1

Dankan Mekaskil je proveo veći deo svoje karijere kao biskupov čovek za zataškavanje skandala. Poznat kao isterivač ñavola, otac

Mekaskil čini da sveštenici, koji su optuženi za seksualno zlostavljanje, nestanu iz javnosti, često ih odvodeći u udaljene

parohije i lokacije. Otac Mekaskil priča svoju priču, prolazeći kroz vremena i mesta iz nedavne prošlosti, sa svog izgona u Honduras 70-

tih godina, do egzorcizma 80-tih, gde je bio poslat da zataška optužbu biskupovog mentora za seksualno zlostavljanje. U sadašnjem

vremenu priče, otac služi kao župni sveštenik u malom mestu Krajgniš, gde je i odrastao. Tamo ga je biskup poslao da bi ga sklonio

od očiju radoznalih advokata koji istražuju zataškavanja. Tako izolovan, ima i previše vremena da razmišlja, shvatajući pustoš koju

su napravili sveštenici na tim prostorima. Mekintajer, kanadski novinar-istraživač, baca svetlo na ovu uznemirujuću temu, ali ne nudi jednostavne odgovore. Mnogi od ovih uvredljivih sveštenika su, na primer, iskorišćavali odrasle žene, ali kako kaže otac Mekaskil, ne samo seksualno. Kao sveštenik, preuzima ulogu protivnika ovoj mreži skandala, ali takoñe mora da istera i sopstvene demone.

2

Za Kerol

3

KNjIGA PRVA

Sinovi čovečiji! Dokle ćete slavu moju sramotiti? PSALAM DAVIDOV

4

( 1 ) Noć pre nego što su stvari počele da se odvijaju, proveo sam

pun jedan sat analizirajući opšte stanje u kome se nalazim i zaključio da sam, sa obzirom na sve, u prilično dobroj kondiciji. Približavao sam se pedesetoj godini, psihološkom pragu samo nešto manje zastrašujućem od smrti, i osećao da se nisam mnogo promenio posle četrdesete, pa i tridesete. Ako ništa drugo, bio sam bar zdraviji. Poslednja decenija veka, a i milenijuma, pokazivala je da će biti manje stresna od osme – koja je bila obeležena izvesnim dogañajima u Centralnoj Americi – i devete, opterećene kako je već bila, skandalima ovde, kod kuće.

Bio sam sveštenik u vreme koje nije bilo naročito naklonjeno sveštenstvu. Meñutim, postigao sam nešto, što mislim da je solidna duhovnost i sposobnost da je izlažem vrlo iskreno i bez licemerja. Čak, sam, što nije malo, uspeo da provučem izvesnu ružnu nijansu porekla svoje porodice u mestu gde ljudi slave najdosadnije detalje ličnog porekla.

Sin sam oca-kopileta. Majka mi je bila strankinja, koja je umrla mnogo pre nego što je trebalo, zbog razočaranja i tuberkuloze.

Bio sam, u najdoslovnijem smislu, dete rata. Izračunao sam da sam začet samo nekoliko dana pre nego što se jedinica moga oca ukrcala u Engleskoj na brod za neprijateljsku italijansku obalu, 23. oktobra 1943. godine. U njegovim papirima nalazi se zagonetna primedba o kratkom suñenju i kazni (petodnevna plata) zbog odsustva bez dozvole u noći 17. oktobra. Ja sam roñen u Londonu, u Engleskoj, 15. jula 1944. godine.

Izolacija? Savladao sam, možda nepotpuno, celibat, institucionalno negiranje najljudskije od svih razmena. Bio sam i jesam donekle isključen iz svoje grupe, svoje braće u sveštenstvu, iz više razloga, koji će uskoro biti jasni. Ali tada sam mislio da sam otkrio važnu univerzalnu istinu: da svojevoljno prihvaćena izolacija

5

postaje dar usamljenosti; da disciplina oplemenjuje telo. U tom kratkotrajnom trenutku mira osećao sam se dobro. Sada

mi izgleda kao neki drugi život, u kome bih bio stranac. Proveo sam vikend u Kejp Bretonu, u parohiji Port Hud,

zamenjujući Malinsa, koji je otišao za svojom harizmom ili na golf. Na neku vrstu opuštanja. Malins voli da sve radi odmereno. Ja sam planirao da produžim tu posetu za jedan dan i da ponedeljak provedem u čitanju i meditaciji. Selo Port Hud je lepo i prijatno mesto. Ja sam odrastao u tom kraju, ali nisam imao mnogo ličnih veza. Mogao sam se pretvarati da sam stranac, što mi se činilo simpatičnim.

Malins i dobre Sestre gore, uz drum, su lepo održavali imanje. Svako bi se tu osećao kao kod kuće, kao u nekom finom motelu. Pružao se divan pogled na zaliv i malu ribarsku luku na samoj obali, nazvanu Marfijev ribnjak. Bila je to prijatna promena posle neprestane buke i žurbe na univerzitetu udaljenom oko sat vremena, gde sam obično radio kao dekan. To je, ustvari, kako je moj pokojni otac govorio u retkim trenucima ironije, manje posao, a više položaj. Drugi su odrañivali veći deo stvarnog posla. Ja sam, ustvari, bio u nekoj vrsti pastoralnog limba i prividno se oporavljao višegodišnjeg napornog i neprijatnog posla.

Toga jutra u Port Hudu trgla me je zvonjava telefona, pa sam zatim imao razgovor koji ovde moram, nerado, da prenesem.

"Biskup želi da te vidi." "Šta sada hoće?" upitao sam. "Nije rekao. Hoće da doñeš večeras. U dvor." Sada sam svestan da sam odugovlačio vozeći se prema Maloj

luci, drugoj manjoj ribarskoj luci pored samog sporednog puta, na južnom kraju parohije.

Luka je izgledala kao da je napuštena. Meñu živim detaljima iz

6

tog oktobarskog jutra 1991. godine, sećam se plave čaplje, do polovine nogu u vodi, zapanjeno zagledane u mirnu vodu. Zatim sam čuo brektanje dizel-motora i u tom trenutku primetio visoku radio-antenu, postavljenu na nešto, što je podsećalo na raspeće. Polako se kretala iznad niskog grebena u daljini. Pokretni krst i muklo tutnjanje kao da nisu bili povezani, dok se brod nije odjednom pojavio iza neravnog kraja lukobrana. Bio je to ribarski brod, dužine oko dvanaest metara, načičkan antenama i sa širokim radnim prostorom iza kabine. Ime, Ledi Hotorn, moglo je biti i predskazanje ili mi se tako čini sada, posle svega.

Momak koji je stajao na pramcu mogao je imati osamnaest godina. Opušteno je držao konopac u krupnoj levoj ruci. Na sebi je imao obalsku uniformu – farmerke, bezbojni džemper oštećenih laktova i gumene čizme do kolena. Kosa mu je bila gusta, rasčupana i starinski dugačka, tako da mu je pokrivala obrve i vrat. Lice mu je bilo potamnelo od sunca. Gledao je pravo napred, pa se okrenuo i klimnuo glavom, u trenutku ometene radoznalosti dok je brod ulazio u dugačko grlo luke, kanal duž koga je ostajala fina brazda.

Bilo je oko osam sati. Krvavo-crveno sunce koje je lebdelo iza mene obasjavalo je blagu izmaglicu koja se dizala iz vode i ostajala tik iznad površine. Osetio sam prvi povetarac. Nešto na tom brodu, možda ime i stav onog momka, učinilo je da za trenutak odbacim svoje napetosti. Retko je videti nekoga tih godina tako smirenog i ozbiljnog. Bio sam naviknut na mangupski adolescentski entuzijazam. Shvatio sam da je taj mladić izuzetan samo zbog tog trenutka i mesta na kome se nalazio. Možda bi svaki od njih u tim okolnostima bio isti. Tih. Ipak je privukao moju pažnju i povezao taj trenutak sa prijatnim mestima u sećanju. Osuñeni dečaci i muškarci: u uspomeni svi oni su imali tu smirenost.

Čovek za upravljačem bio je verovatno mojih godina, visok i zdepast. Bili su tada, po meni, lakomisleni, jureći tim uzanim prolazom, pored ostalih plovila. Ali tik ispred pristaništa začulo se

7

bučanje kontra-ubrzanja i Ledi Hotorn kao da se okrenula u malom krugu, pa lagano uplovila u prostor izmeñu druge dva, sa pramcem okrenutim prema otvorenom moru. Momak opušteno izañe na obalu, držeći konopac. Stariji muškarac je već bio kod krme i digao drugo uže, koje je takoñe bacio na obalu.

Dvojica ribara su čekrkom prebacivala neke velike plastične

kutije na dok u trenutku kada sam se ja vraćao do svojih kola. Otac i sin, pretpostavio sam. Nisu pokazivali da su me primetili.

Već sam gotovo stigao do kola, kad stariji progovori. "Ružno jutro, eh, oče?"

Okrenuo sam se. "Nikad ne zaboravljam lica," reče on. "Otac Mekaskil, zar ne?" "Da," rekoh. On mi zatim priñe, pružajući ruku. Učinilo mi se da nije baš

stabilan. Momak se vratio na brod i nisam ga više video. "Den Mekej," reče on. "Mislim da sam čuo da ste odozgo, sa

druge strane moreuza." "Jesam. A vi?" "Ja sam Mekej sa obalskog druma." Njegova kosa boje peska bila je prošarana sedim

pramenovima. Prepoznao sam ime. "Deni Ben," rekoh. "Zvali su Vas Deni Ben, koliko se sećam." On pocrveni. "Davno. Ne volim da pomislim šta ste mogli čuti.

Deni Gad je češće pominjano." Nasmejao sam se. "Ali sada ne živim ovde, nego gore, u Hotornu. Tamo sam

godinama. Napravio sam kuću kad je mali došao." "Hotorn," rekoh ja. "Primetio sam... ime vašeg broda." "Poznajete li mesto?" "Čuo sam za njega. Ali nisam bio tamo." "Trebalo bi da svratite. Posetite nas."

8

"Možda i hoću." Momak je išao prema njihovom kamionu, ignorišući nas. "Ime je na sandučetu za poštu, pored puta," reče njegov otac.

"Mekej. Sami smo gore." "Hvala." Tada se okrenuo i otišao prema kamionu, za čijim volanom je

momak već sedeo. Motor nestrpljivo zaurla i oživi. Ja se opet začudih nesigurnosti njegovog koraka. Od boravka na brodu, pomislih. Mornarski hod.

Samo što je zatvorio vrata kamion je krenuo, šlajfujući zadnjim točkovima po šljunku. Kamion je za trenutak stao na mestu gde pristanišni put izlazi na asfalt. Po nagnutim glavama videlo se da razgovaraju. Koristili su svoj tajni jezik, dijalekt bliskosti. Pojedinačne reči i nerazumljive fraze prenosili su značenje.

"Ja sam Mekej sa obalskog druma," rekao je. Kratka biografija i, za onoga ko poznaje okolinu, genealogija. Sve što je potrebno da znate, sažeto u samo jednu frazu. Nekada bih možda osetio zavist. Ali negde uz put identitet je izgubio važnost i zavičaj postao zanemarljiv. Postao sam krpa. To je dovoljno saznanje za svakoga.

"Trebalo bi da svratite," rekao je. "U posetu." I tako je to počelo. Potrebe prerušene u gostoprimstvo. Zarñali teretni brod se nalazio u kanalu koji praktično nosi naš

ostrvski promet. Pokretni most na kraju jednu milju dugačkog uzdignutog puta bio je dignut, a prilazni put pun kola i kamiona nestrpljivih da nastave put prema svojim destinacijama na kopnu. Obradovao sam se tom zastoju. Biskup je uvek imao razlog za poziv; uvek je imao "specijalan" posao.

Često sam pokušavao da se setim kako je počelo, kako sam postao njegov... šta? Šta sam? Valjda je to pitanje gledišta. Reći ću to ovako: drugim sveštenicima nisam dobrodošao na prag.

Prvi biskupovi pozivi bili su sasvim bezopasni. Detalji su sada

9

već izgubljeni, zatrpani daleko više uznemirujućim sećanjima, ali sećam se šta je rekao: "Zamolio sam te da doñeš jer imaš dobru glavu na ramenima."

Želeo je da sredim jednu delikatnu stvar. Tako ih je on sve opisivao. Delikatne stvari. Materije koje iziskuju dobru glavu i sigurnu ruku. Bio je verovatno kraj sedamdesetih godina. Bejah se upravo vratio posle dve godine boravka u Hondurasu.

"Posle onoga što si doživeo dole, na jugu," rekao je, "ovo će ti se verovatno činiti jednostavnim kao Miki Maus. Ali ovde se gubi kontrola. Dobri, stari Jovan Dvadeset treći, bog da mu dušu prosti... nije pojma imao u šta nas sve uvaljuje."

Sećam se da sam pažljivo slušao, pokušavajući da dokučim kuda me vodi.

Uzdahnuo je duboko. "Ima jedan mladi sveštenik... Verovatno ga znaš."

Verovatno i jesam, nekada. Voleo bih da ne pominjem naziv mesta. Samo zamislite jedno

od mnogih zapuštenih malih zajednica, osnovanih pored stotina većih i manjih zaliva, koje su nekada bile posebne zbog same svoje izolovanosti. Dotični sveštenik i njegova mlada domaćica postali su izvor lokalnog trača. Sećam se da je imala prijatno lice i tople, uplašene oči, i puna usta koja su zadrhtala kada sam je upitao da li je Otac tu. Ali najbolje se sećam stava okrivljenog. Bilo je to njegovo samozadovoljstvo, njegov neizrečeni osećaj nadmoćnosti. Bilo je to njegovo očigledno uverenje da je prevazišao laži i stavove koji su zarobili nas ostale, niže sveštenike, u našoj jalovoj neljudskosti. Čuo sam to i video mnogo puta od tada.

Rekao sam: "Vaša domaćica izgleda da se popravlja u težini." Osmehnuo sam se, hladno, nadao sam se.

On se nasmejao. "Znam već zašto ste došli. Hajde da ne okolišamo."

10

"Prvo Vi," rekao sam, srknuvši svoj čaj. Rekao mi je "najiskrenije" da je zbog te situacije postao bolja

osoba. Zaista je verovao u to. Priznajem da sam poželeo da ga udarim. Mislim da sam mu sredio period razmišljanja u Torontu, pa je otputovao na nekoliko nedelja. Nju sam ubedio da se umiri na izvesno vreme. Život je pun privremenih odsustava, rekao sam joj. To je jednostavno tako. Ali to je bio samo početak, tužna vežba za izazovne zadatke koji su tek sledili.

Bio sam zbunjen stigavši u studentski grad. Nisam siguran

zbog čega. Pominjanje Hotorna? Momak na brodu? Sa obzirom na ono što sada znam, moglo je biti oboje, ali delimično, gotovo sigurno, zbog biskupovih poziva. On zove samo kada ima problem.

"Znate li za biskupa?" podsetila me je Rita. "Da." "Imate zakazano za tri sata posle podne. Incident od vikenda." "Incident? Kakav incident?" "Policija studentskog grada našla je nekog momka na krovu

kapele. Misle da to treba Vi da sredite." Osmehnula se, saosećajno, učinilo mi se.

Pretpostavljam da sam do tada delimično shvatio da sam postao specijalista za disciplinu. Tehnički, to jeste deo dekanovog posla, a ja sam zvanično bio dekan. Ustvari, nisam imao ni akademsku, niti profesionalnu osnovu za takav položaj. Samo temperament i, silom prilika, praktično iskustvo. Bio sam sveštenik rasporeñen u mali katolički univerzitet jer moj biskup nije znao gde inače da me smesti. Na vrhuncu upotrebljivosti bio sam pridodat biskupskom dijecezalnom Sudu, ali ubrzo sam postao suviše protivrečan čak i za to uposleno mesto. Toksičan, mislim da nije prejaka reč. Moje kolege znaju moju prošlost, iskustvo u iskorenjivanju izopačenosti i disciplinovanju drugih sveštenika, a ponekad i učenika, kada je slučaj posebno osetljiv. Nazvali su me

11

egzorcista. Iza leña, naravno. Učenik na krovu kapele? "Ima i ručnu testeru." "Testeru?" "Pogledajte sami." Biskup me je očekivao u sedam. Odlučio sam da idem peške.

Grad je bio tih. Ponedeljkom uveče učenici obično ostaju unutra zbog nestašice novca ili mamurluka, ili oboje. Konobari su se dosañivali ispred tihe krčme, a dim njihovih cigareta uvijao se poput magle oko njih u mirnom oktobarskom vazduhu.

"Zima nije daleko," primetim u prolazu. Nekada je odgovor bio brz i sa poštovanjem. Da, oče. Ruka

hitro dignuta do kape. Već se oseća sneg u vazduhu. Dobro veče vama, oče. Sada zure. Jednostavno su sumnjičavi. Kršni momci sa bezbol kapicama, prekrštenih ruku. Mi smo posrnula vrsta. Čudni ljudi u crnom, hendikepirani teretom svojih tajni. Osmehnem se. Šta bi bilo kada bi saznali celu priču?

Pokušavam da se setim svih trenutaka kada sam išao kroz grad kod svoga biskupa. Pored visoke katedrale, kuglane, krčme. Pored nečega što je, dok sam ja bio ñak, bilo restoran Brigadun. Tada smo imali pravila. Svetla se gase u jedanaest sati. Ustajanje i izlazak na vreme za misu u sedam sati. Bez alkohola i žena u sobama. Vrlina je bila suština održanja. Vrlina je norma, učili su nas.

Vreme se promenilo. Potražio sam rukom brojanice u džepu kaputa. Misaona

recitacija uvek pomogne suzbijanju napetosti. Prva tužna misterija. Agonija u vrtu. Glatke perlice deluju

smirujuće pod vrhovima prstiju. Biskupov dvor nalazi se dalje od glavne ulice, meñu tamnim

stablima kestena. Ne znam zašto ga zovu dvorom. To je obična kuća,

12

mada velika i elegantna. Naziv "dvor" verovatno ima više veze sa autoritetom starca koji živi u njoj, nego sa arhitekturom.

Sam mi je otvorio vrata. Očekivao sam prijatnu aromu kuvanog jela, iako je sama kuća bila čista i prazna, od prilike kao katedrala u Ulici Svetog Ninijena.

"Zaboravio sam," reče. "Ona je uzela slobodan dan, ja sam beznadežan u kuhinji. Ti nisi jeo, zar ne?"

"Ne." "Pa, ja umirem od gladi. Naruči picu. Na moj račun. Hoćeš li

piće?" "Može," rekoh, "ako nudite." "Posluži se sam. Ja imam telefonski razgovor. Na mom stolu

imaš jelovnik za naručivanje." Opet se izgubio, a ja poñoh do bifea u njegovom studiju, gde

su bili poredane kristalne flaše sa raznim vrstama viskija. Nasuo sam piće. Digao sam telefonsku slušalicu i začuo nečiji razgovor u daljini, pa brzo prebacio na drugu liniju i nazvao lokalnu prodavnicu koja isporučuje naručena jela. Zatim sam seo da ga sačekam. Naš Spasitelj, prikucan na veliko raspeće iznad stola, zurio je dole, u mene. Činilo mi se kao da kaže: Opet ti? Šta je sad? Voleo bih da znam. Čuo sam prigušeno biskupov glas iz susedne prostorije. Govorio je glasno. A onda sam začuo nešto kao smeh.

Siguran sam da nije sa svakim bio tako opušten. Ja sam imao poseban status zbog svoje neuobičajene prošlosti. Mislim da se život mojih zrelih godina može meriti vremenskim razmacima izmeñu dolazaka u tu malu kancelariju. Koliko je godina proteklo od kada sam prvi put tu seo kao učenik, željan znanja, fluidne pobožnosti i svrhe? Vidim ga sada kako ozbiljan sedi ispod tog raspeća.

"Mislim da želim da budem sveštenik," rekao sam mu dok mi je srce lupalo.

Slušao je pažljivo, ali kao neko ko već zna daleko više nego što mu ja govorim. Smeškao se, ali pogled mu nije bio ohrabrujući.

13

"Zašto želiš da budeš sveštenik?" Nisam bio spreman za to pitanje. Mislio sam da je crkva slična

bilo kojoj vojsci u ratu, da uvek traži regrute. "Mislim da bi trebalo da razmislim pre nego što odgovorim na

to pitanje," rekoh oprezno. "Dobro. Ne žuri. Taj odgovor je važan. Jednoga dana bi mogao

da ti spasi dušu." Nikada više nije me to pitao, što je dobro, jer ni sada ne znam

šta bih rekao. Pogled mi opet odluta na raspeće. Spasiteljevo lice izražavalo

je umor koji lako mogu da shvatim. Kada je sve rečeno i učinjeno, pomislio sam, Ja više nemam želudac za to. Da disciplinujem svojeglave sveštenike i pijane učenike.

Vrata su se otvorila iznenada. Hoću da kažem, "uleteo" je u sobu. Možete da zamislite lepršanje odeće i oblak srednjevekovne prašine oko sandala. Na sebi je imao patike, somotske pantalone i džemper. Seda kosa bila mu je rasčupana. Pošao je pravo do bifea i nasuo sebi piće. Biskup je odrastao u mestu nazvanom Opaki zaliv i definitivno uživa u reakciji koju to razotkrivanje uvek izaziva. Nasmejete se kao da ga niste čuli već stotinu puta.

"Bio si u Port Hudu za vikend." "Da," rekao sam. "Malins me je neočekivano nazvao." On nasu izdašno. "Slučajno sam telefonom razgovarao o

nečemu što se indirektno tiče Port Huda. I tebe." Pokušavao sam da zamislim šta bi to bilo. "Sećaš se oca Bela... poznatog Brendana Bela?" "Da," rekoh oprezno, pomislivši, Znači, to je to. Brendan Bel.

Šta sad? "Jedan od tvojih bivših klijenata," reče on. "Sećam se." Bel je trebalo da bude poslednji od njih – "poslednja stanica na

našoj via dolorosa," kako je on to formulisao. Biskup je doslovno

14

obećao. Ovo će biti poslednji, rekao je. Možda se zato tako jasno i sećam upravo tog susreta.

Kada sam prvi put video Bela, sedeo je upravo tu, gde sam ja sedeo sada. Bila je zima 1990. godine. Ostavljao je snažan utisak, anglo-irski njufaundlender, nešto niži od mene; ali takva je većina ljudi. Tamno smeñu kosu začešljao je nazad i čvrsto je vezao u maleni konjski rep, blistav, po svoj prilici iskren osmeh, i ništa u njegovom ponašanju nije nagoveštavalo teške okolnosti zbog kojih se obratio nama. Ali ubrzo sam saznao da je upao u nevolju. Biskup Sent Džona je molio za sitnu uslugu.

Predložio sam malinsa iz Port Huda. "Svideće Vam se Port Hud," rekao sam. "Ali oni tamo ne

padaju ni na kakve gluposti." Bel mi se osmehnu i klimnu glavom. "Čuo sam jasno i glasno." "Verovatno znaš da je bio u Torontu," reče biskup pomirisavši

svoje piće. "Tamo je otišao posle Port Huda," rekoh ja. "Tvoj Brendan se prijavio da preñe u laike. Upravo sam

razgovarao sa Torontom. Pita hoćemo li da se založimo. Hoće da to završi po kratkom postupku."

"Zašto žuri?" upitah. "Kaže da se zaljubio." "U šta?" "Kaže da se ženi." "Ženi se? Brendan?" Biskup klimnu glavom i kratkim trzajem razvuče usne u škrti

osmeh. "Ženi se ženom?" rekoh ja u neverici. "Rade oni to, mada ne možeš biti siguran, gore, u Torontu." "I šta ćete da uradite?" upitah. "Rekao sam da ću pomoći. Brendan oženjen – blago njemu, je

15

li?" Stigla je pica, pa smo prešli u kuhinju. Biskup je doneo naše

čaše i novu bocu Balvenije. Sredio je dva mesta za stolom i otcepio dva papirna ubrusa sa rolne.

"Ti si posvećen, koliko, već? Dvadeset pet godina, mislim." Govorio je punim ustima.

"Od prilike." "Planiraš li nešto... neko malo obeležje posebnog jubileja?" "Ne." "Pretpostavljam," reče on, žvaćući zamišljeno, "ti nemaš

porodicu na koju bi mislio. Pretpostavljam da bi drukčije bilo da si u parohiji."

"Možda." "Mora da se ponekad upitaš zašto nikad nisi imao svoju

parohiju." Slegao sam ramenima. "Kazali ste mi više puta. Mislim da ste

to nazvali mojom 'asimetričnom' porodičnom prošlošću." "Nekad si bio župnik." "Kapelan." "Nije to važno. Poslao sam te dole, u Centralnu Ameriku.

1975-te, je li tako?" "Da." "To su bili dani, kad sam imao višak ljudi." Odmahnuo je

glavom i za trenutak se zagledao se u mene. "Ali to nije bila baš odluka 'viška ljudi,' zar ne?" Pomislio sam

da će ignorisati taj komentar. "Prošao si težak period, tačno je," reče on. "Ali to je izvuklo na

videlo tvoje posebne talente. Mrzim da citiram Ničea... ali... znaš šta mislim. Ti si jak čovek. Preživljavaš. Uvek sam to znao."

Klimnuo sam glavom sa nelagodnošću. "Taj period smatram malo... štuc... drugačijim primerom

sveštenstva."Otpio je piće, razmišljajući, pretpostavljam, o mom

16

primernom službovanju. "Sveštenstvo može imati mnogo oblika. Tegusigalpa je otkrila tvoje. Božiji putevi nisu uvek jasni nama, smrtnicima."

"Valjda," rekoh, pokušavajući da se suvo osmehnem. Već sam popio tri pića i pojeo više od pola pice, kada je on

stigao do pravog razloga mog dolaska. Rekao je da želi da, posle toliko godina, primim parohiju. Malu. Ništa naporno.

"Ja?" "Vreme je da se središ," reče on. "Mislim da si spreman za

neke nove izazove. Šta misliš o Krignišu?" "O Krignišu?" ponovih ja. "Da," odgovori on. "Ne shvatam to. Ne bih pojma imao šta treba da radim tamo. A

i savršeno sam srećan na univerzitetu." Ali znao sam da je već odlučio. Gledao je onim sažaljivim

pogledom, kakav ima ponekad, kada se poziva na božiji autoritet. "Poluuposleni kapelani na univerzitetu još davno, davno su

postali luksuz koji ne možemo sebi da dozvolimo. Nema manjka svetovnih profesora i članova uprave. Pogledaj oko sebe."

"Šta je sa katoličkim karakterom univerziteta? Ljudi sa svih strana šalju svoju decu ovde zbog toga što očekuju katoličko vaspitanje."

"Više smo zabrinuti za katolički karakter provincije, stabilnih mesta poput Port Huda i Krigniša. Opakog zaliva."

Znao sam da bi trebalo da se nasmejem. "Ali–" Apostolski je digao ruku tražeći tišinu, pa ustao i ushodao se

po prostoriji. "Slušaj," rekao je naposletku. "Gledam te kao svog klona. Zato ću biti iskren."Uzeo je flašu i nasuo nam obe čaše. "Mislio sam da su izvesne stvari sasvim iza nas. Ali bilo je razvoja."

"Razvoja?" "Ništa što bi trebalo već da te brine. Ali sledeća godina bi

mogla biti teška. Veoma."

17

Istog trenutka ispred očiju mi proñe nekoliko imena i lica. "Nije li u pitanju Brendan Bel?" "Ne, ne, ne," reče on nestrpljivo. "To je već prošlost. Izgleda

da sad ulazimo u drugu fazu. Dvojica advokata izlaze na scenu. Hteo bih da te sklonim sa vatrene linije."

"Kakve vatrene linije?" "Samo hoću da te sklonim s puta. Nikad se ne zna šta advokati

mogu da otkriju. Mislim da je Krigniš savršen. Van prometnog puta." Sedeli smo bez reči pun minut, dok je stara kuća škripuckala

oko nas. "Moraćete da mi kažete ko je to," rekoh. "O kome to pričaju?" On posegnu za mojom čašom, koja je još bila polupuna.

"Dozvoli da ti dolijem." "Čujte, voleo bih bar nagoveštaj... samo da znam koliko treba

da budem zabrinut." "Niko od njih i svi oni. Opusti se." Izraz lica i glas mu nisu bili ubedljivi. Sedeli smo i gledali

jedan u drugog. On najzad reče, "Ti si pomenut." "Ja sam pomenut." "Znaš kako je to danas. Sve je zavera. Zataškavanje. Ti, ja. Sad

izgleda da smo negativci. Šta li je bilo sa poverenjem i poštovanjem, da ne pominjem veru?"

"Ko je pomenuo?" "Prokleti insinuatorski advokati." "Šta insinuiraju?" "To je samo špekulacija o tome kako sreñujemo izvesna

pitanja. Neprestano nagoveštavaju nešto što nazivaju 'posredničkom podobnošću'. Jesi li ikad čuo za nešto slično?" Zabacio je glavu nazad i zagledao se u plafon, napućenih usana. "Posrednički šipak." Zatim je uzdahnuo i otpio piće. "Ti si postao moja stena. Izgledalo je kao da mi je proviñenje otkrilo tvoju snagu upravo onda kad si mi bio

18

potreban. Ali sada je vreme da se povučeš u parohijski rad i moliš da ova situacija preleti iznad nas i da nas ne upropasti."

"A Krigniš?" "Ti nećeš imati problema u smeštaju. Potičeš iz tih krajeva.

Shvatiće kakav si čovek, bez obzira na ono što jesu ili nisu čuli." Gledao sam ga. Mislio sam: On sanja. Ali rasprava bi bila

uzaludna. "Na koliko dugo?" "Koliko god treba." Na vratima, kada sam odlazio, bio je dobro raspoložen. Rekao

je da ću zavoleti parohijski rad. "Naročito u Krignišu. Tamo su dobri, staromodni ljudi. Uradićeš veliki posao. Za promenu, bićeš pravi sveštenik. Ako bilo ko doñe da te traži, to će i naći. Božiji pastir, koji se stara o svojem stadu."

"Kad hoćete da poñem?" upitao sam. "Što pre, to bolje." "Otići ću na proleće," rekoh. Zamislio se. "Sem, naravno, ako sudski postupak nije već pokrenut." Nije reagovao na moju ironiju, samo je rekao, "Kako hoćeš...

samo se primiri u meñuvremenu." Pre nego što je zatvorio vrata, rekao je, "Čuo sam za onog dečaka na krovu kapele prošle noći. Šta rade u vezi njega?"

Slegao san ramenima, očekujući. "Kažu da je imao testeru ili tako nešto i da je išao prema

krstu..." "Ja ga ne diram," rekoh. "Dobro. Znaš ko je njegov otac." Zatim je zatvorio vrata. Pešačeći natrag do kuće te hladne oktobarske večeri, bio sam

jedva svestan grada i grupica tihih mladića koji prolaze ulicom. Sitne

19

kiša je padala kroz nisko svetlo farova kamioneta u prolazu. Neonska svetlost trepnu u jednoj kancelariji i još jedan prozor se zamrači. Osećao sam se dezorijentisano. Zbog njegovog raspoloženja. Dobrota je bila lažna. Nešto veliko ga je uzbunilo. Opet me šalje negde. Gde je to počelo?

A onda sam opet u 1968. godini, na ovoj ulici, idem sa punom namerom u suprotnom smeru, prema železničkoj stanici, sa koferom i aktentašnom, u kojima se nalazi sva moja svetovna imovina. Hodam samouvereno, idem u mesto koje se sada ne usuñujem da imenujem iz straha da ne razbudim traumu koju je bolje zaboraviti. Mesec je jun, veče je prijatno sa ranim jorgovanima i žamorom nadobudnih glasova koji pričaju o politici. Jun 1968. godine, neka vrsta renesanse, bar za mene. Bio sam preporoñen, sveštenik.

Oh, da. Rekao mi je tada i da ću zavoleti to mesto, čije ime se sada ne usuñujem da pomenem, u srednjim godinama. I uzgred, rekao je, bićeš sa svojim starim drugarom.

"Sigurno se sećaš dr Rodija... svog starog gurua filozofije. On će biti tamo s tobom. Rekao je da će paziti na tebe. Vas dvojica možete duge zimske večeri da provodite čitajući jedan drugom Sumu."

"Otac Rodi?" "Znao sam da će ti biti drago. Uzeo je mali odmor.

Podučavanje učenika koledža ga je iscrpilo. Mogao je da ode bilo gde... Ponudio sam mu Rim. Ali insistirao je da izvesno vreme pomaže u nekoj parohiji. Tipično, zar ne?"

Ulica je bila gotovo pusta. Kišne kapi su mi curile ispod očiju i nastavljale da padaju poput suza. Otac Rodi. Gotovo da sam ga zaboravio. Uspavana strepnja se probudi u meni, a onda isto tako brzo, ugasi se. Ne može biti otac Rodi ovoga puta. Sada bi imao gotovo osamdeset godina. Nasmejah se glasno.

"Oče Rodi. Gde li si dospeo?" Neki učenik je prolazio, pa stade i okrenu se. "Oprostite?"

20

reče. Ja ubrzah korak. Studentski grad je bio tih, sem bubnjanja muzike iz

spavaonica. Bio sam u blizini kapele, pa skrenuh prema stepeništu koje je vodilo do njenih dvostrukih vrata. Bila su otključana, ali su se teško otvarala. Umočio sam prste u svetu vodu, pa kliznuo u klupu u jednom od zadnjih redova. Oko oltara je vladala pomrčina. Negde u suterenu neko je vežbao muzičku lestvicu na klarinetu. Nemelodičan jecaj nota ispunjavao je senke oko mene, dok nisam osetio da me obavija zagušljivi omotač, izgubljen u beskrajnom protoku dana od kada sam se ukrcao na ovo putovanje u dvosmislenost. Ironično je, kad pomislim na to: lepota svešteništva nekada je predstavljala obećanje sigurnosti.

Klarinet zamuče. Student muzike se mučio sa teškim prolazom iz Rapsodije u plavom. Vetar je napolju dunuo jače i počeo da udara u prozor.

Tap tap tap. "Halo... jeste li tu?" Tap tap tap. "Oče Rodi?" Vrata su bila odškrinuta, Čuo sam šum. Neko se kretao. Samo uñite unutra, rekao je. Sluh više nije kakav je bio. Ušao sam unutra. Sklonište starog sveštenika, zamračeno zavesama i zvučno

izolovano mnoštvom knjiga, starih koji obećavaju mudrost vekova. "Oče Rodi?" On je za svojim stolom, mirnog i hladnog izraza. "I šta mogu

da učinim za vas?" "Ne pitanje. Komentar. "Imam jedno pitanje..."

21

"O čemu?" A tada ugledam njegovog posetioca, dečaka, uplašenog.

Bledog od osećaja krivice. Mora da sam neko vreme spavao tu, u kapeli. Bilo je kasno

kada sam se vratio u svoju sobu. Tada sam se setio: Krigniš. Imao sam u mislima sliku tog mesta, na padini istoimene niske planine, nekoliko milja od mesta u kome sam odrastao. Oh, dobro.

Preñoh pogledom na policu sa knjigama i zaustavih ga na hrbatu jedne crne. Džon Mekari / Egzistencijalizam. Skinuh je sa police i okrenuh tako, da vidim uredan rukopis na naslovnoj strani: Tragedija i ograničenje je deo onoga što označava ljudskost... Zatim: Dobrodošao sa odmora. Našao sam ovo u Bostonu. Možda nećemo dugo čekati da nam se putevi ukrste. RM

A onda naškraban potpis: Rodi Mekvikar. Decembar 1977. godine.

Zatvorih knjigu, pa oči. Slike su bile prejake. "Ne zanima me šta misliš da si video." Biskupov vrat je pulsirao, crveni otok takoñe na sredini

njegovog čela, celo lice mu je bilo crveno. "Znam šta sam video." "Misliš da znaš." "Znam." "Naše oči se igraju sa nama." "Znam." "Ne znamo mi ništa. Samo verujemo. Imamo veru. To je naš

jedini izvor nade. Ali nije to poenta. Nije trebalo da se baviš prokletim špijuniranjem."

Špijuniranjem. Ja samo gledam. "Poslao sam te tamo da im pomogneš da se izvuku, a ne da

njuškaš."

22

Okrenem se od njegovog besa. Proučavam raspeće iznad njegovog stola.

"Govoriš o svecu," kaže on, sada tiše, a bes ustupa mesto povreñenosti. "Svecu. Princu meñu ljudima. Dobro ga poznajem. Znam ga od kada smo bili studenti. Trebalo bi da težiš da jednog dana budeš kao on."

Biskup, najzad se smirivši, objavi da se moje "asimetrično odrastanje," i moj "disfunkcionalan domaći život" nalaze u korenu mojih mana. Zbog toga u svima vidim samo najgore, rekao je, pa sam suviše sklon da posmatram i odmah donosim pogrešne zaključke. Ne razumem porodičnu dinamiku i sve dok je tako, nikada neću postati parohijski sveštenik. Parohija je idealna porodica, rekao je.

"Šta pokušavate da mi kažete?" On nestrpljivo odmahnu rukom. "Nemoj da analiziramo.

Recimo samo da ti je potrebno izvesno specijalističko iskustvo. Zbog toga razmišljamo da te za izvesno vreme pošaljemo negde."

Oni? "Razmišljamo o nekom mestu u trećem svetu, gde je sve

jednostavno i pravolinijsko. To je dobro mesto da osetiš bogatstvo porodičnog i parohijskog života, i čistu veru običnog naroda."

Treći svet? "Slučajno imamo dogovor sa nadbiskupskom dijecezom

Tegusigalpe..." "Kada?" "Očekuju te sledeće nedelje." Nasuo sam viski i iskapio čašu. Tada je bila Tegusigalpa, a

sada Krigniš. Ovo je nekako lakše, pomislio sam. Ništa u mom životu, posle toga doživljeno ili još nedoživljeno, nikako ne može biti slično Tegusigalpi. A sada imam i nekoliko meseci da se mentalno priviknem. I ko zna? Stvari se menjaju. Do proleća možemo svi biti drugačiji ljudi.

23

Zagledao sam se po svojoj sobici. Ako budem putovao, ne moram mnogo da se pakujem. Uglavnom knjige. Nekoliko fotografija. Nešto garderobe. prednosti moga poziva: nemamo mnogo prtljaga.

(2) Sunce je bilo škrto 1994. godine. Plivajući led iz zaliva Sent

Lorens zadržao se dugo, sprečavajući dolazak proleća negde kod Montreala. Vetar je još uvek bio hladan, a brda oko mene žutomrka sa mrljama tamnijeg zimzelenog drveća.

Prešavši uzdignuti put, odjednom sam osetio potrebu za toaletom i setio se da su toalet i biro za informacije podignuti na ostrvskoj strani moreuza pre mnogo godina, odmah pošto je završena veza sa kopnom. Ali bili su zaključani do leta i dolaska stranaca, za koje i biro i toaleti funkcionišu. Pošao sam do kraja zgrade i tamo se olakšao, uz kameni odžak da bih izbegao pažnju iz kola u prolazu i jugoistočni vetar.

Sa druge strani moreuza, od kiše beše potamnelo stenje na izrezbarenom boku rta, odakle su izvukli dovoljno kamenja za prelaz pre četrdeset godina. Voda moreuza je bljeskala srebrnasto uzburkana vetrom. Vazduh je donosio jak miris sumpora, sa zadahom soli i ribe. Veliki oblaci vodenih kapi leteli su u ledenom vetru iznad fabrike papira koja je transformisala celu okolinu.

U osnovi rta sada postoji veliki stub, a onoga dana veliki teretni brod kanadskih parobrodskih linija bio je tu privezan i na njega se tovario kamen. Rekli su mi da ljudi nose kamen sa rta za drumove daleko odatle. Nekada sam mislio da će tako napraviti i put kojim će sva ta mesta dovući ovamo. Ili asfaltirati put kojim ću ja otići odatle zauvek.

24

9. novembar 1975. godine. napustio majami letom 801. jedno sletanje, u san pedro suli. plodna provincija, planine, plantaže zelene kao tereni za golf. mnoštvo banana sa cevima za navodnjavanje i dimom koji se diže iznad malih vatri... to nazivaju trećim svetom. ali kao bašta je. i miriše kao dom. dim i trulež. gotovo blisko.

Iznenadni nalet vetra zasu mi lice hladnim i slanim kapljicama

vode. Okrenuh se prema kolima. Uzdignuti put na vrhu se račvao u tri pravca: prema gradu desno, Krignišu oštro levo i, nekoliko milja dalje sredinom, ne-mesto nazvano Dugi put, gde sam odrastao. Običan, provincijski drum. Stara kuća je još uvek tu. Ona je moja jedina veza sa zavičajem, sem sećanja. Gotovo jedina veza: sa jednim od komšija, Džonom Gilisom, delim problematičnu prošlost. Njegov kratkotrajni brak sa mojom sestrom je samo deo nje.

Moja sestra se zove Efi i ona mi je sve što imam od porodice. Efi i njen ćerka, koja se zove Kasandra i koja se, tokom vremena, razvila u mladu ženu. Mislim da je više ne bih prepoznao. One žive u Torontu.

Ugledavši prvi put jasno Krigniš, stao sam i zagledao se u dostojanstvenu staru crkvu u daljini, sa skromnom kupolom i raspećem koje je mrko nadgledalo blještavi zaliv i kopno u daljini. Krigniš biste jedva i primetili pre nego što proñete kroz njega. Nekoliko kuća se poredalo na padini niske planine, sa starom crkvom i zemljištem do oko polovine stenovite padine. Parohija se zove Stela maris. Zvezda mora.

Pogled je privučen širokim zalivom Sent Džordž koji se prostire pred vama i sužava prema moreuzu Kenso na jugu, pa se proteže prema nevidljivom ostrvu Princ Edvard na severozapadu. Mračni obrisi okruga Antigoniš odreñuju obalu kopna.

Krigniš. Creig znači "stena." A takoñe znači i Petar. Na ovoj steni, rekao je Isus, sagradiću svoju crkvu. I Petrova crkva je tako stajala, poput stene, na stenovitoj obali Krigniša, kao vidni simbol

25

autoriteta i stalnosti, nalik samoj Majci crkvi. Nedodirljiva za smrt, vreme i vetrove istorije.

Shvatio sam da sam se parkirao na izlazu sa nečijeg prilaznog puta. Na brežuljku na vrhu prilaza nalazila se stara kuća, koja je postala još ruševnija od kada sam je prvi put ugledao, pre mnogo godina. Pokušavao sam da se setim naziva, nešto kao Mekajzak. I shvatio sam da sam nekada poznavao većinu ljudi iz tog kraja. Sada smo oni i ja stranci jedni drugima, razdvojeni svetom tajnom sveštenstva koju sam ja prihvatio 1968. godine.

Stari parohijski dom stajao je desno od crkve, na kraju strmog prilaznog puta. Uredno održavano groblje levo od crkve protezalo se oko brda, sa velikim raspećem na vrhu. Vrata trema bila su čvrsto zatvorena i morao sam da gurnem ramenom da bih ih otvorio. Unutrašnjost je bila vlažna i odisala poznatim mirisima truleži i terpentina. Zadah istorije. Mirisi mog detinjstva. Smrad Trećeg sveta. Miris zapaljenog drveta i kerozina. Insekticid. Skuvan čaj i stara odeća. Trulež.

Vrata kuhinje bila su otključana i otvorila su se sasvim, otkrivajući sterilnu unutrašnjost. Bele zidove. Pod popločan naizmenično crnim i belim kvadratima. Srebrni Spasitelj obešen na crni krst, iznad vrata kroz koja se ulazi u kuću. Vrata ostave, čije uglove su izgrizli miševi. Nepromenjen list kalendara, januara 1991. godine. Star više od tri godine. Bacih ga dole.

Stajao sam tako u hladnoj kuhinji dugo, čini mi se, pokušavajući da zagrejem trenutak zamišljajući tu kuću kao dom, ali nije bili udobnosti u sećanju. Osećao sam prisustvo svih usamljenika koji su tako stajali pre mog vremena i zurili u usamljenu budućnost. Možda su i klečali da bi izrazili prihvatanje svoje sudbine.

Klekao sam. Isuse. Nisam ovo tražio, ali pomozi mi da ga najbolje

iskoristim. Potražio sam drvene brojanice u džepu svog kaputa.

26

aerodrom tegusigalpa je prljav i pun namrštenih ljudi sa

pištoljima. umorni inspektori su popustljivi prema mom kolaru. alfonso je čekao. imao je papirić označen debelim slovima koja su značila moje ime. OTAC MEKASGAL.

Zagledao sam se u pomrčinu prostorije koja bi trebalo da bude

moj studio. Još jedna opasnost, pomislih u tišini. Bio sam toliko naviknut na zvuke života drugih ljudi na univezitetu. Stari sveštenici kašlju i tapkaju u okolnim prostorijama, čekajući svoju večnu nagradu. Vrata koja škripe i treskaju. Učenici koji bučno ulaze i izlaze. Neprestana stereo muzika. Beskrajna buka saobraćaja na Zapadnoj ulici. Toga više nema. Ovde je tišina. Moram to da smatram dobrodošlom promenom. Da naučim da radim u tišini. Ona može da postane prolaz na bolja mesta.

Uz škripavo stepenište. Ovo mora da je biskupova soba, pomislio sam zavirivši u veliku, mračnu prostoriju. Svaki parohijski dom ima posebnu gostinsku sobu za biskupa. Osećao se slab miris samolepljivih tapeta. Video sam mračan obris kreveta i ormana za garderobu, sa velikim bokalom i lavorom za umivanje. Osećao sam memlu nekorišćenja. Pošao sam prema liniji svetlosti i razvukao zavese, otkrio prozor. Izmeñu slojeva stakla bilo je grozdova mrtvih muva. Bledo sunce je počelo da se probija na prozirnom nebu. Ribarski brodovi su plovili sivim, uzburkanim morem. U samoj prostoriji, slaba svetlost je otkrila lice ispošćenog Isusa na zidu. Na drugom zidu, blagoslovena Devica ruke dignute u pozdrav, dete sa licem mrtvog čoveka ispod pazuha njene leve ruke.

Upalio sam sveću na stočiću pored kreveta, nadajući se da će pobediti zadah samoće. Otvorio zaglavljenu fioku. Još mrtvih muva.

Manja spavaća soba dalje u hodniku. Kupatilo. Druga velika spavaća soba. Vrata ormana odškrinuta, metalne vešalice prepletene. Izbledela slika Dečak u plavom na jednom zidu i još jedno raspeće

27

iznad praznog kreveta. Opet dole, u studiju, našao sam veliki sef, besmisleno

zaključan; kombinacija je bila zalepljena spolja na vrata. Bio je pun matičnih knjiga. Protokoli o roñenjima i krštenjima, o venčanjima i smrtima. Parohijske finansije. I fotografije staraca u crnim odelima i mantijama.

Nije trebalo da se baviš prokletim špijuniranjem... Gledam ozbiljno nepoznato lice iznad kolara. Pobožno,

pomalo oholo. Nosi šešir, iako je očigledno u prostoriji. Skriva ćelu? Nagoveštaj skrivene sujete? Da li je on bio jedan od onih čije tajne slabosti su potkopale Stenu kao ništa pre njega?

Možda su on i otac Rodi bili školski drugovi. Poznavali su se. Starci koji bi trebalo da su osloboñeni iskušenja tela.

Zatvorio sam sef. Ja tu ne pripadam. Ali ovo je sveštenstvo. Ti si za to. Ali nisam ovde zbog toga. Na stolu je stajao radio. Uključio sam ga. Kuću ispuniše zvuci

tužne kantri muzike. Otpakovao sam nekoliko fotografija koje sam doneo iz svojih soba na univerzitetu. Jednu od njih nosio sam svuda sa sobom. Na njoj su dva čoveka u uniformi, jedan od njih je moj otac, a treći u radnom odelu, sa lovačkom puškom u ruci i mrtvim jelenom na blatobranu kamioneta. Na poleñini je napisano: Oktobar '41. Vratio se kući iz Deberta. Tri čoveka, decenijama mlañi nego što sam ja sada, na čijim licima se još uvek naslućuju nevinost i radoznalost, koje će tek biti natpisane iskustvom. Moj otac se zvao Angus. Tu su bili njegovi najbolji prijatelji, Sendi Gilis u vojnoj uniformi i Sendijev brat Džek, koji drži glavu jelena, sa živim izrazom na svom beživotnom licu. Efi mi ju je dala. Nekada je pripadala Džonu. On je nije želeo kada su naposletku prekinuli svoj brak. Pušku koju drži Džek, njegov brat Sendi je koristio 1963. godine.

28

Ta fotografija na neki način je moja autobiografija: tri čoveka koji su uobličili moj život i stvorili ono što mi je postalo porodica. Moja sestra Efi, kratko vreme udata za Sendijevog jedinog potomka, Džona Gilisa. I Sekstus Gilis, Džekov sin, koji mi je nekada bio bliži od brata, očaran nakratko, kao i njegov roñak, mojom sestrom.

Na drugoj fotografiji Efi je dete, razbarušene i neposlušne crvene kose. A tu je i jedan noviji, formalan portret, dr Efi Mekaskil Gilis, ili Fej, ili Oighrig nic Ill-Iosa, kako se ponekad stilizuje kao naučnica. Profesorka istorije oštrog jezika, sa retkim osmehom za kameru nepoznatog.

Tu je, zatim i fotografija iz Puerto Kastilje. Troje običnih ljudi na odmoru. Mlañi ja, visok i mršaviji u licu, duže kose. Hasinta u sredini, niža, ruku ispruženih da dohvati naša ramena, privlačeći nas bliže. Tamni Alfonso sa njene leve strane, ja sa desne. Smeškamo se.

U jednoj od sedam kutija sa knjigama nalazim svoje dnevnike. 26. nov. 1975. teški snovi, vlaga i kukurikanje petlova isterali

su me rano iz kreveta. zore su ovde ružičaste i maglovite. ljudi izlaze poput senki iz tame sa svojim prtljagom i decom. tričarije, voće i povrće za prodaju, porodice koje pešače prema svetlosti dana. jedna starica kuva nad vedrom punim upaljenog ćumura. kroz vrata vidim ženu koja se saginje iznad otvorene vatre i tortilja. svi su prijateljski raspoloženi prema novom svešteniku. a pas laje na petlove. starica iznad vedra koje tinja zove me padre peliroho.

Zatvorio sam dnevnik i stavio ga sa ostalima na vrh prazne

police za knjige. Bilo je oko tuce dnevnika. Tačni i šifrovani zapisi iz mojih godina svešteničkog službovanja. Zapis moje prljave službe našoj Svetoj i Večnoj Majci, izvor samooptuživanja, ali i sigurnosti. Na univerzitetu, ostavljao sam ih upadljivo vidne. Podsetnik na to ko sam i za koga radim. Na univerzitetu, moji posetioci bi ih gledali nervozno. Ovde nisu imali nikakvog značaja ni za koga, sem za

29

mene. Dnevnike sam postavio pažljivo, po godinama. Zatim sam

stavio fotografije na okvir, iznad zatvorenog kamina. One su stranci kao i ja, pomislio sam. Stranci tu. Stranci iz mrtve prošlosti. Pošto je bilo ledeno, našao sam termostat i okrenuo brojčanik, pa se iz daljine začulo tutnjanje peći.

U kući u kojoj sam odrastao imam još jednu fotografiju, snimljenu tik pre mog odlaska na onaj prvi zadatak, u Honduras. Nisam je video godinama, mada se sećam svih detalja sa nje – dremljiv izraz, pobožnost nevinosti. Jednoga dana odjednom je postala suvišna. Podsetnik na sve protivrečnosti. Gurnuo sam je u fioku. Sada ne bih mogao da je nañem ni kada bih to hteo.

Moja sestra Efi je jedina primetila da je nema. Bilo je to prilikom jedne od njenih retkih poseta kući.

"Šta si uradio sa onom lepom slikom, svojim portretom sa zareñenja?"

"Stavio sam je negde," rekao sam. "Ja još uvek imam moju," rekla je ona. "U kancelariji u

Torontu. Svi je komentarišu." "Ta nevinost mi je smetala," pomislio sam. Sazrevanje je

uklonilo moj blagi optimizam. zovu me peliroho. padre peliroho. otac crveni, zbog moje

crvene kose. trebalo bi da paze kad nekoga ovde nazivaju crvenim, kaže alfonso. kod kuće u salvadoru zvali su me crvenim. zbog toga sam ovde. Hasinta je zabrinuta. ima neobično zelene oči.

Dnevna svetlost je brzo nestajala pred veče. Možda bi mi bilo

toplije u crkvi, pomislio sam. Unutra je bilo polumračno i osetio sam neku smirenost. Senke

su zatirale obrise, uvećavale moguće, omogućavale šuplje i činile ćoškove većim nego što sam ih se sećao. Površine i uglovi su

30

omekšavali. Senke od jedinog dežurnog svetla su treperile. Primetio sam da nisam sam. Meñu razigranim senkama jedna tamna, nepokretna silueta, neko je čučao u molitvi ispred niza zavetnih sveća, desno od oltara. Ostao sam pozadi. Čista maramica nagovestila mi je da je to žena. Sedeo sam mirno, dirnut njenom pobožnošću.

Nekada je stajala ograda izmeñu naroda i oltara. Mala pregrada. Ženama nije bilo dozvoljeno da uñu unutar ograde, sem da promene opremu i operu pod. Sećam se žena pokrivene kose, kako rade tiho i brzo, da bi skratile svoj boravak na zabranjenim mestima. Sećam se i nedelja, ljudi koji kleče ispred svetilišta, laktova naslonjenih na čistu tkaninu na ogradi oltara, lica zagnjurenih u suve, čvornovate ruke. Ljudi koji čekaju da prime sveto pričešće, pogleda blistavih od pobožnosti i nade. Kejp Breton, Honduras – crte mi se gube u sećanju. Ljudi uobličeni naporima i verom u zajedništvo.

Napred bljesnu svetlo. Ona dobra žena je palila sveće. Zahvalnost? Napetost? Svetlost je sada treperila u crvenoj posudi, bacajući ružičaste senke. Sjaj vere i nade.

Senka se diže. Čuo sam zveket metalnog novčića. Još jedno svetlo bljesnu na kratko. Još jedna sveća. Još jedan pokret, kojim je napravila znak krsta.

Mora da je stara, pomislih. Pali sveće i moli se za neko malo olakšanje.

Crkva je škripala kada je napolju dunuo hladan vetar. Zagušljiva tišina se spustila iz mračnih uglova u nevidljivom plafonu, kada me je zapljusnuo nalet hladnog vazduha. Žena je žurno prošla, spuštene glave, ruku skupljenih na grudima, kao da ljulja bebu. Nije me videla. Staklena ulazna vrata tiho su se zatvorila za njom.

Pozadi, u pparohijskom domu, našao sam veknu svežeg

domaćeg hleba i kesu čajnog keksa na kuhinjskom stolu. I poruku... "Da smo znali da dolazite, spremili bismo kolač..."

31

Nacrtali su nekoliko muzičkih nota oko teksta. Kroz maglu sam se setio jedna stare pesme. Etel Merman peva "kako li s' ti, kako li s' ti, kako li s' ti."

"Ova vekna hleba bi trebalo da posluži." Bilo je potpisano sa Bob O. Bobi Obrajen je kasnije došao da se lično izvini zbog slabog

dočeka i nesreñenog smeštaja. Žene su van sebe, rekao je. Dolazi novi sveštenik, a ni kreveti nisu spremljeni. Uveravao sam ga da je sve u redu. Rekao je da je on predsednik parohijskog saveta, ali pošto već par godina nije bilo stalnog sveštenika, i Savet je prestao sa radom. Meñutim, samo je suspendovan. Zbog nedostatka ljudi. Ali spreman je da nastavi rad sada, pošto sam ja stigao. Treba samo da odobrim. Njegova supruga je napravila hleb kao pokoru zbog neodržavanja parohijskog doma. Jedan od prioriteta na crkvenom imanju bila je nova kuća za sveštenika.

Opet sam mu rekao da nema problema. "Jeste li ga već probali? Mislim, hleb?" "Jesam," slagah. "Fantastičan je." "Kazaću supruzi. Ona peče najbolji hleb u državi." Osmehnuo sam se. Bobi je bio sredovečan i prerano oćelavio, i to mnogo. Divno

je opet imati sveštenika, rekao je. I videti svetlost u prozoru stare kuće.

"Teško je to, nemati sveštenika. Bili smo sigurni da će nas sasvim zatvoriti, posle toliko godina. Možete li da verujete da smo mi bili jedina crkva u okolini nekada, pre mnogo godina? Tada smo bili Sent Džems."

Klimnuo sam glavom, osmehnuo se i rekao da mi je to poznato.

Rekao je, "Naravno. Zaboravio sam da ste odrasli u ovim krajevima. Malo sam se interesovao. Odrasli ste iza Port Hejstingsa. U Dugom putu."

32

"Nadam se da se niste previše trudili." Prisilio sam se da se opet osmehnem. "Bes koji dolazi..." Te mračne reči oprosta govore sve, kad

sada razmislim o tome. Mračno upozorenje u pogrebnim molitvama. Mislim da je na jednoj sahrani 1970. godine nevinost prvi put počela da se spira pod pljuskom kiše. Sećam se olujnog dana, jakog mirisa tamjana koji mi se vraćao u lice, kadionice koja zvecka na svojim lancima, potočića vode koji izbijaju po ivicama veštačkog travnjaka koji skriva blatnjave dokaze naše smrtnosti.

Jadni Džek Gilis. Njegova smrt je bila nevažna kao i njegov život. Došao je kasno jedne noći u posetu mome ocu i srušio se mrtav.

Njegov jedini sin je imao jedno stakleno oko. "Šta je, kog ñavola značilo sve to?" rekao je Sekstus, pokazujući besno mrtvački kovčeg. "Je li to – to?"

Džekova iznenadna smrt zatekla ga je nespremnog. Džek je bio relativno mlad. Mnogo toga je ostalo neizrečeno, neurañeno; smrt bi trebalo da ima značenje, a ne ovaj osećaj izdaje i prekinutosti. Sekstus je ponovio sve uobičajene fraze o konfuziji koja nastaje neočekivanim gubitkom, ali kasnije, smiren pićem, postao je više analitičan. Govorio je kako je njegov otac, putujući na posao, bio uglavnom odsutan iz njegovog života; kako je njihovo povremeno zajedništvo uvek patilo od strepnje zbog razdvajanja. Tako je većina ljudi tu odrastala, u toj zabiti, boreći se za opstanak.

"Ne moraš da objašnjavaš," uveravao sam ga. Naposletku je priznao svoj pravi strah: očeva smrt otkriva

strašnu tragediju odloženog pomirenja. "Ne govorim o ponovnom pomirenju," rekao je žustro. "Govorim o onom osnovnom. O onome što ti savršeno dobro znaš."

Samo sam slušao. To mi je posao, mislio sam. Klimnuo sam glavom i stisnuo mu rame ohrabrujući ga. "Bićeš ti dobro." U to sam

33

bio siguran. Sekstus se brzo oporavio, kao i uvek. Nikada nije dugo trajalo

dok on ne nañe neki loš analgetik. Tako sam to tada video. Kako lako naše najniže potrebe preuzimaju stvar i preusmeravaju srce od tuge. I sada ih vidim, Sekstusa na jednoj strani Džekove otvorene rake, moju sestru i njenog muža Džona, koji su stajali blizu jedno drugome, ali nekako odvojeni, na drugoj strani, i Džonovo lice kao masku bola. On je voleo strica Džeka. Ili je možda predosećao drugu vezu, video budućnost koja dolazi.

Opet sam čuo one strašne reči: "Obuzet sam strahom i drhtim, dok iskušenje ne doñe, i srdžbe."

"Tog dana, dana srdžbe, uništenja, jada, velikog dana i gorčine. Kada ćeš doći da presudiš svetu ognjem."

Moje svešteničke reči lebde u udaru vetra. Primećujem sestrin kradomični pogled i sablasni osmeh.

"Očajnički sam nesrećna," kazala mi je. "Blagoslovio sam tvoj brak," odgovorio sam. "Naći ćeš snagu.

Ti i Džon zajedno." Nasmejala se. "Večni počinak daruj mu, o Gospode." I dok je kiša padala,

ožalošćeni promrmljaše odgovor: "I neka ga večna svetlost obasjava."

Možda Džon još uvek nije bio svestan neme razmene pogleda izmeñu njegovog roñaka i njegove žene. Zaista, tek sada vidim, znajući šta se izdešavalo kasnije, čudovišnu neveru koju je posle opravdavala nazivajući je saosećanjem.

"Sekstusu sam bila potrebna," rekla je. "Mom mužu nisam." Posle moje prve, mlade mise, u nedelju, ručao sam u holu sa

Ligom katolkinja. Neke od njih sam poznavao iz srednje škole, samosvesne devojke, koje su se vremenom pretvorile u punačke i pobožne žene. Pitao sam se da li se one sećaju mene kao ja njih.

34

Zanimalo ih je da li podržavam njihovu kampanju za oživljavanje svakodnevne molitve uz brojanice u ovom domu. Zašto da ne, pomislio sam. Potrebnija nam je nego ikada, kazale su i odobrio sam.

Imali smo običaj da govorimo molitve za mir, rekao sam. Možda bismo mogli da se usredsredimo na Balkan ili Bliski Istok. Posebno na Svetu zemlju. To im se nije svidelo, pa su umesto toga predložile očuvanje porodice i svetinju života. Trebalo bi da se molimo za snagu protiv sila koje žele da unište tradicionalnu strukturu porodice. I sam život. Tu su počeli svi problemi. Uključujući zločin i ratove.

Više tradicija, više religije, više tribalizma – siguran lek za Jugoslaviju, pomislio sam.

"Moraćete tu da mi pomognete," uzdahnuo sam i bespomoćno digao ruke. "Ja nemam mnogo iskustva sa parohijama."

"Oh, pazićemo na vas," reče jedna, blago koketno. Ostale se nasmejaše kao devojčice kakve su bile. Shvatio sam da mi je to koketiranje maglovito poznato, ali

nisam mogao da se setim imena. Tada se opet uozbiljila. "Porodica koja se moli zajedno, ostaje zajedno. Moramo da se

vratimo toj ideji, pa će svi ostali problemi da se reše sami od sebe." Kazala je da se zove Pat. To je probudilo neku daleku sliku u

meni. Bili smo negde nezapamćeni, i ona i Sekstus su bili zajedno. Noćno indigo-plavo nebo iznad crnog bljeskanja mora. Pokušavao sam da se setim i naposletku digao ruke i obećao da ću uskoro pomenuti brojanice sa oltara.

Prilikom odlaska načuo sam kako šapuću o meni. "Pa, drukčiji je," rekla je ona. Ostale promrmljaše u znak da se slažu. Sekstus se pojavio nenajavljeno jednog nedeljnog popodneva u

maju. Rekao je da je došao kući iz Toronta u dužu posetu. Sa mukom sam skrivao iznenañenje i posumnjao da nešto nije u radu, jer me je

35

zagrlio. Ušao je pravo unutra, raširenih ruku, i zgrabio me. "Izgledaš fantastično," ustanovio je. "Možda ipak ima nečega u

tom celibatu. Trebalo bi da probam." Bio je nervozan i neprestano u pokretu, i razgledao oskudni sadržaj moje žalosne sobe. "Blagoslovi me, oče jer sam grešio... Ima bar deset godina od moje poslednje posete..."

Smeškao se tada, jednog kolena malo savijenog i glave malo nakrivljene. Rekao je da je zapanjujuće kako se naizgled ništa nije promenilo u starom kraju. Odseo je kod Gilisa, u Dugom putu, privremeno.

"Staro mesto." "Jes'," rekao je. "Ja i Džon, dva stara brabonjka, kuvamo čaj

jedan drugom." Pretpostavljam da je izraz na mom licu odavao moju nevericu. "Znam šta misliš," rekao je. "Efi je rekla da proverim ima li

oružja pre nego što uñem. Ali Džon i ja smo odavno ostavili te gluposti za sobom."

