u tom kretanju zaostanu to je znak jugaz Ujutro bude levantin (E), pok siroketić

(SE), pok ostrinetić (S), pok bokun i zategne, pok sve kako sunce gre pul zopada tako ga vitar prati,

tako je vitar uvik ispri sunca. A ako vitar ostane za śuncon, onda se vroćo na jugo (8.1.)s Ali kal

dujde na ostar (S), ili kal dujde na sirok (SE), ili kal dujde na garbin (SW), ako tad ostane iza

104

sunca, onda se vroćo i jugo refino (povrati se) (8.1.)s kalig na kvortu (magla na moru za vrijeme

mjeseĉeve ĉetvrti)z Pocelo je jugo. Racunon da će siguro puhat tri dona jer je na kvortu veliki

kalig koji je ridak u ovu stajun ol godisćo kal pusu joki vitri koji raznesu maglu i kalig rastiru

(13.3)s Kulaf je dvigal i noglo je gurnju cmost poteglo u levonts dupini u pulent (oblaci oblikom

sliĉni dupinu na zapadnom nebu)z Pulent je pokozol obroz ol juga sa dupinima - oblocima koji

govore da će provu zimsku jugo (18.3.)s avril - misec ol jugihz avril je misec ol jugih. Ali tu zavisi

kako je godisće poteglo (2.4.)s pasijunsku j konfermo na punat ol misecaz Avrila budu pasijunsko

juga. Duraju i po dvodeset don ako konfermaju (v.) na punat (v.) ol miseca (2.4.)s j konfermo na

trećoku po tundu (j je potvrdilo svoj kontinuitet trećeg dana poslije punoga mjeseca )z Jugo je na

trećoku po tundu konfermalo, a oti je punat nojopasniji za jugo (11.4.)s suncenjok u ostar (

blijedocrvenkasti krug na oblaĉnom nebu)z Kal je iz bonde ol ostra, suncenjok je znak jokega juga

(11.4.);

atributni izraziz joku jz zapuhalo je joku jugo (23.6.)s molu jz puse molu jugo (str.4)s j mazor (j

koje puše u maju - mazu)z Poznoti su njegovi mazori - juga kojo su znala tezocima potuć svu

introdu (v.) (24.4.)s j reposol / repasol (j koje puše u travnju, oko Velikog tjedna, a karakterizira ga

silovitost)z Ovo pusu provi reposoli ili pasijunsko (v.) juga (13.4.)s strombu jz strombu (naglo, jako)

jugo neće durat veće ol dvo do tri dona (22.12.)s zloćudnu jz ni svaku jugo zloćudno (31.12.88.)s

predikatni izraziz j ćez na goru je pol oblok. I tu je znak da će sutra jugo (str. 4)s j dujde (doĊe)z

Puno je lipo kal su moli vitri i kal vitar oplako (v.) i dujde jugo (str.6)s j duro (traje)z Jugo malo duro

pok olma ide na dulnju vrime (v.) (14.3)s j jez kal potegne u levont (kada cirusi idu sa zapada prema

istoku), onda je jugo (str.4.)s j more (moţe)z Pulent je pocel cavarjat ( fig. brbljati, ĉavrljati -

poĉeli su se dizati oblaci na zapadnom obzoru). Lako bi moglo jugo (str.5.)s j oplako (smiri se,

utihne)z pok oplako jugo, pok dujde bura (6)s pasijunsku j (koje puše o Velikom tjednu, a zna biti

iznimno ţestoko)z Ova juga bi mogla bit repasoli (v.) - po lnevu (danu) puhat, a po noći bonaca pok

opet jugo. Tu su repasoli ili pasijunsko juga. znalo se je tako puno putih dogoditz cilu nuć puse,

furtuna je juga (vrijeme s jakim vjetrom na moru iz nekog od pravaca od L do W), pok cili don puse

i prosesijun (procesija) je na Veli petak po noći i pade bonaca kolma (vrijeme bez i najmanjeg

vjetra) pok opet zapuse jugo (8.4.)s j duro (traje)z Jugo malo duro (14.3.) j idez olma ide na dulnju

vrime (v.) (14.3)s j konfermo (potvrdi svoj kontinuitet, neće doći do promjene, već će nastavit puhati

isti vjetar)z Na kvortu (v.) je ponovo konfermalo jugo sa pjuvadurima (v.) po kulfu (v.) (13.4.)s j

pocmez Pocelo je jugo (23.2.)s j pojacoz prikosutra more jugo pojacat (5.1.)s j pusez Na minu je

puhalo jugo (4.6.)s j refino (ponoviti se)z Ovako arija govori da ni bure, nego da će refinat joku

jugo (22.12.)s j uciniz da će ucinit jugo (2.1.)s j misli ucinitzKal jugo misli ucinit onda pade oblok na

goru (v.) (5.1.)s j samre na sebiz strombu (naglo) jugo neće durat (trajati)veće ol dvo do tri dona

(22.12.)s j zapusez Olma zapuse joku jugo (13.4.)s

prijedloţni izraziz puć na j (o vjetru)z pok je pala bonaca i vitar isal nose na jugo (6.11.)s puć u j

(o vjetru)z Po kulmi (v.), po cmosti (v.) koju poteze u levont (E) i vitru koji je isal po pulentu (W)

nose u jugo, racunon da do tunda more bit somo slabu vrime (6.11.).

jugovina, -e f. G pl. -ih - vrijeme juţnog vjetras Do kvorta bit će jugovine is dazjen i

vitrima ol rive (iz smjerova od talijanske obale) (2.11.).

jusit se, jusin impf. - ţestiti ses (o vjetru) jusit se na rosu (mala kiša)z Pripostavit ćemo,

nosli smo se nasri mora i puse molu jugo i pocelo je rosit. Onda bi se bilo reklo da će se vitar jusit

na rosu. Tu hoće reć da će vitar uzeć (pojaĉati) (str.4)s U pulentu (W) se uzo sastavit nebija (v.)

pok pade kojo kapja, ali potegne u levont (oblaci krenu sa W premaa E) pok se na rosu jusi vitar i

zapuhne kuda da ga je ku pustil iz vriće. (30.5.)s Kulma (plima) je kresila. Umideca (vlaga), magla, a

vitar se je jusil na par kapoj rose ili dazja (v.) (16.12.).

juzin, -a m. G pl. -ih - juţni vjetar slaba intenzitetas atributni izraziz moli jz Tako po

storemu proverbiju moglo bi se racunat na moli juzin jer ni poteglo noglo u levont (nisu naglo

oblaci sa W krenuli prema E) nego je bilo u antimamu (neizvjesnost o tome koje će vrijeme

prevladati) (7.3.)s pitomi j (koji nije opasaan)z Rece se i "pitomi juzin" (5.1)s

predikatni izraziz j ćez racunon da će na misec istuk moli juzin (kada se mjesec pojavi na istoku

poĉet će lagani juţnjak) (24.4)s j jez Don pri mine je bil moli juzin (2.11.)s j nabije pasu

(planktone)z Kal su moli juzini, oni nabiju pasu pul kraja (31.12.)s j osvanez U toku noći dvigal je

pulent (oblaci su se digli na zapadnom nebu) i danas je osvanil juzin (5.1,)s j pado (gubi snagu)z

ovi juzin pado (14.3.)s j pocmez najedomput pulent je kargol (digli su se oblaci na zapadnom nebu) i

pocel juzin (9.10)s j pocme puhatz Poteglo je kontravento (u suprotnom pravcu od smjera iz kojega

će zapuhati vjetar) i pocel je puhat moli juzin (18.10)s j pojacoz Rilko kal u sicnju ujedonput

ucini strombu vrime (vrijeme s jakim vjetrom, nevrijeme). Dvosticetiri ure pri pocme moli juzin,

juzin, juzin, juzin i onda ili pojaco ili refino (vrati se, obnovi se) bura (4.1.)s j samre na sebi (ne

zamijeni ga drugi vjetar)z juzin koji je samor na sebi (2.11.).

105

juzina, -e f. G pl. -ih / juzin - vrijeme vjetrova iz pravaca od E do Ss ni svaku jugo

zloćudno. Imo jug koja su nasi stori zvoli bilojuzine (v.). Ta juzina je ugodna. zvoli smo ih tako jer

su bila ugodna za ribora i za ribu. Tu je nojbju vrime za lov ribe (31.12.88).

juzinet, -a m. G pl. -ih - slab vjetar iz pravca SEs j rozi (lagano puhati tako da se tek

namreška more)z Pocel je rozit juzinet (str.5)s more se ocekivat jugo, ali ne strombu (jako, silovito)

jugo, nego juzinet (4.1).

K

kacot, -a m. G pl. -ih - pest, šakas duć do kacotih (doći do tuĉnjave)z Nojgore je kal

vitar vitru olgovoro, kal furca furci (snaga snazi) olgovoro. Puno je lipo kal su moli vitri i kal vitar

oplako (v.) i dujde jugo pok oplako jugo, pok dujde bura i onda se do ribot i ujot ribe. Tu ti je isto

kuda kal se mi koremo (svaĊamo) pok kal dujde do kacotih, a puno je lipje kal se kako judi

sporazumimo i kal dujdemo kraju (kad se dogovorimo) i obo steralu (mjesto za šušenje mreţa) i obo

postima (ribolovna pozicija) (str.6.).

kaleb, -a m. G pl. -ih - galebs Kalebi se darze visoko kal će arjavu vrime. Kaleb je

tvica kojo je vezona za more i zavisi ol vrimena. Na Jabuku kal kalebi ćute slabu vrime, dvinu se

visoko povar skoja i krokoću. Nisu rashićeni, nego sve jedon peta (kod, blizu) drugega. Dvinu se

visoko i do dvista metrih i tu je znak da neće izoć deset urih a da ne zapuse joki vitar (11.4)s sva tri

skoja imaju oblok, a jutrus su bili kalebi inventoni (visoko).Tako prema kvortu moguća su pasijunsko

juga (10.4.)s Tukalo bi znat kaki su kurenti (morske struje) i ca govore kalebi (kako se ponašaju)

(7.5).

kaldura, -e f. G pl. -ih - ljetna zapara, veoma toplo vrijeme bez maestralas U sunca

zopod ucinila se fumoda (v.) u pulentu (W) koja zove (uzrokuje, izaziva) veliku umidecu (vlagu) i

jos veću kalduru (11.8)s Velike su kaldure, bonace, a noći is molin burinon (18.8.)s Bila je veliko

kaldura is jokin kurentima (strujama) u more (28.8.).

kalig, -iga m. G pl. -ih - magla na moru koja oteţava kretanjes Racunon da će siguro

puhat tri dona jer je na kvortu (v.) veliki kalig koji je ridak u ovu stajun (doba) ol godisćo kal pusu

joki vitri koji raznesu maglu i kalig rastiru (30.3.)s Veliki kalig, a pocel studeni vitar ispol kaliga. Tu

je stvor po uzonci (obiĉaju). Ispol kaliga zno zapuhat vitar kuda ispol nevere (zna zapuhati olujni

vjetar) (2.4.)s Veliko je skoloda (oseka) i daje. Refinala je dulnjo bovica (vratio se vjetar iz smjera od

N do W) sa kaligon i kalodun (10.4.)s konfermalo je dulnju vrime sa sigurin maistralićon (NW) i

tarmuntonun (N) is kaligon i maglun (25.9.)s Na kvortu je konfermalo dulnju vrime is molun

maistrormtauntonun (NNW), a po noći is burinon, is velikin umidon (vlagom) i kaligon (24.10.).

kaloda, -e f. G pl. -ih - vrsta magle - sloj magle na horizontu za vedra vremena po

kojemu se procjenjuje da li će se zadrţati lijepeo vrijeme ili pak nastupa promjena vremenas

predikatni izraziz k dvine (podigne se od horizonta)z Kal kaloda dvine, ni daleko jugo. Gurnji sloj

oblokih dvine se i kuri iz pulenta pul levonta. Tu hoće reć da poteze kontravento. Poteze kontra vitru.

Ol tamo kul kure obloci, ol tamo će zapuhat (31.12.88.)s Da se je kaloda dvigla, moglo bi zapuhat

jugo, ali more ostat i bonaca, more refinat (v.) dulnju vrime (v.) (31.12. 88.)s k je Kal je kaloda na

horizontu bit će dulnju vrime (7.5)s k sede (spusti se prema horizontu)z Kal kaloda sede ol pulenta

(W) do ostra (S), kal ne dvine potvordije dulnju vrime (v.) (31.12.88.)s Kako je veceras kaloda

molo, pala je doli, sela je, po temu racunon da će lipu vrime durat (trajati) dvosticetiri do

cetardeset i osan urih. Kaloda je sela ol ostra do pulentas bila je nuć ćoro (vedra) kako spoda

(sablja) is molin burinon i kalodun kojo je sela (7.3.)s k se suspendi (podigne se)z kaloda se je

suspendila tako da je pocela mareta ol garbineta i pulentaca (6.12.)s

atributni izraziz molo kz Kako je veceras kaloda molo, pala je doli (7.3.)s polsiceno k (odvojena od

horizonta)z Kal riva trumbo i kal su dupini na rivu, obloci kako dupini, i kal je kaloda polsicena i

kal je oblok suspendijen, onda je vonka vitar vanije (4.1.)s visjo kz Danas je visjo kaloda nego uceri,

a iza kalode bili se obloci suspendiju povar kalode. Pulent ni dvigal. Povar kalode su bili obloci

po kojima se zno da je pod rivu (v.)vitra. Tu hoće reć pol taljonsku kostu (31.12. 88.).

kapić, -a m. G pl. -ih - oblak na vrhu brdas Velo gora na Bisovo. Velo gora imo kapić na

sebi. I Svetac se povunavil (fig. - ovijen oblacima). Sva tri skoja imaju oblok, a jutrus su bili kalebi

inventoni (visoko nad morem ili manjim otokom). Tako prema kvortu moguća su pasijunsko juga (v.)

(10.4).

kargat, -on pf. - podignuti oblake na obzorus pulent kargoz pala je bonaca, ali

najedomput pulent (W) je kargol i pocel juzin (25.10.)s kulaf kargoz Ali don pri kvorta (v.) kulaf

(puĉina prema talijanskoj obali, zapadni obzor) je kargol da je izgledalo da će zamest snig sve do

mora (8.12.).

kazijun, -uni n. G pl. -ih - prigoda, prilika, mjesto ili trenutak prikladan da se nešto

vaţno sazna, ĉuje ili vidis svaku vecer se gledo. Uvik se gledo vrime prinuć. Ne mores ujutro

106

gledot vrime koju će. Na nike kazijuni more se i ujutro. Ujutro se more gledot kal je vrime veće ono

bastordo, atorzijo (v.), kakomudrogo, nesigurno (2.1.).

kolma, -e f. G pl. -ih - mir, tišinas pojavljuje se samo u izrazu bonaca kolma (vrijeme

bez vjetra, a mora mirno)s po noći pade bonaca kolma (8.4.)s Uceri, na pet maza, bila je bonaca

kolma (6.5.).

kolobor, -ora m. G pl. -orih - kolobar (svjetlosni prsten oko mjeseca)s znaciz kal misec

imo kolobor, iz koje su bonde vrota (s koje strane je prekinut krug kolobara) iz te će vitar zapuhat

(str.7.)s kolobor kolo miseca - oli vitar oli doz (str.7).

komodat, -on impf - sviĊati se, biti zadovoljan neĉims Tako bi moglo na kvortu

konfermat (na mjeseĉevoj ĉetvrti moglo bi se zadrţati isto vrijeme koje bi se onda produţilo još

nekoliko dana) i onda bi ucinilo lipu vrime. Ali ne komodo me jer vrime sve gre iz ruke u ruku (jer je

vrijeme promjenljivo) (24.4).

konfermat, -on pf. - 1.pristati, potvrditis 2. (o vremenu) u danima kada je neka od

mjeseĉevih faza, ili treći dan poslije faze, vrijeme koje ostane potvrĊuje da će trajati bez promjene još

nekoliko danas razni izraziz vrime konfermo ili se izvarjoz gledolo se je kaku je vrime na puntu ol

miseca za znat hoće vrime konfermat ili će se izvarjat (str.5.)s (vitar) konfermo na kvortu (mjeseĉeva

ĉetvrt)z Na kvortu je ponovo konfermalo jugo sa pjuvadurima (v.) po kulfu (v.) (13.4.)s konfermo

dulnju vrime (vrijeme od N do W)z Ili kal gora poldire (v.), kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar

(S), onda bi se bilo reklo da će konfermat dulnju vrime (str.4.)s vrime konfermo na tundu (pun

mjesec)z Bilo bi se reklo da ako konfermo vrime na tundu da će produzit istu vrime jos tri-cetiri

dona (str.4.)s konfermat na tunduz Na tundu je konfermol vitar ol Kvarnera (meĊuvjetar koji puše

iz pravca Kvarnera - izmeĊu NNW i N) is kalodun u pulentu, molin vitrima iz sjevernega

kvadranta (18.8.)s vrime konfermo na trećokuz Trećok po tundu igro veliku ulogu hoće konfermat

oli ne. Većinun posli mine oli posli tunda ako konfermo vrime na trećok tu hoće reć da će vrime

podurat (8.1.)s Konfermalo je vrime na trećoku sa skolodun, maglun i dulnjin vrimenon ol maistrola

do burina (13.1.)s Na trećoku je konfermalo dulnju vrime (v.) (25.3.)s Ako vrime ne konfermo na

trećoku, onda će se vrime izvarjat. Ako konfermo, bit će i daje lipu vrime (6.2.)s vrime / vitar

konfermo na minuz Ako vrime konfermo na minu durat će do kvorta jer su i daje skolode (oseke)

velike (6.2.)s racunon da je na minu konfermalo dulnju vrime (6.5)s Na minu je puhalo jugo koju je

konfermalo i koju će durat siguro do trećoka po mini jer je u ariju veliko umideca is rosami (4.6.)s

Kako je na minu konfermalo dulnju vrime, racunon da će vrime durat sve do trećoka (2.11)s Na

minu je tako lipo konfermalo vrime is molun kalodun i Majela se je vidila (13.11.)s na minu, na

dvostiosan prosinca, vrime je konfermalo. Tu govori da bi vrime moglo durat sve do trećoka ol

mlodega miseca kal finije ovu godisće mijor devestu osandesdet i devetu (29.12.)s bura konfermoz

More lako konfermat bura (18.3.)s konfermat na punat ol miseca (na dan mjeseĉeve faze, ili treći dan

poslije)z Avrila budu pasijunsko juga (v.). Duraju (traju) i po dvodeset don ako konfermaju na punat

ol miseca (2.4.)s jugo konfermo na pulent (puhao je zapadnjak pak je prevladalo jugo)z Ovi put je na

pulent konfermalo jugo i mogla bi juga puhat cili misec (8.4.)s vrime konfermo ol mine do trećokaz

Ako vrime ne konfermo ol mine do trećoka, bit će i moz slab kako i avril (28.4.).

kontravento, adv. - iz suprotna pravca od pravca u kojemu se kreću oblacis Kal kaloda

(v.) dvine, ni daleko jugo. Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri (kreće se) iz pulenta (W) pul levonta

(E). Tu hoće reć da poteze kontravento. Poteze kontra vitru. Ol tamo kul kure obloci, ol tamo će

zapuhat (31.12.88)s Racunon po svima motivima arije, kako poteze kontravento, da će zapuhat

joku jugo (23.2.)s Jugo je a ucinil se je pos (pas magle na horizontu) kontravento aloj mora, isto

kuda da će nevera dognat (oluja će provaliti). Tu je povar horizonta propju pos. Tako je motol dugo

da ga je poteglo kontravento pok je zapuhol provi zimski sirokol (v.) (24.4).

kontrestat se, -on impf. - suprotstavljati se drugome u razgovorus I tako bi oni bili

ćakulali, digod se kontrestali (str.5.)s fig. kontrestaju se vitriz Kontrestaju se vitri, gledaju pridobit

jedon drugega (29.7.).

kresit, -in pf. - povećati se (obujmom, koliĉinom, visinom, teţinom, brojem i sl.)s kulma

kresi (naraste razina mora)z Kulma kresil (13.12.).

kresivat, -ijen impf. - povećavati ses izraziz kresije misec, k furtuna (pojaĉava oluja)z

Kal kresije misec - kresije i furtuna (str.7.)s k voda (raste raazina mora)z pripostovjon da će bit vrime

varijabilu is dazjen jer je pocela voda kresivat (30.9.)s k kulma (raste plima)z U ovo doba ol stajuni

pocmu kulme koje kresiju sve do sicnja (24.10.)s (v. kresit).

krokoćot, -en impf - glasanje nekih pticaz kal kalebi ćute slabu vrime dvinu se visoko

povar skoja i krokoću (11.4.).

kulaf, kulfa m - 1. puĉina, otvoreno mores 2. horizont prema otvorenom moru gledan s

kopna;

atributni izraziz otvoreni kz na otvorenemu kulfu ni veliko furtuna (nisu veliki valovi) (18.3.)s

107

predikatni izraziz k dvinez Neka kulaf ni dvigal i ni poteglo u levont (iako oblaci nisu krenuli

od W prena E) , more se ocekivat jugo (4.1.)s k dvinez Kako je kulaf dvigal, a ni poteglo u levont,

predvidili smo da neće bit furce ol juga (neće biti jako jugo) (8.1.)s k kargoz kulaf je kargol ( digli su

se oblaci) da je izgledalo da će zamest snig sve do mora (8.12)s k mete snigonz Provo zima je kal na

Majelu (v.) lampo (sijeva), i kal kulaf mete snigon (21.4.)s k se smije (diţu se oblaci)z kulaf se je

pocel smijat tako da je poteglo u levont (oblaci su krenuli prema istoku), ali ne strombo (naglo,

brzo), pok racunon da će na misec istuk moli juzin (24.4.).

kulma, -e f. G pl. -ih - plimas znaciz Ali pocela je bit i kulma prinuć kojo najavije veću

vlagu i rosu (6.2.)s stalno je kulma bez skolode (oseka) ca dokozije da bi moglo past cagod dazja

(kiša) (28.2.)s Po kulmi, po cmosti (v.) koju poteze u levont (E) i vitru koji je isal po pulentu (W)

nose u jugo, racunon da do tunda more bit somo slabu vrime (6.11.)s Tako racunon da će ol kvorta

do pri tunda jedon don bit vrime varijabilu, većinun jugo i provizode (v.) ol bure koje će krolko durat

jer su pocele velike kulme koje govore da će doz (6.11.)s Racunon da će vrime bit ne strombu (s jakim

vjetrom) jer je kulma pala i opet je veliko skoloda i ostro arija (suh zrak, hladno). Do kvorta će bit ne

slabu vrime (17.11.)s

atributni izrazi; veliko kz Kulma je veliko i da je normalnu godisće bilo bi dazja i za usi (bilo bi

obilne kiše) (21.4.)s

predikatni izrazi; k govorizvelike kulme koje govore da će doz (k je znak kiše) (6.11.)s k pade

(visoka razina mora padne)z jer je kulma pala (17.11.)s k pocme (poĉne rasti razina mora)z Pocela je

kulma (20.2.)s k kresije (povećava se)z U ovo doba ol stajuni pocmu kulme koje kresiju sve do sicnja

(24.10.).

kurent, -a m. G pl. -ih / kurenot - morska strujas znaciz Kal je mina ili tund pjuparte

(najviše, najĉešće) su u more nojveći kurenti (13.1.)s Tukalo bi znat kaki su kurenti i ca govore

kalebi (kako se ponašaju galebovi) (7.5.)s izraziz joki kz Bila je veliko kaldura (v.) is jokin

kurentima u more (28.8.)s k kako rikaz Jo znon bit zimi na more - bonaca, a ne moć dvinut sinjol

(plutaĉa koja oznaĉuje mjesto urona ribolovne sprave), kurent kako rika (7.5)s veli kz Govore mi

ribori da su poceli veli kurenti (13.12).

kurit, -in impf. - kretati se u nekom smjeru, ploviti, putovatis izraziz oblok kuriz kul kure

obloci (str.6.)s Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri iz pulenta pul levonta (31.12.88.)s sunce kuriz vitar

gre pri suncon kal se vitar minjo kako sunce kuri (8.11.)s cmost kuri (cirusi se kreću)z Gurnjo cmost

je kurila u levont, ali ne strombo (naglo) tako da je danas osvanil juzin (30.3.).

Kvarner, -a m. - strana svijeta koju odreĊuje pravac od otoka Visa prema Kvarnerus

Kvarner zovemo bondu ol Sibenika pok do maistrotarmuntone (31.12.88.)s izraziz u selu Okjucina

(sjeverna obala Visa) vjetar koji puše iz pravca izmeĊu NNW i N, a opasan je za njihovu uvalu Porat,

nazivaju vitar u Ks K dvize (diţu se oblaci)z dvi-tri ure pri noći bokun je pocel vamo Kvarner dvizot

(7.5.), K govoriz vajo vidit ca govori Kvarner (koji su znaci u pravcu K. (5.1.)s K prodirez Digod

dvize i prodire Kvarner (diţu s oblaci iz pravca K) (31.12.88.)s K rigo (diţu se oblaci iz pravca k)z

sutradon je Kvarner pocel rigot (6.5.)s vitar iz Kz is vitron iz Kvarnera (21.6.)s vitar ol Kz Na

tundu (v.) je konfermol vitar ol Kvarnera is kalodun (pasom magle na obzoru) u pulentu (W)

(18.8.)s vrime iz Kz Moglo bi bit vrime iz Kvarneraz ujutro burin, a posli terca (v.) puć će vitar u

maistrol (3.5.)s znacizza dulnju vrime vajo vidit ca govori kvarner (kakvi su znaci na nebu u pravcu

K). Vajo vidit ol kvarnera pok do Makarske (5.1.)s sutradon je Kvarner pocel rigot, a pri nego je

pocel rigot bila je pala bonaca pok racunon da bi se vrime moglo izvarjat, da bi moglo

izneverat.(6.5.)s bura u Kz Veliko je sćiga ca potvordije da je u Kvarneru bura (13.2.).

kvorta, -e f. G. pl - mjera za koliĉinu kruha (vjerojatno ne manja od tjedne potrebe jedne

obitelji)z svako mina je varijabila, ali mina setembrina i pokladova mina (kvortu kruha, dor kolo

komina i u barilu vina), malo izgaraju (iznevjere oĉekivanja) (25.9.).

L

lampat, -on impf. - sijevatis izraziz lampat na zmaju (sijeva vijugavim munjama)z Posli

traćoka cilu je nuć garmilo, lampalo na zmaju (23. 6.)s lampat pocmez pocelo je lampat i garmit

(27.7.)s sperun lampo (špicasti oblak l)z U pulentu provo nevera sa sperunen koji je lampol i

garmil (29.8.)s

znaciz lampo na Majelu (pravac SW)z kal zimi na Majelu lampo - bura oli gregolevont (v.)

(str.6.)s pjuvadure po kulfu (kiša na puĉini koja se kreće s oblakom iz kojega pada)z Moglo bi lampat

i garmit jer su po kulfu pjuvadure i stalno poteze u levont (oblaci se kreću prema E) (28.2.)s Provo

zima je kal na Majelu lampo (21.4.)s lampat na susu (biti lišen neĉega, oskudijevati)z Pok bi nasi

stori bili rekli da su litnje nevere za Dalmociju neka njin restu kumpiri i tikve, a mi na skoju da

lampomo na susu (23.6.).

108

lamponje, -o n. G pl. -ih - sijevanjes Tu je zatu ca vitri ol pulenta (W) do ostra (S)

nabiju umid (vlagu) na tarafermu (kontinent) i pok tu izazove kontru is lamponjen, garmjavinun i

dazjen (v.) (5.8.).

levantin, -a m. G pl. -ih - lagan istoĉnjaks Ujutro bude levantin (8.1.)s pocel je Kvarner

(v.) dvizot i poteze u siroko (S), a vitar moli - levantin, a sal je po tarmuntoni (v.) i gre prema

majstrotarmuntoni (v.) Bit će je noćas puno jidra (8.6.).

levont, -a m G pl. -ih - 1. istok, nebo na istoĉnom obzorus znaciz potezat/ potegnit u l

(visoki oblaci cirusi kreću sa zapada prema istoku)z Dokle bude potezat u levont i na goru (prema

kontinentalnim uzmorskim planinama), bit će vrime nestabilu (4.6.)s Kal potegne u levont ucini jugo

(30.6.)s ali potegne u levont pok se na rosu jusi vitar (ţesti se, pojaĉava vjetar kad poĉne sipiti

kišica) i zapuhne kuda da ga je ku pustil iz vriće (13.5.)s zvizda leti iz levonta (meteor leti)z Ovako

arija (v.) govori da ni bure, nego da će refinat (v.) joku jugo i tu gregolevont (v.) jer su i zvizde letile

iz levonta prema pulentu (W) (22.12.)s modrovka u levontu (sloj magle na horizontu intenzivno

modre boje)z vidi kojo modrovka u levontu, na sunce istuk bit će ga puna jidra (7.5.)s

izraziz potezat / potegnit u lz U levont je poteglo (cirusi idu prema istoku) kako sijun (kao vihor

jako) (6.12.)s gurnju cmost (ciruse) ne poteze u levont strombo (naglo, brzo) (8.12.)s jer je arija (v.)

podivjalaz sal poteze u ostar, sal u levont kako sijun (13.4.)s l potegnez Ako je misec zapol i bonaca

je, a u pulentu se je ucinil pos od oblokih, onda se rece da će obloke potegnit levont i da će varć

vitra kako iz vriće (str.3)s puć po levontuz vitar je isal nose po levontu (vjetar je skrenuo s nekog

juţnijeg pravca da bi zapuhao s istoka) (6.11.)s puhat od levontaz a puhat će od levonta do ostra (od

E do S) (18.10.)s

2. istoĉni vjetar: Kal je moli levont, onda se rece "lipi, pitomi levont je" (5.1.).

ligna, -e f. G pl. -ih - 1. lignja (vrsta glavonošca) 2. fig. izduţen bijeli oblak iznad

kontinentalnih uzmorskih planina, znak bures znaciz ligne na goruz znak za buru je kal su na

goru, na tarafermu obloci. Te smo obloke zvoli ligne. Tu su produzeni obloci poput ligne. Kal bismo

bili vidili te ligne povar Mosora, u purtu smo stoli (str.3.)s kal su na goru ligne - bura (str.7)s Bile

su ligne na goru ali do nos bura ni dohitila (27.5.)s ligne u pulentuz Ovo veceras svaki ribor zno da

tuko (mora) da puse bura. Noćas će puhat bura jer su u pulentu ligne. Gora purgo, a tu nosi vitar

one ligne, one protegnute obloke, pul garbina. Tu je stu na stu bura (21.5.)s gora imo lignez Kal

gora imo ligne, mole produzene obloke povar barda - tu je znak za buru (5.1.)s vitar nosi lignez

nosi vitar one ligne (21.5.).

lito, -a n. G pl -ih / lit - ljetos znaciz Tu se cesće dogodjo liti nego zimi da ide vitar pri

suncon (kako sunce ide od E prema W, tako ga ljeti ĉesto prati lagani vjetar koji mijenja smjer od E

preko S do W te da do zapadnog smjera stiţe prije sunca što je znak stabilna vremena) (8.1.)s Liti su

kalizi (v.), a zimi su magle (v.) (13.1.)s zimi lomp zove, a liti meće (ljeti zapuše vjetar iz smjera

odakle sijeva, a zimi obrnuto) (22.3.)s Kal zimi na Majelu (SW, v.) lampo tu izazivo gregolevont i

buru, a liti obratno (11.4.)s maistrol je rufijon (izaziva promjenu vremena, nestabilnost) kal dujde

jesen. Već tu ni kako liti da je maistrol siguri vitar (6.10)s Kaloda (pojas magle na horizontu) je

kako usrid lita (22.10)s

izrazi l svetega Lukez Tako se je vrime zatrovolo ovega godisćo da ne znon hoće se popravit i

hoće ucinit lito svetega Luke (lijepo i toplo vrijeme u listopadu) (5.8.).

loja, -e f. G pl. -ih - barka svjećarica za lov plave ribe mreţom tratom (nekada) ili

plivaricom (danas)s loja sviti (ima upaljen feral da bi noću svjetlom privukla jata plave ribe)z Pasone

noći ucinila je nevera koja je dusla iz pravca da grego. Potopjene su dvi loje koje su svitile (8.5.).

lomp, -a m. G pl. -ih - munjaz zimi lomp zove, a liti meće (zimi vjetar puše u smjeru

sijevanja, a ljeti iz tog smjera) (22.3.).

lorg, lorgo, lorgu, predik. lorga, lorgo - 1. dugs 2. daleks 3. (o vjetru) vanjski, koji puše s

otvorena mora, iz pravaca od NW do Ss

znaci: Ujutro kal je vitar lorg, kal je vrime atorzijo, kal puse iz Sveca, more se racunat da je

vrime folsu. Rece se da je vitar lorg kal puse iz garbina, ili iz pulenta, ili iz pulentdemaistra,

maistrola (2.1. )s Trećok je po tundu.Vitar je bil lorg - maistrol i pulenat. (24.4.)s Pri tunda vitar

je bil puno lorg - garbineti (SW) i pulentaci (W) (21.5.)s Na tundu je vitar bil ol pulentaca do

maistrola. Ne komodo me tu. Lorgi vitar ni sigur. Tu je jedon ol rufijonih (donosi nestabilnost) vitrih

(21.5.)s A vitri lorgi mogli bi bit puno grubi (21.1.)s Kal miso sal grbinet, pok pulentac, pok

maistrol tu je vitar rufijon. Un ne nosi nista dobrega. Tu su lorgi vitri. Lorgi zatu ca nisu ispol

kraja (21.5.)s moglo bi vrime durat do trećoka (v.), ali ne daje jer je pocela pomalo kulma i vitar

puno lorg za ovu doba ol godisćo (2.11.)s Ol maistrola do ostra zovemo vitar vanije. Tu su lorgi vitri

(21.5.).

lovak, lofko, lofku, predik. lofka, lofko - podatan za lov, koji ispunjava uvjete za uspješan

lovs lofki vitarz i opet jugo i tu većinun vitri vanije (SSW, SW, WSW) koji su lovki (4.6.).

109

M

magla, -e f. G pl -ih - visoka maglas znaciz potegne m u ostar (S)z Kal potegne cmost

ili maglu u ostar, onda je dulnju vrime (v.) (str.4)s potegne m u levontz a kal potegne u levont (E),

onda je jugo (str.4)s rosa ol maglez Priko noći velike su rose izboga maglih (10.4.)s Veliko je skoloda

(oseka), velike su rose, ni groma, ni lompa, ni oblokuv, somo su magle i tu se normaliziro kako

stabilu vrime. Liti su kalizi (niska magla koja se spušta do razine mora), a zimi su magle (13.1.)s

Kako su velike magle, kalizi is molin vitron i velike rose i skoloda kojo govori da će siguru vrime,

moglo bi vrime durat do trećoka (2.11).

maistralić, -a m. G pl. -ih - vjetar slaba intenziteta iz NWs znaciz Jo znon cili sicanj

hodit na more i sve lipo vrimenaz maistralići, tarmuntone (4.1.)s izraziz m refino (ponovno zapuše

isti vjetar)z Pok je refinol maistralić i opet je refinalo dulnju vrime (7.5.)s moli mz Onda je vrime

okalmalo (smirilo se) is molin maistralićon (27.5.)s siguri mz Na kvortu po tundu konfermalo je

dulnju vrime sa sigurin maistralićon i tarmuntonun is kaligon i maglun (25.9.).

maistrotarmuntona, -e f. G pl. -ih - 1.vjetar koji puše iz NNWs 2. smjer NNWs izraziz

m zapusez sutradon je refinalo (vratio se isti vjetar) i zapuhla je maistrotarmuntona (8.1.)s

olgovorit na mz Po lnevu maistrotarmuntona, a po noći burin koji je olgovoril na

maistriotarmuntonu (10.4.)s m tiskoz Maistrotarmuntona tisko pul ostra (21.5.)s vitar ide u mz kal

ide vitar po pulentu nikal ne duro puno, krolkega je vrimena. Kal ide ol levonta na tarmuntonu, iz

tarmuntone u maistrotarmuntonu, onda stabili, tu je puno siguru vrime, a kal ide pri suncen po

pulentu onda je krolkega vika (11.4.)s misec zapado u mz Avistol son da ovega avrila misec

zapado dobota u maistrotarmuntonu, a ne izmeju pulenta i maistrola (10.4.).

maistro, indecl. n. - stari naziv za maestral i za sjeverozapadnu stranus saĉuvao se samo u

kompozitima za vjetrovez maistrotarmuntona (NNW) i pulentemaistro (WNW) i u prilogu smjera de

maistroz voltat se de maistro (okrenuti se prema strani NW).

maistrol, -ola m G pl. -ih - vjetar iz NWs svojstvaz rufijoni vitar (koji je varijabilan,

nestabilan, koji izaziva promjenu)z maistrol je rufijon kal dujde jesen (6.10)s siguri vitarz Već tu ni

kako liti da je maistrol siguri vitar (6.10.)s

znaciz ujutro ide vitar u mz Kal ujutro kolo deset-jelnaste urih ide vitar u maistrol, vrime je

siguru (2.1.)s u jesen je blizu ol m do jugaz Isto kako su stori ribori govorili da ol Garka (v.) do

zudija (v.) (fig. od vjetra iz NE do onog iz E) ni daleko, tako je u jesen ol maistrola do juga jos

blizje (6.10)s po lnevu m, a po noći olgovori burinz Na trećoku je konfermalo dulnju vrime (v.). Po

lnevu maistroli, a po noći bi olgovoril moli burin sa puno lipin vrimenon (25.3.)s smjerz Kulaf (v.) od

levonta do maistrola izgledol je da će bit dazja afite (da će obilno kišiti) (21.4.)s Ol maistrola do

ostra (S) zovemo vitar vanije (21.5.)s Ili, pripostavimo, mi recemo dulnju vrime - tu su vitri ol

tarmuntone (N) pok do maistrola (5.1.)s Ako ide vitar na buru ili maistrol, tu će malo durat (21.4.)s

atributni izraziz joki mz populnoća rasćeralo (razvedrilo se) kako spoda (sablja) is jokun burun

ujutro, a populne is jokin maistrolen (27.7.)s rufijoni mz Kal miso sal garbinet (SW), pok pulentac

(W), pok maistrol tu je vitar rufijon (v.) (21.5.)s i maistrol je rufijon kal dujde jesen (6.10)s stabili

mz Ol finimenta (kraja) avrila pocimju puhat stabili maistroli (21.5.)s

prijedloţni izraziz puć do mz Burin iz jutra, a posli terca ol lneva (poslije devet sati ujutro) ide

vitar do maistrola (14.3.)s puć na mz Ako ide vitar na buru ili maistrol, tu će malo durat (trajati)

(21.4.)s puć u mz ujutro kolo deset-jelnaste urih ide vitar u maistrol (2.1.)s puhat iz mz kal puse iz

garbina (SW), ili iz pulenta (W), ili iz pulentdemaistra (WNW), maistrola (2.1.)s konfermat is mz

konfermalo (v.) je dulnju vrime (v.) is maistrolen (20.7.)s

predikatni izraziz m pusez neće puhat maistrol (str.3.)s m pocme puhatz Kal dujde terac (v.) ol

lneva pocme puhat maistrol (21.6.)s m stabiliz Priko noći moli burin, a populne stabili maistrol

(11.8.).

maistralun, -una m. G pl. -ih, augm. od maistrol - Jak vjetar iz NWz vrime kal vitar

gre iz ruke u rukuz danas puse jugo, sutra maistrotarmuntona pok maistralun (5.1.).

Majela, -e f. - Maiella, ime planine u unutrašnjosti Apeninskog poluotoka ĉiji se vrh

vidi, kada je velika vidljivost, iz Komiţe, a izgleda poput otoka na horizontu desno od rta Parnokoza

na otoku Biševu;

Znaci; vidi se Mz kal se liti vidi Majela - jugo (str.7.)s Tu ti je devedeset i devet na stu kal pri noći

vidis Majelu da je sotosiroko (7.5.)s na M lampo, lomp na Mz kal zimi na Majelu lampo (sijeva) -

bura oli gregolevont (NEE) (str.7.)s Kal zimi na Majelu lampo tu izazivo gregolevont i buru, a liti

obratnoz lomp na Majelu znak je da bi iz nje moglo zapuhat. (11.4.)s Tu ni provo zima. Provo

zima je kal na Majelu lampo, i kal kulaf mete snigon (21.4.)s garmi / lampo na Mz Pocelo je lampat

na zmaju, garmit na Majelu, a stori govorez "Kal lampo na Majelu, ne pasaju dvosticetiri ure a

da ne ucini gregolevont (NEE) ili bura" (9.10).

110

makajicina, -e f. G pl. -ih, makajicin - sparno vrijeme sa slabom vidljivošću na moru (v.

fuskajica)z Ali dokle budu ovake skolode (v.) i makajicine, vrime će durat i do trećoka (v.) po tundu

(v.) (6.9.).

marac, -orca m. G pl. morcih / maroc - oţujaks svojstvaz ne izgaraju tri marcone burez

Tako racunon da će vrime bit varijabilu do mine, a sedmega, cetarnajestega i dvodeset i parvega

morca bit će bure. stori ribori i mornori govorili su da pri izgaraju tri sidinove brode nego tri

marcone bure (prije pogriješe tri iskusna starca negoli što izostanu tri bure u oţujku) (28.2.)s m se

nomino burima (spominje se, poznat je po)z Marac se nomino burima (7.3)s.hlolni mz Morca su uzali

usahnit lemuni i rogoci u Komizu (7.3.)s m doje stroha mornorimaz Marac uvik doje stroha

mornorima i riborima jer je marac prema proverbiju potopil osan braće, a devetega pametnin

ucinil. Deveti brat ni nikal navigol dokle marac ne bi finil (7.3.)s m je jaracz Marac je jarac. Nogal je

(7.3)s ol morca stabili maistroliz Morca miseca pocimju bit stabili maistroli, a ne rufijoni (14.3.)s

morca pocimju tepline (toplije vrijeme)z stori su govoriliz Dvostipet morca Guspa Luncijota

(Nuncijata - Gospa od Navještenja) sve zviri vonka i lazeći i plazeći. Pocimju tepline (25.3.)s fig.

brat Morkoz Vela ćesiguropitat će će siguro pitat brata Morka da njuj zomje dvo dona da se i ona

izvoji (zna biti u oţujku nekoliko dana s hladnim, koji put i snijeţnim, vremenom kao u veljaĉi)

(23.2.).

marcon, -o, -u - koji pripada oţujkus izraziz marcono buraz stori ribori i mornori

govorili su da pri izgaraju tri sidinove brode nego tri marcone bure (v.marac) (28. 2)s marconu

suncez Tesko onemu kojega marconu sunce ugrije (upozorenje na opasnost od prehlade zbog

velike temperaturne razlike izmeĊu hlada i sjene) (14.3.).

mareta, -e f. G pl. -ih - manji valovi koji se kreću, izazvani vjetrom, u odreĊenom

smjerus izraziz molo mz Priko noći pade rosa na sike blizu mora i kal su mole marete, bilojuzine

(v.), more ispiro slalkust vode i riba se priblizije kraju radi pase (riblja hrana, plankton) (31.12.88.)s

m ol garbina (SW) / pulentaca (W)z kaloda (v.) se je suspendila (v.) tako da je pocela mareta ol

garbineta i pulentaca (6.10).

mast, masta m. G pl. -ih - moštz kal kuho mast, kuho i more (ujesen, u vrijeme berbe

groţĊa, more postaje opasno) (str.7.).

mazor, mazora m. G pl. -ih - majsko jugo koje se odlikuje ţestinom i duţinom trajanja

puhanja, u vrijeme kada su vinogradi najosjetljiviji na udare vjetra zbog još neoĉvrslih mladica, a

more obiĉno najbogatije plavom riboms izraziz m potuce introduz A mogal bi i ovi moz bit poput

avrila. Poznoti su njegovi mazori - juga kojo su znala tezocima potuć svu introdu (24.4.)s m pusez

Mina će bit na pet maza. Ako ne konfermo dulnju vrime, mogli bi puhat mazori (3.5.)s m pokoze

svoju grubu ćudz Tako bi mazori mogli pokozat svoju grubu ćud (15.5.).

mećat, mećen impf. - 1. stavljatis 2. (o vremenu) fig. slati, upućivati prema (oluju, vjetar,

kišu, gomove)z zimi lomp zove, a liti meće (zimi dolazi nevrijeme iz pravca suprotna od pravca

sijevanja, a ljeti obrnuto) (22.3.)s Modrovka (v.) izazivo vitarz ili ga zove ili ga meće. Do maza

(mjesec maj) ga zove, a ol maza ga meće (7.5.).

merakulat, -on impf. - izazivati čuđenje, djelovati mimo očekivanjas (o vjetru) ĉini se da

puše jaĉe neg što zaista pušez Po moru su spalmeji (v.). Ovo vala komisko puno merakulo, a na

otvorenemu kulfu (v.) ni veliko furtuna (v.) (18.3.).

mezopunat, -unta, G pl. -untih / unot - mjeseĉeva meĊufazaz Trećok je mezopunat izmeju

mine i kvorta (ĉetvrt) (8.1.).

mina, -e f. G pl. -ih - mjeseĉeva mijenas znaciz na m je vrime u antimamu (neodluĉeno,

moţe prevladati jedno ili drugo)z Na minu je vrime uvik u antimamu (str.5.)s na m su nojveći kurentiz

Kal je mina ili tund pjuparte su u more nojveći kurenti (13.1.)s

izraziz m odluciz Vrime će dvo dona pri bit u antimamu tako da će mina odlucit za razvoj vrimena

(1.2.)s m osvanez a mina je osvanila is dulnjun bovicun (slab vjetar iz nekog od pravaca od N do

W) (2.11.)s m cini (jest)z Danas cini mina (6.2)s Avrila budu pasijunsko juga. Duraju i po dvodeset

don ako konfermaju na punat ol miseca. A zno i stabilu vrime ucinit pok zabilit brok po kordurima.