Naposletku je rekao da ima mali zdravstveni ožiljak. "Neke medicinske stvari," rekao je. Stajao je ispred moje police sa knjigama razgledao.

Odvažio sam se: "Znači, ima deset godina od kada nisi bio kod kuće?"

"Tačnije jedanaest," reče on zamišljeno. "Makarije, ah? Čudno ime za egzistencijalistu. Mislio sam da su svi oni francuzi ili nemci." Seo je i otvorio koricu. "Hiljadu devetsto sedamdeset sedma. To je bilo odmah posle povratka sa... onog mesta. Ko je bio RM?"

"Jedan stari sveštenik. Nekadašnji profesor filozofije." "Egzistencijalizam, ah?" "Jedan od mojih interesa," rekoh. "I moj, u poslednje vreme." "Nisam znao." On uzdahnu. "Jednog dana neki pakistanski doktor ti gurne

36

prst u dupe i ti jednostavno shvatiš po izrazu njegovog lica. Loše je, govoreći egzistencijalno."

Nastala je duga tišina. "Znači, to je taj zdravstveni ožiljak," rekoh, da je razbijem. "Ja sam dobro. Bila je to lažna uzbuna." "Hvala Bogu." "Jesam," reče on. "Šokira to, kako se vera brzo vrai." Pre nego što je otišao, stajao je neko vreme ispred kamina,

gledajući fotografiju moje sestre. "Samo je gledam." Nisam shvatio njegov ton. "Verovao ili ne, bila mi je od velike pomoći kad sam... prilično

pukao u ono vreme." "Drago mi je da to čujem," rekoh. Zatim je uzeo moju fotografiju iz Puerto Kastilja. "Ko je on?"

upitao je, pokazujući Alfonsa. "Jedan poznanik," rekao sam. "A riba?" "Takoñe prijateljica." Zatim je tu bila slika naših očeva i njegovog strica Sendija.

"Mislim da je ovo bilo u staroj kući," reče. "Efi ju je dobila od Džona kad su se rastali. Dala ju je meni." "Jesi li znao da je stric Sendi imao sliku Grejsi Filds iz istog

vremena, pre nego što su otišli preko mora? Zanima me gde je ona završila? Imala je i autogram. Sad možda ima cenu. Na poleñini je napisala: Poželi mi sreću kao što si mi mahao za zbogom. I njeno ime. Nažvrljano, ali čitljivo, sasvim jasno."

"Nisam to znao." "Uvek sam se pitao odakle mu. Bio je čovek, ah, čika Sendi.

Ne bi me iznenadilo da se nabacivao staroj Grejsi. Sećaš se kakav je bio?"

37

"Oh, da." "A pogledaj mog starog. Jadni stari Džek." Odmahnuo je

glavom. "Nisu pojma imali. A opet..." "Nisam znao da se vraćaš kući." "Hteo sam da nazovem," reče, pa se osmehnu. "Znaš već kako

je to, kako vreme prolazi." "Znam." Sada, kad sam u srednjim godinama, primećujem da su noći

uvek teške. Nameštam se u razne položaje, očekujem san, ali samo bivam sve budniji. Kad zaista zaspim, snovi me ubeñuju da sam još uvek budan. Mislim da su mi verovatno potrebne pilule. Sekstus je rekao da je izvesno vreme uzimao lekove protiv nesanice. Kaže da je to uobičajeno u našim godinama. Naročito u vremenu stresa. A stres, naravno, postaje intenzivniji sa porastom broja godina. Ali neće više da uzima lekove i umesto toga je počeo da puši marihuanu. Rekao je da može i meni da je nabavi, u svako doba. Ima je svuda u gradu. Bolja je, na kraju krajeva.

Ja sam jednom pušio marihuanu. Alfonso ju je imao. Nemam pojma gde ju je nabavio. Sećam se da smo se mnogo smejali u nevinoj histeriji. Ležeći tako sam, obavijen vlažnom tišinom stare kuće, razmišljam o Alfonsu isto tako često kao što razmišljam i o Džeku i Sendiju Gilisu, i o svom ocu. Šta nam prolazi kroz glave kad se iznenada suočimo sa neizbežnim? Smrći nametnutom ili izabranom? Povremeno se zbog takvih pitanja budim u krevetu, ustajem i pokušavam da se otresem očaja. Na kraju života, pitam se, od kakve utehe je zaista verovanje? Je li im pomoglo?

Ponekad se odgegam do kupatila i zagledam lice u ogledalu, sada sa podočnjacima, kože suve i tanke. Uskoro će grlo i brada početi da dobijaju bore. Oštećenja od poluvekovne upotrebe pokazuju se u noći. Vampir vreme, isisava nam sok mladosti dok spavamo. Mogu da zamislim žene sa naših ozbiljnih malih satanaka u

38

takvim, ličnim trenucima. U njihovim ogledalima. U očima njihovih muževa. Noć i vreme su teži za žene.

Žene su me prozvale Peliroho. Moja crvena kosa sada izgleda pramnjavo i bledi kao i sve

ostalo. Ispupčeno salo ispod grudnog koša. I biće samo još gore. Posle pedesete.

16. dec. alfonso me je danas opet gnjavio zbog mog španskog,

ili njegove manjkavosti. kaže da sam ovde beskoristan bez njega. naučio si, kaže, samo jednu reč, peliroho. predaću te Hasinti. gracijas, kažem. mogu me zadesiti i gore stvari.

Doktor mi je jednom rekao: Nemojte samo da ležite. Ustanite.

Učinite nešto. I mnogih noći toga leta sledio sam njegov savet, napuštao kuću zbog vlažnog i hladnog vazduha napolju, mirisa planine. More je šaputalo dok sam išao kroz pomrčinu do utihle crkve, da kleknem dok palim sveće. I mislio sam na Hasintu, i pitao se gde se nalazi. I molio se za Alfonsa, sećajući se njegove sudbine. Pitao se šta je, ako je išta, prolazilo kroz njegovu glavu.

Hasinta radi u bolnici, specijalista je za neuhranjenost i radi

sa decom. lepa je u skromnom smislu. vrlo tamna kosa naglašava zelene oči. deca su nešto drugo. tužna, tiha, tamna, praznih lica, bezuba, balava. slaba kosa boje gline. krastavih glava. rebara koja se vide kroz tanku kožu. zapitate se kako su postala takva. Hasinta će me naučiti španski... tečno, rekao je alfonso.

Hasinta. Moj tajni vrt, mesto gde cveta razumevanje.

39

(3) Početkom jula Efi se javila i kazala da će doći kući u posetu. U

trenutku sam bio u iskušenju da prokomentarišem tu čudnu podudarnost, ona i Sekstus se vraćaju posle tako dugog odsustvovanja. Tvrdila je da je svrha njenog dolaska proslava mog posebnog roñendana. Ulaska u pedesete.

"To moram da vidim," rekla je. Nasmejao sam se i rekao da su godine samo broj, potreban

administratorima, birokratama i knjigovoñama. "Onda ćemo proslaviti tvoje zdravlje, blagostanje i zdrav

razum." Ponudio sam joj biskupovu sobu, ali rekla je da će odsesti u

staroj kući. Kod kuće. "Ako je to u redu." "Nije baš udobno," rekao sam. "Još uvek je prilično

primitivno." "Planiram da učinim nešto u vezi toga." Tako sam joj rekao gde je ključ. Ispod kamena stepenika pred

pragom. "Znam šta misliš," rekla je. "Nisi tu kuću videla godinama. Ni ja nisam mnogo uradio od

onda." Ignorisala me je. "Onda je izgledala solidno, bez znakova

oštećenja. Bar nije bilo ničega što malo pažnje ne bi popravilo." "Izludi," rekoh. Vratila se jednom ranije, na kratko 1987. godine; prilikom

prvog povratka u zavičaj, pošto je napustila Džona i nedolično pobegla sa Sekstusom posle smrti njegovog oca sedamnaest godina ranije. Nije objasnila svoje dugo odsustvo ni njegov neočekivani završetak, samo je kazala da želi da obiñe staru kuću na Dugom putu. Našu staru kuću.

"Da li stvarno—"

40

"Hoćeš li da poñeš sa mnom?" "To je bilo poslednje što sam želeo. "Naravno," rekao sam. Bili smo sve napetiji što smo se više približavali staroj kući te

1987. godine. Ona je sedela bez reči, prekrštenih ruku. Bacao sam poglede prema njenom licu, ali bilo je bezizrazno. A onda smo stigli, zaustavili se pored druma i zagledali u nisku kuću koja nam je nekada bila dom.

"Dobro izgleda," rekla je ona. "Vinilska obloga čini da izgleda skoro kao nova. Kad si to uradio?"

"Pre nekoliko godina. Odmah posle Hondurasa. Razmišljao sam o šindri, ali—"

"Drago mi je da nisi nju," rekla je. "Sviña mi se ovo... Izgleda kao... Ne znam."

"Kao plastika?" Ona sleže ramenima i namršti se. Izašavši iz kola, oklevala je. "Dom. Ovo je bio dom."

Uzdahnula je duboko. Ostala je na istom mestu dok sam otključavao vrata. Zagrizla

je donju usnu, i dalje prekrštenih ruku. "Možda je previše da se primi sve odjednom. Šta misliš, da

sačekamo?" rekoh. Odmahnula je glavom. "Ovo samo izgleda stvarno čudno." Stajala je kao paralisana pored kola još jedan minut. A onda se

pokrenula polako, zamišljeno. Čim je prošla kroz vrata odvojila se od mene, umornog izraza.

Pustio sam je, pretpostavljajući kakve su joj misli. Onda sam začuo njene oprezne korake i shvatio da ide prema svojoj sobi iz detinjstva, visokim štiklama tapkajući po podnicama. Zatim je nastala tišina. Sedeo sam za starim kuhinjskim stolom i gledao.

"Čudno je," reče ona, "ne sećati se majke. To ti je kao velika rupa u životu."

"Možda je tako bolje," rekoh. "Sećala bi se uglavnom bolesti i

41

tuge." "Možda. Ali msilim da je uvek bolje imati uspomene... na

nešto. Dobro ili loše." "Možda." Stajala je na vratima malene spavaće sobe. "Čini mi se da je

bila veća," reče, ulazeći u praznu prostoriju. Stala je i okrenula se. "Izbacio si moj krevet."

"Opruge su bile zarñale. A bio je i čudne veličine. Stari dušek se nije mogao zameniti. Zato sam ga odneo na otpad."

"Smeškala mi se. "Ne moraš da objašnjavaš." "Mislio sam, možda..." "Ne." Za trenutak je zastala pored prozora, pa otišla do ugla

najudaljenijeg od mesta na kome je nekada stajao njen krevet. "Bio je ovde. Još uvek vidim žar cigarete."

"Hajdemo." "U redu je. Godinama nisam ni pomislila na to." Gledao sam je pažljivo. Moja sestra. Toliko odvojena od naše

prošlosti, pa ipak obuzeta njome. Da skrenem temu, upitah, "Sećaš li se bilo čega o našoj majci?"

"Uvek je bila kao utvara." "A otac?" Nasmejala se. "Sećam se dana kada smo došli ovde. Koliko

godina sam mogla imati? Četiri ili pet?" U sećanju čujem iznenadni zvuk voza svuda oko nas. Vazduh

je zagušljiv od dima lokomotive napolju i cigareta pušača unutra. Naš otac se naslonio na prozor, gleda napolje, lagano se njiše sa ljuljanjem vagona. Čuje se uspavljujuće klaparanje gvozdenih točkova po čeličnim šinama. Povremeno čujem urlik odnekud ispred nas. Voz pišti u znak upozorenja u pustoj provinciji, izmeñu mračnog drveća. I opet postajem svestan udaljenosti od gomile zemlje koju smo ostavili u polju visokih, belih stena i nas četvoro je sada samo troje.

42

Napolju se začu motor kamiona. Pogledao sam kroz prozor. Bio je to Džoni Gilis.

"Je li to onaj ko ja mislim da je?" upita ona. "Hoćeš li mu se javiti dok si ovde, kod kuće?" "Mislim da neću." Zagledala mi se u lice, tražeći znak osude ili

ohrabrenja. "Čini mi se da osećam tatu u sobi," reče najzad. "Ti ga se nikad nisi plašio, zar ne?"

"Starog? Ne. Nisam ga voleo. Osuñivao sam ga. Posle, sa vremenom, prevazišao sam to... A ti ga više ne mrziš, zar ne?"

Osmehnula se. Ovoga puta Džon mi je rekao da je došla. Nazvao me je u

sredu ujutru. "Video sam noćas svetlo u staroj kući. Pitao sam se ko je."

"Mora da je Efi kod kuće," rekao sam. "Javila mi je da dolazi." "Ah. Kako je stara Efi? Ili je to pretvorila u Fej kad je otišla?" "Opet je Efi." "Dobro je. Fej zvuči nekako lažno. Ali samo pitam." "Svrati. Pozdravi se." "Možda i hoću." U podne na moj roñendan, koji je padao u petak, zazvonio je

telefon. Stajao sam kod velikog prozora i gledao veliki, ravni zaliv, tumačeći talasanje tamno plave površine i pokušavajući da predvidim kakvo će biti vreme.

"Srećan roñendan," rekla je Efi. "Očekujem te u sedam." "Gde me očekuješ?" "Kod kuće. Gde si ti mislio?" "Odakle zoveš?" "Kod Džona sam. Svratila sam da ih pozovem. Džona i

Sekstusa. Pomislila sam da bi trebalo da te podsetim." "Mislim da ću propustiti."

43

"Nemoj da zaboraviš. Tačno u sedam." Telefon je zamukao. Možda da bih to prebrinuo, poranio sam. Stara kuća je mirisala

na tečnost za čišćenje, ukrašena zapaljenim voskom. Sveće su treperile, a roletne bile spuštene da zaklone zalazak sunca ili možda spreče viñenje onoga što se dešava u kući.

"Hoćeš li čašu vina ili nešto jače?" "Nešto jače," odgovorio sam. Nasula mi je čist viski. "Mala zdravica za nas. Pre nego što

ostali doñu." "Da. Ostali." "Ne brini za to," rekla je i lako me poljubila u obraz. Džon je stigao prvi. Mlañi je od mene i grañen kao tinejdžer,

ali primetio sam da mu je kosa gotovo sasvim posedela. Očigledno mnogo trči zbog forme i razuma. Uhvatio je Efi za ruku i sagnuo se prema njoj. Obrazi su im se dodirnuli. Njene oči su bile čvrsto stisnute.

Onda je Sekstus ušao, pevajući "Srećan roñendan" i oborio me sa nogu medveñim zagrljajem. To grljenje postaje navika, pomislio sam. Nosi po bocu vina u obe ruke i čujem kako se opasno kuckaju iza mojih leña. Pustio me je, pa ih teatralno stavio na poslužavnik. Rukovao se sa Efi podrugljivo formalno i naklonio se. Ona je sagnula glavu, blago pocrvenevši. Zatim ju je uhvatio i poveo u lagani valcer po kuhinji, pevajući glasno: "Mogu li ovako... da plešem... do kraja života..."

Džon je gledao, dignutih obrva, trzajući uglovima usana i trudeći se da izgleda kao da mu je to zabavno.

"Vidim da si već počeo," reče Efi. Ona je ispekla bifteke i napravila jednostavnu salatu, i dok smo

jeli leteli smo na strujama vina kroz vreme, natrag, do mesta koja su

44

bila sigurna. Džon, koji je pio samo vodu, uglavnom je ćutao. U jednom trenutku, iznenada je upitao: "Je li ovo isti, stari

sto?" Efi je rekla: "Baš taj." "Kad bi znao da govori," reče on. I zagrokta. Posle toga smo svi ćutali izvesno vreme, svako u svojim

uspomenama kloje ne treba porediti. Mislim da se odnekud čula muzika, instrumental sa ritmičkom pozadinom. Mislim, irska.

Onda je Sekstus razbio tišinu. "Nisi im kazao, zar ne?" Obraćao se Džonu.

"Šta to?" upita ovaj. "Moju vest. Ostajem ovde, bar za neko vreme. Prelazim u stan

u gradu. Džon je istrošen." Pokazao je prstom na svog roñaka i nasmejao se.

Posle još nekoliko čaša vina, ja sam se vratio viskiju. U neko doba Efi je predložila zdravicu. "Pa, tu smo," rekla je. "Ovo je za slavljenika. I najbolje godine koje će tek doći. Za pedesetu. Kažu da je to nova četrdeseta."

Ispili smo. "I za sve moje dečake," nastavila je ona, smeškajući se dvojici

bivših muževa i elegantno dižući čašu. Tada je i ona bila pripita. Njih dvojica su sedeli pomalo glupih izraza na licima.

A sećam se i da sam kasnije izbrbljao Sekstusu, "Zar ti ništa od ovoga ne izgleda čudno?"

"Naravno da je čudno," reče on tiho, nagnuvši se prema meni. "Uvrnuto je. Ali ko ga jebe."

Klimnuo sam glavom, prihvativši jednostavnu logiku onako, kako to samo alkohol omogućava.

"Hej," reče on, "uvrnuto je sada normalno." Zatim se nasmejao i stegao mi kragnu. Meni se piće prosu u krilo.

Otimao sam se. "Nemoj to da mi radiš," rekoh, razljutivši se u trenutku.

45

"Nije važno," reče on, puštajući me, "mi smo porodica, zaboga."

I ja osetih neželjeno jeftino ohrabrenje. Ostatka roñendana se ne sećam. Ali znam da je kuhinja bila sreñena i osvetljena bledo plavom

svetlošću kada sam izašao u dnevnu sobu. Bio mi je potreban trenutak da se setim gde se nalazim, a onda sam pomislio da je i stari opet tu. Ugledao sam senku pored vrata na suprotnoj strani kuhinje, tamo gde je nekada bila njena soba.

Našao sam cipele. Izneo sam ih na blistavu jutanju svetlost. Napolju je bilo hladno i vlažno, i puno jutarnje ptičije pesme.

Negde u daljini čuo se zvuk nekog velikog kamiona i škripe guma na hladnom asfaltu.

Vraćajući se iz dvorišta, video sam da su tu još uvek parkirana dva vozila. Efino iznajmljeno i Sekstusov crveni polutonac.

Avgust počinje ledenim jutrima, ali otopljava posle podne.

Jedne sunčane nedelje posle ručka, odmarajući na verandi uz Bladi Meri, sa zadovoljstvom sam se prisećao reči svoje jutarnje propovedi. Parohija je, otkrio sam, platforma. Član četiri, Presbyterorum ordanis: "...primeniti večnu jevanñeljsku istinu na konkretne životne okolnosti."

Pat mi je prišla posle mise i zadržala mi ruku, čini mi se, malo duže nego što bi trebalo. Pat je razvedena. Ljudi pričaju. Ali nisam mnogo mario za toplinu i prijatni dodir ženskih prstiju.

"Ne bih se mogla više složiti," rekla je. Primetio sam iskrenost u njenom pogledu i to mi je izazvalo

nešto slično zadovoljstvu. Čak sam i pomislio: Mogu li se usuditi da počinjem da se osećam pozitivnije? Možda se to dešava kad čovek uñe u pedesete.

Toga jutra, na osnovu stvarnih likova, uspeo sam da izvedem neke poente o verskoj zajednici. Kako se u nedostatku zajednice

46

udaljavamo jedni od drugih, kao deo sveopšteg otuñenja (ne upotrebivši baš tu frazu). Otuñeni od sebe, pokušavamo da nañemo svoje identitete u onome što ja nazivam Nadstrancima, lažnim ličnostima i modi trgovine i sveta poznatih. Lažnim idolima savremenog sveta. Uzeo sam primere Majkla Džeksona, Majkla Džordana i mnoštva drugih Majkla. Arhanñela nemorala, rekao sam, koji šire nisku, opštu vulgarnost. Gde bih inače mogao to da kažem i da budem ozbiljno saslušan? Na univerzitetu sigurno ne.

"To nije u redu," rekla je Pat. "Komercijalna propaganda, pomešana sa svim ostalim smećem na televiziji."

Prethodne nedelje moja propoved je bila loše maskirano predavanje o smeću pored drumova. Nered u provinciji otkriva nered u duši, rekao sam. Večna istina i konkretne okolnosti. Provejava stav moje službe.

Čuo sam da otac Čizolm u Svetom Josipu često govori o pravdi. Ali kada ja mislim o pravdi, mislim na Alfonsa. Pravda za Aguilares, rekao bi on, smeškajući se samosvesno. To je bio njegov stvarni poziv i, ispostavilo se, i sudbina. Pravda. Od tada je za mene to bila prazna reč. Otac Rodi bi rekao da je to oduvek bio moj problem, ta emotivna reakcija na reč, deo banalne samoispravnosti. Alfonso je to bolje rekao: reči u nedostatku dela su beznačajne. Jednog dana i ja ću se usuditi da to negde kažem.

Leto je bilo na izmaku, ali tog nedeljnog popodneva početkom avgusta nebo je bilo mineralno plave boje i nepregledna vodena površina ga je upijala i neumorno davalo odraz sunčevim zracima.

Pat živi sa ćerkom tinejdžerkom i majkom udovicom. Zaista me je jednom pozvala da izañemo. Nazvala je to "platonskim pozivom", pa sam se upitao da li uopšte zna šta to znači.

"Mama mi je od velike pomoći," kazala je. "Ali to, što živimo u istoj kući ograničava mi društveni život, ako shvatate šta mislim. Zato odlazim u Roditelje bez partnera u gradu, uglavnom zbog društva. Volela bih da i vi nekad doñete. Možete da budete moj

47

partner." Zatim se nasmejala. "Zašto ne?" rekao sam. "Nevaljala sam. Ali zaista... Volela bih da vas neke večeri

odvedem tamo, da upoznate našu grupu. Možda dobijete i neku ideju za početak nečega ovde."

"Ima li tamo baš toliko slobodnih?" "Iznenadili bi se. Na tone slobodnih. Čak i oni u braku žive

kao da su slobodni... shvatate." Primetio sam da mi se čaša nekako ispraznila. Osećao sam

vrtoglavicu. Za ručak je bilo nekoliko sendviča preostalih sa svečanosti u holu prethodne večeri. Celo nedeljno posle podne moglo je da proñe samo u gledanju i blještavu površinu vode. U daljini sam video brod koji dolazi sa severa, polako zaobilazeći špicasti vrh kopna, po kome je Špic i dobio ime.

Možda još jedna Bladi Meri. Vraćajući se iz kuhinje sa drugim pićem, poneo sam i dvogled

koji je neki prethodni stanar ostavio za sobom. Neki prethodni sveštenik. Dvogled nekog prethodnog sveštenika. Pokušajte to da izgovorite posle treće Bladi Meri. Ja imam način postupanja sa rečima, koji sam otkrio od kada sam počeo redovno da držim propovedi. Ideje se pojavljuju niotkuda, zapanjujuće kreativne, i reči same idu za njima, kao brazda za brodom. Ključ je, pomislio sam, stojeći tamo i zureći kroz dvogled prema mestu gde sam očekivao da se brod nalazi, u tome da govorite jednostavnim jezikom. Govorite kako što govori vaša zajednica.

Bio je to tipičan nortamberlendski ribarski brod, graciozan od visokog pramca do krme, sa velikim radnim prostorom iza kabine. Istini za volju, u to vreme nisam razlikovao Nortamberlend od kajaka. To sam naučio kasnije. Iza krme je ostajala uzburkana voda, graciozna brazda koja se otvarala za brodom kao nevestin val. Izbrojao sam njih petoro; dvojica muškaraca su sedela na klupama, a tri žene kao da su bile u baštenskim stolicama. Muškarci su imali

48

tamne boce u rukama. Bezglasno otvaranje usta. Žene, zabačenih glava u bezglasnom smehu, lepršave kose. Muškarci u golf košuljama, smeñih ruku. Smeña ženska ramena. Dugi ženski vratovi. Odjednom osetih teskobu. Mogao bih da uživam u tome, pomislih. Brod. Voda. Ima nečega prastarog tamo, odakle je život potekao, ako je verovati Darvinu. Nešto kao zavist budilo se u meni.

Bliskost. Tu reč je Sekstus stalno koristio. To je ono što tražiš u

izvesnom trenutku života, rekao je. Bliskost. Težimo njoj jer nam je potrebna.

Dole, na teniskom terenu iza hola, neko je udarao loptu o žičanu ogradu, trčao, pa opet udarao. Okrenuh dvogled prema tom zvuku. Žena u tesnom šorcu trči za teniskom loptom. Sama.

Osmehnuh se. Tesan šorc na teniskom terenu. I teren za softbol. Novi parohijski hol. Neko je tu nešto završio. Koji je to od mojih prethodnika? Mesto se uveliko promenilo posle pedestih godina i oca Donalda Rankina. Šta je potrebno da se ljudi angažuju?

To je bio Alfonsov san. Angažuj ljude, jer u tome leži stvarna moć.

Šta je sa Svetim duhom? Da. Ali šta mislite, gde živi Sveti Duh? Živi u srcima sirotinje. Nema više mnogo sirotinje ovde, u Krignišu, pomislih.

Relativno govoreći. Ne kao u Hondurasu. Čak ni kao u vreme moga oca. Toliko ljudi je moralo da ode tada, kao jadni Džek Gilis, uvek u potrazi za platom, ostavljajući sinove kod kuće, da se bore sa strahovima. Dom moga oca, anestetizovan pićem.

Žena sa teniskim reketom trči kao jelen, pomislih, bljeskajući belim zubima kao pena iza onog dalekog broda, jureći za lopticom lakim, dugačkim koracima. Pomislih: je li udata? Slike izroniše na površinu, osetih laki pokret u grudima. Zato se pesnici usredsreñuju na srce.

Digoh opet dvogled do zaliva, nañoh nečujni ribarski brod i

49

upitah se gde idu. Muškarci i žene spojeni u svojoj nečujnoj bliskosti, ne idu nigde posebno. Uzdignuti put sa kopna zatvara moreuz. Prolaz brodom je iskomplikovan kanalom i pokretnim mostom. Ti brodovi su velika smetnja kada mora da se čeka u dugačkom redu vozila da oni proñu. Ali shvatam zašto ih ljudi vole.

Sada muškarac i žena stoje kod krme, on sa rukom na njenom ramenu, a ona lica zagnjurenog u njegov vrat.

Nekada su bili brodovi i pristanište i u ovom selu, pre uzdignutog puta i mosta. Prekookeanski brodovi su tuda plovili tiho i nesmetano prema unutrašnjosti Severne Amerike. A bilo je i otvorenih ribarskih brodova bez ikakvih instrumenata, motora smeštenih na sredinu, koji su proizvodili zvuke kao da pucaju dok rade. U jesen su veći brodovi, slični škunama, dolazili sa ostrva Princ Edvard, natovareni vrećama krompira i kantama usoljenih haringi. Tokom lova na jastoge dolazio je veliki brod. Ljudi su na njemu živeli. Sećao sam se da je pristanište zaudaralo na trulu ribu i kreozot, platna i vlažnog zadaha na stari znoj. I pića. I muških glasova na brodu kupaca jastoga.

I neki čovek me je pitao jesam li ja Angus Mekaskilov. I rekao sam da jesam. Doñi dole, rekao je on. Upoznaj neke ljude koji su bili sa

tvojim tatom u ratu. Neki ljudi su sedeli oko malog stola u prednjoj kabini i gledali

me mračno. Evo, on je Angus Mekaskilov. Oni su i dalje samo zurili, i to mi je govorilo da znaju nešto,

što ja ne znam. Na sredini stola stajala je boca nekog crnog pića. Jedan od njih je uzeo bocu i pružio je. Hoće li mladić malo da gucne?

Zvučao je ozbiljno. Ljubazno sam odbio. Da je bar malo na starog, posisao bi rum iz goveñe zadnjice. Neko iza mene se nasmeja. Onda se svi nasmejaše. Muškarci i žene na brodu sada su se grlili.

50

Poslednje nedelje Efinog odmora kod kuće toga leta pomislio

sam da bih mogao da joj odem u iznenadnu posetu. Bila je pored kuhinjskog pulta i nešto radila na novom aparatu za kuvanje kafe. Sekstus je stajao iza nje, sa rukama oko njenog struka, lica zagnjurenog u njen vrat.

"Nisam čuo tvoja kola," reče on nestrpljivo, popravljajući joj kosu. Ona je pocrvenela.

"Nisam hteo da vas uplašim." "Skuvala sam kafu. Kakvu piješ?" "Sa mlekom, bez šećera." Naravno, pomislio sam: opet spava sa njim. Osmehnuo sam se. "Šta je?" reče ona nervozno. Zatečena. "Ništa." "Kladim se u to." Sekstus dopuni svoju šolju sa kafom. "I kakav je novi stan?" upitao sam. "Savršen," reče on. "Moraš da svratiš. Još uvek se useljavam." "Vidim." Pat mnogo priča o potrebi. O važnosti prijateljstva. "Prijateljstva?" "To možeš da razumeš samo ako si ga izgubio," reče ona.

"Zavidim vama, sveštenicima na toj vašoj slobodi od emotivnih zavrzlama."

Šupalj, gumani zvuk udarca teniske lopte. Ima nešto tužno u

igranju tenisa sa ogradom. Njene gole smeñe noge jure za odbeglom loptom, a prednji deo potpuno bele bluze poskakuje. Spuštam dvogled.

Ovo nije dobra ideja, da tako stojim sa Bladi Meri, krišom gledam poskakivanje bluza i ljudi koji se prepuštaju svojim

51

intimnostima na brodovima. Da li me je to Džon još juče nazvao da mi kaže da je moja

sestra opet pobegla? Nije me to iznenadio. Uvek je imala averziju prema oproštajima.

"Sinoć nisam video nikakva svetla. Nije da sam pazio na nju, ništa slično. Samo sam primetio."

Ne moraš da objašnjavaš." "Cenim njenu hrabrost i to, što je ostala tamo. Kuća je puna

uspomena. I nisu sve prijatne." "Mislim da je imala... društvo... izvesno vreme." "Čak i tako." "Čujem te," rekoh. "Jednog od ovih dana... jednog od ovih dana treba da

uporedimo beleške." "Hoćemo sigurno." Primetih da usamljena teniserka ide prema kolima. Brod je bio

nešto južnije od mesta gde sam ja stajao. Protegoh se od iznenadne hladnoće... popodne se spušta prema

večeri? Ili je to početak slabljenja? Čuo sam da se većina ljudi toga plaši, prelaska pedesete godine. Ali kako sveštenik može da postane nevažan? Te potrebe su neprekidne. Svako lice ispred mene, svi koji me gledaju iz crkvenih klupa, svi do jednoga su neprozirni prozori na bezdanu napetosti. Ja predstavljam njihovu nadu. Kako bih mogao da se osećam isključenim? Siguran sam da čak i Bobi O. ima problema, kada bih se usudio da ga pitam. Možda je to do mene. Možda bi jednostavno trebalo da prodrem u njihovu nezaštićenu privatnost. Možda oni očekuju neki dokaz moje brige za njih... čekaju da ja učinim prvi korak.

Još jedan, poslednji pogled kroz dvogled. Brod je gotovo zamakao iza rta, žena i muškarac na krmi sada stoje razdvojeni, jedno prema drugome i drže se za ruke kao da izmenjuju zakletve. Setih se jednog drugog broda, oca i njegovog sina. A setio sam se i šta je

52

rekao: Trebalo bi da svratite. U posetu. Rekao sam da bih mogao. Jednom. ( 4 ) Nije to tako loš život, mislio sam vozeći se, dok mi je u glavi

zujalo od votke koja se razlagala. Ljudi prema proživljavanju svog detinjstva shvataju egzistencijalne ishode. Tugu, siromaštvo, propast. Naša prošlost na Dugom putu mogla bi biti nañeno blago, da smo to tražili, obilje opravdanja za sve naše punoletne neuspehe. Ali izgleda da smo nekako preživeli. Efi je čak prošla neoštećenog karaktera i radoznalosti, i postala stručnjak za antičku keltsku kulturu. Pretpostavljam i da je njena misija bila da na neki način da dostojanstvo našem razbijenom nasleñu. Moja misija nije bila ni blizu tako jasna. Ali to kao da više nije bilo važno. Postao sam... krpa.

Tiho sam se nasmejao. Sve zavisi od toga kako gledamo na stvari. Kada sija sunce

oblaci nisu važni, čak ni ako stručnjaci kažu da jesu. Osetio sam u Bobiju O. nekoga, koga bi zaista trebalo da

upoznam ako zaista želim da budem od koristi na tom mestu. On je netipičan u svojoj optimističkoj darežljivosti. Kaže da o sutrašnjici možemo da brinemo kada i ako je doživimo. Trebalo bi da ih bude desetak takvih. On je kao bakterija u jogurtu, izvor boljeg života. Nekoliko takvih kao što je Bobi O. i imate zajednicu. Preko njega, možda, mogu da nastavim ono što su moji prethodnici započeli. Neko je očigledno znao tajnu kako se ljudi angažuju i navode da brinu o parohiji u vreme svetovnih skretanja. Šta li očekuju od mene? Treba li da budem inicijator promena? Ili je uloga sveštenstva sada pasivnija: simbolični provod do boljeg mesta... nekakvo uverenje da je ovo ovde i sada samo početak?

53

Sada je opet funkcionisao parohijski savet, žene angažovane na pozitivnoj borbi za porodicu, i živu i neroñenu. Ozbiljan razgovor o parohijskom biltenu, za koji ću biti zadužen ja. Izdavač i cenzor. Rekao sam im odmah da nemam parohijskog iskustva, sem nešto malo u Hondurasu, što se nije ni računalo. Nisam im rekao zašto se to ne računa, niti moj prvi pastirski zadatak, prilikom koga je moja sveštenička služba počela i umalo se nije završila. Rekao sam im da sam sa više aspekata gledano gotovo iskušenik.

"Očigledno nisam opatica... ali shvatate me." Zakikotale su se. Ništa u semeništu ni posle njega nije me pripremilo za ovo, sa

čime sam se ovde suočavao svakodnevno. Primeni klasičnu teologiju na savremene okolnosti. Traži ideje u razmišljanjima velikih srednjevekovnih mislilaca, sada nerazumljivih, sem u prozirno manipulativnim aluzijama, starim obećanjima i pretnjama smišljenim da savladaju sujeverje, sada praznim. Pomislio sam na Pat i glasno se nasmejao. Setio sam se Sekstusa i svoje sestre. Ničega nije bilo u mom iskustvu, ličnom, ni pastirskom, što bi mi pomoglo da se ozborim sa sa ovim realnostima.

Ali to kao da nije bilo važno. Izgledalo je da je dovoljno što sam tu. Bolno je, kazali su mi, kada mesto izgubi školu, poštu, identitet. Gubitak crkve bio bi vrhunac. Složio sam se sa svime. Crkva je čuvar samog života, usamljeni stražar. Nisam im rekao šta ustvari mislim: kako je zvonik zamenjen satelitskom antenom. Nisam se usudio da im kažem šta mislim o pravu na život.

I tako ne bi slušali. Shvatio sam da vozim na sever bez cilja. Mogao bih da svratim

nenajavljen i provedem jedan sat sa Malinsom u Port Hudu. Kod Malinsa nema beskompromisnih strepnji, ničega što se ne može srediti u vremenu potrebnom da se rupičasta loptica osamnaest puta ubaci u nešto veću rupu po sunčanom popodnevu. Mogao bih da

54

posetim Malinsa. Da čujem tračeve. Malins mi je pomogao da postignem jedan od svojih uspeha. Bremndana bela. Begunca sa Njufaundlenda. Mogao sam da ga pošaljem bilo gde, ali bio je simpatičan Malinsu. Bože, da je sitničavi Malins samo znao zašto je Bel tamo, dobio bi moždani udar.

Malins – neko od sveštenika je nedavno rekao da ne razlikuje vruće pantalone od trenerka-pantalona!

Nastao je glasan smeh. Onda je Brendan otišao po planu, bez ikakve štete i do sada se

oženio, siguran sam. Njegova nova maska. Oženjen. Hriste. Slike se vraćaju. Patetični Roditelji bez partnera, koji se drže

jedni za druge dok lagano plešu i pokušavaju da vrate šta god da im je odsutni partner ukrao. Povreñeni hramlju prema trenutnom utočištu u postelji. Možda samo podsećajući jedni druge na neizvesnu igru za koju su mislili da je trajna u onom dalekom trenutku kada su se svi njihali, znojili i pevali "Mogu li ovako da plešem do kraja života?"

Pat je zaista pokušala da me ubedi da im se pridružim na podijumu za igru.

"Nema šanse," nasmejao sam se, zapanjen. Uuuh. Šta ovo bi? Znak koji nikada ranije nisam primetio,

označavao je skretanje sa puta. Hotorn put, uzan sporedni šljunčani put, nestajao je u okuci. Usporio sam i skrenuo, kako me je navodio natprirodni uticaj. Ili piće. Ali još uvek sam se osećao kao provalnik.

Svrati kad god hoćeš, rekao je Deni Ben, koga su nekad zvali Deni Gad. Možda je došlo vreme da posetim Hotorn. Da saznam zašto.

Pitao sam oca: Gde je Hotorn?

55

On je samo zurio. Je li daleko? Daleko je, kaže. Koliko daleko? Ko je pominjao Hotorn? Niko. Dobro. Neću više da čujem za prokleti Hotorn. U redu? U redu. Skrenuo sam na put sa poštanskim sandučetom na kome je

pisalo Mekej, odlučan da izmanevrišem, okrenem i vratim se niz šljunčani put. A onda se ispred mene našla velika vila sa meñuspratom, ispred koje su stajala dvoja kola i polutonac. Zalajao je pas. Otvorila su se vrata. Mahnuo sam sa mesta na kome sam stao, pa povezao dalje. Sa obe strane puta nalazila su se mala polja, uglova obeleženih panjevima smreke. Nekada verovatno nepregledne njive, sada su se povukle i smanjile pred šumom koja polako osvaja.

I odjednom se živo setih gomile sveže zemlje i rasutog mrtvog cveća. Ovoga puta smo samo Efi, ja i naš otac stajali pored uzanog puta na obodu zapuštenog dela grada. Velika, prljava čeličana bljuvala je dim i pepeo, i finu, crvenu prašinu.

"Ovde će uvek biti," rekao je on. "Zapamtite, kad budete stariji. Uvek ćate znati da ćete je naći u blizini dima."

Efi je stezala svoju iskrzanu lutku, ozbiljnog izraza na licu. "A tamo," rekao je, pokazujući, "tamo će biti vaša baka." "Ko je ona bila?" "Ne znam." "Da li je bila odavde?" "Nije." "Odakle onda?" "Iz Hotorna." "Gde je to?"

56

"Nije važno." Kuća je bila relativno savremena. Ambar iza nje je bio opasno

nagnut, samo čvrsta greda koja je pridržavala jednu stranu sprečavala je da se sasvim ne sruši. Trup novog broda optimističkog izgleda stajao je u blizini, prekriven ceradom.

Deni Ben siñe sa gornje palube ispred kuće. Kretao se pažljivo, pridržavajući se jednom rukom za ogradu. Oprezni pas je stajao u njegovoj blizini.

"MS je strahovita gnjavaža," reče on. "Imate multiplu sklerozu?" rekoh ja iznenañeno. "Daaaaa," reče on nervozno. "I ništa pod milim bogom ne

može tu da se učini, sem da je prihvatiš. Živiš mirno. Velika promena za mene." Pa se nasmeja. "Drago mi je da ste svRutili."

"Prvi put. Usvari, može se desiti i da smo porodično vezani." "Oh?" "Moja baka." "Kako se zvala?" "Da budem iskren, nisam siguran." "Shvatam." Zagledao se negde na stranu. Zatim, neočekivano

prekidajući tišinu, reče, "Hajde. Doñite, da Vam nešto pokažem." Poveo me je prema novom brodu.

Reče da je trup od fiberglasa kupio na kopnu. On i dečak su sagradili kabinu i sami završili unutrašnjost.

"Biće kao jahta. Samo najbolje drvo i oprema. Ne škodi malo udobnosti u radu."

U kući sam upoznao njegovu ženu, Džesi. "Znam Vas iz crkve," rekla je ona. "Jednom ili dva puta menjali ste oca Malinsa."

"Pričao sam joj kako sam Vas onoga jutra sreo u luci," reče Deni.

"Pretpostavljam da Vas zanimaju brodovi," reče Džesi. "Ne baš," rekoh ja i nasmejah se.

57

Oni su se upoznali u Torontu, gde je on radio šezdesetih godina. Ona je bila sekretarica. On je radio teške poslove po stovarištima, fizičke poslove na gradillištima, kopao jarkove. Pomislio je da je napredovao kada u životu kada se zaposlio u fabrici boja Gliden. Ali to je bilo ropstvo. Ali onda je stupio u sindikat metalskih radnika i počeo pristojno da zarañuje. Radio je na Toronto Dominio centru. Na Kanadskom nacionalnom tornju. Svi su govorili da je roñeni monter. Nije se plašio visine. Ali kada je čuo da neki starac na istoku rasprodaje svoju opremu i licencu za ribarenje, odlučio je da se vrati kući. Otkupio je sve od starog Gilisa iz Hotorna. to je bila njegova karta za povratak.

Sve je bilo u redu više od dvadeset godina. Povratak je za mladića bio kao šlag na tortu. A onda, baš kad je sve izgledalo savršeno, pošlo je naopako. "Zar nije uvek tako?" reče on.

Džesi nas je ostavila sa čajem i biskvitima dok mi je on objašnjavao svoju bolest, to kako je nekolio godina ranije iznenada počeo da gubi energiju ali je to pripisivao godinama, dok se jednog jutra nije probudio slep.

"Potpuno slep," rekao je. "Umalo se nisam usrao od straha, ne zamerite moj francuski. U Halifaksu su mi saopštili vest. Bilo je to kakvo-takvo olakšanje. Slepilo je bilo privremeno. MS je trajna, ali nije tako strašna kao slepilo. Tako sam bar ja mislio... tada." Zatim je zaćutao, pijuckajući čaj.

Na stepeništu iz donjeg doma kuće začuše se teški koraci, pa se pojavi momak. Izgledao je viši, teži.

"Ah, tu si," reče njegov otac. "Naspi sebi šolju." Momak je u ruci držao salonsku pušku. "Mislim da ću da

izañem," reče. "Okej," reče mu otac. Učinilo mi se da zvuči uzdržano. "Ovo

je Deni. Deni Big. Upoznaj se sa ocem Mekaskilom." "Zovi me Dankan," rekoh. "Već dugo si 'big'." "Big znači 'mali' (Irski "beag" (prim. prev.).)," reče njegov otac.

58

"Znam," rekoh. "Naravno," reče Deni Ben. "Zaboravljam da ste i vi ovdašnji." Momak je bio sve, samo ne mali. Rukovao se sa mnom bez

reči, hladnog izraza. Zainteresovan, ali uzdržan. "Otac je iz Krigniša," reče njegov otac. "Mislim da sam negde već čuo vaše ime," reče momak. "Da

niste bili na univerzitetu?" "Jesam." "Verovatno ste znali Brendana Bela." Osetio sam kako mi boja juri u lice. "Malo," rekoh. "Prilično sam siguran da vas je pomenuo. Bio je ovde neko

vreme. Čulo se Vaše ime. Mekaskil. Ne čuje se često. Nekako Vas je znao."

"Moguće." Lice mu je bilo bezizrazno. Onda se okrenuo ocu. "Zakasniću." Sećam se da sam gotovo automatski pitao: "A koliko si

poznavao Brendana?" Momak samo sleže ramenima i skrenu pogled. "Svi su znali

oca Brendana." Zatim je otišao. Mislim da sam zaboravio da kažem doviñenja

kada je odlazio. Teško sam se koncentrisao zbog tog, drugog prisustva u prostoriji; Brendana Bela. Čuo sam rad motora i kamion je odjurio.

Posle toga poseta je stagnirala. Napolju, tražeći bezbednu temu za nastavak, upitao sam njegovog oca, "Šta mislite, kada ćete ovaj, novi brod porinuti u vodu?"

"Završićemo ga pre jeseni. Uskoro ćemo ga povesti. Hoćemo da uradimo neke probe, da se uverimo da je uravnotežen i da sve funkcioniše kako treba. Ne želimo neka iznenañenja u proleće."

"A šta ste uradili sa brodom u kome sam vas video kad smo se sreli onog jutra na obali? Ledi Hotorn?"

Bila je to formalnost, ali raspalila je novi entuzijazam. "Hoću

59

da ga prodam," odgovori on. "Dole je, u luci. Izvrstan brod." Ja sam možda rekao nešto kao, uvek sam želeo brod, jer sam

se kao dete igrao po obali. "A on je rekao: "Stvarno?" Pokušao sam da se povučem zbog njegovog primetnog

entuzijazma, ali on je primetio kako se mnogo starih ribarskih brodova čisti i pretvara u rekreativne i, ako sam zainteresovan, on bi rado dao posebne uslove.

Osećao sam se neprijatno i povukao se sasvim u odbranu. "Gospode, ja nemam pojma o brodovima, ne znam ni razliku izmeñu prednjeg i zadnjeg kraja."

"Iznenadili biste se koliko su jednostavni," rekao je Deni Ben. "Nema ničega sličnog dobrom, starom drvenom brodu."

Brendan je bio poslednji. Biskup je to obećao i održao

obećanje. Poslednji mali zadatak. Lak, u poreñenju sa mnogim drugim. Posebna usluga biskupu iz dijeceze Sv. Džona. Odvedi ovoga momka dalje od njihovog dohvata na neko vreme, nañi mu da radi nešto korisno, negde, gde će ostati van vidokruga i daleko od nevolje.

Port Hud je bio moja ideja. Biskup je upozorio: "Što manje ljudi bude znalo za to, manji je

rizik od curenja. Samo neka to izgleda kao usluga ocu Malinsu i njegovoj parohiji. Harizmatična obnova će povećati njegov obim posla – i to će ukloniti pritisak. U svakom slučaju, Bel nije naročito rizičan. Izgleda da je bila samo jedna greška, nekakvo pijano pipkanje. To je bar sve što oni znaju. U poreñenju sa nekim drugima odande Bel je sitna riba, inače bi bio iza rešetak, gde i spada. Promblem je uglavnom u piću. Uveren sam da je to problem kod svih njih."

"Otac Malins nije baš potpuni anti-alkoholičar. Ali ima nisku toleranciju za preterivanje. U svemu. Sem za pobožnost. I golf,

60

naravno." Biskup se isceri svojim iskrivljenim, dečačkim osmehom.

"Port Hud je sjajna ideja. Malins je savršena dadilja." Obojica smo se nasmejali toj slici. I nije bilo talasanja dok god je on bio tamo. Bio sam u poseti.

Pažljivo sam propratio situaciju. Priznajem da sam osetio strepnju čuvši da je Bel osnovao grupu mladih. Nabacio sam Malinsu: "Brendan je imao problem sa pićem u Njufandlendu. Nadajmo se da je ozbiljan u blizini mladih ljudi."

"Ja pazim," obećao je Malins. "Ali mislim da nema razloga za brigu. Nikad nisam video da je popio više od čašu-dve vina za obrok. I deca ga baš vole. Ima izvrstan stil sa njima."

I to je bilo sve, bez najmanjeg traga nedoličnosti. Vraćajući se te večeri kolima u Krigniš, u sebi sam analizirao

ponašanje Mekeja mlañeg. Jesam li video insinuaciju u njegovim očima boje lešnika?

Možda sam bio više uznemiren zbog izraza na licu njegovog oca kada sam rekao da ne znam prezime svoje bake. To je bio trenutak nenameravanog otkivanja sa moje strane. Da ne znaš ime svoje bake? Ovde će većina mojih vršnjaka izrecitovati četiri ili pet svojih generacija na najmanji znak nečijeg zanimanja. To se zove sloinneadh. Deo zamirućeg nasleña i, po meni, mali gubitak.

Svetlo je gorelo u parohijskom domu kada sam se vratio. Povezao sam lampu sa tajmerom, jer je Bobi O. rekao da vole da vide da tu ima života, kao svetlost u oltaru iznad prestola. Ali uradio sam to najviše zbog sebe. Nešto u zamračenim kućama vraća neprijatne uspomene.

"Znali ste Brendana Bela," rekao je momak. "Suviše dobro," hteo sam da odgovorim. I shvatio da ne

moram. One prodorne oči mogle su da mi pročitaju misli. Zaliv je beskrajna ravna površina pod mesecom koji se diže.

61

Hipnotički. Osvojio sam biskupovu naklonost zbog Balvenije. Opravdao sam cenu ne konzumirajući mnogo. Sedim u dnevnoj sobi, sa ćilibarskom tečnošću u kristalnoj čaši, u mislima se prisećam ukusa reskog tamnog ruma u šoljama za kafu.

Možda je to bio rum. Nešto je izazvalo otkrivanje. Sem biskupa, samo Alfonso je znao zašto sam bio u Tegusigalpi. Slušao je kao dete, zbunjen, ne sudeći.

Taj stari sveštenik... je bio sa dečakom? Da. I ti si siguran da si to video? Nasmejao sam se. I biskup je postavio isto pitanje. Ali on je to

dovodio u pitanje. Kako znaš šta si video? Priznaješ da je prostorija bila mračna. Šta si ti? Mačka?

I ja sam se to pitao više puta. Kako mogu da budem siguran? Nisam želeo da to bude tačno. Otac Rodi. Dr Rodi. Moj mentor, moj guru, džinovski intelekt koji me je shvatio ozbiljno. Ali nije bilo mesta sumnji. Kada sam se mimoišao sa dečakom koji je išao prema vratima, istina mu je bila ispisana na licu.

Znači, zato si došao. U izgnanstvu zbog istine. Da. Sećam se Alfonsovog gorkog smeha. A ti? upitao sam. Odbacio je temu odmahnuvši rukom i posegao za bocom sa

rumom. Ista stvar, samo nešto drukčija, rekao je. Hteo sam da učinim

nešto za nedužne ljude koji stradaju. Pijuckam Balveniju, boreći se sa tugom koja se uvek diže kada

pomislim na njega, što je poslednje vreme češće.

62

( 5 ) Bio je petak uveče, kraj avgusta, koliko se sećam, nedugo

posle moje posete Hotornu, kada mi je neko pokucao na vrata. Bio je to mladi Deni Mekej, u jakni. Osetio sam i losion za posle brijanja.

Pozvao sam ga da uñe. "Tata kaže da ste razmišljali o brodu." Nasmejao sam se. "To je preterano." Ponudio sam ga pivom.

Odmahnuo je rukom. "Bio sam u kraju," reče on. "Palo mi je na pamet da svratim.

Stari je pomenuo brod." Osmehnuo se. Imao je majčine oči, tamne i poklopljene, oči

koje pripadaju nekome duplo starijem od njega. "Lepo Vam je ovde," reče on. "Dobro je. Malo prostrano za jednog. Sagrañeno je kad je tu

bila i domaćica i dolazilo mnogo više posetilaca nego sada." "Volim stare kuće. Ovako nešto bih voleo za sebe jednog

dana." Gledao je okolo, zapažao detalje. "Moj stari. Tata. Pričao je da ste zainteresovani za stari brod... pa pošto sam bio ovde, u kraju..."

"Ah, dobro," rekoh, osetivši odjednom paniku. "Mislim da je to malo preširoko shvaćeno. Šta ti misliš?"

"Šta god Vi mislite za sebe. Ali ako ste odlučili... mogli bismo nešto da se dogovorimo." Već je pošao, gotovo opipljivo nervozan.

"Ja nemam pojma o brodovima," rekoh. "Prosto je. Mogu da Vam pokažem." "Javiću vam se," rekoh i istog trena zaboravih na to. Vozeći se pored Male luke jedne hladne oktobarske večeri,

primetih da Ledi Hotorn još uvek leži tamo u polumraku posle zalaska sunca. Neki brodovi su već bili izvučeni na suvo i stajali su uspravno na praznim buradima od nafte i drvenim blokovima, slepa, širokih ramena, uspavana stvorenja.

63

Bilo je nečega neodoljivog u tim tihim brodovima, te oktobarske večeri. Ni sada ne znam šta je to bilo. Možda sećanje na ono nedeljno posle podne u avgustu i živost koju sam video na tom brodu.

Te večeri sam telefonirao. Ubeñivao sam sebe da je to ćef. Nekoliko hiljada dolara za

hobi. Deni mi je rekao da samo motor vredi oko deset hiljada. On je želeo samo da ga otuñi i, istovremeno bio srećan jer će to nekome pružiti zadovoljstvo. Biće zabavno, rekao je, njemu i momku, da nauče amatera da upravlja brodom.

"Kazali ste da nije teško," rekao sam. "Jok, treba se samo navići na par stvari." "Kakvih?" "Ništa teško. Nema kočnica i upravljate sa zadnje strane. Kao

tačke." Pomislio sam da će to biti kao ponovno otkrivanje ovog kraja.

Zaliv je bio novi svet, moguće skrovište. "Malom bi moglo biti od koristi da Vas upozna," rekao je

Deni. Ne budi siguran u to, pomislio sam. Rekao sam da ću platiti koliko god bude tražio. Brod vredi

onoliko koliko Vi mislite da vredi. Četiri hiljade je bilo mnogo. Sklopili smo posao za deset minuta.

Sledeći dan je bio sunčan i topao. Stajao sam na pristaništu i gledao svoju novu imovinu, milujući ključ za paljenje u džepu jakne. Celog života sam bio u blizini brodova, ali sada sam počeo da primećujem detalje koje nikada nisam video. Specifično vezanu užad, položaj u odnosu na druge brodove oko njega. Izgled trupa. Kako polazi? Kako se isplovljava odatle? Još važnije, kako se vraća u tako ograničen prostor? Kako se ta prokletinja zaustavlja, ako nema kočnica?

Mladi Deni je bio pored mene. "Želite li da isplovite?"

64

"Ne danas," rekoh brzo. "Moram da se vratim kući. Neko će mi doći."

To nije bila laž. Mlada žena je preko telefona kazala da bi želela da zakaže, pa sam je pitao može li da doñe te večeri. Ime mi je bilo poznato, ali nisam mogao da ga povežem sa licem.

"Kad god budete hteli," rekao je Deni. "Ali to mora biti uskoro. Približava se još jedna olujna sezona."

"Jedva čekam," rekao sam. I odjednom sam u to i poverovao. Kod kuće sam napravio sendvič od tosta sa sirom i skuvao

šolju čaja. Otvorio sam konzervu špageta. Na televiziji su išle Vesti uz večeru. Svet je prešao na nove užase. Bosna. Ruanda. Palestina, uvek Palestina. Danas retko nešto sa juga. Nema više Nikaragve, Gvatemale, El Salvadora. Nema više ništa o Hondurasu. Izgleda da su jenkiji izgubili interes kada je hladni rat prestao. Svi oni ružni mali ratovi koji su dole voñeni nisu više bili važni i tajanstveno su prestali. Dobro je i tako. Previše bolnih sećanja. Alfonso i njegova tragična misija pravde. I Hasinta. Gde li je ona sada? U mesecima posle povratka nisam propuštao vesti, očekujući bilo kakvu informaciju o borbama za slobodu koja je toliko koštala moje prijatelje. A onda... te vesti su postale nepodnošljive tako blizu kuće. Boston, Njufaundlend. Previše prljavih tajni izranjalo je, preteći da iscuri do medija. Previše Brendana Belova.

Utišao sam zvuk sasvim i pozvao Sekstusa. "Nećeš verovati šta sam danas uradio."

Ali bio je samo blago iznenañen. "Ima smisla. Ti i brod." Nasmejao sam se. "Nikada u životu nisam ništa radio sa

brodovima." "Oh, sećam se, kad smo bili deca uvek si se motao po

pristaništu. U svakom slučaju, potrebno ti je nešto takvo. Bekstvo. Ako ne može biti neka stara žena, možda će stari brod da posluži. Brod bar neće dalje prenositi šta si rekao."

65

U pola osam začulo se stidljivo kucanje. Otvorivši vrata,

odmah sam prepoznao mladu ženu koju sam viñao u crkvi svake nedelje od kada sam došao. Neobično pobožna za svoje godine, pomislio sam. Zvala se Seli Mekajzak. Kazala je da sam znao njenog oca i potvrdio sam to, iako nisam. Još uvek sam imao problema sa spajanjem imena i lica.

"Vi ste iz ovih krajeva, zar me?" "I jesam i nisam," rekao sam. Nasmejala se. "Kako može biti oboje?" "Ovo mesto više nije isto. Ono iz koga sam ja potekao, nestalo

je. Pokopano je pod svim novim stvarima." Izgledala je zadovoljna tim objašnjenjem. "I šta vas tera da izañete ove hladne večeri?" upitao sam. Prošla je mršavom rukom kroz kosu i skrenula pogled. "Imam

dečka. On nije iz ove parohije. Želi da se venčamo jednog dana." "Okej. Kada biste to želeli?" "Oh, ne još za par godina," rekla je. "Okej. Pa... je li tvoj... dečko katolik?" "Oh, jeste." "Dobro onda," rekoh, "ne vidim nikakvu ozbiljnu smetnju.

Znaš da sada insistiraju na nekim predbračnim uputstvima. Ne znam zašto. Šta ja znam o braku?"

Oboje smo se nasmejali. "A ionako mnogo šta može da se dogodi za par godina." "Naravno. Zato i hoću da govorim sada." Otpila je čaj,

vrpoljeći se. Upitao sam je želi li još. "Ne, ne," reče ona, pa se dugo zagleda u mene.

Na mom licu se verovatno videla zbunjenost koju sam osećao. "U mojim mislima nema dvoumljenja," reče zatim i osmehnu

se. "Dobro," rekoh, iščekujući.

66

"Ali ponekad nisam sigurna šta on misli... i da ga poznajem dovoljno dobro za... za ceo život."

"Koliko dugo ga znaš?" "Oh. Oduvek. Kroz celo školovanje. Ali promenio se u

poslednjih par godina. Kažu da grešim." "Ko to kaže?" "Moji roditelji. Drugarice." "Shvatam." "Mislila sam da možda potražim savet od Vas. Čula sam šta ste

bili na univerzitetu. Dekan ili tako nešto. Možda poznajete momke bolje nego ja."

"Svako se menja u tinejdžerskim godinama," rekoh. "Nikada nisam imala drugog dečka, pa mogu da sudim samo

po njemu." Izgledalo je da joj je neprijatno i video sam da se pokajala što

je došla. "A možda samo preterujem." "Čuj kad god budeš htela da razgovaraš, ja sam uvek ovde.

Čak i samo da popijemo čaj. A donesi ga i ti ponekad." "Da," reče ona ustajući. "Kažu da mu se nešto dogodilo. Nešto

loše. I to je uticalo na njega." "Šta mu se dogodilo?" "Ne znam. Ali mislila sam... da možda i on razgovara sa nekim

poput Vas. Sa nekim u koga ima poverenje." "Morao bi to da učini." "Da." "Pretpostavljam da ja ne znam tog momka?" rekoh. "Ustvari, znate ga. Mislim da ste danas kupili brod od njega.

To jest, od njegovog tate." Nedelju dana sam se vozio do obale i samo zurio, dok nisam

postao svestan da me ljudi gledaju. Naposletku sam upalio motor, ali

67

pomisao da odvežem konopce i udaljim se od kopna ispunila me je užasom. Zato sam samo tako stajao, turirajući motor u ekstazi i strahu. Obično su po dva ili tri čoveka stajala malo dalje i gledala bez reči, sa rukama u džepovima.

"Uskoro," rekao sam na odlasku. "Naravno," odgovorili su. "Nema žurbe." Smeškali su se. Posle desetak dana, mladi Deni me je nazvao da pita za brod,

pa sam mu rekao kako mislim da je sve u redu. Motor lepo radi. Sve je kako treba.

"Zaista bi trebalo malo da isplovite," rekao je. "Da napunite akumulator. I pre nego što ga sklonite, možda da promenite ulje. Ja ću Vam pokazati kako."

"Da ga sklonim?" "Za zimu." "Tačno." "U stvari, tata reče da bi trebalo malo da vam pokažem kako se

upravlja." "To bi možda bilo pametno." "Šta radite sutra?" Rano sam ustao i dan je bio topao. Izašao sam sa kafom

napolje i stao na vrh prilaznog puta, gledajući preko zaliva, gde je sve bilo crno i uopšte se nije videlo gde se sastaju nebo i zemlja. Primetio sam kola kod teniskog terena i pošao dole.

Žena je bila u tridesetim godinama, uredna i verovatno lepa. Kosa boje meda, radoznale sive oči i mnoštvo bledih pega. Bila je u opuštenom donjem delu trenerke i tamnom džemperu sa V-izrezom preko bele košulje, i lagano je udarala tenisku loptu. Primetivši me kako stojim pored visoke žičane ograde, doviknula je pozdrav i pošla prema meni. Tada sam je se setio još iz avgusta. U beloj bluzi, igrala je tenis sa ogradom.

"Mislim da sam izvisila," reče. "Očekivala sam nekoga. Jeste li

68

za jednu igru?" Nasmejao sam se. "Ne bih znao da udarim." "Jednostavno je. Ja udarim loptu prema Vama, a vi mi je

vratite. Ako je ja budem udarala češće, ja pobeñujem." Izgledala mi je poznato; bilo je to nešto u njenim očima, mada

sam bio siguran da se nismo upoznali. "Ja sam Dankan Mekaskil," rekao sam. "Otac Mekaskil," reče ona. "Zovite me Dankan," rekoh. "U tom slučaju, Vi mene zovite Stela." Nasmejao sam se. Stela. Stela Maris. "Znam," reče ona, pogledavši gore, prema crkvi. "To je stara

šala. Rodžerov daleki roñak, stari igrač bezbola." "Pa, Stela i šta, onda?" "Stela Fortun." Osmehnuh se. "Duga je to priča," reče ona, zakolutavši očima. A ja pomislih,

Bože moj! I zaćutah izvesno vreme. Naposletku: "Nisam Vas video–" "Ne," reče ona brzo. "Stela je najviše čime se u poslednje

vreme poistovećujem sa Crkvom. Valjda zbog pola. Ne osećam se... dobrodošlom."

"To nije dobro." "Sigurna sam da to često čujete." "Ali živite ovde." "Da," odgovorila je. "Gore, na planinskom putu. Nova kuća.

Iznenañuje me da niste znali." "Je li trebalo da znam?" "Moj partner u tenisu, mislim da je vaš prijatelj. Sekstus Gilis." "Dobro." "Upoznali smo se pre nekolko godina u Torontu. Zatim smo se

opet sreli u gradu, na sastanku razvedenih i razdvojenih. Hodajućih

69

ranjenika." "On ide tamo?" "Oboje smo išli. Nekada. Oboje smo... samci. Bar je rekao da

je i on." Nasmejala se. "Prilično sam siguran da jeste," rekoh, iako nisam bio. Nastala je još jedna poduža tišina dok smo se gledali. Ograda

meñu nama pružala mi je sigurnost. Shvatio sam da sam ostao bez reči i poželeo da odem, ali nisam hteo da to bude napadno.

"Kako vas obično zovu?" upita ona. "Otac. Ali pokušavam da prekinem tu naviku." Na licu joj je bilo još mnogo pitanja, ali rekla je, "Dobro onda,

Dankane." "Siguran sam da ćemo se viñati u okolini." "Ako se nañeš u planini, svrati na čaj." "Hoću." "Uvek sam tu uveče i vikendom." Zatim se osmehnula i osetio sam se nelagodno, zbog čega mi

uvek jurne krv u lice. "Uzgred," reče ona, "mislim da znaš moju sestru." "Oh?" "Džesi Mekej u Hotornu. Udata je za Denija. Čujem da si

kupio njihov stari brod." Osmehnuo sam se. "Ovde, izgleda, ne postoje tajne." "Veruj da je tako." Dok sam išao uzbrdo, čuo sam kako pali kola. 24. jan. izgleda da ću prestati da uzimam časove španskog. ili

ću naći drugog nastavnika. zbog alfonsovog ponašanja. mislim da nešto sumnja, ili je ljubomoran.

ne znam kako da izañem na kraj sa tim. a, bože mi oprosti, deo mene uživa u njegovim špekulacijama.

70

Mladi Deni me je čekao u luci, već upalivši motor. Otkačio je konopce i odgurnuo nas od plutajućeg doka.

"Dobro," rekao je. "Ubacite u napred." Oklevao sam i gurnuo pogrešnu ručicu. Motor je zaurlao, ali

nije se pokrenuo. Mogao sam da zamislim okupljene na doku, kako se zlobno smeškaju.

Onda je on stao pored mene, povukao ručku gasa nazad i gurnuo menjač napred. Brod je polako pošao napred. Pokušao sam da manevrišem, ali brod se odmah trznuo, kao da je svestan da je za kontrolama nestručnjak. Zatim je, kao da je nervozan, digao pramac... previše. I pošli smo prema boku nečijeg velikog, skupog broda. On je polako pružio ruku pored mene i ispravio točak kormila, pa se povukao i prekrstio ruke. Znojio sam se dok smo se polako kretali pored niza usidrenih brodova prema, kako mi se činilo, neprolazno uskom kanalu kojim se izlazi iz luke.

"Odlično Vam ide," rekao je. Kada smo isplovili, opet sam dodao gas i srce mi je sve brže

lupalo, zajedno sa dizel-motorom. Brod je ubrzavao. "Izvrsno," rekao je on. Zatim se okrenuo, otišao do krme i

jednostavno tamo seo, i nastavio da gleda okolo. Plovili smo prema nekom ostrvu, koje je izgledalo kao da se

nalazi oko pet milja dalje. "Henrijevo ostrvo," doviknu on, pokazujući. Buka u kabini je bila zaglušujuća. Brod nikak nije išao pravom linijom i kada bi skrenuo sa pravca vetra, nekontrolisano je poskakivao na penušavim talasima. Posle oko pola sata, okrenuo sam brod natrag. Vožnja je postala prijatnija. Deni je preuzeo kormilo, a ja sam izašao, popeo se do pramca i stao, držeći se za ogradu iznad kabine.

Bio am iznenañen gotovo potpuno tišinom koja je tu vladala. Vetar je bio leden i zubi su mi cvokotali. Možda da ne bih bio toliko izložen hladnoći legao sam, izbacivši glavu sa strane, i gledao talasanje vode. Razdvajala se pred pramcem i kao zapenjena brazda

71

odvajala od trupa koji se širio za njim, a more se prostiralo iza nas kao uzorano polje. Učinilo mi se da čujem neki čudni šapat, glas koji nisam čuo godinama. Šta mi to govoriš?

Približavajući se ulazu u luku, Deni otvori prozor i pozva me, ako hoću da uvezem brod u nju. Odmahnuo sam glavom; jedva sam ga izvezao. Nisam mogao da zamislim kako bih manevrisao i vratio ga na njegovo mesto. On je sve postigao odmah, bez žurbe. Okrenuo je brod i elegantno uplovio pored doka, izašao na obalu i učvrstio oba konopca, pa ugasio motor. Ja sam samo gledao.

Kada sam izašao na obalu, uši su mi zvonile, a lice gorelo. Smrzao sam se do kostiju, ali hteo sam samo da se smejem.

Upravo kada je hteo da poñe, rekao sam, "Znači, poznavao si Brendana Bela?"

Slegao je ramenima. "Površno. Tako su ga svi znali. Gde je završio?"

"Čuo sam da je u Torontu. Mislim da je napustio svešteničku službu."

Gledali smo se izvesno vreme. Onda on reče, "Ne iznenañuje me to. Uvek sam mislio da više spada na takvo mesto." Osmehnuo se i razoružao me.

"Jesi li bio u omladinskom klubu?" Klimnuo je potvrdno. "I kakav je tvoj utisak o ocu Brendanu?" upitah. Slegao je ramenima, kratko skrenuo pogled, pa on upitao

mene, "Kakav je Vaš utisak?" "Jedva sam ga znao. Sreli smo se jednom u Antigonišu. I par

puta ovde, kada sam uskočio umesto oce Malinsa." "Malins," reče on nipodaštavajući. Odlučih da nešto uložim u razgovor. "Pa, Malins zna da bude

calleach. Znaš li šta je to?" Nasmejao se. "Baba možda, mada je, što se mene tiče, pomalo

seronja taj Malins."

72

Odjednom sam osetio kako mi vrelina nadire u lice. "Pretpostavićemo da to nisam čuo," rekoh.

"Pretpostavićemo da me baš zabole da li ste čuli ili niste." Skrenuo sam pogled, ali sam po glasu znao da još uvek zuri u

mene. Zato sam se okrenuo prema njemu, pogledao ga u oči i ledeno se osmehnuo. To je ipak bila moja specijalnost. "Možda ćeš mi to objasniti. Možda ćeš mi kazati kakav problem imaš... sa Malinsom."

U pogledu mu bljesnu vatra, pa se ugasi. On spusti pogled, pročisti grlo i pljunu. "Nije trebalo to da kažem. Nemam nikakav problem sa Malinsom. Verovatno to i nema veze sa Malinsom."

"Hoćeš li da razgovaraš o tome?" "Ne," reče on prebrzo. "Ako nema veze sa Malinsom, sa kim ima?" "Nije važno," reče on, polazeći. "Ima li sa Brendanom Belom?" upitah. "S kim?" "Brendanom Belom." "Nee," reče on, zagledan u svoje stopalo, kojim je šarao po

prašini. "Čujte, bolje da krenem. Imam posla, a verovatno i vi." "Da." "Isplovićemo još jednom pre nego što ga sklonimo pred zimu,

ah?" "Nadam se." "Čujte," reče on, "ja..." Ali zatim se odjednom okrenu i ode. Dugo sam sedeo u kolima pre nego što sam otišao. Šta je to što

Bela čini privlačnim? Stari sveštenici bili su očinske figure. Šta se dogodilo?

Bel mi je jednom samouvereno rekao: "Ljudi će videti šta god žele da sveštenik bude. Otac, spasitelj, trener, ombudsman, psiholog. Čak i ljubavnik. Sada, kad im sveštenici nisu zaista potrebni, uopšte

73

nas ne vide." "Tvrdite da smo zastareli," rekoh. "Više kao nevidljivi." "Pa zašto ste postali sveštenik?" Slegao je ramenima. "Ograničene mogućnosti za karijeru.

Detinjasta pobožnost. Potreba da zadovoljim. Ko zna?" "Ili nevidljivost?" Očekivao sam da će ga poruga oboriti. "I to," reče on i osmehnu se. Hteo sam da kažem: Znao sam jednog čoveka koji je postao

sveštenik da bi spasio svet. Bar svoj svet. Svoj narod. Čoveka koji je mislio da je sveštenstvo agencija pravde. Želeo sam to da kažem i u tom trenutku sam se osetio ispravno. Ali to bi značilo prezreti dragocene uspomene. A to je i zahtevalo bliskost.

"Šta je sa tobom?" upitao je Bel. "Ne znam" rekao sam najzad. "Čujem te," rekao je on. "Šta ćete da radite posle ovoga?" Malo se zamislio, pa slegao ramenima. Sećam se da smo tada

sedeli za Malinsovim kuhinjskim stolom. "Možda ću jednostavno ostati ovde.Počinjem da se vezujem za ljude. Osećam se kao kod kuće."

Zatim se iscerio. Isplovili smo još jednom te jeseni, po mračnom, sivom danu.

Deni Ben je pošao sa nama. Ovoga puta sam izvukao brod sa priveza i isplovio kroz lučki tesnac bez i najmanje nesigurnosti i pomoći. Na otvorenom, brod se ljuljao i poskakivao na uzburkanom moru. I setio sam se Alfonsovog saveta kada sam prvi put uzjahao konja u Hondurasu. Jaši sa njim, rekao je. Jaši se sa konjem, a ne na njemu. Prilagodi se njegovim pokretima. To je važilo i za brod.

Dao sam gas i pogledao okolo. Mladi Deni i njegov otac su

74

stajali kod krme i smeškali se. Vetar je bio jak i svakim zaranjanjem pramca zapljuskivao

kabinu ledenom vodom. Dva Denija se pomeriše napred, da se sklone od vetra i iznenadnih zapljuskivanja, gledajući natrag, preko krme. Deni Ben se sasvim uvio u svoj kaput i drhtao.

Obrnuo sam veliki polukrug i pošao natrag. "Suviše je hladno," doviknuo sam im.

"Hladno?" uzviknu Deni Ben. "Ovo je Vama hladno?" Prepustio sam mladom Deniju da vrati brod u luku i dok ga je

on vezivao, njegov otac me upita, "Kako mislite da ga nazovete?" "Koga?" "Brod. On će staviti staro ime na novi brod. A ne mogu biti

dve Ledi Hotorn. Sada možete ovaj da nazovete kako god hoćete. Možda po nekom posebnom. Sviña mi se ime vaše majke." Zamišljeno je protrljao bradu.

Prolazeći pored nas, mladi Deni reče, "Možete uvek da ga nazovete Sinbad, po onom mornaru iz bajke."

"Šta?" "Možete da stavite i Sin, zarez, Bad ((Eng.) Sin – greh; bad – loš (prim. prev.).)." Zastao je i osmehnuo se.

"Baš je smešno," reče njegov otac namršteno, dok je momak nastavljao dalje, kikoćući se sopstvenoj šali. Pa se okrenuo meni: "Polako razmislite o tome. To je važna stvar, ime broda."

"Hasinta," rekoh, došavši do glasa. "Hasinta? Šta je to?" "Ma, samo mi je palo na pamet. Španski. Jedan cvet." "Španski, ah?" "Neko vreme sam radio u Centralnoj Americi. Naučio sam

malo španski." "Da. Čuo sam da su neki ovdašnji sveštenici radili tamo." "Mislim da ću ga nazvati Hasinta." Osetio sam toplinu u licu jer sam izgovorio to ime glasno.

75

"Tako često dolaze najbolje ideje," reče on. "Samo padnu na pamet. Da, Hasinta. To je dobro." Pa ućutavši nastavi: "Kako Vam se sviña gore, u Krignišu, oče? Drukčije je nego na univerzitetu."

"Da, mnogo drukčije," rekoh, još uvek uživajući u imenu koje sam sada mogao slobodno da izgovorim.

"Sva ona omladina tamo, na univerzitetu. Mora biti da Vam Krigniš čini veliku promenu."

"Bilo je vreme za promenu." "Čujte," reče tiho, "niste li imali šanse da razgovarate sa

malim?" "Ne baš. Ne voli mnogo da priča." "I to je drukčije. Ranije je odvaljivao uši pričom. Ona njegova

šala malopre, o imenu broda? Sinbad? Takav je uvek bio. Šašave šale i izmotavanje."

"Menjaju se. To je deo odrastanja." "Ne. Ima tu nešto više. Kao prvo, Ne možete ga više naterati

da uñe u crkvu. Hriste, bio je veći vernik nego ja. Služio je kod oltara skoro svake nedelje. Kad Malinsu neko zatreba, odmah, za venčanje ili sahranu, jurio je kao metak. A kada je onaj mladi njufaundlender bio tu... Brendan ili tako nešto... sve vreme je bio dole."

"Je li tako," rekoh. "Zatim – puf – samo je prekinuo. Možda da vi razgovarate sa

njim." "Ja ću mu se naći ako zatreba," rekoh. "Znam. Znam." Zatim se nasmejao i spustivši mi svoju veliku

šapu na rame, rekao: "Možda da se založite za sve nas kad sledeći put budete razgovarali sa Svevišnjim."

Rekoh da hoću. Njegov sin doviknu, "Požuri," i mahnu. Ja doviknuh prema mestu gde je stajao, pored kamioneta:

"Jedva čekam sledeće leto." On mi uzvrati: "Biće mnogo leta."

76

To je jedna od uspomena koje sada pamtim, da opovrgnem one koji tvrde da je to bilo samo pitanje vremena. Sam mi je rekao, kao da ga i sada čujem: Biće mnogo leta. I smeškao se govoreći to. Ne bi lagao. Ne sveštenika.

( 6 ) Oluja sa jugoistoka, krajem oktobra, oduzela je planini boju.

Zatim je stigao novembar. Jesenji dani puni kiše koja je zaravnila polja i pretvorila ih u blato. Kiša je sprala padine i sada su ogoljene čekale sneg. Lišće čokoladne i ljubičastocrvene boje, i kreč zgrudvan u gomilama na prilaznom putu i na betonskom ulazu u crkvu. U ovo doba godine svi se okreću poslu. Zadovoljstva su završena i svi turisti otišli. Sa oltara sam tražio predloge za parohijske aktivnosti u kojima bi ljudi učestvovali. Polovina stanovništva primala je nekakvu penziju. Starosne beneficije. Ranije penzionisani. Ljudi koji ubijaju vreme, govorio je Sekstus, dok vreme ne ubije njih.

Ali jedva da su mi dali neku ideju. Neko je pomenuo tombolu. Odbio sam.

"Možda bismo ovde mogli da započnemo nešto... za razvedene i rastavljene katolike," predložila je Pat.

"Ako mislite da nam je to potrebno." "Ustvari," reče ona, "većina voli da ode u grad." "Potrebno je vreme," rekao mi je Bobi O'Brajen. Deni je nazvao u nedelju posle podne. "Žao mi je što Vas

gnjavim, ali mislim da nam je potreban savet." "Dobro." "Možda nije u redu. Uopšte se ne poznajemo dobro... Možete

odmah da mi kažete, ako—" "O čemu se radi?" upitao sam.

77

"O malom. U nevolji je." "Zaista?" "Mislim da je sinoć ludovao sa društvom. Bio je hokej u areni i

pretpostavljam da su posle preterali sa veseljem. Vozikali su se polutoncem. Napravili su priličnu štetu."

"Je li on dobro?" Nasmejao se. "Oh, jeste. Ali majka mu je prilično uznemirena.

Pomislili smo da li biste Vi mogli da se založite za njega." "Da se založim? Kod koga?" "Kod oca Malinsa." Malins? Mladi Deni je navezao svoj kamionet na travnjak parohijske

crkve u Port Hudu. Raskopao je zemlju, oborio znak sa rasporedom nedeljne propovedi i počeo da uništava travu ispred crkve, kad su mu se točkovi zaglavili u blatu. Malins ga je uhvatio na delu. Sedeo je tu i izbezumljeno šlajfovao točkovima. Kako je njegov otac rekao, gotovo da je spalio kvačilo kamiona.

Malins nije hteo ni da čuje da mu oprosti i već beše pozvao KKKP (Kanadska kraljevska konjička policija (prim. prev.).). Naumio je da digne valiku prašinu zbog tog incidenta.

"Ti ne znaš tog momka dobro kao ja," rekao je Malins umorno kada sam ga nazvao. Postaje prava napast. Možda bi mu uslovna kazna nešto pomogla. Ne bih želeo da ode u zatvor ili nešto slično. Ali možda mu je potrebno vreme da se ohladi. Iskreno, mislim da veliki deo problema predstavlja piće. Možda čak i droga."

Pažljivo sam ga saslušao i složio se da bi trebalo da bude kažnjen. Ali mislio sam da bi mrlja u policijskom dosijeu mogla biti nešto prevelika za običnu imovinsku štetu.

"Imovinska šteta," dahnu Malins. "Ovde govorimo o parohijskoj imovini. O crkvi, zaboga."

Primetio sam jedak ton. Sećao sam se reči koju je momak

78

upotrebio: seronja. "Pa to je samo travnjak." "Sada travnjak, a šta je sledeće? Sledeći put možda će rasturiti

darohranilicu. Dešava se to. Čisti vandalizam." Zatim sam obećao da ću razgovarati sa Denijem i možda ga

ubediti da plati i nadoknadi štetu. Malins nije bio oduševljen, ali rekao je da će razmisliti o tome

i sačekati nekoliko dana sa optužbom. "Nije on loš momak," rekao sam. "Imao sam nogo takvih na

univerzitetu." "Treba još mnogo da učiš," rekao je Malins. "Ovo nisu

univerzitetska deca. Ovo su ostaci." Te nedelje je nisam primetio u zadnjem delu crkve do pred

sam kraj, kada sam objavio da želim da tinejdžeri iz parohije doñu u hol na kratak sastanak sledeće srede uveče. Hteo sam da saznam šta ih zanima. Možemo li zajedno da smislimo neke aktivnosti koje bi ih privukle. Sve, samo ne tombolu.

Pogledi su nam se sreli i ona se blago osmehnula. Kada sam stajao na vratima, rukujući se, prišla je, pa sam joj rekao da sam se iznenadio ugledavši je tu, a ona je odgovorila da je došla iz radoznalosti. Sem toga, želela je da mi izrazi zahvalnost zbog onoga što sam učinio da pomognem njenoj porodici. Pretpostavljam da sam ja izgledao pomalo zbunjeno.

"Mali Deni," reče ona. "Ono što ste učinili bilo je od velike pomoći. On nije takav. Ono mu nije svojstveno."

Tada sam se setio da mu je ona tetka. Sestra njegove majke. Stela.

Nasmejao sam se i rekao nešto kako su svi povezani sa Mekejevima, a ona je odgovorila, "Pa vi ste iz ovih krajeva, znate kako je to. Svi su manje ili više roñaci."

"Razumem."

79

"Srećno vam bilo sa mladima. Ali biće to teška borba. Sem ako nemate nekoliko automata sa video-igrama."

"Ne može biti toliko loše." "Društveni život je vezan za školu. Škola je u gradu. To je sada

njihova zajednica. Ovde samo jedu i spavaju." "Hoću to da promenim," rekao sam. "Možda nije trebalo da odbijete tombolu." Oči su joj svetlucale. "Javite mi ako mogu da pomognem," rekla je. Gledao sam je dok je odlazila, bilo je neke prirodne

gracioznosti u njenim pokretima. Ulazeći u kola okrenula se, nesigurno osmehnula i kratko mahnula.

2. feb. prošle noći Hasinta mi je rekla da se sa mukom podseća

da sam sveštenik. smejala se govoreći to. ne znam šta da mislim. U sredu uveče čekao sam u holu. Voda za kafu je vrila. Ja sam

pomenuo osam sati, ali niko nije došao. U osam i pet sam začuo kola napolju, na šljunku, ali posle jednog minuta tišine čuo sam kako odlaze. Ništa se nije promenilo, pomislio sam, setivši se da niko ne želi da bude prvi. Niko ne želi da izgleda suviše vredan.

U pola devet osetio sam miris zagorele kafe. U Hondurasu su dolazili makar da slušaju priče o onome što se

dešava u okolini. Tražili su nadu u vestima koje je Alfonso donosio. Nemiri u Nikaragvi. Poljoprivredna reforma u El Salvadoru, odakle je on bio. Hrišćanske zajednice, predvoñene laicima, preuzimale su posao sveštenika. Ovi su aktivno preuzimali odgovornost laika u borbi protiv represije. Sveštenici u politici. Običan narod i njegovi sveštenici najzad su se suprotstsvili eliti, šačici bogatih porodica koje kao da su posedovale sve. Ljudi su rizikovali živote za pravdu. Egzodus 3, podsećao ih je Alfonso. Sve je tamo.

80

I Gospod je rekao sigurno sam video patnju mog naroda koji je u Egiptu, i čuo sam njihov plač zbog njihovih nadzornika... Poznajem njihove jade.

Suprotstavite se faraonima, rekao je i oni su oprezno klimnuli glavama. Gospod razume naše jade. Gospod je na našoj strani. Znajući da je Gospod sa nama, sve postaje moguće.

Možda je to problem, pomislio sam. Ovde nedostaje opasnost. Ovo mesto je razmaženo udobnošću i zadovoljstvom.

U devet sam isključio aparat za kafu i svetlo, i izašao. Bobi O'Brajen mi je rekao da ne treba da se uznemiravam zbog

toga. Počeli su da gube mlade ljude čim su izgubili školu. Više se ne razlikuju od gradske dece. Šta koja zajednica znači u njihovim mislima, može samo da se nagaña.

"Tako sam i ja čuo," rekao sam. Poruku na telefonskoj sekretarici ostavio mi je Deni Ben. "Mali ima nešto za Vas," rekao je. Sedeli su za kuhinjskim stolom. Momak je bio namršten, zurio

je u svoje velike, grube ruke, a pramen kose delimično mu je zaklanjao oči.

"Izvadi to," rekao je Deni Ben. Momak ne dižući pogled sa stola gurnu ruku u džep košulje i

spusti ispred mene ček. Digao sam ga. "Hiljadu i dvesta. Pa..." "Izveli smo procenu," rekao je Deni Ben. "Na toliko je izašlo." "Daćete to Malinsu," rekao je mladi Deni. "Ocu Malinsu," reče njegov otac. Momak se polovično nasmeja. "Mislim da bi to trebalo sam da mu daš." On me pogleda i shvatih da je ono, što sam mislio da je prkos,

ustvari očaj. "Radije ne bih. Ne želim da ga vidim."

81

"Ne može biti tako loše," rekoh. "Biće dobro za obojicu." "Ne volim ga," reče on. "Njegova majka je bila šokirana. "Deni." Nasmejah se. "Ne moraš da ga voliš. Treba samo da mu daš

ček i kažeš da ti je žao." "Žao?" "Pa, tako se kaže kad se... pogreši." Odmahnuo je glavom. "Neću da kažem da mi je žao." "Tvrdoglavac," reče njegov otac. "Suviše ponosan za

sopstveno dobro." "Svejedno," rekoh. "A da ja poñem sa tobom?" On me pogleda iznenañeno i shvatih da je, bez obzira koliko

krupan, još uvekdečak. "Šta misliš?" "Mogu ja to sam," reče on. "Dobro." "Ali moj kamion je još uvek u garaži. Ako biste me odvezli,

bilo bi lakše." "Naravno." "Kada?" "Hoćeš li sada?" Pogledao me je prestravljeno. Tokom vožnje razgovarali smo o brodovima i kako je do tada

većina njih izvučena na obalu i čeka zimu; i hoće li biti mnogo snega ove godine, i izgledima za ribarenje na proleće. On se naslonio na svoja vrata i gledao pravo napred, pokušavajući da izbegne razgovor, ali ja sam pričao.

"Ima mnogo loših prognoza za ribarenje." On se gorko nasmeja. "Pričajte mi o tome!" "Šta ti misliš?" podstakao sam ga. "Pokušavaju da zatru ovo mesto," reče on najzad. "ORO (Odsek

82

za ribarstvo i okeane (Kanada,) (prim. prev.).)... upravnici lovišta, koji bi trebalo da budu na našoj strani, pokušavaju da zatvore mala pristaništa. Zatvaraju ribarstvo za male brodove. Pripremaju sve za velike tegljače i ljude koji imaju pare. A amerikanci i nemci kupuju zemlju i dižu cene i poreze, tako da ovdašnji ljudi nemaju šanse. Da mi stari nije imao brod i nekoliko dozvola, ja bih odavno propao. Jednog dana ću verovatno dobiti njegovu kuću. Inače..."

"Po tebi, zvuči nekako mračno." "Jeste mračno." Pa posle duže pauze zaključi: "Možda je

vreme za revoluciju." Malins je bio neprijatan. Uzeo je ček i počeo da drži malu

propoved o ličnoj odgovornosti, ali primetivši moj pogled, prekinuo je.

"Nije stvar u novcu," rekao je, savijajući ček. "Samo sam hteo da budeš pažljiviji. U redu? Moramo prihvatati odgovornost za svoje izbore. Nadam se da si nešto naučio."

Deni klimnu glavom. "Drago mi je da je to završeno," rekao je dok smo se vozili

natrag. Vozeći uz Hotorn put, rekao sam mu da su mi poznati

problemi mladih; i da sa mnom može iskreno da razgovara. "To je teško poverovati," rekao je, otvarajući vrata na izlasku.

Smeškao se. "Šta je to tako teško poverovati?" "Vi i problemi. Odrastanje." Samo sam se nasmejao. "Oduvek slušam kako je onda sve bilo jednostavnije," reče. "I mi smo imali svoje probleme," rekoh, svestan koliko

neubedljivo zvučim. "Valjda jeste." Gledao me je sa većim zanimanjem. "Ljudi

83

misle da je odrastanje ovde, u Hotornu... sve... med i mleko." Hteo sam da kažem: Ja sam odrastao u ovakvom mestu.

Mislim čak da shvatam i šta hoćeš da kažeš za Hotorn. Ali to nije bilo do mene.

"Dobro rečeno," kazao sam. "Dani meda i mleka su davno prošli."

"Tačno. Mama i tata su živeli u Torontu i kažu da su prešli ovamo jer bi trebalo da nude bezbednije za decu."

"Ti se ne slažeš?" "Nema više bezbednih mesta. Ako ih je ikada i bilo." Već je

izašao iz kolaali se okrenuo i rekao da ga nešto zanima. "Ako Vam ne smeta što pitam, je li tačno da ste Vi rasterali one pokvarene sveštenike pre nekoliko godina?"

"Zašto me pitaš?" "Iz radoznalosti. Pratio sam to. Ono što se dešavalo preko, na

Njufanudlendu i dole, u Americi. Neko je pričao da ste Vi umešani u ovo ovde."

Skrenuo sam pogled i osetio kako me obuzima onaj stari, tužni umor. "Zaista ne mogu da govorim o tome," rekoh najzad.

"Pretpostavljam da ne možete. Ali poštujem Vas. Da sam ja bio na Vašem mestu, bio bih u iskušenju da budem mnogo gori."

84

KNjIGA DRUGA

Idite od mene svi koji činite bezakonje, jer Gospod ču plač moj. PSALAM DAVIDOV

85

( 7 ) Bobi O'Brajen me je jedne nedelje, početkom decembra,

podsetio da će narod očekivati nešto posebno za božićne praznike. Prizor Hristovog roñenja. Svetla. Celu predstavu. Ako sam to zaboravio tokom poslednjih godina provedenih na univerzitetu, gde su drugi brinuli o takvim, svetovnim stvarima.

"Ovde još uvek ozbiljno shvataju Božić," rekao je. Izazov me je ohrabrio. Bobi i njegova žena su očekivali da im sin doñe kući za

praznike. Bobi je sa ponosom pomenuo da je on na četvrtoj godini univerziteta. Kroz maglu sam se sećao mirnog usamljenika po imenu O'Brajen, koji luta studentskim gradom ili sam sedi uveče u krčmi, kako sam ga viñao kada proñem kroz gužvu, tek toliko da smirim situaciju. A onda: Možda će svratiti i do Vas, upozorio me je Bobi. Možda da se malo ispričamo kao bliski prijatelji. On razmišlja šta da radi kad ovo završi.

"Pošaljite ga," rekao sam. "Zato i jesam ovde." 15. decembra vremenska prognoza je, kao i obično, bila

netačna. Samo pet santimetara, predviñali su. Počelo je oko podneva. Vraćajući se iz grada, primetio sam prve kapi vlage na vetrobranu. Olovno nebo nadvilo se nisko nad zaliv bez daha. Vetar je šaputao dok sam prenosio hranu, piće i novine od kola do kuće, prodirući mi iznenadnom hladnoćom do kostiju. Drži se, govorio je.

Spustio sam torbe u kuhinju, pogledao telefonsku sekretaricu i osetio napeto iznenañenje videvši da me u odsustvu niko nije nazivao. Trebalo bi da budem zahvalan, pomislih. Ali nisam se mogao oteti čudnom osećaju praznine dok sam gledao u lampicu na sekretarici.

Do sredine popodneva, brdo iznad kuće je nestalo pod nanosima snega. Oluja daje svrhu mojoj besposlici, pomislio sam. Ili opravdava nedostatak svrhe. Možda bi trebalo da razmislim o klubu

86

za penzionere. Okolina je puna penzionera, od kada je fabrika papira počela da smanjuje radnu snagu, otpuštajući grupe radnika. Suviše sposobnih ljudi, koji nemaju drugog posla nego da pričaju ili smišljaju nepodopštine. Mogu to da iskoristim. Da zaboravim na mlade.

Stela, koja je radila sa poremećenom decom u školskom sistemu, bila bi mi konkurencija. Dolazila je na mise dovoljno često, da da neke upućene primedbe o onome što je nazvala ovdašnjom "demografijom" nedeljnih prepodneva. "Srž Vaše zajednice je sredovečna ili starija," rekla mi je. "Zato treba da radite sa njima."

Prema nezvaničnom izvoru informacija, ljudima su se sviñale moje propovedi, jer su bile kratke i narodske, ali su tvrdili da sam povučen i nedruštven. Drugi sveštenici su im upadali u kuhinju, bezobrazno tražeći ručak i društvo. Govorili su da tako održavaju kontakt sa stadom. Neprilično po meni, ali ona me je uveravala da ljudi vole spontanost i neočekivane posete. Kada kažu svratite, zaista to i misle. Prošla su vremena kada je dolazak sveštenika značio problem – bolest, smrt, bračne probleme, zahteve za novac. Trebalo bi da više izlazim.

"Morate znati da igrate," rekla je. "Licitacija četrdeset pet, kribidž. Ako ne znate, ja ću Vas naučiti. Odlično igram krib."

Stela je, od kada sam se zbližio sa njenom rodbinom u Hotornu, redovno svraćala kod mene u crkvu.

"Ljudi kao da ne očekuju mnogo od sveštenika," pomenuo sam jednom.

"Iznenadili biste se." ðavolasto je digla levu obrvu. Promenio sam temu upitavši je da li je skoro videla svog

nećaka Denija i osmeh je nestao. "To je sasvim druga priča." Čekao sam da čujem objašnjenje. Kazala je samo: "Uzgred... ne pravite nikakve planove za

Božić... posle svega." "Šta se dešava?"

87

"Samo ostavite to otvoreno." Napolju, pomrčina je bila sve gušća. Velike, iskrzane snežne

pahulje padale su tik ispred prozore i oko ulične svetiljke na kraju prilaznog puta. Protutnjao je nevidljivi snežni plug. Struja je nestala u sred večernjih vesti.

Sekstus me je upozorio da se čuvam zime. To je jedini veliki test, rekao je. Podsetio sam ga da sam ja tu proveo više zima nego on, ali on je napomenuo da će me usamljena zima u staroj kući izložiti izolaciji koja će staviti na probu sve moje sposobnosti za preživljavanje. Možda čak i veru. Pretpostavljao sam da se šali. "Moraćeš da nañeš devojku," rekao je smejući se. "Nećeš biti prvi." Uveravao me je da neću osetiti usamljenost do sredine februara. Te noći, dok je oluja udarala u kuću, obuzeo me je osećaj ranjivosti. A biila je tek sredina decembra.

Je li to ono što izluñuje sveštenike? Postoji li povezanost izmeñu nastranosti i izolovanosti? Za koliko nastranih sveštenika meñu protestantima čujemo? Efi i Sekstus sve pripisuju celibatu. Alfonso se ne bi složio. Usamljenost, rekao bi, donosi prirodni strah od nestajanja. Samo tako. Osloboñeni smo usamljenosti vaskrsenjem, a ne nastajanjem društva. Nastranost je gubitak vere.

Sećam se da sam mu rekao: Pokušaj to da kažeš kao da stvarno veruješ u to.

Gledao me je sa poluosmehom. A ti ne, rekao je. To nije bilo pitanje.

Danas bih ga pitao: Šta je sa dokolicom? Šta je sa toksičnom mešavinom dokolice i izolacije? Da li nastranost tu počinje?

Malins se pretvarao da je iznenañen kada sam mu rekao da sam besposlen. "Kad god ti bude dosadno, siñi ovamo, dole," rekao je. "Ovde ima dosta posla." Njegova najbolja godina bila je kada je Brendan Bel bio tu. "Rasteretio me je na desetak malih načina. Smanjio mi je pritisak. Slobodno doñi," rekao je. "Još bolje, budi mi

88

župnik." "Jesi li čuo da je Brendan otišao?" upitah. "Izašao je i oženio

se." "Ne iznenañuje me to ni malo. Naš Brendan Bel je bio suviše

društven za ovaj posao." Činjenično stanje je, rekao je, da zaista ne može mnogo da se

uradi, ako ne uložiš veliki napor da postaneš koristan. Posebno u mestu kao što je Krigniš, gde nema škole, bolnice, ni zatvora. Nema kritične mase za bedu. Zato moraš da zañeš meñu njih. Da vidiš šta im je potrebno. Dosada je luksuz. "Mada me ne iznenañuje da ti se čini da je tamo mirno," rekao je, "sa obzirom na sve drame u kojim si učestvovao."

Sneg koji veje briše sećanje na lepše vreme. Hoće li ikada stići još jedno leto? Pokušao sam da zamislim Hasintu, sada napuštenu, ponosnu meñu svojim sestrama, pramca okrenutog prema jakim severnim vetrovima. Olakšanje je zamisliti je tamo, na obali, izvan nestalnog i uzburkanog mora. Brod je kao ljubavnica, pomišljam. Nepredvidljiv u svojim raspoloženjima i fizičkim potrebama. Nikada ne znaš kada će te pogoditi nekim novim zahtevom za pažnjom ili ozakonjenjem. Nije da ja znam mnogo o ljubavnicama; ili ženama uopšte. Ili brodovima.

Ali ime je savršeno. Hasinta. 8. februar. peta nedelja posle bogojavljenja. otac a. večeras

govori o odrastanju. tri brata i četiri sestre. vrlo siromašni, obrañuju mali komad zemlje za goli život. dovodi u pitanje i moje odrastanje. ali ja želim da znam više o njoj. misterija, kaže on. došla je iz planina u el salvadoru. misli da je možda ranije bila udata u svojoj zemlji, el salvadoru, spasiocu.

Osećao sam nevoljno poštovanje prema starom Malinsu.

Njemu izolacija nije smetala. Primetio je da sam, možda, suviše

89

opterećen mislima. Mislio je da sam, možda, od onih jadnika koji mnogo razmišljaju. Da se opterećujem kajanjem. Rekao mi je direktno: Moraš da shvatiš osećanja mnogih u dekanatu. Ono je bilo teško vreme za sve nas. Ima mnogo sukobljenih osećaja u vezi načina na koji su stvari rešavane. Ali ne bi trebalo da primam lično sitna zakeranja vezana za moju tajanstvenu povezanost sa biskupom i misteriozno učešće u izvesnim... recimo, nestancima. "Znaš li kako su te zvali?" rekao je.

"Da," odgovorio sam. Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Onda, znaš na šta mislim. Ali ne brini. Sve će to jednog lepog dana biti tvoja prednost. Monsenjer Mekaskil (Igra reči na engleskom sa njegovim prezimenom: MacAskill; ask – pitati; kill – ubiti (prim. prev.).)? Fina aluzija, zar ne?"

Ali šta bi Malins mislio da je znao šta mi se dogodilo upravo toga jutra? Dok sam išao kroz tržni centar, boreći se sa plimom praznične histerije, primetio sam jednu mladu ženu kako ide u mom smeru kroz masu kupaca. Pogledi su nam se sreli samo na trenutak. Ali odmah sam je prepoznao. Ona je odjednom pocrvenela, skrenula pogled i žurno prošla dalje. Vodila je dete za ruku. Osvrnula se prema meni odvodeći ga dalje. Shvatio sam da stojim kao da sam paralizovan. Samo stojim. Produžio sam dalje, crven i uzdrhtao, ne znajući više ni zašto sam tu došao. Slučajno sam se našao pored prodavnice pića i ušao unutra.

Prodavac pića kao da me je znao, a i meni je bilo nešto poznato na njegovom licu. Ali ime mu nisam znao.

"Vi ste odrasli na Dugom putu, zar ne?" "Da, jesam." "Znao sam Gilisove odande. Da niste u rodu sa njima?" "Ne. Oni su nam bili komšije." "To prezime, Glis, je tamo dosta često. Jedan od njih se upravo

vratio kući iz sveta." "Sekstus."

90

"Znate ga?" "Da." "Prava mustra, taj Sekstus." "Valjda je." Žena sa detetom je čekala dok sam izlazio sa kesom, u kojoj je

bila boca pića, u ruci. Ruke su joj bile čvrsto prekrštene na grudima. Oči su joj bile

širom otvorene i suve, a usne skupljene i napućene, verovatno da se ne bi videlo kako joj donja drhti. Glava joj beše nakrivljena na stranu.

Nije više lepa, pomislio sam; lice joj je bilo izbrazdano tragovima života kojim je živela posle – koje godine to beše? – odmah posle Hondurasa. Beše li '77. ili 78? A onda sam se setio sveštenikovog imena i da njeno nisam znao čak ni tada. Život je pun trenutnih odsustava, mislim da sam joj rekao.

"Kada sam shvatila da se neće vratiti odande, gde ste ga poslali, znala sam da moram da se odreknem bebe," reče mi. "Mislila sam da bi Vas to zanimalo."

Zagledao sam se u dečačića. "To je sin moje sestre,"reče ona. "Ima samo pet godina," Pa

dodade: "Jeste li zaista mislili...? Za Boga milog, moje dete bi sada imalo skoro šesnaest godina." Gledala me je, nešto smirenije.

"Žao mi je. Vreme leti po—" "To je jadno," reče ona." Zatim se okrenula i otišla, vukući dečačića koji je trčkarao za

njom. Prisećao sam se ritma molitava u ovakvim trenucima

uznemirene dokolice. Nedostatak spoljnog nadražaja stvara prazninu koju treba ispuniti sećanjima i maštom. Čujemo unutrašnje glasove kada nema drugih zvukova, sem svesti. Ja uvek pokušavam da ih ugušim molitvom. Stare zapamćene formule, reči ponavljanjem

91

spojene u ritmičke strofe, ako ništa drugo, kao neka vrsta poezije. Uznemirene misli lete kao sneg i preureñuju rubove sećanja. Šta bi naš otac pomislio da sada vidi staru kuću? Kuhinja je

sunčano žuta. Na podu su orijentalni tepisi. Efina stara soba, odmah pored kuhinje, sada je kancelarija. Tu su običan, rustičan sto i stolica. Orman za kartoteku. Njene knjige i rukopisi, donešeni iz grada u kutijama, nabacanim preko reda kada je prošlog leta bila tu.

Jednog dana sam je pitao: Šta je sa duhovima? Šta je sa sećanjima?

"Znaš to kao i ja," odgovorila je sa ispitivačkim osmehom koji joj je ozario lice.

"Divim se tvojoj snazi," rekao sam. "Snagu dobijamo iz otpornosti. To moraš da znaš. Borba za

opstanak čini nas nepobedivim. Naravno, preživljavamo." Dodirnula me je po obrazu. "Šta je bilo? Izgledaš kao da ćeš zaplakati."

"Beži odatle," rekao sam. "Ja da plačem?" Vetar, mraz i vlaga na prozorima stvaraju divne šare kao čipka,

izgravirana kristalna paprat, sa detaljima ljudskog lica. Oluja koja počinje razbija hipnotičku tišinu i oslobaña deliće života.

Sećam se neočekivanog biskupovog poziva 1980. godine. Želeo je da se vidimo u dvoru. Trebalo je odmah da razgovaramo o nečemu važnom i delikatnom. Još jedna trudna domaćica, pretpostavio sam. Ili neka budala koja želi da se oženi. Ima nešto nestabilno u mojoj generaciji sveštenika. Možda je to zbog liberalnih stavova velikog humaniste, Jovana XXIII. On je otvorio vrata romantici, ljudima sa nejasnim shvatanjima teologije, zadojenim adolescentskim impulsima o ljubavi. Moja seminarska odeljenja bila su ih puna. Mistična deca cveća, sa zbrkanim shvatanjima milosrña i svetosti, koja mešaju telesne nagone i nesebičnost. Osuñeni na nesreću. Mogli ste to da namirišete, ali niste mogli baš ništa da učinite u vezi toga. To su oni, koji su počeli da se pakuju i odlaze

92

tokom sedamdesetih. Stupali su u brak i množili se kao svi dobri katolici.

Ali čim sam stigao u palatu, shvatio sam da je u pitanju nešto ozbiljnije. Videlo se na licu starog.

Pošto mi je sve ispričao, rekao sam mu da nemam želudac za to o čemu priča i što želi da uradim. Morao je da se seća zbog čega me je prognao u Treći svet.

"Prokletstvo, nisi bio nigde prognan," rekao je, crven u licu. "Hoću da to shvatiš jednom za svagda." Skrenuo je pogled, shvativši odjednom da je počeo da proklinje.

Samo sam sedeo i čekao. Poenta je data. Sveštenik o kome se radilo bio mi je nekadašnji školski drug iz

Svetog srca. Biskup mi je rekao da samo ja imam živce da to učinim. "Živce?" "To je jedna od stvari koje možeš biti siguran da imaš. Živce.

Muda. Zovi to kako hoćeš." Nikada ga nisam čuo da tako govori. "Imaš ono što je potrebno," rekao je, bocnuvši me kažiprstom

u stomak. "Ja prepoznam čvrstog čoveka na milju udaljenosti." "Plus što imam i praktično iskustvo. Zar nije reč o tome?" "Ne znam na šta misliš." Izgledao je ozbiljno. "Verovatno se sećate—" "Ovo je drugačije." "Kako—" "Tada si pogrešio. Potpuno. Hajde da nastavimo dalje. Ovo je

sasvim drugačija situacija." "Šta je drugačije?" "Neki laik se žalio. Neko pokušava da stvori probleme." "Dobro," rekao sam umorno. "Šta bi trebalo da uradim?" "Prvo, moraćeš da pridobiješ porodicu. Ubedi ih da to

shvatamo ozbiljno i da će uslediti odgovarajuće mere. To je uglavnom sve što je potrebno da znaju. Da ćemo preduzeti odlučnu

93

akciju." "Kakvu akciju?" "Odlučićemo to u hodu. Za takve stvari nemamo protokol. I

boga ti, nemoj da opet nekada prolazimo kroz ovo." Sećam se da sam se upitao: Veruje li on to zaista? Da li stvarno

misli da sam pogrešio? Kanonski zakon je jasan, rekao je biskup. "Drži loptu na oku." Moraš o njima da razmišljaš kao o strancima, rekao je pre nego

što sam napustio njegovu kuću te noći. Sve će upotrebiti. Kolegijalnost. Profesionalnost. Samo zapamti, oni su oštećeni i očajni, ali ti moraš da uradiš svoj posao.

Mora da me je nešto u njegovom pogledu podsetilo na Kalera, policajca u Hondurasu. Bivši vojnik, govorio je o ubijanju upečatljivo autoritativno. Sa toplim osmehom, ali i zastrašujućim sjajem u očima. Nikad ne oklevaj, rekao je Kalero. Nikad ne uspostavljaj kontakt pogledom, kao što ja to sada radim. Ništa ne govori. Hodaj brzo. Uradi. Baci oružje. Udalji se. Moraš da zatvoriš srce i zaključaš ga pred onim što radiš. Oči su mu se sijale. To će biti od koristi u mnogim situacijama. Otarasiti se lošeg radnika ili problematične devojke, ili eliminisati opasnog neprijatelja. Svejedno. Smeškao se.

Sećam se kako je Alfonso bez reči izašao iz prostorije. "Šta je njemu?" upitao je Kalero. Slegao sam ramenima. On se nasmejao. "To i nije ubijanje, nego prerasporeñivanje.

Svi ćemo umreti jednog dana." Biskup je rekao: "Ne oklevaj da upotrebiš ovlašćenja. Obuci

bilo šta – crno odelo, mantiju, kolar. Mantiju ako treba. Stavi raspeće oko vrata. Naravno, šalim se. Ali skreni pažnju na instituciju. I ne zaboravi: u pitanju je integritet institucije; nešto veće i važnije od svih i svakog od nas."

Prvi pogled na čoveka koji me je dočekao na vratima prilikom

94

prve nelagodne posete pomenutoj porodici uverio me je da su biskupova upozorenja bila ispravna. Imao je široka ramena i veliki stomak, prema dosijeu, operater teške opreme. Neprijateljski raspoložen. Možda jer je očekivao susret sa još jednim razvratnikom. Ali našavši se zaista u prisustvu sveštenika, izraz na njegovom grubom licu je ubrzo omekšao i pretvorio se u masku bola i zbunjenosti.

"Uñite," rekao je." Dečak je bio u dnevnoj sobi sa majkom, koja je pušila cigaretu

sa maskom prezira na licu. "Kada se to dogodilo?" upitao sam. Njegov otac je odgovorio. "Pre pet godina. Kad je služio za

oltarom. U to vreme nismo ništa sumnjali. Otkriveno je tek nedavno.

Kod školskog savetnika." "Koliko godina si imao?" upitao sam dečaka direktno. "Ma, imao je samo jedanaest godina," rekla je njegova majka. "Verovatno znate tog tipa," rekao je otac. "Vaših je godina." "Da li bi mogao da mi ispričaš šta se dogodilo?" upitao sam

tiho, ignorišući roditelje. Dečak je slagao ramenima, pocrvenevši malo. "Hajde," rekao je otac, paleći cigaretu. "Prišao mi je," rekao je dečak. "Sedeli smo i pričali nešto. Bili

smo blizu jedan drugog. Onda je počeo da priča o seksu. Rekao je da nije dobro kad... znate. I da to ponekad dobijaju i sveštenici. Uzeo me je za ruku da mi pokaže, a ja nisam ništa mislio o tome. On je sveštenik, eto. Odmah zatim je—"

Osetio sam kako mi se nešto pomera u želucu. Otac ga je prekinuo. "Od početka mi je on bio čudan. Stalno je

okupljao dečake oko crkve. Davao im je neke stvari. Čak im je i kola pozajmljivao. Sad čujem da im je dozvoljavao i da piju."

"Samo pivo," rekao je dečak.

95

"Nudio im je alkohol," rekao je otac. "Možeš li da mi kažeš dokle je to otišlo?" upitao sam. "Uzeo te

je za ruku." "Radije ne bih," rekao je dečak, nervozno pogledavši oca. "Rekao sam mu da to napiše." Otac mi je pružio debeo

koverat. "To se nastavilo duže vreme. Sve je ovde." "Dobro je," rekao sam. "Pročitaću ovo. Možemo opet da

razgovaramo. U meñuvremenu—" "Hteo je da ode u policiju," rekao je otac. "Ali sprečio sam ga.

Mislim da ne bi imalo dovoljno efekta. Da policija progoni sveštenika? Slabe šanse, eh? Pretpostavio sam da će to biskup najbolje srediti."

"Dobro ste učinili," rekao sam. "Hoću da to ñubre ode u zatvor," zabrzao je dečak, očiju

odjednom punih suza. "Zaveži," rekao je otac odmah. "On je još uvek sveštenik." Sedeo sam jedan dugi trenutak, spuštene glave i ruku

sastavljenih ispred lica. Borio sam se sa nelagodnošću i mučninom. U prostoriji je bila tišina. Pomozi mi ovde, pomislio sam. Pomozi mi da nañem reči i mudrost, da proñem kroz ovo. Zatim sam osetio kako se u meni stvara bes, zamišljajući budalu koja je izložila i sebe i sve nas ovoj možda pogubnoj neprilici; i neočekivani talas odbojnosti, upravljen prema maloletniku koji je plakao preko puta mene, iskopavajući ovo smeće da bi uklonio bog zna kakvu krizu iz sopstvenog bednog života.

"U ime Oca, Sina i Svetog duha," rekao sam, krsteći se. Otac, majka i sin istovremeno spustiše glave i sklopiše ruke

ispred sebe. "Gospode, uteši nas u ovom času bola i tuge. I daj nam

mudrosti da se ponašamo u duhu ozdravljenja i pravde." Sedeli smo tako punih pola minuta. Zatim sam ustao, stežući

prokleti koverat, prišao dečaku i stisnuo mu ruku. "Pročitaću ovo.

96

Bilo je pametno zapisati sve. Ali treba da znaš da za mene nema ni trunke sumnje da je ovo što mi kažeš istina. Verujem ti. Biskup će saznati za ovo. Biće preduzete popravne mere. Ne postoji zaista ništa što bi policija mogla da pomogne u ovom trenutku, ali ako se to promeni, obećavam ti da nećemo žaliti truda da obezbedimo da se nešto ovakvo nikada više ne dogodi."

"Ja nisam bio jedini," rekao je dečak. "Nije važno," kazao je njegov otac. "Otac nam je upravo rekao

da će to srediti." "Bog vas sve blagoslovio," rekao sam i brzo načinio krst u

vazduhu. Na vratima, čovek mi je poverio da dečak proživljava teške

trenutke. Popustio je u školi. Nedavno su mu u džepu kaputa našli neke pilule. Ispostavilo se da su to analgetici. Ukrao ih je od bake, koja ima rak mozga. Oni su uvek bili otvorena porodica i razgovarali o svemu. Zaključili su da ovo treba odmah rešavati. Tako se pojavila i priča o svešteniku.

"Ja mu verujem," rekao je otac. "Ali mislim da je sve to deo nečega većeg."

Složio sam se. "U pravu su," rekao sam kasnije biskupu. "Mislim da se

dogodilo nešto važno." "Nikad nisam verovao tom tipu," rekao je biskup. "Stalno je

organizovao neke aktivnosti za 'mlade' van parohije. Neke sportove. Šta misliš, šta će da urade?"

"Mislim da neće ništa. Šta je sa pismom?" "To ću ja srediti. A šta je sa kolegom? Šta ćemo s njim?" "Kažite Vi meni." "Otarasićemo ga se," rekao je on. "Kako?" "Smisliću nešto. Ti si svoje završio za sada."

97

"Za sada?" "Najbolje je da mu ti preneseš vest. Vi ste vršnjaci, koliko

znam?" Vraćajući se u studentski grad utihlim ulicama, čudio sam se:

Kako sam mogao da ne znam? Bili smo zajedno u semeništu. Video sam ga desetak puta posle zareñenja. Zar sam bio slep? Ili ga je sveštenički čin promenio? Biskup je rekao da mu je drago da sam bio šokiran. To je dobar znak, rekao je.

Trebalo je da ga pitam: zašto je dobro biti šokiran ovoga puta? Poslednji put kada sam bio šokiran, poslao je mene daleko. Zatim sam se setio šta sam rekao porodici o pravdi. Nešto o ozdravljenju i pravdi.

Umanjio si vrednost te reči, pomislio sam. Kakav si to sveštenik postao?

"Pa, šta ima novo u crkvi?" pitao me je otac. Čisto pitanje, bez poruge. Držao je šolju sa čajem ispred lica i

lakat na stolu. Tek kada je prineo šolju ustima, video sam da drhti. "Razgovarao sam sa ocem posle mise." "Ma nemoj. Nadam se, ne o meni." Kada se nasmejao, čaj mu

je procurio iz ugla usta. "O tome šta da radim kad iduće godine diplomiram." "Ah, da. Zar stvarno misliš da ćeš diplomirati?" "Odakle je iz Škotske bila moja majka?" upitao sam, a on se

uozbilji. "Koga to zanima?" "Mene. Potrebna mi je njena krštenica. A potrebno mi je da

znam i gde si ti roñen i kršten. I kada. Plus imena tvojih roditelja." Skrenuo je pogled. "A zašto bi sveštenika zanimalo porodično

stablo?" rekao je, zagledavši se napolje. "Potrebno mi je to."

98

Slegao je ramenima. "Gore imam bibliju. Dali su je tvojoj majci, kad je pošle od kuće u staroj domovini. Potražiću je. Mislim da su u njoj i neka imena."

"Zaista?" "A što se mene tiče..." Nasmejao se. "Pa, to će možda biti malo

komlikovanije." "Rekao si da si odrastao u hraniteljskoj porodici. Da si

usvojen." Pogledao me je oštro, kao da će progovoriti. Zatim je skrenuo

pogled. Drhteći je otpio iz šolje, pa je spustio. Počeo je da savija cigaretu.

"I gde si roñen?" insistirao sam ja. Uzdahnuo je. "Tamo, nazad," rekao je posle duže pauze. "Gde, tamo nazad?" "Nije važno." "Šta ako jeste?" "Zašto bi bilo?" "Ja bih želeo da postanem sveštenik." "Šta?" "Treba da im kažem. Mora da postoji zapis o usvojenjima." Nasmejao se. "Kakav zapis? Odrekla me se. Nikad više je

nisam video. Ne znam da ti kažem ni kako je izgledala. Govorili su, 'On nije ni imao majku. Rodila ga je tetka.' Smešno, ah? Sa tim sam odrastao."

"Ali—" "Samo reci, ko god te pita, da se to njih ne tiče." "Jednom si mi rekao da je tvoja majka došla iz nekog mesta

koje se zove Hotorn." "Ja to rekao?" Očekivao sam da se naljuti, ali u očima mu je

bila tuga. Ja sam ga samo gledao. Ustao je, skrenuo pogled i pošao prema vratima. Pre nego što

99

ih je zatvorio, okrenuo se i rekao: "Nećeš ti biti sveštenik." Ja sam ga samo gledao. "Ne primaju sinove kopiladi u sveštenike." Upitao sam Alfonsa: Zašto si postao sveštenik? Zato što sam kukavica, rekao je. Video je izraz zbunjenosti na mom licu. Sveštenstvo je moja maska, rekao je. Moje životno osiguranje.

Ali nažalost, imao sam potrebu da nešto učinim. Kakva je bila alternativa? Nasmejao se. Možda AK-47? Vratile su se biskupove reči: Oni su očajnici. Upotrebiće bilo

šta. Policajac u Hondurasu je objasnio: treba da bude brzo i čisto. I tako sam i uradio. Sećam se kako mu se lice ozarilo kada me je ugledao na pragu. Svog starog drugara iz Svetog srca. Nisam se smeškao. Ušavši unutra, nisam oklevao.

"U velikoj si nevolji." Zaplakao je. Jecao je grčevito. "To će mi ubiti majku," rekao

je. "U životu je želela samo da vidi jednog nas zareñenog. Ja sam bio najmlañi od sedmorice. Njena poslednja šansa. Robovali su i žrtvovali se zbog mene. A sada?"

Borio sam se da zadržim honduraskog policajca ispred svih misli. Ne dozvoli da te uvuče. Očaj daruje osuñenom ogromnu snagu.

"Bili smo zajedno u semeništu—" Presekao sam ga. "Tvoja majka ne mora da zna. Poenta je u

tome da niko ne mora da zna." "Ona će znati." "Trebalo je na to da misliš godinama ranije. Budi jednom

čovek." Pogledao me je sa nevericom. Čovek?

100

"Bog neka ti oprosti," rekao je. Da oprosti meni? Biskup se smeškao kada sam ga izvestio. "Ne treba da brine o

svojoj staroj majci," rekao je. "Predali smo ga u Boston. Valjda će se, pored ondašnjih žabara i Iraca, čuvati da ne zabrlja, ako zna šta je dobro za njega."

Sećam se neočekivanog osećaja zadovoljstva zbog postignutog uspeha.

"Moramo da budemo oprezni," rekao je biskup, prebacivši mi ruku drugarski preko ramena. "Ne smemo da se zakačimo za nastrani deo problema. Prirodno gnušanje." Napravio je grimasu, da naglasi svoje reči. "Moraš da kontrolišeš svoju maštu. Da ostaviš predrasude na stranu. To nema nikakve veze sa nastranošću. Isto bi bilo i da su progonili žene. Ovde je u pitanju nasilje nad svetom kravom. To je čin ličnog otpadništva, koji dovodi u pitanje samu suštinu crkve, tako što dovodi u opasnost veru običnih ljudi. Skandal, Dankane. Ovde je u pitanju skandal. Sveta majka Crkva se skandalizuje nad malim ljudima; slabim, malim nespretnjakovićima. Moramo ih iščupati iz korena. Vest o tom smeću se širi... ko zna kakve posledice može da izazove. Sam znaš kako je na tebe delovalo ono, što ti se samo učinilo da si video. Zamisli nekoga kome se to zaista dogodilo."

Zaista? Nasmejao sam se. Bio je to refleksan izraz iznenañenja.

Sačekao je da me to proñe. U toj prostoriji mi je odjednom postalo tesno i zagušljivo. "Loše izgledaš," rekao je. "Dobro sam," rekao sam. Alfonso mi je rekao da je bio prvi u porodici koji je otišao

dalje od petog razreda. Kao i ja, rekao sam.

101

Ljudi su bili zadivljeni, rekao je. Jesam li ti rekao da je moj otac bio melez? Svi su mislili da neću ništa postići. Poluindijanac... potekao od Pipila (Indijanski uroñenici u zapadnom delu El Salvadora i Hodurasu (prim. prev.).).

Čega? Pipila... jedne stare zajednice. Čovek od Pipila, rekao sam. Skrenuo je pogled i uzdahnuo. Vrlo originalno, rekao je. Skrušeno sam rekao da mu verujem. Niko nije verovao da ću ja

nešto postići, jer je situacija bila takva. Moj otac je bio... vanbračno dete. Pijanica. Nisu me želeli, zbog njega.

Uzeo je moju ruku u svoju. Mi smo braća, rekao je. Zaista. Nijednog od nas nisu želeli.

"Taj poziv," rekao je otac, "treba da bude blagoslov za

parohiju. Poslednji je bio pre mog vremena. Otac Mekferlejn, čini mi se."

Slušao sam pažljivo. "Zato, kad vidiš biskupa, naglasi sopstvenu odlučnost. Čistoću

poziva o kojoj si slušao. Čak i glasove." Klimnuo sam glavom. "Jesi li čuo glasove?" Odmahnuo sam glavom. "Dešava se ponekad. Svi sveci čuju glasove. To je siguran

znak svetosti." Da. "Zato, kad vidiš Njegovu Ekselenciju, moraš da zabašuriš

izvesne... praznine u porodici. Sa očeve strane." "Da, oče." "Naglasi svoju posvećenost većoj porodici. Svojoj pravoj i

Svete majke Crkve." "Da."

102

"Znači, bio sam jasan?" "Jesi." Rekao sam biskupu: "Zapisi su izgoreli. Shvatate kako je to

bilo. Stare, drvene crkve su gorele. To se ranije često dešavalo." Sunce je sijalo kroz prozor, ovenčavši ga blaženim oreolom.

Bog se na nebu zabavljao. Gotovo su se mogli čuti nebeski šapati, ali govorili su: Gledaj ko želi da bude sveštenik! Slušaj ga!

Njegova ekselencija je klimala glavom. Bio je to naš treći susret. Rekao je da je iznenañen mojim povratkom.

"Požar," rekao je. "Pretpostavljam da postoji zapis o tom... požaru?"

Ignorisao sam to pitanje. "Ljudi su zimi žarili šporete uoči pričešća. Često bi preterali. Dimnjak bi se zapalio." Slegao sam ramenima.

Uzdahnuo je. "To je bilo strašno," promrmljao je. "Katastrofa, uglavnom zbog nemara."

Pomislio sam: Poverovao je. "Dokumenti za polovinu ljudi u biskupiji su nestali," rekao je.

"Nadam se da možemo da dobijemo pisanu izjavu." "Izjavu, eh? Za to je potreban kanonski zakon," rekao je,

polupodrugljivo. Shvatio sam to kao ohrabrenje. I sada ga vidim kako sedi ispod mračnog raspeća, ruku

sklopljenih na stomaku. I zamišljeno se smeška. I sam je odmahnuo glavom, kao da se bori sa dosadom.

"Obično nam je potrebna nekakva dokumentacija. Kao dokaz bar da si katolik. Kršten. Potvrñen. Dobro je, takoñe, znati nešto o porodičnom životu. Nisam siguran da će izjava biti dovoljna. Znaš šta ja mislim o tim izjavama."

"Ne." "Jedan laže, a drugi se kune da je to tačno." "Imate zapise o mom krštenju. Majka mi je umrla. Imate njenu

103

umrlicu. Ostalo ćete morati da prihvatite... na poverenje. Osmehnuo se, uzeo dokument i zagledao se u njega.

"Tuberkuloza," rekao je, odmahujući glavom. "Strašno, pokolj koji je izazvala u ovom kraju. Bilo je kao u trećem svetu. Ništa bolje."

"Bila je iz Škotske. Sa jednog ostrva u Hebridima. Pisao sam u tamošnju parohiju. Ali to će potrajati. U svakom slučaju, čuo sam da su tamo svi katolici. Tamo, odakle je ona došla. Voleo bih da počnem sledeće jeseni."

On kao da me nije slušao. "Ali ne znaš ništa o očevoj rodbini?" "Rekao sam Vam, zapisi su izgubljeni." "A on ne zna?" "Ima kontuziju iz rata," rekao sam. "Nešto od bombe." "Upoznao je tvoju majku sa druge strane okeana." "Da. U Engleskoj. I ja sam tamo roñen." "Tvoj tata," rekao je najzad. "Bio je u CBH?" Klimnuo sam glavom. Da. Gorštaci sa Kejp Bretona. "Služio je u Italiji?" "I u severozapadnoj Evropi. U Holandiji." "I ostao nesposoban za rad posle rata." Klimnuo sam glavom. "Ja sam bio u Severnim Novacima (Vojnici iz nove Škotske (prim.

prev.)), ali bio sam mlad. Bio je već kraj rata. Propustio sam sva uzbuñenja. Stigao sam samo do logora Borden. Nikad to nisam prežalio. Propustio sam najvažniji dogañaj svojih godina." Uzdahnuo je. "Znači, ne znate ništa o poreklu očeve rodbine?"

"Čuo sam nešto o mestu zvano Hotorn. U parohiji Port Hud." "Nema mnogo Mekaskila katolika u okolini. Zato i moram da

pitam. Moglo bi biti... smetnji. Razumeš?" "Naravno. Ne možete samo tako da prihvatite bilo koga, ko

naiñe." "Nikada ništa tačnije nije rečeno," rekao je on.

104

Na kraju četvrte posete mi je rekao: "Daću ti povlasticu sumnje. Smatraćemo rodoslov tvoga oca malom... recimo, tačkom na radaru."

Izgovorio je tu "tačku na radaru" kao što je i moj otac. I odjednom sam bio zapanjen sličnošću izmeñu njih dvojice.

"Nećete zažaliti," obećao sam. Ujutru me je probudio zvuk motora na prilaznom putu. Oluja

je prestala, verovatno kasno u noći, sudeći po nanosima snega napolju. Kroz prozor sam ugledao Bobija na njegovom traktoru, spuštene kašike, kako otvara široki prolaz kroz smetove koji su blokirali put. Radio je metodično, grizući nanose koji su na kratko opravdavali moju izolaciju.

( 8 ) Božić privremeno preuzima sećanje. A sećanje čini svaki

Božić gorko-slatkim. Svako od čula godinu za godinom sakuplja identične utiske. Slušamo iste zvuke, viñamo iste boje, udišemo iste mirise. Jezik Božića je nepromenljiv, pun lažnog veselja i histerične dobrodušnosti. Lično bih za Božić radije bio u Trećem svetu.

"Treći svet!" nasmejala mi se Stela. Telefonirala mi je dva dana ranije. Božić će proslaviti u

Hotornu, kod Denijevih. Htela je da svi doñemo. Uključujući i Sekstusa. Oni su se znali iz mlañih dana, dok su radili u Torontu. Potrebna mu je prijateljska podrška, pomislio sam. Bori se sa svojom bolešću. Oseća se smrtnim.

Rekao sam Steli da očekujem da mu sestra doñe kući za praznike.

"Pa, dovedi i nju," reče ona. "Volela bih da je upoznam. Sekstus mi je pričao o njoj."

105

Sumnjam, pomislio sam. Ali rekao sam samo: "Javiću ti se." "Pripremiću sobu," rekao sam Efi pošto mi je javila svoj plan. "Ne muči se," rekla je. "Mislim da ću odsesti u gradu." Nisam insistirao. Znao sam šta misli. "Šta je sa Kesi?" upitao sam. Efina ćerka, moja sestričina. "Ona sama planira svoj praznik. Ide sa nekim prijateljima

novinarima u Meksiko, čini mi se. Božić na vrelini. Ja to ne mogu da zamislim. Ali sama je izabrala. Zato sam, da ne bih Božić provela sama, jednostavno odlučila. Stvar trenutka."