Mina cini na osan avrila kal ćemo se uvirit je tu tako (2.4.)s m ucini (bude)z Oservol (zapaziti,

primijetiti) son u pulentu (W) nisto vonka uzonce (neoĉekivano, izvan obiĉaja). Mina je imala ucinit

na osan avrila u cetiri ure i trideset i cetiri minuta, a jo son vidil u pulentu misec veliki kako

dvizok (mjesec drugog dana poslije mjeseĉeve faze) (11.4.)s Racunon da ni mina ucinila kako je

napisono u kolendaru. stori ribori su govorili da su pomogli, i tu rilko u zivotu, vidit na minu misec

ujutro u levont (E) (11.4.)s vrime na mz na don mine bit će vrime u antimamu (v.) (3.5.)s Ako vrime

konfermo (v.) na minu durat (trajati) će do kvorta (v.) jer su i daje skolode (oseka) velike (6.2.)s da

je na minu konfermalo (v.) dulnju vrime (v.) (6.5.)s pokladovo m (m o pokladima, u veljaĉi), m

setembrina (m u septembru)z Ovo je mina setembrina kojo vajo da se ispurgo (da se zadovolji, da

pokaţe svoju ćud). stori su ribori govoriliz "Kal kuho mast (mošt) - kuho i more". Koliko jo

111

pratin vrime, tako se i dogodjo. svako mina je varijabila, ali mina setembrina i pokladova mina

(kvortu (v.) kruha, dor kolo komina i u barilu vina), malo izgaraju (iznevjeriti oĉekivanje) (25.9.).

misec, -a m. G pl. misecih - 1. mjesec, prirodni Zemljin satelits nazivi za mjeseĉeve faze i

vremenska razdoblja vezana uz njihz tund (puni misec), kvarat (pul miseca), mina, kvarat, mlodi

misec (prve, druge i treće noći poslije mijene), parvi (m prve noći), dvizok (druge noći), trećok (treće

noći), cetvartok (ĉetvrte noći poslije bilo koje mjeseĉeve faze)sVajalo je gledot vrime kal je kvarat

miseca, kal je puni misec i kal je mina (str.3.)s Ol mine do pul miseca je sedan don, a ol pul miseca

do tunda je cetarnaste don (8.1.)s jo son vidil u pulentu misec veliki kako dvizok (11.4.)s Dvizok

je misec ol dvo dona po mini (11.4.)s Kal se vidi mlodi misec trećok oli cetvartok kako lezi, vajo stot

atento ol slabega vrimena (str.3.)s pojava svake faze (punta ol miseca) imenuje se glagolom cinit,

nprz danas cini tund, cini kvarat, minas

izraziz misec istuk (izlazak mjeseca na istoku)z racunon da će na misec istuk moli juzin (24.4.)s

kolobor kolo mz kolobor kolo miseca - oli vitar oli doz (str.5.) (v. oći di kapra)s kvarat ol miseca

(ĉetvrt)z Danas cini kvarat ol miseca (13.2.)s oblok kolo misecaz Tu hoće reć da je oblok kolo

miseca, mutni parsten kolo miseca (13.2.)s punat ol mz Cetiri su punta ol miseca u misec don.

Punat ol miseca je svakih sedan don (8.1.)s gledolo se je kaku je vrime na puntu ol miseca za znat

hoće vrime konfermat (v.) ili će se izvarjat (v.) (str.3.)s rep ol mz kal zvizda inpunto (upre) mlodemu

misecu u rep, more se ocekivat promina vrimena (str.3.)s Isto se govori i zvizda kal inpunto u rep ol

mlodega miseca da će slabu vrime (11.4.)s miseca zopud (zalazak)z Kako stalno nabije na tarafermu

formiro se u miseca zopud, u rasvanuće, nevera (v.) (21.5.)s m istecez kal je misec istekal, olma je

selo u ostru i ol gore poteglo cmost u ostar i opet oskolalo (17.2.)s m imo koloborz kal misec imo

kolobor, iz koje su bonde vrota iz te će vitar zapuhat (str.5.)s m kresijez Kal kresije misec - kresije i

furtuna (str.5.)s m leziz Misec je lezol, ali se je sutra navecer ispravil i bila je nuć ćoro kako

spoda (7.3.)s m. zapadez Ako bi puhalo dokle je bil misec, bilo bi se reklo da će vitar uzeć (pojaĉati)

kal misec zapade (str.3.)s Kal misec zapade formiro se neverin (21.5.)s

2. kalendarski mjesec, vremensko razdoblje od oko 30 danaz svakemu misecu vajo ukrast za avrilu

dat (21.4.)s nazivi mjeseciz sicanj, vela, marac, avril, moz, zunj, krisnjok, agust, setembar, otubar,

zimni, prosinac.

modrovka, -e f. G pl. -ih - tamnomodri sloj magle na obzorus Modrovka je skuro

cmost (v.) - modro i sastovjo se is horizonton (7.5.)s znaciz prinuć je pala bonaca, i u pulentu je

bila modrovka kuda da će priko noći zapuhat vitar ol gore (vjetrovi iz sjeveroistoĉnog kvadranta) -

bura ili da grego (6.5.)s Modrovka je visjo ol kalode (v.). Kal je modrovka u pulentu (W), ako je

bil priko lneva maistrol, tu izazivo burin priko noći (7.5.).

moz, maza m. G pl. -ih - svibanj, majs svojstvaz modrovka do m zove vitar a ol m ga

mećez Modrovka (v.) izazivo vitarz ili ga zove (privlaĉi vjetar da prema njoj puše) ili ga meće (od

nje puše). Do maza ga zove, a ol maza ga meće (7.5.)s maza su na Palagruzu smarske prozibolez

Govorili su stori da je godisć kal se sicnja i vele more korun ol kapule puć pul Palagruze, a da su

maza na Palagruzu smarske (grmolika biljka od ĉijeg se lišće pravi tinta za mašćenje mreţa)

prozibole i madezi po judima ol zime resli (24.4.)s maza pusu mazoriz A mogal bi i ovi moz bit

poput avrila. Poznoti su njegovi mazori - juga kojo su znala tezocima potuć svu introdu (24.4.)s m

zanje i more i kroj ( njegova juga znaju uništiti mladice u vinogradima, a nemirno more tada, kada je

ono najbogatije plavom ribom, onemogućuje ribolov)z Kvarat je ucinil na dvonaste maza. Moz je

pokozol svoju provu facu. Kal ne gre vrime u stajun, onda moz zanje i more i kroj (15.5.).

N

nagrubit se, pf. - naoblaĉiti se oblacima koji nagovješćuju loše vrijemes Na trećoku se

je nagrubilo i palo par kapoj dazja (kiše) (24.4)s dvine pulent, nagrubi se, pade kojo kapja, rasćero

(razvedri se) i opet jugo (4.6.)s Na don pri kvorta se je nagrubilo. Pocelo je lampat na zmaju

(sijevati munjama poput zmije), garmit na Majelu (v.) (9.10).

nebija, -e f. G pl. -ih - oluja manjeg intenziteta i kratkog trajanja a javlja se za maglovita

vremena i zna se nekoliko puta ponaviti s vjetrom iz razliĉitih pravacas za tri-cetiri dona bit će

varijabilu vrime sa jugon i garbinon, sa neverima i nebijami koje bi mogle dazjit (kišiti)

(28.2.)s Tako racunon da će bit vrime velikih vitrih is neverima jer su nebije na goru (v.) (28.2.)s U

pulentu (W) se uzo (obiĉava) sastavit nebija (v.) pok pade kojo kapja, ali potegne (maglu) u levont

pok se na rosu (kišicu) jusi (fig. ţesti, pojaĉava intenzitet) vitar (30.5.).

nebo, -a n. G pl. nebih, arh. neb - nebos vajol je noć olgovor na nebu hoće mu ti brud

more razbit ili će is njin moć navigat (20.4)s izraziz n govoriz svaku jutro, cin bi oci otvoril, ribor

je gledol ca govori nebo (gledati znakove vremena na nebu) (str.5)s n pade na zemju (hiperb. prizor

tamnih, niskih oblaka u oluji ili s jakom kišom)z izgledalo je da će nebo na zemju past (13.3.)s dil n

(trećina)z pulent je dvigal do jedon dil neba (16.9).

112

nestajun, -uni m - razdoblje godine koje ne odgovara nekoj vremenskoj pojavis tako da

bi u nestajun mogal garbin (od listopada do oţujka je razdoblje kada garbin nije iznenaĊenje mada i

tada rijetko puše) (2.4.).

nevera, -e f. G pl. -ih - olujas znaciz pulent dvize, a rozi juzinet (oblaci se diţu na zapadu,

a već puše lagano jugo)z pulent dvize leva-leva. Pocel je rozit juzinet. Populne je nevera (str.5)s

sporak pulent (tamni, olujni oblaci na zapadnom obzoru)z pulent sporak - nevera na vrota (str.7.)s

pos kontravento aloj mora (sloj magle tik do horizonta nasuprot smjera puhanja)z Jugo je, a ucinil se

je pos kontravento aloj mora, isto kuda da će nevera dognat. Tu je povar horizonta propju pos

(24.4)s n ispod obloka od velikega umidaz stvoraju se veliki umidi (vlage). stvoraju se obloci ispol

kojih more dognat (grunuti) nevera (21.5.)s ca veće garmi u duboko, grubjo nevera (potmulo, iz

dubine, glasanje gromova)z Nevera se sastavi na horizontu i onda pocme garmit i lampat. Ca

veće garmi u duboko tu se racuno da će bit grubjo nevera (23.6.)s Is oblokon ol nevere inventoje se

grum (kako se olujni oblak penje, tako se penje, i tako pribliţava, grom)z Kako se oblok ol nevere

dvize i pokrije nebo, tako se i grum inventoje (23.6.)s litnjo nevera iz pulenta (W)z Osandeset na stu

su u nos litnje nevere iz pulenta (23.6.)s is neverun lampat na susuz Pok bi nasi stori bili rekli da su

litnje nevere za Dalmociju neka njin restu kumpiri i tikve, a mi na skoju da lampomo na susu (nas na

otoku kiša mimoilazi) (23.6)s

izraziz pasat n (proţivjeti, iskusiti n)z ca govore oni koji su pasali puno fortunolih (jako

uzburkano more) i neverih. Ol njih smo skulu ucili i njihove beside pametili (6)s stroh ol nzstroh ol

nevere svakemu je riboru i mornoru u kostima (str.6)s cuvat se nz "Cuvoj se nevere iz ostra (S) kako

ca te je mati ugnja cuvala" ili "cuvoj se nevere iz ostra jer lomi i karsi" (str.6.)s ispol nz zno zapuhat

vitar kuda ispol nevere (2.4.)s racunon da ovu vrime ni puno ol durode (nije trajno) jer je ispol

nevere pok tesko more stabilit za veće don. Po kvortu (ĉetvrt) moglo bi zapuhat jugo (27.7.)s n dogno

(provali)z ucinil se je pos u pulentu kuda da će ispol njega dognat nevera (24.4)s n omakne

(udalji se)z U pulentu provo nevera sa sperunen (špicasti oblak) koji je lampol i garmil, ali je

potezalo na goru (v.) tako da je omakla skuj (udaljila se od otoka) (29.8.)s n ucini (dogodi se)z

Pasone noći ucinila je nevera koja je dusla iz pravca da grego. Potopjene su dvi loje (barke

svjećarice) koje su svitile (7.5)s n se formiroz Kako stalno nabije na tarafermu (v.) formiro se u

miseca zopud, u rasvanuće, nevera (21.5.)s n se sastaviz Nevera se sastavi na horizontu i onda

pocme garmit i lampat (v.) (23.6.)s grubo nz da će bit grubjo nevera (23.6.)s oblok ol nz Kako se

oblok ol nevere dvize (23.6.)s litnjo nzlitnje nevere iz pulenta (23.6.)s n sa sperunen (šiljasti oblak

koji je znak da će za vrlo kratko vrijeme zapuhati i to sa sjevera ako je šiljak okrenut zapadu, a ako je

okrenut sjeveru onda valja oĉekivati olujni vjetar sa zapada. To je suha nevera bez oblaka i kišez U

pulentu provo nevera sa sperunen koji je lampol i garmil (29.8.).

neverin, -a m. G pl. -ih - oluja slabijeg inteenzitetas izraziz n dujdez Noko (ĉim) pocme

jugo, olma dujdu neverini (28.4.)s n se formiroz Kal misec zapade, formiro se neverin (21.5.)s n se

uciniz prinuć se je ucinil neverin na goru (v.) i zapuhala je bura (8.6.)s is n potegnez Is neverinon

je poteglo na goru, ali uvik is vitron iz Kvarnera (v.) (21.6.).

nodijot se, -en impf. - nadati ses Jo se nodijen sve do tunda da će lipu vrime (13.1.)s

Tako se sutra nodijen jugu (11.4.).

noko, adv. - ĉim, tek štos Covik noko se je pocel borit is moren, cin je porinul brud u

more, vajol je noć olgovor na nebu hoće mu ti brud more razbit (11.4.)s Noko pocme jugo, olma

dujdu neverini (v.) (28.4).

nominat se, -on, impf. - biti poznat po neĉem znaĉajnom, biti vrijedan spominjanjaz

Marac (v.) se nomino burima (7.3.).

O

oblok, -a m. G.pl -ih / oblakuv - oblaks Kal bis bil vidil storega ribora, uvik je gledol

obloke kako obloci kure i kako se okriću (str.2.)s znaciz imat oz sva tri skoja imaju oblok (bijeli

oblak na vrhu otoka - znak da će zapuhati jugo) (20.4.)s istegnit o na sebiz skuj istegne oblok na sebi

ako ni jokega vitra i onda pade nisto dazja (23.6.)s potezat oz kal poteze obloke iz pulenta (W) na

levanat, neće puhat iz pulenta, neće puhat maistrol, nego će puhat prema pulentu - puhat će jugo

(str.2.)s onda se rece da će obloke potegnit levont (E) i da će varć vitra (zapuhati) kako iz vriće

(str.3.)s o pade na goru (v.)z na goru je pol oblok. I tu je znak da će sutra jugo (str.3.)s o lignaz

znak za buru je kal su na goru, na tarafermu obloci. Te smo obloke zvoli ligne (str.2.)s mortvi oz

na Kozjok je pol oblok, oni mortvi oblok - jugo je gotovo (7.5.)s protegnuti oz Gora purgo, a tu nosi

vitar one ligne, one protegnute obloke, pul garbina (21.5.)s skotni oz kal se priko Manjareme (ime

brda) skotni obloci (fig. o koji je u drugom stanju, koji je bremenit kišom) kidaju (21.4.)s

suspendijeni o (podignut)z kal je kaloda polsicena (prekinuta kompaktnost sloja magle na horizontu)

i kal je oblok suspendijen, onda je vonka vitar vanije (v.) (str.7.)s o. ol nevere se inventoje (v.)z

113

Kako se oblok ol nevere dvize i pokrije nebo tako se i grum inventoje (grom se penje, pribliţuje)

(23.6.).

obonacat, pf. - (o vremenu) smiriti se, prestati puhatis Na trećoku (v.) je posli kvorta

(v.) obonacalo (2.4.)s Na kvortu je obonacalo sa vitron ni vamo ni tamo (s promjenljivim vjetrom)

(28.4.).

obrit, -ijen pf. - 1. obrijati; 2. fig. oduzeti, ukrasti, onemogućitis vrime obrije postu

(onemogući lov); Noćas non je Tresjavac (ribolovna pozicija, juţna uvala otoka Biševa). Obrit će non

ga. Pok će iza tega rebaltadura (v.) dulnjega vrimena (v.) i obrit će non poste pol Bisovo (str.5.).

oći / oki di kapra, indecl. - kozje oko - mutnoţut prsten oko mjeseca, znak lošeg

vremenazVeceras son nakun dvo miseca vidil oći di kapra. Tu hoće reć da je oblok kolo miseca,

mutni parsten kolo miseca (13.2.)s tukalo bi zvizde gledot, di zvizda leti, i po noći kal je misec di su

otvorena vrota. I kolobor i oći di kapra i suncenjok (7.5.).

okrojit, -in pf. - napraviti nešto lošes stori ribori nisu falili kal su govorili da vela vajo

da okroji svoju ( da pokaţe svoju narav - donosi ruţno i hladno vrijeme) (28.2.).

okulmat, pf. - podignuti razinu moras Okulmalo je blizu trideset centimetrih tako da se

jos ni normaliziralo (17.2.).

oplakat, pf. - prestati puhatis izraziz jugo oplakoz dujde jugo pok oplako jugo(str.6.)s vitar

oz Puno je lipo kal su moli vitri i kal vitar oplako (str.6.)s bovica o (povjetarac utihne)z Na kvortu

(v.) je zategla dulnjo bovica (povjetarac iz nekog od smjerova od N do W pojaĉao je), onda je

oplakalo, pala je bonaca (9.10.).

osćopit se, -in pf. - (o prstima) ukoĉiti se od zimez Provo zima je kal na Majelu (v.)

lampo (sijeva), i kal kulaf (v.) mete snigon, i kal se parsti na vesla osćope (21.4.).

osćopjen, -o, -u, predik. -a, -o - (o prstima) ukoĉen od zimes zima je pala (porasla je

temperatura) tako da parsti nisu osćopjeni kako pri sedan-osan don (13.12.).

oservat, -on pf. - primijetiti, zapaziti, uoĉitis Oservol son u pulentu nisto vonka uzonce.

Mina je imala ucinit na osan avrila u cetiri ure i trideset i cetiri minuta, a jo son vidil u pulentu

misec veliki kako dvizok (v.) (11.4.).

oskolat, pf. - spustiti razinu mora tako da se pojavi oseka (skoloda)s kal je misec istekal,

olma je selo u ostru i ol gore poteglo cmost u ostar (visoki oblaci krenuli su prema jugu i spustili se

do juţnog obzora, što je znak da neće zapuhati jugo) i opet oskolalo (spustila se razina mora, što je

znak da neće biti kiše) (17.2)s Bilo je malo nesiguro jer je voda bila malo suspendijena (bila je

plima), a onda je oskolalo prilicno i priko noći je puhala tarmuntona (vjetar iz N) (26.12.).

ostar, -a m - 1. juţna stranas 2. juţni vjetars znaciz o dvine (podignu se oblaci nad juţnim

obzorom)z A po uzonci kal ostar dvine, doz veće duro (kiša duţe traje) (13.4.)s Kal ostar dvine,

poteze na goru. Na goru tu hoće reć da poteze na bondu ol tarmuntone pok do levonta (31.12.88.)s

o dvizez Ostar vej ne primo. Ostar olbije, dvize. Tu hoće reć da je vonka već drugu vrime (5.1.)s

gora poldire i o poteze cmostz Ili kal gora poldire (kad se oblaci penju s uzobalnih planina

kontinenta), kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar (S), onda bi se bilo reklo da će konfermat

(produţiti, ostati isto vrijeme) dulnju vrime (v.) (str.4.)s o potegne Kal ostar potegne, hoće reć da

jugo ni blizu, da će ostat istu vrime (1.1.)s potegne cmost ili maglu u oz Kal potegne cmost ili maglu

u ostar, onda je dulnju vrime (v.)s potegnit u oz Ili kal gora poldire, kal gurnje obloke, cmost,

poteze ostar, onda bi se bilo reklo da će konfermat dulnju vrime. Kal potegne cmost ili maglu u

ostar, onda je dulnju vrime (4)s potegnit u o kako sijunz Poteglo je u ostar kako sijun (27.7.)s

potegnit u o pomalozVrime ne more stabilit dokle ne potegne u ostar i tu ne strombo nego pomalo

(4.6.)s obloci sedu / sede u oz svi obloci su seli u ostar. Kal sede u ostar tu hoće reć da će jos

dvodesticetiri ure bit istu vrime (31.12.88.)s Kal sede u ostar, onda zapuse bura (str.3.)s o primiz

Ostar neće da primi kako tuko (ne prima oblake juţni obzor kako bi trebalo da bi se moglo reći da

neće zapuhati jugo), a vitar je isal po pulentu (W) pok ne virujen puno da je sigur (26.12.)s o recevi

(prihvati, ne odbija oblake koji se spuštaju prema horizontu)z Ostar je recevil. Kal ostar recevi,

vrime se neće prominit (1.1.)s Kal ostar ne recevi onda je siguro promina vrimena, devedeset i devet

na stu. Kal ostar recevi - stabilu vrime (1.1.)s za sutra racunon da će zapuhat bura jer gora

poldire, somo je pitonje hoće ostar recevit. Ako ostar recevi, moglo bi durat dulnju vrime sve do

trećoka Kal ostar ne recevi onda je siguro promina vrimena, devedeset i devet na stu. Kal ostar

recevi - stabilu vrime (1.1.)s. Ako ostar ne recevi onda je opet jugo do trećoka (22.3.)s o je kuntenat

is vrimenonz Ostar je kuntenat (zadovoljan) is ovin vrimenon. Povar kalode (v.) bil je oblok

kojega je ostar recevil (1.1.)s zvizda leti iz tarmuntone u o (leti meteor)z Ako je jugo i zvizda leti

iz tarmuntone u ostar, racunalo se da će dulnju vrime (v.) (11.4.)s bonda ol oz Kal je iz bonde ol

ostra, suncenjok (v.)je znak jokega juga (11.4.)s nevera iz oz Cuvoj se nevere iz ostra kako ca te je

mati ugnja cuvala (str 6.)s cuvoj se nevere iz ostra jer lomi i karsi (str.6.)s vrime iz oz Racunon da će

ol kvorta do tunda bit vrime varijabilu većinun iz ostra (9.10).

114

ostinut, -en pf. - ohladiti ses Pri se je zimi u brud fogun (v.) lozilo. Bile bi ruke ostinule

pok bi se bilo otukovalo (v). (7.3.).

ostrinet, -a m G pl. -ih - vjetar slabe jaĉine iz Ss Ol finimenta avrila (kraj travnja)

pocimju puhat stabili maistroli. Po lnevu maistrol, a priko noći burin. A isto u tu doba ako je

pulentac (W), garbinet (SW), maistrol (NW), ostrinet, tu je vitar rufijon (nestabilan). Un izazivo

prominu vrimena (21.5.).

ostrinetić, -a m. G pl. -ih - povjetarac iz pravca Ss Ujutro bude levantin (E), pok

siroketić (SE), pok ostrinetić (8.1.).

ostrogarbin, -ina m G pl. -ih - vjetar iz pravca SSWs vitar u ostar, ostrogarbin, garbin

(SW), pulentegarbin (WSW) (str.3.).

ostrosirok(o), -a m - vjetar iz pravca SSEs sirokolevont (ESE), ostar (S), ostrosiroko

(str.3) stori ribori i mornori govorili su da nojvećo traversija ol mora (direktno udaranje mora

izazvano snaţnim vjetrom) dujde na kroj ol ostrosiroka posto da se more protegne ol Otronta, a tu je

nojdajo rota mora na Jadranu, a osobito za nos ovodi u Komizu (16.12.)s Kal je veliko furtuna iz

ostrosiroka (nevrijeme s jakim vjetrom i valovima), spila ol Baluna na Bisovo ispuhuje slop i do

pedeset metrih u ariju, a onda tu joki vitar nosi priko cilega skoja. Kal se tu dogodi avrila oli maza,

slop olnese svu introdu (v.) Bisovjorima (26.12.).

otukovat, -ujen impf. - mahati rukama tako da se istovremeno dlanom lijeve udara po

desnoj strani torza, a dlanom desne po lijevoj - naĉin zagrijavanja ribara i mornara na brodovima za

vrijeme zimskih hladnoćas Bile bi ruke ostinule (ohladile se) pok bi se bilo otukovalo. Morca su uzali

usahnit lemuni i rogoci u Komizu (7.3)s Is burun vajo ruke otukovat i ćapovat gricule (v.), i

jaglice (v.) u kosti ćapovat (13.12.).

P

parvi, -ega m. G pl. -ih - mjesec prve noći poslije neke mjeseĉeve fazes Dvizok hoće reć

misec ol druge noći po mini. Kal ga vidis parvu nuć po mini tu je parvi, a kal ga vidis drugu nuć tu je

dvizok (11.4.).

pasa, -e f. G pl. -ih - hrana ribama, planktonis Kal su moli juzini, oni nabiju pasu pul

kraja (31.12.88.)s Priko noći pade rosa na sike blizu mora i kal su mole marete (v.), bilojuzine (v.),

more ispiro slalkust vode i riba se priblizije kraju radi pase. Ako je pala rosa, a priko lneva je

sunce, onda se stvoraju na sikima hranjivi sastojci koje mareta ispiro, ploce. Onda, rece se, riba

jubi kroj (usata, minula i slicno) (31.12.88.).

pasijunski, -o -u - (o vjetru iz jugoistoĉnog kvadranta) koji puše o Velikom tjednu (pasija

- muka Isusova)s Avrila budu pasijunsko juga. Duraju i po dvodeset don ako konfermaju (v.) na

punat ol miseca (neka od mjeseĉevih faza) (2.4.)s Ova juga bi mogla bit repasoli - po lnevu puhat,

a po noći bonaca pok opet jugo.Tu su repasoli ili pasijunsko juga. znalo se je tako puno putih

dogoditz cilu nuć puse, furtuna (v.) je juga, pok cili don puse i prosesijun (procesija) je na Veli

petak po noći i pade bonaca kolma (v.) pok opet zapuse jugo (2.4.)s Povunavila se Velo gora (vrh

brda je ovijen oblacima, što je znak za puhanje juha) na Bisovo. Velo gora imo kapić (kapu od

oblaka) na sebi. I Svetac se povunavil. sva tri skoja imaju oblok, a jutrus su bili kalebi inventoni (digli

se visoko). Tako prema kvortu moguća su pasijunsko juga (10.4.).

past, paden impf. - 1. pastis doz pade (kiša)z stalno je kulma (plima)bez skolode (oseka)

ca dokozije da bi moglo past cagod dazja (28.2.)s nebo na zemju padez Poteglo je na goru, a

izgledalo je da će nebo na zemju past (prizor tamnih olujnih oblaka uz jako nevrijemez vjetar,

grmljavinu, kišu) (13.4)s na tundu je bila arija kuda da će nebo na zemju past (21.4.)s oblok na

goru padez kal oblok na goru pade - jugo (str.7.)s rosa padez Priko noći pade rosa na sike blizu

mora (31.12.88.)s kojo kapja pade (kišica)z U pulentu se uzo sastavit nebija (oluja slaba intenziteta

kad je maglovito vrijeme) pok pade kojo kapja (13.5.)s 2. izgubiti snagu, oslabitis vitar padez a pri

kvorta po tundu mogal bi vitar past i puć u burin (24.4)s 3. pojaviti sez bonaca kolma padez Ovo

dobota (gotovo, zamalo) misec don vitar gre da pulente (skreće na W) pok pade bonaca (4.6.).

padot, -on impf. - (o vjetru) slabiti, gubiti snagus da će ponovo zapuhat dulnju vrime

(v.) is burun i maistrolen do trećega dona po kvortu (v.) jer ovi juzin pado (14. 3.).

pena, adv - teks Pena sal u avrilu arija cmijo (sliĉi) na zimsku ariju (atmosfera) (11.4.).

pensir, pensira m. G pl. -irih - brigas Poteglo je u ostar (visoki oblaci su se spustili

prema juţnom obzoru) is molin, sigurin dulnjin bovicima (v.) da mores leć nasrid mora (u barci) bez

pensira do kvorta (v.) po tundu (v.) (20.9.).

peta, praepos. - blizu, kod, tik dos Na Jabuku kal kalebi ćute slabu vrime dvinu se visoko

povar skoja i krokoću. Nisu rashićeni, nego sve jedon peta drugega (11.4.).

pizulet, -a m. G pl. -ih - kratkotrajno spavanjes ćapat pz Doni su dugi pok je dobro po

obidu ćapat pizulet (2.4.).

115

pjuparte, adv. - većinom, ponajvišes Kal je mina ili tund (pun mjesec) pjuparte su u more

nojveći kurenti (struje) (13.1.).

pjuvadura, -e f. G pl. -ih - kiša manjeg opsega koja se vidi kao siva zavjesa ispod oblaka

iz kojega pada i s kojim se krećes Moglo bi lampat i garmit jer su po kulfu pjuvadure i stalno poteze

u levont (visoki oblaci kreću se sa W prema E) (28.2.)s izraziz p sa snigonz se zime ni bilo provih

zimskih arijih (v.) kal su po kulfu pjuvadure, osobito pjuvadure sa snigon, pijavice, neverin (v.),

kal su velike sćige (v.) (11.4.)s Na kvortu (v.) je ponovo konfermalo (v.) jugo sa pjuvadurima po

kulfu (v.), a svako pjuvadura je dazjila (13.4.)s vrime ol pz Vrime je ol pjuvadurih koje donesu po

malo dazja (kiše) (28.4.)s p paso priko skojaz Vitar će hodit iz ruke u ruku (mijenjat će smjerove) is

pjuvadurima na goru (v.), a more ko goder pasat i priko skoja, ali će se malo zadorzat (28.4.).

podurat, -on impf. - potrajatis Većinun posli mine oli posli tunda ako konfermo (v.) vrime

na trećok (v.) tu hoće reć da će vrime podurat. (8.1.)s vrime se je izmirilo i tako jo racunon da bi

moglo podurat dvo do tri dona (9.10).

pokladov, -a -u , predik. -a -u - onaj koji pripada vremenu poklada (u veljaĉi)s svako

mina je varijabila, ali mina setembrina (v.) i pokladova mina (kvortu (v.) kruha, dor kolo

komina i u barilu vina), malo izgaraju (v.) (25.9.).

pokrit, -ijen pf. - pokritis oblok pokrijez Kako se oblok ol nevere dvize i pokrije nebo,

tako se i grum inventoje (s horizonta se penje putujući s oblacima te grmi iz visoka) (23.6.).

pokrit se, -ijen pf. - nebo se zastre oblacimas arija se pokrijez Arija se je bila pokrila

kuda da će cagod dazja (7.3.)s Bila se je pokrila arija i poteglo je gurnju cmost noglo na goru

(7.3.)s bilo je vrime puno varijabilo tako da se je arija prinuć pokrila i pocelo je lampat (sijevati) i

garmit (27.7.).

poldirot, impf. - podizati oblakez gora poldire (iznad uzmorskih planina kontinenta

podiţu se oblaciz Ili kal gora poldire, kal gurnje obloke, cmost, poteze ostar (S), onda bi se bilo

reklo da će konfermat (zadrţat će se) dulnju vrime (v.) (str.4.)s za sutra racunon da će zapuhat

bura jer gora poldire (22.3).

polsicen, polsiceno, polsicenu, predik. polsicena, polsiceno - (o oblacima ili magli na

horizontu) ispod presjeĉen, prekinut ili odvojen od crte horizontas kal je kaloda polsicena (kad je

presjeĉena kompaktna masa sloja magle na obzoru) i kal je oblok suspendijen (podignut), onda je

vonka (na talijanskoj obali) vitar vanije (još nije dopro vjetra iz pravaca SSW, SW ili WSW) (4.1.).

polsiceno, adv. - (o oblacima ili magli na horizontu) ispod presjeĉen, prekinut ili odvojen

od crte horizontaz U pulentu je polsiceno, kalode ni nikakove (11.4.).

poluga, -e f. G pl. -ih / polug - jedna od nekoliko drvenih greda koje poloţene na padinu

blizu mora, i u sredini namazane lojem, sluţe da se preko njih izvuĉe na obalu ili u more porine

brods kal zelis duć na poluge pri nego sunce zapade (ribar se identificira s brodom pa to što

kaţe za ĉovjeka odnosi se na brod - dakle brod valja izvući na obalu) (21.4.).

popri, adv. - davno, znatno prije trenutka govorenja, prije znatnog broja godinas Jo znon

popri bil bi puhol strombi (jak, ţestok) ostrosirok (SSE) ili gregolevont (ENE)u ovo doba ol godisćo

jedon, dvo i tri dona, ali posli tega zastokega juga bila bi razbila riva is zastokin garbinon (16.12.).

posta, -e f. G pl. -ih / pust - ribolovna pozicijas Pok će iza tega rebaltadura (v.)

dulnjega vrimena (v.) i obrit će non poste pol Bisovo (onemogućit će nam da lovimo na ribolovnim

pozicijama sa zapadne strane Biševa) (str.5.)s puno je lipje kal se kako judi sporazumimo i kal

dujdemo kraju (kraju spora) i obo steralu i obo postima (o mjestu za steranje mreţa i o mjestu

ribolova) (str.6).

potegnit, -en pf. - 1. povućiz potegne cmostz poteglo je gurnju cmost noglo na goru (od

N do E) (7.3.)s 2. odvijati se u vremenuz godisće potegnez Ca son jo pratil, avril je misec ol jugih. Ali

tu zavisi kako je godisće poteglo (zavisi od toga kakva je godina da li će vrijeme u odreĊenim

razdobljima biti onakvo kakvo se oĉekuje) (2.4.)s v. potezat.

potezat, potezen impf. - vući (izraz koji oznaĉuje kretanje visokih oblaka ili magle u

nekom smjeru što je znak za vrst vjetra koji će zapuhati)s izraziz p cmostz Kal jugo imo zapuhat tu

poteze cmost pul levonta kuda fumor i ca veće poteze tu je znak jacijega juga (5.1.)s p dulnju

vrimez Gurnjo cmost kuri pul ostra, a ispol sebe poteze dulnju vrime (visoki oblaci kreću se prema

juţnom obzoru što je znak da će prevladati vrijeme s vjetrom iz nekog smjera od N do W) (11.8.)s p

oblokez Kal poteze obloke iz pulenta (W) na levanat (E), neće puhat iz pulenta, neće puhat

maistrol, nego će puhat prema pulentu - puhat će jugo (str.3.). p kontra vitruz Uvik poteze kontra

vitru (visoki oblaci kreću se u suprotnom smjeru od smjera iz kojega će zapuhati vjetar) (str.4.)s p

kontraventoz Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri iz pulenta (W) pul levonta (E). Tu hoće reć da

poteze kontravento (prema W) (31.12.88.)s p na goruz Kal ostar dvine, poteze na goru. Na goru tu

hoće reć da poteze na bondu ol tarmuntone (N) pok do levonta (E) (31.12.88.)s p kako sijunz arija

podivjalaz sal poteze u ostar (S), sal u levont (E) kako sijun (vihor) (13.4.)s p. strombo (naglo,

116

ţestoko)z Ako zapuse jugo, neće bit puno ol durode jer gurnju cmost ne poteze u levont strombo

(8.12.).

povit se, -ijen pf. - oviti se oblacima ili magloms Ninder na Jadranu sirokolevont (ESE)

ne puse kako u komisku valu. Osobito kal se Hum povije (kad brdo Hum dobije oblake) (11.4.).

povunavit se, -in - (o brdu) dobiti oblake ili maglus Pulent je dvigal i poteglo je u

levont, a Hum se je povunavil i pocel je juzin sa velikun rosun (brdo Hum je obavijeno oblakom ili

maglom) (20.2.)s Povunavila se Velo gora na Bisovo. Velo gora imo kapić na sebi. I Svetac se

povunavil. sva tri skoja imaju oblok, a jutrus su bili kalebi inventoni (digli se visoko) (10.4.) (v. povit

se).

prodorina, -e f. G pl. -ih / prodorin - jako nevrijeme sa snaţnim vjetrom koje nastaje

naglim skretanjem vjetra i to tako da najprije sijeva sa sjevera pa zapuše bura, a onda snaţan vjetar sa

zapadas Ako ucini rebaltadura (v.), bit će is velikin vitron, is prodorinun (15.5.).

provizoda, -e f. G pl. -ih - vrijeme kratka trajanja, meĊuvrijemes Tako racunon da će ol

kvorta (v.) do pri tunda (v.) jedon don bit vrime varijabilu, većinun jugo i provizode ol bure (6.11.).

puhat, pusen impf. - (o vjetru) puhatis p maistrol (NW)z Danas je puhol maistrol (8.1.)s p

maistralić (dem. od maistrol ), p maistrotarmuntona (NNW)zVrime je atorzijo kal je bonaca, a puse

maistralić, pok maistrotarmuntona, pok juzin (5.1.)s p jugo (SE, u širem znaĉenju - vjetar iz nekog

od smjerova od E do S)z racunon da će krolko puhat jugo (7.3.)s p reposol, p pasijunsku jugo (vrst

juga - puše u travnju oko Uskrsa, a karakterizira ga velika ţestina puhanja i osobina da zna naglo stati

da bi poslije kratka vremena zapuhao svom snagom)z Ovo pusu provi reposoli ili pasijunsko juga

(13.4.)s p juzinzNa tundu je refinalo dulnju vrime koju je puhalo da si mogal deperat sva jidra

(18.10)s p mazor (majsko jugo, zna danima trajati, koji put cijeli mjesec dana)z mogli bi puhat mazori

(3.5.)s p pulentac (W)z noćas ni bilo burina, puhol je pulentac (7.5.)s p bura (NE)z Noćas će puhat

bura jer su u pulentu ligne (21.5)s p burin (dem. od bura)z pri noći je pocel puhat moli burin (5.9.)s

p ostrosirok (SSE)z popri bil bi puhol strombi ostrosirok (16.12.)s p sirokolevont (ESE)z Ninder na

Jadranu sirokolevont ne puse kako u komisku valu (11.4.)s p tarmuntona (N)z onda je oskolalo

(spustila se razina mora) prilicno i priko noći je puhala tarmuntona (26.12.)s p dulnju vrime (neki

vjetar i kojeg smjera od N do W)z Na tundu je refinalo (vratilo se , ponovilo se) dulnju vrime koju je

puhalo da si mogal deperat (upotrijebiti) sva jidra (16.9.)s

znaciz terac ol lneva (v.)z Kal puse vajo znat da vitar uzize ol devet urih ujutro i da je nojjaciji do

ure populne (str.2.)s lomp (munja)z zimi lomp zove, a liti meće (zimi zapuše vjetar prema smjeru

sijevanja, a ljeti iz tog smjera) (22.12.) lomp na Majelu (brdo u Italiji ĉiji se vrh vidi, za izuzetno

dobre vidljivosti, iz Komiţe u pravcu SW)z lomp na Majelu znak je da bi iz nje moglo zapuhat.