"Pretpostavljam da ćeš iznajmiti kola." "Neću. Sekstus će me dočekati na aerodromu." Stela je rekla da će doći po mene u pet sati. Planirali su ranu

večeru. U kolima je bilo toplo i prijatno je mirisalo. Pomislio sam da i njena spavaća soba verovatno tako miriše. Tiha muzika se čula iz stereo aparat u kolima. Nešto klasično, ali božićno. Dok smo se vozili, tama je bivala sve gušća. Topli sjaj crvenih, belih i zelenih svetala ogledao se na snegu ispred blještavo osvetljenih kuća. Ovog neobičnog dana, pomislio sam, možemo poverovati da je sve skladno i toplo unutar tih zagonetnih staništa, čak i ako nam naše saznanje govori drugačije. Iza Špica, debeli mesec je obasjavao prostrani zaliv.

Vozili smo se u tišini, zagledani u put, sem što sam u jednom trenutku bacio pogled prema njoj, i ona se blago smeškala.

Vozeći uz Hotorn put, rekla je, "Uvek sam mislila da sam osoba obale. Ali ovde postoji nešto posebno. Znate li da je ovo mesto je nazvano po američkom piscu."

"To nisam znao." Klimnula je glavom. "Ja sam mislila da je po drvetu," rekoh. "Kažu da je kruna od

trnja na Isusovoj glavi bila napravljena od glogovog drveta." "Ne bih se iznenadila. Trnovo drvo." Zatim smo stigli do Denijevih.

106

Sekstus beše već stigao, sa Efi. On kao da je bio imenovan za šankera, pa je nasuo ljuto piće i pružio mi čašu. Bacao je pohotne poglede prema Steli.

"Pretpostavljam da je znaš," rekao sam. "Sa tenisa." "Stelu? Oh, da. Divna, neprobojna Stela." "Kako to misliš?" "Dama puna tajni. Ako si u stanju to da zaobiñeš, bolji si

čovek nego ja. Ima uvrnut bekhend." Namignuo je. Ja sam se nasmejao nipodaštavajući. U očekivanju večere, Deni i Sekstus su zabaljali prisutne

nečuvenim pričama o nepodopštinama koje su pravili u mladosti, daleko odavde. Pratio sam reakcije mladog Denija na preterane anegdote. Lice mu je pocrvenelo i smeškao se u tolerantnoj naklonosti. Izgleda, pomislio sam, kao nekoko ima i sopstvene priče.

"Znači, Vi ste novi sveštenik u Krignišu," rekao je sredovečni čovek koji je sedeo pored mene.

"Jesam," rekoh, pokušavajući da se setim njegovog imena. Vilijem nekako, setio sam se. Stelin roñak, koji živi sa njenom tetkom. Bio je visok kao ja, sa povećim stomakom, rumenim licem i vodnjikavim očima, koje su govorile o prošlosti ispunjenoj pićem.

"Vili Biton," rekao je, pružajući ruku. Prihvatio sam je na kratko. "Uživam u njihovim pričama," reče on, pokazavši glavom

prema Deni Benu. "Odlični su izvoñači, ako poverujete i pola od toga. Zvali su ga Deni Gad, i to sa razlogom."

Samo sam se osmehnuo. "Mislim da bismo svi mogli da ispričamo po neku priču, eh,

oče," reče on, iscerivši se značajno. U prostoriji je odjednom postalo suviše toplo. Bilo je neke jednolične istovetnosti u prizorima. Prostorije kao

da su sve slično mirisale i izgledale. Neki osveživač prostorija ili

107

sredstvo za čišćenje tepiha, ili oboje. Pastelne boje. Čvrst nameštaj, verovatno kupljen od nekog od onih plati-kad-hoćeš prodavaca koji su se drali iz nekog od njihovih prevelikih televizora. Švedske peći na drva. Pregrejane prostorije. Duga ćutanja. U početku sam bio zbunjen tom napetošću, koju sam naposletku pripisao nelagodnosti onih koje smo nazivali žrtvama.

Uprkos svemu što sam saznao od tada, još uvek se čudim toj reči. Žrtva. Šta to zaista označava? Nesigurnost? Krivicu? Žrtve čije? Grabljivca? Njihoviih slabijih ega? Kakvu komplikovanu mrežu okolnosti skriva ta profilaktička reč?

"To nije tvoja stvar," rekao je biskup. "Okolnosti? One su za policajce i advokate. Mi moramo te stvari da sredimo pre nego što se za njih sazna."

"Šta ako traže novac? "Rešavaćemo to ako se pojavi?" "Žena mi je kod lekara," rekao je čovek, pružajući mi šolju

kafe. "Na lekovima je od kada se to sranje desilo." Sedeo je preko puta mene, sa druge strane niskog stola. Velika

knjiga o umetnosti stajala je pored staklene pepeljare. Čovek pamti uzgredne detalje. Oni ublažavaju sve gadne stvarnosti. On je bio poslovan čovek, farmerke koje je nosio izgledale su kruto i novo, mada neoprano. Moja formalna odora, kragna, sada mu nisu ništa značili. Okolnosti su učinile da postanemo jednaki.

"Dečak je u školi. Mislio sam da bi o tome trebalo da razgovaramo mi, muškarci."

"Da, ali trebalo bi da se vidim sa njim." "Hoćete. Doći će kući za oko sat vremena. Kako je prošla

vožnja ovamo?" Bila je to vožnja od dva sata, ali meni je bilo potrebno tri. Tada

sam već imao averziju prema tim izletima. Zaustavio sam se u jednom malom restoranu i sedeo nad šoljom čaja dokle god sam

108

mogao da izdržim poglede koje su privlačili moje crno odelo i rimski kolar.

Teško je razgovarati o ovome," rekao je čovek. "Ali hajde da preñemo na stvar. Želim da taj čovek nestane odavde odmah. Ne zanima me gde će otići. Samo hoću da ode odavde. Po mogućnosti sasvim i iz crkve."

"Razumem," rekao sam. "Da je bio bilo šta drugo nego, izvinite na izrazu, prokleti pop,

ubio bih ga." Na licu u je bio izraz potpunog prezira. "Reći ću Vam odmah, direktno, i ne želim da to primite lično. Ali samo to što Vas gledam da tu sedite, predstavlja mi problem. To je on napravio. To mi je učinio, zaboga. Ne želim ni da mislim na malog i kako se on oseća." Nemoćno je odmahnuo rukom prema meni, pa skrenuo pogled. "Ta kragna... Hriste, i sam sam služio kod oltara. Ta kragna je značila nešto. Imala je veći autoritet nego policijska značka. A sad? Mogao bih jednostavno... da Vam je strgnem."

"Ako bi to pomoglo, ja ću—" "Ne, ne, Hriste. Nemojte. Izvinite." Tada je to već bila poznata priča. Pobožna porodica.

Ministranti. Izleti. Bez ikakve sumnje. Zatim promena ličnosti. Dečak kao da se povukao u sebe, postao nekomunikativan, pokazivao znake otpadništva. U početku, to je sve veći bol. Onda doñu do trave ili pilula, i to sve sredi za izvesno vreme. Čitaju kako ih prevelika upotreba kanabisa čini ćudljivim i popuštaju u školi. Počinju sukobi. Naposletku, tužna izjava od koje srce puca.

"Zamišljam da je to kao pogodak metkom," rekao je otac. "Moj tata je bio u ratu. Pogoñen je u Francuskoj, nekoliko dana posle iskrcavanja u Normandiji. Paičao je da se u početku ništa ne oseća. Bol dolazi kasnije, postepeno."

Rekao sam da razumem. "Hvala Hristu da sada nije tu," uzdahnuo je. "Tata je bio

109

starinski čovek." Srknuo sam svoju kafu, čekajući. Oni moraju to da uzbace iz

sebe. "Stvar je u tome da sam slušao o takvim stvarima i uvek sam

ih minimalizovao. Pojedinačne situacije, rekao bih. Trula jabuka u buretu. Ili se čuje o slučaju koji je trajao godinama. Upitao bih se: kako neko može da bude žrtva godinama... neprestano. Opet i opet. Zašto nisu to prekinuli? Morali su, na neki način, biti saučesnici. Tako razmišljate. Zaboravljate da su to samo deca, koja imaju posla sa najvišim moralnim autoritetima." Zastao je, povukao se sa ruba ogorčenja. Odmahnuo je glavom. "A onda se dogodi vama. Baš u vašoj porodici."

"Niste mnogo pogrešili kada ste kazali da su to 'pojedinačne situacije.' Uveravam Vas da ovo—"

"Hej," prekinuo me je. Pocrvenevši u licu, digao je prst u znak opomene. "Obojica smo zreli ljudi. Nemojte da se foliramo. Pratio sam šta se dešava. Na Njufaundlendu. Dole, u Americi. Šta indijanci pričaju o takvim školama."

Ustao je, odneo moju šolju do lončeta sa kafom i dopunio je. Grč besa kao da je popustio.

"On je tako dobar dečak," rekao je, polako odmahujući glavom. "Od samog dana kad je roñen videlo se da je posebno dete. Dobroćudno. Pametno. Duhovno na način koji se ne primećuje često kod dečaka."

Osećao sam da ga opet hvata bes. Upalio je cigaretu i otresao pepeo pre nego što se i stvorio.

"Ovo je poslednje što sam očekivao. Spremni ste za sitne nevolje sa kolima, promene raspoloženja, piće i travu. Mislim, nije tako davno bilo kad sam i ja bio mlad. A i prošli smo već sve to sa njegovim starijim bratom. Mislio sam da je on pošašavio. Mislim, u vezi pića. Čak i trave. Ali nije ovako."

Taktička prilika. "A gde je on sada?"

110

"Ko?" "Stariji dečak." "U Svetoj Meri. Možda ste čuli za njega. Fudbaler je." "Ah," rekao sam, osmehnuvši se, nagoveštavajući da znam za

njega. "Ovoga smo hteli da pošaljemo u Sveti Frensis Egzavijer

(Katolička škola u Edmontonu, Alberta, Kanada (prim. prev.).). Tamo ste i vi, zar ne?"

Pokušao sam da mu na licu pročitam insinuaciju, ali uzalud. "Jeste li Vi igrali fudbal... Čini mi se da se sećam...?"

"Hokej. Imate dobru memoriju. Ustvari, okušao sam se i u Vinipegu. U vreme stare svetske asocijacije. Ali obuzela me je nostalgija. Imam utisak da se svi sećaju. Kakva je kafa?"

"Dobra," rekoh." Za trenutak je zavladala opuštajuća tišina. Verovatno se u

mislima na kratko vratio u Vinipeg. Ja naposletku rekoh: "Voleo bih da čujem onoliko koliko biste

Vi rekli. I želim da shvatite da je ovo samo zbog evidencije. Mi uopšte ne sumnjamo u istinu i ono što ste nam već kazali. Želim da to shvatite. Zabrinuti smo samo za dobrobit Vašeg sina. A naravno... zbog toga i želim da razgovaram sa njim... i drugih mogućih... žrtava. Moramo da znamo raspon ove... situacije."

Znao sam da je bes pod kontrolom za sada i da ću opet imati posla sa njim kada doñe trenutak. Kad suze budu spremne. Bes je najsigurniji kad se bliže suze da ga uguše.

"Dobro," rekao je on i uzdahnuo duboko. "Isuse, ovo je teško." "Hajde da se prvo pomolimo. Lično, ako želite. Hajde da

zatražimo pomoć u ovome. I pravdu. Najzad, to i želimo." Žustro je zaklimao glavom, spustio je i sklopio ruke ispred

lica. Manje od minuta kasnije, jecao je. Kada smo seli za božićnu večeru, zamolili su me da kažem

111

molitvu, a kad sam završio, primetio sam da mi se osoba Vilijem još uvek smeška. Njegove oči, sada bar u mojoj mašti, bile su pune tajnih saznanja.

Stela je sedela preko puta mene. Namignula mi je. Starica pored mene bila je Vilijemova majka, tetka. Pegi. "Pretpostavljam da ste srećni zbog završetka Božiča," reče ona,

gurnuvši me rukom. "Uvek mi je žao jadnih sveštenika u vreme Božića."

Osmehnuo sam se. "Sad nije naporno kao nekada." "Verovatno nije," reče ona i okrenu se opet svom tanjiru. Kasnije, starica, Pegi Biton, me opet gurnu rukom, nagnu se

prema meni i reče: "Verovatno i Vi znate galski." "Šta?" rekoh ja, zbunjen. "Vaša sestra divno govori galski," reče ona, klimnuvši glavom

prema Efi. "Oh, da. Ne. Bojim se da sam ga ja izgubio. Kao i sve ostalo."

Pokušao sam da se nasmejem. Ona pucnu jezikom u znak neslaganja. "To je kao vera. Sada je

sve razvodnjeno. Sve je nestalo. Valjda je takvo vreme." Uzdahnula je. Bio sam šokiran dečakovom mladošću. Ili je samo izgledao

mlañe od svojih godina, onako sitan pored svog oca, koji ga je doveo u sobu, prebacivši mu veliku ruku preko ramena.

"Ovo je otac Mekaskil," reče mu. "Biskup ga je poslao. Lepo smo razgovarali. Hteo je da upozna i tebe."

Dečak je bio stidljiv. Stisak ruke uzdržan i mek. "Zdravo, oče," rekao je tiho.

Razgovor je bio pažljivo formulisan. Prvi incident se dogodio dve godine ranije, prilikom odlaska na plejof hokeja u Halifaks. Odseli su u hotelu. Otac Al je došao u njegovu sobu kasno. Proverava, rekao je. Da bude siguran da su svi dečaci tu. Ne bih želeo

112

da izgubim nekog od vas, rekao je u šali. Otac je voleo da nasmeje. Ali nije odlazio. Izgledaš tužno, rekao je. Mislim da ti je potreban zagrljaj. Sve je izgledalo tako normalno.

Koliko je pogrešio. A zašto nije ranije progovorio? Nije imao odgovor. Samo je slegao ramenima i pogledao oca. Zajedno smo pokušali da smirimo ono najgore kliničkim

metodama. Zadnjica. Penis. Anus. Dečak je znao te reči, ali nije znao odgovarajuće reči za ono što je činjeno, pa se naposletku zbunio i zaćutao.

A kada je počeo da šmrca, otac je izgubio kontrolu. "Prokletstvo," uzviknuo je, neočekivano udarivši pesnicom po

stočiću ispred mene. "Molim te, tata," zamolio ga je dečak. Posle večere, Efi mi došapnu: "Vidim da ti i tetka Pegi

uspostavljate kontakt." "Tetka Pegi?" "Njihova tetka, Pegi. Razgovarala sam sa njom." "Oh, da. Ostavila si upečatljiv utisak." "Možda smo čak u rodu," reče ona veselo. "Ispričala mi je

svoje sloinneadh ((Škotski galski) poreklo (prim. prev.).). Bilo je tu poznatih imena."

"Ne bih znao," rekoh. "Kad si ti postala stručnjak za porodično stablo?"

"Nemoj. I ti si zainteresovan kao i ja." "Za šta?" "Za vezu sa Gilisima. Pegi je roñena kao Gilis. Misli da je naša

baka možda bila od Gilisovih." "Ja znam samo jednu vezu sa Gilisovima, koja bi tebe možda

zanimala," rekoh šaljivo. Ona me pogleda prezrivo, pa se udalji, prekrštenih ruku.

113

Sekstus je primetio trenutak napetosti. Pogledom me upita Štaaa je?

A onda se tu našao i Vilijem koji insinuira, sa šoljom čaja u drhtavoj ruci. Gledao je za Efi dok je odlazila. "Divna dama je vaša sestra, ako dozvoljavate da to kažem."

"Da, mislim da jeste." "Slušao sam nju i mamu dok su govorile gaidhlig (Svjati Bože

(prim. prev.).). Bilo je slatko slušati ih." "Očigledno ga i Vi znate?" "Ah, pa... Beagan droch ghaidhlig, kako su govorili. A onda

bi, naravno dodali da ništa nije kao 'loš galski.' Je li tako?" "Tako su govorili." "Vaša sestra kaže da bismo mogli biti daleki roñaci." "Je li tako?" "Nije kazala kako tačno. Preko vaše bake, mislim." "Kažu da su ovde svi manje-više u rodu" rekoh i on klimnu

glavom. U kuhinji odjednom nastade neka gužva. Glasni pozdravi.

Veseli glasovi i hladan vazduh. A onda Sekstus uñe u sobu, da nas obavesti da je stigao violinista, jedan od novih mladih muzičara iz okoline, koji stvara ugled za dalji napredak. Još uvek je izgledao detinjasto nevino, sa dobroćudnim pogledom koji je ulepšavao osmeh kojim je otkrivao zube. Sa njim je bila Denijeva devojka, Seli. Kazala mi je da je violinista njen brat Arči. Upoznavši nas, pošla je dalje, da potraži Denija.

"Čuo sam za Vas," rekao mi je Arči. "Ne idem u crkvu često koliko bih voleo. Mnogo putujem. A kažu da nam donosite nove poglede na život."

Nasmejao sam se i slegao ramenima. Tada sam primetio njegovog druga, koji je izgledao nešto starije. Rekao mi je da se zove Donald.

"Donald O'Brajen," rekao je. "Znate mog oca, Boba. Iz

114

Krigniša." Bilo mi je nešto poznato u njegovom prozuklom

adolescentskom glasu. Možda sa ispovesti. "Sećam Vas se iz studentskog grada, ali Vi se verovatno ne

sećate mene," rekao je. "Živim u centru." Rekoh da ga se sećam. "Tvoj otac je kičma parohije." dodadoh. On se široko osmhnu. "Stari je trebalo da postane sveštenik.

Naravno... gde bih tu bio ja?" Nasmejasmo se. Zaista, gde? Ubrzo zatim, Sekstus je opet delio pića i mladi O'Brajen je

ukočeno sedeo za starim uspravnim klavirom u dnevnoj sobi. Violinista je bio na drvenoj kuhinjskoj stolici pored njega i muzika je postala živa stvar koja je igrala meñu nama.

Kasnije je starica, Pegi zamolila svog sina da nešto otpeva. "Hajde, Vili. Gabh oran ((Škotski galski) daj (nam) pesmu! (prim. prev.).). Samo jednu."

Vili se snebivao, pa odbio, ali Pegi je insistirala i prisutni u sobi su zaćutali.

"Ali otpevaću samo jednu," reče on naposletku. Primetio sam da razumem reči. Godine ponovo otvaraju

zaboravljena mesta u sećanju, pomislio sam. Onda sam primetio da mladi Deni Mekej zuri u mene. Njegov položaj mi se učinio agresivnim, sa jednim laktom na kolenu, a drugom rukom stišćući butinu.

"Kako ti se svidela pesma?" upitao sam ga kasnije. Napravio je podrugljiv pokret. Tada je pevač čučnuo pored majke i počeo nešto tiho da

govori. Ona je ustala. Stela im hitro priñe. "Nije valjda da odlazite," reče sa

prenaglašenim protivljenjem. "Kasno je," reče tetka Pegi. "A i sneg opet počinje. Vilija hvata

nervoza."

115

"Ali nije uopšte kasno," reče Stela. "A vi ste vrlo blizu uz put, a i sneg samo malo provejava. Vidi se mesec."

"Ne, ne," insistirao je Vilijem, povevši već staru damu iz sobe, napetog izraza na licu.

Stara Pegi kod Denijeve stolice zastade, a on ustade i kratko i nežno je zagrli. Vilijem se povuče, gledajući ih bez reči.

Kada su otišli, Sekstus primeti, "Otišao je jedan jak argument protiv umerenosti."

Upitah ga šta hoće da kaže time. "Drugi put," reče on. "Znaš li po čemu je poznat?" "Ne?" "Nikad nije prešao onaj uzdignuti put." Nakrivio je glavu i

izdigao obrve u nemom prekoru. "A koliko poznaješ Stelu?" upitah. "Ni blizu dovoljno dobro. Upoznao sam je kad je prvi put

sletela u Toronto. Trebalo je onda da je vidiš." Ona kratko izañe iz kuhinje, osmehnu se i vrati unutra. "Ohhhh, da," reča on. "Zatim sam je sreo na sastanku samaca u

gradu." "Nisam znao da ste tražili društvo i na tim sastancima za

samce." On me pogleda pomalo odbojno. "Uzgred, Efi i ja smo naumili

da uskoro krenemo. Šta ćeš ti? Možda ćeš sačekati. Očigledno imaš obezbeñen prevoz." Klimnuo je glavom prema Steli.

"Idem po kaput," rekoh. Zadržali smo se kratko na vratima, dok Vili i njegova majka

nisu obukli kaput i obuli čizme. Na izlazu, stara dama je zastala i uzela mi ruku u svoje.

"Obavezno doñite da nas posetite. Razgovarala sam sa Vašom sestrom, Efi. Ona kaže da smo možda roñaci. A kaže i da i Vi znate dobro Gaidhlig..."

116

Nasmejao sam se i namignuo. "Videćemo." Odjednom sam se osetio umorno. Posle meseci neaktivnosti,

dani pred Božić pretvorili su mi se u sate čučanja u ispovedaonici i dosadne kućne posete. Misa uoči Božića. Ponoćna misa. Dve mise toga jutra. Osećao sam se kao da nosim veliku težinu. Napetost i iscrpljenost. Ili možda čežnju.

Stela kao da mi je čitala misli. "Moraš li zaista da odeš?" "Moram, zaista." "Baš si mi neki za sastanak," reče ona i šaljivo me bocnu u

rebra. "Vino," pomislio sam. Od vina su joj oči postale tako zelene. A onda se preda mnom našao mladi Deni, sa pićem u ruci.

"Hoćete li da vam nešto donesem, oče?" "Ne, hteo bih da se izvučem." "Hej, pa tek sad počinje." Izgledalo mi je da je iskreno ljubazan i pomislio sam da je

takav u suštini i u prijateljstvu sa svojim ocem. "Onog dana sam nešto uradio," reče on. "Nisam hteo da Vas

gnjavim. U ambaru smo imali staru ceradu, pa sam njome prekrio zadnji deo Vašeg broda. Ona će zadržati sneg; sneg je loš za stare, drvene brodove. Mislio sam da Vam neće smetati."

"Ne. Hvala ti," rekoh. Učinilo mi se da vidim neki sukob iza blago opuštenog izraza

na njegovom licu, kao da je hteo nešto da kaže, ali ne može da se izrazi.

"Vi ste nekako drukčiji," reče najzad, ohrabren pićem. Niste kao sveštenici na koje sam navikao."

"Možda je to i dobro," rekoh, možda prebrzo. "Navikao sam na Malinsa," reče on i nasmeja se. "Nije Malins tako loš," rekoh oprezno. "Valjda. Ako mu se pola oprosti, bio bi dobar." Onda opet

ućuta, zagledavši se u piće u svojoj čaši. "Ali ne verujem da bi neki

117

momak mogao da razgovara sa Malinsom... o stvarima. Znate na šta mislim?"

Čekao sam da čujem još. "Pokušao sam jednom da razgovaram sa njim. Bila je to velika

greška." "Šteta," promrmljao sam. "A sad Vi. Čini mi se da bi sa Vama moglo da se razgovara o

bilo čemu. Je li tako?" "Nadam se da jeste." "Možda ovih dana." "Vrata su uvek otvorena," rekoh. "Dobro onda," reče on, odjednom nespretan u ponašanju i

pokretima. Klimnu glavom prema dvojici muzičara, koji su tiho ćaskali,

prekinuvši svirku za trenutak. "Pretpostavljam da dobro poznaješ one momke."

Samo je zurio. Zatim je ustao. "Ja sam nekako staromodan. Oni su suviše savremeni za mene."

Osmeh je nestao. "Milostinja," rekao je biskup. "Napravio sam rupe na kolenima

pantalona, moleći za milostinju. U tome sam uvek bio kratak. Ne bojim se da priznam. Intelektualno, znam da stvari funkcionišu. Idu. Smisliće nešto. Hvala Svemoćnom za drugu šansu. A onda će se vratiti nama, spremni da služe... često kao bolji sveštenici zbog suočavanja sa svojim slabostima. U stanju su da bolje shvate tuñe slabosti. Seti se Augustina.

"Ali ovde je," rekao je, pokazujući svoje koščate grudi. "Ovde imam problem. Teško mi je da preñem preko prljavih detalja. Teško mi je da ne sudim."

"Možda je," rekoh oprezno, "legitimno suditi. Osuda bi mogla biti poželjna. Da se ja pitam, čučnuli bismo, zatvorili noseve i pustili

118

da se odgovarajuće vlasti pobrinu za njih." Reakcija je bila trenutna. "Odgovarajuće... vlasti? Zar misliš

da su policija i tužilaštvo odgovarajuće vlasti? Zar nisi video šta se dešava na drugim mestima? Bezumlje... Svi neprijatelji katoličanstva bacili su svoje ekumenske maske, uživajući u nevoljama Majke Crkve. Laici koriste svaku priliku da primene sopstvene antiklerikalne ideje protiv nas, trabunjajući o celibatu, zaboga. Kao da je celibat u korenu svih nastranosti. Takva razmišljanja moraš da izbaciš iz glave, dečko. Tamo, napolju je ružan svet. Ovo moramo sami da sredimo. Da isključimo neprijatelja iz toga."

"Slažem se. Ali ne možemo da zaboravimo... onu... drugu stranu. Decu."

"Hajde, kaži tu reč," naruga se on. "'Žrtve'? To hoćeš da kažeš?"

"Zovite ih kako god hoćete. Ja tu vidim štetu." Odmahnuo je rukom, nipodaštavajući to. "Preboleće. Mladi su.

Da nije bilo ovo, bilo bi nešto drugo. Droga. Kola. Promiskuitet. Život je opasan, ali nikada ne zaboravi isceliteljsku moć sakramenata."

I priznaću to sada. Onda mi je to imalo smisla. Noć je napolju bila osvetljena čistim snegom, plovećim

mesecom i sjajnim zvezdama. Vazduh je bio oštar i čist, ali osećao se blagi, karakteristični miris marihuane. Efi Sekstus su čekali u kolima, a motor je bio upaljen.

Zastao sam za trenutak, tapkajući se po džepovima, kao da tražom ključeve. Instinktivno odugovlačenje. Onda sam pogledao okolo.

"Odlazite li, oče," reče violinista. Video se sjaj cigarete u njegovoj ruci.

"Da," rekao sam. Arči je bio opušten, ali Donald O'Brajen doslovno pretravljen,

119

u senci iza njih. Pomislio sam da ublažim napetost trenutka razoružavajućom

izjavom o tome da sam prepoznao dim, ali sam odlučio da to ne učinim. Pomislio sam da je suviše rano za takvu familijarnost.

Pošao sam prema kolima, dok mi je sneg škripao pod nogama. Suviše savremeni, rekao je Deni. Osmehnuo sam se. Dok smo se vozili kući, obuzela me je nervoza. Sedeći sam

pozadi u kolima, postao sam svestan osećaja sličnog detinjastom razočarenju. Možda je to, pomislio sam, moje osnovno čistunstvo. Ljudi misle da sam moralno strog. Tvrdokoran, rekla je Efi.

20. feb. večeras sam joj dodirnuo lice. nisam se mogao

odupreti. samo sam joj spustio dlan na viličnu kost. obraz joj je bio mek i topao. ali video sam da joj to smeta. sklonila mi je ruku, ali zadržala ju je za trenutak. i, neka mi bog oprosti, nije mi žao.

Znao sam da nema šanse da zaspim. Zato sam nasuo ljuto piće.

Na televiziji se davala Božična pesma i shvatio sam da je nikada ranije nisam zaista gledao, pa sam se smestio da je odgledam do kraja. Razumeo je, pomislio sam. Stari Dikens. Njegov uvid u Božić, jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, mogućnost osloboñenja kroz darežljivost.

Kao što je Alfonso stalno govorio: Sveti Duh živi u svima nama, u bogatima kao i u siromašnima.

Duh prošlih Božića je podsećao Tvrdicu na zaboravljenu sreću, kad me je telfon trgao. Bila je to Efi.

"Samo proveravam," rekla je. "Nadam se da te nisam probudila."

"Ne, ne. Je li kod tebe sve u redu?" "Naravno. Samo sam se osetila malo krivom. Bila sam oštra

120

prema tebi. A onda sam gledala kako sam ulaziš u tu mračnu kuću. Trebalo je da ostanem sa tobom."

"Ma hajde. Ja uživam u samoći." "Naravno. To sam i ja nekada mislila." Nastala je duža tišina. Čuo sam laganu muziku u pozadini. "Je li neko danas razgovarao sa Džonom?" upitah ja. "Pokušali smo jutros da zovemo, da vidimo šta misli. Nije se

javio." "Oh?" "Sekstus misli da tu negde postoji neka dama. I nadam se da je

tako. Obojica ste previše sami. To nije dobro za vas." Zanemario sam taj značajan komentar. I samo smo tako sedeli

na svojim stranama te prolazne veze, i razmišljali kuda dalje. Naposletku je po hiljaditi put rekla kako želi da se Crkva

opameti i dozvoli ljudima poput mene da nañu partnerke, jer ne treba ni od koga očekivati da živi u emotivnoj izolaciji i ostane neporemećen.

"Mislim da nisam postao baš toliko poremećen... još uvek," rekoh ja.

"Ako ti ne smeta da kažem, nisam mogla da ne pomislim kako je... prirodno izgledalo kad ste ti i Stela stigli zajedno."

I neočekivano, poželeo sam da čujem još. Kako smo izgledali kada smo stigli zajedno? Kao prijatelji? Kao par? Budući skandal?

"Stela? Uvek si bila pomalo romantična." "Kad god budeš hteo da razgovaraš." "Trebalo bi malo da odapavamo." "Dobro. Samo sam htela da čujem kako si." "Hvala ti," rekoh. "Laku noć." 28. feb. ovo pišem u duhu pokore i smirivanja. kad nisam

pored nje, ne mogu da se koncentrišem ni na šta drugo.

121

( 9 ) Koliko se sada sećam, tmurni dani posle Božića 1994. godine

otkrili su zlokobne obrise sumnje koja se vraća. Naposletku, veoma malo ohrabrenja stoji u Pavlovoj poslanici Korinćanima: "Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu." Tačno. Rekao je da, ako nas ne ometaju potrebe žena i dece, moći ćemo slobodno da provodimo sve svoje vreme u poštovanju Svemoćnog. Prema tome, postajemo viši oblik života. Ali onda mi se vratilo rumeno, alkoholičarsko lice neoženjenog Vilija-kako-li-se-zove iz Hotorna. Koji deo svoga vremena je on proveo ugañajući Bogu? Sudeći po onome što sam ja naučio, neoženjeni ljudi poput njega prednjačili su u izmišljanju hiljadu uvrnutih načina da ugode sebi. Čak i neoženjeni koji su se zakleli na vernost našoj Svetoj majci, našoj apostolskoj instituciji. Vrebanje ranjivih mladunaca je samo deo toga.

Borba nikada ne prestaje... izmeñu vere i razuma. "Zar Vi sami nikada... baš nikada... niste zastranili?" Pitanje je bilo postavljeno sa ubeñenjem prokletnika. Taj

čovek nije imao šta da izgubi. Ustvari, ja sam mu oduzeo tužno, korozivno, iluzorno osećanje lične sigurnosti. Pre nego što sam se pojavio, on je potpuno ubedio sebe da je izbegao da bude otkriven. Ja sam to prekinuo. Dečak govori, rekao sam mu, i ja mu verujem. Ovo nije koliko-njegovo-toliko-i-tvoje. Ovo je kontrola štete.

Lice mu je otkrilo sve što me je zanimalo. Sada se srozao na osnovni instinkt. Optuži tužioca, jedna je od njihovih najboljih taktika.

"Kladio bih se da jeste. I vi imate svoje poroke," rekao je. "To je izvrdavanje." Slab, slab odgovor. Znam to. Tužno na svoj način. Ali u

takvim okolnostima, čovek ne sme da upadne u njihovu zamku. Oni

122

žele da vas namame tamo gde nema izvesnosti, ni pravila, gde se borbe dobijaju čistom kreativnošću.

"Kažite mi," uporan je. "Pustite dvosmislena izvrdavanja. Kažite mi iskreno da nikada, ni jedan put niste osetili vrelinu iskušenja. Muškarac, žena, dete, životinja... nešto, negde, moralo je pokrenuti najprirodnije impulse u vašem hladnom biću."

"Poenta je," odgovorio sam, "u tome da smo načinili svestan izbor."

"Oh, nemojte," rekao je on, nestrpljivo odmahnuvši rukom. Nastavio sam sa pritiskom. Rečeno nam je da idemo direktno.

Otvoreno. Izaberi izmeñu zemaljskih želja i života žrtvovanja i služenja. Niko nije rekao da će biti lako. Ustvari, rečeno nam je da će biti teško. Istupili ste... prihvatili red...

"Ali nisu rekli koliko je teško," rekao je. Pokušao sam da pročitam koliko je svestan dvosmislenosti.

Imao je pogled pokeraša. Zanemario sam tu primedbu. "U svakom slučaju," rekao sam, "ovde se ne radi o kanonskom

zakonu. Govorimo o krivčnom zakonu. Mogli ste se naći u težoj situaciji nego ovde, preda mnom. Budite srećni da nisam advokat ili policajac. Još gore... ako Vas njegov otac negde uhvati. Trebalo bi da ste prokleto zahvalni."

Nasmejao se i teatralno pljesnuo po čelu. "Oh, oh. Sad shvatam. Ova situacija bi normalno mogla da se razreši batinama ili, recimo sa par godina u Kingstonskom zatvoru. A vi ćete... iz ličnog sažaljenja da me spasite toga. Učinićete da samo nestanem. Kao mañioničar. Puf. Oh. Hvala najlepše."

Mislim da je shvatio da je preterao, zalutavši u samosažaljenje, koje uvek razbija ispravnost logike.

Samo sam ga gledao, čekajući da shvati sve to. "Dobro, rekao je naposletku. "Budimo realni. To ne znači da

sam gej ili bilo šta slično. Nisam nastran... ovo neće biti stalni problem."

123

"Kakve, doñavola, veze ima gej sa bilo čime?" "Oh. Odjednom gospodin Napredni. Gospodin Politička

Korektnost. Nemojte. Bila je to glupa greška. Žao mi je." "Bilo je to mnogo glupih grešaka." "Ma pustite to, zaboga... Tražio je nešto. Ja sam slučajno stajao

u blizini. Imao sam mentalno težak period. Ko je ovde žrtva?" "On je dete, zaboga," ispalio sam. "Bio je jedva nešto više od

deteta kad ste prvi put pošli za njim. Iskoristili ste ga." "Iskoristio? Ja sam njega iskoristio? Shvatate li Vi kako je to

počelo? Zagrlio sam ga. Tako je počelo. Ali bilo je obostrano. Videli ste ga. To je muškarac, za boga miloga – nisu važne godine. Počelo je zagrljajem. Ja grlim mnoge ljude kad mislim da im je to potrebno. Ljudi odrastu kao što sam i ja, ne dobivši kod kuće toplinu i ljubav koja im je potrebna. Odatle je prešlo na ručni posao. Nisu svi srećni kao što ste Vi očigledno bili. Da odrastu u sigurnosti... da budu paženi. Grljeni. Moralno sasvim sigurni."

"Jebi se," rekao sam, ne stigavši da povratim samokontrolu. Okrenuo se od mene, ali tek pošto sam primetio njegov osmeh. Iz svoje dnevne sobe mogao sam da gledam nizbrdo, do ispod

puta i novog hola koji je neko izgradio kao zamenu za staru drvenu grañevinu sličnu ambaru, u kojoj smo tako davno izigravali svoje detinjaste maštarije, usmeravajući duboku čežnju u disciplinu plesa. Nije to bila simulacija seksualnog odnosa, koja sada prolazi kao ples. Violina je izvlačila strast, a fizička energija raznoraznih igara rasterivala ñavole. Igranje je bilo zabava.

"Jeste li ikada... sami... zastranili?" Odgovor odjekuje kroz sećanje. Opet osećam drhtaje. Sekstus mi je prišao i rekao: "Vidiš li one dve devojke tamo?

Već sam ih postrojio." "I šta ja treba da uradim?"

124

"Da uradiš? Ono što ti Majka Priroda nalaže." U kolima, njeno rame mi se stišće uz pazuh, osećam čudnu

slabost, sličnu mučnini. Sećam se razmišljanja. Ovo bi trebalo da bude uzbudljivo.

Sekstus je rekao, "Očekuj da me nema oko jedan sat. Ostalo je na tebi."

Namignuo mi je. Na radiju u kolima, Prisli je pevao novu pesmu, "Ponašaj se kao da sam budala," ne misleći tako.

Devojka koja je bila sa Sekstusom držala je ćebe kao dete, smeškajući mi se. A onda su otišli obalom.

A šta ako je gad u pravu? Celibat jeste problem. Neženstvo je

neprirodno i izaziva neprirodno ponašanje. Novi Zavet tu uopšte ništa ne pomaže. Nekoliko maglovitih preporuka, koje se mogu shvatiti i ovako, i onako. Jedan od klijenata pokušao je ozbiljno da raspravlja sa mnom. Sećam se da je izvukao neku knjigu, kao da je očekivao moju posetu: "Reprodukcija je primarna funkcija, neotuñivo pravo... koje se ne može oduzeti nikakvom zakletvom." Izgledao je tako samouvereno: pokušaji gušenja primalnih potreba mogu dovesti u najboljem slučaju do mentalnih bolesti i devijantnog ponašanja.

Nisam imao odgovor, već samo fasciklu sa njegovom avionskom kartom i preporukom za crkveni sud u Torontu. Uputstva za mesto zvano Brekrest. Možda nisam mogao da mu odgovorim jer se deo mene slagao sa njim.

Shvatao sam da je to opasno. Kada smo ostali sami, naslonila se na mene, digla svoje

ozbiljno, malo lice i rekla, "Čujem da ćeš postati sveštenik." Osetio sam vrelinu u obrazima. Mirisala je na parfem i

žvakaću gumu. "Ne znam," odgovorio sam, šokiran svojom lažnom

neodlučnošću. "Gde si to čula?"

125

Samo je skrenula pogled, privučena noću, tihim zvukom vode na kamenu i kotrljanja šljunka.

"Šta ti želiš da radiš?" upitao sam, misleći uopšteno, na život. "Zašto me jednostavno ne poljubiš?" rekla je. Zagledao sam se se u nju, razmišljajući. To bi bilo u redu.

Nema opasnosti. I nagnuo sam se prema njoj. Zvala se Barbara. Sve je izgledalo tako spontano, kao predodreñeno nekim

primitivnim kodom. Poljubac, šta sa rukom. Ubrzano disanje. Nemirni, šuštavi pokreti, tela se nameštaju i primalne položaje, kao da su programirana nekom višom silom.

"Barbara," šapnuo sam. "Hmmmmm," rekla je. Ovo je prirodno, pomislio sam. Kako je sve počelo. Sav život.

Kako su vrste izdržale sve izazove ljudske istorije. Pravo je samo da ovo saznam iz iskustva. Suzbijamo to na sopstvenu opasnost.

Ali tada sam začuo uzdah nalik gotovo na jecaj. I hladan povetarac zañe izmeñu nas kao barijera. Sledećeg trenutka je sedela i zurila kroz prozor kola. Mislim da je bila zbunjena. Avgustovska noć je bila svetlo plava.

"Jesi li čuo nešto?" upitala je. "Mislim da nisam," slagao sam. Opet je ućutala, osluškujući. "Verovatno si ljut na mene," rekla

je naposletku. "Ne, ne, ne," odgovorio sam. "Svi misle... automatski... da ja..." "Ja ne mislim," rekao sam. "Da, misliš. Znam šta svi pričaju o meni. Zato ste nas i doveli

ovde. Šta misliš da oni tamo rade?" Gledala me je mučenički. "Volela bih da si sveštenik."

"Stvarno?" "Onda bih mogla da ti verujem. Mogla bih bar da razgovaram

126

sa tobom." Tuga dolazi u talasima, kao što nemirna obala uzdiše i pljuska

dugo posle prolaska udaljenog broda. Okrećem se polici sa knjigama i starim dnevnicima, tihim čuvarima mojih tajni. Uzimam jedan. Otvaram ga nasumice.

22. april. kasnije je plakala, plakala i plakala. ali kada sam

pokušao da je utešim, kazala je da je srećna. ove suze su sreća, rekla je...

Začuh kucanje na vratima i Bobi O'Brajen se javi iz kuhinje.

Izañoh da ga dočekam. Stajao je tu sa sinom Donaldom. On mi pruži paket.

"Voćni kolač," reče. "Moja žena ga šalje. Staromodan, sa brendijem. Teško da ga iko još uvek pravi kao ona. Mislim da poznajete ovog momka. Donald."

Opet smo se pozdravili. On se smeškao. Nervoza koju sam primetio poslednji put, nestala je.

"Pitao sam se," reče Bobi, "imate li nekoliko minuta slobodno. Nešto bismo hteli da razgovaramo sa Vama. Potrebni ste nam."

Pozvao sam ih u svoju jazbinu. "Pričaj ti," reče Bobi sinu, koji pročisti grlo i gurnu ruke

duboko u džepove. "Mnogo sam razmišljao," reče. "Kako bih voleo da provedem

život. Šta bih voleo da radim. Dugo. I prilično sam uveren... da želim da postanem sveštenik. Bar da pokušam."

Ja sam pokušao da ne izgledam iznenañeno. Više sam navikao da ih ispraćam ili ohrabrujem da odu pre nego što postanu teret svima nama.

"Kada si to odlučio?" "To je nešto, što sam oduvek imao u podsvesti."

127

"Uvek je bio drugačijhi od ostale dece," reče Bobi ponosno. "Ja nikada nisam ppokušavao da utičem ovako ili onako. Uvek sanjate o nečem ovakvom, ali iz iskustva znate da na to ne možete uticati."

"Siguran sam da si dobro razmislio," rekoh Donaldu. "Jesam," reče on žustro. "Ali mora da imaš neka pitanja." "Stotine. Možda bismo mogli opet da razgovaramo. Nas

dvojica." "Možemo da razgovaamo koliko god hoćeš," obećah mu. Bila mu je potrebna preporuka za biskupa. Rekao sam da ću je

napisati, pa smo se opet rukovali. Kada su otišli, dugo sam sedeo i zurio prema smrznutim

poljima. Mračan, težak dan se završavao. U ovo doba godine možete videti kako se pomrčina takoreći hvata, prljajući dnevnu svetlost. Šta da kažem ovom Donaldu O'Brajenu? Koliko da mu kažem o izolaciji? Borbu protiv dokonih špekulacija ili još gore? Bol zbog lične nemoći? Sterilnost moralne snage u doba svetovne slave? O borbi koju nisam poznavao dok nisam postao sveštenik i li jesam, ali samo nekako apstraktno, što sam mogao da omalovažim i odbacim. Životu samca, ali bez privatnosti. Gledanju beskrajnih noći koje se rañaju iz rasutog pepela bezbrojnih usamljeničkih dana. Borbi sa maštarijama o običnom.

Koliko bi trebalo da zna o tome ili mi o njemu i svim njegovim tajnim izazovima?

Nasuo sam piće. Setio sam se i oca Rodija, filozofa, i reči koje je rekao pre

nedelju dana pre moga zareñenja: Niko nije savršen, bar ne u ovom životu; ali mi moramo primerom da pokažemo kako se bori sa nesavršenostima.

Ali otac Rodi mi nije otkrio tajno oružje kojim sa savladava nesavršenost. To sam morao sam da naučim. Morao sam da shvatim

128

licemerje. Za Novu godinu nazvala me je Stela. Pitala je kakvi su mi

planovi za to veče. Nasmejao sam se. Nemam planova. Sutra je nedelja. Radni dan.

"Ako nemaš pametnijeg posla, svrati na piće," rekla je. Rekao sam da ću razmisliti o tome. Novogodišnje veče. Kraj 1994. godine. Posle večernje mise

odlučio sam da prošetam do Stele. Hteo sam da preprečim preko polja iza crkve, ali odvratila me je mogućnost da naiñem na smetove. Zato sam pošao okolo, autoputem, pa uzbrdo, oko kilometra planinskim drumom. Godinama ranije, u drugoj zemlji, išao sam tako, još uvek nesvestan opasnosti koje drugi vide, prema toplini i gostoljubivosti, nesvestan bilo kakve tamošnje opasnosti.

Gledala je televiziju. Pored nje je stajala čaša sa vinom, kao i boca viskija na kredencu. Nasuo sam, najzad uznerviran nervozom koja me uvek obuzima u ovakvim trenucima. Zavidim ljudima kao što je Sekstus na njihovoj samouverenosti. Napravio sam piće jače nego što obično pijem.

"Očekivao sam zabavu," rekoh i odmah zažalih. "Živeo," reče ona, dižući čašu. "To smo mi. Nadam se da te to

ne čini nervoznim." Bila je u farmerkama i širokom džemperu sa rolkragnom,

bosih nogu. Prilika za greh? Gledali smo televiziju bez reči. Tokom reklama objasnila mi je da je odavno zaključila da ne voli novogodišnje dočeke i svo lažno veselje.

Složio sam se. Program se nastavio. Napetost se smanjivala sa nivoom moga pića. Proveli smo veče tako, sedeći u velikim foteljama i

pijuckajući, smejući se povremeno televizijskom programu. Povremeno smo se upuštali u velike pretpostavke, držeći se dalje od

129

zona mogućih neslaganja. U njenoj kući ima topline, pomislio sam; žive topline, delom zbog načina na koji ju je opremila. Nameštaj. Svetlost. Tepisi. Meki i puni.

Može li zaista da bude ovako? Ne smem to da pokvarim. "Sviña mi se tvoja kuća," rekoh. "Hvala." "Priča se o novoj crkvi." "Čula sam. Šta ti misliš?" "Nije mi važno. Verovatno neću ovde biti dovoljno dugo, da

osetim novu atmosferu." Kako to misliš?" upita ona brzo. Ja osetih neobično uzbuñenje

zbog napetosti u njenom glasu. "Znaš kako to ide. Kao u vojsci. Dobiješ premeštaj." "Nije to obavezno. Mi očekujemo posvećenost." "Od kada tebe zanima sveštenička posvećenost?" rekoh u šali. "Tuš," reče ona, dižući čašu sa vinom. U ponoć smo nazdravili nastupajućoj godini i za trenutak sam

poželeo da je zagrlim. Bratski, naravno. Ali predomislio sam se. Strah od nesporazuma. To može početi i nečim jednostavnim kao što je zagrljaj.

"Za '95-tu i sve što ona donosi." "Sva uživanja," reče ona. "Imam osećaj da će '95. biti dobra." Pre odlaska sam pomenuo da su me posetili O'Brajenovi. Bob i

Donald. "Ah," reče ona. "Išli su da razgovaraju s tobom." "Da. Očigledno znaš i zašto." Nastala je duga, smišljena pauza, dok je zamišljeno posmatrala

ostatak svog pića. "Može noćni napitak?" Osmehnula se. "Ne treba." Uzdahnula je. "Donald mi je božićne večeri rekao da se nada

razgovoru sa tobom. Bio je nervozan."

130

"Nervozan!" Nasmejao sam se. "Zato što si ga uhvatio kako puši džoint," reče ona. "Zar stvarno misli da sam, posle toliko godina provedenih na

univerzitetu, šokiran mirisom trave?" "Naravno, shvataš da tu ima još nešto," reče ona. "Oh? Šta bi to bilo?" Gledala me je jedan trenutak, pa se opet vratila čaši sa vinom,

nagnula je i zamišljeno zavrtela sadržaj. "On je verovatno gej." Nasmejao sam se. "Zašto to misliš?" Pocrvenela je. "Imam osećaj." "Ah, dobro. Svi mi imamo svoje male probleme." I sada je vidim: Način na koji je nakrivila glavu na stranu, u

neverici, pa skrenula pogled od mene i osmehnula se, kao da postoji još neko treći u sobi.

Bilo je vreme da krenem, ali još uvek sam stajao na vratima. "Drago mi je da si došao," reče ona. "Uživala sam... u

najlepšem dočeku prethodnih godina." "Da," rekoh. "Prethodnih godina." Hteo sam da kažem još nešto. Ali uzeo sam je kratko za ruku i

pustio, okrenuo se i izašao. Na telefonskoj sekretarici zatekao sam poruku. Efi i Sekstus.

Žele mi sve najbolje. I pitaju jesam li se čuo sa Džonom. Sedeći sam u zamračenoj dnevnoj sobi, zagledan preko

mračnog zaliva, sa drugim velikim viskijem u ruci, shvatio sam da ću jednog dana morati sve da im kažem. Možda za sopstveno dobro.

29. april. posle jutrošnje mise, neki čovek me je ispitivao o

alfonsu. prijatan. lepo odeven. redovno dolazi na mise. svakog dana u crkvu. dobro govori engleski. kaže da je nekada bio lokalni zastupnik koka-kole. priča koliko poštuje alfonsa, zbog njegovih propovedi o pravdi. zove se kalero. kaže da je postao policajac zbog

131

načina na koji se zemlja vodi. ( 10 ) U januaru je postalo nemoguće zanemariti zimsku stvarnost i

uzgredne nevolje. Osećate da su leto i njegova lepa sestra, jesen, produženi u nedogled. Postoji i osećaj lične napuštenosti. Tada se okrećemo sami sebi i nadamo da ćemo tu naći neku utehu.

Tu poruku sam dobio 1. januara 1995. godine. Mislio sam da je to odgovarajući odraz značenja Hristovog roñenja i večne nade koju je svojim dolaskom doneo meñu nas. Izvanredno obećanje koje nas vodi kroz crne dane, do Duhova i preporoda prolećnog; kao i obećanja da ćemo jednoga dana doživeti beskrajno leto. I tako dalje.

Kasnije, mladi Donald O'Brajen mi je rekao da je bio fantastično.

Četvrtog dana Nove godine, Sekstus me je nazvao i rekao da je, kada se Efi posle božićnog praznika vratila u Toronto, bio u iskušenju da poñe sa njom. "Sad mi je žao što nisam. Navikao sam da bude uvek tu. Kuća nije ista bez nje. Ne mogu da zamislim kako se ti tu snalaziš sasvim sam. To nije dobro ni za koga. Ni za tebe, ni mene, ni drugara u staroj kući." Zatim, posle pauze: "Kad smo kod njega... ako uhvatiš priliku, možda bi trebalo da obiñeš Džona. Mislim da je opet počeo da pije."

Začuo sam tiho kucanje na vrata pre nego što sam stigao da mu odgovorim. Bio je to mladi O'Brajen. Rekao sam Sekstusu da ću ga nazvati kasnije.

"Vraćam se sutra," rekao je Donald. "U Antigoniš... mislio sam..."

"Ah, da. Odlično si pogodio trenutak." Zaista, upravo sam pisao njegovu preporuku za biskupa. Dva

kratka pasusa. Bio je žitelj parohije, kršten je i konfirmisan,

132

besprekorne akademske i moralne prošlosti, iz postojane porodice, otac aktivan u parohijskim poduhvatima itd.

Pozvao sam ga unutra i ponudio da sedne. "Kad se vratiš, javi mu se u kancelariju. On te očekuje." "Ah." Izgledao je iznenañeno. "Kad sam bio u vojsci," rekao je biskup, "oni najgori bili su

malobrojni čudaci i stalno se vukli zajedno. Na kraju si uh svi upoznali. Nikada ih niko nije video da nešto rade, ali jednostavno se znalo. Mogli smo da nanjušimo hemiju."

U to vreme sam samo slušao. "Čudno je kako se to shvati. Neki ljudi primete nepodopštinu

na milju daljine. Meni oni nikada nisu smetali. Ali shvataš da ih neki ljudi ne podnose, čak i mrze. Ta dvojica jadnika u vojsci... morali su da se prilagode ostalima." Vrteo je svoje piće, odjednom uznemiren nestankom kocki leda iz čaše. "Čudno, zaista čudno mesto za njih. Vojska." Tiho se nasmejao. "Naravno, bio je rat."

"Šta je sa sveštenstvom? Jesi li ikada pomislio da ćeš na to naići meñu sveštenicima?"

"Ahhhhh. Ne volim da razmišljam o tome. Statistički je, valjda, neizbežno. A teoretski, pretpostavljam, nije važno. Ovde smo svi ionako manje-više evnusi."

Nisam bio siguran da li se šali. "Zašto uopšte razgovaramo o tome?" U trenutku se zbunio. "Razgovarali smo o O'Brajenu. Ali nisam siguran da vidim

vezu... sa tim momcima u vojsci." "Da. O'Brajen. Video sam ga," reče biskup. "Svira klavir. Zar

ne misliš da je malo... feminiziran? Malo lepršav, zar ti se ne čini? Ne mora ništa da znači."

"Ja ne bih tome pridavao nikakvu važnost." "Njegov otac je srce i duša parohije."

133

"To je dobro. Šta mu je potrebno?" Donald reče, "Mogu slobodno da priznam, malo sam nervozan

zbog svega ovoga." "Nemoj mnogo da brineš," rekoh. "Nije zločin ponekad uzgred

se predomisliti." Nije odgovorio. "Možda si mi to već rekao, ali kad si prvi put ozbiljno

razmišljao o pozivu?" "To mi je godinama u podsvesti. Kažite mi nešto. Vi ste

sveštenik već – koliko dugo?" "Već dvadeset sedam godina." "Videli ste razne sveštenike. Jeste li ikada videli nekog koji je

bar blizu... idealnog?" "Da. Samo jednog." Čekao je, pretpostavljam da čuje moje objašnjenje. Pošto ga

nije dobio, rekao je: "To je dobro. Vi ste srećni." 1. maj. alfonso je otišao. večeras je hasinta došla zbog

španskog. nije shvatila da smo sami. upitao sam je hoće li da ostane. ne znam šta me je obuzelo. bila je šokirana. ja sam detinjasta budala.

Džon je sedeo za svojim kuhinjskim stolom, u teškoj jakni, i

zurio pravo napred. Livce mu je bilo bledo, neobrijano, duboko izbrazdano, a oči upale. Ostario je od kada sam ga poslednji put video, na roñendanskoj žurci. Okrenuo je glavu polako, kao da se fokusira. Stajao sam na vratima.

"He-hej," reče on. Osmeh je bio topao. "Baš sam razmišljao o jednom piću." Na stolu je stajalo otvoreno paklo cigareta. "Hoćeš li da mi se pridružiš?"

Pažljiv izgovor i preterano gestikulisanje nagovestili su mi da je već popio i to više od jednog pića. Samo sam tako stajao.

134

"Pa, hoćeš li da uñeš ili nećeš?" "Ljudi su zabrinuti," rekoh. Zagledao se u mene za trenutak, pa se nasmejao. "Jebeni A." Skinuo sam kaput. "Skuvaću čaj." "Budi moj gost. Ili domaćin. Svejedno." Pa je posegao za

bocom na sredini stola. Ruka mu je drhtala. Zatim je prdnuo, dugo i bučno. "Izvini."

"Nije važno." "To je bilo najbliže što je stari mogao da se približi humoru,"

rekao je. "Koliko dugo već ovo traje?" "Pustio bi da pukne, pa rekao, 'Bolje nego očna jabučica.' Ili,

'Progovori opet, o bezubi.'" "Džone. Koliko dugo već ovo traje?" ponovih. Unutra je smrdelo, sudopera je bila puna prljavog posuña.

Očigledno je živeo na zobenim pahuljicama, tostu i viskiju. "Hajde," rekao je. "Božić je." "Božić je bio pre dve nedelje." "Znači, tako." Digao je čašu. "Za devojku iz Toronta... kažu da

se teško smota..." Pružio sam ruku da mu uzmem čašu, ali on je hitro odmače. "Nemoj," reče. I u trenutku njegov otac je sedeo tu, Sendi

Gilis, mračan i opasan. Okrenuh se šporetu, da propustim taj trenutak. "Tako," reče Džon naposletku. "Čujem da je švrljala za Božić.

Fej iz Toronta." "Nije dugo bila, Fej. I da. Odsela je u gradu ovoga puta." "Pretpostavljam," reče on, dunuvši dim cigarete, "da bi bilo

teško otvoriti staru kuću u ovo doba godine." "To se ne slaže sa džogingom," rekoh, klimnuvši glavom

prema dimu. On se nasmeja, tapkajući pepeo u tacnu. "Šta misliš, odakle Fej

135

taj posao?" "To je samo faza. Bila je mlada. Tražila novi identitet." "Imala je dovoljno faza," reče on, glasno podrignuvši. "Izgleda da ti to smeta. Njegov povratak u njen život. Što ona

dolazi i odlazi odavde." "To? Ne, jebote. Ja sam savršeno savremen čovek." Čajnik zviznu i ja priñoh šporetu. "Nisam ni sanjao da ću videti kako se vraća u tu staru kuću,"

reče on. "Gde držiš čaj?" On mahnu prema vratima kredenca. "Pričala mi je neke stvari

onda, kad smo bili... mladi. Bilo je prilično uznemirujuće." Uzdržao se da opet ne podrigne. "Radio sam stvari kojim se ne ponosim. Zbog onoga što mi je pričala. Ali ne krivim je ni za šta."

"Znam šta misliš. Svi mi—" "Ne, ne znaš. Niko ovde nema pojma." Nasuo sam šolju čaja i spustio je ispred njega. Zagledao se u

nju kao da se pita šta je to. "Prebrodiću ja ovo," reče. "Kad ja budem hteo." Pričao je sa

sobom, kao da sam ja već otišao. "Šašavo kako zajebavamo jedno drugo."

Onda je otresao cigaretu u šolju sa čajem. ( 11 ) Prema Stelinim izveštajima, mladi Deni Mekej je išao nizbrdo. "Moraš da razgovaraš sa njim, rekla je. "Njegovi roditelji su

van sebe. A stres je nešto najgore što može da zadesi njegovog oca sa MS."

"Šta je u pitanju?" "Promene raspoloženja. Glumatanje. Iznenadni izlivi

136

verbalnog nasilja, čak i kod kuće. Glasine o svañama u gradu. "Zvuči kao narastajući bol." "Oni zaista žele da razgovaraš sa njim." "To zaista nije moj teren. On je u Malinsovoj parohiji." "Malins," naruga se ona. "Malins je jedan od razloga zbog

kojih su se iz Crkve povukli i oni kojima je ona najpotrebnija." "Ma hajde," rekoh. Dolazila je uveče, nenajavljena, sa hranom. Ostajala je na

ćaskanju uz piće. A kada zima i tišina, koje kao da su bile osnovne karakteristike starog parohijskog doma dopru do mene, ja sam instinktivno polazio do njene tople i gostoljubive kuće.

"Ljudi verovatno tračaju," rekla je jednom uz blagi osmeh. "Trebalo bi zbog njih da posećuješ i druge kuće."

"Misliš li da bi to pomoglo?" "Ne bi bolelo da probaš." Njene sive oči nisu treptale i znao sam da očekuje da dalje

nastavim razgovor opreznosti. Osmehnuo sam se. Skrenula je pogled. "Jadni Deni. Tu je i veza sa Seil. Brine me

ona sa svojim očekivanjima. Neki ljudi nemaju sposobnost posvećivanja koja je potrebna za Seli. To može da se nauči samo iz zajedničkog iskustva. I to uopšteno naučimo tek kada je kasno. Posle poraza."

"Je li odavde ili odande...? Tvoj poraz?" "Odande," reče ona bez pauze. "Ne znam razumeš li to... o

posvećivanju..." "Zaista razumem. Zaista razumem. Naposletku upitah: "Ko je

to bio? Tvoj... poraz?" "On? Niko poseban. Ratna mornarica. Upoznala sam ga u

Halifaksu. Ubedio me je da se preselim u toronto. Stara priča. Videli smo ono što smo želeli da vidimo. A nismo ono očigledno, dok nije bilo kasno."

Čekao sam, ali nastavak kao nije bio vredan pomena. Onda se

137

nervozno nasmejala. "Ali sa tobom se osećam sigurno," rekla je. Došli su nenajavljeno. Ako je Deni išao nizbrdo, to se po

njemu nije moglo reći. Izgledao je staloženo i samouvereno. Seli je bila skrušena. Deni je objasnio da je meñu njima došlo do nesporazuma, a pošto su me oboje videli kao razumnu stariju osobu, predložio je da odmah doñu do mene. Pretpostavljao je da mi neće smetati.

"Mi smo ionako već poluroñaci," našalio se. "Vi ste uzeli moj stari brod i tako to. To je kao da ste se oženili mojom bivšom, u nekom od onih... savremenih prijateljskih aranžmana. Ja mogu da doñem kad god hoću... da vidim decu."

Sada se smejao i pomislio sam da je pripit ili je na nečem drugom. Pozvao sam ih da uñu. Bilo mi je drago da ih vidim, bez obzira.

"Na tu temu smo pričali," rekao je. "Život na daljinu. Pa, kako je razgovor krenuo, pomislio sam da će nam biti potrebna neutralna presuda."

"Oh, nemoj," reče Seli. "Nemoj da smetamo jadnom Ocu. On ima važnije stvari na pameti."

Rekao sam im da spremam vodu za čaj. Oboje su bili zainteresovani.

Meñutim, dok sam se vratio iz kuhinje, raspoloženje se promenilo. On je sedeo pored prozora, sa kaputom na sebi, i zurio preko zaliva, polako žvaćući žvaku. Ona je gledala fotografije na kaminu. Skinula je jednu iz Puerto Kastilje.

"Jeste li ovo Vi?" upitala je. "Da. Davno." "I Vaši prijatelji?" "Da. Drugo vreme, drugi svet." "Oh. Gde je to bilo?"

138

"U Hondurasu. Sedamdesetih." "Nisam znala. Mora da je bilo lepo." Slegao sam ramenima. "I jeste li u kontaktu?" "Ne. Izgubio sam trag... njoj." Primetio sam da mi ruka drhti

kada sam joj pokazao, ali ona kao da je bila očarana našom mladošću.

"A on?" Gledala je Alfonsa. "Sladak je. Gde je on?" "Pa," rekoh, pročistivši grlo. "To je tužna priča. O njemu.

Umro je." "Bože moj," reče ona. "Tako mlad." Tada sam joj uzeo sliku iz ruke i vratio je na okvir kamina.

"On me je naučio nekim važnim stvarima o tome kako treba živeti. Jedna od njih je da treba potpuno uživati u svakom trenutku. Znati šta hoćeš. Paziti na loptu."

Bilo je to čisto sranje, ali i način da vratim razgovor na njih. Ona je pažljivo slušala. Čak i on, još uvek zagledan kroz prozor, kao da je bio zainteresovan. Tako je delovalo neočekivano pominjanje smrti. Privlači pažnju, bar za trenutak. On je bio zavaljen u stolici, sa rukama u džepovima kaputa.

"Izvinite me dok donesem čaj," rekoh. "Pa, gde smo stali," upitah, spuštajući poslužavnik, "pre nego

što smo skrenuli u prošlost?" "Ne znam," reče ona. "Ovaj dolazak je bio njegova ideja." On pročisti grlo i izvadi ruke iz džepova. "Nije baš tako. Zašto

mu ne kažeš o čemu smo pričali pre nego što si uvukla Crkvu u razgovor?"

Nastala je napeta tišina. U njenim očima odjednom se pojavio pogled izdaje.

On ustade, priñe poslužavniku i uze šolju sa čajem. "Ja znam mnogo parova naših godina koji su se venčali, a posle godinu dana

139

slušaš samo kako su jadni. Kako su uhvaćeni..." "To nema veze sa nama... i sigurna sam da Otac već zna sve o

tome." "Možda zna, možda ne zna," reče on. "Ja znam samo ono što

viñam da se dešava ljudima koji se prerano venčaju i smire, pre nego što shvate šta stvarno žele—"

"To je samo izvlačenje," reče ona. Zatim pogleda pravo u mene: "On hoće da kaže da bi trebalo samo da... živimo zajedno, nevenčani."