(ovo vrijedi za ljetno razdoblje) (11.4.)s (v. o znacima u glosama o pojedinim vjetrovima)s

priloţni izrazi smjera iz kojih vjetrovi pušuz iz pulenta (W)z Kal poteze obloke iz pulenta na

levanat (E), neće puhat iz pulenta (str.3.)s iz bonde suncenjoka (v.)z Is koje bonde sunca stoji

suncenjok, iz te će bonde vitar zapuhat (11.4.)s od levonta do ostra (od E do S)z na kvortu

konfermalo i durat će do mine a puhat će od levonta do ostra (13.5.)s iz garbinaz Rece se da je

vitar lorg (v.) kal puse iz garbina (2.1.)s

priloţni izrazi naĉinaz p da mores deperat (upotrijebiti) sva jidraz na kvortu konfermalo (na

mjeseĉevoj ĉetvrti vrijeme je potvrdilo da će potrajati) i durat (trajati)će do mine a puhat će od

levonta do ostra (od E do S) (18.10.)s p zestokoz Pocelo je jugo i puse sve zesće (23.2)s p dobroz

konfermalo je dulnju vrime (ostaje isto vrijeme s vjetrom iz nekog od pravaca od N do W) is

maistrolen (NW), a priko noći burun (NE) kojo je na goru dobro puhala (20.7.)s Jugo je pocelo

puhat boje (13.12.)s p kako iz justz Kal je bilo malo vitra, bilo bi se reklo da puse kako iz just

(str.3)s p kuda da ga je ku iz vriće prosul (v. zapuhat)s p kuda da ga je ku pustil iz vriće (v. zapuhat)s

p ispol nevere (v.)z Ispol nevere pocme puhat većinun joki vitar (23.6.) (v. zapuhat)s p ispol kaliga

(v.)z Veliki kalig, a pocel studeni vitar ispol kaliga (2.4.) (v. zapuhat).

pulent / -enat, -enta m - 1. zapad (strana svijeta)s 2. zapadni vjetars 3. zapadno nebos

znaciz poteze iz p na / u levontz Kal poteze obloke iz pulenta na levanat, neće puhat iz pulenta,

neće puhat maistrol, nego će puhat prema pulentu - puhat će jugo (str.3.)s ucini se pos u pz Ako je

misec zapol i bonaca je, a u pulentu se je ucinil pos od oblokih, onda se rece da će obloke potegnit

levont i da će varć vitra kako iz vriće (str.3.)s pri noći duga u pulentuz Kal se pri noći ukoze duga

u pulentu, ocekije se lipu vrime (str.4)s p dvine (podignu se oblaci na zapadnom nebu)z Pulent je

nojboji sinjol za znat vrime. Vajo avertit hoće pulent dvinut oli neće (str.4)s Kal pulent dvine

devedeset na stu je sutra jugo (str.4)s p cavarjo (fig. ĉavrlja, brblja - diţu se sa zapadnog obzora

oblaci)z Pulent je pocel cavarjat. Lako bi moglo jugo (str.5.)s pulent dvize leva-leva. Pocel je rozit

(v.) juzinet. Populne je nevera (str.5.)s voda iz p (morska struja iz smjera W)z dvo jutra voda iz

pulenta - treću jutro jugo (str.6.)s kaloda od p do ostra (sloj magle na obzoru od W do S)z Kaloda

se ucini ol pulenta do ostra. Tu kal je lipu vrime. Kaloda je visoka dvo-tri parsta. Kal kaloda dvine,

117

ni daleko jugo. Gurnji sloj oblokih dvine se i kuri iz pulenta pul levonta. Tu hoće reć da poteze

kontravento. Poteze kontra vitru. Ol tamo kul kure obloci, ol tamo će zapuhat. Kal kaloda sede ol

pulenta do ostra, kal ne dvine potvordije dulnju vrime (31.12. 88.)s p pokoze obroz ol juga sa

dupinimaz Pulent je pokozol obroz ol juga sa dupinima - oblocima koji govore da će provu zimsku

jugo (18.3.)s polsiceno u pz U pulentu je polsiceno, kalode ni nikakove, a kal ide vitar po pulentu

nikal ne duro puno, krolkega je vrimena (11.4.)s ucini se pos u pz ucinil se je pos u pulentu kuda da

će ispol njega dognat nevera (24.4.)s p je modar aloj mora (modri se sloj magle na obzoru, znak

lošeg vremena)z Pulent je modar aloj mora (28.4.)s p dvinez Ako pulent dvine siguro će u misec istuk

pocet moli juzin (28.4.)s modrovka u p (sloj magle na obzoru modre boje - znak vjetrova iz NE i

NNE)z u pulentu je bila modrovka kuda da će priko noći zapuhat vitar ol gore - bura ili da grego

(6.5.)s ligne u p (izduţeni bijeli oblaci na zapadnom nebu - znak bure)z Noćas će puhat bura jer su u

pulentu ligne. Gora purgo, a tu nosi vitar one ligne, one protegnute obloke, pul garbina. Tu je stu na

stu bura (25.5.)s nebija u p. (kratkotrajna oluja za maglovita vremena)zU pulentu se uzo sastavit

nebija pok pade kojo kapja (30.5.)s vitar gre da pulente (skreće na zapad)z Ovo dobota misec don

vitar gre da pulente pok pade bonaca, dvine pulent, nagrubi se, pade kojo kapja, rasćero i opet

jugo (4.6.)s litnje nevere iz pz Osandeset na stu su u nos litnje nevere iz pulenta (23.6.)s p sporak

(zapadno nebo s tamnim oblacima)z pulent sporak - nevera na vrota (str.7)s fumoda u p (v.) U sunca

zopod ucinila se fumoda u pulentu koja zove veliku umidecu i jos veću kalduru (v.) (11.8)s

predikatni izraziz p. dvizez Vajo avertit hoće pulent dvinut oli neće (str.3.)s p. cavarjoz Pulent je

pocel cavarjat (str.3.)s p govoriz U sunce zopud stol je atento ca govori pulent. (paţljivo je motrio

znakove vremena naa zapadnom nebu) (str. 6.)s p kargoz pala je bonaca, ali najedomput pulent je

kargol i pocel juzin. (9.10)s p se smijez Pulent se je pocel smijat, ali nikako da dvine i potegne u

levont, nego potegne cmost na goru i tu je dokaz za stabilu vrime.(17.2.)p varijabiloz Pulent stalno

varijabilo. Ne more se formirat kaloda pok da vrime stabili (20.7)s

prijedloţni izraziz duga u pz Kal se pri noći ukoze duga u pulentu, ocekije se lipu vrime, a kal

se ujutro vidi dugu u levontu, tuko stot atento ol slabega vrimena (str.3.)s voda iz pz dvo jutra voda

iz pulenta - treću jutro jugo (str.4.)s fumoda u pz ucinila se fumoda u pulent (11.8.)s ćerika u pz U

zimsku doba kal se ucini ćerika u garbin i u pulentu onda se rece da će garbin priko noći (str.2.)s

nevera u pz U pulentu provo nevera sa sperunen koji je lampol i garmil (29.8.)s sest u pz kal

dujde ura noći sve sede u puent (5.9.)s hodit po pz ni vitar isal po tarmuntoni, nego je stalno hodil

po pulentu (8.6.).

pulentac, -aca m. G pl. -ih - vjetar iz Ws svojstvaz lorgi vitarzPri tunda vitar je bil

puno lorg - garbineti i pulentac ((21.5.)s rufijoni vitarz Drugega dona po trećoku, navecer, pocel

je bit vitar lorg - pulentac koji ove stajuni bude rufijon i kaloda se je suspendila tako da je pocela

mareta ol garbineta i pulentaca (6.10).

znaciz oblacić povar kalode (sloj magle na obzoru)zVeceras ni za garbin (vjetar iz SW). Kalodaje

malo povećona, a povar kalode je ki goder oblacić, a tu dokozije da je vonka pol rivu (v.), pol

taljonsku kostu, da je pulentac (4.1.)s miso garbinet, pulentac, maistrol (izmjena ovih vjetrova

nagovješćuje loše vrijeme)z Kal miso sal grbinet, pok pulentac, pok maistrol tu je vitar rufijon

(nestabilan, koji izaziva promjenu). Un ne nosi nista dobrega (21.5)s

pulentegarbin, -a m. G pl. -binih - vjetar iz pravca WSWz garbin (SW), pulentegarbin,

pulenat (W) (str.3.).

pulentemaistro, -a m. - vjetar iz pravca WNWz pulenat (W), pulentemaistro, maistrol

(NW) (str.3.).

punat, punta m. G pl. puntih / punot - mjeseĉeva fazaz tund (pun mjesec), kvarat po

tundu, mina, kvarat po minis Punat ol miseca je svakih sedan don (8.1.)s Tako se je gledolo punte

ol miseca, gledolo se je kaku je vrime na puntu ol miseca za znat hoće vrime konfermat (v.) ili će se

izvarjat (v.) (str.5.)s Mornori i ribori uvik su kalkulali vrime ol punta do punta ol miseca (23.6.)s

svojstvaz svaki punat ol miseca imo prominu (13.1.)s

znaciz vitar na trećoku po tundu konfermo (potvrdi svoj kontinuitet treće noći poslije punog

mjeseca)z Jugo je na trećoku po tundu konfermalo, a oti je punat nojopasniji za jugo (ovdje je

mezopunat - trećok nazvan puntom)s vrime bastordo na trećoku (promjenljivo, neodluĉeno)z Kal je

na trećoku vrime bastordo, duro sve do kvorta po tundu ili do punta ol miseca (23.6.).

punta, -e f. G pl. puntih - rts More je mirno, burin je, punte zjaju (optiĉki efekt - privid

da je rt podignut od mora, kao da lebdi nad morem) (31.12.88.)s Punte zjaju sa vitron ol Bojane (

grego - NE). Vitar da levonte (E), da grego (21.1.)s racunon da bi do tunda mogal bit vitar, kako uzo

ove stajuni, ol gregoja (v.) do bure is malo dazja i garkusinima (v.) kal punte zjaju (8.12.).

purgat, -on impf. - dizati oblakez Gora purgo (diţi se oblaci nad kontinentalnim

planinama od N do E), a tu nosi vitar one ligne, one protegnute obloke, pul garbina. Tu je stu na stu

bura (21.5.).

118

R

rasćerat, pf. - razvedriti ses Poteglo je u levont gurnju cmost (ciruse) kako sijun (vihor).

Rasćeralo je, a na misec istuk zapuhol je sirokolevont (ENE) (24.4)s dvine pulent (N), nagrubi se,

pade kojo kapja, rasćero i opet jugo(4.6.)s rasćero kako spoda (noćno nebo se razvedri i bude sjajno

kao sablja)z Poteglo je u ostar kako sijun, a populnoća rasćeralo kako spoda is jokun burun

ujutro (27.7.).

rashićen, -o -u, predik. -a -o - razbacan, raštrkans Na Jabuku kal kalebi ćute slabu

vrime dvinu se visoko povar skoja i krokoću. Nisu rashićeni, nego sve jedon peta (uz, do) drugega

(11.4).

razjusit se, -in pf. - razljutiti se, rasrditi ses (o vjetru) pojaĉati intenzitet puhanjaz Poteglo

je u levont is par kapoj rose na koju se je vitar razjusil tako da je zapuhol provi sirokolevont

(ENE) (15.5).

razbit, -ijen pf. - 1. razbiti 2. (o vjetru) prevladati jedan vjetar drugims Tako je zapuhalo

jugo za koju racunon da će svaki don bit zesće i tu sve do jedon don pri mine jer je arija tako

demonstrala kuda da je provu zimsku doba. I tu bi mogla razbit riva (skrene vjetar s nekog juţnog

pravca prema jugozaapadu, tj. prema rivi - talijanskoj obali, pa otuda zapuše garbin - sW)z tako da bi

u nestajun mogal garbin (2.4.)s Ostar je dvigal (digli su se oblaci na juţnom nebu) i pocelo je dazjit

(kišiti), ali tu je duralo (trajalo)dvi ure jer je riva razbila i doz je fermol (kiša je stala) (13.4.)s Tako

je na kvortu osvanil garbin (SW) i razbila je riva pok je pala bonaca i vitar isal nose na jugo (6.11.)s

Jo znon popri bil bi puhol strombi ostrosirok (jak vjetar iz SSE) ili gregolevont (ENE) u ovo doba ol

godisćo jedon, dvo i tri dona, ali posli tega zastokega juga bila bi razbila riva is zastokin garbinon

(SW) (16.12.)s Racunon da strombu (v.) jugo neće durat veće ol dvo do tri dona pok će opet razbit

riva i puhat će dulnju vrime (v.)jer su juga većinun sirokolevonti (ESE) is fuskajicima (vrsta magle,

izmaglica, slaba vidljivost) bez dazja (22.12.).

ravajunoda, -e f. G pl. -ih - veliko nevrijeme na moru sa ţestokim vjetroms sal je

zapuhala tarmuntona, danas je ravajunoda, a sutra je suha vele (v. suha vele). Neće nikako da vrime

stabili (str.6)s Ol tri do sedan morca bit će veliku nevrime i tu is ravajunodima dulnjega vrimena

(iz nekog od pravaca od NNE do W) i opet is jokin jugon (28.2.).

razbivat, -ijen impf. - 1. razbijati 2. (o vjetru) kad pušu dva vjetra na razliĉitim mjestima

jedan prevlada drugoga te ga smijenis u izrazu razbije riva (talijanska obala) - jak je npr. juţni vjetar

na istoĉnom Jadranu, a na talijanskoj obali je drugi vjetar, zapadni ili jugozapadni. Tada se zna

dogoditi da se naglo smiri jugo a poslije kratkotrajne bonace doĊe veliko more (valovi) s jugozapada,

što obiĉno ne traje dugos Tako racunon kako je pocelo vrime varijabilu i jugo puhat i riva

razbivat da će kasno vrime stabilit (13.4).

rebaltadura, -e f. - preokret vremena, naglo skretanje jaĉeg vjetra obiĉno s istoĉnog

smjera preko juţnog i zapadnog do sjevernogs Pok će iza tega rebaltadura dulnjega vrimena

(vjetar iz nekog od smjerova od NNE do W prevladat će juţni vjetar) (str.5)s Ako ucini rebaltadura,

bit će is velikin vitron, is prodorinun (v.) (15.5.).

recevit, -in pf. - primiti prihvatiti, (o oblacima) visoki oblaci (cirusi -cmost ) koji obiĉno

idu sa W prema E ili sa N prema S mogu biti odbijeni i primljeni od strane prema kojoj idu. Ako ih

prihvati (recevi ) E, to je znak za jugo, ako ih prihvati (recevi) S, to je znak da neće puhati jugos

znaciz ostar potegnez Kal ostar (S) potegne, hoće reć da jugo ni blizu, da će ostat istu vrime

(1.1.)s ostar recevi / ostar ne receviz Ostar je recevil. Kal ostar recevi, vrime se neće prominit. Ostar

je kuntenat (zadovoljan) is ovin vrimenon. Povar kalode (sloj magle na obzoru) bil je oblok kojega

je ostar recevil (1.1.)s Kal ostar ne recevi onda je siguro promina vrimena, devedeset i devet na

stu. Kal ostar recevi - stabilu vrime (1.1.)s za sutra racunon da će zapuhat bura jer gora poldire

(v.), somo je pitonje hoće ostar recevit (22.3)s Ako ostar recevi, moglo bi durat (trajati) dulnju

vrime sve do trećoka (v.). Ako ostar ne recevi onda je opet jugo do trećoka (22.3.)s Rekli smo pasoni

put da ako ostar ne recevi da će jugo. Ali ostar je recevil i bila je bura. Na trećoku je konfermalo

(v.) dulnju vrime (v.) (25.3.)s suha velez Kal je furtuna (v.) dulnjega vrimena, a ostar neće da

recevi onda se recez suha vele (v.) (1.1.).

refinat, -on pf. - (o vjetru) vjetar što ga privremeno smijeni vjetar iz drugog pravca,

zapuše ponovno, promjena je bila kratkotrajna te snaga prethodnog vjetra prevladas Vitar je isal pri

suncon, pala je bonaca i tako je ostalo na dulnju vrime. sutradon je refinalo i zapuhla je

maistrotarmuntona, maistrol i pulentac (8.1.)s dulnji vitar refino (povrati se vjetar iz nekog od

smjerova od N do W)z Arija se je bila pokrila kuda da će cagod dazja, ali je opet selo na goru tako

da racunon da će opet zapuhat dulnji vitar koji je refinol (7.3)s dulnju vrime refinoz Ol tamo kul

kure obloci, ol tamo će zapuhat., ali more ostat i bonaca, more refinat dulnju vrime (moţe se

povratiti vrijeme s vjetrom iz nekog od pravaca od N do W) (31,12.88.)s Pulent se, recimo, dvigal

119

(digli su se oblaci na zapadnom nebu), ali ni poteglo u levont (nisu oblaci krenuli prema E) onda

more refinat dulnju vrime (31.12.88.)s bura refinoz Dvosticetiri ure pri pocme moli juzin, juzin, juzin,

juzin i onda ili pojaco ili refino bura (4.1.)s jugo refinoz Kal vitar gre pri suncon, onda gre ol

levonta do pulenta (vjetar prati sunce krećući se od istoka preko juga do zapada što je znak stabilna

vremena -dulnjega vrimena), dokle sunce zapade, i onda ostane na dulnju vrime. Ali kal dujde na

ostar (S), ili kal dujde na sirok, ili kal dujde na garbin, ako tad ostane iza sunca, onda se vroćo i

jugo refino (8.1.)s dulnjo bovica refino (vrati se slab vjetar iz nekog od pravaca od N do W)z Refinala

je dulnjo bovica sa kaligon (v.) i kalodun (v.) (10.4.)s maistralić refinoz Pok je refinol maistralić i

opet je refinalo dulnju vrime (7.5.).

refulin, -a m. G pl. -ih - mali vihori na površini moras Tako racunon po motivima arije

(atmosfere), kulme (plime), refulinih po moru, po svemu temu racunon da će vrime ingvastat

(pokvariti se), da bi vela (veljaĉa) mogla pokozat svoju arjavu (zlu) ćud (20.2.).

reposol / repasol, -ola m. G pl. -ih - vrlo jako jugo koje zna puhati u travnju oko Uskrsa

a ima osobinu da zna nakratko stati i opet nastaviti svom ţestinoms Ovo pusu provi reposoli ili

pasijunsko juga (13.4)s Ova juga bi mogla bit repasoli - po lnevu puhat, a po noći bonaca pok opet

jugo. Tu su repasoli ili pasijunsko juga. znalo se je tako puno putih dogoditz cilu nuć puse,

furtuna je juga, pok cili don puse i prosesijun je na Veli petak po noći i pade bonaca kolma pok

opet zapuse jugo (8.4.).

rigot, -on impf. - 1. povraćatis 2. fig. podizati oblakes sutradon je Kvarner pocel rigot (iz

pravca izmeĊu N i NNW poĉeli su dolaziti oblaci), a pri nego je pocel rigot bila je pala bonaca pok

racunon da bi se vrime moglo izvarjat (vrijeme bi moglo postati varijabilno), da bi moglo izneverat

(mogla bi provaliti oluja) (6.5.).

riva, -e f. - zapadna obala Jadranas Riva mi zovemo taljonsku kostu ca stoji prema non

izmeju Sveca i Vele gore na Bisovo. Tu mi zovemo riva (5.1.)s izraziz vitar pod r (vjetar koji se ne

osjeća na istoĉnoj obali Jadrana, ali se po nekim znacima dade zakljuĉiti da puše na zapadnoj )z

Danas je visjo kaloda (sloj magle na obzoru) nego uceri, a iza kalode bili se obloci suspendiju

(podiţu) povar kalode. Pulent ni dvigal (oblaci se nisu digli visoko na zapadnom nebu). Povar

kalode su bili obloci po kojima se zno da je pol rivu vitra. Tu hoće reć pol taljonsku kostu

(5.1.)s r trumbo / trombo (na zapadnom nebu oblaci, a izmeĊu njih probijaju se prema moru snopovi,

trumbe, sunčevih zraka)z Rece se da riva trumbo (5.1.)s Na don pri kvorta riva je trumbala, bili su

dupini (oblaci u obliku dupina), provo slika garbinode (vrijeme s vjetrom iz SW) (6.11.)s Kal riva

trumbo, kal je izmeju tih oblokih carnjeno, onda se rece da će garbin. 1(SW) (5.)s dupini na rz Kal

riva trumbo i kal su dupini na rivu, obloci kako dupini, i kal je kaloda polsicena (prekinut

kontinuitet prostiranja sloja magle na obzoru, ili kada se ne dodiruje horizonta) i kal je oblok

suspendijen (podignut iznad sloja magle), onda je vonka vitar vanije (SSW, SW, ili SWW)s r razbije

(v. razbivat)z Ostar je dvigal (digli su se oblaci nad juţnim obzorom) i pocelo je dazjit (kišiti), ali tu

je duralo dvi ure jer je riva razbila i doz je fermol (prestalo je kišiti) (13.4.)s Tako je na kvortu

osvanil garbin (SW) i razbila je riva pok je pala bonaca i vitar isal nose na jugo (6.11.)s ali posli

tega zastokega juga bila bi razbila riva is zastokin garbinon (6.12.)s r razbijez Tako racunon kako

je pocelo vrime varijabilu i jugo puhat i riva razbivat da će kasno vrime stabilit (13.4.)s vitri ol r

(SSW, SW, WSW, W)z Do kvorta bit će jugovine is dazjen i vitrima ol rive jer je i stajun da pusu

garbini (2.11.).

rinja, -e f. - u vrijeme bez vjetra, kada je mirno more zna se more iznenada povući, kao

kad je oseka, a onda se vraća s valovima koji ne traju dugo. Na otoku Svecu, koji nema zaštićene

uvale doţivjeli su ribari da po bonaci ne mogu porinuti u more barku zbog rinjes Vajalo je avertit je

kulma (plima) oli skoloda (oseka), je sćiga oli rinja (str.4.)s v. sćiga.

rofuz, -o -u - (o vremenu) olujno, s jakim vjetrovimas Ol kvorta pok za dvo-tri dona

racunon da će bit vrime rofuzu. Tu hoće reć vrime sa jokin vitrima, sa neverima (13.2.).

rosa, -e f. - 1. kondenzirana vodena para koja se stvara tokom noćis Govorili su storiz

"Dvi rose - treću jugo" (str.6.)s Kal su moli juzini, oni nabiju pasu (planktone) pul kraja (prema

obali), oni nose rosu kojo pere kraje. Priko noći pade rosa na sike blizu mora i kal su mole marete,

bilojuzine, more ispiro slalkust vode i riba se priblizije kraju radi pase (hrane). Ako je pala rosa, a

priko lneva je sunce, onda se stvoraju na sikima hranjivi sastojci koje more ispiro, ploce. Onda se

rece da riba jubi kroj (usata, minula i slicno) (31.1.)s veliko rz Priko noći velike su rose izboga

maglih (10.4.)s 2. kišicaz puse molu jugo i pocelo je rosit. Onda bi se bilo reklo da će se vitar jusit

(fig. ţestiti se, srditi se) na rosu. Tu hoće reć da će vitar uzeć (pojaĉati) (str.3)s molo rz Palo je

nikoliko kapoj i na tu molu rosu vitar se je jusil, provi zimski sirokol (SE) sa spalmejima (vihori koji

podiţu sitne kaplice - poput dima - s površine mora (21.4.).

rosit, impf. - kišiti slabim intenzitetoms puse molu jugo i pocelo je rosit. (str.4).

120

rozit, impf. - puhati slabim intenzitetom, kao jugo u poĉetnoj fazis Pocel je rozit juzinet

(str.5).

rufijon, -o -u, predik. -a -o - (o vjetru) nestabilan, nepouzdan, sklon promjeni, pogoršanju

vremenas Morca miseca (mjeseca marta) pocimju bit stabili maistroli (NW), a ne rufijoni (14.3.)s

Na tundu je vitar bil ol pulentaca (W) do maistrola (NW). Ne komodo me tu (ne sviĊa mi se to).

Lorgi (v.) vitar ni sigur. Tu je jedon ol rufijonih vitrih (21.5.)s Kal miso sal grbinet (SW), pok

pulentac, pok maistrol tu je vitar rufijon (21.5.)s A isto u tu doba ako je pulentac, garbinet, maistrol,

ostrinet (S) tu je vitar rufijon (21.5.)s a i maistrol je rufijon kal dujde jesen (6.10.).

S

samrit, pf. - (o vjetru) samo u izrazu samrit na sebi - posustati, izgubiti snagu te prestati

puhatis Racunon da će ovu jugo samrit na sebi i da će ponovo zapuhat dulnju vrime (od N do

W) (14.3)s Jugo će bit sve zesće za tri dona, a racunon da će pri tunda (pun mjesec) samrit na sebi

jer pocimje primaliće (18.3.).

sćeti, -o -u - pravis Vrime je siguru. Sćeti je burin. Sćeti burin hoće reć da je tu provi

burin. Nelnemu se vitru ne rece da je sćeti, nego somo buri (2.1.).

sćiga, -e f. G pl. -ih / šćig - valovlje izazvano vjetrom (najĉešće burom) koji se (još) ne

osjeća, vrijeme je bez vjetra, a valovi stalno udaraju o kraj (nabiju). Kaţe se da vitar ni dohitil, ali je

dohitila maraeta, (obiĉno se to dogaĊa kad bura puše na sjevernom Jadranu, a juţnije ne puše, ili se

kaţez Ovu stado imo za sobon pastira - daklez ovce (valove koji stiţu s puĉine) tjera pastir (vjetar)s

Vajalo je avertit je kulma oli skoloda, je sćiga oli rinja (str.4.)s kal zelis duć na poluge pri

nego sunce zapade, i kal sćige sćigaju ol bure, kal suskaju zola (21.4.)s konfermalo je dulnju vrime is

vitrima ol gore i jokin burima is velikun studenicun i sćigun (22.11)s znaciz Veliko je sćiga ca

potvordije da je u Kvarneru bura (13.2.)s Ni sćige kojo je znak za joku buru (11.4.) (v. rinja).

sćigat, impf. - valovi bez vjetra izazvani burom koja puše u drugom krajus kal sćige

sćigaju ol bure (21.4.) (v. sćiga).

sempre, adv. - uvijeks Gurnju cmost sempre poteze na goru (v.) i u levont (21.5.).

sest, seden pf. - 1. sjestis 2. (o oblacima ili visokoj magli) spustiti se prema obzoruz sest u

pulent (W) / ostar (S)s Pri noći pulent pocme dvizot (diţu se oblaci na zapadu), ali kal dujde ura

noći (jedan sat poslije zalaza sunca) sve sede u pulent (oblaci se vrate natrag - spuste se prema

zapadnom obzoru (5.9.)s znaciz Kal sede u ostar (oblaci koji se diţu s kontinentalnih uzmorskih

planina spuštaju se prema juţnom obzoru), onda zapuse bura (str.3)s Kal sede u ostar tu hoće reć

da će jos dvodesticetiri ure bit istu vrime. Tu hoće reć da ni juzni vitar koji suspendije i ne

dopusćo kalodi da sede (31.12.88.)s Kal kaloda (sloj magle na obzoru) sede ol pulenta do ostra (od

W do S), kal ne dvine, potvordije dulnju vrime (vjetrovi od N do W) (31.12.88).

setembrina, -e f. G pl. -ih - rujanska mjeseĉeva mijenas samo u izrazu mina setembrinas

Ovo je mina setembrina kojo vajo da se ispurgo (25.9)s svako mina je varijabila, ali mina

setembrina i pokladova mina (kvortu kruha, dor kolo komina i u barilu vina), malo izgaraju (25.9)s

Racunon da će ol kvorta do tunda bit vrime varijabilu većinun iz ostra, a hodit će vitar iz ruke u

ruku jer je mina setembrina bila na dvostidevet devetega (9.10).

sicanj, sicnja m. G pl. sicnjih - sijeĉanjs svojstvaz s avizo (obavijesti, dade unaprijed znak

o promjeni vremena)z sicanj u devedeset na stu slucajih covika avizo dvosticetiri ure unaprid,

avizo ga da će slabu vrime. Rilko kal u sicnju ujedonput ucini strombu vrime. Dvosticetiri ure

pri pocme moli juzin, juzin, juzin, juzin i onda ili pojaco ili refino bura (4.1.)s s je nojsiguriji misecz

sicanj je za pronostikat (prognozirati) vrime nojsiguriji misec u godisću (4.1.)s s potegne (ako potraje

isto vrijeme, izvjesno je da će trajati dugo, vjerojatno ĉitav sijeĉanj)z znaju sicnja miseca bit puno

slabo vrimena, ali kal sicanj potegne more cili misec bit lipu vrime (4.1.)s Govorili su stori da

je godisć kal se sicnja i vele more korun ol kapule puć pul Palagruze (24.3.)s skoloda kuda u

sicnjuz A sal je skoloda (oseka) kuda u sicnju (24.10.).

sijun, -una m. G pl. -ih - vihors Gurnju cmost je poteglo u levont kako sijun i zapuhol je

sirokolevont (ESE) (10.4)s Poteglo je u ostar (S) kako sijun (vihor), a populnoća rasćeralo

(razvedrilo se) kako spoda (sablja) is jokun burun ujutro (27.7.).

siroketić, -a m. G pl. -ih, dem. od sirok - vjetar slaba intenziteta iz pravca SEs Ujutro

bude levantin (E), pok siroketić, pok ostrinetić (S) (8.1.).

sirok / sirokol, -a / -ola m. G. pl. sirokolih - vjetar iz pravca SEs izraziz zimski s sa

spalmejima (s vihorima koji zabijele more)z Palo je nikoliko kapoj i na tu molu rosu vitar se je jusil

(ţestio, srdio), provi zimski sirokol sa spalmejima (v.) (21.4.)s zapuse zimski sz Jugo je, a ucinil se je

pos (v.) kontravento (v.) aloj (tik do) mora, isto kuda da će nevera dognat (provaliti oluja). Tu je

povar horizonta propju pos. Tako je motol dugo da ga je poteglo kontravento pok je zapuhol provi

zimski sirokol (24.4.).

121

sirokolevont, -a m. G pl. -ih - vjetar iz smjera ESEs izraziz vala spavento sa s (plaši

prividno jaĉim vjetrom negoli što je stvarno)z Komisko vala puno spavento sa sirokolevonton

(18.3.)s s pusez Ninder na Jadranu sirokolevont ne puse kako u komisku valu. Osobito kal se Hum

povije (brdo H. se ovije oblacima) (11.4.)s s zapusez Ali na trećoku (v.) je dvigal pulent (oblaci su se

digli na zapadu). Gurnju cmost (ciruse) je poteglo u levont (E) kako sijun (vihor) i zapuhol je

sirokolevont. Povunavila se Velo gora (ovila se oblacima ili maglom) na Bisovo. Velo gora imo

kapić (v.) na sebi. I Svetac se povunavil (10.4.)s Rasćeralo je, a na misec istuk zapuhol je

sirokolevont tako da su spalmeji dimili po vali (24.4)s Poteglo je u levont (ciruse je povukao E) is par

kapoj rose (kišice) na koju se je vitar razjusil (raţestio) tako da je zapuhol provi sirokolevont koji

se izvoji u komiskuj vali. Tako je cilo Vala bila u dimu is spalmejima (v.) koji su se zakidali ispol

somega kraja (15.5.)s puhat će dulnju vrime (neki od vjetrova od N do W) jer su juga većinun

sirokolevonti is fuskajicima (v.) bez dazja (v.) (22.12.).

skoloda, -e f. G pl. -ih - osekas Veliko je skoloda. I doba godine je ol skolodih

(31.12.88.)s znaciz veliko s - stabilu vrimez Pridvidjon da neće duć do velike promine vrimena za

dvo dona i po temu ca je veliko skoloda. Iako skoloda ni stu na stu siguri znak za vrime, ipak je

vazna. Većinun je vrime stabilu kal su velike skolode (5.1.)s A sal je skoloda kuda u sicnju pok tu

potvordije da će vrime durat sve do dona pri mine, a na minu, kojo cini na dvostidevet desetega,

vrime će se pokvarit (24.10). vrime se ne minjo kal je sz Ol tunda do trećoka vrime se neće minjat jer

su velike skolode. skolode su tolike da jih jo ne pametin u moje sedandeset i dvi godine zivota (21.1

.)s kal je s ni dazja (nema kiše)z stalno je kulma bez skolode ca dokozije da bi moglo past cagod

dazja (28.2).

skuj, skoja m. G pl. skojih - otoks izraziz na skoju (Komiţani ovim izrazom ne imenuju

svoj otok već neki od malih puĉinskih otoka kamo su odlazili ribariti, kao što su Palagruţa, Sušac,

Brusnik, i Svetac, dakle one otoke na kojima su morali duţe boraviti radi ribolova)z Ne somo u

Komizu nego i kal su bili na skoju, bili bi se svićori stali jedon is drugin pok bi bili komentirali kaku

će vrime (str.4.)s s imo oblokz Povunavila se Velo gora na Bisovo. Velo gora imo kapić (v.) na sebi. I

Svetac se povunavil. sva tri skoja imaju oblok (10.4.)s s istegne oblokz skuj istegne oblok na sebi

ako ni jokega vitra i onda pade nisto dazja (kiše), a ako je joki vitar, onda oblok paso (proĊe) priko

skoja (23.6. )s omaknit skujz U pulentu provo nevera (v.) sa sperunen (v.) koji je lampol (sijevao) i

garmil, ali je potezalo na goru (v.) tako da je omakla skuj (29.8.)s pasat priko skojazVitar će hodit

iz ruke u ruku (mijenjati smjerove) is pjuvadurima (v.) na goru, a more ko goder pasat i priko skoja

(28.4.)s ako ni jokega vitra i onda pade nisto dazja, a ako je joki vitar, onda oblok paso priko skoja

(23.6.).

skus, skosa m. G pl. skosih - u izrazu skus dazja - pljusak kratka trajanja, a jaĉeg

intenzitetaz sal ćes vidit kako će duć skus dazja (23.6.).

smarska, -e f. G pl. -ih - smrĉa (Lentisco pistacio) grmolika zimzelena biljka ĉije se lišće

gnijeĉilo udarcima drvenog mlata na ravnoj kamenoj podlozi, batudi, da bi se od te kaše, pomoĉene u

morsku vodu, dobilo tintu za impregniranje i mašćenje manjih ribarskih mreţas Govorili su stori da

je godisć kal se sicnja i vele more korun ol kapule puć pul Palagruze, a da su maza na Palagruzu

smarske prozibole i madezi po judima ol zime resli (24.4.).

sortija, -e f. G pl. -ih / sortij - pripona jarbolas A stroh te je i puten hodit da te vitar ne

rebalto (baci), a na more ne bis mogal ni flok izmeju sortijih otvorit (15.5.).

sotosiroko, indecl. - predjuţje, vrijeme kada se more smiri u oĉekivanju promjene koju će

donijeti jugos Tu ti je devedeset i devet na stu kal pri noći vidis Majelu (v.) da je sotosiroko (7.5.).

spalmej, -eja m. G pl. -ejih - vihor koji s površine mora diţe uvis bijeli dim sitnih

kapljica moras vala komisko izmeće (uvala svojom konfiguracijom moţe pojaĉati neki vjetar). Po

moru su spalmeji. Ovo vala komisko puno merakulo (v.) (18.3.)s Palo je nikoliko kapoj i na tu molu

rosu (kišicu) vitar se je jusil ( fig. ţestio), provi zimski sirokol sa spalmejima (21.4.)s spalmeji se ispri

somega kraja zakidaju da te je stroh da te u more ne olnesu (21.4.)s Rasćeralo je (razvedrilo se), a

na misec istuk zapuhol je sirokolevont (ESE) tako da su spalmeji dimili po vali (24.4)s Dognol

(provalio) je vitar ol tarmuntone (N) strombo (silovito) sa spalmejima, gromon i lompon

(munjom) (27.7)s

spalmejat, impf. - imati vihores U levont je poteglo (E je povukao oblake) kako sijun

(naglo, velikom brzinom, kao vihor) i Hum se povunavil (brdo H dobilo je oblake), a Vala komisko

pocela spalmejat (v.) do mile voje (16.12).

spaventat, -on impf - plašitis Komisko vala puno spavento sa sirokolevonton (kad puše

ESE, komiška uvala svojom konfiguracijom pojaĉava udare vjetra te se ĉini kao da je jaĉi vjetar nego

što je tog trenutka na otvorenu moru (18.3.).

sperun, -una m. G pl. -ih - 1. drveni bodeţ koji se provlaĉio kroz otvor za ĉep na barilu s

posoljenom plavom ribom i zabadao kroz ribu do dna, da bi se potom po mirisu koji ostaje na bodeţu

122

moglo procijeniti da li je riba dobra ili nes 2. šiljasti oblak, na inaĉe vedrom nebu, koji je znak da će

za vrlo kratko vrijeme zapuhati i to sa sjevera ako je šiljak okrenut zapadu, a ako je okrenut sjeveru

onda valja oĉekivati olujni vjetar sa zapada. To je suha nevera bez oblaka i kišes U pulentu (W) provo

nevera (oluja) sa sperunen koji je lampol i garmil (29.8.).

spjaja, -e f. G. pl -ih - plaţa, ţalos da će puć vitar vanije (da će puhati iz nekog od

smjerova sa otvorenog mora) koji će parvi put oprat spjaje ove zimes (23.2.)s garbini (SW) nisu

oproli spjaje (21.4.).

spoda, -e f. G pl. spodih - sabljas u usporedbi ćoro nuć kako s (sjaj vedrine noćnog neba

kao sjaj sablje)z Misec je lezol, ali se je sutra navecer ispravil i bila je nuć ćoro kako spoda is

molin burinon (7.3.)s do pulnoća bilo je ćoro kako spoda (27.5.)s populnoća rasćeralo kako spoda

is jokun burun ujutro (27.7.).

sporak, -orko, -orku, predik. sporka, sporko - (o dijelu neba) prekriven tamnim oblacimas

pulent sporak (zapadno nebo s tamnim, prijetećim oblacima) - nevera (oluja) na vrota (str.6).

stabil, -o -u, predik. -a -o - stabilan, nesklon promjenis izraziz stabili maistrolz Morca

miseca pocimju bit stabili maistroli, a ne rufijoni (oni koji izazivaju promjenu vremena) (14.3.)s Ol

finimenta avrila pocimju puhat stabili maistroli. Po lnevu maistrol, a priko noći burin (21.5)s stabilu

vrimez za muga vika ne ispominjen se ovako stabilih vrimen koja traju ol pocelka zime, bez

gregolevonta (ENE), dazja (kiše), tako da je zemja pricamila (vegetacija je stradala), tako da je

gora pocela zutit (1.2.)s Većinun je vrime stabilu kal su velike skolode (oseke) (5.1.)s A zno i

stabilu vrime ucinit pok zabilit brok (morska trava ostane na suhom) po kordurima (obala do koje

dopiru valovi) (2.4.)s Kal je burin, rece se vitar ol gore (v.) - burin, stabilu vrime (21.5.)s dokle vitri

gredu iz ruke u ruku (mijenjaju smjerove), ni stabilega vrimena (29.7.).

stabilit, -in pf. - postati stabilnims vrime se sz Vrime se je stabililo. Tako racunon da bi

moglo durat (trajati) do mine (22.11.)s vrime stabiliz Neće nikako da vrime stabili (str.6.)s Kal ide ol

levonta (E) na tarmuntonu (N), iz tarmuntone u maistrotarmuntonu (NNE), onda stabili, tu je puno

siguru vrime, a kal ide pri suncen (v.) po pulentu (W) onda je krolkega vika (11.4.)s Tako racunon,

kako je pocelo vrime varijabilu i jugo puhat i riva razbivat, da će kasno vrime stabilit (13.4)s Ako

dulnju vrime (v.) ostane do trećoka (v.), onda će vrime stabilit. (6.5.)s Vrime ne more stabilit dokle

ne potegne u ostar (dok S ne povuĉe oblake) i tu ne strombo (naglo) nego pomalo (4.6.)s Pulent

stalno varijabilo. Ne more se formirat kaloda (v.) pok da vrime stabili (20.7.).

stajun, -uni f. - G pl -ih - godišnje dobas izraziz vrime gre po s (vrijeme je prema

oĉekivanju za odreĊeno godišnje doba)z Vrime ne gre po stajuni. Ni bilo ni sniga, ni mraza, ni

lompa (sijevanje), a garbini (vjetar iz SW) nisu oproli spjaje (v.). Cilu zimu ni bilo gregolevont

(vjetar iz ENE) (21.4)s vrime gre u sz Kal ne gre vrime u stajun, onda moz zanje i more i kroj (jaka

juga u svibnju mogu onemogućiti ribolov i polomiti mladice vinove loze) (15.5.)s drugacijo sz

Racunon da je vrime slabu ispurgalo pok da bi po trećoku (v.) moglo stabilit jer je već drugacijo

stajun (21.4)s s se prominiz racunon da će na misec istuk moli juzin. Racunon da neće bit stromb

jer se stajun prominila i sunce je pocelo visoko pasot (24.4.)s vrime ol sz Tako se vrime nikako ne

more stabilit. Kal potegne u levont (E) ucini jugo, ali ni vrimena sigurega ol stajuni (30.6.)s

doba ol sz U ovo doba ol stajuni pocmu kulme (v.) koje kresiju sve do sicnja (24.10)s stajuni zno

ucinitz Ove stajuni znaju ucinit garbinode (SW)i strombi gregolevonti i levantore (vrijeme kad puše

vjetrovi ENE i E, obiĉno s višednevnom kišom) (13.12.).

steralo, -a m. G pl. -ih - mjesto za prostiranje mreţa radi sušenjas puno je lipje kal se

kako judi sporazumimo i kal dujdemo kraju i obo steralu i obo postima (kad se sporazumijemo o

mjestu za sušenje mreţa i o mjestu ribolova) (str.5).

stori, G pl. storih - stari ljudi koji u ovom ribarskom svijetu predstavljaju kolektivni

autoritet utemeljen na mudrosti, iskustvu i znaju; Kal smo bili mlodi bili bismo napeto slusoli ca

stori govore obo vrimenu, ca govore oni koji su pasali puno fortunolih (v.) i neverih (v.). Ol njih

smo skulu ucili i njihove beside pametili (str.6)s Govorili su storiz "Dvi rose - treću jugo" (dvije

uzastopne noći s velikom rosom znak su juţnog vjetra) (str.6.)s Tako su nos ucili stori i tako nos je

ucilo more (str.7)s Imo jug koja su nasi stori zvoli bilojuzine (v.) (31.12.88.)s Vrime kal ucini,

govorili su stori (7.3.)s Dobro su stori govoriliz "Kal ne ucini glova, ucini rep (bit će hladno na

kraju, fig. na repu, zime)" ili "ako zima ne ugrize, repen će osinut" (2.4.)s Jo govorin ono ca son ol

storih naucil i ca son pratil (7.5.).

stot, -stojin impf. - stajatis izraziz s u purtu (drţati brod u luci)z Kal bismo bili vidili te

ligne povar Mosora, u purtu smo stoli (kad bismo vidjeli oblake koji su znak jake bure) (str.3)s s

atento ol (paziti, biti oprezan, biti s napetom paţnjom)z a kal se ujutro vidi dugu u levontu (jutarnja

duga na istoĉnom nebu znak je lošeg vremena), tuko stot atento ol slabega vrimena (str.4).

stromb, strombo strombu, predik. -a -o - nagao, silovits izraziz strombo furtunaz racunon

da će do trećoka bit jugo is velikin umidon u ariju (v.), is molin dazjima (v.). Neće bit velikih,

123

strombih furtunih (v.) (13.12.)s strombu jugoz more se ocekivat jugo, ali ne strombu jugo, nego

juzinet (4.1.)s strombi gregolevonti (v.) / levantore (v.)z Ove stajuni znaju ucinit garbinode i strombi

gregolevonti i levantore (13.12.)s strombi juzinz racunon da će na misec istuk moli juzin. Racunon

da neće bit stromb jer se stajun prominila i sunce je pocelo visoko pasot (24.4)s strombi ostrosirok

(v.) / gregolevontz Tu je prema godisću. Jo znon popri bil bi puhol strombi ostrosirok ili gregolevont

u ovo doba ol godisćo jedon, dvo i tri dona (16.12.)s strombu vrimez Rilko kal u sicnju ujedonput

ucini strombu vrime. Dvosticetiri ure pri pocme moli juzin, juzin, juzin, juzin i onda ili pojaco ili

refino (v.) bura (4.1.)s strombi vitarz neće dugo durat (trajati) jer je taku godisće da juga duraju

don-dvo pok ni dazjih (v.) ni strombih vitrih sa zimami (14.3).

strombo, adv. - naglos izraziz potegnit sz kulaf se je pocel smijat (na nebu prema

otvorenom moru diţu se s obzora oblaci) tako da je poteglo u levont (oblake je privukao E), ali ne

strombo, pok racunon da će na misec istuk (izlazak mjeseca) moli juzin (24.4.)s Vrime ne more

stabilit dokle ne potegne u ostar (dok juţni obzor ne privuĉe oblake) i tu ne strombo nego pomalo

(4.6.)s Ako zapuse jugo, neće bit puno ol durode (neće dugo trajati) jer gurnju cmost (ciruse) ne

poteze u levont strombo (8.12.)s dognat sz Dognol (provalio) je vitar ol tarmuntone (N) strombo sa

spalmejima (v.), gromon i lompon, ali bez dazja (v.) (27.7.).

suha, adj. - u eliptiĉnom izrazu bit suha s osnovnim znaĉenjem - mreţa je suha i fig.

znaĉenjem - ne uloviti ribu, ili uopće - ne postići ciljs Populne je nevera (v.). A ca ćes, muj Ivane,

tako se vrime okriće. Propja (baš) se coviku ne do ujot (ne da se uloviti). A kal ne bude rib, onda će

bit lipo vrimena. sega mroka (ovog ribolovnog mraka) će, paro mi se (ĉini mi se), bit suha (str.5.).

suha vele, indecl. - kad puše jak vjetar iz nekog od pravaca ob N do W, a oblake koji

dolaze sa sjevera ne prima juţni obzor, što je znak da se vrijeme ne moţe stabiliziratis sal je

zapuhala tarmuntona (N), danas je ravajunoda (v.), a sutra je suha vele. Neće nikako da vrime

stabili (str.6.)s Kal je furtuna (v.) dulnjega vrimena (v.), a ostar (S) neće da recevi onda se recez

suha vele. Danas puse, danas je dulnju vrime, priko noći bonaca, a u toku sutrasnjega dona

pocme jugo puhat. Kal ostar ne recevi (v.) onda je siguro promina vrimena, devedeset i devet na

stu. Kal ostar recevi - stabilu vrime (1.1.).

sunce, -a n. - sunces predikatni izraziz s grez kako sunce gre pul zopada, tako ga vitar

prati, tako je vitar uvik ispri sunca (ujutro puše E pa ESE, SE, S i tako redom sve do W odakle puše

prije zalaza sunca što je znak stabilna vremena) (8.1.)s s kuriz Rece se da vitar gre pri suncon kal se

vitar minjo kako sunce kuri (8.1.)s s pase (pravi luk u svom kretanju nebom)z sunce je pocelo

visoko pasot (24.4.)s s se penjez Kako se sunce penje tako vitar gre naokolo (mijenja smjerove od

jutarnjeg E preko S do sutonskog W) (8.1.)s s trombo (snopovi sunĉevih zraka probijaju se izmeĊu

oblaka prema moru)z U sunce zopud stol je atento (pazio je) ca govori pulent (koji su znakovi

vremena na zapadnom nebu) (str.5.)s s zapadez Ako bi puhalo dokle je bil misec, bilo bi se reklo da

će vitar uzeć (pojaĉati) kal sunce zapade (str.3.)s imenski izraziz marconu s (sunce u martu)zTesko

onemu kojega marconu sunce ugrije (14.3.)s sunce zopud / sunca zopod (vrijeme sunĉeva zalaza)z

U sunce zopud stol je atento ca govori pulent (paţljivo je motrio znakove vremena na zapadnom

nebu) (str.5.)s sve je bilo ćoro (vedro) u sunca zopod, a i do pulnoća bilo je ćoro kako spoda (sablja)

(27.5.).

suncenjok, -a m. G pl. -ih / suncenjoku(v) - blijedocrvenkasti krug na oblaĉnom nebu

suncenjok je znak slabega vrimena. Tu je kako bandira - duga povar horizonta. Dozivil son par

katastrofih is suncenjokon. Is koje bonde sunca stoji suncenjok iz te će bonde vitar zapuhat.