"Samo privremeno," reče on. "Ne kažem to tek da bih pokazao da sam fin, ili šta god to bilo. Kažem samo da bi trebalo ulaziti u to... postepeno."

"On misli na zajednički život," reče ona, tužno se osmehnuvši. "Nazovi to kako hoćeš. To je zajednički život."

"Dobro," reče on, "ne bismo bili prvi u tome, zar ne?" Onda se oboje zagledaše u mene. "Brak znači posvećivanje," rekoh, tražeći originalnost. Kad

nisi siguran, postavi pitanje. "Ali nisam siguran da shvatam problem. Oboje ste tako mladi.

Oboje živite kod kuće... dovoljno blizu da se često viñate. Pretpostavljam, kad god poželite. Ako niste sigurni u ozbiljno posvećivanje... zašto ne..." I dozvolih da mi tihi smeh završi rečenicu.

Oni su me gledali ne shvatajući. "Zašto jednostavno ne ostavite sve tako, kako jeste? Status kvo

nije naročito... naporan, zar ne?" Oni su ćutali. "U svakom slučaju... mislio sam da vas dvoje nameravate dugo

da ostanete zajedno. Da nemate bliske planove za neki veliki korak." Slegao sam ramenima i ućutao.

Naposletku ona progovori: "Hoćeš li ti da mu kažeš, ili ću ja?" On se opet smestio u stolici i uronio u svoje ćutanje. "Ništa

nije definitivno," reče najzad.

140

"On hoće u svakom slučaju da ode odavde," reče ona umorno. "Hoće da ode na zapad. I da ja poñem sa njim. A ja želim da se prvo venčamo."

"Ja tvrdim da je to recept za katastrofu," reče on. "A ja ne želim da živim u grehu. Neću da budem kao svi ostali.

Želim—" "—da budeš kao mama i tata," završi on podrugljivo. "A šta je loše u tome?" "Kada si počeo da razmišljaš o odlasku?" upitah. On samo odmahnu rukom. "Od Božića samo o tome priča," reče ona. "Kako bi otišao u

Albertu." Pogledao sam ga u očekivanju. "Moraš da razmotriš sve mogućnosti," reče on. "Što više

mislim o tome, ovaj kraj je bljak – ovde nema budućnosti." "Ja sam ga nagovarala da se vrati u školu," reče ona. "To je smešno," reče on. "Možda je to samo dokolica," rekoh ja. "Novi brod je skoro

završen. Je li tako?" On klimnu glavom. "Kad počne ribarenje i vratiš se tamo, shvatićeš koliko je Alberta ustvari daleko... i šta gubiš."

"Novi ćamac je bio greška," reče on bezvoljno. "Čujem da se priča da će možda i zatvoriti luku. Da će sve premestiti."

"Stvarno? A gde?" " Za sada se samo priča. U Praseći zaton. Marfijev ribnjak.

Nije ni važno. Dovoljno dugo sam tu, da znam, kad počnu da pričaju nešto, što ne želiš... spremaj se za to."

"Slažem se sa njim u jednom," reče ona. "Ako oboje poñemo, biće suviše skupo održavati dva mesta. Nećemo stići dovoljno daleko da bi mogli da se vratimo i počnemo iz početka. Ili da ikada stvorimo sopstveni dom. Ostali bismo zarobljeni na nekom stranom mestu."

"A misliš da ćemo, ako ostanemo ovde i ti budeš radila u Vol-martu, a ja propadnem u ribarenju, uspeti u životu?"

141

"Radije bih se prodavala nego radila u Vol-martu," objavi ona. Zatim se tužno nasmeja.

"Eto, vidite zašto nam je potreban neutralan sudija," reče on. "Bojim se da vam je potreban neko pametniji od mene," rekoh. "Svejedno," reče on, ustavši odjednom, "zašto svi ne ostavimo

to da prenoći? Ništa nije potrebno odlučivati odmah." Složio sam se svesrdno, osetivši olakšanje zbog tog

neočekivanog odlaganja. Sali je izgledala tužno, ali je ustala da poñe sa njim. Pošavši, Deni zastade kod kamina i zagleda se u fotografiju na

njegovom okviru. "I šta se desilo Vašem prijatelju?" Slegao sam ramenima. "Komplikovano je. To je bilo

komplikovano vreme i komplikovano mesto." "Slušao sam priče o tome," reče on. "Izgleda kao student." "Bio je sveštenik... dobar sveštenik. Jezuita." "A ona?" "Ona je bila... prepostavljam... bolničarka... dijetetičarka.

Ustvari i doktorka, u tim okolnostima." "Verujem da ova slika nosi prilično zanimljivu priču." "Laku noć," rekoh ja. Ovoga sveštenika nisam dobro poznavao, što mi je donekle

olakšavalo posetu. Dočekao me je na vratima parohijskog doma, pomalo razbarušen, sa znacima stresa. Osetio sam miris alkohola, iako je još uvek bilo jutro, možda od prethodne večeri.

"Znate zašto sam došao," rekao sam pošto smo seli u njegov studio.

"Možda pogañam." Upalio je cigaretu i poigrao se šibicom, gledajući je kako gori dok mu nije dogorela gotovo do prstiju. Za trenutak sam bio uznemiren blizinom plamena i tkiva. On je tada protresao i ugasio šibicu, i spustio je u praznu čašu, uzdahnuo i opustio se. "Znam za tračeve."

142

"Bojim se da je to više od tračeva." "Vidim." "Ali želim da čujem Vašu verziju dogañaja." "Nemojte se truditi. Siguran sam da ste već doneli odluku." Zato sam samo čekao, što sam dobro naučio. Negde u daljini

vatrogasni kamion je otpočeo zastrašujuću kakofoniju sirena i trubljenja.

"Pokušavate da radite svoj posao preventivno," rekao je, igrajući se cigaretom. "Obuzme Vas dosada. Izañete iz kolotečine, da se zabavite sa mladima. To je početak, zar ne? Možda ih zainteresujete malo više nego gluposti koje gledaju na televiziji. Pokušate da ih uvedete u parohijski život. Da pomognete da od njih postanu ljudi." Slegao je ramenima. "Žao mi je što sam uopšte pokušao."

"Vi izgleda poričete bilo šta nedostojno u svom odnosu sa..." Klimnuo sam glavom prema beležnici u svojoj ruci, ali nisam je otvorio.

"Pretpostavljam da je sve tu upisano," rekao je, pogledavši beležnicu. "Sve odvratne laži."

"Postoji pet imena, sa po nekoliko specifičnih optužbi. Mogu da ih navedem. Ali neću navoditi imena, sem ako—"

"Ne morate. Znam ko su i šta su pričali." "Dobro." "Šta znate o petoro optužilaca?" "Znam šta tvrde." Nasmejao se. Je li to sve što znaš? "Pomozite mi u ovome," rekao sam. "Uradite svoj domaći. Potražite zajednički imenilac." "Zajednički imenilac?" "Droga. Grupa malih narkosa; ali drukčijih od normalnih

negativaca, momaka kakav sam bio ja – sa druge strane linije. Dole, kod koksnih peći. Momaka koji psuju, proklinju i piju. Ti u vašoj

143

beležničici, su grupa malih dobrica, pederčića sa Boldervuda, koja je uhvaćena pod drogom i onda počela da smišlja laži da bi pokrila tragove. Oni su traumatizovani. Povraća mi se od njih. Ali dosta s tim. Zašto ste vi došli?"

"Vi poričete ono što su oni rekli?" otvorio sam beležnicu. Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Koliko dugo ste vi

sveštenik?" "Kakve veze to ima sa bilo čime? uzvratih. Kako to da Vas ja ne znam?" Slegao sam ramenima. "Naravno. Viñao sam Vas i čuo sve o Vama. Ali spadate u

nekolicinu koju ne znam lično. Zašto mislite da je to tako?" "Mislim da smo malo skrenuli sa teme." "Možda. Ali znate, nekada smo svi bili manje ili više u istom

timu. Na neki način braća. Moralo je tako. Pokrivali smo jedan drugog. Ako neko zezne, impulsivno se štitila institucija. Izbegavao skandal. Svi smo mi ljudi. Neki od nas se okliznu. Oh, svi smo znali Oca Tog-I-Tog, pijanduru. Pa ponekog koji kreše ženu nekog parohijana ili otkida od novca za misiju da bi pokrio sitne kockarske dugove. Ali za njih se moglo čuti samo u sakristiji."

"Kuda ovo vodi?" "Sad se psi kolju meñu sobom," rekao je, paleći novu cigaretu.

"Neko napravi malu grešku i odmah zovu konjicu. Stiže do novina i kolega se baca vukovima. Izbaci ga sa prokletog splava, da odu... Ne smemo dozvoliti da nam pretražuju veš, da ne bi našli nešto i za nas ostale. Je li tako? Zar nije tako?"

Pre odlaska rekao sam mu i dobru vest. Ubedili smo porodice da ga ne prijave policiji. Slučaj je zatvoren.

Skrenuo je pogled, uspevši da prikrije osećaj olakšanja. Znao sam da je to gluma i odupirao se želji da ga zgrabim i izudaram. Potisnuta sećanja na mog oca i Sendija Gilisa uplovila su mi u misli. Samo za trenutak upitao sam se, Zašto ne mogu da budem kao neki

144

od njih? Čovek za promene. Onakav kakav sam nekada, na kratko, bio. Da ga izgazim. Radost zbog prizora, mirisa i ukusa njegove krvi.

"To zaista ne ostavlja utisak na mene," uzdahnuo je. "Reći ću, bez obzira šta vi možda mislite, drago mi je da će biskupija biti pošteñena izlišnog skandala i troškova. Mislio sam, kada se ovo pojavilo, da je u pitanju novac. Mala ucena. Rekao bih im, naravno, gde da se obrate, a nadam se da biste i Vi."

Prekinuo sam ga. "Vi idite u Halifaks sutra, rano. Vi ćete biti u avionu za Toronto u devet ujutru. Vas će dočekati na aerodromu i prevesti u mesto po imenu Brekrest. To je centar za oporavak. Ako ništa drugo, to Vam je prilika da rešite problem pića."

"A posle toga?" "Videćemo." Pružio sam mu koverat iz putničke agencije. Prihvatio ga je i zagleda se u njega za trenutak. "Taj Brekrest,"

reče umorno; "ima li slučajno teren za golf?" Bila je sredina popodneva kada sam otišao od njega, a od

pomisli na vožnju natrag, do univerziteta postajao sam deprimiran. Čeličana je tada još uvek bila aktivna i crvenkasto paperje iznad dimnjaka otvorenih peći kao da je pozivalo. Zatim sam vozio pored otpada i pored prostranog tržnog centra u Ulici Prins, pa kroz zapuštene ulice Vitni Pira. I mada tu nisam bio godinama, nije ga bilo teško naći. Natpise na nedgrobnim spomenicima, sada tamnijim od višegodišnjih naslaga čañi, bakarne prašine i kiseline iz vazduha, bilo je već teže pročitati.

Klekao sam, ne toliko iz poštovanja, koliko da bih pročitao izbledela slova.

Katerina Mekaskil 15. maj 1920 – 24. maj 1951. godine Sith do d'anam "Mir duši tvojoj"

145

Pokušao sam da se setim lica, ali bila je samo pomrčina, tutanj

i zveket u čeličani ispod mene, i gromoglasna tišina u meni. Ko si ti? Ko sam ja? Da li ti je ikada, u svojim trenucima

intimnosti, pričao o sebi i svom detinjstvu? Je li ikada pomenuo Hotorn?

Bio je mrak kada sam pošao. Mogao sam da provedem noć u Svetom imenu, Svetom spasitelju ili Svetom Entoniju Denijelu. U bilo kojoj od nekoliko parohija sa praznim, nenastanjenim zgradama. Ali znao sam šta bi moj nenajavljeni dolazak značio. Znao sam šta bi moje kolege sveštenici pomislili ugledavši me na vratima. Mogao sam da zamislim kratak, uplašen pogled, pa uzdržanost. Zatim dugo veče formalnog ponašanja. Ili možda, posle par pića, lekcije o pokvarenosti laika i antiklerikalizmu, koji sve nas iznosi na videlo i čini žrtvama. Kako bi trebalo da pokrivamo jedni druge, a ne da pogoršavamo situaciju, pothranjujući plamen histerije.

Odseo sam u Holidej inu, na Kraljevskom drumu. Uzgred sam svratio u prodavnicu pića u Džordžovoj ulici i kupio bocu viskija. Te noći sam sedeo u mračnoj motelskoj sobi i gledao televiziju dok boca nije ostala prazna.

( 12 ) Tek krajem aprila opet sam video mladog Denija Mekeja. Bio

sam u luci, a tu su se našli i on i njegov otac. Njihov kamionet stajao je na pristaništu i istovarali su zamke za jastoge. Duvao je otar vetar, ali jako sunce je opet počinjalo da greje i oni su radili u kratkim rukavima.

Mladi Deni je bio namršten, pa sam njegovo raspoloženje pripisao onome, ko god mu je napravio primetnu masnicu na jagodičnoj kosti.

146

"Počinjemo još jednu godinu," rekao je Deni Ben. "MS kao da stagnira. Remisija, kažu. Ne zna se na koliko dugo."

"A kako je kod tebe, Deni?" upitah ja momka. "Dobro," reče on, nastavljajući da istovara zamke iz kamioneta

na dok. "Sve je dobro." "Nisam te skoro video. Svrati ako budeš u blizini." "Možda," reče on. Zatim se udalji. Njegov otac i ja gledali smo ga bez reči. "U redu je on," reče Deni Ben naposletku. "Uprkos svemu

postao je dobar čovek." Očekivao sam neko objašnjenje, ali nije ga bilo. On se zagledao u horizont, kao da razmišlja kakvo će vreme

biti. "Čovek nikad ne zna," reče posle duže pauze. Zatim se izvini i

doviknu dečku: "Vratiću se za jedan sat." Mladi Deni samo odmahnu rukom. Deni Ben zalupi vrata

kamiona i odveze se. Stajao sam oko petnaest minuta naslonjen na svoja kola,

trudeći se da ignorišem hladnoću. Dečak se najzad pojavi. Izgledalo je da se iznenadio videvši da sam još uvek tu. Prišao je, skidajući rukavice polako, zagledan u asfalt. Onda se osmehnuo.

"Razmišljao sam kasnije. Mora da Vam je izgledalo glupo ono veče. Uznemirio sam se zbog nečega tako običnog kao što je ženidba. I digao prašinu."

"To je veliki korak. I treba da razmisliš o tome." "Ima stvari koje ne znate. Niste vi jedini sa kim o nekim

stvarima ne može da se razgovara." "Možda znam više nego što misliš da znam." "Oh, ne bih to dovodio u pitanje. Ali ima par stvari koje koje

ne znate. U redu?" "Ti si šef," rekoh ja. Nasmejao se. "Nikad Vas nisam video kao sveštenika. Kad

147

sam video kako vi i tetka Stela dolazite zajedno za Božić, rekao bih da ste sve, samo ne to."

"I sveštenik je samo čovek." "Neki jesu," reče on, pa brzo skrenu pogled. "Već sam ti rekao... kad god hoćeš da razgovaramo." "Ona slika. Vi sa društvom, ona žena i sveštenik, kad god da je

bilo. Kasnije nisam mogao da zaboravim tu sliku." Odjednom nisam znao šta da kažem. "Bilo je nešto na toj slici. Na licima. Nešto moćno. Ne znam

šta. Ali pogodilo me je, dok sam je samo gledao." Pljunuo je na tlo. "Ne pitajte me šta hoću da kažem. Ali kasnije sam razmišljao... šta god da sam video na toj slici... to ovde nedostaje."

"Mogu jednom da ti objasnim tu sliku." "Voleo bih da čujem tu priču. Svi izgledate tako srećni. Možda

mi to nedostaje." "Trebalo bi se truditi da najbolje što možemo iskoristimo svoje

srećne trenutke. Oni ne traju dugo." "Tačno tako," reče on. "Deni, ako ne možeš da razgovaraš sa mnom... mora da možeš

sa nekim. Razgovaraj sa Stelom." "Mislio sam da bih odlaskom nešto postigao. Mislio sam da

odem odavde. Zbog promene. Ali Seli misli da samo hoću nju da otkačim. Ja nju da otkačim. Zamislite – ja da otkačim nju."

"Drago mi je da nisi otišao. Biće to dobro." On opet skrenu pogled. Ja uzdahnuh duboko. "Jednom si pomenuo... šta sam morao da

učinim za biskupiju. Ima veze sa nekim sveštenicima koji su stvarali probleme. Nisam mogao da govorim o tome. Ne mogu ni sada. Ali... Brendan Bel..."

"Moram da poñem," reče on hitro i udalji se prema brodu. Posle nedeljne mise, Seli poñe pored mene spuštene glave, dok

148

sam se na vratima pozdravljao sa parohijanima. A nisam je video posle one posete.

"Hej, zdravo," rekoh joj. "Oh, zdravo," reče ona, kao da me nije primetila. "Udaljila si se." "Znate kakve su ove zime. Izlazi se što manje." "Video sam tvog momka neki dan dole, na obali." "Oh," odgovori ona. "Kako se situacija razvija, ako ne smeta što pitam?" "Ne razvija se uopšte." Čekao sam da čujem još nešto. Bilo je teško pročitati njen

izraz. "Neko ne može više da podnese," reče ona najzad. Efi je stigla početkom juna. Rekla je da će biti tu nekoliko

dana, zbog nečega što je nazvala terenskim radom. Pisala je knjigu. Želela je da poseti staru gospoñu koju smo upoznali za Božić. Staru Pegi iz Hotorna. Bilo je to uglavnom opravdanje da doñe kući na tuñi trošak, rekla je. Imala je malu dotaciju za istraživački rad.

"Šta istražuješ?" upitao sam. "Kao da je morao da pita." "I gde ćeš odsesti?" "Negde gde je toplo," reče ona smeškajući se. "Ali zaista hoću

da otvorim i provetrim staru kuću. Donela sam i nove zavese. Slažeš li se?"

"Samo izvoli," rekoh. Rekla je da je kuhinjski šporet propao. Imam li nešto protiv da

ona kupi novi? "Zašto ne poñeš sa mnom u Hotorn?" upitala je. "Ne ide mi se." "Ma hajde. Stara gospoña će uživati u poseti." "Ne mogu."

149

"Ne možeš? Ili nećeš?" "Zauzet sam," rekoh. Možda je to bila lenjost. Slike bi se vratile same od sebe i

neočekivano. Kao i samokritika. Čvrsto sam ga stisnuo za vrat i pritisnuo na zid. Sećam se kako

su mu naočari bile iskrivljene sa strane na licu, gusta, seda kosa bila mu je sva raščupana i otkrivala ružičastu kožu, usta su mu se otvarala, ali glas nije izlazio. Dečak je nestao. A ja odjedom nisam bio siguran. Jesam li zaista video dečaka? Gde sam? Ko je on? Šta to radim?

Možda je biskup bio u pravu. Ono što mislimo da vidimo nije

uvek stvarnost. Oko je ponekad varljivo. Jednom davno ugledao sam neki bledi bljesak. Možda su, kao

što mi je otac Rodi kasnije rekao, zaista tražili naliv-pero iza klupe. Posebno naliv-pero, rekao je. Moglo mu se verovati. Ja sam želeo da verujem. Imao je u sebi uverljivost koja dolazi od krajnje samouverenosti. A bio je i širokogrud, razmatrajući ponovo ono što je nazvao mojim "iracionalnim" odgovorom. Iz pojave se rañaju skandali, rekao je. Zahvalio mi se i oprostio mi, čak i ono što sam stavio ruke na njega.

"Proveo si suviše vremena sa egzistencijalistima. Oni će te uvek uvući u nevolju." Pogled mu je bio izazivački.

"Nisam hteo da... Vas... dodirnem." "Ja sam seljačić. Hvatali su me i ranije, još gore." Nasmejao

se. "Imaš jake ruke, da znaš. Mogu da zamislim kako bi me udario. Fju."

Želite da to bude istina. Nalazite utehu u tim očima, ohrabrenje u teškoj ruci koju Vam je stavio na rame, u trezvenom glasu koji govori o kolegijalnosti i karakteru. On je bio mentor. Bio je uzor. On

150

je ono što u najpobožnijim snovima vi želite da postanete. Poštovan i uvažavan od laika, kao i od sveštenstva. Sveštenik koji je takoñe i Čovek. I tako ste uvereni, suviše lako. Naposletku se slažete: odreñeno odsustvo biće od pomoći. I vaš biskup je dalekovidan: u Hondurasu je vaša misija primećena; videli ste, meñu siromasima, ljudsku sudbinu onako, kako ju je naš Spasitelj video urezanu na licima. Video sam svoju misiju u njihovim očima, nadu koju sam ja predstavljao. Biskup je rekao da sam video živu veru onakvu, kakva je nekada bila. I bio je potpuno u pravu.

Ali u pomrčini nesanice, kada nedisciplinovane misli oživljavaju tajne slike koje su sve započele, postoji jedna koja dominira i ona je nedvosmislena: dečakovo lice, sa izrazom žive odvratnosti, zatim transfomisane u užas kada ugleda ono što mora biti saznanje u mom besu. Ta slika neće da ode.

Efi se kratko zaustavila na putu za Toronto, završivši svoj

službeni put. Znao sam da je uznemirena, a znao sam i zašto. "Koliko od tatine priče ti znaš?" upitala je. "Zavisi. Znam da njegov otac uopšte nije imao priliku da oženi

njegovu majku i da je negde poginuo. Možda u Prvom Svetskom ratu."

"Ljudi u Hotornu su se prema tatinoj majci ponašali kao prema bludnici kada je došla kući trudna i nevenčana. Znaš li to?"

"Nisam iznenañen." "Suština je u tome da su je oterali da bi izbegli skandal. Ime je odgovarajuće. Hotorn. Seti se Crvenog slova (Roman Natanijela Hotorna; puritanci su zahtevali da preljubnici budu obeleženi crvenim slovom A (prim. prev.).). Naša baka je bila Hester Pajn." Nasmejala se, ali se nije osmehnula.

"Kuda ovo vodi?" upitah je uznemireno. "Ti znaš da ga je ostavila. Zaboga, godinama joj nije znao ni

ime."

151

"Zašto je to važno?" "Zato što su ljudi važni. I njihove priče." "Preduboko zbližavanje sa "ljudima" i njihovim pričama može

da bude opasno," rekoh. "Naravno. Ali šta još ima tu?" Izraz na njenom licu zahtevao je raspravu. Hajde, govorio je.

Iznesi svoja otkrovenja, o večnosti i uskrsnuću, o životu u Raju. "Dobro. Kad ćeš opet doći kući?" upitao sam. Začuo sam kucanje na vrata jednog vrelog utorka ujutru,

početkom jula. Do tada jedva da je neko pokucao; obično bi samo ušli i pozvali me iz kuhinje. Kroz prozor studija video sam mali, zeleni BMW, parkiran pored crkve. Prišao sam vratima, pun radoznalosti i ugledao Brendana Bela.

Smeškao se široko, u majici sa kratkim rukavima, šorcu i sandalama. Lice mu je bilo zategnuto i potamnelo, a crna kosa začešljana pozadi i učvršćena dozom gela. Mali konjski rep je nestao. Na levoj ruci nosio je sjajnu burmu.

Moja radoznalost se pretvorila u dobrodošlicu i on je ušao. "Upravo sam hteo da skuvam kafu," slagao sam. U prolazu je, rekao je. Žena mu je otišla na zapad, da poseti

rodbinu. To je za njega bila šansa da opet svrati u Njufandlend. U prolazu će obići i Kejp Breton. Možda će se zaustaviti u Port Hud na jedan dan, da vidi neke stare poznanike. "Čuo sam da si ti ovde. Kako su ljudi?"

"Kao i obično," odgovorio sam. "Ja li Malins još uvek onako zabavan?" Nasmejah se sa njim. "Ustvari, stari Malins i ja se lepo slažemo," reče on. "Hvala

bogu, nije znao za moju ružnu prošlost. Hvala ti za to." Upitao je za Mekejeve. "Onaj mali," rekao je. Mladi Deni.

Deca su ga zvala Junior. Bio mi je simpatičan. Dolazio je u hol kad

152

su se mladi ljudi okupljali. Dolazili su uveče, pa smo puštali muziku, gledali video ili jednostavno bili tu. To je bio sjajan deo mog posla. Mislio sam da možda potražim neke od njih."

Odgovorio sam da je većina njih još uvek tu. Nije bilo mnogo promena.

"Odlično," reče on, ispivši kafu. "Čuo sam izokola da izvrsno vodiš parohiju. Kako ti se to sviña?"

"Sasvim drukčije od univerziteta." Pogled mu je neumorno leteo po mojoj siromašnoj kuhinji.

Krateke pauze postajale su veće. "Pitao si za Denija Mekeja," rekoh ja naposletku.

"Pretpostavljam da ga dobro poznaješ." "Očigledno sam ga poznavao. Na neki način se isticao."

Izgledao je uznemireno. "Ima neke probleme. Planira da se oženi jednom ljupkom

devojkom odavde. Ali, ti planovi kao da ulaze u... krizu." "Šteta. Stekao sam utisak da je nekako... dubok. U poreñenju

sa ostalima. Brak je veliki korak." Nastala je nova tišina. "Izgleda da tebi brak prija," rekoh ja, osmehnuvši se. Klimnuo je glavom, zagledavši se u lonče sa kafom, pa skrenu

pogled prema prozoru. "Bože moj," reče najzad. "Voleo sam ovaj pogled. Mislim da si dobio izvrstan posao."

Složio sam se. "Deo mene ti zavidi," reče on, "i koji dovodi u pitanje celu

odluku da odem. Izgleda da su bili u pravu kad su rekli 'Jednom sveštenik, uvek sveštenik.'"

Rekao je i da bi voleo da jednom malo duže razgovaramo o nekim stvarima. Misli se kovitlaju, traže prolaze i nailaze samo na prepreke. Ustao je i ispratio sam ga do vrata.

"Možda ću produžiti izlet za jedan dan," razmišljao je. "Javiću ti se u povratku. Možda me primiš ne jednu noć. Ima stvari o kojima

153

bih sada verovatno mogao da govorim, za šta nisam imao hrabrosti dok sam ranije bio ovde. Znaš li na šta mislim?"

"Mislim da znam," rekoh, sa olakšanjem jer je to odloženo. "Svejedno. To je za drugi put." Ali ostao je da stoji tu jedan dugi, trenutak tišine. Kako prosuñujemo? Prijatno lice, iskren pogled, duboka

inteligencija koja formuliše rečenice iz iznenañujućih percepcija, ideja i humora. Svih spoljnih znakova integriteta. Ali to takoñe talenti i glumca, prevaranta, onoga koji preživljava. Iz iskustva sam poznavao prevejanost poremećenih ljudi. Gotovo opipljivo je uznemiren, pomislio sam prateći ga do kola. Za trenutak sam pomislio da ga zaustavim. Ma nije važno, hajde da popijemo po jednu. Negde je sada popodne. Da razgovaramo. Pričaću ti o Alfonsu, svešteniku na koga bi svi trebalo da se ugledamo. I o Hasinti i sopstvenom iskustvu sa ljudskim slabostima. I o svojoj kampanji da očistim našu Svetu majku Crkvu tako što ću sažeći takve kao što si ti i pretvoriti ih u zaborav. A za uzvrat, ti možeš da učiniš ono, što niko do sada nije učinio. Da objasniš.

Mali automobil se odvezao putem i skrenuo na sever. Alfonso i Hasinta su najviše iznenañeni kada sam ih zatekao u

kuhinji. Prekinuo sam jecanje. Žao mi je, kažem. Ona je istrčala napolje, očešavši me u prolasku. On i ja

stojimo jedan naspram drugog u maloj prostoriji. Onda se on osmehne. Stavi kažiprst na usta i odmahuje glavom.

Pssst. Sekstus me je nazvao u četvrtak ujutru. Dan je već bio vreo i

smiren. Zaliv je bio miran. "Mislio sam da ćeš biti na vodi," rekao je veselo. "Dolazim za dvadeset minuta."

Seo sam napolje na palubi. Vrelina je bila intenzivna. Na prilaz

154

skrenuše kola. Bila je to Stela. Na sebi je imala bluzu od teksas-platna, sa metalnom dugmadi na prednjem delu. Gornje i donje dugme bila su otkopčana.

"Idem na plažu," reče. "Trebalo bi da poñeš." Noge su joj bile gole, u sandalama, a kosa vezana pozadi, sa

jednim uvojkom samovoljno odvojenim pored uva. "Voleo bih," rekoh. I mislio sam to. Osmehnula mi se. Ponudio sam joj kafu. Odbila je. Rekla je da je svratila poslom. "Kakvim poslom?" Želela je da rezerviše hol za sledeću subotu uveče. Mala

proslava za mladog Donalda O'Brajena, povodom novca koji je dobio za studije u semeništu u Skarborou. "Očigledno ćeš morati da budeš prisutan," reča.

Rekao sam da ću zabeležiti. Samo što je otišla, kad je Sekstus stigao sa hladionikom punim

piva. Sunce je bilo visoko i žestoko. Bilo je skoro podne. "Ovakvim danima čovek može da bude utučen zbog svih

godina protraćenih u Ontari-ari-ari-ju," objavio je, protežući se, sa rukama visoko iznad glave.

Ispod nas, mračno prostranstvo vode je tiho pljuskalo, neka jahta u daljini polako je plovila na jug.

"Hajdemo tamo," reče on. Mladi Deni Mekej je stajao na krmi Ledi Hotorn i prao palubu

velikim crevom. Izgledao je namršteno, ali kada nas je ugledao, osmehnuo se i zatvorio vodu. Sekstus mu pruži pivo.

"Sad će na ostrvu bili fino," reče. "Ja još nisam naučio kako da manevrišem ovde," rekoh ja. "Prosto ko pasulj," reče Deni. Hasinta je glatko klizila kroz mirnu vodu i sva realnost je

nestala. Mantija koja visi u sakristiji, prazna ispovedaonica, oronula

155

crkva, tuña očekivanja, duboka, nemoguća pitanja o svrsi i potencijalu. Deni i Sekstus su stajali na krmi, sa pivom u rukama, smejući se nečemu iz svog razgovora.

U uglu prozora kabine, obad se zapetljao u paučinu. Pauk je stajao na rubu svoje zamke i gledao ga. Šta je potrebno da se uguši nagon za opstanak. Očaj? Najzad, možda duboko shvatanje uzaludnosti.

Osvrnuo sam se prema krmi. Sekstus i Deni su ozbiljno razgovarali, a topli povetarac im je mrsio kosu. Sekstus me pogleda i mahnu. Ja se okrenuh nazad prema paučini, baš u trenutku kada je pauk obuhvatio obada. Otpor je prestao.

Tada Sekstus stade pored mene. "Pusti malo mene da vozim." Ja se sklonih u stranu. Udaljena plaža bila je puna tela boje peska. Deni je,

prekrštenih ruku, gledao prema njima. Stela je meñu njima, pomislih, bez bluze od tesandala. Deni kao da je nešto čekao.

"Je li sve u redu?" On sleže ramenima i osmehnu se. Bez žalbe. "Izgledaš uznemireno," rekoh, pa ga pljesnuh po ramenu. "Jesi

li siguran da je sve u redu?" "Zar nisu svi uznemireni? Ovako ili onako?" "Ovako ili onako," odgovorih. "Kladim se da i Vi imate svoje probleme, zar ne, Oče?" Nasmejah se. Skrenuh opet pogled prema plaži. "Znaš li da

plivaš?" upitah. On odmahnu glavom. Izvesno vreme smo stajali bez reči. "Video sam jednog tvog prijatelja neki dan," rekoh. "Oh?" "Brendana Bela." "Čuo sam da je bio ovde." "Izgleda da je uspeo. Vozi BMW. Znaš li da je promenio

156

posao?" "Čuo sam nešto." Otpio je malo iz boce, bezizraznog lica. Osetio sam neki tihi nemir, kao mračni oblak. "Još malo i stigli smo," reče on. Pokazao je prema svetlu koje

se nalazilo tik pored lukobrana ostrva. Nije se video ulaz. "Nikad nisam imao petlju da uñem tamo." VRutili smo se do kormila i on dade uputstva. Dok mi je srce

lupalo provukao sam se izmeñu dva mala glisera, koji su izgledali kao ljuske jajeta.

Duboki osećaj uspeha uklonio je sva ostala važna pitanja. Još jedno pivo, da se proslavi? Zbog čega, pomislio sam, još treba da brinem? On je u redu.

Samo prolazi kroz uobičajeni početni stres satrevanja. "Tamo je jedna crkvica," rekao je, pokazujući. "Stvarno mirna.

Tu je iz vremena kad je ostrvo bilo prava zajednica. Sad su ovde samo ljudi koji dolaze leti. Amerikanci. Oni mrze kad domaći ljudi, poput nas, izlaze. Ometamo njihove maštarije. Ali crkva je nekako posebna."

"Još ima nade za tebe," rekoh. On se nasmeja. "Ceo kraj će jednog dana biti ovakav," reče. "Kakav?" "Kao ostrvo Port Hud. Letnje odmaralište za strance. Nas

nekoliko domaćih držimo se noktima. Radimo za strance." "Nikada," rekoh. "Ti nikada ne bi dozvolio da doñe do toga." On me pogleda gotovo podrugljivo, ali ne reče više ništa. Na povratku sam iznenada začuo neku lupu na krovu. Sekstus

mi je kasnije rekao da je Deni gore igrao, neku neobičnu igru, stvarajući ritam svojim radnim čizmama. Vrlo čudno, mislio je Sekstus.

"Mislim da se mali raspada." "Dobro je on," rekoh. "Samo treba da ga ostave na miru."

157

U subotu uveče, na O'Brajenovu proslavu, zaliv je bio taman i

miran dok je sunce zalazilo. Misi u sedam sati prisustvivao je veliki broj parohijana, kola i kamioneti od pola tone zauzeli su ivicu kolovoza i parking oko hola. Sišao sam do hola u petnaest do devet, sa malim zakašnjenjem. Trebalo je da održim kratak govor, za ispraćaj i uručim Donaldu ček parohijana. Dok sam prilazio muzika je bivala sve jača, kao i žamor glasova. Stela se izdejstvovala dozvolu za alkohol. Pojačana violina škripala je iz slabog zvučnika. Grupa muškaraca stajala je pored vrata, pušeći. Meñu njima sam primetio mladog Denija Mekeja. U prolazu sam ga pogledao, ali on je skrenuo pogled.

Kada sam ušao, Stela me upita, "Jesi li video ko je tu?" "Deni?" "Da. Mislim da su došli zajedno. To je dobar znak." Klimnula

je prema Seli, koja je prodavala karte za šank. Kad sada pokušavam da se setim detalja, imam utisak čudnog

nesklada zvukova i nekakvih zlokobnih izraza na poznatim licima. Na pozornici je bio onaj mladi violinista Arči, sa obrazom i

uvom uz instrument, kao da se napinje da čuje svaku notu iznad žagora razgovora i smeha; desno koleno mu je poskakivalo, a stopalo snažno lupalo o pod. Počasni gost, Donald O'Brajen, napeto je udarao po klaviru, a njegovi ponosni roditelji stajali su u blizini pozornice i primali čestitke od komšija. Zdepasti muškarci u košuljama stajali su sa plastičnim čašama u rukama, crvenih lica i sa kapima znoja na obrvama, a njihove punačke žene su posluživale za dugačkim stolom sa hranom. Meñu njima je bio i Deni Ben, naslonjen na štap, uštirkane bele košulje mokre od znoja.

Opet primetih njegovog sina, Seli mu je nešto govorila na uvo, ali nisam mogao da vidim njen izraz. On je stajao, sa rukama u džepovima i klimao sagnutom glavom. Pomislio sam da će imati lepu decu, ali taj utisak je odmah nestao pred napetošću koju uvek osećam

158

u masi. Muzika je prestala. Pozvao sam mladog Donalda sa pozornice,

poveo ga polako do središta podijuma, bratski mu prebacivši ruku preko ramena i održao svoj kratak govor. Smejali su se anegdotama iz vremena koje sam proveo u semeništu; pričama o mladićima koji su pomerali ograničenja tradicije i discipline, dok sam se ja slepo prepustio tradicionalnosti. Savetovao sam mladog Donalda da to izbegava. Ne ponavljaj moje greške. Zabavljaj se malo. Pričao sam bezbedne šale i zamišljao da je smeh delimično iznenañujući. Slušaj! On može da nas nasmeje! Nameravao sam da završim nekim mislima o smirivanju, rukopoloženju, zareñenju, radostima i problemima sveštenstva, ali sam odlučio da zaključim svoj mali govor zdravicom novom seminarcu. Svi su to prihvatili i ugledao sam Stelu kako mi prilazi sa dve plastične čaše.

Prihvatio sam jednu, digao je meñu ostale, shvativši da ona i dalje stoji pored mene i da verovatno izgledamo kao i drugi parovi, ako se izuzme moja odeća, crno odelo i kragna. Muškarac i žena su stajali zajedno, meñu drugim muškarcima i ženama.

Donald mi se zahvalio kada sam mu uručio koverat. Rekao je da se nada da će svojim životom moći da ispuni njihova očekivanja i zamolio ih da se mole za njega, da bi mu pomogli u borbama koje mu predstoje.

Amin, pomislio sam. A kada je završio, okrenuo se i klimnu glavom, a ja sam

zamislio da se u tom kratkom pogledu koji smo razmenili dogodio prenos znanja i razumevanja, pa možda čak i poverenja.

Okrenuo sam se i ugledao mladog violinistu Arčija kako stoji u blizini, prekrštenih ruku. Namignuh mu i on uze instrument za vrat, pa palcem okinu jednu žicu, što je bio znak za nastavak proslave.

Posle tog jasnog trenutka, sećanje mi nije baš sigurno. Čini mi

se da sam bio sam, udobno naslonjen na zid. Piće koje sam držao bilo

159

je gotovo nepotrebno, jer sam shvatio da me već dižu muzika, vreme i, možda po prvi put, iznenañujući osećaj da tu pripadam. Taj život, zahvaljujući ovim dobrim ljudima, možda po prvi put posle Hondurasa, dobio je svrhu. U tom trenutku sam, u mašti, konceptirao kratku poruku biskupu, u kojoj mu zahvaljujem što me je poslao tu.

Kratko sam zatvorio oči i pustio muziku da me obuzme. Da li ovako treba da bude?

Muzika je pauzirala. Neko je zamenio Donalda za klavirom i on je pošao u mom smeru, smeškajući se. Zatim je zastao da razgovara sa Seli. Ona ga je gledala sa zanimanjem. Klimala glavom. Zadržao joj je ruku i pošli su prema sredini podijuma, verovatno da plešu.

Odjednom je Deni stajao tamo sa njima. Sećajući se, siguran sam da sam jedini bio svestan napetosti. Neki duboki instinkt mi je poslao upozorenje i nagnao me da poñem prema njima.

Deni je zgrabio Donalda za nadlakticu. Smeškao se. Čuo sam "... još jedan jebeni peder..." "Deni," rekoh, možda oštrije nego što sam nameravao i uhvatih

ga za zglob. Nisam primetio pokret. Znam samo da je u trenutku nestalo

svetla. Glavu mi je ispunila pomrčina, puna bljeskova. Bez osećaja. Zatim sam ugledao njegovo lice pored svoga, neprirodno

crveno, izbuljenih očiju. Ali učinilo mi se i da ga neka žilava, dlakava ruka drži oko vrata, a njegova ruka je steže. Zatim se pojavilo još jedno lice, koje je nešto tiho govorilo Deniju na uvo. Zakleo bih se da je to bio Sendi Gilis. Pokušao sam da dignem ruku. Sendi? Ali tada su opet svi nestali u bljeskavoj pomrčini.

Moj otac sada govori: Idi. Daj sve od sebe. Vidi kakav si

čovek. Sendi Gilis bez reči gleda pod ambara. Hajde, kaže moj otac, ohrabren njegovim ćutanjem. Proklet

160

bio. Hajde da to rešimo odmah, ovde. A zatim je na kolenima, glava mu se ljulja, krv curi, Sendi Gilis

stoji iznad njega, bez reči, ruku spuštenih pored tela. Uopšte nisam video šta se dogodilo, samo sam čuo mučni zvuk

udarca. Stela je klečala pored mene, sa izrazom užasa na licu. Deni

Ben je držao sina iza leña u čvrstom zagrljaju, pokušavajući da ga kroz gužvu povuče prema otvorenim vratima. Mladi Deni odjednom prestade da se opire i oni izañoše zajedno. Seli istrča za njima, noseći štap.

Stela mi je stavila led uvijen u peškir na čelo, iznad i desno od oka, gde je tkivo oteklo i bilo osetljivo na dodir. Nešto, možda led, dopiralo mi je hladnim žiganjem do mozga. Uklonio sam led. Stelino lice je bilo sivo-žuto. Pogledao sam okolo, očajnički pretražujući lica. Sendi Gilis? Jesam li video mrtvog Sendija Gilisa? Da li sam to sanjao? Tada ugledah mladog O'Brajena, bledog lica, iznad sebe.

"To je bilo preterano," reče on, bez uspeha pokušavajući da se osmehne, ali osetio sam prekor u njegovom glasu.

"Stvarno?" rekoh. "Vi, drugi, nije trebalo da se mešate. Nije bilo, potrebno.

Mogao sam to da sredim." "Koji drugi?" "Vi i onaj drugi." "Koji drugi?" "To je bio moj problem... nije trebalo da vi..." "Možemo li o tome drugi put." "Dobro," reče on. "Mogu samo da pretpostavim šta je u pitanju," reče Stela. Jevanñeljska priča toga jutra govorila je o fariseju i cariniku,

koji su otišli u hram da se pomole. Farisej je zahvalio Bogu za svoju

161

vrlinu i pobožnost. Siromašni carinik je suviše skroman da bi učinio bilo šta, sem da moli za milost. Izgledalo mi je da to odgovara trenutku.

Poseta je bila slaba. U pozadini, krupni Deni Ben i njegov sin stajali su upadljivi, prekrštenih ruku i pažljivo me posmatrali. Momak je izgledao pokunjeno i besno, krupan i širok poput oca, što sam sada primetio jednim zdravim okom.

Razmišljao sam da li da prekršim pravila i sasvim preskočim propoved, ali razmislivši o njima shvatio sam da očekuju da čuju neku aluziju na onaj dogañaj. Zurio sam u njih izvesno vreme, svestan uglavnom bubnjanja u slepoočnicama. Reči mi nisu dolazile, pa sam sam otišao natrag, do oltara i nastavio službu automatski, bez razmišljanja.

"Verujem u jednog Boga..." Na vratima, pošto su gotovo svi već izašli, prišao mi je Deni

Ben. "Momak ima nešto da kaže." "Naravno," rekoh. Mladi Deni je stajao u pozadini, prekrštenih ruku, zureći u tlo. "Kako si?" upitah ga. "Dobro." Glas mu je bio prozukao. Na grlu sam mu primetio

vidno crvenilo. Tada je digao pogled, da me pogleda u lice. Bol na njegovom je bio upadljiv.

Reči su mi same naišle. "Hajde da to ostavimo iza nas." "Nisam hteo," reče on. Glas njegovog oca bio je neočekivano grub. "Nismo došli

ovamo da kažeš to. Došli smo da kažeš ono, što treba da kažeš." "Žao mi je," reče on tiho. "I meni je žao," rekoh. On kao da se iznenadio. "Prokletstvo, ne," reče njegov otac. "Nemate Vi šta da žalite.

Rekao sam mu da je srećan što živimo u ovom vremenu. Pre izvesnog vremena, u ovom trenutku verovatno bi bio

162

ekskomuniciran. Ili nešto još gore. Ruka bi mu istrulila od gangrene." "Ne bih brinuo o tome," rekoh. Nastala je duža tišina. "Razumem," rekoh ja najzad. "Razumem i ne tražim

izvinjenja. Ali ima jedan momak, koji verovatno ne razume." Mladi Deni odmahnu glavom. "Ne. To neću." "Ako zaista želiš to da zaokružiš," rekoh, "predlažem da

odmah odeš do O'Brajenovih. Tamo treba da središ stvari." "Ne mogu." Pogledao sam njegovog oca molećivo. "Ne znam ništa o tome," reče on, digavši ruku i skrenuvši

pogled. "Udariti sveštenika je jedno. Ovo drugo je izmeñu njih." Na licima su im bili identični izrazi. Pogledi hladni, usta

stisnuta, lica kamena. "Onda nemamo više o čemu da razgovaramo," rekoh. ( 13 ) Često mislim na Malinsa. Za sveštenike poput njega i drugih

koje bih mogao da imenujem, jevanñelja su bogata uvidima koje treba primeniti na ljudske situacije. Oni nalaze logiku i u sujeverju. Mogu da pročiste stazu kroz sva infantilna obećanja doslovnog spasa i stignu do objektivne istine koju nose u džepovima kao topli, glatki kamen. Šta je to u njima?

Zašto sam, zaista, postao sveštenik? Odgovor kao da me je tresnuo u lice: bio mi je potreban izlaz; bekstvo.

Početkom sledeće nedelje svratio je jedan mladi konjički policajac i rekao da razmislim o tužbi za napad. "Mladi Mekej je pretnja i sebi i drugima," rekao je. "Možda mu je potrebno nešto da se probudi." Učinilo mi se da je policajac samo nekoliko godina stariji od Denija.

163

"Mislim da je svestan šta je uradio," rekoh. "Prolazi kroz takav period. Svi mi to imamo." Osmehnuo sam se, pomislivši da li je mladi policajac ikada prolazio kroz bilo šta, sem jednog, ispravnog perioda.

Opet je govorio, ali ja nisam slušao reči, već samo glas. Ravnodušna, uvežbana učtivost, koja uopšte nije učtivost, već samo sterilna formalnost. Hteo sam da kažem: "Zvučiš kao robot. Zar si tako naučio da govoriš u Reñini? (Grad u kome se nalazi Akademija kanadske kraljevske konjičke policije (prim. prev.).) " Ali nisam, shvativši da je on verovatno sasvim pristojan momak; i da takav ton čujem od gotovo svakoga.

Nekoliko nedelja kasnije Stela mi je kazala da O'Brajen priča o odlasku u Japan. Hteo bi tamo da predaje engleski, odlažući planove za sveštenstvo na neodreñeno vreme. Želi da stavi izvesno vreme i razmak izmeñu sebe i svega, kazala je.

"To je verovatno samo špekulacija," rekao sam. "Ljudi vole da donose ishitrene zaključke."

"Promenio se. Pokušala sam da razgovaram sa njim o tome." "I da li ti je rekao da odlazi u Japan?" "Ne. Nije tako izričito." "Mislim da će on jednog dana biti dobar sveštenik." "Zaista?" "Da." "Jadni Deni. Nije on bio kriv za sve to." "Ne, nije." Pogledala me je, tražeći neki izraz saznanja na mom licu, pa

spustila meku ruku na moju nadlanicu. "Jednog dana ćemo razgovarati."

"Zaista bih to voleo," rekao sam. Čamac je postao moje pribežište, mada ne naročito zdravo.

Prvobitna čistoća doživljaja izbledela je i shvatio sam da to postaje

164

duboko zavodljivo, kao skrovište. "Idete li malo u ribolov, Oče," govorili su dok sam unosio

hladionik sa doka, pazeći da ne izazovem izdajničko kuckanje boca u zveckanju kocki leda.

"Znate mene," odgovarao sam. "Ribe imaju sopstvenu tehnologiju. Čekaju ribare. Čim se ja pojavim, one nestaju."

Ta Vam je dobra, smejali su se. Neki amerikanac, koji je pisao za Njujork Tajms, vezivao je

brod pored moga. Izmenjivali smo uzgredne ljubaznosti s vremena na vreme.

"Čujem da ste proveli izvesno vreme u centralnoj Americi," rekao je jednom.

"Ah, da. Znate li te krajeve?" "Pokrivao sam tamošnje nemire osamdesetih. Nikaragva.

Salvador." "Ja sam bio u Hondurasu." "Aha. Meñu kontrašima," reče on. "To je bilo posle mene." Plavuša u šorcu i širokoj majici sedela je u stolici na zadnjem

delu njegovog broda i gledala me sa izrazom koji je otkrivao ostatak nekog ranijeg saznanja, verovatno, da sam Nekakav Sveštenik. Pogledi su nam se sreli, pa sam se osmehnuo. On odmah skrenu pogled.

Krajem avgusta video sam Denija na drugoj strani luke, gde je

njegov brod bio dignut na mobilno postolje. On je u senci ispod njega valjkom na dugačkoj dršci farbao korito. Čuo sam muziku. Napevši se da čujem, prepoznao sam pesmu iz svojih univerzitetskih dana. "Desperado."

Momak stvarno jeste staromodan, pomislih. Odlučio sam da priñem i zapodenem razgovor. O Iglsima i

Donu Henliju. Znanje sakupljeno iz dugotrajnog života u blizini

165

mladih. Zatim sam primetio da povremeno dohvata bocu sa pivom, diže je do usta i drži tu, zabačene glave, kao da hoće da je iskapi u jednom gutljaju.

Sledećeg dana brod kao da je bio napušten u navozu, a dva dana kasnije ribari u pristaništu su počeli da gunñaju.

"Deni je otišao na more sa kapetanom Morganom," rekao mi je jedan od njih ogorčeno.

Tri dana kasnije, jednog jutra sam primetio posadu jednog polutonca izvučenog blizu njega. Četiri čoveka su završavali farbanje. Kada se farba osušila, vratili su ga u vodu, prevukli na drugu stranu luke i vezali iza mog broda.

"Je li neko čuo skoro neke vesti?" upitao sam. "Oooh, jeste," reče čovek, vezujući konopac oko stuba. "Gde se krije ovih dana?" "Tu negde. Ali se razboleo. Uhvatio je stari Bakardijev grip." Hitro je vezao čvor i otišao. Mladi O'Brajen mi je nenajavljen došao u posetu. Stajao je na

vratima, nervozan. Pozvao sam ga da uñe na čaj ili hladno pivo. Nismo razgovarali od onog incidenta u holu.

"Ne, hvala," reče on. "Doneo sam Vam nešto." Dao mi je koverat.

"Šta je ovo?" "Moram da Vam vratim novac. Ne bi bilo u redu da ga

zadržim." Odglumio sam zbunjenost. "Možete da im objasnite." "Šta da objasnim?" "Predomislio sam se. Nisam spreman. Bar ne sada. Hoću

godinu dana samo da putujem. Da razmišljam. Možda posle toga. Ali ne mogu sad."

Rekao sam mu da ne bi trebalo da onaj incident u holu shvati

166

tako ozbiljno. I znam da Deniju Mekeju nije prijatno zbog toga." "Mislite li zaista da je on jedini koji to misli?" upita Donald

ogorčeno. "To ne znači—" "Ne?" Iznenada sam osetio bes. "Mislite li stvarno da je on jedini u okolini sa takvim stavom?"

Gledao je kroz mene i mogao sam da čujem njegovo neizgovoreno pitanje: Šta Vi mislite?

Ćutao sam. "Ustvari, žao mi je Denija Mekeja," reče on najzad. "Zbog

onoga, šta god ga je nagnalo da to uradi. On samo ne može da zadrži u sebi onako, kako ostali mogu. Taj momak će imati goleme nevolje."

"Zadrži novac. Putovanje zna da bude skupo." "Hvala, ali mislim da ćete ga Vi bolje upotrebiti. Čuo sam da

hoće da dograde crkvu." "Šta treba da uradim, da te ubedim da se predomisliš?" Zagledao se u mene. Zatim, posle dugačke tišine, okrenuo se i

otišao. ( 14 ) Zatim je stigao i kraj septembra. Vreme leti može da bude

nestabilno, ali septembar je, gotovo bez izuzetka, neprekidan niz stabilnih toplih dana, oblivenih sunčevim sjajem. Nisam pokrivao motor i podne daske su mi bile dignute. Video sam tragove suvog truljenja letvica ispod rezervoara za gorivo. Upitao sam se jesu li Mekejevi znali za to pre nego što su mi ga prodali.

Sledeći put biće to fiberglas, pomislio sam. A onda, u grču uznemirenja, shvatio sam da ta trulež nije ni važna. Ja ću kroz

167

nekoliko godina otići odatle. Neće biti sledećeg puta. Otvorio sam hladionik i izvadio rum. Boca je bila mokra,

hladna i prijatna. Našao sam plastičnu čašu i skinuo poklopac sa boce.

Osetih neočekivan, nekontrolisan udar. Bio je to Deni. Skočio je sa doka i išao donjom palubom prema meni. Bio je neobrijan. Na glavi je imao naopako okrenutu sportsku kapu. Ja u trenutku osetih paniku, sedeći tu, sa inkriminišućom bocom u ruci. Borio sam se da suzbijem odbojnost.

"Upravo sam spremao koktel," rekoh. "Pretpostavljam da si zainteresovan."

"Ja ne pretpostavljam da papa sere u šumi," odgovori on. "Ili to radi medved?"

Osmehnuh se. Prošao je pored mene i stao kod krme, gledajući svoj brod sa

rukama na kukovima. "Niste li primetili ko je vratio moj brod tu, pozadi?"

Zvučao je ljutito, pa sam slagao. "Ne." "Mogli su da mi kažu." "Siguran sam da su pokušali da te nañu." "Nije me tako teško naći." Kada se okrenuo prema meni, primetio sam da je još uvek

pijan. "Isploviću odmah," reče. "Jesi li dobro?" "Nikad bolje." Opet se okrenuo i zagledao u svoj brod, sa

pićem u ruci. "Ionako razmišljam da ga se otarasim. Odlučio sam. Spakovaću se i otići u Kalgari. Tamo je budućnost. Ribarenje je za idiote."

Ništa nisam rekao. "Vlada hoće da nas sve izbaci iz posla. Sve male ribare. Da

preda taj prokleti posao velikim kompanijama koje mogu da podmite

168

političare." Samo sam slušao. "To je posao za Vas. Progovorite o tome. Dignite prašinu.

Stanite ispred malih ribara, to bi trebalo da radite. Onako, kako su radili stari sveštenici, pre nego što su svi otišli u decu cveća."

Slegao sam ramenima. Zaćutao je dugo, pa se naposletku okrenuo meni i upitao,

"Kako me puštate da samo tako prolazim sa tim?" "Čime?" "Znate. U holu." "Šta ti misliš?" Upalio je cigaretu. "Trebalo bi da mi uzvratite udarac. To je

trebalo da uradite. Da me udarite. To bi stari Otac Donald uradio... tako sam čuo. To sam zaslužio. Ne bih Vam se suprotstavio." Gledao me je, pućkajući cigaretu. "Neko je pomenuo da ste i Vi nekad bili dobri sa rukama. Niste trpeli ničija sranja."

"Prerasli smo to." Nasmejao se. "Hoćete li da Vam dam slobodan udarac? Sada.

Samo me prikucajte." Gledao sam ga; ostao sam bez reči. "Hajde. Odmah, ovde. Zaslužio sam. To će mi biti pokora."

Isturio je bradu. I odjednom, pred sobom sam ugledao isturena lica svoga oca i

našeg komšije Sendija Gilisa, ljudi zavedenih ratom do verovanja da je nasilje put do pravednosti. Sada sam shvatio njihov problem, kako su stigli dotle, kako su bol i krivica još više pojačali bol. I mogao sam Deniju da kažem odmah, na licu mesta, ono što nisam rekao njima: Zar ne misliš da si dovoljno povreñen?

Ali samo sam odmahnuo glavom i okrenuo se od njega, ućutkan nesigurnošću. Samo smo tako sedeli, pijuckali svoja pića, izbegavajući susret pogleda i slušali tiho zapljuskivanje plime koja je nailazila.

169

"Je li ti uopšte palo na pamet da nastaviš školu?" upitah ja najzad.

"Uz svo dužno poštovanje, Oče, zezate se." "Još si mlad, Deni." "To je ovde samo pola problema. Roñen sam prekasno za bilo

šta važno." "Grešiš." "Videćemo se kasnije," reče on, stavljajući svoju čašu na

ogradu, pa skoči preko nje na dok. Želeo sam da ga pozovem da se vrati. Ali dok sam se popeo na

ogradu, njegov kamionet je već jurio uz obalski put. Vidim ga i sada, dok je ćilibarska svetlost septembarskog sunca na zalsku pretvarala polja u zlato i stvarala požare u prozore tihih kuća u kojima se sve tajne nalaze.

"Imam osećaj da znaš više nego što si spremna da mi kažeš.

Jesam li u pravu ili nisam?" Stela je ćutala na drugom kraju veze. Onda uzdahnu. "Ovo je

veoma duboko. Potrebna mu je pomoć, ali još nije spreman za nju." "Možeš li da mi kažeš bilo šta?" "Ne." Spustio sam slušalicu i kasnije se setio da sam zaboravio da se

pozdravim. Nedelja, 8. oktobar. Primetio sam da me Bobi O'Brajen

izbegava. Ljudi me smatraju povučenim; na tu reč nikada nisam pomišljao, ali Sekstus ju je upotrebio jednom, objašnjavajući probleme sa ljudima poput mene. Skrivamo se iza te odbojne spoljašnosti, rekao je, i to zavara mnoge ljude. Držao je ruku na mom reveru, igrajući se prstima sa debelom vunenom tkaninom.

"Tkanina... spoljni znak tvog autoriteta," rekao je. "Nešto što su smislili stari sveštenici u crnim odorama, da ih sačuva

170

odgovornosti." Sekstus je često koristio reč odgovornost. I transparentnost. Te reči, verujem, ljudi češće koriste u većim mestima. Ali Bobi O. nikada nije primetio moju povučenost. Bobi O. je jedan od ljudi kojima je uvek prijatno sa sveštenicima.

"Bobe," pozvah ga, dok je spuštene glave hitao prema svojim kolima.

Oklevao je. Očigledno je razmišljao može li da se izvuče pretvarajući se da me nije čuo. Zato sam izašao iz grupice žena kod vrata crkve i pošao prema njemu.

"Nisam Vas video neko vreme." "Prilično sam zauzet. U sindikatu. Znate kako to ide." Upitao sam ga javlja li mu se sin. "Ah, da" odgovorio je nevoljno. "Dobro mu je. Dobio je posao

nastavnika u Koreji. Zamislite to. Koreja." Pokušao je da izgleda zadovoljno.

Zatim je nastala duža pauza. "Biću iskren prema Vama," rekao je. "Bilo je neprijatno.

Prosto ne znam kako drukčije da kažem. Probudio je sve one nade, a onda... samo tako pobegao."

"Nije to bekstvo. Samo mu je potrebno vreme. Bio je dovoljno pametan da ode negde, gde može da razmisli bez pritisaka."

"Za njega ne bi bilo razlike. Znate na šta mislim." Tada sam shvatio izraz bola na njegovom licu. "Takve stvari nisu važne kod sveštenika, zar ne? Vi imate

pomoć, Božiju milost. Zar nam ne govore tako? Uvek sam mislio da će biti bezbedniji kao sveštenik."

"Biće on dobro." "Moram da Vam kažem, brinem za njega. Svet je prljav i truo." "Pozdravite ga. I ako mu nekad padne na pamet, neka me

nazove." "Preneću mu to." Zatim je rekao, "Čujem da mladom Mekeju

ne ide dobro. Čujem da već nedeljama pije."

171

Klimnuo sam glavom. "Žao mi je zbog toga. Bio je fin momčić. Sećam se kad su

obojica bili u srednjoj školi. Bili su drugovi." "Biće to dobro," rekoh, sa nelagodnim osećajem zbog svog

neuverljivog komentara. "Ah, dobro. Mladi ljudi, eh?" Pošao je prema svojim kolima, a ja osetih talas tuge odnekud

iz dubine, sa mesta na koje se retko usuñujem da odem. Četvrtak, 12. oktobar. Mladi Deni me je nazvao ujutru. "Palo mi je na pamet... Možda ću izvući svoj brod iduće

nedelje. Hoćete li da uzgred sredim i Vaš? "To bi bilo lepo," rekoh. "Vreme se kvari... očekuju se oluje. Mogao bih i da Vam ga

sredim za zimu." "Mogu li ja da pomognem?" "Ja ću to srediti. Neka to bude moj mali čin kajanja." Obojica se nasmejasmo. "Ego te absolvo," rekoh. "Šta?" "Oprošteno ti je." "Kul," reče on. "Sad se osećam mnogo bolje." Zatim je došao petnaesti. Jasno se sećam kako je jak

severozapadni vetar nabacivao hladnu kišu na brda i kuće, a jesenje lišće padalo sa tužnog drveća, da bi se smrzavalo u živopisnim gomilama na drumu. Posle mise toga dana, ljudi su trčali do kola, držeći parohijski bilten iznad glava. Žurili su svojim toplim domovima. Stajao sam na vratima crkve punih pet minuta, gledajući kako oluja dolazi preko zaliva, praveći belu penu na površini vode i zapljuskujući njome kopno. Nešto u mojoj kući navodilo me je da se zadržim u škripavoj crkvi, gde je još bilo tragova živih ljudi. Moja

172

kuća je bila mrtav prostor u poreñenju sa njom i živom olujom napolju.

Tada sam ugledao polutonac koji skreće na prilazni put. Sekstus, pomislih iznenañeno.

""Zar nije divno," reče on, stojeći pored kamioneta, dok ga je kiša šibala po licu. "Volim ovo. Vozio sam se do stare kuće, ali vetar je blokirao put starim drvećem. Onda sam se setio da si ti ovde i da imaš pogled. Doneo sam krčag vina. Pomislio sam da bi mogli da napravimo prijatan obrok."

"Uñi pre nego što sasvim pokisneš." "Ma prosto volim ovaj miris. Miris jeseni, kad priroda

odbacuje letnju odeću. Šta još trune tako mirisno?" Po tome kako je mahao rukama oko sebe, pomislio sam da je

već počeo da pije. "Hajde u kuću. Ispržiću jaja sa slaninom i skuvati kafu." Otvorio je vino. Ja sam nasuo svoju nedeljnu Bladi Meri i ušao

u kuhinju, a on je povukao stolicu od stola i seo da me gleda. "Čujem da je mali O'Brajen u Koreji ili na nekom sličnom

mestu," reče najzad. "Nije ni to loše." "Verovatno." "Nije da ne bi bio dobar sveštenik. Nije mi jasno zašto bi se

podvrgao svemu tome." "Čemu to?" "Neprestanom dokazivanju. I naravno, napetosti u sebi." "Ne razumem na šta misliš." Okrenuo sam mu leña. "Izgleda da su drukčije sasavljeni, ti gejovi, kako ih sad zovu.

Znaš na šta mislim? Seksualno." "Kako znaš da je gej?" "Svi znaju," reče on. "Hoćeš li jaja preko?" "Nije... orijentacija važna. Bog zna da nemam ništa protiv

173

gejova. To je neprirodno gušenje. Kad sve to pomešaš i promućkaš, nikad ne znaš kako i kad će da izleti iz boce. Ali na kraju ivek izleti."

"Pričaš besmislice." "Besmislice? Stvarno to misliš? Pogledaj sebe, na primer." Okrenuh se prema njemu, sa lopeticom u ruci. "Bolje ti je, pazi to jaje." Okrenuh se prema šporetu. Meñu nama je nastala duga tišina. "Mislim da ste ti i moja sestra mnogo vremena protraćili

filozofirajući," rekoh naposletku. Kad sam se opet okrenuo prema njemu, lice mu je bilo kao maska.

Setih se svog neispijenog pića na stolu. Dopunih ga iz flaše. On me je samo gledao.

"Možda bi trebalo da nešto raščistim ovde," reče on. "Slušaj," prekidoh ga. "Vaš lični život mene se na tiče." Telefon zazvoni bučno. Pomislio sam da ga ignorišem, da bih

produžio ovaj trenutak, koji mi se nekako činio važnim. Ali javio sam se i čuo Stelu.