Jutarnji suncenjok je jos opasniji. Kal je iz bonde ol ostra suncenjok je znak jokega juga, a iz

bonde ol tarmuntone, znak je za joku buru. Tako i na zopaduz ako je na pulent onda većinun izazivo

gregolevont (11.4.).

suspendijen, -o -u, predik. -a -o - podignut uviss suspendijeno voda (plima)z Bilo je

malo nesiguro jer je voda bila malo suspendijena, a onda je oskolalo (spustila se razina mora)

prilicno (26.12).

suspendit, -in pf. - podignuti uviss kaloda se suspendije (podiţe se sloj magle na

obzoru)z kaloda se je suspendila tako da je pocela mareta (valovlje od umjereno jakog vjetra) ol

garbineta i pulentaca (od SW i W) (6.10).

suspendivat, -ijen impf. - podizati uviss vitar suspendije (vjetar ne dopušta magli da se

spusti prema obzoru)z juzni vitar koji suspendije i ne dopusćo kalodi da sede (31.12.88.).

suspendivat se, -ijen impf. - podizati ses obloci se suspendijuz bili se obloci suspendiju

povar kalode (iznad sloja magle) (4.1.).

svićor, -ora G pl. -orih - m. - zapovjednik ribolovne druţines svićori su se vavik jedon

is drugin svitovoli obo vrimenu. Ne somo u Komizu nego i kal su bili na skoju (na nekom malom

puĉinskom otoĉiću gdje su znali tjednima, pa i mjesecima ţivjeti loveći ljeti sardele, a zimi jastoge),

bili bi se svićori stali jedon is drugin pok bi bili komentirali kaku će vrime (str.4.).

124

T

takat, -on pf. - poĉeti, zapoĉetis tako vrimez U pulentu (W) se dvigla cmost (cirusi), a u

sutun je sela (oblaci su se vratili natrag prema obzoru) tako da racunon da će takat dulnju vrime

(vjetar iz nekog od smjerova od N do W) koju bi moglo durat (trajati) do tunda (v.) (13.7.).

taraferma, -e f. - kontinents nabivat na t (o vjetru - nositi oblake prema kontinentalnim

planinama)z Kako stalno nabije na tarafermu, formiro se u miseca zopud, u rasvanuće, nevera (v.)

(21.5)s Tu je zatu ca vitri ol pulenta (W) do ostra (S) nabiju umid (vlagu) na tarafermu i pok tu

izazove kontru is lamponjen (sijevanjem), garmjavinun i dazjen (kišom) (5.8)s Na tarafermu dazji do

mile voje (4.6.).

tarmuntona, -e f. - 1. zvijezda Sjevernjaĉas 2. sjeverna strana svijetas izraziz puše tz a

onda je oskolalo (spustila se razina mora)prilicno i priko noći je puhala tarmuntona (26.12.)s vitar

po t (sjeverni vjetar)z vitar moli - levantin (E), a sal je po tarmuntoni i gre prema majstrotarmuntoni

(NNW) (8.6.)s ovo je misec don da ni vitar isal po tarmuntoni (8.6.)s vitar u t (puše iz sjevernog

smjera)z Vitar je isal u tarmuntonu, ali je molega vika (23.6.)s vitar dogno ol t (provali iz pravca N)z

Dognol je vitar ol tarmuntone strombo sa spalmejima, gromon i lompon, ali bez dazja (27.7)s

nevera iz t (oluja iz pravca N)z bilo je joku jugo pok je pala bonaca i oto ti nevere iz tarmuntone

(5.8.).

terac, terca m. G pl. -ih / teroc - razdoblje najjaĉeg puhanja vjetra, izmeĊu devet sati

ujutro i jedan sat popodnes Kal puse vajo znat da vitar uzize (pojaĉava)ol devet urih ujutro i da je

nojjaciji do ure populne. Tu je terac ol lneva. Tu se većinun odnosi na buru. Do devet urih ujutro

dolo se po buri jidrit, ali posli devet urih vajo kalat jidra. Onda blizje noći opet pade (oslabi) (str.3)s

Kal dujde terac ol lneva pocme puhat maistrol, a po noći burin (21.6.).

timidno, adv. - mirno, pitomos Jos je vrime timidno (11.4.).

trećok, -oka m. G pl. -ih - mjesec trećega dana poslije bilo koje mjeseĉeve fazes

mjeseĉeva meĊufaza znaĉajna za prognoziranje vremena do kraja fazes Trećok je mezopunat

(meĊufaza) izmeju mine i kvorta (8.1.)s parvu nuć po mini tu je parvi, a kal ga vidis drugu nuć tu je

dvizok (v.), a treću nuć tu je trećok (11.4)s

izraziz t po tundu (poslije ponog mjeseca)z Danas je trećok po tundu (23.2.)s t ol mlodega misecaz

Tako je bilo na trećoku ol mlodega miseca (7.8)s znaciz t leziz Kal se vidi mlodi misec trećok oli

cetvartok kako lezi, vajo stot atento (biti oprezan) ol slabega vrimena (str.4.)s konfermo vrime na tz

Trećok po tundu igro veliku ulogu hoće konfermat (hoće li vrijeme potvrditi svoj kontinuitet za

sljedećih nekoliko dana)oli ne. Većinun posli mine oli posli tunda ako konfermo vrime na trećok, tu

hoće reć da će vrime podurat (potrajati) (8.1.)s Ako vrime ne konfermo na trećoku, onda će se

vrime izvarjat (postat će varijabilno) (23.8.)s Ako bude ovako na trećoku mlodega miseca, ca racunon

da će i bit, vrime bi moglo durat sve do kvorta (do ĉetvrti) (30.11.)s Kal je na trećoku vrime bastordo

(vjetar mijenja smjerove puhanja), duro (traje) sve do kvorta po tundu ili do punta ol miseca

(23.6.)s vrime duro do t (traje)Tu govori da bi vrime moglo durat sve do trećoka ol mlodega miseca

kal finije (završava) ovu godisće mijor (tisuću) devestu osandesdet i devetu (29.12.).

traversija, -e f. G pl. -ih - direktno udaranje mora izazvano snaţnim vjetroms stori ribori

i mornori govorili su da nojvećo traversija ol mora dujde na kroj ol ostrosiroka (SSE) posto da se

more protegne ol Otronta, a tu je nojdajo rota mora na Jadranu (16.12.)

treso, adv. - boĉns kal se cipal hiti treso - slabu vrime (str.7.).

trubujuz, -o -u , predik. -a -o - nestabilan, neodrediv, nepredvidljivs trubujuzu vrimez

Trubujuzu vrime je varijabilu vrime kal vitar gre iz ruke u ruku (mijenja smjerove)z danas puse

jugo, sutra maistrotarmuntona (NNW) pok maistralun (NW jaka intenziteta) (5.1.).

trumbat / trombat, impf. - (o suncu) snopovi sunĉevih zraka probijaju se izmeĊu oblaka

prema morus znaciz sunce tz kal sunce trumbo na zopadu - oli vitar oli doz (str.7.)s riva t (pojava se

vidi na zapadnom nebu prema talijanskoj obali - rivi )s Kal riva trumbo, kal je izmeju tih oblokih

carnjeno, onda se rece da će garbin (SW) (4.1.).

tukat, -on impf. - moratis tuko stot atento (biti oprezan) ol slabega vrimen (str.4)s za

alavija (sasvim dobro, uspješno) pronostikat (prognozirati) tukalo bi bit na more, tukalo bi zvizde

gledot, di zvizda leti, i po noći kal je misec di su otvorena vrota (s koje je strane prekinut prsten,

kolobar, oko mjeseca jer će s te strane zapuhati) (7.5).

tumbularija, -e f. G pl. -ih - veliki oblaci na brdima gore bijeli a dolje tamnis Kal je

sirok, tisko pul Kvarnera (pravac izmeĊu N i NNW). Vitar koncentriro umid (vlagu) na goru.

Formirodu se oni obloci, oni zmoraduni (v.) - tumbularija. Tu su oni veliki obloci na bardima ca

imodu bile vorhe, a doli su corni. Tumbularija smo ih zvoli. Pripostavimo ujutro je burin, a vamo

ol Sveca pok do ostra ucine se vonka oni bili obloci - tu smo zvoli tumbularija. Onda bismo bili rekli

- populne je maistrola kako luka. Tu smo zvoli tumbularija (21.5).

125

tund, -a m. - pun mjesec, uštaps izraziz t ciniz Danas cini tund (21.1.)s

svojstvaz Kal tund ucini većinun je vrime u antimamu (neodluĉeno) (18.3.)s Na tundu su uvik

promine. svaki punat ol miseca imo prominu. (13.1.)s Kal je mina ili tund pjuparte (v.) su u more

nojveći kurenti (struje) (13.1.)s Tu je po uzonci da na tundu i pri tunda bude većinun vrime u

antimamu (neodluĉeno) tako da je na tundu, na devetnaste, potvordilo dulnju vrime (v.) za koju

racunon da će durat sve do trećoka (v.) po tundu (21.6.)s Armivonje (priprema brodova i ribolovnih

alata pred poĉetak ribolovnog mraka) je bilo cetvorti don po tundu, a za Palagruzu treći don po

tundu radi regate (11.4.).

znaci: vrime konfermo na tz Bilo bi se reklo da ako konfermo vrime na tundu da će produzit istu

vrime jos tri-cetiri dona (str.5)s Na tundu je konfermol vitar ol Kvarnera (vjetar iz pravca izmeĊu N i

NNW) is kalodun u pulentu (sa slojem magle na zapadnom obzoru) (18.8.)s vrime refino na t (vrati

se isto vrijeme)z Na tundu je refinalo dulnju vrime (s vjetrom iz nekog od pravaca od N do W)

(16.9.).

U

ucinit, -in pf. - 1. (za atmosfersko vrijeme) poĉeti djelovatis izraziz dulnju vrime u (v.)z

Moglo bi ucinit i dulnju vrime, ali bilo bi ol krolke durode (trajanja) (13.4.)s garbinoda u (SW)z

Ove stajuni znaju ucinit garbinode (13.12.)s garkusina u (vrijeme kad puše vjetar iz pravca NE)z da

bi opet mogle ucinit garkusine kal punte zjaju (22.11.)s gregolevont / bura uz kal zimi lampo na

Majelu (pravac SW), stori ribori su govorili da će ucinit gregolevont (ENE) oli bura (NNE) (22.3.)s

glova / rep uz Dobro su stori govoriliz "Kal ne ucini glova, ucini rep" (zima moţe pokazati svoju

pravu narav pri samom kraju)s jugo uz rece se da je vrime atorzijo (v.), kakomudrogo, nesigurno, da

će ucinit jugo (2.1.)s jugo misli uz Kal jugo misli ucinit onda pade oblok na goru (5.1.)s neverin uz a

prinuć se je ucinil neverin (v.) na goru (8.6.)s pos se uz ucinil se je pos u pulentu kuda da će

ispol njega dognat nevera (7.5.)s nuć uz a kal se je nuć ucinila, selo je u pulentu (oblaci su se

spustili prema zapadnom obzoru) (16.9.)s rebaltadura u (nagli preokret vremena, obiĉno s jakim

vjetrom, a najĉešće vjetar skreće od S preko W prema N)z Ako ucini rebaltadura, bit će is velikin

vitron, is prodorinun (v.) (15.5.)s lipu vrime uz Tako bi moglo na kvortu (v.) konfermat (v.) i

onda bi ucinilo lipu vrime (24.4.)s stabilu vrime uz A zno i stabilu vrime ucinit pok zabilit brok (v.)

po kordurima (v.) (2.4.)s strombu vrime uz Rilko kal u sicnju ujedonput ucini strombu (naglo,

silovito) vrime (4.1.)s vrime kal uz Uvik se je govorilo da je vrime kal ucini, a ni pitanje stajuni

(uzreĉica kojom je ĉovjek priznavao svoju nemoć da predvidi neuobiĉajen razvoj vremena)s lito

uzTako se je vrime zatrovolo ovega godisćo da ne znon hoće se popravit i hoće ucinit lito svetega

Luke (toplo i lijepo vrijeme u listopadu) (5.8)s 2. biti prema kalendarskom rasporedus kvarat uz

Danas je ucinil kvarat (mjeseĉeva ĉetvrt) (30.3.)s mina uz Mina je imala ucinit na osan avrila

(11.4.).

ucinit se, -in pf. - stvoriti se, nastatis izraziz ćerika se ucini (prekid kompaktne mase

oblaka, obiĉno nad horizontom)s kal se je ispol te grubjavine (tamnih, kišnih oblaka) ucinila ćerika

(8.12.)s fumoda se u (obično pri zalazu sunca kad sunce ulazi u maglu koja izgleda poput dima)z U

sunca zopod ucinila se fumoda u pulentu (11.8)s kaloda se u (na obzoru nastane tanak sloj magle)z

Kaloda se ucini ol pulenta do ostra (str.7)s pos se u (sloj magle)z ucinil se je pos u pulentu kuda da

će ispol njega dognat nevera (24.4.).

ujot, ujmen pf. - ulovits Populne je nevera (oluja). A ca ćes, muj Ivane, tako se vrime

okriće. Propja (baš) se coviku ne do ujot. (str.5)s Puno je lipo kal su moli vitri i kal vitar oplako (kad

se smiri) i dujde jugo pok oplako jugo, pok dujde bura i onda se do ribot i ujot ribe (str.6.).

umid, -a m. G pl. -ih - vlagas Arija (atmosfera) se prominila. Veliki je umid (23.2.)s

Vitar koncentriro umid na goru (uzmorske planine kontinenta). Formirodu se oni obloci, oni

zmoraduni (v.) - tumbularija (v.) (21.5.)s Arija je puna umida kako da je po jematvi (vrijeme berbe

groţĊa) kal pusu juga (23.6.)s vitri ol pulenta (W) do ostra (S), nabiju umid na tarafermu

(kontinent) i pok tu izazove kontru is lamponjen (sijevanjem), garmjavinun i dazjen (kišom) (5.8.).

umideca, -e f. G pl. -ih - vlagas Kupi se umideca iz mora i formiraju se obloci is

neverami (v.) i prolomima oblokih (21.5.)s Na minu je puhalo jugo koju je konfermalo (v.) i koju će

durat (trajati) siguro do trećoka (v.) po mini jer je u ariju veliko umideca is rosami (4.6.)s u sunca

zopod ucinila se fumoda (v.) u pulentu (W) koja zove veliku umidecu (11.8.).

usi, pl. od uho - uši, u izrazu za usi (mnogo, obilno)s Kulma je veliko i da je normalnu

godisće bilo bi dazja i za usi (21.4.).

uzeć, uzezen pf. - 1. upalitis 2. (o vjetru) pojaĉati intenzitet, poĉeti puhati jakos vitar

uzeze kal misec zapadez Ako bi puhalo dokle je bil misec, bilo bi se reklo da će vitar uzeć kal sunce

zapade (str.3)s puse molu jugo i pocelo je rosit. Onda bi se bilo reklo da će se vitar jusit na rosu. Tu

hoće reć da će vitar uzeć (str.4.).

126

uzizot, -en impf. - (o vjetru) pojaĉavati puhanjes vitar uzize ol devet urih ujutro (str.3.)

(v. terac)

uzonca, -e f. G pl. -ih - obiĉaj, ono što se zbiva prema oĉekivanjus izraziz po uz Veliki

kalig (v.), a pocel studeni vitar ispol kaliga. Tu je stvor po uzonci. Ispol kaliga zno zapuhat vitar

kuda ispol nevere (v.) (2.4.)s A po uzonci kal ostar (S) dvine (digne oblake) doz veće duro (kiša duţe

traje) (13.4.)s Tu je po uzonci da na tundu i pri tunda (punog mjeseca) bude većinun vrime u

antimamu (neodluĉeno) (21.6.)s stalno poteze u levont (E) kako sijun i nabije na goru koja će, po

uzonci ovega godisćo, olgovorit burun ili vitron ol gore (neki od vjetrova koji pušu s kontinenta)

(28.8.)s vonka uz Oservol (zapazio) son u pulentu (W) nisto vonka uzonce. Mina je imala ucinit na

osan avrila u cetiri ure i trideset i cetiri minuta, a jo son vidil u pulentu misec veliki kako dvizok

(v.) (11.4.).

V

valjeni, -o -u, - dnevni, onaj koji se obavlja po danus A isto stori govorez "Avril dolce

dormir" (u travnju je slatko popodnevno spavanje) ili da valjeni ne skodi noćnemu (dnevno spavanje

ne škodi noćnom). Doni su dugi pok je dobro po obidu ćapat pizulet (nakratko zaspati) (2.4.).

varijabil, -o -u - sklon promjeni, nestabilans svojstvaz vrime v kal vitar gre iz ruke u

ruku (vjetar ĉesto mijenja smjer od juga do bure)s Trubujuzu vrime je varijabilu vrime kal vitar gre

iz ruke u rukuz danas puse jugo, sutra maistrotarmuntona (NNW) pok maistralun (NW) (5.1.)s

Racunon da će ol kvorta do tunda bit vrime varijabilu većinun iz ostra, a hodit će vitar iz ruke u

ruku jer je mina setembrina bila na dvostidevet devetega (9.10)s vrime v is jugon i garbinon, sa

neverima i nebijami (s vjetrovima iz S, SW, s olujama)s Za tri-cetiri dona bit će varijabilu vrime sa

jugon i garbinon, sa neverima i nebijami koje bi mogle dazjit (kišiti). Moglo bi lampat (v.) i

garmit jer su po kulfu (v.) pjuvadure (v.) (8.2.)s vrime v kal puše jugo i riva razbije (vjetrovi iz SSW,

SW ili WSW nadjaĉaju jugo)z Tako racunon kako je pocelo vrime varijabilu i jugo puhat i riva

razbivat da će kasno vrime stabilit (13.4.)s vrime v do tunda, a don pri tunda u antimamu (kada

nekoliko dana traje varijabilno vrijeme ono se moţe stabilizirati dan prije punog mjeseca i onda traje

nekoliko dana stabilno vrijeme, ali moţe produţiti isto, nestabilno vrijeme)z Racunon da bi vrime

moglo bit varijabilu sve do tunda. Jedon don pri tunda bit će vrime u antimamu (na dan prije tunda,

noći punog mjeseca vrijeme se koleba da bi se na tundu odluĉilo, tj da bi prevladalo vrijeme koje će

trajati nekoliko dana) (13.4.)s vrime v is lorgin vitrima (vjetrovi s otvorenog mora)z Lorgi vitar ni

sigur. Tu je jedon ol rufijonih (v.) vitrih. Tako racunon da će do trećoka (v.) bit vrime varijabilu, ali

ne strombu (v.) (21.5)s vrime v kal se minjo gurnjo cmost (cirusi mijenjaju smjer kretanja). Jos pri

tunda dvo dona minjala se je gurnjo cmost do posli tunda tako da je arija puno varijabila (21.6.)s

vrime v ispol neverez Na kvortu po tundu bilo je vrime puno varijabilu tako da se je arija prinuć

pokrila (naoblaĉilo se) i pocelo je lampat i garmit kako da će nebo na zemju past. Dognol je vitar

ol tarmuntone (N) strombo (naglo) sa spalmejima (s vihorima), gromon i lompon (v.), ali bez

dazja (v.). Poteglo je u ostar kako sijun (orkanski vihor), a populnoća rasćeralo (razvedrilo se) kako

spoda (noćno nebo sjajno poput sablje) is jokun burun ujutro, a populne is jokin maistrolen tako da

racunon da ovu vrime ni puno ol durode (neće dugo trajati) jer je ispol nevere pok tesko more

stabilit za veće don (27.7)s vrime v na trećoku (znak da će i nastaviti takvo vrijeme još nekoliko

dana)z Na trećoku vrime je bilo varijabilu do pulne. Populne je pala bonaca i jugo je samorlo na

sebi, a pri noći je pocel puhat moli burin. Cmost je poteglo u levont, a sutradon na goru i tako

racunon da će vrime konfermat sve do kvorta po mini (5.9.)s mina je varijabilaz svako mina je

varijabila (25.9.)svrime v is jugon i provizodami ol bure (s burama kratka trajanja)z Tako racunon

da će ol kvorta do pri tunda jedon don bit vrime varijabilu, većinun jugo i provizode ol bure (6.11.)s

cmost gre digod na goru a digod u levont (cirusi mijenjaju smjer - idu u E i sjevernim smjerovima)z

Cmost govori da će bit vrime varijabilu do tunda (do puna mjeseca) jer digod poteze na goru a digod

u levont (8.12.).

varijabilat, -on impf. - biti nepouzdan, nepredvidljivs Na trećoku (v.) je posli kvorta

(v.) obonacalo i pocelo vrime varijabilat. Veliki kalig (v.), a pocel studeni vitar ispol kaliga (2.4.)s

Nikako da sede u ostru (da se cirusi spuste prema juţnom obzoru)z tako da bi se na trećoku vrime

lako moglo prominit. Pulent (W) stalno varijabilo. Ne more se formirat kaloda (v.) pok da vrime

stabili (20.6.)s Kako je na kvortu konfermalo (v.) dulnju vrime (v.), koju varijabilo tako da digod

potegne cmost iz pulenta na goru, a digod u levont, racunon da će durat (trajati) do tunda

(punog mjeseca) koji cini na petnaste setembra (5.9.).

varjat, -on impf. - biti nepouzdan, nepredvidljiv, nestalanz Na kvortu je bilo vrime

nestabilu. Vitar je varjol (13.7.).

vela, -e f. G pl. -ih - veljaĉas vela okroji svoju (valja da ostvari ono po ĉemu je kao

mjesec poznata - moraju za njena trajanja biti najveće hladnoće i velika nevremena)z stori ribori nisu

127

falili kal su govorili da vela vajo da okroji svoju (11)s v pito brata Morka da njuj zomje dvo bilo

donkaz (i u martu, fig. Marko od marac, zna biti vrijeme kao u veljaĉi, a koji put zna poĉetkom

ovoga mjeseca pasti i snijeg)vela će siguro pitat brata Morka da njuj zomje dvo dona da se i ona

izvoji (11)s v pokoze svoju arjavu ćud (rĊavu narav)z po svemu temu racunon da će vrime ingvastat

(pokvariti se), da bi vela mogla pokozat svoju arjavu ćud (11).

vitar, -a m, G pl. vitrih - vjetars nazivi vjetrovaz Ribor koji je na jidra moral pasovat

velike udaljenosti, vajol je razlikovot i nojmanju prominu vitra. Vitar mu je bil i busula i motur. svaki

iskusni ribor moral je razlikovot sesnaste vitrih. Nojpri tarmuntona (N), pok bura (NNE), onda

vitar da grego (NE), onda gregolevont (ENE), levont (E), sirokolevont (ESE), sirok (SE), ostrosirok

(SSE), vitar u ostar (S), ostrogarbin (SSW), garbin (SW), pulentegarbin (WSW), pulenat (W),

pulentemaistro (WNW), maistrol (NW) i maistrotarmuntona (NNW) (str.3.)s u ovom glosaru

spominju se još tri meĊuvjetraz vitar u Kvarner / iz Kvarnera (izmeĊu NNW i N), gregotarmuntona

(izmeĊu N i NNE) i bura po gregoju (izmeĊu NNE i NE)s

inaĉicez a) sjeverz tarmuntona, tarmuntanela, tarmuntanezs b) sjeversjeveroistokz bura, burin,

bura po gregojus c) sjeveroistokz grego,vitar da grego, gark, garkusina, gregoj, vitar ol Bojanez

punte zjaju is vitron ol Bojane (21.1.)s Kal su gregoji uvik se rece da je vitar ol Bojane (21.1.)s d)

istoksjeveroistokz gregolevonts e) istokz levont / levanat, levantin, levantora, v da levonte, zudijs f)

jugoistokistokz sirokolevont / -anats g) jugoistokz sirok, siroketić, sirokol, sirokojs h) jugjugoistokz

ostrosiroks i) jugz ostar, vitar u ostar, ostrinet, ostrinetićs j) jugjugozapadz ostrogarbins k)

jugozapadz garbin, garbinoda, garbinetić, garbinets k) zapadjugozapadz pulentegarbins l) zapadz

pulent / -enat, pulentac, pulentoda, v da pulentes m) sjeverozapadzapadz pulentemaistros n)

sjeverozapadz maistrol, maistralić, maistraluns n) sjeversjeverozapadz maistrotarmuntonas

opći naziviz jugo odnosi se na vjetrove koji pušu od levanta do oštra, ali najĉešće se pod tim

nazivom podrazumijeva vjetar iz SEs juzin, juzinet, juzinetić, mazor (majsko jugo), pasijunsku jugo

(jugo koje puše oko Uskrsa, repasol / reposol (isto što i pasijunsku jugo)s bova (vjetar slaba

intenziteta)s bovicas dulnjo bova (od NNE do W)s roz (trenutaĉno lagano puhane koje samo

namreška more), ćuhs reful (jaĉi trenutaĉni udar vjetra)s terin (vjetar s obale)s

izrazi s determinantama smjeraz v ispol kaliga (v.), v ispol nevere (v.)z ispol kaliga zno zapuhat

vitar kuda ispol nevere (14)s v ol pulentaca do maistrola (od W do NW)z Na tundu je vitar bil ol

pulentaca do maistrola (21.5.)s v ol rive (od talijanske obale)z Do kvorta bit će jugovine is dazjen i

vitrima ol rive jer je stajun da pusu garbini (SW) (2.11.)s v ol Bojane (NE), v da levonte, v da gregoz

Punte zjaju (rtovi prividno lebde nad morem) sa vitron ol Bojane. Vitar da levonte, da grego. Kal su

gregoji uvik se rece da je vitar ol Boj ane (21.1.).v ol kraja (vjetrovi s kontinenta)zvitri ol kraja nisu

nikal dobri za ribu ni kal se lovi mrizima, ni kal se lovi parangolima. Tu je zatu jer ti vitri tiru ribu ol

kraja (31.12.88.)s v ol gorez u pulentu je bila modrovka (v.) kuda da će priko noći zapuhat vitar ol

gore - bura ili da grego (6.5.)s v vanije (vjetrovi zapadnije od S, a juţnije od W)z Ol maistrola do

ostra zovemo vitar vanije (21.5)s Pol taljonsku kostu (obalu) je vitar vanije (str.3)s kal je oblok

suspendijen (podignut nad horizontom), onda je vonka vitar vanije (4.1.)s Kal je vitar vanije onda

padu obloci na goru (21.5)s v vonka (SSW, SW, WSW)z Vitar vonka nabije na goru (21.5.)s v nutra

(NNE,, NE, ENE)s dulnji v (iz nekog od pravaca od N do W)z da će opet zapuhat dulnji vitar koji je

refinol (koji se vratio) (7.3.)s v iz Kvarnera (izmeĊu NNE i N)z is neverinon je poteglo na goru, ali

uvik is vitron iz Kvarnera (21.6.)s

atributni izraziz lovki v (s kojim se dade bolje uloviti)z rasćero (razvedri se) i opet jugo i tu

većinun vitri vanije (izmeĊu S i W) koji su lovki (4.6.)s v lorg (v.)z ujutro kal je vitar lorg, kal je

vrime atorzijo (v.) (2.1.)s Rece se da je vitar lorg kal puse iz garbina ili iz pulenta ili iz

pulentemaistra, maistrola (2.1.)s Lorgi vitar ni sigur (21.5.)s a vitri lorgi mogli bi bit puno grubi

(21.5.)s Drugega dona po trećoku (v.) pocel je bit vitar lorg - pulentac (6.10.)s moli vz vrime će bit

lipu sa molin vitrima (17.2.)s rufijoni v (nestabilan, najavljuje pogoršanje vremena)z Lorgi vitar ni

sigur. Tu je jedon ol rufijonih vitrih (21.5.)s ako je pulentac, garbinet, maistrol, ostrinet, tu je vitar

rufijon. Un izazivo prominu vrimena (21.5.)s pocel je bit vitar lorg - pulentac koji ove stajuni bude

rufijon i kaloda se je suspendila (podigao se sloj magle na obzoru) tako da je pocela mareta ol

garbineta. Tu su rufijoni vitri, a i maistrol je rufijon kal dujde jesen (6.10.)s Ol maistrola do ostra

zovemo vitar vanije (21.5.)s Jugo je od levonta do ostra (21.5.)s siguri vz Već tu ni kako liti da je

maistrol siguri vitar (6.10.)s strombi v (nagao, silovit)z juga duraju don-dvo pok ni dazjih ni

strombih vitrih sa zimima (14.3.)s studeni vz a pocel studeni vitar ispol kaliga (v.) (2.4.)s v ni vamo

ni tamo (vjetar sklon promjeni, nestabiliziran)z Na kvortu je obonacalo sa vitron ni vamo ni tamo

(28.4.)s veliki vz da će bit vrime velikih vitrih (28.2.)s Ako ucini rebaltadura (v.), bit će is velikin

vitron, is prodorinun (v.) (15.5.)s

predikatni izraziz v cedi (popusti, smanji snagu)s v pade (popusti, smiri se)s v pade kako tovor

(iznenada se smiri)s v dogno (provali silovito)z Dognol je vitar ol tarmuntone strombo (v.) sa

128

spalmejima (v.), gromon i lompon (v.), ali bez dazja (v.) (27.7.)s v govoriz Kvarat (mjeseĉeva

ĉetvrt) je ucinil na dvodeset zimnega (mjeseca studenoga) is molin vitron koji govori da bi opet mogle

ucinit garkusine (NE) kal punte zjaju (v.) (22.11)s v gre uz Pocela je voda kresivat (plima), a vitar je

isal u gregolevont (8.12.)s ujutro kolo deset-jelnaste urih ide vitar u maistrol (2.1.)s v gre nose poz

gurnju cmost stalno poteze u levont (E vuĉe visoke oblake)i vitar je isal nose po levontu (6.11.)s v

gre doz posli terca ol lneva ide vitar do maistrola (21.1.)s kako se je sunce dvizolo, isal je vitar sve do

pulenta (7.3.)s v gre vanijez a posli tega da će puć vitar vanije (23.2.)s v gre naokoloz Kako se sunce

penje, tako vitar gre naokolo (ide od E preko S do W) (8.1.)s v gre iz ruke u ruku (vrijeme je

nestabilno s vjetrovima koji se ne mogu stabilizirati)zVitar će hodit iz ruke u ruku is pjuvadurima (v.)

na goru (28.4.)s I tako, dokle vitri gredu iz ruke u ruku, ni stabilega vrimena (29.7.)s v gre na kroj

(puše s kontinenta)z kal ide vitar na kroj vecer, kal ide u burin, onda je siguro sigurisimo vrime

(2.1.)s v gre pri sunconz Tu se cesće dogodjo liti nego zimi da ide vitar pri suncon (8.1.)s Rece se da

vitar gre pri suncon kal se vitar minjo kako sunce kuri (od E preko S do W)s (8.1.)s Ni poteglo u

levont (cirusi nisu krenuli prema E) i vitar je isal pri suncon (vjetar koji je tokom dana mijenjao smjer

krećući ujutro od E preko S stigao je prije zalaska sunca do W, a to je znak da neće zapuhati jugo, da

je vrijeme stabilno) (8.1.)s Kako je vitar isal pri suncon, pala je bonaca (8.1.)s v ide poz ide vitar po

pulentu (W) (11.4.)s v se jusiz da će se vitar jusit (fig. ţestiti se, srditi se - pojaĉati) na rosu (str.4.)s v

se razjusiz Poteglo je u levont is par kapoj rose na koju se je vitar razjusil tako da je zapuhol provi

sirokolevont koji se izvoji u komiskuj vali (15.5.)s Umideca (vlaga), magla, a vitar se je jusil na par

kapoj rose ili dazja (16.12.)s v konfermoz Na tundu je konfermol vitar ol Kvarnera is kalodun u

pulentu (18.8.)s v se kontresto (fig. suprotstavljati se u diskusiji)z Danas puse jugo, sutra pade

bonaca i olma olgovori drugi, suprotni vitar. Kontrestaju se vitri, gledaju pridobit jedon drugega. I

tako dokle vitri gredu iz ruke u ruku (dok ne prevlada jedan vjetar), ni stabilega vrimena (29.7.)s v

lomiz vitar je lomil sve pri sobon (29.8.)s v nabijez Vitar vonka (SSW, SW ili WSW) nabije na goru

(nosi oblake prema kontinentu) (21.5.)s v napadoz Nogle su promine vitrih koji napadaju jedon

drugega tako da ne dopusćaju stabilizaciju vrimena (5.8.)s v nosiz Kal je veliko furtuna iz

ostrosiroka, spila ol Baluna na Bisovo ispuhuje slop i do pedeset metrih u ariju, a onda tu joki vitar

nosi priko cilega skoja (16.12.)s v nosi lignez Gora purgo (diţu se oblaci nad uzmorskim planinama

kontinenta), a tu nosi vitar one ligne, one protegnute obloke, pul garbina (SW). Tu je stu na stu bura

(21.5.)s v olgovoro (zapuše iz suprotna smjera)z Nojgore je kal vitar vitru olgovoro, kal furca furci

olgovoro (str.6.)s Danas puse jugo, sutra pade bonaca i olma olgovori drugi, suprotni vitar (29.7.)s v

oplakoz Puno je lipo kal su moli vitri i kal vitar oplako i dujde jugo pok oplako jugo str.6.)s v ostane

za sunconz ako vitar ostane za suncon, onda se vroćo na jugo (u kretanju od E pri izlasku sunca,

preko S prema W, vjetar moţe zaostati i ne stići do W, a to je znak da će prevladati jugo (8.1.)s v

padez a pri kvorta (v.) po tundu (v.) mogal bi vitar past i puć u burin (24.4.)s v pere spjaje (ţala,

plaţe)z a posli tega da će puć vitar vanije koji će parvi put oprat spjaje ove zime (23.2.)s v prati

suncez pok sve kako sunce gre pul zopada, tako ga vitar prati (8.1.)s v pridobijez Kontrestaju se vitri

(fig. spore se u diskusiji - nastoje prevladati drugoga), gledaju pridobit jedon drugega (29.7.)s Ceko

se koji će vitar pridobit (5.1.)s v puse iz bonde suncenjoka (v.)z Iz koje bonde sunca je suncenjok, iz

te će bonde vitar zapuhat (11.4.)s v puse iz bonde vrot ol koloboraz kal misec imo kolobor, iz koje su

bonde vrota (prekid kruga) iz te će vitar zapuhat (str.7.)s v rastirez kal pusu joki vitri koji raznesu

maglu i kalig (v.) rastiru (13.3.)s v raznesez kal pusu joki vitri koji raznesu maglu (13.3)s v rebalto

(baciti, izvrnuti)z stroh te je i puten hodit da te vitar ne rebalto (15.5.)s v refino (ponovno zapuhati)z

da će opet zapuhat dulnji vitar koji je refinol (7.3.)s v suspendije (podiţe, ili odbija oblake ili maglu)z

tu hoće reć da ni juzni vitar koji suspendije i ne dopusćo kalodi da sede (31.12.88.)s v uzize

(pojaĉava)z vitar uzize ol devet urih ujutro (str.3.) (v. terac)s da će vitar uzeć kal sunce zapade

(str.3)s v varjo (mijenjaao je smjer)z Na kvortu je bilo vrime nestabilu. Vitar je varjol (13.7.)s v

zapuhne kuda iz vriće (zapušei iznenada svom ţestinom)z pok se na rosu (kišicu) jusi (fig. ţesti -

pojaĉava) vitar i zapuhne kuda da ga ku pusti iz vriće (30.5.)s v zategnez Na kvortu je zategla

(privremeno malo jaĉe zapuše) dulnjo bovica (vjetrić iz nekog od pravaca od N do W) onda je

oplakalo (prestalo puhati) (9.10.)s

besubjektni izraziz vitra je (puše)z da je pod rivu vitra (na talijanskoj obali) (4.1.)s vitra je kako

luka (za maestral)z Pripostavimo ujutro je burin, a vamo ol Sveca (WSW) pok do ostra (S) ucine

se vonka oni bili obloci - tu smo zvoli tumbularija (v). Onda bismo bili rekli - populne je maistrola

kako luka (21.5.)s varć vitra kako iz vrićez onda se rece da će obloke potegnit levont (E) i da će varć

vitra kako iz vriće (str.3).

voda, -e f. G pl. -ih - 1. kišas v se istresez onda je siguro devedeset i devet na stu da će se

istrest iz njega voda (93.6.)s 2. morska strujas v iz pulenta (iz W)z dvo jutra voda iz pulenta -

treću jutro jugo (str.6)s 3. razina moras visoko v (plima)z sega jutra je visoko voda (str.5.)s v kresije

129

(raste razina mora)z Bilo je malo nesiguro jer je voda bila malo suspendijena (podignuta) (26.12.)s v

zovez voda vodu zove (plima je znak za kišu) (str.7.).

vrime, vrimena n. G pl. -ih / vrimen - 1. razdoblje, dobas 2. vrijeme atmosfersko,

meteorološkos

atributni izraziz arjavu v - loše v., euf. olujaz kalebi se darze visoko kal će arjavu vrime (11.4.)s v

atorzijo (nestabilno, vrijeme koje prethodi nevremenu)z Ujutro kal je vitar lorg (v.), kal je vrime

atorzijo, kal puse iz Sveca (WSW), more se racunat da je vrime folsu (nepouzdano, nesigurno,

opasno) (2.1.)s Vrime je atorzijo kal je bonaca, a puse maistralić, pok maistrotarmuntona, pok juzin,

kal pul ure puse maistrol, pok pul ure juzin i tako - vrime neodlucenu, vrime atorzijo (5.1.)s v

bastordu (nestabilno, promjenljivo, nepouzdano)z Ujutro se more gledot kal je vrime ono bastordo

(2.1.)s kal je na trećoku (mjesec treće noći poslije mjeseĉeve faze) vrime bastordo, duro (traje) sve

do kvorta (ĉetvrt) po tundu (pun mjesec) ili do punta ol miseca (23.6.)s ćoru v (vedro)z danas je lipu

ćoru vrime (7.5.)s drugu vz Ostar (S) olbije, dvize (juţni obzor ne prima ciruse koji prema njemu

kreću što je znak za promjenu vremena). Tu hoće reć da je vonka (na otvorenom moru) već drugu

vrime (5.1.)s dulnju v (smatra se stabilnim vremenom pogodnim za plovidbus pušu vjetrovi iz nekog

od pravaca od N do W)z Kal kaloda (v.) sede ol pulenta do ostra, kal ne dvine, potvordije dulnju

vrime (31.12.88.)s Da se je kaloda dvigla moglo bi zapuhat jugo, ali more ostat i bonaca, more

refinat (vratiti se) dulnju vrime (31.12.88.)s Kal je furtuna dulnjega vrimena, a ostar neće da recevi

(S ne prima oblake), onda se recez suha vele (1.1.)s Vrime će dvo dona pri bit u antimamu (v.) tako

da će mina odlucit za razvoj vrimena (1.2.)s mi recemo dulnju vrime - tu su vitri ol tarmuntone pok

do maistrola. Bura je isto dulnju vrime, ali njuj ćemo reć da je bura. Doje njuj se vaznosti (5.1.)s

Kako je vitar isal pri suncon, pala je bonaca i tako je ostalo dulnju vrime (8.1.)s bit će veliku nevrime

i tu is ravajunodima (v.) dulnjega vrimena i opet is jokin jugon (28.2.)s puhat će dulnju vrime

(22.12.)s isal je vitar po pulentu (W) i sastavilo se je dulnju vrime (26.12.)s Pok će iza tega

rebaltadura dulnjega vrimena (str.5.)s v folsu (v. atorzijo)s istu vz Kal sede u ostar tu hoće reć da će

jos dvosticetiri ure bit istu vrime (31.12.88.)sv kakomudrogo (loše, nestabilno)z ujutro se more gledot

kal je vrime veće ono bastordo, atorzijo, kakomudrogo, nesiguro (str.5.)s lipu vz Kal se pri noći ukoze

duga u pulentu, ocekije se lipu vrime (str.4.)s Kaloda (pojas magle uz horizont) se ucini ol pulenta do

ostra (od W do S). Tu kal je lipu vrime. Kaloda je visoka dvo-tri parsta (31.12.88.)s kal sicanj

potegne, more cili misec bit lipu vrime (4.1.)s v rofuzu (v.)z racunon da će bit vrime rofuzu. Tu hoće

reć vrime sa jokin vitrima, sa neverima (13.2.)s siguru vz Kal ide ol levonta na tarmuntonu, iz

tarmuntone u maistrotarmuntonu, onda stabili, tu je puno siguru vrime (11.4.)s siguru sigurisimu vz

Kal ujutro kolo deset-jelnaste urih ide vitar u maistrol, vrime je siguru, a kal ide vitar na kroj (kad

puše s kontinenta) vecer, kal ide u burin, onda je siguro, sigurisimo vrime (2.1.)s slabu vz Na Jabuku

kal kalebi ćute slabu vrime dvinu se visoko povar skoja i krokoću (11.4.)s do tunda (pun mjesec)

more bit somo slabu vrime (6.11.)s a kal se ujutro vidi dugu u levontu, tuko stot atento ol slabega

vrimena (str.4.)s kal se cipal hiti treso (baci se boĉno na površini mora) - slabu vrime (str.7.)s

suncenjok (v.) je znak slabega vrimena (11.4.)s stabilu vz Kal ostar (S) recevi (v.) - stabilu vrime

(1.1.)s Kaloda (v.) ol pulenta do ostra niska je i stabilu će vrime ostat sutra (1.1.)s sicanj u devedeset

na stu slucajih covika avizo (obavijesti) dvosticetiri ure unaprid, avizo ga da će slabu vrime (4.1.)s

Većinun je vrime stabilu kal su velike skolode (oseke) (5.1.)s Kal je burin, rece se vitar ol gore -

burin, stabilu vrime (21.5.)s v timidnu (blago, ugodno, mirno vrijeme)z Ni sćige (v.) kojo je znak za

joku buru. Jos je vrime timidno (11.4.)s trubujuzu vz trubujuzu (v.) varijabilu vrime kal vitar gre iz

ruke u rukuz danas puse jugo, sutra maistrotarmuntona (5.1.)s strombu v (nevrijeme s iznenadnim i

jakim vjetrom)z Rilko kal u sicnju ujedonput ucini strombu vrime. (4.1.)s Racunon da će vrime

bit ne strombu jer je kulma (plima) pala (30)s varijabilu vz bit će varijabilu vrime sa jugon i

garbinon (v.), sa neverima (v.) i nebijami (v.) koje bi mogle dazjit (v.) (28.2.)s

prijedloţni izraziz v ol durode (v. koje bi moglo duţe potrajati)z racunon da ovu vrime ni puno ol

durode (27.7.)s v ol pjuvadurih ( kiša koja pada na malom prostoru, kiša iz jednog oblaka)z Vrime je

ol pjuvadurih koje donesu malo dazja (28.4.)s v. iz Kvarneraz Moglo bi bit vrime iz Kvarneraz ujutro

burin, a posli terca puć će vitar u maistrol (3.5.)s v u antimamu (nestabilno v. kada se očekuje da

prevlada jedno ili drugo vrijeme)z Na minu je vrime uvik u antimamu (str.4.)s predikatni izraziz v

duro (traje)z da će se ove godine izvorsit stori proverbij da vrime ol cetvortega avrila cetardeset don

duro (13.3.)s vrime će durat i do trećoka (v.) po tundu (v.) (21.6.)s v gre iz ruke u rukuz varijabilu

vrime kal vitar gre iz ruke u rukuz danas puse jugo, sutra maistrotarmuntona (5.1.)s vrime sve gre iz

ruke u ruku (24.4.)s v gre po stajuniz vrime ne gre po stajuni (ne odgovara za godišnje doba)

(21.4.)s v gre is vrimenon (vrijeme ide prema oĉekivanju)zTako je kal vrime ne gre is vrimenon

(4.6.)s v gre po uzonciz da ne gre ni vrime sve po uzonci (16.12.)s v ide poz vrime se je pocelo

izmirivat tako da je na kvortu po mini (...) vrime iz molega juzina islo po tarmuntoni (N), a ne po

pulentu (P) (11.8.)s v ingvasto ( pokvari se)z racunon po motivima arije (v.), kulme (v.) , refulih (v.)

130

po moru, po svemu temu racunon da će vrime ingvastat, da bi vela mogla pokozat svoju arjavu ćud

(lošu narav) (20.2.)s v ispurgo (izbaciti iz sebe, oĉistiti se)z Racunon da je vrime slabu ispurgalo pok

da bi po trećoku (v.) moglo stabilit (21.4.)s v se izbastardo (pokvari se)z racunon da će se vrime

opet izbastardat (17.2.)s v se izvarjo (promijeni se na gore, pokvari se)z Gledolo se vrime na puntu

(v.) ol miseca za znat hoće vrime konfermat (v.) ili će izvarjat (str.5.)s Ako vrime ne konfermo na

trećoku, onda će se vrime izvarjat (6.2.)s v. se izvucez Umideca (vlaga)je nestala, arija je postala

ostra (zrak je postao suh) pok racunon da bi se moglo vrime izvuć do don pri mine ne slabu (26.12.)s

v konfermo (na nekoj mjeseĉevoj fazi ili meĊufazi, kao što je trećok, vrijeme potvrdi da je prevladalo

i da će stoga potrajati narednih nekoliko dana, najvjerojaatnije do sljedeće mjeseĉeve faze)z Bilo bi

se reklo da ako konfermo vrime na tundu da će produzit istu vrime jos tri cetiri dona (str.5.)s Trećok

(v.)po tundu (v.) igro veliku ulogu hoće konfermat vrime oli ne.Većinun posli mine oli posli tunda ako

konfermo vrime na trećoku tu hoće reć da će vrime podurat (8.1.)s v se konfrontiroz ne nodon se

lipemu vrimenu, nego provizodima (v.) koje će krolko durat jer se jopet vrime konfrontiro (29.8.)s v

okalmo (smiri se, vjetar oslabi ili posve prestane)z Onda je vrime okalmalo is molin maistralićon

(27.5.)s v se okrićez pulent dvize leva-leva (brzo, bez zastoja). Pocel je rozit (lagano puhati) juzinet.

Populne je nevera (oluja). A ca ćes, muj Ivane, tako se vrime okriće (str.5.)s v ostanez Ako dulnju

vrime ostane do trećoka (6.5.)s v poduro - potrajez izgledo da će podurat vrime (13.1.)s Većinun

posli mine oli posli tunda ako konfermo vrime na trećoku tu hoće reć da će vrime podurat (8.1.)s v se

pokvariz vrime će se pokvarit (29.10.)s v stabiliz Vrime ne more stabilit dokle ne potegne u ostar

(dokle S ne privuĉe ciruse) i tu ne strombo (naglo) nego pomalo Neće nikako da vrime stabili (4.6.)s v

tako (započne)z U pulentu (W) se dvigla cmost, a u sutun je sela (spustili su se oblaci koji su se bili

digli, što je znak da će prevladati lijepo vrijeme) tako da racunon da će takat dulnju vrime koju bi

moglo durat do tunda (v.) (13.7.)s v uciniz Tako bi moglo na kvortu (v.) konfermat (v.) i onda bi

ucinilo lipu vrime (24.4.)s Na trećoku (v.) je ucinilo dulnju vrime (v.) (18.10.)s v se umiriz da bi se

dvo dona pri tunda (v.) moglo vrime umirit (15.5.)s v varijabiloz Na trećoku je posli

kvorta pocelo vrime varijabilat (2.4.)s na kvortu je konfermalo dulnju vrime koju varijabilo (5.9.)s v

se zatrujez Tako se je vrine zatrovolo ovega godisćo da ne znon hoće se popravit i hoće ucinit lito

svetega Luke (topao i sunĉan listopad) (5.8.)s

objektni izraziz gledot v (promatrati znakove na nebu i moru da bi se po njima moglo

prognozirati)zVajalo je gledot vrime kal je kvarat (v.) miseca (str.4.)s Uvik se gledo vrime prinuć. Ne

mores ujutro gledot vrime koju će. Na nike kazijuni (prilike) more se i ujutro. Ujutro se more gledot

kal je vrime veće ono bastordo, atorzijo, kakomudrogo, nesigurno (2.1.)s kalkulat v (raĉunati)z

Mornori i ribori uvik su kalkulali vrime ol punta do punta ol miseca (23.6.)s pratit vz jo pratin vrime

(28)s pronostikat v ( prognozirati v)z sicanj je za pronostikat vrime nojsiguriji misec u godisću

(4.1.)s Misec je nojboji znak za vrime pronostikat (5.1.)s Malo je tezje pronostikat vrime za ovo doba

ol stajuni (24.10.)s znat vz Pulent (W) je nojboji sinjol (pokazatelj) za znat vrime (str.4.).

Z

zapuhat, -usen pf. - (o vjetru) zapuhatis prijedloţni izraziz z. ispol kaliga (v.) / ispol

nevere (ispod olujnih oblaka)z Ispol kaliga zno zapuhat vitar kuda ispol nevere (2.4.)s

usporedbez z. kuda da ga je ku iz vriće prosul (vjetar provali naglo, iznenada, silovito)z ali pri

nego je poteglo u levont kako sijun (prije nego je povuklo kao vihor oblake u E) olma je zapuhlo kuda

da ga je ku iz vriće prosul (21.4.)s z. kuda da ga je ku pustil iz vrićez ali potegne u levont pok se na

rosu jusi (v.)vitar i zapuhne kuda da ga ku pustil iz vriće (30.5).

zastok, -o -u - predik. -a -o - ţestok, silovits ali posli tega zastokega juga bila bi razbila

(v.) riva (v.) is zastokin garbinon (SW) (16.12.).

zima, -e f. G pl. zimih / zim - zimas (v.) predikatni izraziz z. napraviz zima ni svoju

napravila pok će se avril isfugat (nadoknadit će travanj hladnoćom i vjetrovima ono što zima nije

napravila) (13.4.)s z osinez pok je zapuhol provi zimski sirokol (SE). Tako se je rep ispurgol na

misto glove. zima nos je repen osinula (zima je pokazala svoju narav na samom kraju kada se to ne

oĉekuje) (24.4.)s z ugrizez ako zima ne ugrize repen će osinut (2.4.)s provo z z Provo zima je kal na

Majelu (v.) lampo (v.), i kal kulaf (v.) mete snigon, i kal se parsti na vesla osćope (v.), i kal zelis

duć na poluge (grede preko kojih se izvlaĉi brod iz mora na obalu) pri nego sunce zapade,

i kal sćige (v.) sćigaju ol bure, kal suskaju zola i dunji (tutnji) Komiza ol garbinih (SW), kal se

priko Manjareme (brdo sa sjeverozapadne strane komiške uvale) skotni (fig. bremeniti kišom) obloci

kidaju, i spalmeji (v.) se ispri somega kraja zakidaju da te je stroh da te u more ne olnesu, i kal je

cilo vala komisko korta bjonka (v.) (21.4.)s teplo zz Nikal ni bilo ovako teplih zimih. Pri se je zimi

u brud fogun (v.) lozilo (7.3.)s veliko zz Lokorde se love skurima noćima i velikima zimima

(31.12.88.).

zimni, -ega m. - mjesec studeniz Kvarat cini na sedan zimnega (6.11.).

131

zjat, zjon impf. - otvarati ustas fig. (o rtu) prividno lebdjeti nad moremz More je mirno,

burin je, punte zjaju (31.12.88.)s Punte zjaju sa vitron ol Bojane (NE) (21.1.).

zmoradun / moradun, zmoraduna m. G pl. -unih - veliki oblak na brdima, gore bijel, a

dolje tamans Kal je sirok, tisko pul Kvarnera. Vitar koncentriro umid na goru. Formirodu se oni

obloci, oni zmoraduni - tumbularija. Tu su oni veliki obloci na bardima ca imodu bile vorhe a doli

su corni. Tumbularija smo ih zvoli. Pripostavimo ujutro je burin, a vamo ol Sveca pok do ostra

ucine se vonka oni bili obloci - tu smo zvoli tumbularija. Onda bismo bili rekli - populne je

maistrola kako luka. Tu smo zvoli tumbularija, a Polvisani - zmoraduni. A ovo je opet drugo stvor kal

je vitar vanije, onda padu obloci na goru (21.5.) (v. tumbularija).

zvat, -zoven impf. - (o vremenu) izazivati; izrazi: voda; voda vodu zove (plima je znak

za kišu) (str.7)s lomp: zimi lomp zove, a liti meće (zimska munja oznaĉuje mjesto prema kojemu će

zapuhati olujni vjetar, a ljetna munja obrnuto oznaĉuje mjesto od kojega će zapuhati) (23.3);

Modrovka (v.) izazivo vitarz ili ga zove ili ga meće. Do maza ga zove, a ol maza ga meće (7.5.); U

sunca zopod ucinila se fumoda (v.) u pulentu (W) koja zove veliku umidecu (v.) i jos veću kalduru

(v.) (11.8.).

zvizda, -e f. G pl. -ih / zvizd - 1. zvijezdas kal zvizda impunto mlodemu misecu u rep, more

se ocekivat promina vrimena (str.4.)s 2. meteors Ako je jugo i zvizda leti iz tarmuntone (N) u

ostar (S), racunalo se da će dulnju vrime (vjetar iz nekog od smjerova od N do W (11.4.); za alavija

pronostikat tukalo bi bit na more, tukalo bi zvizde gledot, di zvizda leti (7.5.)s Ovako arija govori

da ni bure, nego da će refinat joku jugo i tu gregolevont jer su i zvizde letile iz levonta prema pulentu

(22.12.).

7. HALIJEUTIĈKI ONYMICON

7.1. Palagruža

Otoĉje Palagruţe sastoji od dva otoĉića i nekoliko većih i manjih hridi, od kojih je najudaljenija, oko 3 milje u

pravcu jugoistoka, Galijula - najjuţnija toĉka teritorija Republike Hrvatske.

Govoriti o toponimiji i antroponimiji pustih otoĉića (ako se izuzmu svjetioniĉari na V. Palagruţi) ĉija ukupna

površina jedva prelazi ĉetvrtinu ĉetvornog kilometra, a ovaj rad upravo takvu namjeru ima, ĉini se poslom

jalovim, poslom uzaludnim. Tko bi, naime, na tako dalekom i tako malom otoĉju, bliţem talijanskoj obali negoli

ijednom hrvatskom naseljenom otoku, ĉija ukupna površina tek neznatno prelazi ĉetvrtinu ĉetvornog kilometra,

mogao biti baštinikom njegova povijesnog pamćenja? I da li uopće netko zna ime kakva lokaliteta na

nepotopljenom kamenu nasred mora, izme|u istoĉne i zapadne obale Jadrana? Kakva li je pak antroponimija

moguća na pustom otoku?

Ovaj rad trebao bi otkloniti sumnju u smisao onomastiĉkog istraţivanja najudaljenijega i najjuţnijega hrvatskog

otoka. Mada još ne moţemo pouzdano tvrditi, vjerujemo da bi teško bilo naći u Hrvatskoj površinu zemlje

veliĉine 26 hektara koja bi sadrţavala više toponima negoli što ih ima ovaj komadić nepotopljene zemlje koji su

grĉki moreplovci nazvali, prema grĉkoj rijeĉi za more (pelagos - more kao puĉina), otokom puĉine: Pelagosa.

A gdje pak naći toliku površinu nenastanjene zemlje, mada je ova i jalova i surova, koja bi do danas saĉuvala u

sjećanju stotine imena onih kojima je u prvoj polovini ovog, kao i u minulim stoljećima, pruţala utoĉište od

opasna mora kojemu su se izlagali da bi do nje došli iz daleke Komiţe u svojim malim ribarskim barkama na

vesla i jedra.

Otok s ĉijega je strmog brijega (Mondefust) moguće baciti kamen u more i na sjevernu i na juţnu obalu, uz uvjet

da netko ima hrabrosti stajati nad ponorom na hrptu otoka širokom u jednom dijelu (Prisjuga) i manje od jednog

metra, bio je cilj kojemu su u proteklom mileniju hrlile u regatama gajete falkuše iz 42 milje daleke Komiţe.

Povijesni dokumenti spominju i do stotinu gajeta sa po pet veslaĉa koji bi na znak topovskog hica s komiškog

kaštela startali prema dalekom puĉinskom otoku, da bi u tom veslaĉkom maratonu, ako nije bilo dovoljno vjetra

za jedrenje, izborili što bolju poziciju za dvadesetodnevni boravak na surovoj obali Palagruţe u

dvadesetodnevnom razdoblju ribolovnog mraka.

132

Ti veslaĉi ĉuvali su u pamćenju imena što su ih ovom otoku puĉine dali drevni moreplovci. Ali i ti tako

mnogobrojni ribari u svojim ribolovnim pohodima ostavili su svoje tragove koje ne ĉuva otoĉka zemlja, kao što

ĉuva krhotine arheoloških artefakata, već pamćenje posljednjih veslaĉa palagruške regate i danas rijetki njihovi

nasljednici.

Spomenike ljudske prisutnosti u povijesti, na ovom otoku ne predstavljaju samo arheološki nalazi i gra|evine

ljudske ili njihovi tragovi. Te spomenike predstavljaju i imena svih toposa koji su bili vaţni za ljudsko

snalaţenje u prostoru, imena uvala, puntina, pliĉina i grebena, putova i ljudskih gra|evina ili njihovih tragova. Ta

imena nisu bila vaţna samo za snalaţenje u prostoru već su bili i putokazi u labirintu ljudskoga sjećanja. Za njih

su vezane uspomene ţivih, ali i onih koji ţive u sjećanju ţivih. Spomenici ljudskoga trajanja, na ovom

krajnjem otoĉkom frontu hrvatskog dijela Jadrana, jesu i imena imenovatelja i baštinika imenskoga naslje|a

otoka puĉine - Pelagose.

7.1.2. Toponimija

Vrlo je vjerojatno da u proteklom mileniju nije prekinut kontinuitet prisutnosti ribara iz Komiţe na Palagruţi. Ni

progoni ribara vojgara, kojima je venecijanska vlast, u godinama kada se oko Visa dobro lovilo mreţama

potegaĉama, nastojala sprijeĉiti ribolov oko Palagruţe, nisu uspjeli zaustaviti ove ribare, mada su bili suoĉeni s

mogućnošću da zbog toga budu drastiĉno kaţnjeni spaljivanjem mreţa i brodova pa i višegodišnjom robijom u

okovima na galijama.63

Taj kontinuitet odrţao se i onda kada je Rapallskim ugovorom 1920. Palagruţa pripala

Italiji. ^ak i tada, kada je Palagruţu dijelila od Komiţe me|udrţavna granica, Komiţani su, s obzirom na

višestoljetnu tradiciju ribolova na ovom otoku, Brijunskom konvencijom 1924., dobili pravo da sa ĉetrdeset

svojih barki ribare na Palagruţi. Taj kontinuitet prisutnosti na Palagruţi ribara koji pripadaju jednoj insularnoj

organskoj zajednici, kontinuitet koji traje barem od dvanaestog stoljeća (v. toponim Luk), razlog je i brojĉanom

bogatstvu toponimije i njenoj velikoj starosti zbog koje su neki toponimi danas semantiĉki neprozirni.

Koliko je toponimija Palagruţe bila vaţna radi dokazivanja prava komiških ribara na Palagruţu, svjedoĉi i

sjećanje ovog komiškog ribara: Posli svjetskega rata Palagruza je pripala Taljonima. Trumbić je dvadesete u

Rapallu, u Itoliju, bronil Palagruzu i Komiza mu mora bit zahvalna jerbo da ni bilo njega, Komizi bi bilo

oduzeto pravo da lovi na Palagruzu. Trumbić je znol ca Palagruza pristovjo za Komizu i un je bronil Palagruzu

i dokozivol pravo Komizonih da tamo ribaju. Tako smo mi Komizoni po Rapallskemu ugovoru dobili pravo

ribonjo (...). Hola je na Palagruzu jelna mejunarodno komisija i zvoli su komiske ribore da recu kako se co zove.

Na racun steralih, barakih, jastozerih i imen pozicijih na Palagruzu, tu je pravo Komiza dobila (IVG, istakao

JB). Pri rata imali su, osin nos Komizonih, pravo hodit na Palagruzu Trimidezi (s otoĉja Tremiti) i Rudinezi

(iz Rodi Gargano). Oni su holi gucima bez folkih i riboli budelima i nosili nutra frisku ribu. A riboli su i jastoge

(JBZ).

Palagruţa ne bi imala tako bogat toponimikon da nije bila izuzetno zanimljiva ribarima. A njih je ona zanimala

zbog one nevidljive - podmorske Palagruţe koja se u pravcu istok - zapad proteţe oko trinaest milja, a u širinu

do 1,5 milje.

U sezoni lova sardela znalo je na Palagruţi boraviti i nekoliko stotina ribara iz Komiţe. U jednom dokumentu

što ga sadrţi Liber Comisiae spominje se da je na Palagruţi znalo biti i preko stotinu ribarskih barki.64

Budući da

je palagruţanska spurtenjaca (gajeta opremljena za lov sardela vojgama), tzv. kopitento ort (kompetentna

63

Ricardo d'Erco citira prijepis jedne kaznene presude, datirane 25. srpnja 1655., protiv komiških ribara koji su

se usudili loviti na Palagruţi:"(...) Svijesni svoga teškog prestupka nisu znali kako da se pojave pred licem

pravde te da bi se tako golema krivnja i tako sablaţnjiva nepokornost kaznile zasluţenom kaznom,

proglašavamo da Bartul Zamberlin, Andrija Harvat, Petar Covo, Mihovil Pavšić, Pavao Bracan - mla|i, Franjo

Fruzin, Nikola Gregeto, Jakov Galiot i Ivan Perina, odsutni podanici, imaju se smatrati izgnanim iz ovog grada

i njegove oblasti i iz provincije Dalmacije i Albanije za vrijeme od neprekidnih deset godina, s tim da im

granica bude tvr|ava Klis. Ako se u tom vremenu zateknu da su prekršili odluku o izgonu i prevedu u uze

pravde, neka se postave da sluţe na galiji Prejasne Republike kroz neprekidnih pet godina kao veslaĉi s

okovima na nogama, a u sluĉaju da bi koji od njih za tu sluţbu bio nesposoban, treba da bude drţan u zatvoru

tri godine, a zatim vraćen u izgnanstvo. Pobjegnu li s galije, vratit će se u izgnanstvo kao gore s tim da im ono

tada iznova zapoĉne in toties quoties. Onima koji ih ulove ili ubiju, kada ispostave vjerodostojnu potvrdu o

ubojstvu, isplatit će se ĉetiristo lira po pojedincu od njegova imanja ako ga je imao, a ako nije, od dobara ove

općine dio toĉne polovine (...) (1973, 192 - 193). 64

Liber Comisie, str. 239 - 244.

133

ribolovna jedinica - brod, ribolovni alati, druţina), imala curmu (posadu) od pet ĉlanova, to znaĉi da se na

Palagruţi znalo naći i preko pola tisuće ribara. Kad se zna da je veći dio od tih 26 hektara površine otoĉja

Palagruţa nepristupaĉan, da to otoĉje ima tek jedno veće ţalo i dva sasvim mala, jasno je da su ti ribari svakom

detalju u prostoru, koji je na bilo koji naĉin mogao posluţiti ljudskoj svrsi, morali pokloniti paţnju i dati mu ime.

Organizacija njihova ţivota na tako tijesnom prostoru nevjerojatno je sloţena. Gustoća palagruţanske toponimije

svjedoĉi o intenzitetu ţivota na tom, za ţivot i rad tako velikog broja ljudi, nezamislivo teškom prostoru. Ta

ĉinjenica nije zanimljiva samo toponomastici već je i iznimno zanimljiva sociološka ĉinjenica. Kakva je to

morala biti organizacija, kakva disciplina svakog pojedinca, kakva subordinacija izme|u glavara Palagruţe,

svićara i ĉlanova druţine, kakva me|usobna tolerancija, poštovanje, kakva kooperativnost u okolnostima

nemilosrdne kompeticije, u okolnostima posvemašnje oskudnosti svega (osim ribe) što je ĉovjeku za normalan

ţivot potrebno, u okolnostima ĉeste fiziĉke iscrpljenosti poslije danonoćnog rada, u okolnostima permanentene

ugroţenosti elementom mora i povremenim progonima venecijanske vlasti te povremene, ali uvijek izvjesne,

ugroţenosti od napada gusara.

Kako je upravo kontaktna zona mora i kopna prostor najveće radne dinamike, ali i prostor najbogatiji

orografskim oblicima zbog sraza dinamiĉkog elementa - mora i statiĉkog elementa - kamena, taj je prostor i

najbogatiji imenima. Obala posu|uje svoja imena i podmorju. Talasonimija je znatno siromašnija upravo stoga

što se oslanja na imena obalnih orijentira. Tako nadmorska Palagruţa ima znatno više imena od one ribarima

zanimljivije - podmorske. Bit će da je jedan od razloga tomu i ribarska kriptognozija. Sluĉajna otkrića vezana za

podmorje, a vaţna za ribolov, ribari kriju dokle god je to moguće. Stoga je sasvim izvjesno da postoje i

kriptonimi podmorskog reljefa koji se ĉuvaju unutar jedne ribarske obitelji ili unutar ribarske druţine. Vidio sam

u Komiţi takve ribarske buletine - tajne biljeţnice koje kriju znanje o podmorju stjecano generacijama

Pitanje odnosa toponima i apelativa na malim otocima posebno je zanimljivo. Naime, mali je otok

prostor singularnosti. Na njemu niĉega nema mnogo, a ĉega ima najĉešće je unikatno. Oznaĉujući ono što je

unikatno (u kontekstu otoĉkog svijeta), apelativ moţe diferencirati jedan unikatni referent od drugoga. Npr. u

kontekstu koji obuhvaća mnogo kuća, apelativ kuća ne moţe identificirati bilo koju pojedinaĉnu kuću. U tom

kontekstu apelativ istiĉe znaĉenje referenta.65

U kontekstu singularnosti apelativ gubi znaĉenje te poĉinje

identificirati ono što je unikatno i time postaje toponim. Tako na Palagruţi apelativi: put, crikva. zolo, kova,

vartal, kuća, lanterna, jastozera... postaju toponimi: Put ol Lanterne, Crikva, Zolo, Kova, Vartli, Store kuće,

Jastozera ol Store vloke. Postajući toponimima, apelativi se petrificiraju te izmiĉu mijenama koje zahvaćaju leksiĉki fond

jednoga govora u vremenskom toku. To je razlog da upravo toponimikon nekoga govora ĉuva njegov najstariji

jeziĉni sloj. Neki apelativi koje je jeziĉna mijena potisnula iz aktualne govorne prakse novim apelativima, ĉuvaju

se trajno kao toponimi. U palagruškom toponimikonu nalazimo tako toponim Valucje nastao od apelativa

valutak (oblutak), zapravo od oblika zbirne imenice tog apelativa: valucje (od oblika valutje, kojemu je dental t

sibilariziran); ili toponim Storo vloka koji sadrţi iz aktualne govorne prakse potisnut apelativ vlok (vlak) od

glagola vlocit - potezati, izvlaĉiti (za brodove); ili toponim Prisjuga - od apelativa prisika (procijep).

Toponime navodimo prema komiškom govoru, onako kako ih izgovaraju naši informanti, najĉešće

komiški ribari, a uz neke toponime navodimo i talijanski naziv kada je pored toponima na komiškom govoru

upisan u katastarsku mapu iz 19. stoljeća koju je napravila austrijska drţavna uprava. Navode usmenog podatka,

rje|e pisanog, o referentu toponima oznaĉili smo inicijalima imena informanta s godinom njegova ro|enja, a ako

je ne znamo s okruglim brojem godina po našoj procjeni. Informanti su predstavljeni sljedećim kraticama:

JBP - Jozo Boţanić Pepe - palagruški ribar (pok. 1884)

DVB - Davor Vitaljić Bjaţić - trgovac (1946)

DPP - Dinko Boţanić Pepe pok. Šimuna - palagruški ribar (1912)

JTH - Jozo Tipić Hreja - palagruški ribar (1945)

JBZ - Jakov Borĉić Zbarada - palagruški ribar ( 1920)

IKP - Ivo Kuljiš Pace - palagruški ribar (oko 65 godina)

VMM - Vinko Marinković Mestrazane - ĉinovnik, unuk graditelja i sin

obnovitelja lanterne na Palagruţi (oko 75 godina)

65

O tom odnosu Petar Šimunović kaţe sljedeće:"Svrha toponima kao vlastitog imena nije da oznaĉuje, već da

imenuje zemljopisni objekt. Toponim, dakle ne priopćuje obiljeţja odre|enog lokaliteta, ne izraţava odnose

koji postoje me|u svojstvima zemljopisnih objekata i znaĉenja koje je sadrţano u apelativu nakon što je taj

apelativ postao vlastito ime. Leksiĉko znaĉenje nevaţno je u funkciji toponima. Zbog toga se ono brzo gubi i u

mnogim toponimima nije prepoznatljivo" (Split, 1986, 209). Vladimir Skraĉić kaţe ovako: "... izme|u auditivne

slike apelativa (signifiant) i njezina koncepta (signifiŢ) stoji odnos (znaĉenje) koji se smatra arbitrarnim, a koji

se moţe spoznati samo poznavanjem sistema. Izme|u auditivne slike toponima (lika toponima) i onoga što taj

lik oznaĉava (geografska konfiguracija, referent) ne stoji znaĉenje (razumijevanje lika toponima), već

identifikacijski postupak i sama identifikacija" (Split, 1996, 61).

134

EKP - Eugen Kuljiš Pace - palagruški ribar (pok. 1920)

IVG - Ivan Vitaljić Gusla - palagruški ribar (pok. 1917)

TBG - Tonko Boţanić Gruje, palagruški ribar (oko 60 godina)

TBP - Tonĉi Boţanić Pepe - palagruški ribar (1958) .

7.1.2.1. Velo Palagruza

1. Zolo - jugoistoĉna uvala sa velikim ţalom; premda postoji još jedno ţalo na sjeverozapadnoj strani

otoka, u uvali Storo vloka, ovaj apelativ postao je toponim zbog veliĉine ţala koji imenuje i njegova znaĉaja za

ţivot i rad brojnih vojgara koji su do sredine 2o. stoljeća na ovom otoku lovili sardele i koristili se njegovim

oskudnim prostorom za soljenje ribe, steranje mreţa radi sušenja te za pripremu hrane i odmor: Na Zolo je

vazimalo petnaste spurtenjacih (druţina gajete falkuše koja lovi sardele vojgama - mreţama stajaćicama -

sardelarama). Misto za baraku vazimali su barilon, misto za kuhinju vazimali su temunen ( kako je koja gajeta

stizala u regati iz Komiţe, tako je zauzimala svoje mjesto za ţivot i rad na otoku i to tako da bi osvajali mjesto

stavljanjem predmeta: baril - baĉvica za soljenje na mjesto barake, prostora za soljenje ribe, a temun - kormilo

koje je, postavljeno na dva barila, sluţilo kao stol, na mjesto kuhinje), a onda bi isli na tuku (ţdrijeb) za steralo.

Na Zolo se je steralo tukun dobivalo. Zimi uzo veliku more svu zolo olnit pok se u gandoj vidi veliki gvozdeni

kalun ca je inkastrol izmeju dvi sike. Onda posli opet more zolo naneso (IVG); Zimi son uzol voltat brud na Zolo

pok se provun porinut, jerbo veliku more dujde iz Bojane (iz levanta). Jedonput hitil son u Zolo rucjok, a ni bilo

potriba jer je bilo ribe za jist, i ujol jo usot, cipol, salpuc. A stori Sardor udril me arganelon priko skinih da ne

lovin ribu bez potribe (JBZ).

2. Kapara - toĉka na Zolu koja je sluţila kao orijentir za nalaţenje Zodiva po zolu: Kal se Kaparu

inpunto u Siku ol Zola, a Pupak u Voliće, dusal si na Zodiv po Zolu (JTH).

3. Polivalo - sika, malo ispod razine mora blizu ţala: Nutra dobota u somu Zolo jelna sika je pol more,

milura. Toti je opasno za se nasukat (JTH).

4. Sika ol Zola (Sasso) - hrid prikladna za vezivanje brodova u uvali @alo.

5. Jastozera ol Zola - tu su ribari drţali jastoge i hlapove za vrijeme zimskog ribolova.

6. Cuf od levonta - strma gromada odvaljena od brijega.

7. Dobri konol / Ume cufe - usjek izme|u dvije visoke hridi. Tu bi ribari znali loviti na rozgu ušate i

šarge kad more pjeni.

8. Cuf od pulenta - strma hrid, od kopna odvaljena gromada.

9. Duboki konol - prostor izme|u dvije kamene gromade na obali: U duboki konol je spol medvid

(TBG).

10. Mundanova - mala uvala bez ţala: Sal ćes ti Luka, kal reparos oti baril, puć ujot ku goder ribu za

prominit past. Nojboje ti je puć u procip u Mundanovu, doli di je ona kosa, pok lipo zabrumoj. Uberi matra (

mator - biljka koja raste na obali, mesnatih listova) pok dobro istuci is glovami ol friskoc (nedogotovljene

posoljene sardele), a criva buta na bondu za lovit. (...) Nemuj zaboravit matra butat jerbo mator ribu ismanto

pok ćapoju kako lude (IVG).

11. Puhera - špilja na razini mora koja ispuhuje kada val zatvori ulaz: Toti je rapa, jelna spila. Ispedije

arija kal je marete. Tot i su bili ubili medvida (IKP).

12. Picokare - strmi brijeg na obali: Okomito se penje kosa, a doli je rovno i sikom (mnoštvo sika)

(IKP).

13. Pol Picokare - more i obala podno litice Picokare: Toti je lipo za lupat lupore. Toti je dobro za

carnjule (dobro je za lov crneja za ješku u vršama jastogarama) (JTH).

14. Sika ol Picokor - hrid nekoliko metara udaljena od obale.

15. Pod lanternu - gotovo okomito penje se brijeg sve do vrha na kojemu je podignut svjetionik.

16. Biljovka - plićak blizu obale i uvalica s malim ţalom: Valica is zolcen. Dvi- tri gajete su se tote

navukovale. E, bit će tako kolo dvodeset metrih tu zolce. U more je milura. Priko nje se more prolije. Plilko je da

bi se brud mogal nasukat kal je skoloda (IKP); Stori Gruje se navucivol u Biljovku. Dvo-tri broda su se mogla

toti navuć, ali somo u krisnjoku kal su bonace (JTH). Kal je parvi put grodjena lanterna, izbasali su jedon huk,

jelnu glavicu na vorhu Palagruze kojo je bila visoka kako kuća od lanterne - jelnu osan metrih. I oti matarjol su

hitivali na bondu ol ostra. Tu je stvorilo zolo. More ga je samlilo i zove se zolo Biljovka prema miluri ol tih

stinjok iz vorha Palagruze ca se isto Biljovka zove (VMM).

17. Pol kriz - more i obala podno kamenog kriţa: Gori je bil kriz ol stine. Toti je nikur poginul (IKP).

Jelnega Pojora je toti, u velikuj furtuni ol juga,veslo hitilo u more i vej ga se ni noslo. Pok su toti napravili kriz

ol stine (JBZ).

18. Zodiv po Krizu - manji brak, od Kriza u pravcu juga.

19. Pol Kapić - obala i more podno brijega Kapić: Kal se gre na jastoge toti je dobro za ujot jesku. Toti

smo mećali na carnjule (IKP). Tu je jedinu misto di se more stot gregolevonton na Palagruzu (JTH).

135

20. Kapić - brijeg: Jelna stina kako pul baluna. Kal putujes iz Komize i kal vidis Kapić, onda si

dvonaste do trinaste mij ol Palagruze (JTH).

21. Puntin ol Kapića - najzapadnija toĉka Vele Palagruţe.

22. Zdrilo ol Kapića - prolaz izme|u Vele Palagruţe i Volića.

23. Moli Volić (Manzo) - hrid: Kal vidis Voliće, jos ti je osan mij do Palagruze (JBZ).

24. Veli Volić (Manzo) - hrid: Kal vidis voliće onda si sedan mij ol Palagruze (JTH).

25. Pupak od levonta (Ponpano)/ Pupak ol volićih - hrid: Kal putujes pul Palagruze iz Komize, onda

znos, kal si avistol Pupak, jos si sest mij ol nje. Pul mije pul pulenta vidi se lno (JBZ).

26. Milura Pupka ol pulenta - brak: Toti je dobro za trajinat. Duboko je pet-sest metrih (JTH).

27. Moli zodiv - brak:Toti je puno dobro za sardele vecernjun (JBZ).

28. Storo vloka - uvala sa ţalom; vjerojatno je naziv motiviran znaĉenjem: istezalište brodova. Tu je

ţalo na koje se moţe izvući desetak gajeta: Po parvemu ratu tili su prosirit zolo tako da minaju brig na kroj zola

na bondu ol pulenta. Kapo koji je toti bil, stol je iza stine da će vidit kako mine lavuraju. Kal je parvo mina

pukla, kapotu je doletila stina u celo i ubila ga je na misto. Olma su fermali i vej se tu ni nikal napravilo

(VMM). Jedonput po ratu ćapalo me je slabu vrime na Palagruzu. Forcoje jugo, a jo son is brodon u Storu

vloku. Stroh me je da me ne razbije. A bilo je tad vojske na Palagruzu. I palo meni na pamet da provon sposit

brud tako da ga dvinenen u ariju. Dusla vojska i jo ormol paronge, i iz briga dvigli provu u ariju. Ali perikulo je

da ga ne nalije. Veliku more iskopalo, a jo se mislin hoću probit brud oli ne. Ako ga nalije pol velikin pizon svi

bi konopi pukli i izgubil bi brud, a kal bi ga probil onda bi more olma tocilo vonka. Ali tesko mi se je bilo odlucit

da probijen brud. I nison ga probil. Srića da je vitar cedil i tako ga ni nalilo i tako son sacuvol brud. Ni se moglo

navuć na zolo, vajalo ga je dvinut u ariju koko se je dolo (EKP).

29. Spila ol Store vloke - špilja: Liti se ide toti populne bokun hloda noć (JTH).

30. Zodiv ol Store vloke - brak: Dobro je za trajinu. Lipo se vidi lno (JTH).

31. Sika ol Store vloke - hrid: Toti navarzemo barbitu, kal je jugo, kal izmeće (IKP).

32. Jastozera ol Store vloke - betonski bazen za drţanje ulovljenih jastoga: Gospodinu Andriji

Vitaljiću pk. Blaţa, Split, dne 19 lipnja 1913. C.K. Pomorska Vlada u Trstu odlukom 29. svibnja t. g. Br. 3706

na riješenje Vaše molbe 9 siječnja t. g. udijelila Vam je naknadno odobrenje za već sagradjeno spremište jastoga

na poloţaju "Stara Vlaka" na ostrvu Palagruţi uz slijedeće uvjete: 1. Od godine 1906 unapred biti će te obvezni

platiti jedan godišnji namet kao daću priznanja; visina odnosnog godišnjeg iznosa bit će Vam naknadno

priopćena. 2. Ispuniti će te jednu obveznicu kojom se obvezujete da će te u svakom času, na zahtjev ostaviti

slobodan prostor od Vas zauzet, odstraniv svu izvedenu gradnju o svom trošku, bez prava na bilo kakvu odštetu

sa strane Pomorske Uprave. 3. Jastozi i hlapovi moći će se pohraniti u spremištu, samo za vremena dok je

ribanje istih korepnjaka dozvoljeno, i to u svrhu da ih se sačuva od kvara. C.K. Lučki-Potpoglavar Stipanović.

33. Puntin ol Store vloke - rt: Olkal se je napravila lanterna tili su produzit Puntin ol Store vloke da

bidu zastitili malo valu, da bude sigurijo vala za navuć brode kal je jugo. Toti je po puntinu plilko, toti je milura

i ne bi bilo tesko nasut matarjol. Ali ca se je dogodilo - kal je pukla parvo mina, stina je ubila inzinjera koji je

vodil posol i olma se je fermalo is poslen. Tako na Palagruzu ni mista na zolo di brodi mogu bit siguri (IVG).

34. Pol kalamitu - predjel obale pod svjetionikom sa sjeverne strane s koje se nalazi gromobranska

ţica (kalamita).

35. Moli buk - neznatno udubljenje u obalu, uvalica.

36. Pol vartle - predjel na obali ispod nekad obra|ivanog i ogra|enog zemljišta - vrtova obitelji

svjetioniĉara.

37. Pol trambuk - ravna obala: Kal je Palagruza bila pol Itolijun, toti su Taljoni lovili trambukon

sardele. Bil je veliki trambuk na gruju (IKP). Kolo Trambuka se je utopil Vinko Pulenta pedeset i nike. Hodil je

lovit i ni se vrotil. Ni ga se vej nikal noslo. Somo su robu nosli na kroj. Pripostovjo se da je hodil oldit tunju

(JBZ). Toti je jelna ploca iz koje je lipo za hitit trambuk. Trambukon se dezuje lovilo (JTH).

38. Veli buk - uvalica.

39. Cuf ol Velega boka - hrid.

40. Pulentino - ravna obala - mjesto gdje je poginuo pedesetih godina komiški ribar nadimkom Pulenta

kada je kao ĉlan ribolovne druţine koja je lovila sardele otišao sam loviti bijelu ribu. Na mjestu pogibije

prona|ena je samo njegova odjeća.

41. Puntin ol Mondefusta - rt koji ome|uje sa zapadne strane uvalu Mondefust.

42. Mondefust / Maldefust - uvala pod istoimenim vrlo strmim brijegom; u pisanim dokumentima iz

devetnaestog stoljeća zapisana je inaĉica Maldefust što bi se moglo rastaviti na mal de fust(a): fusta je tip

gusarskog broda pa ovaj naziv moţda svojom (ovako shvaćenom) semantikom ĉuva uspomenu na neki davni

sukob komiških ribara s gusarskim fustama na lokalitetu kojega taj toponim imenuje: Tu je bilo onega godisćo

kal je Tume Bijaskotov bil pol niz Mondefust (DBP).

43. Sika ol Mondefusta - mala hrid u uvali Mondefust.; v. Mondefust.

44. Punta ol Mondefusta - istoĉni rt uvale Mondefust; v. Mondefust.

136

45. Ploca ol Mondefusta - brak udaljen od obale: Toti je dvodeset pasih dubine, a onda olma pado u

sededandeset pasih (IKP). Dobro je za kontere.Toti se uvik darze vorse ol konterih (JTH); v. Mondefust.

46. Ume cufe - prostor izme|u dvije gromade odvaljene od obale.

47. Cufi ol Zdrila - dvije hridi što strše iz mora odvaljene od obale.

48. Pol Sargota - mjesto gdje je komiški ribar Sargo obiĉavao izvlaĉiti na obalu svoju gajetu. Tu nema

ţala, već je krupno kamenje koje je on sloţio kako bi postigao minimalne uvjete za izvlaĉenje barke u vremenu

kada je obalni prostor za izvlaĉenje brodova na Palagruţi bio dragocjen zbog velike konkurencije više desetina

gajeta koje su se me|usobno natjecale u regati kako bi osvojile što povoljnije mjesto na obali za ţivot i rad u

dvadesetodnevnom razdoblju ribolovnog mraka.

49. Puntin ol Zdrila - malo ispupĉenje kojim završava na istoĉnom kraju juţna obala Vele Palagruze.

50. Milura ol Zdrila - brak: Toti je zodiv, plilko je tako da je, ispominjen se taljonski ratni brud ćapol

lno pok je izgubil propelu i vajalo ga je potegnit u Zolo (JBZ). Toti je na jelno misto pet metrih dubine. Jedon

vodonosac je bil ćapol lno (JTH).

51. Zdrilo - prolaz izme|u dva otoka; kad se ţeli brzo na panulu uloviti nekoliko iglica kako bi se ţive

mogle nadjenuti na panulu za lov zubataca i gofa, onda se ide u Zdrilo. Zdrilo je dobra pozicija i za lov zubataca

i gofa.

52. Balunići - vjerojatno je naziv motiviran oblikom kamenja uz obalu.

53. Konfin - rt kojim završava luk uvale @alo. Nekada je ţalo bilo mnogo veće, a smanjeno je

padanjem krupnog kamenja niz brijeg nad njim. Moguće je da je naziv motiviran znaĉenjem - kraj uvale ili ţala:

Tu je kroj vale ol Zola. Nasi bi rekli i kal bi vidili Itoliju da se vide konfini (IKP).

54. Sika ol Konfina - hrid, v. Pol Prisjugu.

55. Pol Prisjugu - uvalica podno procjepa na vrhu brijega Mondefust: Bili bismo isli pol Prisjugu pok

bi stoli iza sike ol Konfina (JBZ).

56. Pol Klobuk - litica:Gori visje pari kako klobuk (IKP).

57. Pol Forane - Usmena predaja Komiţe ĉuva uspomenu na nesreću koja je u davnoj prošlosti zadesila

ribarsku druţinu Hvarana koji su, budući da nisu imali pravo sudjelovanja u regati za osvajanje dobrih pozicija

za dvadesetodnevni ţivot i rad na ovom otoku, morali uzeti za ţivot opasnu poziciju na istoĉnom kraju @ala

gdje pada kamenje. Taj put odvalio se ĉitav brijeg i pokrio ljude i barku: Zolo je bilo veću nego danas i toti su se

navukovali na spjaju, ali je bilo perikulo jer su padole stine. Toti je nakargalo Forane (IKP). Cul son provjat kal

je veliku more kako ol nutra, tote di su pale stine, kako se ol nutra iz dubine cuje kako jece Forani (JBP). Forani

nisu holi u regatu pok ih je tukalo vazest ca ih dopade, di je perikulo. A judi su uvik sumjali da će past oti brig.

Zolo je bilo pri puno veću, sve do Konfina. I Forani su vazeli toti di je perikulo. Poslali jelnega molega po vodu

na Salamandriju, a kal se je vrotil, brig je nakargol i jude i gajetu. Malo daje ol Pol Foranih pul Klobuka, stina

je ubila Centota Mardesića Foku kal je hodil kalat gaće (JBZ). Kal ispece sunce pok po noći kal se ohlodi, pado

tote na kvintole stinjok (JTH).

58. Zodiv po Zolu - brak: Morke su Sika ol Zola u Kaparu, Pupak u Voliće (JTH).

59. Parvo skalina - stepenica na morskom dnu paralelna s juţnom obalom V. Palagruze: Tu je skalina

pul mije ol kraja, na bondu ol Zola, kojo pado ol cetardeset i pet do sezdeset metrih a gre uz Velu Palagruzu sve

do vonka Babe (TBP).

60. Drugo skalina - stepenica na morskom dnu, paralelna s Parvun skalinun: Tu je skalina miju ol

kraja, koja gre sve ol Volićih na ostar ol Palagruze sve do vonka Galijule. Toti pado ol osandeset na devedeset

metrih dubine. Toti je bilo bogato za jastoge (TBP).

61. Velo stina - kamena gromada uz put prema lanterni: Toti kol parve voltadure ol Straduna, pri Velu

stinu poginula su ol austrijaske granote, kojo je ostala ol svjeskega rata, poginula su toti dvo brata Bozanića iz

Okjucine, a Sardor i Andre Bjazić bili su ranjeni. Tu je bilo trideset i cetvorte (JBZ).

62. Kazot ol Straduna - kućica ravnog krova; danas se tu s lijeve strane puta koji vodi prema

Salamandriji vide temelji neke gra|evine: Toti je bila mirina i jo se ispominjen carnjenih plocic za vrime Taljonih

(IKP). U pul puta pul Salamandrije vide se fundamenti. Toti je bil Kazot. Taljonci su toti dorzali strozu. Toti

bismo se mi Komizoni dusli prijovit, a na lanternu je vajalo olnit korte (JBZ).

63. Stradun - Put koji vijuga uz brijeg od @ala do Salamandrije: Zimi vajo potezat brode u Stradun

da ih more ne olnese iz Zola (JBZ).

64. Salamandrija - plato na središnjem dijelu V.Palagruţe s ostacima benediktinskog samostana,

cisternom i temeljima crkve sv. Mihovila te dvije manje kućice sagra|ene u vrijeme me|uratne talijanske

vladavine nad ovim otokom; neprozirna znaĉenja; puĉka etimologija: Bili bi se mladići Salamandriju

zabovjat. Storima ni bilo drogo vidit nikoga di sidi, pok bi bili rekli da je sela mandrija (u komiškom govoru

mandrija - osobe, osobito mladeţ, neuljudna ponašanja, prema: ven. mandria - incivile, villano). Kal su grodili

lanternu toti su konakovoli na Salamandriju (IKP). A Dundota je svićor poslol po vodu na Salamandriju. Tu je

gori visoko, a i perikulo je da se ne pade. In soma, Dundo je ćapol baril na ramen i oputil se je pul Salamandrije

(JBP).