"Hvala bogu da si tu," reče ona, na rubu histerije. "U redu je. Ovde sam. Sa Sekstusom." "Moramo da odemo U Hotorn. Do Denijevih." "Do Denijevih?" "Deni je mrtav," reče ona. Onda je počela da jeca. Upravo je čula. Mora da se ubuče.

Rekla je da će to potrajati petnaest minuta. Spustio sam slušalicu i izvesno vreme zurio u telefon.

Sekstus je kod šporeta vadio jaja i slaninu na tanjir. "Šta je to bilo?"

"Stela. Zbog Denija Mekeja. Kaže da je mrtav." "Isuse Hriste," reče Sekstus. Odjednom je uzdrhtao. Spustio je

tanjir. "Deni? Mrtav?" "Ona će doći ovamo." On se stropošta na stolicu. Samo smo sedeli. Dugi minuti su

174

prolazili. Oluja kao da je dobijala na intenzitetu. Stara kuća je škripala. Moj električni sat je radio potpuno tiho, samo što je velika kazaljka skakutala.

"Čitao sam da se to tako dešava," reče Sekstus. Ništa nisam rekao. "MS oslabi sve. Ceo sistem. Trebalo je da upoznaš Denija kad

sam ga ja prvi put sreo. Gore, u Torontu. Bio je... sad ne možeš ni da ga zamisliš takvog... Deni je bio kao prokleti... viking."

Jedva sam ga čuo. "Gde si stavio onu flašu?" Ustao sam i doneo je iz kuhinje. Našao sam praznu čašu.

Stavio sam je ispred njega. Nasuo sam u njegovu i u moju čašu. Pa seo.

"Sećam se jednom, u birtiji na Ronsesvalu; dvojica italijanskih zidara su pomislili da—"

"Imam loš osećaj," rekoh. "Mislim da ona nije govorila o Deniju Benu."

Napolju se zalupiše vrata kola. Neko je primetio da njegov brod pluta izvan samog pristaništa,

u pravcu otvorene vode. Očigledno labavo privezan, brod se otrgao zbog vetra. Mladi Deni je već nedeljama pijančio. Inače, ne bi tako traljavo vezao konopac. Onda je neko pomenuo da vetar obično ne duva prema Maloj luci, jer je zaklonjena. A čak i da se probije kroz drveće i dune nizbrdo, vetar i plima bi verovatno poneli brod dalje prema kopnu i mostu autoputa. Ne bi ga vukli napolje, u oluju.

Tada je Kameron, koji je bio član obalske straže, pomislio da bi bilo bolje da isplove i sami ga vrate, nego da traže Denija. Tako su Kameron i njegov sin odvezali svoj brod u nedelju ujutru, odmah posle mise, i isplovili u odeći u kojoj su išli u crkvu, gunñajući o ljudima koji izgube samokontrolu i počnu da stvaraju probleme. Kada su zakačili i privukli plutajući brod, momak, Angus je prešao u

175

njega. Angus je bio od prilike istih godina kao i Deni i kasnije su bili

zabrinuti hoće li moći da se izbori sa onim, što je zatekao. Telo je bilo u kabini, šćućureno u uglu male kuhinje. Svuda je

bio nered. Puška je ležala na podu, u zapanjujućoj lokvi već pocrnele krvi.

Zbog dužine puške kalibra .303, njegove ruke su jedva mogle da dohvate okidač. Ali ipak je uspeo da se ustreli kroz srce. Bilo je to milostivo brzo, kazali su.

"Ostavio je i poruku. Samo par reči. "Nema budućnosti." Biće teorija, sećanje pretraživano zbog najslabijih podataka.

Moralo je imati veze sa incidentom u holu. Udario je sveštenika. Posle toga je bio gotov. Pominjana je i njegova devojka, Seli. Ona ga je posle toga odbacila kao vruć krompir i on to nije preboleo. Govorili su o javnom sastanku. Vladini službenici su sišli da razgovaraju o ribarstvu i budućnosti Male luke. Deni se izgubio. Rekao je čoveku iz ORO nešto ružno pred svima. Neko mi je kasnije rekao da je tim gadovima dovoljna jedna reč. Tada je Seli pritisnula prekidač. Dala mu je ultimatum. Posle toga je udario jadnog sveštenika.

Toga puta je otišao predaleko. Ali drugi su pričali da je bilo drugačije, da on već godinama

nije bio priseban. Kazali su: Kad se osvrnemo, moglo se predvideti kuda to vodi. I svi su klimali glavama, jer tuga nas čini tolerantnima prema apsurdu, bar privremeno.

Deni Ben je bio čvrst u svemu tome. Video sam kako se ukočio kada je Sekstus pokušao da ga zagrli, zaštitivši se rukom dignutom izmeñu njih dvojice.

Tetka Pegi i njen sin Vili su se kratko pojavili kasnije. Gledao sam ih dok su stajali u blizini Denija Bena. Deni se udaljio, ostavljajući ih u njihovoj privatnosti. Starica je čvrsto držala Vilija ispod ruke. Pre odlaska, on je spustio ruku i nežno pomilovao lice

176

mrtvog mladića. A kada se okrenuo, primetio sam nešto nalik besu u njegovim očima.

Pegi mi je kratko klimnula glavom i pokušala da se osmehne. Vili je gledao pravo ispred sebe i nikome se nije obratio.

Deni Ben je zauzeo svoje mesto pored kovčega. Bio je visok i krupan, bez tragova bolesti. A njegov dečak je opet bio dete. Gledao sam ga kao da ga prvi put vidim. Lice filmske zvezde, naprašeno izlišnom kozmetikom. Kosa koju su uredili nepoznati. Prostorija je bila tiha od napetosti njegove majke, čije je lice izgledalo kao maska gorčine. Stao sam pored nje i istisnuo iz sebe saučešće, probijajući njen agresivni pogled.

"Znam da Vi mislite dobro, oče," rekla je naposletku. Malins je pokušao da prekine sve špekulacije. Na pogrebnoj

misi izgovorio je propoved sa iznenañujućim uvidom u materiju samoubistva. Čvrsto i direktno. To je čin očaja, toliko dubokog da onesposobljava moć razuma. A tamo, gde nema razuma, nema ni odgovornosti. Špekulisanje o uzrocima je najobičnije tračanje, rekao je samouvereno.

Sve sam to, naravno, čuo i ranije, ali iz Malinsovih usta zvučalo je kao nešto novo, jer je i otkrivalo nešto novo o njemu.

Malins je rekao, "Mrtvi ne mogu biti krivi za smrt. Mi ne možemo da sudimo." Zatim je sudio. "Rečeno mi je da je napisao 'Nema budućnosti.' Razmislite o tome," uzviknuo je. "Razmislite gde je dospelo naše društvo kada oni koji oblikuju okolnosti naših života i naših zajednica mogu da dovedu naše mlade, izraz naše kolektivne sudbine, u takvo stanje. Nema budućnosti?"

Propoved je postala politička. Malins je osudio poslovne ljude i birokrate koji su loše vodili i zloupotrebljavali Božiji dar, konkretno ribarstvo. Osudio je političare, koji su im dozvolili da to učine. I postepeno, reči i ideje su se stopile u razumljivu teoriju. Čuo se žamor odobravanja u crkvi. Neka vrsta oproštaja za sve nas. Ova

177

tragična smrt je krik protesta, usamljeni poziv u pomoć... svima nama.

Te reči su bile dobrodošle, gotovo dovoljne da zaustave besni šapat koji mi je još uvek odjekivao u ušima. Tihe, prozukle reči koje sam slušao prethodne noći sa druge strane tkanine u ispovedaonici.

"Možete li da me pobijete?" pitao je Malins. "To je kao Uskrs po drugi put. Red za ispovedanje se nalazi to dole, u crkvi."

Ne bih želeo da Malins ikada čuje glas koji me progoni do dana današnjeg, i do sudnjeg će.

"Nije ispovest potrebna meni." Tišina je bila ispunjena teškim disanjem. "Trebalo bi da dobro razmisliš o tome, kome je ispovest

potrebna." Osetio sam da mi se grlo ukočilo. "Nañi tog popa, tog Brentona Bela, koga su poslali ovamo,

dole. I otkrij ko ga je poslao, i zašto." Brenton Bel? "Napolje," rekao sam, jer mi se grlo najzad opustilo. "Gubi se

doñavola iz moje ispovedaonice." Malins je prekinuo svoju propoved kao da je u pola misli i

odjednom se vratio natrag, prema oltaru, dok smo mi ostali ustajali da izgovorimo svoje Veruju. Stela je bila u drugom redu lica, iza svoje sestre. Pogledi su nam se sreli i ostali tako, čini mi se, celu večnost. Naposletku sam ja morao da skrenem pogled.

Za tužnu završnu muziku Stela je tražila da sviraju Šopenovu pogrebnu pesmu na orguljama, ali Malins to nije dozvolio. Rekao je da je suviše turobna. Rekvijem odgovara našem shvatanju spasenja. Postoji bol, naravno. Ali mi slavimo nadu kao Božiji dar, zajedničko uverenje u Njegovo uskrsnuće. Na kraju.

Deni je trebalo da bude kremiran, tako da smo svi bili pošteñeni morbidnih grobljanskih obreda. Kovčeg je prenet do

178

mrtvačkih kola. Dok su ona odlazila, prisutni su stajali u grupicama na parkingu, ne znajući gde da poñu. Nebo je bilo oblačno, vetar sve jači. Odjednom je počela ledena olujna kiša, sa susnežicom. Čuo sam kako u crkvi violinista svira poslednje taktove "Lamenta zbog smrti njegove druge žene" Nila Gova, koji mislim da je tako tužan, da i priroda plače.

179

KNjIGA TREĆA

Čuste da vam ja kazah: idem i doći ću k vama. Kad biste imali ljubav k meni, onda biste se obradovali što rekoh: idem k Ocu; jer je

Otac moj veći od mene. JOVAN 14

180

(15 ) Gledajući unazad, sledećih pet meseci bilo je značajno po nizu

banalnosti. 25. mart 1996. bio je dan kada je moj život počeo da dobija svoj, po meni, nekakav finalni oblik.

Sećam se uglavnom čudne povorke, ali policijska patrolna kola, koja su me pratila sve vreme iz grada trebalo je da budu znak da sam u moralnoj opasnosti. To se nije dogodilo odmah, naravno, jer sam u nedostatku dublje analize, bio nekako opijen. Bio je to moj pokušaj da izbegnem mnoge složene teme, mnoge neizbežne izazove, duboko etička pitanja, za koja je trebalo davno da nañem prihvatljiva rešenja. Na primer: Gde je granica izmeñu greha i gluposti? Prema Troji, tražio sam bilo šta što bi mi skrenulo pažnju sa stvarnosti kola koja su išla iza mene, da ne pominjem izvesne dogañaje koji su se odigrali u gradu.

Ko je, zaboga, nazvao ovo mesto Troja? I zašto? Neki klasični naučnik? Neko ko je došao iz nekog drugog mesta koje se zvalo Troja? Zar ne postoji neka Troja u državi Njujork? Ili u Mi čigenu? Očigledno, jedna mora da postoji u Turskoj. Ili je to možda zbog toga što je ovde nekada postojala plaža, pre nego što je izgrañen izdignuti put. A galska reč za "plažu" je traight, što zvuči slično kao Troja.

Dok sam prolazio pored male bakalnice u Troji, policajac je bio daleko pozadi, kod početka pravolinijskog dela ulice. Očigledno je izgubio interesovanje.

Izgubljena nevinost. Sećam se kako je vrelim julskim ili avgustovskim nedeljama,

pre mnogo godina, suvo drveće pucketalo, ispunjavajući mirno posle podne mirisom sagorelog biljnog soka. Džon i njegov otac su nas spašavali ako bi Sendi slučajno bilo dobro raspoložen, pokupili Efi i mene u kola i povezli nas sa sobom na plažu u Troju. Ustvari, kad razmislim, Traigh bolje zvuči. Efi bi tvrdila da sve bolje zvuči na galskom. Na primer, Mo run geal dileas. "Moja verna, lepa draga."

181

Pokušajte: Morune-gall jeelus. Ostavlja slast na jeziku. Policijska kola su nestala iz vidokruga, pa se ljupko lice žene u

gradu vratilo, kao i napetost trenutka. Izgledala je tužno stojeći tu, ruku prekrštenih na grudima, sagnute glave. Ali bio je tu blagi osmeh. Očigledno bez ljutnje. Nije izgubila ništa od lepote iz mladosti. Bila je, ustvari, mnogo lepša zbog tuge. Tuga plus toplina, jednako je ljupkost. Nevinost. Izgubljena. Šta sam tada osećao? Krivicu? Kajanje? Kakva je razlika? Alfonso bi rekao da istinsko kajanje zahteva neku akciju; inače je to samo osećaj krivice, plitak osećaj.

Traigh. Zašto da ne? Pokušajte. Na plaži troje, osuñeni Sendi Gilis bi sedeo i cerio se na

vrelom suncu, dok boca piva žonglira na kamenu, češući snežno-belu kožu iznad laktova ili dokle je mogao da dosegne na ramenima, otkrivajući mokre dlake ispod pazuha, dok smo skakali po vodi. Leti bi bilo manje primetno da mu nedostaje deo glave. Svetliji deo kože, ispod koga nije bilo ničega, izgledao je kao ožiljak od opekotine, pošto rana zaraste i koža se nabora, ali ja sam znao da mu je to od metka iz rata. Tak. Otkinuo je deo lobanje. Izmenio je hemiju mozga i pomračio sećanje na ono što se upravo dogodilo. Samo su senke tamo, gde je bio rat do samo trenutak pre kraja njegovog života. Kažu da ono što ne znate ne može da vas povredi. Ono što nije znao verovatno ga je spašavalo do noći kada je moj otac odlučio da ga prosvetli, da uključi svetlost i izloži mu zamračeni deo sećanja, razotkrije njihov zločin. A da li je to bio samo greh? Ili samo glupost?

"Ono što se radi u ratu i nije ubijanje," rekao sam ja pre mnogo godina, prvi put kada smo Džon i ja uspeli da razgovaramo o ubistvenoj prošlosti svojih očeva.

"Zar to ne zavisi od okolnosti?" uzvratio je Džon. "Šta je sa civilima? Šta je sa ubijanjem civila?"

"U pravu si. Zavisilo bi od okolnosti."

182

Džon me je kasnije obavestio da, prema njegovom ličnom iskustvu, samoubica postaje smiren, čak ekstatičan kada užas oslabi. To je pitanje kontrole, rekao je. Opisao mi je kako je, pred sam kraj, bes njegovog oca nestao i zamenila ga čudna smirenost, koju je Džon video kao pomirenost sa sudbinom. To je bilo najbliže što je Sendi ikada došao do prosvetljenju, kako Džon to sada vidi.

"Samoubistvo ima i dobru stranu," rekao je Džon sa blagim osmehom. "Nemoj da te iznenañuje to, što je momak iz Hotorna zvao zbog broda baš pre nego što je završio sa sobom. Taj brod je bio njegov kontakt sa stvarnošću, bez dizanja uzbune. Tada je već doneo odluku... bar u glavi. Vreme mu više nije bilo važno. Više kao blagoslov."

Možda. To je kao moral. Zavisi koga pitate. Šta je Otac Rodi kazao? Nasilna smrt je ponekad opravdana.

Neke situacije... situacione. Imao je mračan smisao za humor. Neko mi je davno rekao da su sa plaže u Troji potpuno

uklonjeni pesak i šljunak. Sve je upotrebljeno za uzdignuti put i temelje industrije koju je on doneo. Za svaku korist postoji cena. Postoji uzdignuti put. Taj put je izgradio luku. Zbog nje su otvoreni poslovi i plate. I slobodno vreme, za sedenje na suncu. Ali više gotovo da nema gde da se sedne. Tako to ide. Prošlog leta stanovinici iz okoline žalili su se da odnekud dolazi jak smrad, kao iz kanalizacije. Sa obale. Svi su sumnjičili industriju koja je došla uzdignutim putem, donela im prosperitet, oslobodila ih nervoze. Želeli su da dignem prašinu. Da se umešam. Da učinim da taj smrad bude još jači.

Možda, rekao sam. Vozeći se pored mesta koje smo nazvali Pospana dolina,

primetio sam slavinu postavljenu u nasutu stranu druma, iz koje je tekla voda. Odjednom sam osetio žeñ i pogledao u retrovizor zbog policajca, ali još uvek se nije pojavio. Koliko se sećam, voda je tekla

183

iz slavine bez prekida. Ljudi su tokom sušnog leta vozili kilometrima sa kantama i kofama. Kasno noću, posle divlje provedene večeri, zastajalo se tu. Napijete se, umijete, udahnete vlažan i čist, svež vazduh. Još uvek je tu, bistra i čista. Bar za sada. Pesak i šljunak su otišli, ali još uvek imamo vodu.

Udahnuo sam duboko, očekujući fantomski smrad kanalizacije, i odmah osetio ogorčenje.

Vozeći se uzbrdo, pored mesta gde je nekada živeo jedan stariji par, brat i sestra po imenu Džek i Eni Troj, još jednom sam krišom bacio pogled unazad. Oni su se ustvari prezivali Mekdonald. U ovim krajevima ljude nazivaju po mestima, umesto obratno. Postoji cela jedna porodica koju zovu Miramakis, ali i oni su Mekdonaldovi. Nisu roñaci. Možda je policajac ostao kod bakalnice. Ili zastao kod slavine.

Džon Gilis, zaključio sam, izgleda tačno kao njegov otac, i to

sam mu i rekao kada me je posetio, nedugo posle Denijeve smrti. "Moguće je," rekao je. "Ne sećam se kako je stari izgledao

onda. Ali sad sam u godinama u kojim je on bio kad je to uradio." 22. novembar 1963. godine. "Taj jubilej nikad nećemo zaboraviti, zar ne? Zahvaljujući

Kenediju." "Misliš li da ikad možeš to da zaboraviš, bez obzira na

datum?" upitao sam. Džon je stajao pored police sa knjigama i razgledao časopise.

"Li če na dnevnike." "Jedva da smo razgovarali o tome, zar ne?" "Možda jednom ili dva puta. Pa, šta imaš tu?" Prelistavao je

jedan časopis. "Uglavnom samo beleške o sastancima i odlukama. Jesi li ti

ikada vodio dnevnik?" Nasmejao se. "Mislim da nisam."

184

"Šteta. U našoj prošlosti ima lekcija vrednih pamćenja." "Verovatno. Verovatno ima zanimljivih lekcija i ovde." "Izvoli, pogledaj," rekao sam. Spustio je časopis i okrenuo se. "Dovoljan pogon mi daje i

sopstvena prošlost, baz obzira što nije zapisivana. Nema mesta za tvoju, sem ako se ne poklapa sa mojom. Ali prošlo je to vreme, zar ne? Davno smo bili porodica."

Čekao sam. "Savest je strašno prokletstvo," reče Džon. "Krivica može da

postane bolest, ako ne paziš. To je problem sa dnevnicima, naročito ako si iskren u njima."

"Misliš li da je to ubilo tvog oca? Savest? Saznanje detalja o onome što se desilo tamo, u Holandiji, pred kraj rata?"

"Mislim da jeste." "Pa, pošto je moj otac izneo te detalje, pretpostavljam..." "Ja ne bih brinuo o tome," Izgledalo je kao da okleva.

"Besmisleno je racionalizovati nešto, što ne možemo znati." Zatim je rekao: "Uzmi ono u holu. Kad je mladi Mekej udario tebe, pa digao ruku na sebe. Možeš da stvoriš sebi velike nevolje ako povezuješ stvari kad ne moraš."

"Znači, to si bio ti. Ti si bio tamo." "Šta si ti mislio, ko je?" Nisam odgovorio. "Kasno sam stiga, Bobi O. me je pozvao. Dugo smo radili

zajedno. Video sam šta se desilo. Ti to ničim nisi izazvao." "Komplikovano je." Slegao je ramenima. "Dobio si gadan udarac." "Ništa strašno." "Uplašio sam se za malog... Pokušao sam da ga zadržim.

Plašio sam se šta bi moglo da ga zadesi kad ti ustaneš. Sećam se kad smo bili mladi."

"Pre odlaska je rekao: "Jedini razlog zbog koga sam ja te

185

večeri došao u hol bio je da se izvinim." "Zbog čega?" "Zimus, dok sam pio... bio sam prilično grub. Izvini za to." "Nije bilo ništa—" "Bojim se da sam nasledio neku žicu od starog." Zatim je

pošao prema vratima. Pre nego što ih je zatvorio, rekao sam, "Možda smo obojica." "Sumnjam. Pitao sam se... urade li nešto normalno u tim

poslednjim sekundama, kao što je, recimo, čin pokajanja. I ako to učine, Da li bi to promenilo bilo šta?"

Nisam ni pokušao da odgovorim. Posle Denijeve sahrane, ugledao sam Stelu pored njenih kola,

sagnute glave. Kada sam prišao, video sam da pretura po tašni, tražeći ključeve. Oči su joj bile crvene, a obrazi mokri.

"Možeš li da voziš?" upitao sam. Klimnula je glavom. "Dobro sam." "Mogu da te odvezem kući," rekao sam. Njena tuga je bila

zarazna. "Možemo da razgovaramo." Samo je odmahnula glavom. "Ostaću malo sa Džesi." Prolazio sam pored Mekmastera, kada sam primetio da je

policajac opet iza mene i ablenduje mi, pokazujući da se zaustavim. Tek tada sam osetio opasnost. Nagnuo se kroz moj otvoren prozor. "Kako ste danas,

gospodine?" Znao sam ga iz ranijih susreta, ali verovao sam da on mene

neće poznati, jer sam bio u kožnoj jakni i sportskoj kapi. Moja maska.

"Hoćete li za minut da izañete iz kola, Oče?" "Nešto nije u redu?" "Samo izañite iz kola, molim Vas."

186

"O čemu se radi?" "Samo izañite, molim Vas," rekao je i odmakao se da mi

oslobodi prostor. Gurnuo sam vrata iznenada i izašao. Malo sam se zateturao. "Hoćete li da poñete sa mnom, molim Vas?" Pošao je do svojih kola i otvorio vrata saputnika patrolnog

vozila držeći me za ruku. Ušao sam, ljut. Vozačka tabla je bila puna elektronskih instrumenata. On sede za upravljač. Sedeo je tu jedan trenutak i razmišljao.

"Odvešću Vas kući," rekao je naposletku. "Zar sam vozio toliko loše?" "Nisam primetio vožnju. Ali izgledate kao da ste dosta popili." "Grešite." "Gde ste bili?" "U poseti," rekoh." "Zaustavio sam Vas jer hoću o nečemu da razgovaram sa

Vama." Dok smo se vozili odatle, ostavivši moja kola pored puta, borio

sam se sa apsurdom trenutka. Učili su me da moć čoveka u uniformi dolazi sa mesta nižeg nego moja. Ali sada sam bio u njegovoj moći. Skrenuli smo uz prilazni put crkve. Crkva se uzdizala iznad nas, ali odjednom kao da je bila nemoćna poput mene.

"O čemu ste to hteli da razgovarate?" "Oče," reče on, "trebalo bi da znate... neko postavlja pitanja o

mladom Mekeju." "Čudno. Ko?" "Jedan novinar." "Novinar? Zašto bi to predstavljalo vest? Desilo se pre

nekoliko meseci." "On kao da nagoveštava da je to sa Mekejem vezano za... neke

druge stvari." Gledao je kako ću reagovati. Slegao sam ramenima. "Nemam pojma na šta bi mogao

187

misliti." Gledao me je izvesno vreme, razmišljajući. "Mislio sam da

bismo mogli da razgovaramo tome, ali očigledno ne danas. Možda nekog od sledećih dana, kada budete raspoloženi za to."

"U svako doba." "Uzgred," reče on, "da li ste poznavali sveštenika po imenu

Bel? Brendan Bel?" "Znao sam bela, ali on nije sveštenik. Bar ne više." Zagledao se u mene, pa rekao, "Nadam se da ćete se setiti da

sam Vam danas učinio uslugu." Pitaj tog Bela. Otkrij ko ga je poslao ovde i zašto. Onda ćeš

znati. "Niste li slučajno dobili ime," rekoh. "Ime?" "Novinara." "Bojim se da ga nisam zapisao." Zatim je pružio ruku i dao mi

svoju posetnicu. Kaplar L. Roberts. "Možete me dobiti uvek. Danju i noću."

Kroz oko sećanja gledam policijska kola dok odlaze nizbrdo,

skreću na jug i nestaju. Izgubio sam hrabrost. Jesam li propustio priliku za čin pokajanja i oproštaja?

Vratio mi se Alfonsov glas: Iskren čin pokajanja mora da bude smišljen, nešto što na neki način vodi do promene. Zagledao sam se u policajčevu posetnicu za trenutak.

Drugi glas je rekao: Nemoj ni da pomišljaš na to. Sećanje je epizodno, kao pust i odbojan pejzaž. Deni Ben je

bio na obali. Bio je novembar, jedva mesec dana posle onog strašnog dana. Spremao sam se da izvučem svoj brod iz vode i obezbedim ga za zimu. Ledi Hotorn je bila na svom starom mestu, iza mene. Pogled na nju me je ljutio.

188

Zašto, pitam se? Zašto bih se ljutio? Onda se Deni Ben našao iznad mene, sa rukama u džepovima.

"Kako ste danas, Oče?" Uspentrao sam se i stao ispred njega, pokušavajući da pročitam

izraz na njegovom licu. "Kako je kod vas, Deni?" upitah, spustivši ruku na njegovu podlakticu.

"Ah, dobro," reče on, uzdahnuvši. Zatim izdahnu: "Nikad se ne zna šta nosi sutra."

Slušao sam ga. "Mislio sam da samo ja imam probleme. Bio je mlad, eh? Jak i

zdrav. Čovek uzima zdravo za gotovo da ih ništa ne muči kad su tako mladi i jaki. Valjda sam bio suviše obuzet sobom." Skrenuo je pogled sa mene i zagledao se u brod. "Ženama je teško. Džesi i Steli. Ali one bar imaju jedna drugu. Drago mi je zbog toga."

"Ako ja mogu bilo šta da učinim..." Umorno je odmahnuo glavom, pa se sagnuo i odvezao

konopac broda. "Moraću da ga prebacim kući. Da je od drveta, samo bih sklonio sve sa njega i zapalio ga. Ali eto ga. Tako je sad. Sve je od fiberglasa i plastike. Čak i kola."

Uspeo je da se osmehne. Pričalo se da će da promene ime luke u Deni Mekej, da ga na

neki način vrate u život. Mekejev špic. Malins je mislio da je to dobra ideja, imalo bi dvostruko značenje. Složio sam se.

Malins je čuo iz poverljivih izvora da ljudi iz vlade žele da rasformiraju to mesto i Denijeva smrt bi mogla da im politički iskomplikuje planove. Nazivanje luke po njemu učinilo bi da izgledaju neosetljivo ako je zatvore. Izgledalo bi kao da opet ubijaju dečaka. Malins je svake nedelje veoma žustro napadao političare i birokrate sa oltara. Govorio je da su izgubili kontakt sa stvarnošću. Pokroviteljski. Kao stari, pohlepni trgovci. Donose naše odluke umesto nas.

189

Zavideo sam mu na cilju za koji se bori i hrabrosti. Alfonso bi se ponosio Malinsom.

Ali tada me je pozvao biskup. Šta se to dogaña dole? zanimalo ga je. Je li Malins pošašavio pod stare dane? Priča o politici? Preimenuje luke? Mekejev špic, šipak.

Rekao sam mu da ne brine. Vernici su uznemireni zbog tog samoubistva. Mladi ribar po imenu Mekej. Malins je verovatno zabrinut jer tamo, duž cele obale ima mnogo njemu sličnih, a perspektiva ribarstva je prilično mračna. Malins pokušava da ih okupi oko nečaga, sem oko sebe samih. Pokušava da im pruži nadu.

"Pa neka bude tako. Ti nañi načina da mu kažeš da se stiša," rekao je biskup. "Ljudi počinju da se ljute. Naš posao je da zbližimo ljude, a ne da ih delimo."

Koje ljude? pomislio sam. "Razgovaraću sa njim," rekao sam. "Dobro. Kako je inače?" "Možda bi trebalo da Vi i ja razgovaramo." "U svako doba," rekao je. "Ali pripazi na Malinsa. Hoću da ta

politizacija prestane. Mi ne treba da se mešamo u javne probleme. Tako se, možda, ni oni neće mešati u naše."

( 16 ) Otac Čizolm, sveštenik u gradu, telefonirao mi je krajem

novembra. Bio je direktan. Čuo sam šta se dogodilo tvom mladom prijatelju iz Hotorna. Molio sam se za njega. Strašno, kakav pritisak mladi trpe danas. I uzgred, da li bih mogao da održim večernju misu u gradu sledeće nedelje? Samo ovoga puta. Bolest u porodici. Mora da ode na nekoliko dana. Videćemo se kad se vratim. Možemo da razgovaramo o očaju.

Možda.

190

"Ali mogu li da računam na tebe ove nedelje?" "Zapisaću," rekao sam. "Dvadeset šestog novembra uveče." Nekada smo je zvali pijana misa, ali takva, tupa ironija nije

više u modi. "Ti si dobar čovek," rekao je. Još uvek je zovem nova crkva, iako je tu već bar dvadeset

godina. Pretpostavljam da je to jedan od znakova starenja. Proteklo vreme se sažima. Za mene će ta zgrada uvek izgledati kao da je nova, sa suncem koje preplavljuje kroz svetlarnik iznad samog oltara, savremenim uzanim prozorima i nagnutim podom, tako da se sedišta uzdižu ispred mene i sa strane, kao u nekoj dvorani. A i lica su uglavnom nova. Čak i ona koja izgledaju poznato, kao da potiču bar jednu generaciju posle mene. Svoju prvu misu u toj parohiji održao sam u staroj crkvi, starom Svetom Josifu. Jednoj od mnogih koje su izgorele. Zamena Čizolma 26. novembra predstavljala je izazov. Ali bila je korisna.

Sendi Gilis je sahranjen 26., četiri dana pošto se ubio. Bio je petak, ali našli su ga tek u nedelju. Sedeo je u rupi u zemlji, u starom, napuštenom trapu u šumi, na mestu nazvanom Sitig. Godine su bile potrebne da otkrijemo zašto je to učinio. Zamolio sam prisutne da se pomolimo za Sendijevu dušu. Lično, rekao sam im. Video sam kako nekolicina klima glavama.

Pri kraju mise setio sam se nekih lica i shvatio ruke dignute da skriju šaputanje. Sin onog starog Mekaskila. Sećaš ga se? Na putu iznad Sendija Gilisa. Moli se za njega, tačno. On zna sve o tome.

Setio sam se i svoga oca, pijanog, radosnog posle moje prve mise, kako mi govori neobično mirno: "Kad se Sendi Gilis ubio tamo... znaš, ja sam bio kriv. Uradio sam sve, samo nisam povukao okidač."

Ali tada nisam želeo da znam. A i on je to rekao sažeto. "Rekao sam mu za nešto, što smo uradili. Preko mora. On je

191

zaboravio..." "A šta ste to uradili?" "Ah, pa... Bila je tamo jedna devojka." Sećam se da sam čekao da čujem nastavak. "Bila je to ona. Ta devojka. Ona je ubila jadnog Sendija. On se

kasnije ničega nije sećao, dok mu nisam ispričao." I to je bilo sve. Sećam se da sam ga hrabrio pričom o kajanju i pomirenju.

Pažljivo je slušao, klimajući glavom. "Čujem šta govoriš," rekao je. Kada su izašli, brzo su se razišli. Jak vetar, koji je duvao uz

moreuz od zaliva Čidabakto, zabacivao je rubove mantije. Hvala vam. Hvala. Žurili su da završe svoj prekinuti vikend.

"Imate li vesti od Oca Čizolma, kako je kod kuće?" "Sve je u redu. Vratiće se za dan ili dva. Ako se nešto dogodi

pre toga, nazovite mene u Krigniš." A onda lice sa nečim poznatim u crtama lica. Nešto oko očiju. "Verovatno me se ne sećaš," rekao je. Mučio sam se, bio mi je na rubu sećanja. Možda se i ne sećam,

hteo sam da kažem. Bilo mi je hladno do kostiju. "Išli smo zajedno u školu. U staru Hejstings školu, pre

mnoštva godina. Don Kembel." Don Kembel? "Donald A.," priznade on najzad. "Iz Šugar kampa. Kod

Dugog puta." "Ohhh, da," rekoh." Setio sam se, kroz maglu. "Moram da budem Don, zbog posla," reče on, uzvraćajući mi

osmeh. "Pretpostavljam da si sad u fabrici hartije," rekoh, hvatajući se

za ponuñenu slamku. "Nisam te sreće. Radim u grañevini. Dolazim i odlazim.

192

Mnogo putujem. Verovatno te zato nisam video dugo. Pratim poslove. Zapad, pa sever. Ti se uopše nisi promenio. Poznao bih te bilo gde."

Lice mu je bilo okruglo i rumeno, možda od vetra, ali oči su mu bile vodnjikave, zbog dugog staža.

"Čudno mi je da razmišljam o tebi kao svešteniku," reče on, nasmejavši se malo.

Nasmejah se i ja. "Dobro se sećam Sendija Gilisa," reče on. "I kako je završio

'63-će. Moj stari i ja smo bili tamo kad su ga našli u Sitigu." Samo sam klimnuo glavom. "Strašna je šteta kad se to desi. Verovatno nije uspeo da

preboli rat." Klimnuo sam glavom i skrenuo pogled. "Napravio je rusvaj. Nikad to neću zaboraviti. I ja sam bio

samo klinac." "Pretpostavljam da imaš porodicu," rekoh ja. "Kod kuće mi je sad samo žena. Dva sina. Nisu ovde, jedan je

u Torontu, a drugi u Americi. Ali koliko putujem za poslom, više viñam njih nego jadnu ženu. Moraš da svratiš. Da popijemo i vratimo uspomene. Kuća mi je prva do male prodavnice na starom Sidnijevom putu. Prepoznaćeš je."

"Hoću jednom," rekoh. Gledao sam dok je odlazio. Sad ga zovu Don, jer je putovao. A

ja sam razmišljao o našem zajedničkom odrastanju u onom neobičnom zabačenom kraju, izvan čerobnog kruga važnosti. I o tome koliko skrivamo u otrcanim frazama.

Sekstus me nije očekivao, ali izgledalo je da mu je drago što

sam došao. "Menjao sam Čizolma na večernjoj misi, pa pošto sam bio u

kraju..."

193

"Uñi," reče on. Stan mu je bio poluosvetljen. Gotovo sasvim utišan televizor

treperio je u uglu, a knjiga ležala otvorena na stočiću za kafu. "Večeras sam se setio. Dok sam držao misu u gradu.

Razmišljao sam o tvom čika Sendiju... Sahranili smo ga pre tačno trideset dve godine od danas, zar ne? Razmišljao sam o njemu za vreme mise. Zamolio sam ih da se pomolimo za njegovu dušu."

"To je ludo. Ja sam sasvim smetnuo sa uma. Hoćeš li dileag za prehladu?"

"Ne, hvala. Imaš li vesti od moje sestre?" "Tu i tamo. Mislim da ostaje kod kuće za ovaj Božić. Zanima

me kako je Džon ovih dana?" "Dobro je. Dolazio je da me vidi. Ne pije od februara." "Prošli Božić je bio težak." "Mislim da za ovaj ne treba da brinemo." On sede, prekrstivši ruke. "Videćemo." Pogledah po sobi. "Ustvari, nešto ovakvo mi je potrebno. Lep

stančić. Ne znam zašto uopšte držimo parohijski dom. Samo traćimo toplotu i gorivo."

On sleže ramenima. "Naišao sam na Donalda A. Kembela večeras, posle mise.

Sećaš ga se. Pričali smo o Sendiju. Rekao je da te pozdravim." "Zezaš se." "Sad se zove Don." "Kad je došao kući?" "Nije rekao. Jedva sam ga poznao. Pomenuo je da je bio meñu

onima koji su našli Sendija.Bio je sa tragačima." "Bio je prilično mlad." "Nešto mlañi od nas u ono vreme." "Donald A.," ponovi on, osmehnuvši se nekoj svojoj

uspomeni. "Pretpostavljam da žena nije bila sa njim?" "Bio je sam."

194

On se onda glasno nasmeja. "Možda je to i dobro." "Oh? Zašto?" "Verovatno se sećaš Barbare." ( 17 ) Malins mi je rekao da sačekam u kuhinji. Imao je nekoga u

kancelariji. Neće se zadržati. Dvadeset minuta kasnije, još uvek sam se tu okretao oko sebe. Kuhinja je govorila gotovo sve što biste želeli da znate o njemu. Žuti zidovi i čiste pregrade, plastične radne površine, uredne. Sudopera prazna, hromirane aluminijumske roletne zbog popodnevnog sunca. Suva krpa za sudove pedantno prebačena preko blistave slavine. Blagi miris sredstva za poliranje nameštaja.

Uživao sam da dolazim tu. Urednost, prijatna tišina kada je Malins odsutan. Sada kao da sam se tu gušio.

Bilo je gotovo tri sata posle podne. Hladno decembarsko sunce probijalo se iskosa, kroz prozor koji gleda na severozapad. Ostrvo Port Hud je soatlo nenastanjeno, čekajući sneg, a kuće letnjih amerikanaca bile su tihe i zaključane. Voda je talasala, izbecujući belu penu pred oštar vetar. Hladan pogled, pomislio sam, ali sunce je grejalo umnutrašnjost uredne kuhinje.

U kući je vladala tišina. Ko god da je bio u kancelariji, ili je bio nem, ili govorio veoma tiho. Osećao sam kako me obuzima nervoza zog dosañivanja. Tipično za Malinsa.

Toga leta sam brodom bežao na to ostrvo bar desetak puta. Parkirao sam Hasintu u pristanište u obliku slova U, onako, kao mi je mladi Deni pokazao onog vrelog julskog dana. Plovio sam do crkvice koju mi je pokazao. Rekao je da je tu zaista mirno. Očigledno je znao. Sedeo sam u tišini, sa duhovima čvrstih, štedljivih ostrvljana, koji su se tiho kretali oko mene. Jedini zvuk je bila škripa stare daske u podu i zidova.

195

"Sačekaj u kuhinji," rekao je, kao da sam ja trgovački putnik. Tiho popričaj sa njim, rekao je biskup. Upravo sada bih ubio za piće, pomislio sam. Odmah bih uzeo

flašu. Osmehnuo sam se sebi. Iver ne pada daleko od klade. Ohhhh ne.

Jedna velika, crna muva se teturala na prozorskoj dasci i to me je na neki način ohrabrilo. Mala nesavršenost, koja doprinosu ljudskom izgledu tog sterilnog staništa. Prozor biskupove sobe ih je pun. Odakle dolaze? Stotine njih se skuplja u ružnim, crnim grupicama. Jesu li mrtve? Ili hiberniraju? Kako su se tu našle?

Ugušio sam zevanje. Pitam se drži li bocu u kredencu, kao ja. Mogao bih da pogledam. Može li da škodi ako proverim?

Muva se sada zaglavila u ćošku. Ne. Izvukla se. Pošla je uz staklo. Odlučio sam da dam Malinsu još pet minuta i setio se: Tamo je sedeo Bel. Godinu dana. Jeo je, pio, proseravao se. Zabavljao je bog zna koga i kako. Šta ih to privlači ljudima poput Bela? Gitara? Možda, da sam kuzikalan. Ne. On ima i šarm, i talenat.

Odjednom mi je to bilo zabavno. Bog se šali. On je šaljivdžija koji Svojim invalidima daje darove, a oni ih koriste da bi izvrtali Njegovu svetu volju. I uživali. Ljudi poput mene, stvoreni da ispravljaju nastranosti i popravljaju štetu, malaksavaju kao ova muva koja se kreće u snu. Mi, obični smrtnici, delimo sudbinu insekata.

Gledao sam muvu još jedan trenutak, kako se muči. Sada je bila na leñima, mehanički je pokretala noge u vazduhu, sve sporije. Baterije su se praznile.

Pomislio sam gde li je Beli u tom trenutku. Vozi se negde u svom BMW, kose zalizane gelom, a njegova žena ga prati. Stajao sam raskoračen, pažljivije posmatrajući vrata kredenca. Šta to radiš? Pretvaraš se u usamljenog alkoholičara. Gori si od Bela.

O-ho. Po ne znam koji put pogledao sam na sat. Vreme je isteklo. Otvorio sam vrata kuhinje. Napolju je bio relativno nov trem, na kome leti može da se sedi i gleda zalazak sunca. Pogled je slabiji

196

nego kod mene, pomislio sam. Odlučio sam da odem krišom. Nema svhe uznemiravati starog Malinsa i njegovog tajnog gosta. Ustvari, osećao sam olakšanje, priznavši da nemam više strpljenja. Da prenosim biskupove poruke. Sitna upozorenja.

Vazduh je bio oštar, posle onoga u toploj kuhinji. Osetio sam osveženje. Ali pre nego što sam stigao do kol,a čuo sam Malinsov glas. Stajao je na prednjim vratima, ruku prekrštenih na grudima. Jedna žena je stajala sa njim, okrenuta mi leñima, opraštajući se. Kada se okrenula, ugledao sam Džesi Mekej. Kao da se iznenadila ugledavši me tu, pomalo zbunjena.

"A gde si ti krenuo?" doviknu Malins veselo. Bacio je pogled na kuhinjski sat. "Pretpostavljam da koktel

odgovara? A ti? Hoćeš li ti piće?" "Prema prilici," odgovorio sam. On iz kredenca izvadi malu bocu votke. Naravno – ne može se

osetiti u dahu. Sa ledom, rekoh mu. Nasuo je tonik u svoju. Votku-tonik je otkrio u 1983. godine Poljskoj, rekao mi je, prilikom druge posete Njegovoj svetosti Jovanu Pavlu Drugom. Jesi li bio tamo? Ne. Te, 1983. godine radio sam na univerzitetu. Drugačiji i manje blistav posao. Ali on me nije slušao.

"Poljska je sada sasvim drukčija, koliko sam shvatio. A tada? Komunisti, ali veliko nadahnuće. Mala represija izgleda da odgovara duši." Kratko se, tiho, nasmejao. "U Čenstohovi, bože moj, Jasna gora, hram Crne Madone. Stotine i stotine hiljada ljudi došle su da čuju papinu veliku misu u nedelju ujutru. Po kiši."

"Mogu da zamislim," promrmljao sam, razmišljajući. Stari Malins zvuči potpuno uzbuñeno!

"Malo je nedostajalo da me uhvati panika u onoj masi. Noge su mi se klizale na vlažnoj travi i zemlji. Masa? Ovo nećeš verovati. Bila je tolika gužva... i bili smo toliko stisnuti... toliko stešnjeni, da je meni do kraja pootpadala sva dugmad sa kaputa. To je Božija istina."

197

Izvinio se, da bi sišao u podrum po novu flašu tonika. "Ne trudi se," doviknuo sam mu. "Preživeću bez mešanja." "Žalosti moja, ne. Nije nikakav trud. Moraš ovo da probaš.

Navići ćeš se." Čuo sam ga kako mumla neku melodiju sa podrumskog stepeništa.

"Kakvo je piće?" upitao je, očekujući moj sud. "Pojačaću, ako ti ne smeta. Ukusno je, ali zar ti tonik nije...

sladak?" "Izvoli," reče on, pokazavši mi bocu sa pićem. "To je ustvari

letnje piće. Ali hteo sam da ga probaš." Dolio sam solidnu količinu. "Poljska je bila neverovatna," reče Malins. "Vera tih ljudi.

Masa na misi. Demonstracije prkosa. Cvetni krstovi na gradskim trgovima. Jaruzelski je bukvalno drhtao kada je sreo Svetog oca. Kolena su mu klecala. Video sam na televiziji u hotelskoj sobi. Bilo je divno."

"Negde sam pročitao da je to bio početak kraja svega toga, sovjetskog bloka i ostalog."

"Zaista jeste. A ja sam bio tamo kada je počelo, slava Bogu. Koliko često običan čovek odavde prisustvuje početku istorije? Ili kraju... kako god hoćeš."

Otpio sam piće. "Jesi li ikad sreo Njegovu svetost?" "Jesam," rekoh ja. "Bio sam u Torontu '84. godine. U

Daunsvjuu. Spavao sam napolju cele noći, u gužvi, da bih prišao što bliže. Zamalo nisam umro od hladnoće i vlage, ali vredelo je. Sreo sam ga posle velike mise."

"Znaš li da sam ja bio u oltaru za koncelebraciji, u Donjem domu u Halifaksu?"

"Nemoj da zezaš!" "Najsvetliji deo mog života. Taj čovek prosto zrači. Ne možeš

198

to da izbegneš. Inspiriše. Taj čovek bi mogao da bude bilo šta. Mogao je da vodi svoju zemlju, možda prvenstveno da je spasi komunizma. Ko zna? Bio bi izvanredan general. Sikorski ili tako neki. I povrh svega, umetnik je. Piše muziku i poeziju. Blagoslov za ovo vreme."

"Zavoleo si svoju Poljsku, zar ne, zar ne?" rekoh sa osmehom. "Proučio sam je pre odlaska. Privukla me je istorija." "Živela Poljska," rekoh ja, dižući čašu. "Živela. I svi jadni Poljaci i njihova prošlost. Zamisli samo

opstanak na tom jadnom ostrvu katolicizma tokom vekova. Pred Turcima. Nacistima. Komunistima. Svim što ti padne na pamet. Hoćeš li još jedno piće?"

"Može. Kažu da se ne leti jednim krilom." Zagledao sam se napolje, u prolazno popodne, odjednom

utučen, mali, osećajući rañanje nekog okrutnog besa. "Šopen je bio Poljak, zar ne?" "Jeste, zaista. Narodni heroj." Izraz na licu mu je bio

zagonetan. "Prošlog meseca su za sahranu tražili Šopena, ali si ga

zabranio zbog nekog violiniste." "Ah, to," reče on, odmahnuvši rukom. "Sve ima svoje mesto." Zagledao sam se u svoje piće. Zanimljivo, kako ono smiruje.

"Umalo zaboravih. Rečeno mi je da kažem nešto... Razgovarao sam sa šefom neki dan. Sa biskupom."

Čekao je, nakrivivši glavu, sa blagim osmehom. "Izgleda da si gurnuo ñavola meñu krojače kad si se umešao u

tu zbrku sa Malom lukom." "Oh, to," reče on, opet opušteno odmahnuvši rukom. "I šta

kažu?" "Ništ što bi trebalo da te brine. Ali šef misli da bi trebalo malo

da usporiš... Nemoj pogrešno da me shvatiš..."

199

"Nema problema," reče on, bledo se osmehnuvši. "Ali zašto mi to nije sam rekao?"

Njegova nelagodnost je delovala otrežnjujuće. Osetio sam poznato treperenje u ramenima i vratu. Spreman sam. "Možda bi bilo uljudno—"

"Malo sutra," izvali on, pa ustade i dohvati bocu. Nasuo je sebi.

"Ali nemoj... nemoj tražiti neko značenje u tome. Slučajno sam razgovarao sa njim o drugim stvarima. Pretpostavljam da misli da smo u vezi, jer..."

Gledao me je, sa opreznim izrazom na licu i čekao. "Pa, mi smo skoro komšije," nasmejah se. "A znaš kako oni sa

kopna misle. Sve sa ove strane moreuza... je kao jedna parohija." Njegov pogled je govorio da nije ubeñen. "Onda, naravno, tu je i ono sa Brendanom Belom." "Belom? Šta je sa Belom?" Bio mi je potreban trenutak da se saberem. Nismo mu rekli

ništa o Belu. "Oh, samo to..." rekoh, posežući za bocom. Odugovlači. "Nadam se da ti ne smeta..."

"Samo izvoli." "Što se tiče Bela, civilni život kao da čudesno deluje na njega." "Stvarno?" reče on, iskreno iznenañen. "Jesi li ga skoro

video?" "Letos. Stekao sam utisak da namerava da te nazove, ali

očigledno da nije." "Nisam ga video još od... Bože... od kada već? Pa, uvreñen

sam." Odmahnuo je rukom i zagledao se prema prozoru. Izgledao je uznemireno. "Izgleda da sam izostavljen iz svega."

Ja gucnuh piće. "Da te nešto pitam," rekoh polako. "Šta misliš, kakav je Brendan bio kao sveštenik?"

"Potpuno beznadežan. Prijatan je za druženje... ali sveštenik? Ne znam šta je mislio. Bio bi bolji u medijima. Ili šou biznisu."

200

"Je li ikada pominjao Njufaundlend?" "Oh, sve vreme. Znaš kakvi su oni. Čini mi se da sam na kraju

upoznao sve koje je on tamo znao. Čudi me da nikada nije svratio. Opak je igrač golfa, taj Brendan."

Gledao sam ga pažljivo i video samo nedužnost. Viñao sam poverenje i znao kako brzo ono zna da nestane.

Ustao sam i hteo da krenem. Glavobolja koja me je mučila u poslednje vreme vratila se i u glavi mi je bubnjalo. Možda je to početak mamurluka. "Što se tiče biskupa," rekoh, "nema razloga da budeš zabrinut."

"Ma to je samo... biću iskren... malo sam iznenañen da je umešao tebe. Znam da ste vas dvojica bliski, ali ovo je drukčije."

Drukčije, pomislio sam. I hteo sam da upitam, Od čega je drukčjie?

"Samo mu kaži, mislim da znam šta radim. Važi? Ne treba da brine."

"Mislim da razumem." "Ovo mesto je duboko uznemireno tim dogañajem sa

Mekejevima." Složio sam se. "Možda bi trebalo sam da ga nazovem, njegovu Preuzvišenost.

Mogu da objasnim. Neću tebe gnjaviti." "Kako god hoćeš. Sasvim. Nazovi ga." Okrenuvši se prema vratima i gotovo kao slučajno, upitah kako

se drži Džesi Mekej. "Ah. Jadna Džesi," reče on. Stajao je tako kratko, samo

odmahujući glavom. "Pretpostavljam da neću odati tajnu ako kažem zašto je bila ovde."

"Radoznao sam." "Njena poseta, slučajno, ima veze sa tvojom." Nasmejao se,

zagledavši se u svoje ruke. "Hoćeš li da popiješ još jednu pre odlaska?"

201

"Ne bi trebalo, ali zašto da ne." "Ona, još više nego ti i njegovo kraljevsko visočanstvo, želi da

smiri situaciju. Da to zaboravimo," rekao je, dolivajući piće. "Hoće da razmislim o promeni imena luke. Misli da je to preterivanje."

Klimnuo sam glavom. "Upravo sam shvatio da i ona želi da smanjim kritike u vezi

ovdašnjih dogañaja." Tužno se nasmejao. "Nisam ni sanjao da ću doživeti dan kada sam ja suviše radikalan." Odmahnuo je glavom, uživajući u utisku. "Zavezaću. Ali možda bi ti mogao nešto da učiniš sa vezama koje imaš preko svog broda. Ti si gotovo kao jedan od njih. Ta lučica vam je važna, ljudi."

Na vratima me je uhvatio za ruku i zadržao za trenutak, zabrinutog izraza na licu. "Loše stvari se dešavaju. Ovi ljudi su dobri, ali slabi. Moramo da upotrebimo sav politički uticaj koji imamo, iako sam Bog zna da to nije mnogo. Ali treba."

Klimnuo sam glavom. Sunce se u decembru brzo povuklo. Popodne se povlači, dok

mrak brzo prekriva okolinu, zabijajući vam ledene prste u telo. Ustvari, nije mi se išlo kući. Nisam imao želju da se vratim u svoj oronuli stan. Prošavši pored prodavnice pića u Port Hudu, skrenuo sam.

Bio je mrak kada sam stao na pristaništu u Maloj luci. Mesto mi je izgledalo čudno, napušteno. Pomoćna kućica prazna. Konopci se ljuljaju na metalnim stubovima preko kojih se u proleće i leto dižu sanduci sa jastozima odozdo, sa broda. Sada nije bilo broda. Plima je u mraku odlučno navaljivala, a mali vrtlozi se kovitlali pored stubova. Galeb je drhturio na stubu, premeštajući se sa noge na nogu. Posegao sam na zadnje sedište, gde sam stavio kesu iz prodavnice pića i meñu velikim bocama potražio malu flašu votke. Malins je nešto naumio. Ali on može da ostane na svom toniku.

Na drugoj strani luke, izvučena na suvo i poduprta praznom

202

buradi od ulja i jakim drvenim blokovima, Hasinta je izgledala kraljevski. Njen visoki pramac održavao je bledi sjaj visoke lučke svetiljke. Osetio sam nešto slično ljubavi. "Hasinta," rekoh glasno, lomeći pečat boce.

U pravu je, trebalo bi da se umešam. Da se borim za ovo blagosloveno mestašce. Stvarna pravda, za promenu, čin kajanja.

Pored Hasinte, dugačka i, u mojoj mašti usamljena, stajala je Ledi Hotorn. Deni Ben je planirao da je odveze do kuće. Umešala se bolest ili njegovo sve lošije raspoloženje. Vreme je za vañenje brodova, rekao je dečko. Obećao je da će se pobrinuti za to. Tri dana kasnije bio je mrtav.

Sada je njegova majka želela da se Malins povuče. Da ne napada birokrate. Koliko ona zna? Koliko Stela zna? Nisam je video posle sahrane. Nije se javljala. Strah me je hvatao za želudac.

Votka je bila hladna i oštra u grlu, ali stomak se brzo zagrejao i strah je nestajao. Bar Malins nije pojma imao o Belu, pa nije mogao ništa ni da poveže. Bar ne još uvek. Niko nije znao. Samo biskup i ja. A ni mi nismo bili sigurni ni u šta. To je bio trenutak u kome je lako pomisliti na smrt kao rešenje situacije. Kakva bi šteta bila ako bi Bel ugasio? Recimo da onaj njegov mali BMW na Putu kraljice Elizabete odjednom podleti pod točkove nekog veoma velikog kamiona.

Pitaj tog sveštenika, tog Brentona Bela, koga su poslali ovamo, dole.

Posle Denijeve smrti dogodile su se fine promene. Meñu

ljudima sa obale, koje viñam, osećao sam distancu koje nije bilo pre oktobra. Ali možda je ona proizašla iz zajedničke svesti o gubitku. Možda se Stela zbog toga nije javljala. Deni Ben nije imao pojma. Ali njegova žena kao da nešto zna. Vidim to u njenom pogledu, kad je slučajno sretnem. Deo bola koji potiče od nekog ličnog saznanja, koje ga samo pogoršava. Možda su svi znali nešto, što ja nisam. Ili su svi znali ono što sam mislio da ja znam.

203

Deniju Benu, prema Malinsu, uopšte nije bilo dobro. Još jedan gutljaj, da stignem kući. Ili bi, pomislio sam, trebalo da ih posetim. Možda bi trebalo da odem u Hotorn.

Oh, Bože, iskreno mi je žao što sam te uvredio. Jedno svetlo se videlo dok sam se vozio uz dugi put. Koliko

sam mogao da vidim, bilo je u kuhinji. Njihov pas je lajao. Pošao je spuštene glave prema kolima kada sam otvorio vrata, mašući repom nisko, kao i zadnjicom, a njuškom istražujući moje butine i prepone. Upalilo se spoljno svetlo.

Džesi me je dočekala napolju. Progovorila je tiho. "Volela bih kada on ne bi saznao da sam danas bila kod Oca."

Klimnuo sam glavom, odjednom smiren saučesništvom. "Razumem," rekoh, iako nisam razumeo.

Deni je u velikoj dnevnoj sobi gledao televiziju. Neku američku emisiju o policiji. Odmah je isključio zvuk.

"Ne moraš da ga isključuješ," rekao sam mu. "Ah, dobro," reče on, "Samo ubijam vreme." Rekao sam mu da sam bio u prolazu. Video sam brodiće na

obali. Pomislio sam na njega i upitao se kako je. "Dobro," reče on. "Kuća je sada tiša, naravno." "Čuo sam da je Stela bila ovde." "Doñe i ode, jadna Stela. Teško je sad biti sam. Ona i mali su

bili vrlo bliski." Klimnuo sam glavom. On se smanjio. Nije ustao kad sam ušao

u sobu. "Sitnice obaraju," reče on. "Potrebno je vreme da se naviknete

na sitnice." Uzdahnuo je. Džesi upita može li nečim da me posluži. Čaj ili nešto jače.

Nešto protiv hladnoće. "Odlučite Vi," rekoh.

204

Deni je odlučio. "Donesi nam obojici piće sa rumom." Sedeli smo i čekali. "Ne," reče on, uzdahnuvši duboko. "Ne mogu da se nateram da

dovučem njegov brod do kuće. Njegov je. Da moram svaki dan da ga gledam u dvorištu – bilo bi previše."

Uz rum, pričao je o gradu. On, Sekstus i njihovo društvo terevenčili su u kratkom periodu neuništivosti. "Vi niste proveli mnogo vremena u Torontu?"

"U dužim posetama," odgovorio sam. "Imam osećaj kako je. To mi je dovoljno."

"Čujem da se mnogo promenilo. Ali ranije je bilo odlično. Sve je bilo najbolje. Dovoljno posla, nikakvi problemi. Veliko društvo od kuće. Uvek pare u džepu i kola za provod. Sve što je čoveku potrebno."

"Meni je sve to nedostajalo," rekoh, pokušavši da se osmehnem.

"Leti smo išli u Visoki park ili dole, na plaže, i zamišljali da smo kod kuće. Gledali smo ono veliko. staro jezero i zamišljali da je okean. Šašavo, eh? Reklo bi se, ako nekome toliko nedostaje dom, spakovao bi se i otišao. Ali nešto nas je zadržavalo."

"Šta te je vratilo?" Nasmejao se. "Da je ostalo kako je bilo, nikada ne bismo otišli.

Je li tako Džesi? Jeste li znali da smo se tamo-gore i upoznali? Nismo ni planirali da se vraćamo ovde. Ali meni je postalo problematično. Mislili smo da je bolje da se na neko vreme vratimo kući."

"Potukao se na igranci u Centru," reče Džesi zajeddljivo. "To je bilo problematično. Kao da je to nešto novo."

Na utihlom ekranu televizora, trojica policajaca su držala nekog čoveka bez košulje, koji se otimao, dok je četvrti pokušavao da mu stavi lisice na zglob.

"Ustvari, potukao sam se sa jednim policajcem," reče Deni, pošto mu je televizor skrenuo pažnju. "Radio je kao izbacivač na

205

igranci, a kao da je imao pik na mene. Svejedno. Koliko znam hteli su da me uklone zbog svañe sa policajcem. U to vreme je postalo lakše nabavljanje opreme i dozvole ua ribarenje."

"Njegova žena se nasmeja, uze moju praznu čašu i izañe iz sobe.

"Najsmešnije je to, što sam par godina kasnije, počeo da dobijam božićne čestitke od tog, istog policajca. Kao da je hteo da mi kaže, ako oni žele nešto da učine, lako će me naći. Baš prijateljske čestitke. Svake godine su bivale sve prijatnije, kao da se zaista poznajemo. Jedna je upravo stigla pre neki dan. Gde si je ostavila, Džesi?"

"Tu je negde," doviknu ona spremno iz kuhinje. "Piše kako se Toronto promenio. Postaje opasan. Nema više

dobrih, čistih tuča, kao nekada. Sad su samo bande i pištolji." Nastala je duga tišina. "Ove godine ovde i neće biti neki Božić," reče on zatim. Klimnuh glavom saosećajno. "Mislim da je postao zamenik šerifa, taj policajac. Sad je u

penziji, naravno." "To je zanimljiva priča." "Ja sam nagovorio Džesi da se vratimo kući. Gledano odavde,

velika greška." Vratila se Džesi i stavila još jednu čašu pića pored mene. "Ne kažem da se nešto loše ne bi desilo i tamo. Ali to je kao da

očekujete da se nešto loše dogodi meñu strancima. Mogu da Vas iznenade i kod kuće. Shvatate me?"

Klimnuo sam glavom. "Mogao je da postane bilo šta. Imao je neke prilike i na drugim

mestima. Koliko znam, mogao je postati i sveštenik. Pominjao je to jednom."

Klimnuo sam glavom. Utešne fraze obično psoizilaze iz instinkta, ali ja nisam mogao da kažem ni reč. Tako smo jedan minut

206

sedeli u tišini. "Mislim da ovo nisam ranije pominjao," rekoh ja naposletku.

"Otac Bel, ili bivši Otac Bel, rekao bih... Brendan je letos prošao ovuda i raspitivao se za sve. Pretpostavljam da ga niste videli?"

"Ne," reče Džesi. "Ali nazvao je posle sahrane i izjavio saučešće. Izgleda da je to i njega zaista pogodilo."

"Najbolji je bio Otac Bel," reče Deni. "Tipičan Njufaundlender. Ne znam nijednog koji mi nije bio simpatičan. Nikad mi nije palo na pamet... možda je Deni pokušao da stupi u kontakt sa njim. To je najteže od svega. Kad pomislim da je bio toliko tužan... a nikad nije ni pokušao ni sa kim da razgovara."

Džesi obori glavu i ućuta se. Krišom obrisa lice. "Nikada nije razgovarao sa Vama, zar ne?" Odmahnuo sam glavom. "Nijednom mi se nije otvorio." "Oh, mogu da razumem taj osećaj," reče Deni. Ali i da sam dobio priliku, šta sam mogao da kažem? Sećam se Sendija Gilisa na pragu. Mislim da sam ga tada

poslednji put video. Sredinom novembra 1963. godine. Izgledao je trezno, što je bilo neobično. Kod nas je obično dolazio pijan. Da se posvaña sa mojim ocem. Svaki put kada su razgovarali o ratu, posvañali su se. Je li ti stari kod kuće? Nije, govorio sam, čak i ako on spava u kuhinji. Ali Sendi kao je bio neuobičajeno miran. Nešto ne njemu je bilo drugačije. Nije bio ratoboran. Kao da je zurio u moje noge. Ah, dobro, rekao je, nije ništa važno. Ali i dalje je stajao tu, kao da pokušava da smisli šta bi rekao. Mislim da me je pitao kako škola. Sećam se kako su mu oči bile nekako odvojene, kao da se nalaze u nekom drugom vremenu i mestu, ili u nekoj novoj, kobnoj spoznaji. Pa ipak, reči su bile neobične po svojoj toplini. Osetio sam nemir. Bilo je to zbog nesklada izmeñu reči i očiju, i svega što sam znao o njemu. Odjednom se okrenuo i odmakao. Kratko je zastao.

"Ne moraš da pominješ starom da sam dolazio," rekao je. "Nije

207

ništa važno." I otišao je. Trebalo je da vidim šta sledi. Ali budućnost nema

sadržaja dok ne postane istorija. ( 18 ) Biskup je izgledao zabrinuto. Dobijao sam dva poziva

nedeljno. Ne od sekretara ili nekog od njegovih lakeja, već od njega lično.

"I kako je u Krignišu ovih dana?" upitao bi, kao da ne zna. To je bila sredina decembra. "U Krignišu je izvrsno," rekao sam. "Zima se sprema,

naravno." "Trebalo bi da planiraš bekstvo posle Božića. Da nestaneš na

nedelju dana. Negde, gde je toplo." "Razmisliću o tome." "Dobro." Zatim je zastao, kao da razmišlja kako da preñe na

razlog poziva, pa sam odlučio da mu pomognem. "Razgovarao sam sa Malinsom," rekao sam. "Preneo sam

poruku." "Ah, da. Malins. Dobro. Pa je pročistio grlo. "Da ti se nije

slučajno javio neki novinar po imenu Meklaud?" Ime mi je zvučalo poznato. Oklevao sam "U vezi čega?" "Dečaka iz Hotorna. Samoubistva. Mislim da znaš porodicu.

Mekej. Taj Meklaud je zivkao okolo." Bisam čuo za novinara po imenu Meklaud. "Koga je zvao?" "Malinsa." "Malinsa?" "Nazvao je Malinsa i raspitivao se za Bela. Nije mu znao ime.