137

65. Sveti Mihovil / Crikva - Danas je na mjestu ove crkvice jedna kućica koju su Talijani podigli za

potrebe radiostanice izme|u dva svjetska rata. Crkva je pogo|ena granatama kada su Austrijanci 1915. osvajali

Palagruţu od Talijana i tom prilikom srušen je krov i oštećeni zidovi. Po parvemu svjetskemu ratu, devetnajeste

meni je nono, Stipe Vitaljić isal na Palagruzu. Bil je svićor, a imol je gajetu "Sveti Nikola". Isal je un na

Salamandriju, a druzina je bila doli na Zolo. I kako je rosilo, bit će bar isal u mirinu ol crikve. Kal su

Austrijonci tukli Palagruzu granotima u ratu, bili su ruvinali i lanternu i crikvu. Kuverta je bila pala, ali je bilo

ostalo bokun kuverte u jedon kantun. Pripostovjo se da je un u ti kantun isal nalozit ogonj za ogrijot se pri

dazjen. Ujedonput tu je isplodiralo i ubilo muga nonota. Pokujno nona mi je provjala da su ga donili doma u

vriću.(DVB).

66. Store kuće - Na fotografiji, koju je otkrio arheolog Branko Kirigin, vide se dvije stare kamene

kućice uz crkvu Sv. Mihovila, ĉija je zadnja poznata fotografija, prije rušenja u prvom svjetskom ratu,

napravljena 1912.

67. Gustirna - Pri crikvu na gustirnu, stori bi bili broli javor za cinit kanete za prest vunu (JBZ).

68. Kazot ol Salamandrije - kućica ravna krova, podignuta kao spremište radiostanice za talijanske

vladavine poslije rapalskog ugovora (1924).

69. Put ol Lanterne - put prema Lanterni.

70. Kastil - prema usmenoj predaji komiški su ribari bili na Palagruţi podigli kaštel za obranu od gusara.

Danas kaštelu tragova nema, a na staroj austrijskoj karti iz 19. stoljeća oznaĉeno je njegovo mjesto s lijeve strane

puta gdje poĉinje uspon uz brijeg svjetionika.

71. Lanterna - svjetionik: Mijor osanstu sedandeset pete u devetemu misecu otvorena je Lanterna. Topić

je bil voditelj posla a muj pranono Ivon Marinković Mestrazane iz Komize, bil je glovni mestar. Topić je imol

brode pok je privozil stine za groju. U parvemu svjeskemu ratu Taljoni su je tili zauzest. Dusli su austrijaski

brodi iz Pole i bombardirali su je. Ubili su lanternista, ruvinali lanternu i razbili crikvu. Dvodesete, Rapalskin

ugovoron, Palagruza je pripala Itoliji. Taljoni su pozvoli muga nonota Vickota Marinkovića da je

renovi.Taljonsko trepetinjera dusla je po muga nonota Vickota Marinkovića Mestrazaneta. Po istemu nacrtu un

je renovil lanternu. Kal su je izgotovili, dusla je komisija. Sestra muga nonota Katina oparćala njin je obid. I kal

su bili za stolen da obidvaju, poceli su toncot zmuli i bićerini. Micolo ih je iz katridih. Bil je joki taramut. Vej

nisu tili kontrolirat lanternu. Posli taramuta pasala je ispit (VMM).

72. Brig ol Kapića - brijeg zapadno od Lanterne.

73. Put ol Store vloke - staza koja vodi od Salamandrije do Store vloke.

74. Pod lozje - Nekada je na ovom otoku uspijevala posebna sorta loze - palagruzonka. Karakterizira je

maleno zrno a dozrijeva vrlo rano, već poĉetkom kolovoza. Komiški ribari su je prenijeli u Komiţu i miješali je s

bugavom. Godine 1996. otkrili smo da na otoku Visu postoje još samo tri ĉokota ove loze. Jedan ima Tone

@uanić Bura na predjelu Pece, a dva @eljko Boţanić Perspektiva u Okjucini. Pri je toti pol put bilo lozje, loza

palagruzonka (JTH).

75. Vartli - na blagoj padini koja se spušta prema obali na sjevernoj strani otoka nalaze se vrtovi obitelji

svjetioniĉara. Ta padina u sedamnaestom stoljeću koristila se za sijanje ţita.

76. Kova - kamenolom koji je otvoren radi kamenja za gradnju lanterne. Kamen se pokazao vaoma

tvrdim i teško obradivim te je njime sagra|en samo temelj i prva dva niza kamenih blokova (facoda). Prilikom

kopanja kamenja prona|en je kostur sa kamenom srelicom probušenom lubanjom. C. de Marchesetti, koji je

povodom otvaranja svjetionika na Palagruţi, u rujnu 1875., posjetio ovaj otok, kaţe da radnici nisu dali da se

kostur odnese s Palagruţe budući da je to kostur svetog zaštitnika otoka ("Santo protettore dell'isola") koji za

ribare ĉuva njegovo more bogato sardelama.66

77. Bardo ol Mondefusta - brijeg s istoĉne strane otoka.

78. Prisjuga / Procip ol Mondefusta / Priko tankega - uski prolaz na vrhu brijega od kojega poĉinje

vrlo strma padina i prema juţnoj i prema sjevernoj obali otoka: Toti je usko i perikulo za past. Vajo priskocit

jerbo je prisiceno, a ako pades bilo na jelnu, bilo na drugu bondu, gotuv si. Frone Vlahov je spominjol

pokujnega Tumeta Bijaskotova koji je toti bil pol (DBP).

79. Jankotova njiva - zaravan na Mondefustu, brijegu na istoĉnom kraju V. Palagruţe.

80. Zomusćica - brak: Tu je zodiv sest mij pul garbina, a rota je tako da se Kamik ol tarmuntone vidi

izmeju Mole i Vele Palagruze. Toti se ribolo na fraguline, a sal se gre na jastoge. Jo son njuj dol imen (IKP). Ol

Pupka ol pulenta sest mij, rota dvista sedandeset i pet, morka: Kamik ol tarmuntone izmeju Vele i Mole. Dubina

je kolo stu metrih. Pagari, fravulini i jastozi. Svi zodivi i kroj Palagruze proteze se ol pulenta pul levonta, a

Zomusćica ol ostra pul tarmuntone (JTH). Nojpliće je no nju osandeset metrih (TBG).

7.1.2.2. Molo Palagruza

66

Carlo Marchesetti: Descrizione dell'isola di Pelagosa, Bolletino della Societa Adriatica di Scienze Naturali,

Trieste 1876, 289.

138

1. Punta ol Zdrila - rt sike koja je vrlo uskim kanalom odvojena od Mole Palagruze.

2. Rozonj (Punta spieda) - ovaj metaforiĉan naziv motiviran je denotatom koji predstavlja dugaĉku

tanku puntu nalik bodeţu / raţnju.

3. Pol kriz - prostor izme|u Sike ol kriza i obale Mole Palagruze. Mjesto dobro za sidrenje jugom.

4. Sika ol kriza (Sasso croce) - hrid nazvana prema nesreći koja se tu dogodila. Usmena predaja nije

saĉuvala uspomenu na doga|aj.

5. Kunj - Jedno ispupĉenje na Siki ol kriza koje sluţi za vezivanje barke:Tu je visoko preza (mjesto na

neobzidanoj obali za koje se vezuje brod), za pul covika. Zo nje se veze pravnjo barbita kal je jugo (IKP). Toti je

nojboju misto jugon. Surgo se pol kroj, a ćapo se barbitu za prezu ol Konja (JTH).

6. Pol Molu - Uvalica na sjevernoj obali otoĉića. Prijedlog pol / pod odre|uje redovito sjevernu obalu

otoka, a var (iznad, ponad, vrhu) ili za juţnu obalu otoka. U širem smislu ovim se toponimom moţe oznaĉiti

cijelu sjevernu obalu M. Palagruze. Kako je najbolje sidrište kad pušu juţni vjetrovi upravo u oznaĉenoj uvalici,

to se i znaĉenje ovog toponima najĉešće rabi u uţem znaĉenju, tj. kao ime te uvalice i obale uz uvalicu gdje se

vezuju barke u zavjetrini. Lijevo od uvalice nalazi se niski plato gdje su se nekad izvlaĉile gajete. To mjesto

sluţilo je i kao baraka za soljenje sardela te za sušenje mreţa: Toti je nojboju stonje is jugon (DBP). Bili bi

ocistili stine da ne bi koga nakargale. Toti su pri spurtenjace sterole mrize. Ni zola, ali su lise stine i dvo broda

se toti mogu navuć (IKP).

7. Valucje - Vjerojatno naziv dolazi od arhaizma valutak (oblutak). Ta se rijeĉ više ne upotrebljava u

komiškom govoru, a kao apelativ zabiljeţili smo je samo u uzreĉici: Veće je u nje pinez nego na Palagruzu

valucjo. Toti su velike okrugle stine (IKP).

8. Jastozera - prirodni bazen kojim su se ribari koristili za ĉuvanje ulovljenih jastoga: Toti je jedon

konol po smo mi ucinili jastozeru (IKP). Unutra je velo jastozera u koju je moglo stat i sest-sedan kvintolih

jastogih (JTH).

9. Milura ol jastozere - pliĉina uz obalu.

10. Zodiv po Jastozeri - manji brak.

11. Batuda - ova rijeĉ u komiškom govoru obiĉno oznaĉuje kamenu ploĉu na kojoj se velikim drvenim

macama (macavarija) tuĉe smrĉa da bi se od njene kaše priredila tinta za mašćenje mreţa: Toti je bokun rovnega

pok bi spurtenjaca ucinila baraku (IKP).

12. Argutula - rt na Kamiku ol tarmuntone: Cmijo na argutulu. Toti je milura di bi se digod gajeta

nasukala kal je skoloda (VMM). Ma gledomo - brud se ujedonput fermol. "Znote ca se je dogodilo?", govori

svićor, "vo su se oni nasukali na Argutulu." Toti je jelna milura i oni su temunen ćapali miluru (DBP).

13. Kamik ol tarmuntone (Sasso Tramontana) - visoka hrid koja Medvidinu zaštićuje od

sjevernog vjetra. Na njegovoj sjevernoj obali Komiţani su se sukobili s talijanskim ribarima u 17. stoljeću i

potjerali ih s Palagruţe. V. Pol furkode.

14. Pol furkode - sjeverna strana punte Kamika od tarmuntone. U predstavci koju su generalnom

providuru venecijanske vlasti uputili 16. svibnnja 1637. komiški prokuratori Antun \elić i Vinko Karuza, te

Antun Mafijo i Vid Bogdan, glavari komiških ribara na Palagruţi, a u ime svih stanovnika Komiţe, opisuje se

doga|aj koji se zbio na Palagruţi kada su se komiški ribari sukobili s talijanskim ribarima radi obrane svog

vjekovnog ekskluzivnog prava na ribarenje na ovom otoku pod venecijanskom jurisdikcijom: Kako su Puljizi

prisvajali sebi pravo da tamo ribare, došlo je do sukoba, i Komiţani su istjerali Puljize sa tih poloţaja na

Palagruţi. Ali, jer je Palagruţa udaljena toliko od Visa i Hvara, la|e su, njih do preko stotinu, polazile zajedno

tamo da se mogu zajednički braniti od gusara. Taj lov ne samo da ne šteti drţavne prihode, nego ih povećava

uvelike, jer Komiţani donose u Komiţu ulovljenu ribu. Pored toga oni čuvaju straţu na tom udaljenom otoku i

obavještavaju ratnu mornaricu i vlasti o eventualnoj pojavi neprijateljskog brodovlja.67

Ovaj podatak, o kojem svjedoĉi dokument iz 17. stoljeća, potvr|uje i usmena predaja Komiţe: Tu misto

je upamećeno po temu ca su toti Komizoni napali taljonske ribore i furkodima njin sundrali brode tako da su

Taljoni utekli ća i vej ol tad nisu holi na Palagruzu. Po temu se tu misto zove Pol furkode (IVG).

15. Pupak ol Kamika - sika nekoliko metara udaljena od punte Anel.

16. Anel - ta rijeĉ oznaĉuje alku za koju se u luci privezuje barka. Ime je motivirano rupom u

kamenu:Toti je rapa kroz stinu pok smo tu prozvoli Anel (IKP). Proziro se kroz stinu (JTH).

17. Kosa Kamika ol ostra - u podmorju od Pupka prema istoku nalazi se stepenica. Takva su mjesta

zanimljiva ribarima jer su bogatija ribom negoli ravni kameniti tereni.

18. Po Kosi Kamika ol ostra - ravno kamenito dno koje se prostire sjeverno od Kose kamika ol ostra.

19. Kanonik - brak sjeveroistoĉno od Mole Palagruze: Vozis pul kilometra ol Mole i kal olkrijes

kuvertu od lanterne, a Pupak ol Kamika impunto u cimu Kamika ol ostra, na bondu ol Zdrila, dusal si no nje

(JTH).

67

Grga Novak, Dokumenti za povijest ribarstva na istoĉnoj obali Jadranskoga mora, JAZU, Zagreb 1952,

str. 79.

139

20. Velu zdrilo - prostor izme|u Mole Palagruze i Komika ol tarmuntone.

21. Sika ol Store medvidine (Sasso) - manja hrid uz sam sjeveroistoĉni rt Mole Palagruze.

22. Zodiv ol Medvidine - manji brak na ulazu u Medvidinu sa sjeverne strane.

23. Storo Medvidina - vjerojatno je ime motivirano denotatom koji predstavlja špilju, prvobitno

stanište sredozemne medvjedice.

24. Medvidina - ime uvale prema medvidu - nazivu za sredozemnu medvjedicu. U regatama komiških

gajeta dva prva broda osvajala su pravo da zauzmu prostor ove uvale. Dobro je zaklonište od zapadnih vjetrova i

u blizini je najbogatijih lovišta sardela. Uz to ima hlada što je vaţno ljeti za soljenje ribe: Toti je zolo. U vrime

spurtenjacih, cetiri su broda toti vazimala (IKP). Pol skuj je bilo slabo za sardele. Nojboje je bilo u Medvidinu,

Luk, Mondanovu, po Biljovki i po Zolu (JBZ). Parvi su dusli u Madvidinu, a mi kako drugi isto smo vazeli

Medvidinu. Drugi koji su dusli za non, oni su omakli pul Zola. I tako, dusli smo na Palagruzu, a sunce na

zopadu. Karmenu folku smo deskapelali i olma smo butali na kroj suvenj i jacom. (...) I tako smo mi sve tu prinili

na kroj ca smo jimali za iskarcat. Toti je u Medvidinu veliki spilez. Toti mores stavit sve stvori kuda u kuću

(DBP).

25. Ponara ol Medvidine - s desne strane ţala Medvidine ima nekoliko špilja. Ponara je rupa u

kamenu kroz koju se moţe proći od ţala prema Puntinu.

26. Puntin ol Medvidine - rt na juţnoj strani uvale Medvidina.

27. Molu zdrilo - prolaz izme|u Mole Palagruze i Kamika ol ostra: Toti more pasat gajeta, ali vajo

dvinut vesla priko Puntina ol Medvidine (JBZ).

28. Kamik ol ostra (Sasso Ostro) - velika hrid na juţnom prilazu uvali Medvidina.

29. Puhera ol Kamika - rupa na razini površine mora. Naziv je motiviran glagolom puhat jer kada

more komprimira svojim valovima zrak u špilji ona ispuhuje izbacujući morski slap (raspršene kapljice morske

vode).Toti je rapa pok, kal je marete, ispuhuje. Olma po desetak metrih prasko more (IKP).

30. Kobila - niska istoĉna punta Kamika od ostra: Kal bi bila riba udrila u mrize u Medvidinu, pomogal

son veće putih, dupin bi ćutil, i da skroti put, bil bi udij skocil priko Kobile za pri duć na mrize (JBZ).

31. Milura ol Kobile - pliĉina kojom se punta Kobila produţuje u podmorju u pravcu jugoistoka.

32. Popin brig - brijeg, v. Luk i Popina njiva.

33. Popina njiva - mala zaravan na brijegu na koju se najlakše popeti iz uvalice Luk, ali ribari su

dolazili na nju penjući se uz strmu liticu iz Medvidine, noseći na le|ima mreţu da bi je gore prostrli radi sušenja.

Tu je me|unarodna arheološka ekipa, predvo|ena Brankom Kiriginom, pronašla u ljeto 1993. neolitski rudnik

kremena, i objasnila podrijetlo materijala za brojne neolitske kremene artefakte na|ene na Palagruţi.

Budući da biograf pape Aleksandra III. Boson kaţe da je Papa izašao na obalu Palagruţe i ondje

veĉerao, sva je prilika da je to bilo upravo na Popinoj njivi. Na to upućuju dva razloga. Prvo, biograf Papin

navodi da je njegove galije bura prisilila da pristanu na Palagruţi.68

Najzaštićenija pozicija od bure, gdje moţe

pristati samo jedna galija, jest upravo u uvalici Luk na Moluj Palagruzi, a iz te uvalice najlakši je pristup ovoj

maloj koso poloţenoj zaravni podno visoka brijega sa sjeverne strane, a gdje se moţe okupiti više ljudi. Drugo,

toponim je motiviran, vjerojatno, iznimnim doga|ajem: Papinom veĉerom na Palagruţi devetog oţujka 1177.

"Deset galija smjestilo se pod Palagruţu, s juţne strane, i zaklonilo od bure i valova. Tu nema nikakve

luke koja bi pruţila brodarima i ribarima siguran zaklon. Papa pak izmuĉen od posta i još više od uzburkanog

mora i cjelodnevne voţnje, rado je izišao na kopno gdje mu je pripremljena veĉera koju je obilato i radosno

veĉerao, kako nam svjedoĉi njegov biograf. (...) Ĉini nam se da bi trebalo obratiti paţnju na ovu veĉeru jer nam

ona otkriva ono što je biograf prešutio. Zakljuĉujemo, naime, da su ondje morali biti komiški (s otoka Visa)

ribari koji su papi pripremili prvorazrednu veĉeru od svjeţih i biranih riba kojima obiluje Palagruţa, na naĉin

kako oni upravo znaju. Jedino tako mogu se u potpunosti shvatiti Bosonove rijeĉi gdje veli da je papa 'copiose

hilariterque cenavit'. Teško da mu je takvu veĉeru mogla spraviti posada s galije. Uostalom, bila je ĉista srijeda

pa se meso nije moglo nuditi. (...) Nazivi predjela na Palagruţi najbolje ĉuvaju uspomenu papina boravka na tom

otoku i otkrivaju da su u to vrijeme ondje bili ribari s otoka Visa."69

Parvi koji bi dusal u regatu na Palagruzu,

vazimol je u Medvidinu. Toti je nojboje. Drugi je isto vazimol u Medvidinu, ali un ni imol mista na zolo za

steralo. Druzina je nosila mokre budele na ramen uz brig gori za prostrit na Popinu njivu. Toti je sterol i treći,

ali je bilo tisno pok je moral cistit teren za moć prostrit (DBP).

34. Pol Popino - more pod brijegom nazvanim Papinim: Gori na brigu je Popina njiva, zatu se zove Pol

Popino (DBP), v. Luk.

35. Baba (Secca Nina) - hrid koja jedva izviruje iznad površine mora: Iskarcali oni mene na Babu za

oplavit. Skoloda je bila, a na sunca istuk. ]apa jo dvi sesule sardel, oplavi jo dvi tunje i sedi na Babu. E, sidin jo

tako bit će jelnu kus ure, znos, ma nikoga. (...) Stojin jo atento, znos, tako... Niku doba, razumis, nikur je dol

bekodu, a jo son, borba, olma son jo kulpil da je tu kirnja. Azvelto jo omotoj kolo sike i pol nogu vu drugu tunju i

agvanta. Doj bekodu i tira. Znos, tiron jo, tiron, a gledaju me namo nasi. Oni su daleko bit će dvi uze robe,

68

Marin Oreb, Papa Aleksandar III. na Visu, "Adrias", Split 1995., str. 89 - 92. 69

Marin Oreb, i.e. str. 89 -92.

140

onamo love na konjce. Ma sal jo nimon kal njima nonke ucinit mot. Tira, tira, e, borba, tira. Tukalo mi je i

namolovat veće putih. Oto ti je, borba, kirnja ispol kose na Babu. (...) Zagarli se jo, zarameni se is njun, jaketu

kolo ruke i u bronca, ćapa je jo, znos, za grivu, trisni je obo siku; e, toti laji! (DBP). Uvik je vonka mora, ali je

more prilije (JTH).

36. Luk - uvala: Vrlo je vjerojatno da je galija pape Aleksandra III. pristala upravo u ovoj uvalici s

obzirom na to da je, prema njegovu biografu Bosonu, tog dana, 9. oţujka 1177., puhala jaka bura, a Luk je

najbolji zaklon od bure.

Najvaţniji je razlog toj pretpostavci to što se Papa, prema istom biografu, iskrcao na Palagruţi i ondje

veĉerao, a upravo na maloj Palagruţi saĉuvani su do danas toponimi: Popina njiva, Popin brig, Pol Popino.

Usmena predaja Komiţe koja je kroz tolika stoljeća saĉuvala ovim toponimima uspomenu na taj izuzetan

doga|aj, kao i ĉinjenica da je odatle iste noći konvoj Papinih galija krenuo prema otoku Visu, gdje je Papa u

komiškoj uvali posvetio crkvu Svetoga Nikole, govori o velikoj vjerojatnosti susreta ribara iz Komiţe i Pape na

surovom puĉinskom otoku u nevremenu.

Toti je puno palagruzonskega luka. Komizoni su ga prisadjivali po lozju u Komizu za jist is slonin

sardelima kal su zimi kopali (DBP); v. Popina njiva.

37. Gaće (Sasso Brage) - hrid koja strši iz mora pedesetak metara jugozapadno od Roznja.

38. Zodiv od Luka - brak: Dobar je za kancenicu, ali i za mrize (JTH).

39. Sporku po Gaćima - brak jugozapadno od Roznja, udaljen od njega oko 200 m.: Kal Punta ol

Roznja impunto u Susac, vonka Goć dvo-tri arganela (JBZ).

40. Gaće u Sargota - brak jugoistoĉno od Mole Palagruze: Impuntaju se Gaće u Sargota, a ol Vele

Palagruze jedon kilometar i pul (IKP).

7.1.2.3. Galijula

1. Galijula - Otoĉić dugaĉak stotinjak metara, širok oko ĉetrdeset, a visok desetak. Ima po vrhovima

vrlo oskudnu vegetaciju. Poznat po bogatstvu ribe u okolnom podmorju. Predstavlja najjuţniju toĉku hrvatskog

teritorija. Udaljen je od Vele Palagruze tri milje i dva i po kabela: Nijedon skuj nimo toko kosmejih - svako rapa

imo kosmeja ili raka. A imo i pedoćih. Puno je dobra za rucjok. Bilo je uvik velikih solpih (JBZ). Ol Galijule pud

levonta jos je sporkega (kamenitog dna) cetiri mije (TBG).

2. Buk ol Galijule - uvalica: Na bondu ol ostra je Buk. Toti se ćapo za kroj (veţe brod za obalu) (JBZ).

3. Fuz - prostor od Mole Palagruze do Galijule. Sve je kamenit teren: Jelna borka u pul Fuza (sredina

prostora izme|u Palagruze i Galijule) lovi na konjce (IVG).

4. Zodiv ol maistrola - brak koji se proteţe od Galijule prema sjeverozapadu: Ol Glijule pud maistrola

pul kilometra sve je plilko i proziro se lno (JBZ).

5. Kosa ol Galijule - plićak. Za vrijeme oseke moţe se nasukati i manji brod: Tu je milura dvo

arganela ol Galijule prema maistrolu. Toti je opasno za se nasukat kal je skoloda (JBZ).

6. Bacva - pliĉina opasna za nasukavanje: Toti je bogato za sardele, ali vajo se cuvat Bacve jer je

perikulo za iskidot mrize (JBZ). Toti je dubina cetiri metra (JTH).

7. Pupak od levonta - pliĉina na kojoj se u povijesti nasukalo i potopilo više brodova, od antike do

novijeg vremena. Mjesto vaţno za podmorsku arheologiju: Za duć na Pupak vajo da Galijula tuce u Kobilu

(JTH).Tu je bil centar za sardele izmeju Galijule i Pupka, ali vajo se cuvat Bacve jer je perikulo za iskidot

mrize.(JBZ).

8. Grujeta zodiv - brak poznat po kirnjama, oko tri i po milje udaljen od Galijule i pravcu istoka: Kal

se izmeju Vele i Mole istisne Zdrilo. Olkril ga je Gruje (Tonko Boţanić Gruje, ribar iz Komiţe) (JBZ). Kamik ol

tarmuntone u Velu zdrilo, tri i pul mije ol Galijule na levont. Tu je poznoto sika ol kirnjih. A jastozi su moli,

manji ol kila (JTH). Olkril son ga sezdeset i devete kal son hodil na jastoge. Kal se za dajinu jelnega bruda

otvori Zdrilo izmeju Vele i Mole penje se lno ol 170 na 70 metrih. Zodiv je poznnot po kirnjima. Jedonput su

Misić i Vinko bili ujoli toti trinaste velih kirnjih. Toti je bilo kirnjih ol osandeset kilih (TBG).

9. Tumbun - brak istoĉno od Galijule: Rota je Galijula u Medvidinu i jedon kilometar defora Galijule.

Tu je gomila ol jasprina. Dobro je za jastoge (JBZ). Galijula Tuce u Palagruzu i jelnu miju ol Galijule pok si no

nje (JTH).

10. Zodiv ol siroka - brak s pliĉinom od 7,5 m.: Ol Galijule dvo arganela daleko pul siroka. Nojveće se

mrize kidolo na zodiv ol siroka. Vidi se lno kako na Bacvu (JBZ).

7.1.2.4. Klasifikacija palagruške toponimije

Ovih 130 toponima mogli bismo razvrstati i analizirati prema razliĉitim kriterijima. Me|utim takva bi

analiza bila plodnija kada bismo palagrušku toponimiju analizirali kao integralni dio toponimikona viškog

141

arhipelaga jer su ti toponimi nastali najvećim dijelom unutar istog govornog idioma, unutar organskoga govora

komiških ribara koji su na ovim puĉinskim otocima stoljećima imenovali sve topose relevantne za snalaţenje u

prostoru i u vremenu saĉuvanom sjećanjem i usmenom predajom. To je zadatak budućeg integralnog rada o

toponimiji Viškog arhipelaga, a za ovu priliku zadovoljit ćemo se podjelom opisanih toponima prema kriteriju

prisutnosti ili odsutnosti determinanti te prema karakteru determinanti u imenu.

1. Toponimi bez determinanti

1.1. Denotativni apelativi 1.1.1. Artefakti: Stradun,Crikva,Gustirna, Kastil, Lanterna,Vartli, Kova (kamenolom), Jastozera,

Batuda. 1.1.2. Orografski oblici: Zolo, Prisjuga (procijep, prosjeklina), Valucje (ţalo, od valutak - oblutak).

1.1.3. Svojstva: Polivalo, Puhera, Biljovka, Konfin.

1.1.4. Biljke: Kapara.

1.2. Konotativni apelativi

1.2.1. Odjevni predmeti: kapa - Kapić, hlaĉe - Gaće.

1.2.2. Dijelovi tijela: ţdrijelo - Zdrilo, pupak - Pupak.

1.2.3. Biljke: luk - Luk, vrsta smokve - Zomusćica.

1.2.4. Ljudi: baka - Baba, kanonik - Kanonik.

1.2.5. Artefakti: lopta - Balunići, raţanj - Rozonj, rudo kormila - Argutula, metalna alka na obali za

vezivanje broda - Anel.

1.3. Imena bez aktualne apelativne vrijednosti

1.3.1. Palagruza, Galijula, Mondanova, Salamandrija, Mondefust / Maldefust, Tumbun.

2. Toponimi sa determinantima

2.1. Proprijativni determinanti 2.1.1. Izraz s prijedlogom od / ol: Sika ol Zola, Jastozera ol Zola, Puntin ol Kapića, Spila ol Store

vloke, Jastozera ol Store vloke, Puntin ol Store vloke, Cuf ol Velega boka, Puntin ol Mondefusta, Sika ol

Mondefusta, Punta ol Mondefusta, Ploca ol Mondefusta, Cufi ol Zdrila, Puntin ol Zdrila, Milura ol Zdrila.

2.1.2. Izraz s imeniĉkim atributom: Jankotova njiva i eliptiĉni toponim Medvidina (spila ili vala).

2.2. Determinanti svojstva

2.2.1. Vrijednost: Dobri konol.

2.2.2. Razina: Duboki konol.

2.2.3. Veliĉina: Molu zdrilo, Moli Zodiv, Moli buk, Veli buk, Velo stina.

2.2.4. Dob: Storo Medvidina, Store kuće, Storo vloka.

2.3. Determinanti smjera

2.3.1 Smjer odre|en stranom svijeta:Cuf od levonta, Cuf ol pulenta, Pupak od levonta, Kamik ol

tarmuntone, Kamik ol ostra, Zodiv ol siroka.

2.3.2. Smjer odre|en poklapanjem dviju toĉaka: Gaće u Sargota (pozicija je odre|ena poklapanjem

hridi Gaće s mjestom na Veloj Palagruzi koje je dobilo ime po ribaru kojemu je nadimak bio Sargo.

2.4. Determinanti položaja

2.4.1. Izrazi s prijedlogom pol (pod): Pol kriz, Pol kalamitu, Pol vartle, Pol trambuk, Pol Sargota,

Pol Prisjugu, Pol klobuk, Pol Forane, Pod lozje, Pol kriz, Pol Molu, Pol furkode, Pol Popino.

2.4.2. Izrazi s prijedlogom po: Sporku po Gaćima ( kamenito, neravno dno koje se pojavljuje u

visini grebena Gaće), Zodiv po Zolu.

2.4.3. Izrazi s prijedlogom ume (izme|u): Ume cufe.

2.5. Determinanti broja

2.5.1. Parvo skalina, Drugo skalina.

142

7.1.3. ANTROPONIMIJA

Palagruzo vele ti si bistra

koja momis mladiće iz mista

a nojveće mlode Komizane

srići mojoj ti zadajes rane.

(Komiška narodna pjesma što su je pjevale

djevojke i ţene "ljubomorne na Palagruţu"

koja mami njihove mladiće i muţeve

iz Komiţe .

Oto muzi iz Palagruze

oparćojte zene ruze.

Dvostih kojim su ribari odgovarali ţenama na

njihovu prijekornu pjesmu Palagruţi

poruĉujući im da pripreme za doĉek na

komiškoj rivi ruze (što je bio stari obiĉaj) ali

i efektna, u stvarnosti vizualna, a u pjesmi

fonijska erotska asocijacija naglašena

namjernim zamućivanjem ili izostavljanjem

glasa r: ruze - uze (buze).

Izvore iz kojih crpimo imena, prezimena i nadimke palagruţanskih ribara vojgara nalazimo za prošla

stoljeća u pisanim dokumentima, a za dvadeseto stoljeće dostatna je usmena predaja. Pisani izvori, budući da je

rijeĉ o dokumentima administrativne naravi, rijetko sadrţe nadimke, a usmena predaja nadimak veţe uz svako

ime.

7.1.3.1. Pisani izvori:

1. Imena zapovjednika gajeta falkuša koji su se prijavili u svibnju 1593. za start u regati od

Komiže do Palagruže70

Grafijska slika antroponima palagruţanskih svićara, prema zapisu venecijanske drţavna uprava u

Hvarskoj komuni 9. svibnja 1593. godine, rezultat je restitucije imenâ, odnosno adaptacije ili restitucije

prezimenâ prema jeziĉnoj i ortografskoj normi venecijanskog idioma. S obzirom na preteţan broj izvornih

slavenskih (hrvatskih) prezimena na toj listi, zacijelo je izgovor tih imena, a djelomiĉno i prezimena, divergirao

od standardene venecijanske ortoepije. Ortoepski lik nekih imena moţemo samo pretpostaviti s obzirom na

njihovu varijantnost u komiškom govoru. Prijedlog mogućeg izgovornog lika svakog antroponima na ovoj

antroponimskoj listi daje prednost arhaiĉnijoj varijanti. Zanimljivo je pritom da su gotovo sva imena sa navedene

liste (iznimka je ime Bogdan), neslavenske (preteţno romanske, odnosno biblijske) provenijencije. Ta su imena

u komiškom dijalektu prilago|ena njegovu fonološkom, morfološkom i prozodijskom sustavu.

Predloţeni likovi antroponima, utemeljeni su na pretpostavljenoj govornoj realnosti, a predstavljeni

fonološkom ortografijom. Takvi likovi tako|er divergiraju i od aktualne ortografske i ortoepske norme

suvremenog hrvatskog knjiţevnog jezika koje ta imena poštokavljuju na svim razinama: i fonološkoj i

morfološkoj i prozodijskoj. Izme|u dvije administrativne slike komiških antroponima, one venecijanske iz 16.

stoljeća i današnje novoštokavske postoji ortoepska realnost imenovanja u usmenoj kulturi komiškoga govora

koju pretpostavljamo na temelju antroponimske arhaike što ju je do danas saĉuvao ovaj govor u imenima svojih

najstarijih stanovnika ili, još više, u imenima onih koji ţive tek u sjećanju njihovu.

1. M. Antonio de Maffio (Antunij Mafijotov)

2. Nico de Ivanze (Niko Ivoncetov)

3. Mattio Bosancich (Matij Bosancić)

4. Andrea Carusa (Ondre / Andrija Karuza)

5. Nico suo Figliolo (Niko, sin Ondreta / Andrije Karuze)

6. Vicenzo Sorich (Vicenco Sorić)

7. Zuanne de Maistri (Zane / Zone / Ivon Majstrotov)

70

Popis koji se nalazi u rukopisnoj knjizi Liber Comisiae conscriptus anno Reparatae salutis 1784 Nikole

Borĉića Jerolimova iz Komiţe, u arhivu @upskoga ureda u Visu, str. 201. i 202.

143

8. Zuanne de Franco Sarcovich (Zane / Zone / Ivon Froneta Sarkovića)

9. Steffano Stipichievich (Stipon Stipićević)

10. Domenego Divisaqua (vjerojatno pogrešno umjesto Bevisaqua: Dominik / Dome Vodopija?)

11. Martin Manzaboba (Martin Manjabub)

12. Nicolo Stailich (Mikula Stajlić)

13. Francesco Borcich (Frone Borcić)

14. Zorzi Pastorcich (Zorzi Pastorcić)

15. Mo: Marin Gargurich (Mestar Marin Gargurić)

16. Zuane Vitaglich qv. Nicolo (Zane / Zone / Ivon Vitaljić pok. Mikule)

17. Michiel Vitaglich (Mićel Vitaljić)

18. Antonio de Maffio qv.Nicolo (Antunij Mafijotov pok. Mikule)

19. Pietro Marangon (Pjero Marangun)

20. Matthio Macarunich (Matij Makarunić)

21. Vicenzo Joscicich (Vicenco Josicić)

22. Christoforo Joscicich (Kristo Josicić)

23. Matthio Ivcevich (Matij Ivcević)

24. Luca Foretich (Luka Foretić)

25. Luca Zuanich (Luka Zuanić)

26. Vicenzo Boglich (Vicenco Bojić)

27. Zanetto Foretich (Zaneto Foretić)

28. Steffano Vulassich (Stipon Vulasić)

29. Nicolo de Biasio (Mikula Bijozetov)

30. Biasio de Nicola (Bijoze Mikulin)

31. Mattio Borcich (Matij Borcić)

32. Antonio Borcich (Antunij Borcić)

33. Giacomo de Zuane de Bogdan (Jakomo Zoneta / Zaneta/ Ivana/ Bogdanov)

34. Steffano Barbirich (Stipon Barbirić)

35. Steffano Vitaglich (Stipon Vitaljić)

36. Marco Cadunovich (Morko Kadunović)

37. Zuanne de Bogdan (Zone / Zane / Ivon Bogdanov)

38. Zuanne Zuanich (Zone / Zane / Ivon Zuanić)

39. Vicenzo Stafortich (Vicenco Stafortić)

40. Zuanne de Giacomo de Bogdan (Zone / Zane / Ivon Jakomota Bogdanov)

41. Bartolo Zamberglin (Burte Zamberlin / Zambarlin / Cambarlin)

42. Simon Pribacich (Simun Pribacić)

43. Franco Foretich qv. Giacomo (Frone Foretić pok. Jakomota)

44. Antonio Zuanich (Antunij Zuanić)

45. Antonio Luxich (Antunij Luksić)

46. Domenego Luxich (Dominik / Dome Luksić)

47. Mattio de Cosma Mardessich (Matij Kozmota Mardesića)

48. Piero Martisich (Pjero Martisić)

49. Vicenzo Pribaceo (Vicenco Pribacić)

50. Steffano Schochnich (Stipon Skoknić)

51. Mathio Schierban (Matij Skrivon)

52. Giacomo de Bogdan (Jakomo Bogdanov)

53. Zorzi Borcich (Jorjo Borcić)

54. Giacomo Gioncich (Jakomo Joncić)

55. Luca Pribaceo (Luka Pribacić)

56. Andrea de Biasio (Andrija Bijozetov)

57. Mo Andrea Pribacich (Mestar Andrija Pribacić)

58. Zorzi de Giacomo de Bogdan (Jorjo Jakomota Bogdanov)

59. Mathio Mardessich de Piero (Matij Mardesić Pjerota)

60. Piero Parochian qv. Luca (Pjero Parokjon pok. Luke)

61. Piero Cavrinovich (Pjero Kavrinović)

62. Bogdan Iovich (Bogdan Jović)

63. Luca de Biasio (Luka Bijozetov / Bjazević?)

64. Micol Vucassinovich da Ragusa (Mikula Vukasinović iz Dubrovnika)

65. M. Antonio de Magistris (M. Antunij de Majstris)

66. Nicolo Bantolovich (Mikula Bantolović)

67. Vicenzo Cvitich (Vicenco Cvitić)

144

68. Nicolo Tvardich (Mikula Tvardić)

69. Piero Zorotovich (Pjero Zorotović)

70. Nicolo Bosanich (Mikula Bozanić)

71. Zuanne de Steffano Vitaglich (Zane Stipona Vitaljića)

72. Zuanne de Vicenzo Cavrinovich (Zane Vicencota Kavrinovića)

73. Andrea figliolo de N. Brascevic (Andrija sin N. Brasćevića)

74. Zuanne Pacich (Zone / Zane / Ivon Pacić)

Knez i providur Hvarske komune imenuje 14. svibnja u Hvaru glavarima Palagruţe dva ribara sa ovoga

popisa: Franju Borĉića (Francesco Borcich / Frone Borcić) i Jakova Bogdana (Giacomo de Bogdan / Jakomo

Bogdanov).71

2. Dokument, (Liber Comisiae, 20. srpnja 1626.) u kojemu se spominje Zuanne Galeotto (Ivon

Galijot) kojega knez i providur Hvarske komune Marin Sagredo imenuje zapovjednikom straţa na Palagruţi. Te

straţe moraju paziti da se ne bi na horizontu pojavili neprijateljski brodovi. U sluĉaju pojave takvih brodova

moraju odmah poslati signal. Broj brodova signalizira se danju brojem dimova, a noću brojem ognjeva. 72

3. Dokument (Liber Comisiae, 16. svibnja 1637.) koji predstavlja molbu Komiţana da im se dopusti

ribolov na Palagruţi. U molbi oni istiĉu svoje zasluge: kako su s Palagruţe istjerali Puljize, kako se organizirano

brane od gusara, kako povećavaju drţavne prihode, kako ĉuvaju straţu na Palagruţi i obavještavaju vlasti o

pojavi neprijateljskih brodova, te istiĉu bezrazloţnost zabrane sardelarama na Palagruţi gdje ne mogu smetati

velikim mreţama tratama, budući da njih tamo nema. Tu molbu, pored Antuna \elića i Vinka Karuze,

prokuratora Komiţe, potpisuju, u svoje ime i u ime svih stanovnika Komiţe, glavari Palagruţe: Antonio Maffio

(Antunij Mafijo) i Vido de Bogdan (Vido Bogdanov).

4. Dokument koji predstavlja kaznenu presudu od 25. srpnja 1655. u kojemu se u odsutnosti osu|uju

zbog prijestupa zabrane lova sardela mreţama sardelarama na otoku Palagruţi komiški ribari: Bartul Zamberlin

(Burte Cambarlin), Andrija Harvat (Ondre Harvot), Petar Covo, Mihovil Pavšić (Miho Povsić), Pavao Bracan

(Povle Bracon), Franjo Fruzin (Frone Fruzin), Nikola Gregeto (Mike Greget), Jakov Galiot (Jakomo Galijot),

Ivan Perina (Ivon Perina) i Petar Petriĉević (Pere Petricević). 73

5. Dokument koji predstavlja molbu Komiţana vladi u Veneciji, poslanu 30. travnja 1773. da ukine

dekret iz 1756. kojim se zabranjuje lov sardelarama i da im se dopusti loviti na Sušcu, Svecu i Palagruţi. Tu su

molbu potpisali: braća Foretich qv. Vicenzo (Foretić pok. Vicenca), braća Marincovich qv. Paolo ( Marinković

pok. Povla), Antonio Foretich qv. Francesco ( Antunij Foretić pok. Froneta), Paolo Mardessich qv. Pietro (Povle

Mardesić pok. Petra), braća Bogdanovich qv. Luca (Bogdanović pok. Luke), braća Borcich qv. capitan Niccolo

(Borcić pok. kapitona Nikole), Giacomo Zuanich Giale qv. Giacomo (Jakomo Zuanić Jale pok. Jakomota),

braća Zuanich qv. Antonio (Zuanić pok. Antunija), Antonio Mardesich qv. Cosmo (Antunij Mardesić pok.

Kozmota), Luca Borcich (Luka Borcić), braća Cuglis qv. Pietro (Kuljis pok. Pereta), braća Giaconi qv.Girolimo

(Jakoni pok. Jerolima), Andrea Marincovich qv. Zanetto (Andrija Marinković pok. Zaneta).74

7.1.3.2. Usmeni izvor

Imena zapovjednika gajeta koje su lovile sardele na Palagruži u prvoj polovini 20. stoljeća

Komiški ribar Ivan Vitaljić Gusla, istaknuti svićar koji je posljednje godine svoga ţivota posvetio

pripovijedanju (ovom autoru) o ribarskoj tradiciji Komiţe, uputio se u svom sjećanju komiškim ulicama i od

kuće do kuće oţivljavao uspomene na komiške svićare koji su u njegovoj mladosti sudjelovali u palagruţanskoj

regati. Iz tog razloga ovaj popis nije abecedni. On slijedi put sjećanja barba Ivana Vitaljića Gusle, put u prostoru

s jednog do drugog kraja Komiţe, put od poĉetka Vele Bonde do kraja Mole Bonde, te obuhvaća šire podruĉje

komiške općine - dva otoka: Biševo (njegova naselja Porat i Sarbunoru) i Svetac te selo Okjucinu i uvalu

Duboku na Visu.

Ovo nije samo dokument o imenima komiških svićara, ovo je i dokument kulture sjećanja:

Komiža

1.Velo Bonda 2. Molo Bonda

1. Reskušić, Momulo Kura 1. Vitaljić, Bijoze, Bjazić

2. Zamberlin, Vinko Fjasak 2. Kuljiš, Andrija (Ivana) Pace

3. Marinković, Mike Baba 3. Kuljiš, Andrija Pace

71

G. Novak, 1952, 44 - 45. 72

G. Novak, 1952, 44 - 45. 73

Imena su navedena prema R. d'Erco 1973, 192. 74

G. Novak, 1952, 161. - 162.

145

4. Fiamengo, Jure Balandrin / Malandrin 4. Vitaljić, Ivusa Bijozetov

5. Martinis, Petar Cukarov 5. Vitaljić, Stipe Tusica

6. Martinis, Nikola Njanjica 6. Vitaljić, Povle Tusica

7. Martinis, Bepjer Cukarov 7. Vitaljić, Bijoze Bijozetov

8. Vitaljić, Andrija Treva 8. Mardešić, Mićel Kuzmin

9. Mihovilović, Andrija Bejota 9. Marinković, Frane Dubra

10. Felanda, Tone Felondin 10. Marinković, Ivon Dubra

11. Mardešić, File Kirnja 11. Marinković,Vinko Dubra

12. Stanojević, Andrija Sardor 12. Marinković, Stipan Zonetov

13. @uanić, Mote Kenjica 13. Marinković, Tone Zonetov

14. Greget, Pjero Madona 14. Marinković, Ivon Zonetov

15. Greget, Mićel Kokulin 15. Vitaljić, Andre Belondre

16. Borĉić, Jakov Grubusa 16. Vitaljić, Miho Cingrija

17. Felanda, Ivon Tvicica 17. Vitaljić, Ivon Cingrija

18. Mihovilović, Miho Kapica 18. Vidović,Tone Tonsulić

19. Mardešić, Mike Burtetov 19. Vitaljić, Ivon Donce

20. Stanojević, Mote Tunjac 20. Vitaljić, Tone Voga

21. Stanojević, Sime Miholja 21. Kuljiš, Ondre Bratović

22. Stanojević, Petar Fozin 22. Vitaljić, Bepo Voga

23. Stanojević, Bozo Nadalo 23. Marinković, Jakov Sargo

24. Stanojević, Mikula Antusa 24. Marinković, Antunij Carnjul

25. Stanojević, Ive Cveka Percov 25. Marinković, Juvanin Dero

26. Stanojević, Mote Tobakin 26. Marinković, Tone Konata

27. Ivĉević, Frane Kapulica 27. Boţanić, Dinko Pepe

28. Ivĉević, Keko Kapulica 28. Zambarlin, Tone Cambarlin

29. Mardešić, Zone Mikulin 29. Zambarlin, Mike Cambarlin

30. Mladineo, Tone Do(n)mićel 30. Mardešić, Tone Bonaca

31. Mladineo, Zone Do(n)mićel 31. Bogdanović, Jere Pipa

32. Ivĉević, Andrija Gargić 32. Bogdanović, Luka Kanela

33. Martinis, Povle Posko 33. Martinis, Ive Toninov

34. Martinis, Mote Posko 34. Marinković, Mićel Falkor

35. Stanojević, Slavo Maltez 35. Martinis, Petar Percov

36. Stanojević, Andre Maltez 36. Zambarlin, Jere Cambarlin

37. Mardešić, Mike Spodula 37. Giaconi, Ive Toninov

38. Zanberlin, Mikulica Jeska

39. Mardešić, Andrijica Andrijicin Okjucina

40. Mardešić, Vice Bata 1. Boţanić, Luka Gruje

41. Mardešić, Mike Mikić 2. Boţanić, Mote Kontomate

42. Mardešić, Miho Paćun 3. Boţanić, Mote Kneţev

43. Marinković, Mićel Patatun 4. Tipić, Tonči Hreja

44. Mardešić, Cento Foka 5. Zorotović, Pere Pojok

45. Mardešić, Petar Centin

46. Mardešić, Visko Vinjo Duboko

47. Mardešić, Mlado Gospodarić 1. Gracin, Mote Cipro

Bišovo

1. Mezuporat 2. Sarbunora

1. Jonĉić, Vice Viskotov 1. Mardešić,Kuzme Lulica

2. Jonĉić, Miho Alboko 2. Martinis, Tone Pujizić

3. Jonĉić, Petar Skoboj

4. Jonĉić, Miho Andrica 3. Porat

5. Bogdanović, Povle Pavo 1. Bogdanović, Luka Smocito

6. Jonĉić, Miho Pope 2. Stanojević, Mote Hmutalo

3. Demaria,Ivon Babao

Svetac

1. Zanki, Petar Berosov

2. Zanki, Vinko Jokotov

146

Inventar imena

Usporedit ćemo imena s popisa svićara iz godine 1593. i prve polovine dvadesetog stoljeća. Pored

aktualiziranih imena s drugog popisa dat ćemo u zagradama i inaĉice imena koje pripadaju tom razdoblju, ako se

na popisu ne pojavljuju, a u govornoj su praksi uobiĉajena.

I. popis (1593. g.) II. popis (prva polovina 20. st.)75

Andrea............................. Andre, Andrija, Andrijica, Ondre,

Antonio........................... Antunij (Onte, Tone)

Bartol

Bepjer,

Bepo (Jozo, Sibe, Osib)

Bijoze

Bogdan

Bozo

Cento

Christoforo

Domenego....................... Dinko (Dominik, Dome)

File

Francesco, Franco ........... Frane (Frone, Keko)

Giacomo.......................... Jakov (Joko, Jakomo, Jakovica)

Luca................................. Luka

Marco............................... (Morko)

Marin,

Matthio, Mattio................. Mote (Matij)

Michiel............................. Mićel, Miho (Mihovil)

Micol, Nico, Nicolo......... Mike, Mikula, Mikulica, Nikola

Mlado

Momulo

Pietro, Piero..................... Petar, Pjero (Pjerin)

Simon.............................. Sime (Simun)

Steffano........................... Stipan, Stipe (Stipon)

Paolo............................... Povle (Pavulin)

Vicenzo........................... Vice, Vinko, Visko (Vicenco)

Zanetto, Zuanne.............. Ive, Ivon, Ivusa, Juvanin (Zane, Zone)

Zorzi............................... Jure (Jorjo, Zorzi)

Na ostalim ovdje navedenim dokumentima s popisom imenâ, jedino ime, koje ne sadrţe ove me|usobno

uspore|ene liste, jest Girolimo. Tako se u svim navedenim dokumentima spominje preko dvije stotine osoba ali

samo trideset izvornih osobnih imena.

Inventar prezimena76

B

I. popis: Bantolović (1 put), Barbirić (1), Barsćević (1), Bevisaqua (?) (1), Bijozetov (3), Bojić (1), Bogdanov

(5), Borcić (4), Bosancić (1), Bozanić (1).

II. popis: Bogdanović (4), Borčić(1), Božanić (4).

C

I. popis: Cvitić (1).

D

I. popis: Divisaqua (vjerojatno greška prema Bevisaqua / Beveaqua) (1).

II. popis: Demaria (1).

F

75

U zagradama navodimo inaĉice aktualiziranoga imena koje su u to vrijeme ţive i uobiĉajene u govornoj

praksi. 76

U zagradama navodimo broj ponavljanja prezimena na popisu, a masnim slovima istiĉemo prezime koje se

ponavlja (pa i modificirano) na oba popisa.

147

I. popis: Foretić (2).

II. popis: Felanda (2), Fiamengo (1)

G

I. popis: Gargurić (1).

II. popis: Gracin (1), Greget (1).

I

I. popis: Ivcević (1), Ivonce (1).

II. popis: Ivčević (1).

J

I. popis: Joncić (1), Josicić (1), Jović (1).

II. popis: Jončić (1)

K

I. popis: Kadunović (1), Karuza (1), Kavrinović (1).

II. popis: Kuljiš (3).

L

I. popis: Luksić (1).

M

I. popis: Maffio (2), Maistri (1), Magistris (1), Manjabub (1), Makarunić (1), Marangun (1), Mardesić (3),

Martisić (1).

II. popis: Mardešić (15), Marinković (14), Martinis (8), Mihovilović (2), Mladineo (2).

P

I. popis: Pacić (1), Parokjon (1), Pastorcić (1), Pribacić (1).

R

II. popis: Reskušić (1).

S

I. popis: Sarković (1), Skoknić (1), Skrivon / Schierban (1), Sorić (1), Stajlić (1), Stafortić (1), Stipićević (1).

II. popis: Stanojević (11).

T

I. popis: Tvardić (1).

II. popis: Tipić (1).

V

I. popis: Vitaljić (4), Vukasinović (1), Vulasić (1).

II. popis: Vitaljić (13).

Z

I. popis: Zorotović (1), Zuanić (2).

II. popis: Zanki (2), Zorotović (1), @uanić (1).

U ostalim dokumentima javljaju se sljedeća prezimena kojih nema na uspore|enim popisima: Bracan (to

bi mogao biti etnik od Broc - Braĉ), Bogdanovich (ovo prezime nastalo je vjerojatno prema imenu Bogdan (de

Bogdan) koje se javlja na prvom popisu), Covo (mogao bi to biti nadimak u funkciji prezimena, prema Cobo -

onaj koji puno jede), Cuglish, Fruzin, Gregeto, Galeotto (vjerojatno nadimak u funkciji prezimena), Harvat

(etnik u funkciji prezimena), Pavšić, Perina, Petričević.

Inventar nadimaka

A

Alboko, Andrica, Andrijica, Andrijicin,

B

Baba, Babao, Balandrin, Bata, Bejota, Berosov, Bijozetov, Bjazić, Bonaca, Bratović, Burtetov

C

Cambarlin, Carnjul, Centin, Cingrija, Cipro, Cukarov

D

Dero, Donce, Donmićel / Domićel, Dubra

F

Falkor, Felondin, Fjasak, Foka, Fozin

Gargić

Gospodarić

Grubusa

Gruje

H

Hmutalo, Hreja

148

J

Jeska, Jokotov

K

Kanela, Kapica, Kapulica, Kenjica, Kirnja, Knezev, Kokulin, Konata, Kontomate, Kura, Kuzmin

L

Lulica

M

Madona, Malandrin, Maltez, Miholja, Mikić, Mikulin

N

Nadalo, Njanjica

P

Pace, Paćun, Patatun, Pavo, Pepe, Percov, Pipa, Pojok, Pope, Posko, Pujizić

S

Sardor, Sargo, Skoboj, Smocito, Spodula

T

Tobakin, Toninov, Tonsulić, Treva, Tunjac, Tusica, Tvicica

V

Vinjo, Viskotov, Voga

Z

Zonetov, Zverce

Na prvom popisu nadimaka nema. Popisivaĉ imena nadimke nije smatrao vaţnim za utvr|ivanje

identiteta što je i razumljivo iz ĉinjenice da je uĉestalost istih prezimena mnogo manja negoli na drugom popisu.

Stoga je popisivaĉu dovoljno u rijetkim sluĉajevima poklapanja imena i prezimena navesti još oĉevo ime kako bi

omogućio razlikovanje osoba. Na drugom popisu, koji se temelji na govornoj praksi, nadimak je neizostavan. On

je u govornoj komunikaciji mnogo vaţniji od prezimena. Naime, prezime u ovom svijetu usmene kulture ima

funkciju administrativne identifikacije pa se stoga rijetko pojavljuje u usmenoj komunikaciji. Njegovu funkciju

preuzima nadimak. Ako je nadimak individualan, tada moţe zamijeniti i ime, a ako je porodiĉni, tada se javlja uz

ime na mjestu prezimena.

Prezime moţe preuzeti ulogu nadimka onda kada to prezime ima samo jedna obitelj: Felonda

(Felanda); Gargić; Tonsulić, a moguće je i osamostaljenje prezimena kao nadimka, kada se nadimak, nastao od

prezimena, ne poklapa s aktualnim prezimenom osobe koja ga ima, npr. nadimak Karuza, nastao od prezimena,

za obitelj Borčić. Moguće je i da nadimak preuzme ulogu prezimena kao što je to vjerojatno u sljedećim

primjerima: Zuanne Galeotto, Petar Covo (Cobo? - onaj koji mnogo jede), Pavao Bracan, Andrija Harvat.

Jedini nadimak koji nije u funkciji prezimena u svim pisanim izvorima, koje ovdje navodimo, jest Giale

(Giacomo Zuanich Giale).

Neki su nadimci nastali od imena: Andrica, Andrijica, Andrijicin (Andrija), Berosov (Beros, Berislav),

Bijozetov (Bijoze, Blaţ), Bjazić (Bijoze, Blaţ), Burtetov (Burte, Bartol), Cipro (Cimprijon, Ciprijan), Donmićel

(don Mićel), Dubra (Dobroslav) Gruje (Grujica, Gruica), Jokotov (Joko, Jakov), Kuzmin (Kuzma), Miholja

(Mihovil), Mikić, Mikulin (Mikula, Nikola), Nadalo (tal. Natale, Boţo, Boţidar), Pavo (Pavao), Pepe

(Giuseppe) Percov (Petar), Posko (Paško), Toninov (Tone, Ante), Tusica (Antusica, Ante), Viskotov (Visko,

Vicko), Zonetov (Zone, Ivan).

Motivacijski spektar nastanka nadimaka, makar i u uvom vrlo ograniĉenom inventaru što ga

predstavljaju nadimci palagruţanskih ribara, vrlo je bogat. Nastanak nadimka rezultat je kreativnog ĉina.

Nadimak nije rezultat pukog imenovanja, nije rezultat konvencije, već kreacije. Uspješan nadimak pjesniĉko je

djelo.

U našem popisu, osim imenima i prezimenima, nadimci su motivirani sljedećim denotatima:

Osobine: Alboko (lat. albus - bijel), Bejota (ven. beato - svet), Fozin (ven. foza - naĉin?), Grubusa

(grub - ruţan), Kokulin (ven. cocolar, kom. kokulat - zabavljati malo dijete), Kura (ven. cura - briga, skrb?).

Zanimanje: Baba, Vinjo(ven. vigna - vinograd)

Uzvik plašenja: Babao (ven. babao)

Ribarsko iskustvo: Bonaca ( vrijeme bez vjetra i mirno more, ven. bonazza) , Carnjul (crnej, lat.

Heliastes chromis), Foka (tuljan, ven. foca), Jeska (mamac za lovljenje ribe, ven. esca), Kirnja (lat. Polyprion

cernium), Pope (ven. pope - krma), Spodula (spodula - šesto, rezervno veslo u gajeti falkuši koje se postavlja na

visoki palac postavljen u kuverteli s lijeve strane krmenog škafa; ven. spatola - drvena ţlica za miješanje pure,

asocijacija na veslo), Sargo (sorg - šarag, lat. Sargus rondeletti, ven. sargo), Tobakin (radnik u tvornici za

preradu ribe), Treva (trapezoidno jedro na manjim barkama, ven. trevo), Tunjac (tunja - namotaj konca sa

udicama i olovom za lovljenje ribe, ven. togna); Voga (voga! - veslaj, ven. vogar - veslati).

149

Odnos me|u ljudima: Bratović (brat), Donmićel / Domićel - (don Mićel) Gospodarić (gospodor),

Knezev (knez)., Kontamate (ven. conte - grof i vl. ime Mate); Sardor (tur. serdar - zapovjednik, vojskovo|a,

poglavar uopće).

Odjeća: Cambarlin (prsluk?), Kapica (demin. od kapa).

Broj: Centin (ven. cento - stotina).

Podrijetlo: Maltez (obitelj koja je trgovala svojom gajetom falkušom s Maltom; Pojok (Poljak), Pujizić

(onaj koji je iz Puglie - regija u juţnoj Italiji).

Hrana: Cukarov (cukar - šećer).

Ponašanje: Dero (ribar koji je bio poznat po tome što je svoju druţinu maksimalno iskorištavao u radu

da bi postigao najbolje rezultate: u ljeto 1909. postigao je rekordan ulov jedne komiške gajete - 800 barila slanih

sardela, oko 40 tona); Fozin ( ven. foza - naĉin ?); Hmutalo (od onomatopejskog glagola hmutot se - bućkati

se).

Predmet: Fjasak (zemljana posuda za ulje, volumena oko pet litara, ven. fiasco); Kanela (kraća cijev,

obiĉno od trstike, za vinske baĉve, fig. nosina, ven. canela; Konata (neki predmet u vinarstvu?); Lulica (demin.

od lula); Pipa (lula).

Biljka: Kapulica ( demin. od kapula - crveni luk); Patatun (od ven. patata - krumpir).

Kopnene životinje: Kenjica (demin. od kenja - magarica); Njanjica (ovca); Tvicica (demin. od tvica -

ptica).

Sakralni determinanti: Madona, Bejota (od ven. beato - svet).

Anegdotalna situacija: Smocito (U uvali Porat na Biševu pao je momak u more pa objašnjava

Talijanima s nekog broda, ne znajući govoriti talijanski, da se smoĉio u kanalu: Smocito in kanalićo).

Neprozirna motivacija: Cingrija, Donce, Hreja, Malandrin / Balandrin, Paćun, Skoboj, Zverce

**************

Sto trideset toponima te imena, prezimena i nadimci preko dvije stotine ribara iz Komiţe, ĉiji je ţivot bio vezan

za ovaj mali puĉinski otok, zanimljiv je leksiĉki fond koji nudi mogućnosti za razliĉite tipove analiza, od

dijalektološke do sociolingvistiĉke i kulturnohistorijske. Ovaj rad nije pisan s namjerom da ispuni do kraja bilo

koju od takvih mogućnosti. Prije svega ovaj rad motiviran je jednim neodgodivim zadatkom, a taj je: zapisati što

prije, dok je još moguće, imena kao spomenike kulturne baštine jadranskog insularnog ţivotnog prostora i to na

samom rubu njegovu, na Palagruţi - otoku na kojemu su upravo komiški ribari odrţali milenijski kontinuitet

svoje prisutnosti.

Budući da je palagruška toponimija i antroponimija dio šireg onimijskog sustava koji obuhvaća i toponimiju

otoka: Biševa, Svetoga Andrije, Brusnika i Jabuke, te toponimiju i antroponimiju podruĉje komiškoga govora na

otoku Visu, ovaj rad tek je poĉetak sveobuhvatnog onomastiĉkog istraţivanja na podruĉju tog otoĉkog

organskog govora. Tek ukupan onimijski korpus koji pripada tom govoru pruţit će mogućnosti za cjelovitu i

svestranu analizu. Moţda je sretna okolnost što je taj posao zapoĉet na otoku za kojega pretpostavljamo da

predstavlja ĉesticu zemlje Republike Hrvatske s najgušćom toponimijom.

8. Onomastika

8.1. Antroponimija

8.2. Toponimija

9. LINGVISTIĈKI ATLAS MEDITERANA

8.1. O Anketi Mirka Deanovića

8.2. Dopuna i komentar Ankete M. Deanovića

8.3. Zakljuĉak

150

9. SVIJET RIBARA OLUJNOG ARHIPELAGA „Nalazim se na jadranskim Filipinima. Američani ne„Nalazim se na

jadranskim Filipinima. Američani ne mogu naći ljepšu vedrinu na

Havajima nego ja ovdje. Nalazim se u dubokom srcu dubokog mora.

Ovamo su me odista vile donijele, u nepoznatom nadnevku kad je

globus zadrijemao i nitko nije mogao da me primjeti. Ja sam u

carstvu pustolovina, u čudu događaja. Konačno sam doţivio da je

svijet zaboravio. I postao sam vlasnik jednog otajstva (...) Ovi ribari

ţive u neiskazanoj poeziji na kojoj im svi srećnici moraju zavidjeti, a

ja još i više. (...) Ribari, ribari, ribari! Cijeli dio mjesta miriše na

srdelu i srdelino ulje, a uz jednu obalnu padinu gomila limenih

kutija. Izgubio sam se, prešao u čistu fantastiku. Jednoga putnika

ovo sjeća na Bretagnu, ali mislim da je Bretagna drugačija,

sumornija. Zaronio sam u sakritu vodu da izronim sa bisernim

kapitalom.“77

Tin Ujević

9.1. Aristokracija ribarstva Pod zaštitniĉkim štapom svetoga Mikule, patrona ribarske Komiţe, razvili su ovi ribari riblju industriju kakve

nije bilo ne samo na Jadranu nego ni na Meditranu. U vrijeme kada je gusarstvo bilo najunosnije pomorsko

zanimanje, na Medietarnu sve do kraja 19. stoljeća, a na Jadranu do tridesetih godina 19. stoljeća, komiški ribari

bili su jedini puĉinski ribari Mediterana. Na talijanskoj obali juţnije od Cioggie gotovo da i nije bilo ribara zbog

stalne opasnosti od gusara. Komiški ribari mogli su opstati jer su se organizirali kao vojna formacija u ĉuvenim

regatama do Palagruţe kamo je kretalo i do stotinu falkuša s petorĉlanim posadama naoruţanim sabljama i

puškama za obranu od gusara.

Ti ribari razvili su industriju riblje proizvodnje u tolikoj mjeri da su ekspandirali na obale Atlantika od juga

Portugala (Lagos) do Galicije na sjeverozapadu Španjolske. U Komiţi je obitelj Mardešić podigla prvu tvornicu

ribljih konzervi na Mediteranu godine 1870. Na prijelazu 19. u 20. stoljeće u Komiţi nastaje ukupno 7 tvornica

ribljih konzervi, a izvan Komiţe komiški poduzetnici otvaraju još 8 pogona za soljenje ribe. Komiška ribarska

armada broji 1009. godine 264 ribarska broda na kojima radi preko 1500 ribara.

Dana 23. kolovoza, 1897. u upravo sagraĊenoj kamenoj zgradi osnovne škole u Komiţi na otoku Visu, pred

okupljenim uĉiteljima iz raznih primorskih mjesta Dalmacije, poĉeo je Prvi austrijski tečaja za ribarstvo, s ciljem

da uĉitelji kao uĉeni i ugledni ljudi u svojim sredinama prenesu na tamošnje ribare saznanja i dojmove iz Komiţe.

Skup u Komiţi otvorio je svojim govorom carski nadzornik za ribarstvo Pomorske uprave u Trstu Petar Lorini.

Ovaj istaknuti ribarski struĉnjak i prosvjetitelj, koji je u povijesti ribarstva hrvatskoga naroda dao najveći doprinos

njegovu unapreĊenju, zapoĉeo je pred okupljenim svoj govor ovim rijeĉima:

Mi se nalazimo, gospodo, u sredini Jadranskoga mora, na ubavom i proslavljenom otoku Visu, koji je u

to naše more dalje prodro, kao da ga se ne boji (...). Od davnih davnina ovi su otočani na glasu

pomorci, na glasu ribari; a sila je faktičnih prilika od njih zahtijevala da se dadu na more, pametnije i

razboritije, negoli drugi naši otočani, koji su bliţe primorja, dakle bliţe zaklona, bliţe tihe luke, gdje

da se za burnog vremena spase. A ovi su se otočani na vrijeme tako umno u svojoj struci razvili, te

im nema para u našoj Dalmaciji. Oni su doveli svoje ribanje do priličnog usavršenja, a podigli su

ga do pravog obrta, kako ćete se skoro osvjedočiti kad stanemo da ga s bliţega promatramo.

U Komiţi je mnogobrojnih ribarskih lagja i svakovrsnih ribarskih sprava, pak je tu lijepe za vas prilike da

gledate i proučite ta ribarska sredstva, koja bi u tolikom broju i u tolikoj raznolikosti vi uzalud traţili u

drugom kojem mjestu obale naše. Ovdje se ribarskim zanatom ne bavi samo niţa ruka, kako to obično

biva po drugim mjestima, nego i izobraţenija; pa je sasvim naravno da komiškim ribanjem vlada neki

napredni duh koga u drugim mjestima još na ţalost nema. Ovdje vam je, gospodo, aristokracija i

inteligencija našeg obalnog ribarstva.

77

Tin Ujević (1930). Nit u srcu mora – Komiţa na Visu, 16. 08.

151

Ovako je viĊen taj svijet puĉinskih ribara izvana, oĉima tada jednog od najvećih struĉnjaka za morsko ribarstvo

Austro-Ugarske Petra Lorinija.

Tekst komiškog ribara Ivana Vitaljića o ţivotu puĉinskih ribara Viškog arhipelaga osvjetljava taj svijet iznutra,

iz uĉesniĉke pozicije ĉovjeka koji je postao profesionalnim ribarom u svojoj devetoj godini ţivota. Tu priĉu,

ispriĉanu autentiĉnim komiškim govorom, nije moguće bez znaĉajnih gubitaka, sadrţajnih i stilistiĉkih

vrijednosti, prevesti na hrvatski standardni jezik zbog dva razloga: prvo zbog toga što hrvatski standardni jezik

oskudijeva terminima kojima moţe opisati maritimno iskustvo, a drugo zbog toga što nije moguć transfer tog

iskustva. Preostaje tek mogućnost opisivanja koje je katkada posve nemoćno da prenese sliku stvari i pojava

vezanih za umijeće ribolova puĉinskih ribara Viškog arhipelaga.

9.2. Umjetniĉka kolonija na puĉinskim otocima Viškog arhipelaga Na malom nepristupaĉnom puĉinskom otoku Svecu, postojala je tridesetih godina neobiĉna „umjetniĉka

kolonija“, ako tako moţemo reći za grupu slikara i pisaca koji su povremeno dolazili u Komiţu i na otok Svetac

da bi otkrili jedinstven svijet puĉinskih ribara. Bili su to slikari Mirko Kujaĉić, Ignjat Job, Đuro Tiljak,

legendarni zagrebaĉki reporter Franjo Fuis i pjesnik Tin Ujević. Tridesetih godina dvadesetoga stoljeća oni su

otkrili svijet puĉinskih ribara te slikama, reportaţama, fotografijama i esejima svjedoĉili o „ljudima puĉine“.78

Bilo je to vrijeme kada su ti puĉinski otoci (Palagruţa, Sušac, Svetac, Brusnik, Jabuka) bili nepoznati, kao i ţivot

ribara koji su na njima u nezamislivim uvjetima provodili ĉitave zime loveći jastoge, a ljetne mjesece u lovu

sardela. Bilo je to za ove radoznale umjetnike poput otkrića nove civilizacije u dţungli Amazone. Ti ribari ţivjeli

su u špiljam otoka Sveca, pod šatorima na svojim brodovima izvuĉenim na obalu, ţivjeli su izloţeni

svakodnevnoj pogibelji od orkanskih vjetrova i valova, u barkama bez motora, na vulkanskim hridinama

Brusnika riskirajući, kad im ponestanu zalihe vode, smrt od ţeĊi, zbog zimskih fortunala koji su ih znali koji

put onemogućiti i po desetak dana da otplove s pustog otoka do Komiţe.

Otkrili su ovi umjetnici svijet nevjerojatnog radnog entuzijazma. Otkrili su ljude koji su, izlaţući se

nevjerojatnim naporima i opasnostima, proizvodili elitnu hranu za bogate trpeze evropske metropole. U to

vrijeme slane sardele i sardine u maslinovom ulju bile su delikatesna hrana kao i jastozi koji su se eksportirali u

evropske gradove iz komiške jastoţere samo za velike blagdane (Badnji dan i Veliki petak) u vrijeme kada je

turizam još bio nepoznat pojam.

Ti ribari morali su poznavati ćud vremena i ćud svake vrste ribe. Morali su poznavati morske struje i reljef dna

golemog akvatorija vulkanskog trokuta Jadrana koji se proteţe od Komiţe na zapad do otoka Jabuka, a na jug do

otoĉja Palagruţa. Morali su poznavati orijentaciju po zvijezdama i umijeće ĉitanje vremena po nebeskom

zvjezdanom satu. Morali su sami izraĊivati sve vrste ribolovnih alata, trebali su znati vještine konzerviranja ribe,

umijeće navigacije jedrima, trebali su imati nevjerojatnu izdrţljivost za sudjelovanje u veslaĉkim maratonima od

Komiţe do Palagruţe, trbali su razviti sposobnost prepoznavanja ribe (vrstu ribe, koliĉinu, dubinu i smjer

kretanja jata) u mrkloj noći u dubini mora po fosforecenciji, trebalo je moći izdrţati strahovitu meĊusobnu

konkurenciju stotina ribarskih druţina.

9.3. Lingua franca komiškoga govora Lingvistâ meĊu tim umjetnicima nije bilo. Ali sigurno je da su ti slikari i pisci otkrili i jedan njima teško

razumljiv jezik kada su se ti ribari njima obraćali, ali gotovo posve nerazumljiv kada su meĊusobno razgovarali.

Taj jezik bio je zacijelo jednako tako neobiĉan i nepoznat kao i naĉin ţivota tih puĉinskih ribara. O tom je

govoru prvi pisao dijalektolog Mate Hraste79

, a poslije drugog svjetskog rata romanist Mirko Deanović80

te u

novije vrijeme dijalektolog Petar Šimunović81

i autor ovog rada.82

Da bi se opisao svijet komiških ribara, osim povijsnog, etnološkog i kulturnoantroploškog pristupa nuţan je i

jeziĉni. Naime autonomnost ovoga insularnog ribarskog svijeta u jugozapadnoj uvali otoka Visa, koju je pisana

povijest prvi put nazvala imenom Val Comeza83

oĉituje se i u posebnosti svog idioma. Komiţa se nalazi u

jedinoj uvali na povijesnom transjadranskom putu poznatom od antiĉkih vremena kao Diomedov put koji ide od

78

„Ljudi puĉine“ naslov je izloţbe Franje Fuisa o komiškim ribarima na puĉinskim otocima koja je posthumno

organizirana u Zagrebu. 79

Hraste, M. (1937), str. 147-154. 80

Deanović, M (1966) 81

Šimunović, P. (1977) 82

Autorovi radovi o komiškom govor navedeni su u popisu literature. 83

Novak, G. (1961) str. 77.

152

Gargana, preko Palagruţe i Komiţe do povijesnog Hiliĉkog poluotoka koji se pruţa na prostoru izmeĊu Trogira i

Rogoznice s istaknutim rtom Punta Planka (Diomedov ret). Ta transjadranska transverzala odreĊena pogodnošću

vjetrova (jugo za plovidbu prema istoĉnom Jadranu i maestral za putovanje na zapadnu obalu) bila je u antici

najfrekventnija plovidbena ruta koja je povezivala obale Jadrana. U srednjem vijeku bila je to ruta sljedbenika

svatg Benedikta iz Nursije, benediktinaca koji na toj ruti podiţu samostane (Gargano, Palagruţa, Biševo, Svetac,

Komiţa, Split). Tim putem prodire kršćanstvo na istoĉnu obalu Jadrana. Na tom putu stoljećima plove komiški

ribari radi ribarenja na Palagruţi i do Gargana gdje prodaju posoljenu ribu. U Komiţu pak dolaze grĉki i

talijanski brodovi koji otkupljuju slane sardele, puljiški trabakuli koji prodaju u Komiţi poljoprivredne

proizvode, venecijanske galije koje kontroliraju more ugroţeno gusarima, trgovci sa levanta i Venecije.

Ta ţiva razmjena roba, ljudi, iskustva, ideja, jezika, kultura, formira i komiški govor koji, ĉuvajući svoju

slavensku arhaiku, apsorbira i prilagoĊuje strane jeziĉne utjecaje, osobito leksik koji prilagoĊuje svojim

fonetskim i morfološkim zakonitostima. Lingua franca idiom ne nestaje padom Mletaĉke Republike koncem 18.

stoljeća, već ţivi i dalje prilagoĊen, udomaćen u mnogim govorima istoĉnog Jadrana, osobito u leksiku, a u

leksiku pomoraca, brodograditelja i posebno ribara.

Webster's New Encyclopedic Dictionary ovako definira lingua franca idiom: "Lingua franca - a common

language consisting of Italian mixed with French, Spanish, Greek, and Arabic that was formerly spoken in

Mediterranean ports."84

Bio je to idiom vrlo jednostavne gramatike, premda bogata rjeĉnika, namijenjenog

baziĉnoj komunikaciji pomoraca, ribara i trgovaca u maritimnom arealu Mediterana, a bio je u ţivoj

svakodnevnoj upotrebi u mnogim dalmatinskim komunama pa tako i na otoku Visu koji je pripadao, u vrijeme

venecijanske uprave, Hvarskoj komuni.

Venecijanski providur za Dalmaciju i Albaniju u svom Itinerariju s puta po Dalmaciji kaţe da se u gradu Hvaru

govori lingua franca. 85

S obzirom da je Hvar bio središte venecijanske komune kojoj je pripadao otok Vis te s

obzirom na to da je otok Vis imao izrazito maritimnu kulturu, lingua franca bila je idiom svakodnevne

komunikacije, osobito ribara. Bogat halijeutiĉki leksik iz lingua franca idioma saĉuvan je u govoru komiških

ribara do danas, a na njega nije mogao utjecao leksik standardnog hrvatskog jezika u novije vrijeme jer ne moţe

biti konkurentan tradicionalnoj halijeutiĉkoj nomenklaturi budući da je insuficijentan terminologijom za

imenovanje halijeutiĉkih pojmova. 86

Ovdje analiziran tekst pokojnog Ivana Vitaljića Gusle svjedoĉi o iznimnom bogatstvu halijeutiĉkog leksika. U

mnogim ĉakavskim rjeĉnicima naći ćemo malen broj tih termina koji su u velikoj većini aloglotskog postanja.

Od tisuću protumaĉenih reijeĉi više je od pedeset postotaka ribarskih termina (oko 540 glosa) od ĉega su dvije

trećine mediteranizmi. To znaĉi da su mnogi termini iz lingua franca idioma u halijeutiĉkom rjeĉniku komiških

ribara ţivi do danas. Mada kontinentalni svijet od talijanskog naziva za otok isola izvodi rijeĉi izolacija,

izolirati, izoliran, sukladno predodţbi o izoliranosti otoka okruţena vodom kao komunikacijskom preprekom,

ĉinjenica jest da je upravo ta velika slana voda, kao likvidni element, medij koji omogućuje vezu s drugim

obalama, svjetovima, kulturama, jezicima.

10. GLOSAR

11. DEST NIZOVA PITANJA HRVATSKIM NORMATIVNIM

LEKSIKOGRAFIMA 11.1. Prvi niz pitanja

Ĉesto se u hrvatskom jezikoslovlju purizam smatra sinonimom jeziĉne kulture.

„Purizam kao opiranje neosjetljivosti za stilistiĉko raslojavanje sinonim je za jeziĉnu kulturu.“87

84

Webster's New Encyclopedic Dictionary (1993) p. 583. 85

Itinerario di Giovanni Batista Giustiniano, Commisiones et relationes venetae, Tomus II annorum 1525 - 1558,

JAZU (1877), pp. 222. 86

Boţanić, J. (2007). str. 11-22 87

Turk, M., Opašić, M. (2008)

153

„O purizmu, dakle, treba razgovarati. Nezaobilazan je kada se radi o jeziĉnoj kulturi. Bez njega kao produţetka

refleksa jeziĉnog samoodrţanja, kao naĉela reda i suvislosti, zapravo je i ne moţe biti, pa su ĉistunstvo u tom

smislu i jeziĉna kultura upravo sinonimi.“88

Dakle prema našim uvaţenim jezikoslovcima purizam je sinonim jeziĉne kulture. Ako je purizam istoznaĉnica s

jeziĉnom kulturom, kao naĉelo odnosa prema vlastitom jeziku koji se temelji na ideji da idioglotski leksem ima

sam po sebi prednost nad aloglotskim leksemom, nije li onda jeziĉna praksa mnogih ĉakavskih organskih

idioma, koji su u visokom postotku „kontaminirani“ aloglotskim leksikom, zapravo praksa jeziĉne nekulture,

nebrige za jeziĉni identitet, odricanje od jeziĉne samobitnosti? Kako to da kroz tisuću godina na tim maritimnim

prostorima narod nije posezao za vlastitim kovanicama nego je radije uzimao zateĉene i u vremenu duboko

ukorijenjenme termine?

Kad već postavljamo ovakvo pitanje, nemoguće je ne upitati se i to kako neke, od tako usvojenih rijeĉi, u ĉijem

su zvuku pohranjene mnoge asocijacije na neĉije intimno i intenzivno proţivljeno vrijeme mogu biti tuĊe? Moţe

li se uopće rijeĉ proglasiti tuĊom, i na taj naĉin otuĊiti od onoga kojemu je ona neizbrisiv verbalni topos u

memoriji? Budući da smo rijeĉi naslijedili od predaka, a naši preci od svojih predaka, ne znaĉi li odricanje od

nekih, tako naslijeĊenih rijeĉi, odricanje od naše baštine ĉiji smo baštinici? Ne znaĉi li to odricanje od naše

vlastite intime, od nas samih? Ako okus Proustova kolaĉića madelaine svojim okusom ima moć oţivjeti u

svijesti potisnuto i zaboravljeno vrijeme, nema li tu istu moć i rijeĉ koja nas vezuje za djetinjstvo, za iskustvo

broda, mora, ribolova, plovidbe? Budući da znamo da su ti doţivljaji redovito vezani uz senzacije koje se

duboko utiskuju u naše pamćenje, a njima je, tim senzacijama, potrebna rijeĉ da im odredi mjesto u našoj

svijesti, da im sinestezijskom vezom odredi asocijativnu putanju u labirintu naše podsvijesti, kako zanemariti tu

dragocjenu, tu nezamjenjivu ulogu rijeĉi? Kako se odreći proţivljenog vremena koje, koji put, nije moguće

prizvati iz dubina naše podsvijesti bez asocijativne iskre rijeĉi, bez njena okusa na nepcu poput onog Proustova

kolaĉića umoĉena u ĉaj?

Drugi niz pitanja

S druge strane, koji bi to valjan razlog mogao biti da razgraniĉuje tako usvojene rijeĉi na one koje jesu naše od

onih koje to toboţe nisu? Nije li danas popodne smišljena rijeĉ i ponuĊena na mjesto one koja se u kolektivnoj

memoriji naroda odrţala tisuću godina, zapravo smiješna i uzaludna pojava bez nade da preţivi u konkurenciji s

rijeĉi koja je ukorijenjena u pamćenju naroda kao stara maslina u mediteransko tlo? Ne potvrĊuje li ţivotna

praksa tu istinu o jalovu poslu puristiĉke metle u poslovima maritimološke nomenklature? Koji li je to, u

kabinetima jezikoslovnim smišljen maritimološki leksik, preţivio i bio prihvaćen kao leksik maritimne ţivotne

prakse? Kako zamijeniti, na primjer, nazive riba kad ta ihtiološka nomenklatura u jednom svom dijelu ima svoje

korijene u nestalom predindoeuropskom mediteranskom jeziku pa je stoga i nastariji leksiĉki sloj u europskim

jezicima a što znaĉi da su mu korijeni duboki barem pet tisuća godina?

Treći niz pitanja

Ako je to univerzalno pravilo da je bolja domaća kovanica za neki maritimni pojam negoli termin aloglotskog

podrijetla koji postoji stoljećima u svakodnevnoj komunikaciji, kako to da se ni veliki jezici nisu ĉuvali od

univerzalnih maritimizama? Što bi ostalo od bilo kojega pomorskog rjeĉnika, bilo kojega europskog jezika, kada

bi iz njega izbacili sve rijeĉi aloglotskog podrijetla? Hrvati su došli na Jadran i donijeli sobom iskustvo ţivljenja

u moĉvarnim kontinentalnim predjelima. Kad su došli do obale duboke vode – mora, brodom su nazvali barku

jer su njome mogli pregaziti tu duboku vodu, kao što su nogama bosim mogli pregaziti rijeĉne plićake

(Slavonski Brod, Bosanski Brod, Brod na Kupi), ali su isto tako usvojili i panmediteransku rijeĉ barka za korito

kojim se moglo pregaziti ponore morskih dubina. Nije li ta rijeĉ barka postala jednako tako njihova kao i

venecijanska, katalonska, provansalska ili grĉka? Nije li recentno proskriptivno nametanje izvedenice brodica

umjesto barka, prema tvorbenom modelu: osnova+dem. sufiks –ica, u zakonodavnom i administrativnom jeziku,

znak lišavanja milenijskog leksiĉkog nasljeĊa u hrvatskom jeziku – jedinom slavenskom jeziku ĉiji je narodni

jezik u obalnim i otoĉkim regijama pun mediteranizama? Nije li ta proskriptivna supstitucija znak pokušaja

demediteranizacije jezika ĉiji je leksik mediteraniziran prirodnim procesom usvajanja kulturnog i civilizacijskog

supstrata zateĉenog u maritimnom prostoru s golemim naslijeĊem iskustva ţivljenja s morem?

Ĉetvrti niz pitanja

Kada se 1991. pojavio Rjeĉnik hrvatskoga jezika Vladimira Anića, bio je to velik dogaĊaj u hrvatskoj

leksikografiji. Prvi put su se u jednom priruĉnom rjeĉniku hrvatskog jezika pojavile glose koje imenuju morske

ribe. U rjeĉniku koji prethodi Anićevu, u Broz-Ivekovićevu Rjeĉniku hrvatskoga jezika iz godine 1901. nema, ne

samo naziva za morske ribe, već uopće nema nikakva maritimnog leksika. U jedinom priruĉnom rjeĉniku

88

Katiĉić, R. (1986), str. 73.

154

hrvatskog jezika, do pojave Anićeva Rjeĉnika, izostavljen je golem leksiĉki korpus vezan za iskustvo mora. Nije

li ĉinjenica da Hrvati prvi put krajem 20. stoljeća dobivaju rjeĉnik u koji ulaze maritimizmi kao legitiman dio

fonda standardnog hrvatskog leksiĉkog blaga, odredila i odnos prema tom leksiku mnogih generacija koje

tijekom svog školovanja uĉe da su maritimizmi zapravo regionalizmi ili dijalektizmi? Zar ta svijest o

maritimizmima kao rijeĉima koje ne pripadaju standardnom rjeĉniku hrvatskoga jezika nije dominantna i danas

na svim edukacijskim razinama? Nije li i danas na djelu ideja hrvatskih vukovaca o ĉistoći narodnoga ruralnog

novoštokavskog idioma koji valja ĉuvati od ĉakavske ''talijanštine''budući da se mediteranizmi koji pripadaju

sredozemnom jeziĉnom univerzumu nerijetko u nas tretiraju kao rijeĉi talijanskog podrijetla?

Peti niz pitanja

Leksik nekog jezika najotvoreniji je njegov sustav. Na svim drugim razinama jezika promjene su veoma rijetke.

Fonetska, morfološka i sintaktiĉka pravila mnogo su rezistentnija od leksiĉkog sustava nekog jezika. Identitet

jezika, genetski i tipološki, ostvaruje se ponajviše na tim konzervativnim razinama jeziĉnog sustava. S druge

strane leksiĉki sustav podloţan je fluktuaciji. Rijeĉi zastarijevaju, gube svoju frekventnost i postaju stilistiĉki

obiljeţene. U isto vrijeme dolaze nove rijeĉi, i dobivaju legitimitet leksiĉke norme. Ako je tome tako, ne znaĉi li

to da je identitet nekog jezika najmanje vezan za leksik, a mnogo više za jeziĉno ustrojstvo na razini fonetskoj i

fonološkoj te morfonološkoj i sintaktiĉkoj? Ako je tome tako, nije li paradoksalno da u hrvatskom jezikoslovlju

postoji najveća briga oko oĉuvanja jeziĉnog identiteta hrvatskog jezika upravo na razini koja je najmanje vaţna

za jeziĉni identitet – na razini leksiĉkoj? Nisu li svi ti brojni razlikovni rjeĉnici, koji su nastajali od

osamostaljenja Republike Hrvatske, kao i velika većina svih rasprava o ĉistoći hrvatskoga jezika i rasprava o

ugroţenosti identiteta njegova, proizišli iz zaokupljenosti leksiĉkom razinom kao najvaţnijim segmentom

jeziĉnog sustava za obranu identiteta hrvatskoga jezika? Budući da je u prvom planu bila leksiĉka razlikovnost

prema srpskom jeziku, nije li ĉudno da se radije posegnulo za kovanicama ili oţivljenicama (bez šanse da u

govornoj praksi opstanu), negoli da bi se posegnulo za leksikom iz neiscrpna bunara maritimnog hrvatskog

leksika koji je na hrvatsko-srpskom jeziĉnom prostoru najrazlikovniji segment leksika hrvatskoga jezika u

odnosu na srpski?

Šesti niz pitanja

Veliki njemaĉki pjesnik Goethe zapisao je: Jačina jednoga jezika ne ogleda se u tome da on tuđe od sebe odbija,

nego u tome da ga apsorbira. Ne potvrĊuje li ta Goetheova misao snagu hrvatskoga jezika upravo u njegovu

maritimnom leksiku – onom njegovom segmentu ukupnog mu leksiĉkoga fonda za koji mnogi puristi misle da je

najmanje hrvatski, da je zapravo tuĊinski (najĉešće talijanski) te da ga valja odstraniti kao strano tijelo? Ne bi li

zapravo ĉudo bilo da su Hrvati došavši na jadranske obale iz dubine Azije imali vlastito nazivlje za maritimne

pojmove? Budući da vlastitoga nazivlja nisu imali niti su mogli imati, nije li posve prirodno da su ga usvojili

ponajviše od starosjedilaĉkog romanskog naroda na jadranskoj obali i otocima koji je imao bogat maritimni

leksik?89

Nisu li oni, koji maritimni naš leksik tuĊinskim drţe, koji se zalaţu za njegovu supsitituciju

idioglotskim novostvorenim leksikom, upravo tim svojim stavovima pokazali svoje nerazumijevanje zakona

mora – tog dinamiĉnog elementa velike slane vode koja ne razdvaja, nego spaja, koja ne udaljuje, nego

pribliţuje, koja ne izolira, nego povezuje?90

I, da se vratimo Goetheovoj sentenci, nije li upravo fonetskom i

morfonološkom prilagodbom aloglotskog leksika, njegovim dakle pohrvaćivanjem pokazao hrvatski jezik u

najvećoj mjeri svoju snagu i to sposobnošću adaptacije, prilagodbe, usustavljenja, homogenizacije heterogenog

leksika aloglotskog podrijetla? Nije li upravo time hrvatski jezik pokazao da moţe asimilirati tuĊe umjesto da

bude asimiliran, da apsorbira umjesto da bude apsorbiran, da opstane umjesto da nestane? Ne ukljuĉuje li se tako

hrvatski jezik upravo tim svojim maritimnim leksikom, svojim brojnim maritimonimijskim izoglosama u

mediteranski lingua franca jeziĉni univerzum? Nije li to u isto vrijeme potvrda pripadanja mediteranskom

kulturnom i civilizacijskom drugu?