Bojim se da mu ga je Malins rekao. Zatim je Malins nazvao mene, sasvim zbunjen. Pitao je šta je sa Belom. Prvo sam pomislio da si mu

208

ti nešto rekao." "Taj novinar duva u vetar." "Verovatno," reče on. Pa nastavi: "Mislim da ne treba da

brinemo zbog njega. Pametno smo držali malinsa dalje od dogañaja. Mislim da sam sa tim Meklaudom imao posla i pre nekoliko godina. Zbog nekih drugih stvari. Otići će on."

"A kako je Malins?" "Mislim da je zabrinutiji zbog toga što sam poslao tebe da

razgovaraš sa njim o njegovim propovedima na obali, nego zbog Bela ili nekog novinara koji postavlja neuobičajena pitanja. Uznemirio se zbog toga. Pomilovao sam ga i odmah se raspoložio. A ti misliš da Bel ne..."

"Mislim da ne." "Pa ipak, postoji optika. Ovo će biti naš Mont Kašel, ako ga

mediji lansiraju." "Mislim da tu nema ničega." "Da ne znaš slučajno kako možemo doći do Bela?" "Možda. Zbog čega?" "Da mu dojavimo da sagne glavu. Da ne priča sa novinarima." Ujutro sam nazvao sud u Torontu, predstavio se i rekao da

želim da nañem prijatelja koji je tu radio. Brendana Bela. Čuo sam tihi smeh. "Ah, Brendana." Slučajno je znala da on

zimi odlazi na jug. Na Karibima, činilo joj se. "Znate da je oženjen." "Da." "Lepo se snašao. Postao je pravi poslovni čovek." "Oh?" "Sa hotelima, mislim. U svakom slučaju, zime provodi u

tropima, srećnik." "Da ne znate možda kako bih stupio u kontakt vsa njim?" "Pa, imam negde broj njegovog mobilnog telefona." Mesto u tropima. Piće, muzika i talasi. Hoteli. Supruga. Sećao

209

sam se kako je izgledao prethodnog leta, sav preplanuo i razbacan. Zgodan, rekli biste. Pun samopouzdanja. Kažu da oči otkrivaju dušu, a njegove su bile bistre kao nebesko plavetnilo toga dana.

Nekoliko maglovitih trenutaka nisam bio siguran da li sanjam

ili sam budan. Telefonski poziv. Neko po imenu Meklaud. Bila je 1988. ili 1989. godina. Bio je tu neki stariji gospodin, rekao je onaj ko je nazvao, stariji sveštenik, profesor u penziji, sada asistent u katedrali... iz studentskog grada. Pričalo se. Zvali su ga Otac Rodi.

Nisam čuo. Zašto zovete mene? "Neko je rekao, ako je iko znao za to, to biste bili Vi." "Neko pokušava da Vas skrene na stranputicu," rekao sam.

Prošao sam rukom kroz razbarušenu kosu. Video sam mu lice, kao prozor njegove pobožnosti.

Ne daj mu da priñe biskupu ovoga puta, pomislio sam. Otac Rodi je bio malo razbarušen kada mi je otvorio vrata svog

stana, čkiljeći pod slabim svetlom. Godine su mu darovale ohrabrujuću auru nepovredivosti. Bio je debeo i siv. Lice mu je poprimilo stalni izraz pobožnosti i dobrote.

"Uñi, uñi," rekao je. "Nisam te video godinama." Rukovali smo se. "Još uvek imaš stisak," reče on, smejući se.

Osmehnuo sam se. "Zaboravio sam to," rekao je. "Nesporazum." Klimnuo sam glavom. "A ti si nestao iz vidokruga na neko vreme, koliko mislim.

Neke misije, zar ne?" "Honduras." "Ah, da. Blago tebi. Uvek sam žalio što nemam iskustvo

boravka u drugim zemljama." Zvučao je iskreno. "Ustvari, jasnije te se sećam iz prethodnog vremena. Kad si bio samo student. Sasvim jasno. Isticao si se. Obećavao si... velike stvari. Zanimali su te evropski fenomenolozi, čini mi se."

210

Još uvek smo stajali na vratima. "Kao da je juče bilo," reče on. "Dolazio si kod mene u kuću

Čizolm na ćaskanje. Mora da se sećaš? Zatrpavao si me Hajdegerom... samo da bi me iznervirao."

Obojica se nasmejasmo. "Ma gde mi je pamet?" reče on. "Držim te na vratima kao

nekog nepoznatog. Uñi. Uñi." Soba mu je bila isposnička, ali zidovi su bili do plafona

obloženi ostavljenim knjigama, novinama i rukopisima, dok su polupročitane knjige ležale na svakoj slobodnoj površini. Ćaskali smo samo minut ili dva duže.

Do tada sam osetio grižu savesti. To možete osetiti u prostoriji i pre nego što primetite u pogledu.

Posle zastoja u razgovoru, on reče, "Mislim da znam zašto si došao." Uzdahnuo je i osmehnuo se. Skinuo je naočari i polako ih obrisao rukavom.

"Oh?" "Mislim da danas neće biti Hajdegera. Ali nema veze. Malo

sam zapustio svoj nemački. Hoćeš li nešto da popiješ?" "Ne." "Svestan sam nekih tvojih... recimo, vanškolskih aktivnosti

tokom proteklih nekoliko godina." "Aktivnosti?" "Ma hajde. Egzorcista. Mora da si to čuo. Čistač. Bez uvrede.

Uradio si dobre poslove. Teške, nezahvalne poslove, u potpunoj diskreciji." Sedeo je i smeškao se, potpuno povrativši samopouzdanje. "Inkviozicija od jednog čoveka. Sećaš li se kako si poludeo kad sam pomenuo Hajdegerove nacističke sklonosti?" Neprestano se smeškao. "Uzgred, zna li Aleks da si ovde?"

"Aleks?" "Biskup Aleks. Mi smo školski drugovi." "Nisam znao."

211

"Igramo bridž jednom nedeljno, kao partneri. Možda sam tako i saznao za tvoje... poslove. Aleks misli da si fantastičan. Ne bih se iznenadio da te jednog dana vidim na njegovom mestu."

"Nisam znao da igra bridž." "Planirao sam da razgovaram sa njim, zaista. O nekim

zluradim pričama. Očigledno si ih čuo. Neki novinar ih širi. Mislim da se zove Meklaud. Jesi li siguran da nećeš ništa da popiješ? Mislim da voliš Balveniju."

"Ne, hvala." "Dobro, onda. Hajde da otvorimo temu. Drago mi je da si

došao. Ostavljao sam to na stranu. Sukob sa time." Uvek gledaj oči. Bile su plave i kunem se da su bljeskale. Imao je guste, sede

obrve i ispucale kapilare na vrhu nosa. Priznao je da ima problem sa pićem. Počeo je u Koreji. Jesam

li znao da je služio vojsku? Tada je to bilo samo glupo opijanje. Ali kad se vratio, nastavio je da pije da bi pobegao od bljeskova sećanja i depresije, koji su ga proganjali. Onoga što je video. Onoga za šta je čuo. Da li znam da je on kapelan u LPPP?

U čemu? Lakoj pešadiji... princeze Pat. Klimnuo sam glavom. "Rat," reče on. "Strašna stvar. Ali to već znaš." Uzdahnuo je.

"Mislio sam, pošto sam sveštenik, moći ću da izañem na kraj sa tim. Bio sam siguran da uz pomoć vere sve može da se reši."

Pokušao je da nañe pomoć, rekao je, za piće. Ostalo? Nije bilo vredno odgovora. Neka retardirana devojčica, i kombinacija nesporazuma i pogrešne komunikacije. "To i bokal pun zlobe." Osmehnuo se. "Ali verujem da znaš kako je to."

"Ne znam na šta misliš," rekao sam. "Pa, tvoj otac. Bar ti bi trebalo da razumeš." "Kaže da je Vaš partner u bridžu."

212

Rekao sam to opušteno, da izbegnem uvredu i bol. Biskup je izgledao kao de će mu se smučiti. "Ne mogu da

verujem da si samo tako otišao kod njega. To mora da je bio strašan šok za njega, takav neočekivan... napad: Posebno sa vašom zajedničkom prošlošću; onom iz sedamdesetih."

"Nisam hteo da Vas uznemiravam." "Ali uznemiravaš me sada." "Da. Raspitao sam se. Ljudi od poverenja potvrñuju. Otac Rodi

nije dobar čovek. Već decenijama. I on sam priznaje da ima problem."

On uzdahnu duboko. "Ti jednostavno nećeš da se ostaviš toga, zar ne. Ćime te je to Otac Rodi tako zadužio?"

"Možda toga ima i više nego što mi znamo. Uzgred, upoznao sam jednog od onih koji optužuju."

"Misliš, onu retardiranu?" "Znate za nju?" On odmahnu rukom. Sedeo je za svojim stolom, oborenog

pogleda, igrajući se spajalicama. "Ovoga puta bar nije dečak ministrant. Bar je... žensko."

"Ne radi se o seksu," rekoh. "Svejedno." On uzdahnu. "Dobro. Prepusti to meni." "To zaista nije—" "Ja ću to rešiti," odseče on, besnog pogleda. "Jesi li postao tvrd

na ušima?" "Dobro," rekoh. "Je li to sve?" "Otac Rodi je izrekao čudnu primedbu o mom ocu." "Je li? Pa šta?" Meklaud me se sećao. Bio mi je poznat glas sa druge strane

veze. "Kako ste, Oče?" Podsetio me je da su se naši putevi već jednom ukrstili, kada se

213

govorkalo o nekom starijem svešteniku. Da li sam poznavao Rodija Mekvikara? Doka Rodija, kako su ga neki zvali. Eminentnog filozofa. Stručnjaka za akvinsku teologiju. Osumnjičenog perverznjaka.

"Bio mi je profesor," rekao sam. Čule su se glasine pre više godina. Moje ime se pojavilo,

prema Meklaudu, pošto izgleda da sam bio župnikov pomoćnik kada se nešto dogodilo. Postoji i priča o fizičkom sukobu mene i tog starca. Kao i da sam zbog toga bio poslat negde u Centralnu Ameriku.

"Apsurdno," rekao sam. "To bi bila priča, eh? Ja sam čuo... Vi ste, pretpostavljam,

gotovo udavili starog. Rekao sam tada, 'Ako je to, što čujem, tačno... treba ga unaprediti.'"

"Neko se izmotava sa Vama." "Siguran sam. Nečije puste želje. Ali da je tada bilo više

starinskih reakcija na neke stvari, možda sada ne bismo imali neprilike koje imamo."

"Šta se," upitah, jer sam osetio radoznalost, "na kraju desilo sa vašom pričom tada... kad je to bilo?"

"Sedamdesetih, čini mi se. Ostavio sam to. Sećam se da sam tada nazvao biskupa. On je mirno porekao. Naposletku me je ubedio da je moguća šteta za važnu instituciju kao što je Crkva snažan argument za diskreciju."

"Verovatno ima suštine u tome." "To je verovatno bilo u redu... tada. Drago mi je što nismo

podlegli histeriji, kao na Njufaundlendu i u Bostonu." "To nikome ne bi koristilo." "Tačno." Zatim je, posle duge pauze, upitao: "Znači, Vi se

verovatno ne sećate da sam zvao drugi put?" "Ne mogu reći da se sećam." "Stari je to ponovio. Krajem osamdesetih, čini mi se."

214

"Žao mi je," rekao sam. Nasmejao se. "Morate to preneti starom pešovanu. Tada je

morao imati skoro sedamdeset godina. U pitanju je bila hendikepirana osoba. Devojka."

"I šta je bilo sa tom pričom?" "Uobičajeno. Niko ne govori. Opet kao da sam naišao na

kameni zid. Svejedno. To je prošlost. Sada možda imamo novu situaciju."

Rekao je da se ime Brendana Bela pojavilo dok je pratio nedavno suñenje sveštenicima na Njufaundlendu. Primetio je povezanost sa našom biskupijom u Antigonišu. Sveštenik osuñen zbog krivičnog dela povezanog sa seksom na Njufaundlendu završio je u novoj Škotskoj. Zanimljivo, pomislio je, da su ga tamo poslali. Jesam li znao nešto o tome?

"Kako kažete da se zvao?" "Bel. Brendan Bel. Rečeno mi je da ste se možda poznavali." "Ime mi zvuči poznato. Sigurno sam ga čuo." Obojica smo se

nasmejali. "Jeste li zvali biskupa?" "Jesam. On tvrdi da je Bel napolju. Napustio je svešteničku

službu. Nema pojma gde se nalazi. Pomislio sam na vas. Možda biste Vi znali."

"Ja? Očigledno mislite da sam ja bio umešan u sve te skandale."

"Pa... voleo bih da nekom prilikom razgovaramo o tome, ako Vam ne smeta."

"Nema o čemu da se razgovara." "Dobro, onda. Bel. Znate li za Bela?" "Sećam se njegovog imena i čini mi se čak da sam čuo da se

oženio. Izgubio sam ga iz vida odavno." "Oženio se?" "Čini mi se da sam tako čuo od nekoga u našoj nadbiskupiji u

Torontu. Da, oni su kazali da se Bel ženi."

215

Čulo se kako se balon izduvava na drugoj strani linije. "To je čudno," reče on naposletku.

"Šta?" "Da se Otac Bel oženio?" "Nije više. Više od polovine mojih školskih drugova iz Svetog

srca sada su srećno oženjeni porodični ljudi." "Da. Verujem. Tako je to. Ali Bel? Nisam očekivao da bi se on

oženio." Nastala je duga pauza. "Biću iskren sa Vama, Oče," reče Meklaud naposletku. "Dobio

sam informaciju da to samoubistvo u Maloj luci – siguran sam da ste čuli za to, mali Mekej iz Hotorna – čuo sam da bi moglo biti vezano za zlostavljanje. Pojavilo se Belovo ime."

Sada ja nisam rekao ništa. "Jeste li još uvek tu?" "Da," uzdahnuo sam. "Znam šta mislite. Lov na veštice, eh? Ljudi traže seksualno

zlostavljanje pod svakim kamenom." "Vi radite svoj posao." "Znam. Ne uživam u ovome. Hvala Vam na razumevanju." "Važna je samo istina. Moramo doći do istine." "Hvala," reče on. "Dajte mi Vaš broj, za slučaj da se setim nečega." Kada je spustio slušalicu, nazvao sam biskupov privatni broj. "Pojavio se Meklaud." "Šta si mu rekao?" "Ne treba da brinete." "Ne budi previše siguran u sebe," odgovori biskup. "Skandali

na Njufaundlendu i u Americi su ih ohrabrili." "Ovaj Meklaud je zvučao razumno. Reče da je ranije

razgovarao sa Vama o Ocu Rodiju. Sećate li se toga?"

216

"Slabo." "Izgleda da zna neke detalje koje smo samo Vi i ja, i... pa... još

samo jedna osoba znali." "Ne bih razmišljao o tome." ( 19 ) Božić je bio siv. Kraj bedne 1995. godine. Na Badnje veče

nazvao sam Sekstusa, ali nije se javio. Čuo sam desetak različitih ispovesti. Pokušao sam da spavam, ali nisam mogao. Nazvao sam Džona. Odgovorila je njegova telefonska sekretarica. Proverio sam i hor. Na probu je došlo njih četvoro. Tri žene i Bob. On je imao topli bariton. Dobro su zvučali. Popio sam nekoliko koktela sam, čekajući jedanaest sati, kad je trebalo da poñem. Božićne pesme u jedanaest i trideset. Tiha sveta noć je bila mirna, a vazduh oštar. Mogli ste ćuti šumno disanje iz zaliva, džinovskih pluća. Osećaj poezije opijenosti. Kažu da je usamljeno pijanstvo loš znak. Ali šta ako ste uvek sami? Šta ako je usamljenost stalna?

Sekstus bi rekao da, ako brinete da li pijete previše, verovatno ne pijete. Ali nikada mu to nisam pomenuo, jer mi nije palo na pamet da bi to moglo biti slučaj. Šta je ono moj otac govorio? Sve umereno. Možeš da piješ kao riba dok god to radiš umereno.

Zamalo nisam zaspao za prestolom za vreme božićnih pesama. Ponoćna misa mi je zamagljena u sećanju. Probudivši se na Božić ujutru, nisam mogao da se setim kako se to završilo. Sećam se da sam pred kraj stajao ispod prestola i improvizovao uzbudljivu Božićnu propoved. Zakolutao sam očima setivši se svog prazničnog zanosa. Kada sam se ujutru dovukao natrag, na misu u deset sati, zatekao sam mantije razbacane po sakristiji. Čaša vina me je provela kroz sledeći sat.

Kako izgleda, pitao sam se, ne biti sam?

217

Ljudi su kasnije, na vratima bili kratki, gotovo stidljivi, na čemu sam im bio zahvalan. Bio sam zahvalan i na čistom, svežem vazduhu, koji je osvežavao kao čaša vode. Iscrpljenost, pomislio sam. Samo sam umoran. Pobožnost Božićnog posta i preterani običaji povodom roñenja Hristovog. Sati sedenja u ispovedaonici, u očekivanju nekog slučajnog pokajnika. Neočekivani posetioci sa malim poklonima. Crkveno zamajavanje. Svetla, drveće, Scena Roñenja. Zatim mise. Bilo je grozničavije nego obično, jer je taj Božić pao u ponedeljak.

Efi nije došla kući za praznik. Da li ju je zaista smatrala svojom kućom?

Prespavao sam veći deo božićnog popodneva i probudio se u mraku, uznemiren. Nasuo sam piće. Zazvonio je telefon i javila se Stela. Zvučala je kao da joj je nos zapušen.

"Verovatno se čudiš," rekla je. "Odjednom sam nestala sa lica zemlje."

"Kako si sada? Ne zvučiš baš najbolje." "Imam grip." "Ah, šteta. Kako su Deni i Džesi? Mora da im je teško." "Prolaze. Trebalo je da odem u Hotorn, da večeram sa njima,

ali nisam u stanju. Grip me je zaustavio." "Grip zna da stegne u ovo doba godine." "Biću ja dobro. Slobodno svrati. Mislim da više nisam zarazna.

Ali nemam ćurku. Smeta li to?" "Ćurka je precenjena." "Kao i mnoge druge stvari." Nasmejao sam se. Osećao sam neodoljivu potrebu za još jednim pićem.

Predomislio sam se. Pogledao sam kroz prozor, prema zalivu. Bilo je tako mirno. Sićušna svetalca u daljini, na kopnu. Napolju je vetar duvao. Čulo se kako šapuće. Zaliv se pomerao, pokušavajući da čuje. Vetar je pokušavao da kaže nešto. Napinjao sam se da čujem. Još

218

uvek mi je prijateljica, pomislio sam. božić '76. godine. veče se zaprepašćujuće brzo zamaglilo. bilo

je ruma i vina. mnogo boca vina. sećam se dugačkog stola. bar četrnaestoro i svi govore istovremeno. hasinta pored mene, rumena i vesela. tanjiri hrane, zlatni komadi piletine i debeli polumeseci pečenog smeñeg krompira. velike činije salate. moje razumevanje jezika popravlja se sa svakim pićem. otkriva se život na najnemogućijim mestima. uzbuñenje političkih nemira svuda oko nas. zdravice ernestu kardenalu, obando y bravo, zora nade u managvi. neko je uzviknuo vinceremos i nastala je tišina, kada su se svi sa nelagodom zagledali u alfonsovo rumeno lice. hasinta je promrmljala vinceremos i digla svoju čašu. tada se žagor nastavio, prekidan eksplozijama smeha.

stisnula mi je ruku. vinceremos. pobedićemo. život je odjednom potekao mojim venama.

Stela je bila bleda i sva umotana da bi se zagrejala. "Uñi,"

rekla je. "Kuvam rakiju. Hoćeš li i ti?" "Naravno." Prijatno iznenañenje. Sveštenik retko dolazi u priliku da vidi ogoljeno žensko lice.

Na Stelinom su se te večeri videli podočnjaci, kao i sitne bore koje je vreme tu napravilo. Usne su joj bile suve, ten žućkast, kosa stegnuta i učvršćena malom elastičnom trakom, sem jednog neposlušnog uvojka koji joj je pao preko obrve, a povremeno i ispred oka.

Ovo, pomsilio sam, podseća na bliskost. pošto su svi otišli, hasinta je počela da čisti. alfonso joj je

rekao: ostavi to za jutro; biće ti lakše. ionako ćeš ovde spavati. kasno je.

jesi li siguran? upitala je. božić je, šta može da se desi? stvarno bi trebalo da odem kući.

219

za svaki slučaj, rekao je on. znaš gde su slobodne sobe. "Hajde da se dogovorimo," reče Stela, "da večeras ne pričamo

o Deniju. Je li to u redu?" Klimnuo sam glavom. Razgovarali smo o njenom poslu. Kao diplomirani psiholog,

bila je savetnik za opredeljenje u srednjoj školi. Razgovarali smo o braku, izdaji, otuñenosti. Sećam se da sam pažljivo slušao, dopunjavao čaše, pitao za nejasne detalje, trudio se da ih zapamtim. Odlučio sam da ih zapamtim. Ali nisam uspevao – bilo je toliko čaša, toliko nanizanih slika. Sećam se da je nestalo njeno bledilo. Lice joj se zarumenilo, a oči zasijale. Oči su plakale.

A onda je došao Deni. "Dogovorili smo se da ne razgovaramo o tome," rekla je. "Sve to je suviše strašno."

Mislim da sam se trenutno otreznio, ali ubrzo su potekle nove suze. Držao sam je kratko. Ali uglavnom se sećam da sam sedeo, zurio u sto, pričao. Slušala je pažljivo. Glasovi i konfuzija.

Prekinula me je. "Stela," rekla je, sada sa osmehom. "Ja sam... Stela." Pažljivo je izgovorila svoje ime.

"Kako sam te nazvao?" "Hasinta." želim da vidim gde spavaš, kazala je. šta je sa alfonsom? pitao sam. treći svetski rat ne bi probudio alfonsa, rekla je. i ja sam u šali upitao: kako znaš? Probudio sam se na njenom kauču. Glava mi je bila na jastuku,

a jorgan zbačen na podu. Brzo sam seo. Hvala bogu, potpuno obučen. U kući je bila tišina. U kuhinji nije bilo tragova da smo sedeli. Sto je bio čist. Kredenac sreñen. Nigde nije bilo čaše, posude, ni prazne flaše da se vidi. Prostorije su mirisale na antiseptičko sredstvo, kao

220

da su ih vile preko noći čistile. Shvatio sam da sve to primećujem jer je prostorija osvetljena

prijatnom plavom svetlošću. Kroz kuhinjski prozor video sam crne omorike na padinama planine i u oštrom kontrastu sneg oko njih. Kao i krov mojih izdajničkih kola na njenom prilaznom putu. Sat iznad sudopere pokazivao je da je sedam sati i petnaest minuta. Uspaničen, skočio sam na noge.

Vozeći se niz planinski put, video sam tri poznata automobila u prolazu. Ljudi su žurili na posao, nervozni. Jedno bledo lice okrenulo se prema meni dok smo se mimoilazili. Sveštenik na drumu u to vreme? Neko je bolestan u brdima. Možda će to pomisliti. Za sveštenika nikada nije sigurno.

Nebo je bilo tamno plavo, po njmu su jurili veliki oblaci,

dajući visokom crkvenom tornju izgled nestabilnosti. Brzi oblaci će stati i crkva će se nagnuti. Morao sam da skrenem pogled, vrtelo mi se u glavi. Zamislio sam toplu pomrčinu i u njoj tišinu. Odbojna kuća me je čekala.

Odjek zatvaranja crkvenih dveri se čuo dok sam išao prema prednjem delu da bih klekao u oltaru. Sveće su zatreperile. Tišina se vratila, prekidana tek ponekim škripanjem ili pucketanjem. Nazvao sam je Hasinta. Talas tuge me obuze niotkuda i legoh na pod, potrbuške, raširenih ruku. Isuse, šta se dešava? Nije bilo odgovora. Crveni tepih je odavao sladunjav miris nekog praha koji žene prskaju kada usisavaju.

Molio sam se. "Alfonso, moraš da razgovaraš sa mnom." Ali Hasinta odgovara. "Sreća se raña iz jedinstva srca i duše..." Ruka joj je bila suva, nežna i topla kada mi je dodirnula obrvu. "Jesi li srećan?" "Jesam," rekao sam.

221

"Volim te," rekla je ona. "I ja volim tebe." Ruka je bila nežna, puna poštovanja. Stiskala me je za rame.

Glas je rekao zdravo. "Video sam kola ispred. Vrata su bila otvorena i svetlo

upaljeno. Zabrinuo sam se da se ne istroši akumulator. Onda sam primetio da ste tu. Pomislio sam da možda nešto nije u redu. Jeste li dobro, Oče?"

"Jesam. Znam da je čudno." "Sećate li me se?" upitao je. "Violinista Arči... Ne brinite za to.

Znam ja šta je čudno – bio sam u Njujorku." "Sećam se." Čučao je pored mene, napeto zureći u svoje ruke, prebirajući

nešto prstima. "Nadam se da ne smeta," rekao je, brzo liznuvši skraćenu, iskrivljenu cigaretu. "Ustvari... Čuo sam da mnoge religije koriste ovo u svojim obredima."

Pogledao sam ga u lice i video da se široko osmehuje. Upalio je šibicu o nokat i udahnuo oblak dima. Zadržao je dah.

"Mislim da vi ne..." rekao je, držeći je ispred mene. "Ne," rekoh žurno. "Nije lako," reče on. "Ne, nije." "To sam govorio Doniju. Razmisli dobro pre nego što uñeš u

nešto takvo." Mahnuo je cigaretom okolo, pokazujući tihu crkvu i prazninu.

"Kako je on? Jesi li čuo?" "Valjda je dobro." Ustao je. "Bolje da izañem. Neko od starijih

će svakog trena ući da upali sveću za nekoga. Mislim da bi im ovo bilo čudno. Ako nisu bili u Njujorku. A mislim da nisu."

I ja sam ustao.

222

Stela me je nazvala oko podneva i pitala me kako se osećam. "Dobro," slagao sam. "Drago mi je što smo razgovarali... To objašnjava mnogo

toga." Hteo sam da pitam: Šta sam ti rekao i šta sam time objasnio?

Ali grlo mi se steglo i gušilo reči. Naposletku sam rekao: "Mislim da ludim." Ili mi se samo čini da sam to rekao? Najzad sam ga našao, trećeg dana posle Božića. "Uništen sam," rekao je Bel, naglašavajući to. "Zna li iko,

zašto?" Veza je bila loša, ali glas je bio sigurno prepoznatljiv. Zvučalo

je kao da viče. "Svi i niko," rekao sam. "Malins priča o ribarenju. Imao je

velike dugove, a ovdašnja perspektiva nije privlačna. Razmišljao je čak i da ode na Zapad, da se zaposli."

"Bože moj, je li to tačno?" "Treba da razgovaramo." Vikao je. "Šta? Da razgovaramo?" "Da," uzviknuo sam i ja. "Hoću da razgovaram sa tobom.

Koliko dobro si ga poznavao? Trebalo je da stupiš u kontakt sa njim prošlog leta."

Pomislio sam da se veza prekinula, ali i dalje sam čuo zvuk saobraćaja u pozadini. Trube su svirale. Neko mu je nešto rekao i on je za trenutak prekrio mikrofon.

"Evo me opet," rekao je. "Gde si?" "Oh," reče on oklevajući. "Pa, u Majamiju. Kombinujem posao

i malo odmora. Kao što čuješ, pričam preko mobilnog." Pročistih grlo. "Kad se vraćaš u Toronto?" "Neću još dugo. Imam mesto na Devičanskim ostrvima. Idem

223

tamo na nekoliko meseci." "Jesi li uspeo da razgovaraš sa njim prošlog leta, kad si bio

ovde?" "Čuj," reče on, "hajde da te odmah nazovem sa fisknog

telefona?" "Kad?" "Odmah. Daj mi svoj broj. Vratiću se i stan za... četrdeset pet

minuta." Nije me nazvao, a kada sam ga opet nazvao, njegov broj je bio

isključen." Pet je objašnjavala: "Moja najstarija kćer živi sa mužem u

Halifaksu i upravo su dobili bebu." "Čestitam," rekoh. "To Vam je prvo unuče?" "Ne, treće," reče ona, prekrstivši noge i nameštajući se u

prijatniji položaj. "Samo sam htela Vaše mišljenje o nečemu." Dan iza nje je dobijao prljavo smeñu boju. "Mogu li nešto da Vam donesem?" "Bože, ne, hvala. Mogu da ostanem samo minut. Nazvaće je

Epifani (Eng. Bogojavljenje (prim. prev.).)." "Pa," rekoh, trudeći se da ostanem ozbiljan, "to je originalno.

Za ime. Drugačije je od Stefanija, Natalija i Ešli." "Nije li malo bogohulno?" Napeto se nagnula napred. Džemper

joj je otkrivao ružičast, udubljen vrat. "Ne. Ali možda će joj to ime stvarati probleme kad bude malo

starija. Deca znaju da budu okrutna." "Kao da ne znam." "Ja, recimo, imam jednog prijatelja, kome su dali ime Sekstus.

I—" "Sekstus Gilis," reče ona veselo. "Naravno. Vas dvojica ste

zajedno odrasli." "Dok smo odrastali, ljudi su ga zadirkivali zbog imena. Znaju

224

da učine život jadnim." "Zamislite," reče ona. "Koliko malo je potrebno. I gde je

Sekstus sada? Neko je pomenuo da se vratio. Videli su ga na nekom druženju. Ja ga nisam videla godinama."

"Vratio se. Svraća tu i tamo." "Bio je pravi ñavo." Nasmejala se i pod zamirućim svetlom

primetio sam crvenilo na njenim obrazima. "Bože moj. Sekstus Gilis." Zatim mi se osmehnula. "Mislim da se Vi ne sećate. Sve vreme se pitam. Vi ne, zaista? Kad smo bili mlañi?"

"Pa, dosta vode je proteklo ispod mosta." "Izlazila sam malo sa Sekstusom. Ustvari smo... izlazili

učetvoro. Ja i on, vi i moja drugarica. Mora da se sećate." Pretpostavljam da si ljuta na mene. "Ah, pa," rekoh ja zbunjeno. "Izlasci nisu predstavljali važnu

ulogu u mojoj mladosti." "Ma hajde. Nemojte reći da se ne sećate Barbare." "Nisam siguran." "Pa, pretpostavljam da ste potpuno drukčiji od svog druga, ne

bi trebalo da se iznenañujem. Taj momak je imao više devojaka, nego... ne znam šta."

"Zaista, to ime lepo zvuči," uveravao sam je. "Epifani." "Ustvari – zašto sam došla ovde – zato što bi oni hteli bebu da

krste ovde. Šta Vi mislite?" "To bi bilo izvrsno." "Bog Vas voleo," reče ona. "Oni će biti tako srećni." Opet se

nagnula napred, spustivši ruku na moju podlakticu. Dozvolio sam da osetim trenutak tišine i kratko, vrtoglavo

zadovoljstvo njenog prisustva. Ona se zatim povukla u stolici. "Zar nije strašno ono sa

Mekejevim dečakom? Bio je tako mlad. Pretpostavljam da ne poznajete njegovu porodicu?"

"Ustvari, poznajem."

225

Ona uzdahnu. "Mislim da se ne može razumeti nešto takvo. Samoubistvo. Kakva šteta."

Pomrčina je bila sve gušća i ja pomislih da uključim lampu za čitanje iza svoje stolice, ali ne učinih to. Ona se glasno nasmeja, odjednom ustade i poravna suknju. "Sekstus Gilis. Kažite tom šašavku da svrati u posetu."

"Preneću mu," rekoh. "Pretpostavljam da je ostario, kao i svi mi." "Ustvari, dobro se drži, uprkos svemu." "To i liči na njega. Uvek je bio tako... ne znam kako da

kažem." Gledao sam kako se stop-svetla njenih kola pretvaraju u

tačkice i nestaju. Alfonso zna, šapnuo sam. Kako on može da zna bilo šta? Ona se smeje. Neustrašivo. Osećam to u kostima. Zna. Pa šta i ako zna? Mi smo sveštenici? Vi ste muškarci. Moram da razgovaram sa njim. Ona slegne ramenima. Ja se okrenem. Hej, kaže ona. Okrenem se natrag. Ona se digne na prste i

poljubi me u obraz. Ne zaboravi me. Kako bih mogao? Pogledaj u svoje srce, kaže ona. Savest govori kroz srce. Šta je sa mojim mozgom? kažem ja. Mozak može da se zbuni, kaže ona, kad mnogo glasova brblja.

Glasovi starih i ljutih ljudi. Slušaj svoje srce. Moje srce kaže da bi trebalo da provedemo praznik zajedno.

Praznik? Ali gde? U Puerto Kastilji, kaže. Živećemo na plaži, kao obični ljudi.

226

A Alfonso? Povešćemo ga sa nama. ( 20 ) Biskup izgleda odsutno, uznemireno. Sedi za stolom u Sudu,

što je neobično i srče kafu koju sam doneo iz susedne radnje. Izgleda kiselo.

"Mrzim prokleti januar," objasnio je. "Čini mi se da smo ga do sada izdržali šest nedelja i da nam je ostalo još dve."

"Imali ste pauzu," rekao sam. "Velika pauza," huknuo je. "Biskupska konferencija u Otavi, u

januaru. Ustvari, ta priča o zlostavljanju je bila jedina tema. Odjednom svi imaju problem. Pretpostavljam da može biti i gore. Mogli bismo imati posla i sa Indijancima."

Počinje da pokazuje godine, pomislio sam tužno. "Šta je sa nama?" "Ništa novo," rekoh. "Razgovarao sam sa Belom kratko, veza

je bila loša... još uvek čekam da mi uzvrati poziv. Bio je u Majamiju."

"Majamiju?" "Siguran sam da će se javiti kad stigne." "Ne budi nade u sebi. Šta je s tobom? Rekao si da hoćeš da

razgovaramo." Rekao sam mu samo da hoću da doprem do suštine. Nisam

siguran da će Krigniš biti ono što sam očekivao. "Biće to," rekao je. Spleo je prste ispred sebe i kao da je

neobično zainteresovan za svoje nokte. "Najveći problem sa radom u parohiji," rekao sam, "je to, što

kao da nije dovoljno raditi najveći deo vremena. Počinjem da mislim

227

da se potrebe duha umanjuju sa blagostanjem." "Blagostanje?" On se nasmeja. "Blagostanje u Krignišu?" "Izmeñu fabrike papira i penzije, koju danas kao da svi

primaju... izgleda da im je prijatno. Ja im nisam ni potreban. Možda biste sada razmislili o mom povratku..."

Ustao je, protegao se i obišao oko stola. Seo je u praznu naslonjaču pored mene. Uzdahnuo. Rekao mi je da je rad u parohiji organizacione prirode, da na kraju uvek radiš ono što oni žele, bez obzira na sav svoj trud da nešto pokreneš. Ako postaneš suviše napadan, oni postaju odbojni. Ako ništa ne radiš i oni se ne žale... budi srećan. To znači da im ništa nije potrebno. Možeš se iscrpsti brinući zbog toga, rekao je. Svešteništvo je briga o tuñim potrebama. Znam da ti je potrebno da se angažuješ. Ali tvoje potrebe su sada u drugom planu.

"Na kraju dana, mi smo javni službenici." Klimao sam glavom, kao da shvatam. Rekao sam mu da sam

pokušao da privučem omladinu. Da ih nekako organizujem. Digao je ruku, smeškajući se i odmahujući glavom. "To je bila hrabra ideja. Ali izabrao si loš trenutak. Udalji se

od mladih za sada. Nema potrebe tražiti nevolju. Najsigurnije je okrenuti se pravu na život. Ili harizmatici. Znam da su tamo dole aktivni. Tamo ne može biti štete. Za njih je sve crno ili belo. Sveštenik je bog."

Ustao je i zagledao se kroz prozor. Moje misli su se kovitlale preko stavki iz plana koji sam smislio tokom vožnje ovamo. Sada sam bio zbunjen. Pomislio sam: Ja njega više ne poznajem.

"Hajde da ovde jednostavno presečemo okolišanje," reče on odjednom. "Čuo sam za malu gužvu od prošlog leta. Ono, kako si upao u unakrsnu vatru... izmeñu dvojice momaka koji su se posvañali na nekom druženju."

"Čuli ste za to?" "Dešava se i najboljima. Nemoj da brineš zbog toga."

228

"Kako ste čuli za to?" "Veruj mi," reče on, "Sve čujem." Nasmejao sam se. "Stekao sam utisak da misliš kako bi ta gužva mogla nekako

biti povezana sa onim samoubistvom u Hotornu... Čini mi se da je to bio jedan od tih momaka... je li tako? I onaj mali O'Brajen."

Klimnuo sam glavom. "Uzgred, gde je on sad?" "Putuje." "Ljudi će stvoriti sopstvene priče. To rade zbog svog

mentalnog zdravlja. Naročito ovde. Izmišljaju stvari da bi zadovoljili svoje potrebe."

"Ali u ovom slučaju—" On diže ruku. "Moraš da čuvaš svoju perspektivu. Mislim da bi

priča, sa našeg gledišta, mogla biti mnogo gora. Mladić je izgubio samokontrolu i udario sveštenika. Nije mogao to da okaje. Izgubio se. Bang. Završio je. Scenario može biti i gori."

Zagledao sam se u raspeće iznad njegovog stola, boreći se da oćutim.

On pogleda na sat, pa se razvedri. "Hej, vidi to. Podne je." Kako bi mi prijao dileag! Da nešto pojedem, da se osvežim. On je probao novi slad. Hajlend park. Jesam li čuo za njega?

Ne. Bili smo na drugoj čaši, kad me je uhvatio za ruku. Da li me

nešto drugo muči? Nešto posebno? "Parohija može da bude usamljeno mesto," rekao je.

"Usamljenost mi nikad nije predstavljala problem." Osmehnuo se. "Hoću da ti ispričam jednu pričicu. Jednu

pričicu o meni." Otpio je i nastavio da me drži za ruku. "Neki ljudi će uvek pogrešno shvatati. Slučajno namerno." Zagledao se u daljinu. "Bio sam mladić u Svetom srcu i tamo je bila jedna kuvarica... pre mnogo i mnogo godina. Ljupka seljančica iz Boisdejla. Galska

229

ñavolica. I ja sam tada bio prilično pričljiv. Uvek smo se šalili na račun starijih momaka iza njihovih leña. Bila je urnebesno vesela."

Sada je klimao glavom, pospano se smeškajući. "Jednom su nas uhvatili kako se smejemo u kuhinji. Ona se naslonila na mene. To je bilo sve. Držali smo se jedno za drugo, onako kako se to radi kad osetiš slabost od smeha. Nije bilo ničega neprikladnog. Samo smo se smejali nekoj njenoj mimici. Možda joj je i ruka bila na mom ramenu."

Obrisao je oči. "Strahovito smo kažnjeni. Ne bi verovao kakvu galamu su digli. Biskup se umešao. Stari biskup Džon R., Bog ga odmorio."

Pažljivo sam gledao njegovo lice. U stomaku mi se nešto pokrenulo. Oči su mu bile vlažne.

On se odjednom uspravi i reče, "Nisam nameravo ništa naročito. Ali to je lepa pričica, je li?"

"Da," rekoh. "Na sreću, srećno se i završila." "Oh?" "Ona se udala za nekog drugog." "Nekog drugog?" "Jesam li rekao 'nekog drugog'?" Klimnuo sam glavom. "Da, da," reče on, zagledavši se u pod. Sa vrata ga upitah: "I gde je kuvarica naposletku završila?" "Ah. Brak nije uspeo. Mladoženja je bio ratni veteran. Malo

poremećen. Poslednji put kada se čulo za njega, bio je u Detroitu. A ona je još uvek tu. Odgajila je par dobre dece, koliko čujem." Počešao se po bradi. "Ne očekujem da moji sveštenici budu sveci. Očekujem da budu ljudi. Ali čvrsti ljudi. Razumeš? Sveštenik koji nije čvrst čovek, je tužan slučaj."

"Dobro." "Od nas se nikad ne traži više nego što možemo. Ako

230

podbacimo, pa možemo da krivimo samo sebe." Toplo me je zagrlio i držao me par sekundi duže, pre nego što

me je odmakao. "Ja nikada nisam bio pristalica grljenja muškaraca. Grljenje je uglavnom za strance i varalice. Ali ti si mi kao moja krv i meso. Mi smo porodica. Znaš li šta govorim?" Za trenutak sam pomislio da će opet zasuziti. Ali odjednom se nasmejao i udario me pesnicom u rame. "Bićeš ti dobro."

Stela je bila iznenañena kad sam joj rekao: Mislim da je biskup

zabrinut zbog nas. "Ne verujem," rekla je. "Ja sam stekao takav utisak. Neko odavde trača." "Ovde svi tračaju. Tako razbijaju dosadu." ( 21 ) Januar je proleteo, a februar se raširio u punoj hvalisavosti i

neprijateljstvu. Ljudi su nestajali u kućama i kolima, nevidljivi iza zamrznutih prozora. Kola i kamioni su neprestano obavijeni tajsntvenim isparenjima. Oblici se kreću unutar bezoblične zimske odeće. Ljudi se gube u svojim čizmama, kaputima i kapama. Komunikacija je sužena na recitovanje prastarih komentara o vremenu. Strašna hladnoća. Sneg kao nekada. Vetar. Zaliv Sent Džordž je velika, bela površina snega nanesenog od puta prema horizontu. Tamne tačke vidljive kroz dvogled. Foke se batrgaju. Nedeljni izletnici ih gañaju iz zabave.

Oni koji dolaze na nedeljnu misu sve su malobrojniji, jer najstariji i mladi nalaze razloge da ostanu kod kuće. Biskup je sugerisao da odem na odmor, da zbrišem. Možda je u pravu, pomislio sam. Možda bi trebalo da se izgubim. Neka odu na misu u grad. Tamo su uglavnom i išli pre mog dolaska, dok ovde nije bilo nikoga.

231

Čizolm mi duguje. Mogao bi da me pokrije. Stela mi je preporučila Florida kiz. A možda bi mi se svidela Dominkanska republika, ona je znala gde bih mogao besplatno da stanujem. Samo nedelju dana, rekla je. Tek toliko.

Martovski raspust, zapretila je. Planirala je put. "Mogao bih da poñem sa tobom," odgovorio sam. U šali. "Zašto ne bi?" rekla je. Ozbiljno. Tačno. Mladi Donald O'Brajen se javljao kući jednom nedeljno iz

Koreje. Taj put mu je zaista prijao. Ništa kao daljina ne popravlja perspektivu, rekao je Bobi O. mudro.

Mladi Doni je razmišljao da oode u Toronto kada završi ovde. Nije bio siguran šta bi tamo radio, ali molićemo se, rekao je Bobi.

"Biće on odličan sveštenik," rekao sam ljubazno. Jedne srede uveče, krajem februara, vratio sam se kući sa

kartanja kod O'Brajenovih, i ugledao upaljeno svetlo u stanu. Ispred su bila parkirana neka kola i pored njih Sekstusov crveni kamion.

Sedeli su u dnevnoj sobi i smejali se, sa pićem u rukama. Pat diže pogled, pomalo nespretno, ali slobodno. "Vidite šta

sam našla na Vašem pragu." "Očigledno si zaboravio," reče Sekstus. "Šta sam zaboravio?" upitah, pokušavajući da se setim. "Da ću doći da te posetim." "Izvini," promrmljao sam. "I na koga naletim..." "Ja sam svratila da razgovaramo o datumu krštenja," reče Pat.

"Sada bi hteli da sačekaju do leta." "Leto je sasvim u redu," rekoh. "Doneću ti piće," reče Sekstus, hitro ustajući. Samo što se nisam nasmejao tome.

232

Ovako bi, pomislio sam pošto su otišli, to trebalo da bude.

Prijateljstva bi trebalo da se prijatno uklapaju, stapajući se i rastavljajući, i tekući slobodno, a istovremeno u meñusobnoj zavisnosti, kao deo nesvesne koreografije.

Alfonso je znao. Smeškao se kroz moj bol. Kazala mi je sama, i

bez pitanja, u Puerto Kastilji, rekao je. Zaista, ušao si u trenutku dok mi je saopštavala. Bila je uznemirena. Nije sigurna kuda to vodi.

Znači, to važi za oboje, rekao sam. Ali ne brini. Ne misli da je to nešto veliko.

Ali ako je povrediš... ubiću te. I dalje se smeškao, ali pogled mu je bio ozbiljan. Ona je vrlo, vrlo ranjiva, rekao je. Je li ti rekla za ludog

muža? Muža? Rastavljenog. Ali ludog kao... kako biste vi to rekli? Pacov iz

kenjare. Iz FAES (Fuerza Armada de El Salvador – Vojna sila El Salvadora (prim. prev.).). Vojska, kod kuće u Salvadoru. U svakom slučaju, to je izmeñu vas dvoje i boga. Samo budi pažljiv.

Možemo li još da razgovaramo? Naravno, rekao je. Koliko god hoćeš. Ali čulo se kucanje na vrata. I kroz staklo sam video da tamo

stoje dva policajca. Meklaud je opet nazvao u martu. "Ne znam gde da odem sa ovim," rekao je. "Pomislio sam da

bih mogao da razgovaram sa vama. Jeste li možda čuli nešto o pismu?"

"Pismu? Bila je kratka poruka samoubice pored tela. Samo... par reči."

"Da, znam za to. Ali čujem da je bilo još nešto. Otvorenije."

233

Rekao sam da ću se raspitati. Sada je zvučao hladno. "Oče. Uz svo poštovanje. Neću

dozvoliti da opet budem zavaran." "Razumem Vas." Stelin poziv je bio sasvim bezazlen. Poziv da podelimo nešto

što je zaostalo. Možda čašu vina. Prošle su nedelje od kada sam je video. Još pre biskupa.

Rekla je da izbegava ljuto piće za Veliki post, ali da mogu sam da se poslužim. Odbio sam. Solidarno, rekao sam.

Zatim mi je ponudila čašu vina uz obrok. Jer, vino je hrana. Preko noći je stegao mraz. Kroz polja, hod do njene kuće traje

dvadeset minuta. Potrebna mi je šetnja, pomsilio sam, pošavši. A bila je tu još jedna misao: ostavi kola kod kuće, nema potreba da oglašavaš.

Kristali su mi se mrvili od nogama. Glava mi je bila lagana od svežeg vazduha. Pre nego što ću stupiti u krug svetlosti ispred njene kuće, pogledao sam okolo. Refleks krivice.

Neka kola su bila parkirana u mraku na planinskom putu. Na mestu na kome nikad ranije nisam video kola. Oklevao sam, uznemirivši se. Učinilo mi se da sam primetio i neki pokret u kolima. Senku unutar senke. Činilo mi se da je vreme stalo, čudna težina mi je gušila misli. A onda, iznenadni bljesak svetlosti u kolima, šibica prinešena cigareti i pulsirajući sjaj. Potrčao sam prema njima, podstaknut neočekivanim besom.

Kola poskočiše napred. Paljenje, prenos snage, trenje guma, kotrljanje šljunka: sve u jednom, uspaničenom refleksu. Bio sam na kraju prilaznog puta kada su kola proletela. Posegao sam ne razmišljajući, dodirnuo metal vrata i ruka mi je odskočila. Ali video sam mu profil.

Vilijem?

234

"Sanjaš," rekla je Stela. "Ko drugi bi mogao da bude?" Veselo se nasmejala. "Nekoliko imena bih mogla da navedem.

Glupe, stare neženje iz okoline. Svi se pale na mene. Potpuno bezazleno. Nije mogao biti Vili. Ma hajde. Sipaću ti vino. Razvedri se."

"Pokušao sam da izbegnem demona," rekoh, nekako opet ohrabren. "Pa, Veliki je post."

"Demona?" nasmejela se. "Zar to nije protestantski koncept?" Pošao sam za njom u dnevnu sobu. Sela je sofu. Ja sam seo

preko puta, u fotelju. Pitao sam je za Denija Bena. "Dobro je on," rekla je. "Ne znaš ti Bena kao ja." "Šta je sa zatvaranjem? Mislio sam da su tvoje kolege

uzbuñene zbog zatvaranja." "Ma, zezaš me," rekla je smejući se. "Ozbiljno," rekao sam i odjednom sam tako i mislio. Zagledala se u mene kao da sam otkrio neki novi deo sebe i taj

pogled me je ohrabrio. "Hoću nešto da te pitam," rekao sam. "Jesi li čula da se neki

novinar raspituje kako je Deni umro?" "Ne." "Nazvao me je. Pitao je za neko pismo koje je Deni napisao

pre pre nego što je umro. Nešto o objašnjenju dogañaja. Otvoreno, rekao je novinar."

"Otvoreno." Čekao sam. Nasmešila se i potapšala mesto pored sebe. "Sedi ovde,"

pozvala me je, kao majka. Ustao sam, prešao do nje i seo pored nje. "Nema budućnosti," rekla je, kucnuvši moju čašu svojom. "Srećnija vremena."

"Srećnija vremena," rekoh začuñeno.

235

Gucnula je, razmišljajući. "To pismo, za koje se novinar raspituje?"

"Da." "Ne postoji." "Trebalo bi da—" "To je maštarija. Neki ljudi imaju averziju prema očiglednom.

Istina je čista i jasna. A pošto je očigledna, oni pretpostavljaju da je lažna. Prava istina, iz nekog čudnog razloga, uvek mora da bude... skrivena. Novinari su najgori u takvim situacijama."

Povukao sam se. "Jesi li gledao onaj film Olivera Stouna pre nekoliko godina...

o Kenediju?" "Ne." "Bila sam još uvek u Torontu. Svi su pričali o njemu. Velika

zavera." Rekao sam da sam nešto pročitao. "Gomila gluposti. Pročitala sam sve o Kenediju. Ja sam

stručnjak." Spustila je čašu na stočić, pa uhvatila prednji deo mog džempera i povukla me prema sebi. Oči su joj tražile. "Vreme je da se misli na život."

Složio sam se. "Spavanje na tragediji je traćenje života. Zloupotreba dobrih

stvari koje dobijamo od Svemoćnog, ili od Sudbine, ili koga bilo. To je tvoje polje."

"Verovatno si u pravu." "Ne. Ne misliš to," reče ona smeškajući se, šaljivo povukavši

moj džemper. "Ne skreći me. Ozbiljno mislim. Ljubavni život. Doživi ga. Ovde smo samo kratko vreme. A bićemo mrtvi zauvek." Lica su nam bila samo nekoliko santimetara udaljena jedno od drugog. "Zaboravi gubitnike i nespretnjakoviće. Sve Vilijemse. Slušaš li? Hajde, doñi."

Ustala je i ja sam ustao sa njom, zbog iznenadne ekstaze straha

236

sam se zaneo, ali ona me je pridržala čvrsto me stegavši rukama, lica zagnjurenog u moj vrat. "Ovako život treba da se oseća," šapnula je. "Život treba da bude topao i siguran."

Zatim me je pogledala u oči i nežno se osmehnula, i poljubila me u usta.

"Možeš da prespavaš," rekla je. "Sreća se raña iz jedinstva srca i duše..." "To je lepo," reče ona tiho. "Šta?" "To, što si upravo rekao." "Izvini," rekoh, a električnu ekstazu zamenila mi je tupa tuga. "Samo ostani noćas. Ne mora da bude ništa naporno. Samo mi

je potrebno..." Nije završila. Shvatio sam da je trebalo da shvatim. Ali nisam. "Moram mnogo da razmislim," rekoh. "Ne tražim ti ideje. Samo želim da te opet gledam kako toneš u

san." "Opet?" "Ne predlažem ništa neprikladno." "Znam. Ali dozvoli da prihvatam dogañaje svojom brzinom.

Molim te." "Naravno," rekla je ona. I osmehnula se. I sve još više otežala. Kada sam odlazio, zadržala me je na vratima. "Tvoj prijatelj.

Alfonso. Rekao si mi... kako je umro. Za se ne sećaš? Rekao si mi za Božić."

"Oh, da." "Jesu li ikada zaista otkrili? Ko ga je ubio?" Njeno lice se odjednom zamagli. Ja počeh da gubim dah. "Jesu," rekoh. Sedeo sam i zurio u zaliv, dok nije dobio tamno srebrnu boju

pod jutarnjim svetlom.

237

Odjednom me je probudilo neumorno kucanje i odmah sam

primetio nekoliko stvari. Kroz otvor u uglu prozora video sam vozila oko crkve. Praznu bocu. Prevrnutu čašu pored svoje noge, vlažan tepih. Zadah viskija.

Život. Smrt. Zatvaranje. Nespretnjaković. Vili. Jesam li i ja nespretnjaković? Kucanje na kuhinjska vrata. "Da-aa." Ustajem. Dečiji glas. Jesam li spreman? Za šta? Doñavola. Opet je nedelja. "Da. Da. Odmah dolazim." Opet sam zaboravio da je nedelja ujutru. Prvo čitanje. Pavle Korinćanima. Teško prolazno. O ljubavi; to

je trpeljivost, milost; milosrñe je ne zavideti, ne veličati, ne hvaliti se...

Reči kao da su pune poruge. Da li čuju licemerje u mom glasu? Na drugom mestu u Korinćanima Pavle me uverava da je čistoća moć, sloboda "da se pred Gospoda izañe bez smetnje." Blago Pavlu, pomislio sam. Pavle farisej, koji je ugledao svetlost i postavio zakon za nas, ostale. Hvala, Pavle.

Čujem zvuk sopstvenog glasa, neubedljiv, kako izgovara odreñeno čitanje za ovaj dan. Kad ja bejah malo dete, kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacih detinjstvo.

"Jesam li zaista čovek? U jevanñelju, Isus je vratio vid slepcu. Zanima me je li kada

otklonio mamurluk. Bože, oprosti mi. Obuzdavši se, spontano sam vratio milosrdno kratku propoved

238

na duhovno slepilo. Kao nam je Uskrsnuće vratilo vid, tako da možemo da spoznamo istinu. Tek pošto prigrlimo istinu, postaje naše spasenje moguće. Istina i spasenje. Jedno bez drugoga ne ide.

Gledao sam ozbiljna lica pred sobom, trenutno se sabravši prolaznim osećajem svrsishodnosti, pre nego što se strah vrati.

Vreme je da se misli na život, kazala je. A to je ovo. Non sum dignus ((Lat.) Nisam vredan (prim. prev.).). Gde je Otac Rodi sada? U ponovljenom talasu uzaludnosti, gotovo da sam zaboravio

reči Simvola vere. Meklauda ne bih poznao da se nije osmehnuo. Prišao je dok

sam se posle pozdravljao sa ljudima, očajnički želeći da stignem kući. Da otvorim pivo, napravim nešto za ručak. Da legnem.

"Oče," rekao je. I po glasu, i udvoričkom osmehu odmah sam shvatio ko je on.

Svetla kosa mu se tanjila. Stomak mu je bio preveliki za čoveka koji je tek na početku četrdesetih godina. Izgledao je opušteno i prijateljski, ali odmah sam pomislio šta može biti stvarni razlog njegovog nenajavljenog dolaska u nedelju. Pozvao sam ga da poñe sa mnom u kuću.

"Biću direktan," rekao je kada sam spustio lonče sa kafom ispred njega na kuhinjski sto. "Imamo problem."

Mislim da sam ga samo gledao i čekao. "Dogodilo se još jedno samoubistvo." ( 22 ) Stajao sam pod bledim svetlom umirućeg dana. Ja sam sveštenik parohije Stela Maris u Krignišu, Nova

Škotska.

239

Ta misao je bila utešna. Nešto u vezi jasnoće i objektivnosti. To sam ja. Nisam više čistač bez korena, nazvan po maloj tkanini kojom brišemo putir pre i posle pričešća. Ko li je to smislio? Mnogi od ovih sveštenika su pametni, zabavni ljudi. Kreteni su retki. Ali ja samo njih zaista znam. Kako sam uspeo da provedem dvadeset sedam godina u svešteničkoj službi, a da upoznam samo one loše? Zašto nikada nisam pripadao široj zajednici zabavnih, promućurnih, pa i svetih ljudi? Šta me to vuče tragičnima i poročnima?

Sedeo sam dok je pomrčina prekrivala slabašnu svetlost. Još jedno samoubistvo? Ustvari, to je bilo prvo, reče Meklaud.

Pre godinu dana. U Britanskoj Kolumbiji. "Postoje pismene izjave." "Izjave?" "Od ljudi koji tvrde da su takoñe bili žrtve." Onaj jadnik iz

Britanske Kolumbije je samo delić većeg problema." "A jesu li pomenuli Bela?" "Oh, ne. Ne Bela. Ovo je nešto sasvim drukčije. Iznenañuje me

da niste čuli za to. Sa obzirom na Vašu bliskost sa biskupom." Želeo sam da nazovem Stelu, samo da me smiri njen glas, ali

nisam mogao jer sam znao da ne bih bio u stanju da ćutim. A mogao sam da zamislim kako bi se zapanjila kada bih popustio pod težinom onoga što znam. Ali znao sam i ono što mi je bilo očajnički potrebno.

"Pa, ako nije Otac Bel—" "Sećate li se starog Oca Rodija Mekvikara? Mislim da smo

razgovarali o njemu – Bože, mora da je prošlo šest ili sedam godina od tada. Zezao se sa nekom hendikepiranom. Vi ste me nekako skrenuli sa traga. Nemojte da me shvatite pogrešno, potpuno Vas razumem."

Osmeh je bio optužba. "Jeste li razgovarali sa biskupom?" upitah. "O tom

samoubistvu u Britanskoj Kolumbiji?" "Pokušao sam. On mi je rekao gde da idem. Ali u jedno sam

240

siguran... znao je sve o tome." "Tvrdite da je biskup sve vreme znao sve o tome?" "Za ovo i mnogo više. Očigledno čini sve što je u njegovoj

moći, oprostite mi što to kažem... da to zataška." U ponedeljak, 25. marta ujutru, shvatio sam da sam van svih

dogañaja. Mleko. Hleb Piće. Vožnja od deset milja do grada. Šesnaest kilometara. Nikad se neću navići na metarski sistem mera. Težak sam 182 funte. Visok sam šest stopa i dva inča. Razdaljina od deset milja prelazi se za trinaest minuta, uzimajući u obzir uobičajeni zastoj na kružnom toku, kao i slivanje puteva i most, prilaz kolima do Smitijeve radnje, Esso pumpe ili motela. Često nastane gužva kada se most preko kanala otvori, da propusti neki brod. Da li je moguće da sam se setio neke kovačke radnje od pre milion godina? I male kantine oko koje smo visili kao tinejdžeri. Svratište za grupu mladih ljudi iz sela i lutalica iz grada, koji razgledaju lokalnu robu. To je tada bila velika reč. Roba. Bezlična, poljoprivredna. Miris kobasica koje se prže na nekakvom električnom roštilju sa ražnjićima. Oznojene boce Pepsija. Velika, hromirana kola sa osveživačima vazduha koji se ljuljaju i kaubojskom muzikom. Zvuci i mirisi očekivanja. Hormoni zuje u uzavreloj robi. Sirena svira. Stampedo. Udarac vrata kola, šljunak ispod točkova, škripa guma i žena koja vodi kantinu krivi vrat kao prekorni svedok, da vidi ko sa kim i kuda odlazi.

Nevinost. Propustio sam to, ma kako vredno bilo. Bio sam dečko Angusa

Mekaskila sa Dugog puta. Prgavi, crvenokosi mršavko. Sav u knjigama. Bez novca, bez kola. Ali sa poštovanjem. Oh, da. Poštovanje je prava reč. Morali ste da ga se čuvate. Opak tip, opasniji od svog starog. Gotovo isto kao onaj Sendi Gilis, iz istog kraja. Ali njegova sestra. Hej! Nije tu bilo roditelja. Ona je bila drugačija. Klasa. Ali ne dao Vam bog da njen brat primeti da ste je makar i

241

pogledali. Nemojte da primeti da ste i pomislili na nju. Nemojte da čuje da ste bilo šta loše rekli za njegovu sestru ili starog. Mrtvi ste.

Džon i Sekstus su uvek mislili kako je smešno što su se ljudi mene plašili.

Prijateljski osmesi u prodavnici pića – ili suviše prisni? Oče

ovo, Oče ono, kao da tu dolazim svakog dana. Neko poznat u staklenoj kabini, gde radi poslovoñe, nagnut je nad papirima. Digao je pogled i klimnuo glavom prema meni. Lice iz škole. Ime bez značenja. Ili sam možda zaista dolazio tu svakog dana do tada.

Kod kase su izložene bombice sa pićem. Kasirke pričaju o vikendu. Čovek u staklenoj kabini zagledao se u daljinu, trljajući bradu. Uzeo sam jednu bombicu sa gondole, pogledao je kratko i gurnuo u džep jakne.

Isuse Hriste. Šta si to upravo uradio? Oblio me je znoj. Zamišljao sam da čovek u kabini gleda. U

prodavnici je vladala tišina, mir i vrućina. Produžio sam do kase i platio bocu viskija u ruci. Bombica u

džepu bila mi je teška poput stene. Dok sam išao prema vratima, osetio sam seksualno uzbuñenje. Kod Tima Hortona naručio sam sendvič i veliku crnu kafu iz

kola, pa se parkirao sa strane. Mali koktel pre ručka? Zašto da ne? Ispraznio sam bombicu u kafu. A i sendvič se računa u doručak. U kafeteriji su radili bez zastoja. Društveno središte grada. Penzionisani i nezaposleni, oni koje su nervozne žene i usamljenost isterale iz kuće. Za tim ne čeznem. Dom je moja tvrñava, jer sam jedini u njemu. Da je ovo Engleska, bio bih vikar. To je bolja reč. Vikar živi u vikarijatu. Ali vikar uvek ima i gospoñu vikaricu. A da imamo sina, bio bi... MekVikar. Zanimljivo. Otvorio sam bocu koju sam platio. Nasuo sam još malo u kafu, da popravim ukus.

To je rekla: Živi život. Mladić u Britanskoj Kolumbiji se odvezao svojim velikim i

242

skupim kamionetom sa pogonom na sva četiri točka u neku šumicu na Donjem kopnu i ubio se. Šta im znači to, Donje kopno? Nikada nisam bio u Britanskoj Kolumbiji. Trebalo bi da odem. Čovek treba da vidi svoju zemlju. Stela je kazala da odem na odmor u Dominikansku republiku. Ali možda ću otići u Britansku Kolumbiju.

U poruci koju je ostavio optužio je Oca MekVikara. "Svi su ga zvali Otac Rod," objasnio je Maklaud. "Očigledno

je bio izvanredan filozof u svoje vreme. Platonista, šta god to značilo. Meñunarodno poznat stručnjak za Aristotela."

Jesam li primetio zlurado smeškanje? Imam li bilo kakvu ideju o tome gde bi otac MekVikar sada

mogao biti? Ne, odgovorio sam iskreno. U Britanskoj Kolumbiji? Čuo sam da je negde u Ontariju. A odakle Vam to saznanje? Nalazi se u jednoj od izjava. Viski i kafa su prošli kao sunčev sjaj mojim venama. Gledao

sam okolo. Kristalni odsjaj bljeskao je sa drugih vetrobrana. Veliki izlog kafeterije bio je neproziran. Da sam običan čovek, mogao sam samo tako da uñem, sednem i razgovaram sa poznatim ljudima. Ali ja nisam običan čovek. Ja sam sam.

Da li ste ikada ukrali nešto iz prodavnice pića? Opet sam osetio vibracije u krilu. Glasno sam se nasmejao.

A onda sam klonuo duhom. Trebalo je da odem do Stele. Da joj sve kažem. Ali gde bih počeo? Šta sam joj već rekao, kada sam ispričao za Alfonsa? Jesam li joj rekao ko ga je ubio? Znam li zaista ko ga je ubio?