89

P. Skok kaţe: PreĊi naši, koji se već sedmog stoljeća pojavljuju na obalskom potezu Jadrana od Pulja do

Valone, donesoše iz svoje moĉvarne postojbine od pomorskih izraza samo opću indoevropsku rijeĉ more i opću

slovensku lađa, a od ribarskih samo opću slovensku rijeĉ riba, nekoliko zajedniĉkih slovenskih naziva za

slatkovodne ribe i nekoliko isto takovih naziva za ribarske alate… (P. Skok, 1933, str. 5.) 90

O fenomenu aloglotskog karaktera hrvatskog maritimnog zoonimskog nazivlja, Vojmir Vinja kaţe:

Zaustavivši se na jadranskoj obali mora, koje je tada bilo središte svijeta, brzo su prihvatili i usvojili zatečena

imena, stvarali svoja, posuđivali od susjeda, miješali svoje i njegovo, i od svega toga izgradili svoj vlastiti sustav

u kojem je bilo mjesta i za njihovo i za susjedovo, za staro i za novo. I kako more rastavlja i dijelo samo u očima

onih koji su mu daleko, ubrzo su uvidjeli da ono spaja i ujedinjuje sve one koji na njemu i od njega ţive. Ista

prastara riječ koja je u grčkom označila more, Romanima je posluţila da kaţu most, dok su je Slaveni uzeli da

označe put. Za pomorca i primorca more je doista i put i most, dinamička i statička veza koja isključuje svako

zatvaranje u sebe i svaku samodostatnost (V. Vinja, 1986. str. 38.)

155

Sedmi niz pitanja

Radoslav Katiĉić kaţe: „Standardni jezik je priopćajni medij kojim jedna etniĉka grupa sudjeluje u suvremenoj

meĊunarodnoj, što će ovdje reći nadetniĉkoj, civilizaciji, ukljuĉuje se u univerzalnu kulturu, i to u svim njihovim

vidovima. Nacionalna kultura nije drugo do povijesno izrasli naĉin, ukljuĉujući tu instrumentarij i sadrţaje, na

koji neko puĉanstvo, neka etniĉka skupina, u karakteristiĉnom sluĉaju upravo nacija sudjeluje u univerzalnoj

kulturi, u nadetniĉkoj civilizaciji, i ukljuĉuje se u obje. Po tome je standardni jezik bitna sastavnica nacionalne

kulture.“91

Kad je rijeĉ o „sudjelovanju u nadetniĉkoj civilizaciji“ i „ukljuĉivanju u univerzalnu kulturu“ je li organski

idiom, samim time što nije standardni jezik, što je zavisan od „spontanih govornih navika“92

za razliku od

standardnog koji to nije, samim tim iskljuĉen iz sudjelovanja u nadetniĉkoj civilizaciji i kulturi? Moţe li se taj

stav protegnuti i na maritimni prostor? Kako objasniti paradoks da insularna organska društvena zajednica, koja

je s kopnene perspektive viĊena kao izoliran prostor (lat. insula > tal. isola, europeizmi: izolacija, izolirati,

izoliran), ima u svom jeziku vrlo visok postotak aloglotskog leksika? Nije li iznenaĊujuće da na otoku Visu, npr.

nalazimo i do sedamdeset posto aloglotskih rijeĉi u govoru starijih generacija koje nisu bile ukljuĉene u

komunikacijske mreţe suvremenih medija? Kako objasniti njihovo „sudjelovanje u nadetniĉkoj civilizaciji“ i

ukljuĉivanje u „univerzalnu kulturu“ mediteranskog kruga, a s druge strane kako protumaĉiti beznaĉajan utjecaj

nacionalnog standardnog jezika na formiranje maritimnog leksika na prostoru hrvatskog arhipelaga? Nije li

sudjelovanjem organskih idima maritimnog hrvatskog prostora u nadetniĉkom civilizacijskom i kulturnom krugu

Mediterana, kao i u procesu njihove kulturne i biološke simbioze s domicilnim dalmatskim etnosom na istoĉnoj

obali Jadranskog mora, koje je, kako kaţe V.Vinja, „tada bilo središte svijeta“, nije li upravo time taj organski

idiom maritimnog svijeta na milenijskoj dijakronijskoj osi jeziĉne povijesti ostvario taj golem posao posvajanja,

fonološkog i morfonološkog prilagoĊavanja te stilistiĉkog nijansiranja i semantiĉkog obogaćivanja posvojenog

leksiĉkog blaga koje je na taj naĉin postalo hrvatsko, ništa manje ni više nego koliko i taj insularni etnos pripada

hrvatskom etniĉkom korpusu? Kako je onda moguće da taj leksiĉki tezaurus, da ta škrinja jeziĉnog blaga ostane

do danas neotvorena za hrvatsku standardnu leksikografiju?

Osmi niz pitanja

„Svaki je spontani jezik vezan za koje uţe podruĉje, za karakteristiĉne situacije, odreĊen naĉin ţivota te tako

sluţi zacrtanim svrhama. Standardni jezik pak treba da obuhvati sve te svrhe i k tomu još neograniĉeno mnogo

novih. To je moguće samo ako je nezavisan od svih spontanih govornih navika, ako se ne poistovjećuje s

ograniĉenošću nikoje od njih.“93

Polazeći od stava R. Katiĉića o standardnom jeziku da je on jezik „kojim se

mora sve moći kazati, a da se pritom ne govori rukama i ne pomaţe izrazom lica“, Marko Samardţija istiĉe

standardološku odrednicu - omnifunkcionalnost kao bitan atribut standardnoga jezika.94

Dakle standardni jezik,

oslobaĊajući se od svoje podloge, dijalekatske osnovice, mora odgovoriti izazovu transetniĉkog sudjelovanja u

univerzalnoj kulturi i civilizaciji, mora „moći sve reći“, mora moći preuzeti kompetencije organskih idioma, to

jest „spontanih jezika“ kako kaţe Katiĉić, koji su vezani za uţe podruĉje iskustva, mora moći biti ne samo

polifunkcionalan već omnifunkcionalan, kako, slijedeći Katiĉićevu ideju, kaţe Samardţija.

To ujedno znaĉi da on, standardni jezik, preuzima u sebe i kompetencije organskog idioma koji u odreĊenoj

domeni „sluţi zacrtanim svrhama“, a sada sve te pojedinaĉne svrhe, ograniĉene parcijalnim iskustvom organskih

zajednica, koje po definiciji, ne sudjeluju u transetniĉkoj kulturi i civilizaciji, standardni jezik preuzima da bi

ostvario svoj temeljni princip - omnifunkcionalnost, tj. da bi se njime „sve moglo reći“. Ne pokazuju li zorno

hrvatski dijalektalni rjeĉnici da to baš nije tako idealno kako bismo htjeli da bude kad govorimo s pravom o

standardnom jeziku kao prestiţnoj i reprezentativnoj nacionalnoj vrijednosti kojom se ukljuĉujemo u

transetniĉku, meĊunarodnu civilizaciju koja nameće imperativ polifunkcionalnosti standardnog idioma? Ne

dokazuje li bitnu komunikacijsku nedostatnost standardnoga hrvatskoga jezika upravo muka pisaca dijalektalnih

hrvatskih rjeĉnika kada moraju opisno tumaĉiti brojne dijalektalne termine i izraze koji oznaĉuju opće pojmove

maritimne kulturne sfere, jer leksiĉkih istoznaĉnica u hrvatskim rjeĉnicima standardnoga hrvatskoga jezika ne

mogu naći? Ne pokazuju li to zorno i knjige o moru prevedene sa stranih jezika na hrvatski jezik kada

prevoditelji moraju opisno prevoditi pomorske ili ribarske termine, budući da je tim terminima hrvatski

standardni jezik veoma siromašan unatoĉ ĉinjenici što su organski idiomi ĉakavskih otoĉkih i priobalnih govora

iznimno bogati maritimnom terminologijom?95

Zar ne bi bilo prirodno da i hrvatski jeziĉni standardolozi

posegnu za hrvatskim maritimnim leksikom koji tisuću godina ţivi u organskim ĉakavskim idiomima, budući da

standardni jezik oskudijeva nazivljem za elementarne pojmove maritimnog svijeta? Zar nisu rjeĉnici

91

Katiĉić, R. (1986), str. 77-78. 92

Katiĉić, R. (1986.), str.78. 93

Katiĉić, R. (1986), str. 78. 94

Samardţija, M. (1999) 95

Stepanić, Ţ., Maslek, J. (2006)

156

španjolskog, portugalskog, talijanskog, turskog, arapskog, grĉkog i mnogih drugih jezika mediteranskog

civilizacijskog kruga crpli svoju standardnu maritimnu terminologiju iz organskih idioma onih lokalnih

društvenih zajednica koje su ţivjele s morem? Nije li na taj naĉin hrvatski standardni jezik lišen svog prirodnog

i, u mediteranskom kontekstu, iznimno bogatog maritimnog leksiĉkog blaga? Nije li i do danas u hrvatskoj

leksikografiji na djelu vukovsko naĉelo o leksiĉkom purizmu kojim se mora saĉuvati ĉistoća štokavskog idioma

od kontaminacije ĉakavskim i kajkavskim leksikom?96

Ne pokazuje li upravo ta nedostatnost maritimnog leksika u hrvatskoj standardnoj leksikografiji da je ĉitava

jedna kultura hrvatskog naroda koji ţivi uz more i od mora, da je ta maritimna, jadranska, mediteranska kultura

hrvatskoga naroda odbaĉena, amputirana ili ĉak moţda uopće i neprimijećena kao izvor, kao nepresušno vrelo

iznimno bogate terminologije, kao nacionalna riznica leksika kojim se o moru „sve moţe reći“, da parafraziramo

R. Katiĉića, „a da se pritom ne govori rukama i ne pomaţe izrazom lica“? Kako standardnim hrvatskim jezikom

izraziti pojavnosti i pojmove vezane za brod, njegovu strukturu, gradnju i opremu, za navigaciju, ribolovne alate

i tehnike, reljef obale, promjene na površini mora itd.? Ne pokazuju li zorno hrvatski ĉakavski rjeĉnici s kakvim

se teškoćama bore autori njihovi kada moraju objasniti znaĉenje maritimnih termina na standardnom hrvatskom

jeziku ĉitavim reĉenicama kojima se muĉe doĉarati forme, odnose, funkcije, i to najĉešće bezuspješno jer je

rijeĉima teško, a najĉešće nemoguće, doĉarati predodţbu tijela referenta s kojim primatelj poruke nema

iskustvo?

Ne pokazuje li zorno i Glosar ove knjige koliko je malo glosa maritimne terminologije komiškoga govora

protumaĉeno jednom rijeĉi koja bi bila semantiĉki odgovarajuća tumaĉenoj? Zar ne bi bilo prirodno da

prevoditelj s engleskog na hrvatski Hemingwayeva romana „Starac i more“97

reĉenicu: „He fitted the rope

lashings of the oars onto the thole pins…“ prevede: Zatakne štrope vesala na palce / škarme... umjesto

reĉenicom: „Namjesti uţad za vesla na drvene kolčiće“? Zašto hrvatski mediteranizam štrop i hrvatski

metaforiĉni idioglotski maritimizam palac ili mediteranizam škaram ne bi bili neutralne, stilski neobiljeţene,

rijeĉi u kontekstu broda, ribolova, navigacije? Rijeĉ „štrop“ koja na Mediteranu postoji od antiĉkih vremena,

jednako je hrvatska koliko i talijanska (stroppo), portugalska (estroppo), katalonska (estrop), provansalska

(estrop), francuska (estrope), malteška (stropp), marokeška (štréb), alţirska (uštrūnb), tuniška (štrób), egipatska

(iśterunb), turska (stropa), grĉka (στρóπος). U svim tim jezicima, kao i u ĉakavskim govorima duţ istoĉne obale

Jadrana ta rijeĉ u svim je navedenim varijetetima istoga korijena98

kao i tisuće drugih mediteranizama koji su

svojina mediteranskih jezika i kultura jednako kao i hrvatskog jezika i hrvatske maritimne kulture. Ĉemu dakle

„uţad za vesla“ umjesto „štrop“ ĉemu „drveni kolĉić“ umjesto idioglotska rijeĉ „palac“ ili pak isto tako

udomaćena i uobiĉajena aloglotizma „škaram“?

Kako nam zorno pokazuju razni prijevodi Hemingweyeva romana Starac i more99

, prevoditelji muku muĉe kako

će prevesti engleski maritimizam gaff pa će radije upotrijebiti idioglotizme kao što su motka, kuka, letva, štap,

prečka,oblica, negoli hrvatski maritimizam lantina. Nije li jednoznaĉna rijeĉ lantina, koja oznaĉava motku,

oblicu kojom se razapinje jedro komunikacijski djelotvornija od niza idioglotizama koji nisu terminološki

specificirani te mogu oznaĉiti predmete posve razliĉitih formi i funkcija? Ako mnogima termin lantina nije

semantiĉki transparentan, hoće li im transparentnije znaĉenje doĉarati idioglotizmi motka, kuka, letva, štap,

prečka, oblica? Dajući pošto-poto prednost neterminologiziranom idioglotizmu nad terminologiziranim

aloglotizmom, koji je k tome duboko ukorijenjen u hrvatskim organskim idiomima koji pripadaju maritimnoj

hrvatskoj kulturi, zar time ne doprinosimo demediteranizaciji, demaritimizaciji hrvatske kulture? Ne njegujemo

li time nijemost hrvatskoga standardnoga jezika pred univerzumom mora kojem je hrvatski narod prišao pred

trinaest stoljeća i s kojim se srodio sudjelujući s drugim mediteranskim narodima u srodnom iskustvu odreĊenom

zakonima likvidnog elementa velike slane vode? Nije li naravno da je iz srodnosti iskustva proizišla i srodnost

terminologije za pojavnosti te kulture odreĊene morem? Nije li naravno da i onaj dio hrvatskoga naroda koji je

udaljen od maritimnog prostora tu kulturu osjeća integralnim dijelom hrvatske nacionalne kulture, a shodno

tome, da i maritimno nazivoslovlje posvaja, da ga uĉi i ugraĊuje u jeziĉni fundus standardnog hrvatskoga jezika

96

Branka Tafra, govoreći o vukovskom naĉelu koje je odredilo hrvatske standardološke procese, kaţe sljedeće:

„Mjerilo ispravnosti jest novoštokavski ijekavski dijalekt i na taj su se kalup navlaĉile sve rijeĉi. Hrvatski su

vukovci imali vlast i moć da odreĊuju što je pravilno, a što nije, a sve u skladu sa novoštokavskim kanonom. U

tome su im od pomoći bili normativni priruĉnici: gramatika, pravopis, rjeĉnik i savjetnici. Premda se o

vukovcima obiĉno ne govori kao o puristima, oni su takoĊer provodili jedan oblik purizma, ali ovaj put

progoneći kajkavizme, ĉakavizme, uopće nenovoštokavske rijeĉi. Oni su prekinuli višestoljetni kontinuitet

tronarjeĉnog proţimanja kao prihvatljivoga oblika razvoja hrvatskoga knjiţevnoga leksika.“ Tafra, B. (1999.) str.

275. 97

Stepanić, Ţ., Maslek, J. (2006) 98

Rijeĉ je nastala prema lat. stroppum of grĉ. στρóπος - uţe, prema glagolu okruţiti, opasati, v.

Cortelazzo, M. i Zolli, P. (2009), str. 1267. 99

Vidi Stepanić, Ţ., Maslek, J. (2006)

157

kojemu bi tada bilo mjesta i u hrvatskoj leksikografiji standardnoga jezika, u knjigama o moru na hrvatskom

standardnom jeziku, kao i u ĉitankama za osnovnu i srednju školu? Kako hrvatski standardni jezik moţe

zadovoljiti naĉelo omnifunkcionalnosti, tj. da, kako kaţe R. Katiĉić, „obuhvati sve te svrhe (one koje ostvaruju

pojedinaĉni organski idiomi, op. J.B.) i k tomu još neograniĉeno mnogo novih“ kad ĉitavu jednu kulturu sa

svojim univerzalnim iskustvom mora i svojim bogatim tisućljenim jeziĉnim tezaurusom ostavlja izvan korpusa

reprezentativne nacionalne kulture?

Deveti niz pitanja

Govoreći o purizmu R. Katiĉić kaţe: „Nezaobilazan je kada se radi o jeziĉnoj kulturi. Bez njega kao produţetka

refleksa jeziĉnog samoodrţanja, kao naĉela reda i suvislosti, zapravo je i ne moţe biti, pa su ĉistunstvo u tome

smislu i jeziĉna kultura upravo sinonimi.“100

Ne sporeći se s Katiĉićem oko stava o purizmu kao sinonimu za

jeziĉnu kulturu, jer on nipošto ne zagovara rigidni purizam, ipak moramo provjeriti ovaj stav na primjeru

tekstova koje ovdje interpretiramo. Bez ustruĉavanja za ove se tekstove moţe reći da su oni nastali u idiomu ĉiji

govornici nikakva puristiĉkog osjećaja nemaju kada im je potrebno imenovati pojmove za koje u idioglotskom

leksiĉkom fundusu nemaju rijeĉi te posve prirodno poseţu za rijeĉima iz baštinjenog aloglotskog leksiĉkog

tezaurusa koji je nastajao stoljećima u simbiozi s domicilnim dalmatskim etnosom, pod utjecajem venecijanske

kulture i jezika, ili u susretu s drugim kulturama i jezicima koji im je omogućavala plovidba, dakle more kao

likvidni element koji ne izolira već povezuje.

Moţemo li dakle primijeniti jadnadţbu purizam = jeziĉna kulture i na primjeru ovih maritimnih društvenih

zajednica koje tako lako, bez osjćaja krivnje za ugroţavanje vlastita jeziĉnog identiteta prelaze jeziĉne granice

granice etnosa ukljuĉujući se u transetniĉku jeziĉnu zajednicu kakvu je na Mediteranu stoljećima predstavljao

idiom lingua franca? Što bi ostalo od venecijanskoga ili genoveškog maritimnog vokabulara kada bi puristiĉka

metla pomela njihove aloglotizme? Što bi tek bilo s turskim maritimnim vokabularom kada bi se lišio

aloglotizama budući da se najvećim dijelom oslanja na romansku leksiĉku podlogu prisvajajući posve lingua

franca terminologiju?101

Što bi bilo s komiškim halijeutiĉkim leksikom kada bi iz njega bili izostavljeni termini

dalmatske, vencijanske, grĉke ili uopće lingua franca provenijencije? Hoćemo li dakle tim društvenim

zajednicama, koje svoj kulturni identitet ne brane idioglotskim leksikom već sudjeluju bez osjećaja krivnje u

transetniĉkoj kulturi, odreći brigu za svoj kulturni identitet ili pak „refleks jeziĉnog smoodrţanja“? Ili još za

razmišljanje poticajnije pitanje: ne pokazuju li ti maritimni organski idiomi nevjerojatnu sposobnost da posvoje,

prilagode, udomaće tuĊe i time obogate svoje izraţajne sposobnosti a da pritom od svoga identiteta ne gube

ništa? Nije li komiški govor potvrdio svoj mediteranski identitet time što je usvojio u svoj vokabular blizu

sedamdeset posto aloglotskih rijeĉi, a isto tako i u isto vrijeme nije li time potvrdio i svoj hrvatski identitet

adaptirajući taj golem aloglotski leksiĉki fond prema svojim vlastitim fonetskim, morfološkim, tvorbenim i

sintaktiĉkim zakonitostima?

Deseti niz pitanja

Nije li ĉudno da u brojnim puristiĉkim raspravama koje su posljednjih godina publicirane u hrvatskom

jezikoslovlju i publicistici nema, koliko nam je poznato, niti jednog osvrta na halijeutiĉko nazivlje? Dok o

purifikaciji pomorskog nazivlja postoji literatura još od 19. stoljeća s nastojanjima Bakarske pomorske škole da

purificira pomorsko nazivlje102

, halijeutiĉko nazivlje ostalo je izvan paţnje purista. Kako je moguće da sve do

potkraj 20. st. kada se pojavio Rjeĉnik hrvatskoga jezika Vladimira Anića, nazivi morskih riba prvi put ulaze u

leksikografiju standardnoga hrvatskog jezika?

Ako je arbun (Pegallus erythrynus) talijanizam i lokalizam; bukva, girica (zašto deminutiv), sardela (zašto

oznaka razg.?), srdelica - vrsta sitne morske ribe; inćun - reg, ušata, gavun, mol (bijela morska riba), grdobina,

salpa, šnjur, bilizna, lica, figa, kavala, ţutuga, knez, menula, tragal, tabinja, ugor, pagar, škarpun,

Kulen, kotlovina, mlinci, zašto nema lešade

11. ZAKLJUĈAK

6.1. Veliĉina gubitka Akceleracija vremena izazvana globalizacijskim procesima i suvremenom tehnološkom ekspanzijom udaljila nas

je radikalno, u samo nekoliko posljednjih desetljeća, od izvora tradicionalnog iskustva, znanja i sustava

100

Katiĉić, R. (1986), str.73. 101

Vidi: Kahane, H. & R., Tietze, A. (1988). 102

Babić, B. (1870, 1875)

158

vrijenosti. Znanja i iskustva, koja su se akumulirala stoljećima neposrednim transferom kolektivnog pamćenja s

generacije na generaciju, prestala su se prenositi i ĉuvati u kolektivnoj memoriji jer su ih zamijenili novi izvori

informacija potrebnih za opstanak. Ovdje opisan svijet puĉinskih ribara nije samo kulturnopovijesni, niti samo

kulturnoantropološki podatak o insularnom svijetu komiških ribara. To je i aktualan podatak o veliĉini gubitka

jedne vrste kulturnog obilja sadrţana u jeziku, u obiĉajima, u meĊuljudskim odnosima, u osjećanju ravnoteţe

unutar organske društvene zajednice.

6.2. Dijalektika odnosa posebnog i univerzalnog u jeziku Ta promjena reflektirala se i u jeziku. U neglobaliziranom svijetu jezik je bio glavni znak identiteta, etniĉke

posebnosti, lokalne pripadnosti. Ipak ovdje analiziran tekst pokazuje i dokazuje paradoksalnu ĉinjenicu o

insularnoj organskoj zajednici koja pripada transetniĉkoj kulturi, a da pritom ima vrlo izgraĊen vlastiti kulturni

identitet: obiĉaje, sustav vrijednosti, jezik. Rijeĉ je o dijalektiĉkom suodnosu izmeĊe vlastitog i univerzalnog,

izmeĊu kulturalne posebnosti i kulturalne pluralnosti, rijeĉ je o iskustvu koje bi moglo biti zanimljivo kao model

adaptacije aloglotskog leksiĉkog inventara u vlastiti fonetski i morfološki gramatiĉki sustav. Primjer autentiĉnog

komiškog govora, reprezentativnog za prvu polovinu 20. stoljeća, pokazuje kako jeziĉni sustav adaptira

aloglotski leksik, a da pritom ne gubi vlastiti identitet.103

Taj proces nije ni od koga nametnut, ne dogaĊa se ni

pod kakvom prisilom, dogaĊa se iz komunikacijske nuţnosti, iz potrebe da se imenuju stvari i pojave za koje

postoje nazivi stvoreni od onih koji su mnogo prije Hrvata na istoĉnoj obali Jadrana trebali stvarati nomenklaturu

za imenovanje maritimnih pojmova baštineći od drugih i stvarajući vlastito. Petar Skok kaţe: „PreĊi naši, koji se

već od sedmog stoljeća pojavljuju na obalskom potezu Jadrana od Pulja do Valone, donesoše iz svoje moĉvarne

postojbine od pomorskih izraza samo opću indoevropsku rijeĉ more i opću slovensku lađa, a od ribarskih samo

opću slovensku rijeĉ riba, nekoliko zajedniĉkih slovenskih naziva za slatkovodne ribe i nekoliko isto takovih

naziva za ribarske alate“.104

Upravo adaptacijom aloglotskih termina, prilagodbom njihovom fonetskom i

morfološkom sustavu ĉakavskog idioma pokazao je taj idiom hrvatskoga naroda snagu asimilacije tuĊeg umjesto

da bude asimiliran.

6.3. Endoetniĉki i egzoetniĉki purizam Pri tumaĉenje leksika Vitaljićeva teksta hrvatskim standardnim jezikom suoĉili smo se s problemom

insuficijencije ribarske i općenito maritimne terminologije. Tumaĉenja su uglavnom trebala biti opisna, ali s

obzirom da je jezikom teško predoĉiti nepoznate stvari, pojave i pojmove ti su opisi više ili manje uspješni

odnosno neuspješni u prenošenju potpune informacije o sadrţaju tumaĉenoga leksema. Za razliku od mnogi

europskih jezika koji su svoju tradicionalnu maritimnu nomenklaturu ugradili u svoje opće rjeĉnike standardnoga

jezika, hrvatski je standardni jezik lišen leksika iz ĉitave jedne svere nacionalne kulture, svere maritimne kulture

koja ukljuĉuje ribarstvo, pomorstvo, brodogradnju, talasozoonimiju, tradicionalnu meteorologiju. Ta sfera

iskustva hrvatskoga naroda iznimno je bogata leksikom koji je ostao izvan svere reprezentativne nacionalne

kulture zbog dva bitna razloga: 1. zbog jeziĉne politike koja je od vremena hrvatskih vukovaca u 19. st. pa do

danas zazirala od ĉakavskog leksika zbog nikad osporenog principa ĉistoće standardne novoštokavštine, dakle

zbog ranije jasno deklariranog, a danas prešutnog endoetniĉkog purizma u odnosu na ĉakavski i kajkavski

leksiĉki tezaurus, unatoĉ naglašenoj potrebi oficijelne jeziĉne politike za razlikovnošću hrvatskog standardnog

jezika u odnosu na srpski jezik; 2. zbog egzoetniĉkog purizma prema leksiku za koji se smatra da je talijanskog

podrijetla i da njegovom uporabom biva ugroţen hrvatski kulturni i etniĉki identitet ĉime bi se na politiĉkoj

razini mogla probuditi stara iredentistiĉka posezanja Italije prema maritimnom prostoru Hrvatske.

6.4. Jezik s raskrižja morskih putova Ovdje prezentiran tekst pokazuje zorno veliĉinu gubitka koji nestaje u globalizacijskim procesima nestankom

lokalnih idioma. Ovdje je rijeĉ o idiomu komiškoga govora koji je danas sveden na jedva nekoliko tisuća

govornika od koji bi jedva stotinjak njih (ukoliko ovo nije optimistiĉka procjena) mogla bez upotrebe

priloţenoga glosara razumjeti Vitaljićev tekst bez većih teškoća. Taj idiom stvarao se i obogaćivao stoljećima.

Bujala je njegova stilistiĉka izraţajnost, semantiĉka iznijansiranost njegovih fonetskih, morfonoloških i

sintaktiĉkih izraţajnih mogućnosti, bujao je njegov leksik u ţivoj transetniĉkoj i transkulturalnoj komunikaciji na

otoku kao raskriţju morski putova. Ĉinjenica da je ovaj tekst bilo moguće zabiljeţiti do prije dvadesetak godina

pravo je ĉudo jer on pokazuje stanje komiškoga govora prve polovine 20. stoljeća, a utjecaj suvremenog

hrvatskog jezika je minimalan na razini leksika. Razlog je tomu insuficijencija standardnog hrvatskoga jezika

maritinim leksikom s jedne strane i s druge strane opstanak nekih oblika tradicionalnog ribolaova do danas.

6.5. Globalna glotofagija 103

Vidi Boţanić. J. (2003). Iskustvo univerzalnosti kulture mora u hrvatskom maritimnom leksiku. Govor,

ĉasopis za fonetiku, Odjel za fonetiku hrvatskog filološkog društva, XX, 1-2, 39-46. 104

Skok, P. (1933) str. 5.

159

Jezik ĉuva jedinstveno iskustvo jednog svijeta. Gubitkom jednog idioma, ma kako malen bio, nestaje i jedan

svijet koji je u njemu i po njemu postojao. Monolingvalna perspektiva svijeta izazvana globalizacijskim

procesima, već je u Evropi dovela na UNESCO-vu „Red list of endengered languages“ stotinjak evropskih jezika

kojima prijeti skori nestanak. Planetarna glotofagija uzima svoj danak uništavajući time jeziĉni diverzitet

svijeta. Na tom popisu nema ĉakavskog ni kajkavskog idioma hrvatskoga jezika. Nema ih zbog toga,

pretpostavljamo, što im hrvatsko jezikoslovlje nije ni dalo status hrvatskih jezika, što oni kao posebni jeziĉni

sustavi u odnosu na štokavski, jesu. Kolika je ta posebnost jednog idioma hrvatskog ĉakavskog jezika s otoka

Visa, Vitaljićev tekst zorno pokazuje. Niti jedna jedina Vitaljićeva reĉenica u ovdje interpretiranu tekstu ne moţe

se reći na standardnom hrvatskom jeziku bez prijevoda, ili preinaka, a pritom, ĉesto, mnoge semantiĉke i

stilistiĉke vrijednosti izraza ostaju neprevedene i neprevedive.

6.6. Oda radu Vitaljićev tekst ima svoju dijalektološku, etnološku, kulturnoantropološku, ali i poetsku vrijednost. Ono je djelo

usmene pripovjedne knjiţevnosti. To je oda radu! Na momente naracija se uzdiţe do himniĉke uzvišenosti, zatim

prelazi u furiozan ritam gomilanja pojmova koji stremi klimaksu. Pripovjedna struktura organizirana je prema

naratološkim zakonitostima pripovijedanja. Igra perspektiva, prijelaz iz pozicije promatraĉa na poziciju aktanta,

dijaloška, dramska struktura koja je interpolirana u naracijski tijek itd. Sve su to elementi koji pokazuju izniman

Vitaljićev pripovjedaĉki dar, a s druge strane i iznimnu razinu oralno-auralne kulture kojoj pripovjedaĉ pripada.

Analizirane stilske osobine Vitaljićeve priĉe to zorno dokazuju. Priloţena analiza tek je zahvatila djelić ukupnog

stilistiĉkog bogatstva ovog gustog teksta koji završava rekvijemom za jedan nestali svijet i s njim nestali jezik u

kojemu se Vitaljićeva priĉa ostvaruje. Poanta priĉe ipak ostavlja nadu da će njegova priĉa preţivjeti bude li

zapisana i protumaĉena. Ovaj rad zalog je toj nadi.

Summary

LINGUA HALIEUTICA

The author presents a document dating from the 1970s that records stories told by Ivan Vitaljić Gusla, a

fisherman from the town of Komiza on the island of Vis. The text interpreted by the author contains

exceptionally rich lexis, the fishing terminology which has been preserved through oral tradition, but is rather

inadequately included in the corpus of Croatian lexicography and has remained, for the most part, uknown. This

lexis is predominantly of alloglottic origin. It is a remnant of the former lingua franca idiom spoken by the

Komizan fishermen. Since the lexis of the standard Croatian language cannot influence the fishermen language

because it contains no technical terms for naming objects and phenomenae associated with traditional fishing, a

part of this rich vocabulary in this area of human experience remains preserved in everyday practice of Komizan

fishermen. The text interpreted in this paper shows the state of Komizan speech in the first half of the 20th

century.

Analysis of this text shows the degree to which the world of Komizan fishermen is, on the one hand, unique and

special, and on the other hand a part of the Mediterranean linguistic and experiential universe. The author reveals

the power of this Croatian and Slavic idiom (the Komizan speech) to adapt the alloglottic lexis much more

present in its fishing vocabulary than the idioglottic.

The author in the introductory study also analyzes the stylistic values of oral tradition, firstly the lexico-stylistic

values of the idiom, but also interprets and evaluates poetic elements of oral tradition realized in the oral culture

of an insular social community of the island of Vis.

Literatura

1. Babić, B. (1870). Morski rieĉnik hrvacko-srbski usporedjen sa italianskijem jezikom od jednoga

pomorca, Trst, Apolonia i Kaprina

160

2. Babić, B. (1875). Mladi mornar ili put brodom iz Senja u Trst, Kraljevica

3. Bezić-Boţanić, N. (1984). Stanovništvo Komiţe, Logos, Split

4. Boerio, G. (1993). Dizionario del Dialetto Veneziano. Giunti, Firenca

5. Boţanić, J. (1983). Komiška ribarska epopeja, „Ĉakavska riĉ“ 1-2. str. 83 - 180

6. Boţanić, J. (2007). Lingua franca in the Dalmatian fishing and nautical terminology. Structural

Studies, Repairs and Maintenance of Heritage Architecture / C. A. Brebbia (ur.).Southampton,

Boston, str. 11-22

7. Boţanić, J. (2003.). Iskustvo univerzalnosti kulture mora u hrvatskom maritimnom leksiku.

„Govor”, ĉasopis za fonetiku, Odjel za fonetiku hrvatskog filološkog društva, XX, 1-2, 39-46.

8. Boţanić, J. (1997.). Nacrt glosara gajete falkuše. Zbornik radova znanstvenog skupa Tisuću godina

ribarstva u Hrvata, odrţanog 1. listopada 1995. u Zadru, HAZU, Zagreb, str. 181 - 194

9. Boţanić, J. (1996). Tradicionalna regata gajeta falkuša od Komiţe do Palagruţe, Zbornik

Palagruţa - jadranski dragul, Struĉno-znanstveni skup Palagruţa, povodom 100 godina

meteoroloških mjerenja i motrenja na otoku Palagruţi, u Splitu 28-30. lipnja 1995. godine; Split -

Kaštela

10. Boţanić, J. (1996). Onimikon Palagruţe. Zbornik Palagruţa - jadranski dragulj, Struĉno-

znanstvenoi skupp Palagruţa, povodom 100 godina meteoroloških mjerenja i motrenja na otoku

Palagruţi, u Splitu 28-30 lipnja 1995. godine; Split - Kaštela

11. Boţanić, J. (1996). Iskustvo vremena komiških ribara. “Ĉakavska riĉ”, god. 24., br. 1-2, 1996, str. 7

– 94

12. Boţanić, J. (1997) Lingua franca. Rjeĉnik, str. 67 - 93 , Knjiţevni krug, Split

13. Boţanić, J. (1998). Komiška ribarska epopeja II. “Ĉakavska riĉ”, 1998, br 1-2, str. 69 – 172

14. Boţanić, J (2002). Facende otoka Visa. - Prilog istraţivanju leksika govorâ otoka Visa. Knjiţevni

krug, Split

15. Boţanić, J. (2006). Komiški dikcionar - A. “Ĉakavska riĉ”, br. 1-2, str. 5-50

16. Boţanić, J. (2007). Guc – Naratološka interpretacija zapisa jednog doţivljaja mora. „Ĉakavska riĉ“,

XXXV, br. 1, str. 17 – 53

17. Boţanić, J. (2008). Komiški dikcionar – B. “Ĉakavska riĉ”, XXXVI, br. 1-2.

18. Cortelazzo, M. i Zolli, P. (2009). Dizionario etimologico della lingua italiana, VI. izdanje, Milano

19. Cifoletti, G. (1980). Il Vocabolario della Lingua Franca, Padova

17. D'Erco, Ricardo (1973) O ribolovu na istočnom Jadranu. Jadranski institut JAZU, Zagreb

18. Deanović, M. (1962). Lingvistiĉki atlas Mediterana 1. dio: Anketa u Boki Kotorskoj, Rad JAZU.

Odjel za filologiju, Zagreb

19. Deanović, M. (1966). Lingvistiĉki atlas Mediterana 2.dio: Anketa na Visu (Komiţi). Rad JAZU.

Odjel za filologiju. Knjiga 14. str. 5-39., ur. P. Guberina, Zagreb

20. Deanović, M. (1967). Lingvistiĉki atlas Mediterana 3. dio: Anketa u Salima na Dugom otoku, Rad

JAZU, Odjel za filologiju, Zagreb

21. De Marchesetti, C. (1876) Descrizione dell'isola di Pelagosa, Bolletino della Societa Adriatica di

Scienze Naturali, Trieste, str. 289

22. Doria, M. (1987). Grande dizionario del dialetto Triestino. Storico etimologico fraseologico. Il

Meridiano, Trst

23. Dulĉić, J. I Dulĉić, P. (1985). Rjeĉnik bruškoga govora. Hrvatski dijalektološki zbornik 7, svezak 2.

JAZU, Razred za filologiju

24. Filipi, G. (1997). Betinska brodogradnja - etimologijski rjeĉnik puĉkog nazivlja. Šibenik:

Ţupanijski muzej u Šibaniku

25. Fortis, A. (1984). Put po Dalmaciji, Globus. Zagreb

26. Geić, D. i Šilović, M.S. (1994). Rjeĉnik trogirskog cakavskog govora, Muzej grada Trogira, Trogir

27. Glavinić, V. (2000). Vocabolario del dialetto istroveneto di Pola. Pula

28. Hraste, M. (1933). Osobine govora ostrva Visa. Zbornik A. Belića II., Beograd

29. Hraste, M., Šimunović, P., Olesch, R. I., II., III. (1979). Ĉakavisch-Deutsches Lexikon. Böhlau,

Verlag, Köln Wien

30. Itinerario di Giovanni Batista Giustiniano, Commisiones et relationes venetae, Tomus II

annorum 1525 - 1558, Academiae Scientorum et Artium, Zagreb, 1877, pp. 222

31. Jal. A. (1848) Glossaire nautique, Pariz

32. Jugoslavenski registar brodova (1951). Brodska nomenklature, Srpsko-hrvatski, engleski i

talijanski; Opis i nazivi sastavnih dijelova broda, brodske opreme, ureĊaja, pogonskih i pomoćnih

strojeva, Izdavaĉko poduzeće „Pomorstvo“ Rijeka

33. Jurišić, B. (1962.). O našoj pomorskoj terminologiji, Pomorski zbornik povodom 20-godišnjice

Dana mornarice i pomorstva Jugoslavije 1942-1962., gl. urednik Grga Novak, Vjekoslav

Maštrović. Knj. 1, JAZU, Zagreb

161

34. Kahane, H. & R., Tietze, A. (1988). The Lingua Franca in the Levant. Turkish Nautical Terms of

Italian and Greek Origin, ABC Kitabevi A.S., Istanbul, Ankara, Izmir

35. Katiĉić, R. (1986). Novi jezikoslovni ogledi. Školska knjiga, Zagreb

36. Marki, E. (1950). Vrijeme, praktiĉna uputa u upoznavanje i proricanje vremena bez upotrebe

sprava, Split.

37. Matvejević, P. (2006). Mediteranski brevijar, V.B.Z. studio, Zagreb

38. Novak, Grga (1961). Vis. Od VI. st. prije nove ere do 1941. godine, Zagreb, JAZU

39. Novak, G. (1952) Dokumenti za povijest ribarstva na istočnoj obali Jadranskoga mora, otoci Vis i

Hvar, JAZU, GraĊa za gospodarsku povijest Hrvatske, knjiga 4., Zagreb

40. Novak, G. (1961). Stari Grci na Jadranskom moru, JAZU,"Rad" br. 322., Split

41. Roki Fortunato, A. (1997). Libar Viskiga Jazika, Toronto

42. Rosamani, E. (1975). Vocabolario Marinaresco Giuliano - Dalmata, Firenze

43. 37. Mardešić, A. V. (1993). Povijesna zrnca o otocima Viškog arhipelaga I., Matica hrvatska, Vis -

Komiţa

44. Mardešić-Centin, P. (1977). Rjeĉnik komiškoga govora, Hrvatski dijalektološki zbornik, knjiga 4,

ur. Finka, B. Str. 263 - 322

45. Miotto, L. (1991). Vocasbolario del dialetto Veneto-Dalmata, II. izdanje, izdavaĉ LINT, Trst

46. Oreb,M. (1995). Papa Aleksandar III. na Visu, "Adrias", Split 1995.

47. Paštrović, I. (1912). Ribarski priručnik 1913. Trst

48. Pinguentini, G. (1986) Nuovo dizionario del dialetto Triestino, Sel Bianco Editore

49. Putanec, V. (1976) Esej o jezičnom znaku i onomastici te o antroponimiji u Hrvatskoj, predgovor

knjizi Leksik prezimena S.R.Hrvatske, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb 1976.

50. Samardţija, M. (1999). Predgovor knjizi Norme i normiranje hrvatskoga standardnoga jezika,

priredio M.Samardţija, Matica hrvatska, Zagreb

51. Skok P. (1933.). Naša pomorska i ribarska terminologija na Jadranu, Pomorska Biblioteka,

Jadranska straţa, Split

52. Skok, P. (1950). Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima, Zagreb

53. Skok, P. (1971). Etimologijski rjeĉnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, Zagreb

54. Skraĉić, V. (1996). Toponimija vanjskog i srednjeg niza zadarskih otoka, Knjiţevni krug, Split

55. Stepanić, Ţ. (2004). U potrazi za (izgubljenim) hrvatskim pomorskim nazivljem. Knjigotisak,

Zagreb

56. Stepanić, Ţ., Maslek, J. (2006). Pomorski i ribarski izrazi u romanu Ernesta Hemingwaya „Starac i

more“, „Strani jezici“, god. 35, br. 2.

57. Stolac, D. (1998). Hrvatsko pomorsko nazivlje u 19. stoljeću, „Filologija“, HAZU, knj. 30/31, str.

133 - 146.

58. Stolac, D. (1998). Hrvatsko pomorsko nazivlje,; Boţo Babić, njegovi prethodnici i nastavljaĉi,

Rijeka: Izdavaĉki centar

59. Šimunović, P. (1977). Ĉakavština srednodalmatinskih otoka, „Ĉakavska riĉ“, br. 1.

60. Šimunović, P. (2006). Rjeĉnik braĉkih ĉakavskih govora. Brevijar, Supetar

61. Šimunović, P. (1985). Naša prezimena, porijeklo - značenje - rasprostranjenost, Nakladni zavod

Matice hrvatske

62. Šimunović, P. (1986). Istočnojadranska toponimija, Logos, Split

63. Škarić, I. (1982). U potrazi za izgubljenim govorom, Školska knjiga-SN Liber, Zagreb

64. Šklovski, V. (1969). Uskrsnuće riječi. Stvarnost, Zagreb

65. Tafra, B. (1999). Povijesna naĉela normiranja leksika. U knjizi Norme i normiranje hrvatskoga

standardnoga jezika, priredio M. Samardţije, Matica hrvatska, Zagreb

66. Turk, M., Opašić, M. (2008). Jeziĉno posuĊivanje i purizam u hrvatskome jeziku. “Suvremena

lingvistika”, vol 65. No.1, str. 73.

67. Vidović, R. (1993). Jadranske leksiĉke studije, Knjiţevni krug Split

68. Vidović, R. (1984). Pomorski rjeĉnik, Logos, Split

69. Vidović, R. (1992). Koine pomorskog anemonimijskog nazivlja, „Ĉakavska riĉ“, 20, 1, 53-75.

70. Vidović, R. (1993). Dopune rječniku pomorskog nazivlja, Split, "Ĉakavska riĉ" br. 1.

71. Vinja, V. (1985) Etimološki prilozi čakavskoj aloglotiji I., Split, "Ĉakavska riĉ" br. 1.

72. Vinja, V. (1985) Etimološki prilozi čakavskoj aloglotiji II., Split, "Ĉakavska riĉ" br. 2.

73. Vinja, V. (1987) Etimološki prilozi čakavskoj aloglotiji III., Split, "Ĉakavska riĉ" br. 1.

74. Vinja, V. (1986). Jadranska fauna, Etimologija i struktura naziva I., II., Logos, Split

75. Vinja, V. (1998, 2003, 2004). Jadranske etimologije I., II., III., Školska knjiga Zagreb

76. Webster's New Encyclopedic Dictionary, New York, 1993

77. Vuković, S. (2001). Riĉnik selaškega govora, Laus, Split

162

Napomena: Ovaj rad realiziran je u sklopu autorova znanstvenog projekta „Halieutica Adriatica -

filološka i antropološka istraţivanja jadranske kulture“ pri Ministarstvu znanosti, obrazovanja i športa

RH (šifra: 244-2440820-0630), a u okviru znanstvenog programa „Studia Mediterranea“ pri Centru za

interdisciplinarna istraţivanja STUDIA MEDITERRANEA, Filozofskog fakulteta u Splitu.