Da. Oh, Stela. Ona ima toliko dobrote. Proklet bio ako je

pokvarim. Šta je to u ženama? Zašto osećamo potrebu da se okrenemo ženama i time ih degradiramo i unizimo do nivoa svojih najnižih potreba? Ja nikada nisam upoznao ženu pre Hasinte. Samo

243

svoju sestru, a ona je bila samo devojka. I još uvek je samo devojka. Nasmešio sam se pomislivši na sestru.

A bila je tu i Barbara. Umalo se nisam nasmejao Sekstusu i njegovoj smešnoj insinuaciji o tome da li smo učinili išta više od valjanja po zadnjem sedištu kola, u noći punoj mesečine, na obali. Gde to beše? Plaža Troja. Zašto li su je nazvali Troja?

Sećanje mi se vraća. Ako je bilo nečega višeg od valjanja, ne bih imao ovako nežno sećanje na našu nevinost. Shvatio sam da je ona bila sve, samo ne nevina, ali sada se sećam kratkog vremena koje smo proveli zajedno kao čistijeg zadovoljstva. Nema nikakvog žaljenja. Kako bi to trebalo da bude.

Ali postoji čistoća i u Hasintinom sećanju. Nema nikakve krivice. Čak i sada, posle toliko godina, osećaj prijatnog zadovoljstva. Može li to ikada da se ponovi?

Donald A. je rekao da on i Barbara žive pored male prodavnice

na starom Sidnijevom putu. Sada je postao Don, zbog terenskog rada, stranac. Upitao sam se kako li ona izgleda sada, posle toliko godina.

Svrati. Rekao je. Bila je to uredna kuća od cigala. Don je dobro izučio

grañevinarstvo. Čak i u martu, živica je izgledala kao da je ošišana i da se brine o njoj. Manje žbunje bilo je zaštićeno platnom. Požutela trava polegla kao i svuda. Cvetne leje zaštićene svojim pokrivačem. Šta ja radim tu?

Živi život, rekla je Stela "Bože moj, pogledaj ko je ovde," reča Barbara, široko se

osmehujući. "Poznaješ me," rekoh." "Kosa. Tu kosu bih poznala svuda." Peliroho, pomislih ja i osmehnuh se. Bio sam u svojoj kožnoj jakni i farmerkama, sa sportskom

kapom u ruci.

244

"Uñi, uñi," reče ona. Unutra se osećao jak miris onoga, što Stela naziva potpuri. Ili

možda sredstvo za čišćenje tepiha. Bilo je mnogo tepiha. Pošli smo pravo u dnevnu sobu. Velike, nepovezane slike divljih životinja i cveća na zidovima i nameštaj, uglavnom nov ili nekorišćen. Ponudila me je da sednem. Iza mene iskoči velika persijska mačka, proteže se i zevnu, pa ljutito izañe iz sobe.

"Pravo je čudo da si me zatekao kod kuće," reče ona. "Napolju sam celo jutro."

Sudeći po izgledu, bila je u salonu lepote. Procenio sam da ima nešto više od pedeset godina, ali mogla je proći kao da ima deset manje.

"Video sam se sa Donom," rekoh, "nedavno, posle mise. Prolazio sam ovuda i po impulsu skrenuo. On... verovatno nije tu?"

"Ne. Na poslu je, u fabrici. Zatvaranje zbog velikog remonta. Radi po ceo dan."

Odjednom se osetih nelagodno i nespretno ostadoh bez reči. "Neću ostati. Doći ću drugi put, u propisnu posetu."

"Ne. Ne budi glup. Sedi." I seo sam. "Upravo sam htela nešto da popijem," reče ona. "Kafu. Ili ćeš

radije piće? Mislim da imamo sve." "Možda. Za stara vremena." "Daaa," reče ona veselo. "Bože moj. Koliko već ima od tada?" "Zavisi." "Ovo je neprijatno, ali zar mi nismo izvesno vreme izlazili?" "Jednom," rekoh, osećajući kako mi obrazi crvene. "Mladost – ludost," nasmeja se ona i izañe iz sobe. Ovo i ne mora biti loše, pomislih. Nisam se sećao boje njenih očiju, svetlo plavih, ni kose, koja je

vremenom i uz pomoć frizerki postala toplo kestenjasta. Ostala je u formi, pomislih. Grudi su joj veće nego što sam se sećao. Rastu li u

245

srednjim godinama? Kada je donela piće, rekoh, "Lepo ste sredili. Ti i Don. Imate

lepu kuću." "Dugo smo se mučili, dok je on putovao i deca bila mala." "Don reče da imate dva momka, čini mi se." "Da," reče ona veselo, pa dohvati dva uramljena portreta sa

kamina. Sela je pored mene. "Doni i Majkl. Obojica rade na terenu." Sedela je blizu, butine i laktovi su nam se dodirivali. Momci su

bili grubo zgodni. Jedan od njih je imao očevo lice iz mladosti, čak i podrugljivi izraz koji je uvek imao oko usta.

Osetih trenutnu vrtoglavicu. Zbog sećanja ili njene butine. Možda zbog oboje.

"Pričao mi je o njima," rekoh. "Jedan je u Torontu?" "Doni je Ontario Fud Terminalu, u jednoj velikoj kompaniji.

Majk je kreativac. Dizajnira vebsajtove u Bostonu, šta god to značilo. Želi da bude pisac, zamisli."

"Simpatični momci." "Li če na oca," reče, pa ostavi fotografije. "A ti? Čula sam da si

bio negde daleko. U misijama, zar ne, neko vreme?" Vratila se u veliku naslonjaču, milju daleko, na drugoj strani sobe. Čelo joj se naboralo.

"Dve godine," rekoh. "U Centralnoj Americi." "Tamo je bilo drugačije." "Bilo je." Trenutak tišine, oboje smo se vratili u mislima. "Čini mi se da smo izašli samo jednom ili dva puta," reče ona.

"Mislim da nije vrlo ozbiljno." "Mislim da nije." "Sećam se zbog roga što su me mnogo zadirkivali za tebe, kad

si otišao u san." "Gde?" "Šta sam rekla?"

246

"U san." "Oh bože," reče ona. "Izvini. Prošle nedelje je bila godišnjica

smrti moje majke. Preminula je u Kentvilu. Pre tačno četrdeset godina. U tamošnjem sanatorijumu. Mislila sam sem. Moja glava, ovih dana." Odmahnula je, osmehnuvši se za sebe.

"San, sem (Skraćenice od sanatorium – sanatorijum i seminary – bogoslovija (prim. prev.).). Kad sada razmišljaš o tome, verovatno, nema mnogo razlike."

Zabacila je glavu nasmejavši se. Grlo joj je bilo belo, a koža postala glatka kao kada je bila tinejdžerka. I setio sam se reči: Verovatno si ljut na mene."

Zagledala se u mene, verovatno jer se i sama sećala. "I tvoja majka je... ako se dobro sećam."

"Da. Point Edvard. Ustvari, Sveta Rita. Na kraju su je odveli tamo. Sahranjena je u Sidneju. Tačnije, na Vitni piru."

"Nisam znala da imamo toliko toga zajedničkog." Osmehnuo sam se. "Ali u to vreme to nije bilo retko. Bilo je dosta toga tokom

pedesetih. Ne kao sada." "Da," rekoh. Ona ponese naše čaše u kuhinju. "Upravo sam setio nečega najčudnijeg," rekoh, posle trećeg

pića. "Šta je to?" upita ona, nakrivivši glavu. U kuhinji je popravila

ruž. "Ti kao da si znala da ja razmišljam o odlasku u sveštenike,

iako tada ni ja sam nisam bio sasvim siguran. Možda si se sa mnom osećala bezbednije."

"Oh, ne," reče ona, digavši ruke na usta i pocrvenevši. "Sumnjam. Bila sam strašna u to vreme. Ne smem ni da pomislim šta si pomislio o meni zbog toga. Verovatno da te izazivam."

"Pa... još uvek se sećam toga."

247

Pocrvenela je i skrenula pogled – prema fotografijama na kaminu, pretpostavljam. "Ne mogu da verujem da sam to pomenula."

Tada sam shvatio da se držimo za ruke. Kada se to dogodilo? Kada je donela treće piće, sela je pored mene. I upitala kada je umrla moja majka.

"Ne sećam se mnogo u vezi toga," rekoh. "Ni ja za svoju. Ali imala sam samo dvanaest godina." Sad ima pedeset dve, pomislih. "Ja se sećam samo maglovitih slika," rekoh. "Odrasli su mi

rekli da je srećnija u smrti i da treba da se molim za nju." Na licu joj se pojavila istinska tuga. "Bilo bi ti teže," reče ona,

pa sleže ramenima i stisnu mi ruku. "Moja majka je umrla 1951. godine," rekoh ja. Od nekud se čula muzika. Još jedno piće. Svetlost je nestajala

u sobi. Sada je sedela podvijenih nogu, zagledana u sadržaj svoje čaše.

"Kad si otišao na bogosloviju," rekla je, malo petljajući jezikom i smejući se, "ne bi verovao šta su pričale neke od njih. Devojke."

Devke. "Pokušaj." "Da smo mi... Ne. Neću to da kažem. Umro bi." Spustila je

piće i obuhvatila lice dlanovima, pocrvenevši i odmahujući glavom. Smejala se kao dete. "Pričali su da smo mi... išli do kraja, kako se to govorilo. Možeš li da veruješ?"

Nasmejao sam se iznenañen svojom smirenošću. "Neko je to pričao okolo!" "Nemam blagog pojma ko." "Verovatno misliš da sam grozna, jer se sećam nečeg takvog,

toliko godina kasnije. Bože." "Nemam osećaj tolikih godina." "Ne," reče ona ozbiljno.

248

"Tebi su godine prijale. Nisi se promenila." Ona opet pocrveni. "Ali mislim da nismo... jesmo li?" "Ne. Nismo. Sigurno bih se sećao." Išla je kroz sobu i sreñivala, kad sam izašao iz kupatila. One

imaju taj instinkt za urednost. Kako bi to izgledalo? Neko u kući, sa prirodnim nagonom za sreñivanje i čišćenje? Tihi glas mrmlja iz nevidljivog stereo ureñaja. U ovakvim mestima žive stvarni ljudi. Muzika u pozadini. Trebalo bi da nabavim stereo.

"Izgleda da smo se već sreli i smejali..." "Vratio si se," reče ona. "Razmišljala sam." "Zaista bi trebalo da poñem." "...ko zna gde i kada." "Ne, ostani," reče ona brzo, pa se osmehnu. "Mislim, nema

potrebe da žuriš." Zazvonio je telefon. Kratko je porazgovarala, pa, pogledavši u

mene, namignula mi i rekla, "Nećeš verovati ko mi je došao u posetu."

Zagledao sam se u pod. "Ne. Otac Dankan. Sećaš se Dankana Mekaskila? Daaa. Tražio

je tebe. I onda smo pijuckali i sećali se. Da, kazaću mu... Eto," reče, spuštajući slušalicu. "To je bio Don. Zakasniće. Opet."

Opustio sam se. Sve je u redu, pomislih zadivljeno. Nema prevare. Sada je objašnjeno zašto su moja kola ispred kuće. Sve što se desi ovde sada je normalno. Sasvim pošteno. Potpuno otvoreno. Plesala je po sobi sa zamišljenim partnerom. Primetio sam da je skinula cipele. Imala je vitke zglobove, fina, duga stopala. Crvene nokte.

"Volim ovu pesmu," rekla je. Ja sam stajao. "Godinama nisam plesao," rekoh. Stopala su mi

odjednom postala prevelika za tu sobu. Pokretao sam ih polako, smišljeno. Mislio sam samo na njene bose noge i svoje teške cipele.

Stao sam i ostao da stojim. Trebalo bi da skinem cipele.

249

Pogrešno je protumačila moje oklevanje. Zatim se potpuno stisla na moje grudi, zavukavši mi lice u vrat. Sve više se stiskala uz mene. Čelo joj je bilo vruće. U sledećem trenutku smo se ljubili.

Odmakla se i uzdahnula, nakrivivši glavu. To je lepota, pomislio sam. Ona sadrži tajne koje su mračne i duboke.

"Desilo se spontano," reče ona. "Nadam se da ti nije smetalo." "Naprotiv." "To čini usamljenost," reče ona. Odjednom nisam mogao da progovorim. "I ja znam šta je usamljenost," reče. Držala me je za obe ruke.

Zatim me je obgrlila oko struka i spustila mi lice na rame. Digla je pogled. "Ne znam zašto se automatski pretpostavlja da će sveštenici, ako dobiju dozvolu da se žene, biti... srećniji. Brak je veliki posao."

"Mislim da bi trebalo da poñem," rekoh, boreći se protiv tuge i konfuzije.

Ona klimnu glavom. "Ne krivim te. Neke stare žene su te obeležile."

"Divna si," rekoh. Ona odmahnu glavom. "Jesi, jesi. Tačno je. Ovo nema veze sa tobom." "Godine su loše prema ženama," reče ona. "Naprotiv." "Ne moraš da budeš fin." Čvrsto sam odmahnuo glavom. Želeo sam da je zaista

ohrabrim i uverim je da odlazim iz straha – da će glas koji znam nadalje da mi obuzme um, straha šta će taj glas reći ako odemo još jedan korak dalje.

Privukao sam je sebi. Skriven od njenog radoznalog pogleda, šapnuo sam, "pretpostavljam da si ljuta na mene."

"Bože, ne. Zašto bi to mislio? Obećaj da ćeš se vratiti?" "Obećavam." "U imeniku sam."

250

I mislio sam to. Neće biti kao prošlog puta, pomislio sam. I odmah je došla tuga sa sećanjem na Hasintu.

Prolazeći pored crkve u gradu, u retrovizoru sam primetio

policijska kola. ( 23 ) Džon nije ostao dugo pošto smo izvukli moja kola iz jarka

pored puta. Došao je čim sam ga pozvao. Ponudio sam mu piće, ali pošto još nije počeo da pije, rekao je, "Ne moram da ti kažem kakav sam kad se nalijem."

Ništa nisam rekao. "Ali ovo je tvoj srećan dan," reče on. "Alko-testovi više nisu

šala. Papiri nemaju obzira ni prema sveštenicima. Viñaju se razna imena na njima, čak i sudijska." Stajao je pored moje police za knjige. "Možda stvarno treba zapisivati dogañaje, ali opet, ako si kao ja, imaš dobru memoriju."

Pomislio sam: Možda je to blagoslov. "Hvala ti što si došao. Nisam znao koga da zovem."

"Dužan sam ti. Za prošlu godinu, za ono... šta god bilo..." "Ne." "Ponekad znam da budem seronja." "Nisi." "Drugi razlog za izbegavanje dnevnika. Prošlost treba pustiti

da jednostavno nestane." Kada je Džon otišao, ugledao sam policajčevu posetnicu na

stolu, gde sam je ostavio. Digao sam je. Kaplar L. Roberts. Za trenutak sam pomislio da ga nazovem i pitam šta je saznao. Zatim sam se nasmejao sebi i odbacio posetnicu.

Policajac i Meklaud ne greše. Ja sam pogrešio.

251

"Maltretirali su me," rekoh glasno, i od tih reči osetih se bolje. Situacija je bila jasna. Otac Rodi je otišao u Ontario na lečenje.

Na luksuzan tretman, sudeći po opisu. Mesto po imenu Orindžvil. Bilo je gotovo smešno. Fin tretman u Orindžvilu. Zamišljam visoka stabla javora i zgrade od crvene cigle, sa kanadskim zastavama. Mnogo crkava. Mesto gde je sveštenstvo još uvek zadržalo poštovanje iz davno prošlih dana. Nešto mi se javilo u sećanju o nekoj orindžvilskoj nedoslednosti od pre nekoliko godina. Vezano za zareñenje gej ljudi od strane Ujedinjene crkve.

Mogao sam da zamislim kako otac Rod sa svojim drugarima iz Ujedinjene crkve sa simpatijama klima glavom, preporučujući osavremenjivanje i saosećanje. Povedite se za primerom, rekao bi on i oni bi slušali njegove mudre reči, jer on izgleda i zvuči baš onako, kako umereni protestanti žele da ti sveštenici izgledaju. Kao ljubazne, neoženjene čike.

Matori gadovi, pomislih. Borio sam se da odbacim sliku Oca Rodija i biskupa, sagnutih iznad svojih karata, dok dogovaraju svoju strategiju. Ne razmišljaju o šteti koju je otac Rod ostavio iza sebe do tog trenutka. Žrtva samoubistva u Britanskoj Kolumbiji očigledno je došla iz Nove Škotske – neko ko je pre progonstva u Orindžvil pobegao na Zapadnu obalu od svojih demona. Ali demoni su pošli za njim. Oni imaju tu sklonost.

Rod je bio prilagodljiv. Retardirane devojke i uplašeni dečaci. Galerija ojañenih lica na kratko se opet pojavila u mojim

mislima. Jadni. Obrukani, ljuti ili prkosni. Ali uvek jadni. "Ti ne znaš celu priču," rekao je Brendan Bel kada sam mu

prvi put dao uputstva za Port Hud. Preñi izdignuti put, pa skreni levo. Zatim nastavi pravo. Namignuo sam mu. To nastavi pravo je šifra.

Gledao me je, pa polako odmahnuo glavom. Tužno se osmehnuo.

"Siguran sam da ne znam celu priču," priznao sam.

252

On kao da se obradovao. "Ali znam šta misliš i slažem se. 'Cela priča' ustvari i nije važna, zar ne? Zabrljao sam. Drago mi je da je otkriveno. Sada mogu da nastavim sa stvarima."

"Šta planiraš da radiš?" "Prihvatiću uslovnu kaznu i iskoristiti to vreme da napravim

plan." "To je dobro," rekao sam. Meñutim, tokom uslovne kazne on je ponovio delo. Sada sam

uveren da bih bio opet pozvan. I setio sam se glasa iz Hondurasa: Suočen sa propašću, osuñeni

će naći nadljudsku snagu da manipuliše tvojim emocijama. Ti držiš apsolutnu fizičku moć u svojoj ruci. Pištolj. Ali to nije ništa u poreñenju sa snagom njihovog očaja. Snagom iskonske želje da se preživi. Nikada ne ulazi u raspravu; nikada ne slušaj. Samo povuci okidač i udalji se.

I tako sam radio, više puta. Bez rasprave. Bez mogućnosti da sakriju stvarnost olakšavajućim okolnostima. Njihove okrutne majke i pobegli očevi. Njihovi problemi sa pićem/drogama/psihom. Njihova usamljenost, izolacija i nesigurnost. Njihova preduboka filozofska razmišljanja, krize vere i tako dalje. Sve to je, znao sam, uticalo na karakterne mane.

"Možda ću te jednog dana zaista videti na ovom mestu," rekao je biskup kada je Bel otišao, ponavljajući sentimentalnost koju je izrazio Otac Rod. Da li je tu Otac Rod dobio ideju? Od Aleksa? Tokom neke od njihovih partija bridža? Ili je bilo obrnuto?

Kao da sam ih čuo: Taj momak ima petlju. Velika reč te generacije. Petlja. Reč koju je moj otac često

koristio. A onda je Aleks svog prijatelja Roda poslao u Orindžvil.

Biskupski Monopol. Igra. Prolazi. Uzima 200 $. Sleće na pistu, nedirnut. Ne Ide U Zatvor. Tajne pokopane.

Šta sada?

253

Ja neću ponoviti istu grešku. Neću sebi dozvoliti tu slabost. Naći ću Brendana Bela i neću oklevati kada budem povlačio okidač.

Alfonso i dvojica policajaca su napolju tiho razgovarali dugo

vremena. Kada se vratio, lice mu je bilo kao isklesano od kamena. Prošao je pored mene i ne videći me.

Zaustavio sam ga. Šta žele? upitao sam. Ignorisao me je. Ima li problema? Moram da idem sa njima. Hoće da

razgovaraju sa mnom. Neko je ubijen. Kod kuće. Moj prijatelj. Sveštenik.

Obukao je sako i opet izašao, i odvezao se sa njima. Mislim da sam u kolima video onoga koji se zvao Kalero.

Prema Meklaudu, priča je krenula. Priča o samoubistvu u

Britanskoj Kolumbiji stigla je ovde, do ljudi u parohiji u kojoj je Otac Rod pre nekoliko godina boravio par meseci. U to vreme niko nije mnogo razmišljao o njegovom dolascima i odlascima. On je bio filozof koji se mnogo kreće za vreme kratkih predaha od pritisaka na univerzitetu. Koliko dugo je biskup znao za njega?

Bar pola tuceta ljudi se pridružilo tužbi, iznajmili su advokata i dali izjave pod zakletvom, i tražili krv Oca Roda. Policajci su bili zauzeti traženjem njegovih tragova po svim mestima u kojim je boravio. Biskup nije bio od velike pomoći, ali znao sam da će sva ta bedna zbrka na kraju izaći na videlo. Skupa sa Belom.

"Zavisiće od tebe," upozorio me je biskup. "Ali moraćeš da odlučiš na kojoj si strani ako nam ovo eksplodira u lice."

Biskup može da brine o Mekvikaru i ostalima. Ali shvatio sam da ja moram da nañem Bela. Ja sam ga poslao tamo. On mora da se iskupi za nas obojicu.

Sada smo pijani. Boca ruma je gotovo prazna. Alfonso je

254

prestao da plače. Najzad je bio u stanju da izgovori ime. Nepoznato, bar meni. Rutilio. Zar ti nisam pričao o mom prijatelju Rutiliju Grandeu? Bio je jedan pravi sveštenik! Prema policiji, Rutilio i dvojica njegovih parohijana bili su na putu iz El Peznala u Aguilares... Jesam li ti rekao da sam ja iz Aguilaresa? Vozili su se kolima. Da održe misu. Ne šalim te.

Alfonso je uvek koristio izraze kao što je Ne šalim te, naučene dok je godinu dana studirao u Kaliforniji.

Na putu su ih presreli ljudi sa oružjem i pobili. Ubili su sveštenika? Dok je putovao da održi misu? Zurio je u mene praznim pogledom. Oh, Pelirojo, rekao je. I

ubice su bile iz Aguilaresa. Moji ljudi su ubili Rutilija. I onda je opet zaplakao. U četvrtak uveče video sam zadnji deo Sekstusovog kamioneta

iza kuće u kojoj živi Pat sa majkom i ćerkom. Za trenutak sam pomislio da stanem. Verovatno igraju karte on, Pat i stara gospoña. To mi je potrebno, dobra partija Aukcije, da mi skrene misli sa problema. Stara gospoña će biti uzbuñena da vidi sveštenika. Ali produžio sam dalje. Možda bi trebalo da razgovaram sa Stelom, da iznesem sve na otvoreno, jednom za svagda. To je njen posao, zar ne? Da sluša ljude? Skrenuo sam uz planinski put, ali odmah sam video da joj je kuća u mraku. Za trenutak sam pomislio na Barbaru. Ona je u telefonskom imeniku. Ali otišao sam kući.

( 24 ) Biskup me je nazvao jednog četvrtka početkom aprila.

Uzbudio sam se zbog tog odlaska kod njega i počeo da smišljam kako da mu kažem da sve znam, a da se ne sukobim sa njim. Imali smo toliko zajedničkog u prošlosti. On mi je postao kao drugi otac.

255

Razlaz bi bio veoma bolan, ali jednostavno sam želeo da izañem iz toga. Ako postoji neka slobodna parohija daleko odavde, hoću tamo da odem. Neka me vrati u Centralnu Ameriku. Neka me pošalje u Ruandu, zaboga. Tada je nazvao. Trebalo bi da razgovaramo, rekao je. Trudio sam se da zvučim normalno. Rekao je da bi voleo da razgovaramo licem u lice.

"Moraćemo da smislimo neku strategiju," rekao mi je preko telefona. "Situacija se otima kontroli."

"Čuo sam," rekoh. "Šta si čuo?" Zvučao je iznenañeno i to me je nerviralo. "Posetio me je

Meklaud," rekao sam. "Rekao mi je suštinu." "Rekao je suštinu, eh?" Nastala je duga tišina i on je čekao

moje objašnjenje. "Bolje doñi ovamo," rekao je naposletku. "Dobro." "Doñi odmah," rekao je. "Sad je devet sati uveče—" "Očekujem te za jedan sat," rekao je i spustio slušalicu. Izgledao je stariji i manji, sa svetlom iza leña, na vratima. Ja

sam se sve vreme puta borio sa svojim emocijama, a dijalozi su mi zujali kroz glavu. Moj cilj je bio jednostavan: da izañem iz toga.

Čak i ja sam bio iznenañen brzinom kojom se sve to rasplelo. "Hoću da čujem sve što ti je Meklaud rekao," reče on, ne

pogledavši me. Pažljivo sam se zagledao u njegovo lice, tražeći način da mu se

polako suprotstavim. "Niste bili asvim iskreni prema meni," rekoh, šokiran

sopstvenom izjavom. On pocrveni. Nakrivo je glavu i suzio oči. "Meklaud mi je rekao za samoubistvo u Britanskoj Kolumbiji.

Rekao mi je i za izjave. I rekao mi je za... Orindžvil." On kao da je osetio olakšanje. "Kakve veze bilo ša od toga ima

256

sa mojom iskrenošću prema tebi?" "Niste mi ispričali sve o Ocu Rodu. Niste mi rekli da ste ga

pokrivali—" "Skrećeš sa teme," odseče on. Nastade tišina, sve hladnija. "Vratimo se na temu," reče on najzad. "Šta sada da radimo?

Šta da kažemo. Kod mene je dolazio policajac odavde, iz Halifaksa. To nije dobro."

"Žao mi je," rekoh. "Kako to misliš, žao ti je?" "Nemam šta da ponudim. Mislio sam da je naš posao da te

ljude izbacimo iz opticaja. Koliko još ima sličnih Ocu Rodu? Mislio sam da nam je prioritet rad sa porodicama i žrtvama—"

"Ne pominji tu reč u ovoj kući," uzviknu on. "Koju reč?" "'Žrtva.' Nemoj se usuditi da kažeš tureč preda mnom, čuješ li

me?" Stajao je iznad mene i meni užas oduze glas. "Ili si sa nama, ili protiv nas," reče on hladnim i mirnim

glasom. "Žrtva, zaboga. Smučiće mi se." Pa sede, odjednom bez daha.

Gledao sam ga dok je dolazio sebi. A dok se on smirivao, osetio sam kako se u mojim grudima skuplja oluja i počinje glava da me boli. Sa nama ili protiv nas? Usta su mi se osušila. Ustao sam.

Kada sam pošao prema vratima, on reče, "Gde si to pošao?" "Odlazim." Mislim da sam dvadeset minuta sedeo u kolima u Glavnoj

ulici, pre nego što sam se najzad odvezao. Možda je to detinjasti deo mene očekivao da on poñe za mnom. Da otvori vrata kola i sedne unutra. Da me spasi. Da kaže: Doñavola, šta mi to radimo ovde? Hajde, vrati se unutra... Sipaću Balveniju, pa ćemo razgovarati o

257

ovome. Znam da treba neke stvari da objasnim. Uz piće bi se izvinio i objasnio da u našem poslu ne možemo

imati mnogo bliskih prijatelja. Družiš se sa drugim sveštenicima, ali retko nalaziš iskreno prijateljstvo. Obično smo samo kolege, u najboljem slučaju, poznanici. Zato, kada nañeš iskreno prijateljstvo, ono ponekad zahteva da se o njemu bolje razmisli. I kako retko se nalazi neko, ko je više nego prijatelj. Srodan duh. Porodica. To je bio otac Rod. Kao brat. Jeste li ikada imali takvog prijatelja?

I ja bih mu rekao. Jednom sam imao takvog prijatelja. Pogledao sam u pravcu palate taman na vreme da vidim kako

se poslednja svetla u prizemlju gase. Odvezao sam se. Noć je bila tamnija nego obično. Neki starac

je stopirao na okuci goletnog dela autoputa, zvanog Dager Vuds. Prošao sam ga bar sto jardi, kad me je neki impuls primorao da usporim i stanem sa strane. Povezao sam u rikverc, pa usporio i stao da ga sačekam. Niko se nije pojavljivao i dok su se sekunde pretvarale u minute osetio sam neku čudnu jezu, ubacio menjač u brzinu i odvezao se.

20. maj 1977. godine. zabrinut sam za alfonsa. utučen je posle

ubistva svog prijatelja u martu. sada mi je rekao da je od 1972. godine u njegovoj zemlji pobijeno jedanaest sveštenika i jedan seminarac. a od februara ove godine, deset sveštenika je proterano... baš kao što je i on. jesam li znao da je on, alfonso, tu u izgnanstvu? osmorica drugih su isterani, a petorica njih prethodno mučeni. ja sam bio jedan od srećnih, rekao je. kaže da mora da ode kući. rekao sam mu da je odlepio.

Prilazeći svome prilaznom putu, ugledao sam neka kola koja

se polako spuštaju od kuće, zastaju i skreću na sever. Nisam ih video dovoljno jasno da bih prepoznao vozača, ali iznenañeno sam primetio da su svetla u kući upaljena dok sam skretao. Zatim sam ugledao

258

Sekstusov crveni kamionet parkiran ispred kuće. Bio je u mom studiju. Držao je otvorenu neku knjigu. "Zanimljivo," rekao je, zatvarajući je. "Trebalo bi da svako

vodi dnevnik." Ja mu je uzeh, gledajući ga u lice. "Prolazio sam. Vrata su bila otvorena." "Koliko ovoga si pročitao?" "Ništa važno," reče on brzo. "Uzeo sam je baš pre nego što si

ušao." "Ko se to odvezao odavde?" "Odvezao? Nisam nikoga video." Ova noć je puna fantoma, pomislio sam. "Uzeću piće," rekoh. "Hoćeš li ti?" "Ne," reče on zevnuvši. "Mislim da ću da uzletim. Gde si ti

bio?" "Jesi li siguran da nećeš piće pred spavanje?" "Neću. Sutra moram da držim predavanje. Neko mora da

odradi priču o odsustvovanju nastavnika po ovdašnjim školama. To je odlično za zamene poput mene."

Gledao sam ga kako odlazi i obgrlio se rukama od očaja. I čim su se vrata zatvorila iza njega, počelo je. U trenutku kada sam čuo kako pali motor, jedva sam mogao da se pomerim prema bifeu sa pićem.

Dnevna soba je bila puna slabe jutarnje svetlosti kada sam se probudio na kauču. Sa mukom sam se odvukao do spavaće sobe i uzgred pimetio da su vrata biskupove spavaće sobe odškrinuta. Kada živite sami, primećujete male promene. Obično zatvorena vrata govore nešto kada su otvorena. Zavirivši unutra, ugledao sam mali, tamni oblik na podu, pored kreveta. Bio je to novčanik. Digao sam ga. Novčanik se otvori i ugledah Sekstusovu vozačku dozvolu izdatu u Ontariju.

Kada je, sredinom prepodneva zazvonio telefon, mislio sam da

259

to Sekstus zove zbog novčanika, ali bio je biskup. Zvučao je pomirljivo. Hteo je da odmah doñem kod njega. Trebalo bi da sednemo sa advokatima i posavetujemo se sa njima. Stalno je koristio reč "mi" i znao sam da je to namerno. Pojavili su se policajci i pojavio se Meklaud. Naći ćemo se pred očima javnosti i bilo nam je potrebno voñstvo.

"Potrebna nam je strategija," rekao je. "Plus, ti imaš kontakt sa Meklaudom."

Naposletku sam rekao: "Nisam siguran šta ja tu mogu da učinim."

Znao sam da sa mukom suzbija nervozu. "Ne brini za to," reče on umorno. "Samo doñi ovamo.

Zakazaću im za dva popodne." Kada smo završili razgovor, pogledao sam na sat. Nije još

podne, pomislio sam. Ah, dobro. Negde jeste podne. Pošao sam do bifea. ( 25 ) Istuširao sam se i obukao. Mislim da sam upravo posegao za

penom za brijanje, kad sam odlučio: Nikakva sila na zemlji, ni na nebu ne može me nagovoriti da odem kod biskupa. Završio sam.

Pat je došla nešto kasnije, pre nego što sam potpuno izgubio samokontrolu. Začuo sam kola ispred kuće i imao vremena da sakrijem čašu. Sedeo sam u dnevnoj sobi, sa molitvenikom na krilu, kad sam je začuo u kuhinji.

"Hej," doviknuo sam. "Ko je to?" "Samo ja," odgovorila je veselim glasom. "Tek da se javim." Planovi za krštenje, pomislio sam kada je ušla u sobu i sela na

doručje naslonjače. Čekao sam, ali ona je samo sedela i kao da me je proučavala.

260

"Izgledate umorno," rekla je na kraju. "Kako ste spavali?" Odmahnuo sam rukom na to pitanje. "Kad je čovek star, uvek

izgleda umorno." "Star. Vi ste daleko od starosti." "Vi ste ljubazna dama." "Upravo sam krenula u grad," reče ona, ustajući. "Pomislila

sam, da li Vam je nešto potrebno." Rekao sam da mi nije potrebno ništa, što može da se nañe u

gradu. Nasmejala se. "Onda idem... Mogu li prvo da odem u

kupatilo?" Pored kuhinje postoji mali toalet, ali čuo sam kako se penje na

sprat, pa hoda iznad mene. A zatim tišinu. Kada je sišla, izgledala je uznemireno, pa sam je upitao da li je

sve u redu. "Jeste," rekla je. Nesigurno se nasmejala, pa odmahnula rukom

i tek kada je otišla, shvatio sam. Novčanik, pomislio sam. Tražila je novčanik i umalo se nisam

glasno nasmejao. Kada je Stela stigla, moje raspoloženje je bilo mnogo

bolje.Ovoga puta nisam imao vremena da sakrijem čašu, pa sam je ponudio da mi se pridruži. Odbila je.

"Rano si počeo," rekla je. "Ma hajde. Šta fali koktelu pre večere?" Ustao sam da je

uverim i zaneo se, pa odmah opet seo, nadajući se da to nije primetila. Naposletku sam rekao, "Moraćeš da mi oprostiš." I na svoj uža, osetio sam suze samosažaljenja. Na sreću, ona je upravo u tom trenutku gledala na drugu stranu.

Zatim je stala ispred moje naslonjače, spustila ruke na doručja i zagledala mi se pravo u oči. "Zaista sam zabrinuta za tebe."

Sećam se da sam nespretno posegao za njom i pokušao da je

261

privučem dole, prema sebi. Ali uhvatila me je za zglobove i oslobodila se.

"Ne," rekla je tiho. Nagnula se, pružila ruku pored moje stolice i uzela mi čašu; upravo je htela da ode, kad sam progovorio oštro. Primetno glasnije nego što sam nameravao.

"Doñavola, vrati to nazad." Okrenula se, sa izrazom šoka na licu. "Nisam dete," rekao sam. "Nije mi potrebna majka." Te reči kao da su ostale da vise u vazduhu. "Nije mi potrebna majka," ponovio sam. Te reči su imale

veliku širinu. "Dobro," reče ona i vrati mi čašu. Nisam shvatio da je otišla, dok nisam čuo da zatvara vrata za

sobom. Zatim se u sobi pojavio Malins. "Isuse Hriste," rekoh oštro. "Šta je ovo? Železnička stanica?" Za Malinsa ću reći ovo: pronicljiv je. "Izgleda da sam došao u

loše vreme," reče on. "Ne, ne," rekoh, izvlačeći se iz naslonjače. "Došao si u

savršeno vreme." Pretila mi je opasnost da padnem. " Šta da učinim mogu za tebe?" I počeh da se smejem. Jedan od omiljenih izraza mog starog: Šta da učinim mogu za tebe? "Hajde. Dozvoli da ti donesem pićence."

Držao me je za ruku, pokušavajući da me usmeri prema kauču. "Eto, misli da treba da sedneš tu i odmoriš se. Zatvori oči za minut. Ja ću sačekati."

Pokušao sam cimanjem da izvučem ruku, ali plašeći se da se sasvim ne srušim, sručih se na kauč. "Ne znam kako se ovo desilo," promrmljao sam.

"U redu je," reče on smirujućim glasom. "Odakle si ti pao?" "U prolazu sam."

262

Mahnuo sam prstom zatvorenih očiju. "Laganje je smrtni greh," rekao sam.

Ne znam koliko dugo sam spavao. Možda jedan sat. Kada sam

otvorio oči, Malins je još uvek bio tu. "Hej," reče on. "Ustao je. Aliluja." Soba je bila prigušeno osvetljena. "Doneću ti šolju čaja," reče on, pošavši prema kuhinji. "Bio

sam slobodan." Ustao sam sa mukom i pošao za njim. Sipao je. "Večeras imam molitvenu grupu," reče on. Bojim se da ću

morati da poñem. Hoćeš li ti biti dobro?" "Ja jesam dobro. Nisi morao da se mučiš." "Nisam se mučio," reče on, pruživši mi šolju iz koje se pušilo.

"Zaista bih voleo da ostanem, ali—" "Zaista. Nije trebalo—" "Uzgred," dodade on, gotovo kao da se tek setio, Njegova

Preuzvišenost je zvala dok si spavao. Iznenadio se jer sam ja ovde. Rekao sam mu da se mi stalno posećujemo. On je rekao da te očekuje... tamo." Zastao je za trenutak, očekujući. "Rekao sam mu da sam samo svratio i nisam te zatekao tu. Mislim da to nije bila laž. A ti?"

Nije loš momak taj Malins, pomislio sam, gledajući kako odlazi prilaznim putem.

Shvatam, kad se prisetim, da je bilo neizbežno da se Sekstus

pojavi. Ipak sam se iznenadio. Morao sam znati da neće moći da kaže kako nije izgubio novčanik u biskupovoj sobi; i ne mogu da zamislim da u svom uvrnutom umu nije znao da sam shvatio šta je tamo radio. Sve to je bilo tako prljavo, i u drugo vreme i na drugom mestu verovatno bi ličilo na farsu.

Kada je najzad stigao, sedeo sam za kuhinjskim stolom, sa

263

novčanikom otvorenim ispred sebe. Obično bih se osećao krivim jer zadirem u nečiju privatnost. kada smo bili momci, uvek je nosio kondom u novčaniku. Zvali smo ga francuski sef. Tu niko nikada ne bi pogledao. Prestao je tek kada je poznati oblik te stvari postao neizbrisivo utisnut u kožu.

Sada u novčaniku nije bilo kondoma. Shvatio sam da su žene prihvatile odgovornost. Toliko o Humanae Vitae ((Lat.) O ljudskom životu, iz papine enciklike iz iz 1968. godine (prim. prev.).). Bilo je devedeset pet dolara u gotovom novcu. Kreditne karte. Vozačka dozvola. Zdravstvena knjižica. Sve u malim pregradama. Odlučio sam da pogledam i dublje unutra. Očigledno ga je nosio godinama, pa je omekšao i uobličio se prema njegovom kuku. Našao sam stare bioskopske i karte za gradski prevoz u Torontu. Priznanicu za pranje veša iz 1989. godine. I malu fotografiju Kejsi. Njegove i Efine kćeri. Moje sestričine. Kako nas je biskup opisao? Asimetrični, čini mi se. Lepše nego neusklañeni.

"Šta to radiš?" upitao je. Primetio sam hladnoću u njegovom glasu.

"Pregledam," rekoh. "To je moj novčanik." "Vidim." "Dozvoli," reče on, uzimajući ga i pregledajući na brzinu. U ruci sam držao Kejsinu sliku. "Moram da kažem," reče on, dok mu je crvenilo oblivalo

obraze, "osećam se kao da me neko... špijunira." "Zaista," rekoh mirno. Znao sam da je na prelazu iz napetosti u ogorčenje. Verovatno

je sve vreme dok se vozio ovamo smišljao kako će otvoriti temu izgubljenog novčanika, pošto ga je Pat već obavestila da ga nije našla na mestu zločina, gde je trebalo da bude.

Gledali smo se pravo u oči. Znamo se toliko dugo, pomislio sam, da su nam misaoni procesi gotovo identični.

264

"Dobro," reče on najzad. "Hajde da se ne zajebavamo. Našao si ga. Znaš šta se dešava. Daj mi sliku."

"Iz čiste radoznalosti," rekoh. "Koliko puta?" "Šta je ovo? Ispovest?" "Možda bi to odgovaralo." "Dobro," odgovori on, osmehnuvši se. "Četiri puta. Šta je moja

kazna?" "Takoñe, iz radoznalosti, šta je to ovde tako privlačno? Zašto

nisi upotrebio svoju gajbu za te male satanke?" "Kakva je razlika? Bilo je spontano i desilo se ovde. Sem toga,

stara je drži na kratkom povocu... Zato ne želi da ide daleko." Hitro mi je istrgao fotografiju iz ruke i gurnuo je u jednu pregradu novčanika.

"Ona je lepa, mlada žena," rekoh. "Pat?" "Ne. Kejsi. Džon je govorio da liči na Gilise. Ali ja na njenom

licu vidim svoju sestru." Gledao me je sumnjičavo. "Jesi li skoro razgovarao sa Efi?" upitao sam. "Šta sve ovo znači?" uzvrati on. "Ne znam. Recimo da sam staromodan." "To i jeste tvoj problem." "Stvarno?" "Vidim ti to na licu, kad gledaš Kejsinu sliku. Čežnju. To je

tragedija tvoje situacije." "Zanimljiva formulacija. 'Tragedija—'" "Potrebna ti je žena," reče on, uzimajući bocu iz kredenca. "Izgleda da ih ti imaš višak," rekoh, ali on me je ignorisao.

"Nudiš li da podelimo tvoj inventar?" Okrenuo se i osmehnuo. "Mislim da smo sada jednaki." "Oh?" "U narušavanju privatnosti."

265

"Nisam siguran da te razumem." "Ta Hasinta. Nikad mi je nisi pomenuo." "Rekao si da nisi—" "Ah, tako je to," uzdahnuo je. "Valjda sam slagao." "Stvarno si gad." "I Alfonso. Kako ste uspevali da odradite svoju malu – kako se

izgovara to ime? Hasinta? Ili Ja-sinta. Vaše malo... domaćinstvo." Gledao sam ga. "Došao si pre nego što sam stigao do kraja priče. Ostao sam

uskraćen. Kad mogu da pročitam ostatak?" "Samo izvoli," rekao sam. "Znaš gde držim dnevnike." I izašao sam. Shvatio sam da je u crkvi uvek toplije nego u kući. Rasipanje

energije, pretpostavljam, ali neophodno. Stare grañevine propadaju kada se zanemare, kao i stari ljudi. Treba ih grejati i održavati. Ja nisam održavao tu staru zgradu. Ispovesti s vremena na vreme. Nedeljne mise. Povremeno sahrane. Retko poneko venčanje i krštenje. Vetar spolja sada drugačije zvuči. Blaži je u istraživanju ćoškova i prozora. Tiši je i nežniji. Shvatam, proleće. Opet je proleće.

Bilo je proleće, tačnije, 29. maj 1977. Duhovska nedelja.

Mogli ste namirisati svežinu, miris nade. U toplim jutrima, mirisi cveća i dim od sagorevanja drvenog uglja mešali su se u gustoj magli dok sam u utihloj kući kuvao kafu za Alfonsa i ostale. Ali te nedelje, 29. maja, on je ustao pre mene. Znam da je bio dvadeset deveti jer je on prethodne večeri pomenuo da će sutradan biti roñendan Džona F. Kenedija. Da je poživeo, sada bi navršio šezdeset godina. Teško je zamisliti. Kenedi kao starac. I kratko smo špekulisali o različitim svetovima. Svet bez Džonsona, bez Niksona. Možda i bez Vijetnama. Ne bih bio siguran u to, rekao je neko. I Kenedi je bio imperijalista.

A sada sam video svetlost u pregradi. Alfonso se javlja u

266

kancelariju. Nije odgovorio kada sam pozdravio. Zamišljam da jeste, ali sada znam da nije. Uvek je ujutru bio ćutljiv. On nije bio jutarnji čovek. A kada sam mu odneo kafu tamo, gde je sedeo, shvatio sam da je tu verovatno sedeo cele noći. Gčlava mu je bila na stolu. Imao je običaj da radi do kasno, do ranih jutarnjih sati, da čita i piše. Nije bilo neobično da tu spava, još od ubistva njegovog prijatelja Rutilija, u martu. Stalno je čitao i pisao. To je bio njegov način, rekao je, da nañe istinu u haosu.

Lagano sam ga dodirnuo po ramenu. Hej, drugar, šapnuo sam. Sobna usluga. Nije se pomerio. A onda, pod svetlom lampe za čitanje, video sam da su papiri rašireni ispred njega tamni od guste tečnosti koja je curila iza njegovog uva, pa niz vilicu; otekla mu je niz ruku, preko blede, nepokretne ruke, na dokumente, pa preko ruba stola na pod oko mojih nogu.

Čuo sam šum vetra, ali to nije bio vetar. Vrata crkve su

otvorena pažljivo i zatvorena tiho. Osetio sam njegovo prisustvo iza leña. Disao je duboko.

"Nisam bio siguran gde si otišao," rekao je tiho. Zatim tihi zvuk, neko maleno stvorenje je otrčalo, uznemireno

našim glasovima. "Mirno je ovde," rekao je. Zatim je stajao pored mene. Držao

je visoku čašu, gotovo punu. "Otpij." Otpio sam, bilo je jako. Čisto piće. "Ja sam pravi kreten," rekao je. "Zašto me nisi samo tresnuo?" "Već godinama nisam nikoga udario. A to i ne pomaže." Stajali smo jedan pored drugoga i gledali pravo napred, prema

malim, treperavim svetlima pored oltara. "Tačno," reče on. "Zaista ništa ne možemo da učinimo." "Ne." "Samo da plutamo niz reku, čini mi se."

267

Sedeli smo tako neko vreme, dodajući čašu jedan drugome. "Mi smo deca najsjebanijeg, divljijeg, samoživljijeg,

sebičnijeg veka u ljudskoj istoriji." "Hmmmmm." "A onaj drugar gore, visi na krstu," reče, klimnuvši glavom

prema prednjem delu crkve. "On ni kurcem nije mrdnuo da to ublaži. Ispustio je loptu. Slažeš li se ili ne?"

"Kako je napolju?" upitah. "Ima li vetra?" "Bože, ne. Divno je. Skoro proleće." Neka kola proñoše napolju. "Pa, ko je bio taj Alfonso?" upita on. "Mora da je bio neki

težak tip. Politički." "Ahhhh. Alfonso." Ko beše Alfonso? "Alfonso je bio... Ne znam. Valjda običan sveštenik."

268

KNjIGA ČETVRTA

U Gospoda se uzdam; zašto govorite duši mojoj: "Leti u goru kao ptica?"

PSALAM DAVIDOV

269

( 26 ) I stigao je jun. Korozivni zimski vetar je ogulio dugačke

prevlake boje sa trupa Hasinte. Otvorio je vrata kabine. VHF antena se iskrivila i gotovo otpala sa krova. Napravio sam spisak popravki koje treba da uradim. Da napunim akumulator. Da promenim ulje. Da išmirglam i ponovo ofarbam trup. Da zamenim užad. Jasnoća mi je donela olakšanje. Možda će otvoriti put za veća pitanja i odgovore. Zvuk u daljini, vozilo koje prolazi okuku kod Mekdugala privukla mi je pažnju. Ustao sam da pogledam. Bio je to kamionet.

Nastavio sam da proveravm brod. Nedelju dana rada, procenio sam, i opet će moći u vodu.

Kamionet je usporio i skrenuo prema mestu gde sam se ja parkirao. Bio je to Deni Ben. Vozio je pažljivo preko ugaženog tla. Zaustavio se i izašao, uhvativši se za okvir vrata da bi se stabilizovao. Prišao je sa štapom u ruci i bez reči se rukovao sa mnom, gledajući me u lice.

"I dalje je hladno," reče. "Jeste." "Jun je uvek takav. Ne možeš verovati kurvi." Osmehnuo sam se. Osetio sam blag zadah alkohola u

njegovom dahu. Sada ga više osećam. "Kako si ti, Deni?" "Ah, dobro," reče on, zagledavši se prema horizontu. "Živim."

Zatim se okrenuo, da pogleda Hasintu. "Izgleda malo lošije zbog oštre zime koju smo imali."

Klimnuo sam glavom. Polako je išao izmeñu brodova, saginjući se, ispitujući, suženih

očiju. Gurnuo je ruku u džep i izvadio veliki perorez, otvorio ga i kuckao njime na nekim mestima po trupu. "U dobrom je stanju, sa obzirom na uslove u kojima se nalazi. Malo je popustila tu i tamo, kao i svi mi." Uspravio se i osmehnuo. Zatim je pogledao prema

270

brodu svog sina. Ledi Hotorn. "Ovaj je dobro izdržao. Eto zašto su ti od fiberglasa bolji od starih. Sneg pada u njih, ali im ne smeta."

Izgledao je tužno. "Verovatno ste čuli. Prodao sam ga prošlog meseca. Dobio sam pristojnu ponudu i pomislio Pa, neka ide. Meni ne koristi. Samo još jedna uspomena. Dosta mi je njih. Rekao sam čoveku da bih voleo da ga neko skloni odavde. Džeki Den je prodao Ledi Emi i otišla je u Čitikemp. To sam hteo. Negde daleko odavde. Ali on je rekao da hoće da ostane ovde, u Maloj luci. Zato sam mu rekao da mu promeni ime i prefarba ga. Prihvatio je to."

Odjednom se začu urlik dizel motora broda koji se vratio sa obale jastoga i ulazio na svoje mesto, ispod čekrka, na dok za istovar. Stajali smo i gledali ga izvesno vreme.

"Kameron Angus D. danas kasni," reče on. "I ko ga je kupio?" upitah najzad. "Oh. Nisam Vam rekao. Onaj amerikanac koji se vezuje iza

Vas. Dejv. Potrebno mu je nešto, za dolazak i odlazak sa svoga ostrva. Potrebno mu je nešto veće od onoga što je imao, da bi ga možda kasnije pretvorio u jahtu."

Nasmejao sam se. Amerikanac. On naposletku reče, "Bili ste odsutni neko vreme." "Da. Mala rehabilitacija." Iako se proleće bližilo, noću je i dalje vladala zima. Sneg je

škripao pod nogama dok sam sa Sekstusom tapkao do njegovog kamioneta, zamišljajući reči koje nisu uspele da izraze naše žaljenje. Kratko mi je spustio ruku na podlakticu, pa otvorio vrata kamioneta i popeo se u kabinu.

Pod svetlošću u kabini lice mu je bilo bledo. Gledajući pravo napred, okrenuo je ključ, a zvuk i miris motora vratili su dobrodošlu normalnost u zlokobnu noć.

I palo mi je na pamet, dok je vozio u rikverc, da sam već video taj izraz. Neobična koncentracija čoveka zaokupljenog samim

271

sobom, usamljenog. Očaj, iznenada otkriven. Gledao sam dok se udaljavao i zadnja svetla mu postajala sve manja.

"Pazi se, prijatelju," rekoh pomrčini. Nisam mogao da predvidim Alfonsa. Nisam razumeo istoriju i

sociologiju, kako se ljudi nañu na putu neizbežne tragedije, čak i ako to ne žele. Nisam shvatao politiku. Nisam dobro razumeo ni taj jezik. Bio sam tamo stranac. Ovde nisam stranac, ali nisam ništa manje ni nemoćan.

Nije bilo oružja, samo efekti njegovog delovanja. Kobna

ulazna rupa nalazila se iza njegovog desnog uva. Nije bilo poruke. Tek kasnije sam shvatio da se poruka nalazila upletena u sam taj čin, poruka nekog drugog, skrivenog izvora. Čuvaj se.

To sam saznao od Hasinte. Taj sto, kazala je, njegova je Golgota. On je umro za sve nas.

Kao i njegov prijatelj Rutilio. Razapet. Bila je mirna. Njen bes je sada bio sveopšti, ne više prikriven

njenom dobrotom. Digla ga je i otišla da sahrani njegove ostatke u Aguilaresu, gde je bio roñen, gde će se bar sećanje na njega nastaviti.

Pošto je Sekstus otišao, sedeo sam i čekao obećano svanuće,

ali mora da sam zaspao. Njegove poslednje reči u crkvi: Voleo bih da si mi rekao za to; to bi objasnilo mnoge stvari.

Rekao sam da nisam siguran u to. Kada sam se probudio, soba je bila puna svetlosti. Čuo sam

kratak, zveckajući zvuk prolaska kamiona dole, na putu. Znao sam da je Stela na poslu, ali sam je ipak nazvao kući. Javila se telefonska sekretarica. Možeš li da svratiš posle posla? Potrebna mi je jedna usluga.

Zatim sam nazvao biskupa.

272

Deni kao da se pognuo od umora dok sam mu kratko objašnjavao. Sa pićem je postalo neizvesno, rekao sam mu. U Ontariju postoji ustanova. Tamo sam proveo četrdeset dana da bih se očistio. Razmišljao sam. Bio je to koristan odmor.

"Bili ste hrabri," rekao je on. "Samo ste otišli i prijavili se?" "Ustvari, prvo sam razgovarao sa biskupom." "Nikad nisam ni posumnjao." "N, ne, ne," rekoh, nasmejavši se usiljeno. "Nije toliko

napredovalo. Samo smo hteli da to prekinemo pre nego što postane ozbiljno. Moram da pazim. To je u genima."

"Pa, jeste. Svi mi to imamo." "Ovo je meñu nama, Deni." "Oh, Isuse. Ne morate da brinete zbog mene," reče. "Znam to." "Četrdeset dana, eh? Možete preskočiti dva Velika posta, celu

iduću godinu." Nasmejao sam se. "Nikad se ne zna. Mogao bih početi da

preskačem mnogo stvari." Kao da je počeo da gricka unutrašnjost obraza. "Kao... Neću ni

da razmišljam o tome," reče, gledajući me pravo u oči. Okrenuo se i pošao porema kamionetu, pa zastao. "Zašto ne svratite ponekad. Kući.Mislim da je vreme da razgovaramo. Kao muškarci."

"Naravno," rekoh, odjednom osetivši napetost. "Ima li nešto posebno?"

Nije odgovorio na pitanje. "Kako ste nazvali tu... ustanovu? U Ontariju?"

"Brekrest." Stela je stajala na sredini kuhinje, sa rukama na kukovima.

Lice joj je bilo bezizrazno. "Očigledno si imao društvo." Samo sam slegao ramenima. Stajao sam na vratima dnevne

sobe, u majici sa kratkim rukavima i farmerkama koje sam nosio

273

prethodnog dana. Osećao sam zadah sopstvenog tela, teške unutrašnje gasove i alkoholičarski znoj. Mogao sam da očistim i svoju kuhinju, i sebe. Pomislio sam na to nekoliko puta; ali nisam bio u stanju da se izvučem iz otupelosti zbog koje sam ceo dan proveo kao paralisan u naslonjači. Možda sam i želeo da vidi moj stano ovako. Da me vidi u mojoj moralnoj golotinji.

"Bio je Sekstus," rekoh. "To mnogo objašnjava." "Očigledno nam se otelo. Ne sećam se mnogo toga posle

izvesnog trenutka." "Dobro," reče ona, skidajući jaknu. "Nisam pozvao da doñeš i radiš posao domaćice." "Oh?" reče ona, digavši obrve. "Potrebno mi je da me odvezeš preko, u Antigoniš. Moram da

vidim biskupa." "Shvatam." Samo smo stajali i gledali se dugo. "Mislim da bi prvo trebalo da se istuširaš," reče ona. "Vratiću

se." Kad je ona otišla, nazvao je biskup. Donesi torbu, rekao je.

Planiraj nekoliko dana odsustvovanja. U redu? Dugo sam sedeo na krmi Hasinte kada je Deni Ben otišao,

klateći nogama, zaboravivši na domaće obaveze. Voda iza dina i dalje od ustalasane močvarne trave talasala se i bljeskala. Izazovno. Ta okrutnost koja skriva veselost, teško, svetlucavo plavetnilo ispod vedrog junskog neba. Odjednom nastade neko komešanje iznad mene i kada sam digao pogled prema nebu, ugledah čaplju koja izbezumljeno maše krilima, bežeći ispred surog orla koji se stuštio za njom. Spora čaplja, nenavikla na brzi let, bila je daleko ispred, ali video sam da se rastojanje izmeñu njih polako smanjuje. Veća ptica

274

nije pokušavala da izbegne, već je samo uporno mahala širokim krilima dok je orao nije stigao. Stopili su se u kratkom, snažnom sudaru koji je potrajao samo nekoliko sekundi. Čaplja je počela da pada, slomljena, lepršajući polako krilima, prema obali. Orao je nastavio da kruži u besnom trijumfu.

Skočio sam sa broda i pošao prema vodi, pogledom pretražujući plažu. Nisam je video. Hodao sam obalom ceo sat, odlučan da je nañem. Nestala je, kao što se neizbežno dešava sa svim slomljenim stvorenjima. Na kraju sam stao, okrenut prema moru i ostrvima u daljini. Povetarac je postajao hladniji dok se sunce spuštalo, penasti talasi su se valjali peskom, prilazeći sve bliže mojim stopalima. Pomislio sam: Da li se to zaista dogodilo? Nisam li samo uobrazio?

Jato galebova kao da je preduzelo potragu; nisko su nadletali plažu i izletali prema moru, da bi se opet vratili i nastavili nadletanje još bliže pesku i kamenju.

Stela je primetila malu putnu torbu i digla obrve. "Biskup mi je rekao da ponesem torbu. Nagovestio je da bih

mogao biti odsutan nekoliko dana." "Shvatam," reče ona. "Šta shvataš?" "Tako će biti najbolje." Dok smo se vozili dugim putem uz brdo, na drugoj strani

uzdignutog puta, upitao sam, "šta ako se uopšte ne vratim?" "Vratićeš se." "Spakovao sam se za duže od nekoliko dana. Imam osećaj." "Osećaj." "Imam iskustva u tim stvarima." "O kojim stvarima govoriš?" upita ona, škiljeći na prazan

drum. "Saznaćeš uskoro."

275

"Jesi li u nekoj nevolji?" "Da." "Neću pitati u kakvoj. Samo da znaš... biću tu." Biskup je slušao bez reči, klimajući glavom i igrajući se

olovkom dok sam govorio. Povremeno je beležio. Jedno je otvorio fioku stola, da nešto pogleda. Zatim ju je zatvorio. Ja sam pokušavao da dobijem ono što želim, a da ne uputim previše balona upozorenja. Da ostanemo u okviru nagoveštaja. To nikako nije pretežak posao; ali bez sumnje je vrlo stresan. U svakom slučaju, bio je siguran da mogu da ga završim.

"Ali možda je Krigniš u ovom trenutku pogrešno mesto. Suviše je blizu kuće," napomenuo sam. "Možda bi zaista trebalo da se sklonim iz vidokruga. Da odem—"

"Možda," reče on. Bio je uznemiren. "Palo mi je na pamet da mi je možda potrebna stvarna

promena. Nešto daleko, kao što je Latinska Amerika." Pokušao sam da se osmehnem.

"Mislim da ti je potreban odmor." "Odmor? Nije mi potreban odmor. Potreban mi je izlazak." "Ne slažem se." Izbegavao je da me pogleda, baveći se fiokom

u stolu. Otvarao ju je i zatvarao. Odlučio sam da pokušam drugi štos. Ima li nešto novo na polju

prava? "Ne brini za to," reče on. "Pod kontrolom je... manje-više. U

svakom slučaju, sad si napolju." "Jesam li?" "Mislim da je to polovina tvog problema. Natovario sam na

tebe previše opterećenja tokom godina. Umešao sam te u stvari koje je trebalo sam da rešavam. Žao mi je zbog toga." Nije tako zvučalo. "U svakom slučaju, izgubio si polet, a ja sam kriv za to."

Pokušao sam da progovorim, ali on je digao ruku.

276

"Neću braniti Roderika. On nije savršen. Ali ko jeste? Ti?" Njegove plave oči su blistale. "Ja?" upitao je, pa skrenuo pogled. "Ali on nije to, što ti misliš. Poznajem ga dobro, kao sebe."

"Rečeno mi je da postoje izjave," rekoh, vraćajući se na raniju temu.

Uzdahnuo je. "Video sam ih. Sve je to fantazija. Nema nijedne konkretne činjenice u toj gomili. Maglovite tvrdnje. Video sam nešto na televiziji pre neko veče. Lažno sećanje ili nešto slično. Sindrom lažnog sećanja. Sada ima mnogo toga. LJudi optužuju svoje očeve za sve i svašta. Nastavnike. Pogledaj sve te škole sa internatima. Okomili su se čak i na jednog biskupa negde na zapadu. Na ljude koji ne mogu da se brane."

"Dogodilo se samoubistvo..." "Samoubistvo. Bar ti bi trebalo da shvatiš da je samoubistvo

potpuno lično. Nema smanjene uračunljivosti u samoubistvu." "Ali otac Rodi—" "Ja sam zaključio," reče on, pročistivši grlo i malo se

nakašljavši, "da ti je potreban odušak. Odmor u instituciji. Ne kao prošli put. Honduras je bio još jedna greška. Ovoga puta treba da budeš negde, gde su stvari pod kontrolom, gde ne moraš da brineš ni o čemu... izvan sebe."

"Samo trenutak—" Opet je otvorio fioku i sada izvadio veliki, smeñi koverat. "Sve

ćeš naći ovde. Avionske karte, brošure i nešto gotovine za trošak. Sutra odlaziš u Toronto."

"Toronto..." "Tamo će te dočekati. Na aerodromu." "Brekrest," rekoh. "Dobro mesto. Tamo ćeš dobiti ono što je potrebno." "Znam sve o Brekrestu," rekoh gorko. Ali sastanak je bio završen. Čuo sam pokušaje ljudi da opišu

svoje emocije kada dobiju otkaz ili saznaju sudbonosne vesti od

277

supružnika ili lekara. Sada sam to i osetio. Pola strah, pola konfuzija. Ali i olakšanje. Zaključana kapija neizbežno predstavlja i obrnutu verziju osloboñenja. Slobodu od slobode. Odjednom me je zabolela glava.

Brekrest. "Prijavljen si na četrdeset dana," reče on. "Iznenadićeš se kako

će brzo proći. Posle ćemo razgovarati o drugim stvarima." "Četrdeset dana. Ćetrdeset dana u pustinji, a onda... raspeće." "Ma hajde," reče on, osmehnuvši se najzad. "Preteruješ. Ustao

je. "Pokazaću ti tvoju sobu." "Moju sobu?" "Prespavaćeš ovde. A ujutru dolazi jedan student, da te odveze

na aerodrom." Slegao sam ramenima. "Ustvari, voleo bih da odem kući,"

rekoh, obuzet osećajem usamljenosti. "Ne," reče on odlučno. " Počelo je. Rehabilitacija je počela." "Neko me je dovezao ovde," rekoh. "Naravno. Razumeće on. Ja ću izaći i kazati mu." "Ne. Ja ću izaći." "Kako hoćeš." "Četrdeset dana?" "Četrdeset dana." Sve će biti drugačije posle odmora, obećao je. Onda ćemo

videti. "Uzgred," rekao je, kao da se upravo setio, "Meklaud planira

da objavi svoju priču." Očekujem je svakog dana. To sam juče čuo od advokata. Mislim da je napisana i spremna za štampu. Zavisi samo hoće li šefovi imate petlju da je štampaju. Nisi čuo za to?"

Zagledao sam se. Znači, to je to. "Biće ti drago što si daleko od toga. Za jedno možemo da

budemo zahvalni – shvatio sam da ne pominje samoubistvo u Hotornu. Očigledno je da nema ništa o Belu. Bar za sada." Gledao

278

me je pažjivo. "Očigledno je da nećemo samo sedeti i pustiti da se to dogodi. A ti ćeš biti potpuno bezbedan kada uzvratimo napad."

I shvatio sam: on mi ne veruje. "Mora li Brekrest da zna da sam ja... sveštenik?" upitah. Iznenadio se. "Nećeš biti prvi sveštenik koji je bio tamo. Ali

znam na šta misliš." "Voleo bih da se pritajim." "Institucija će znati. Što se ostalih tiče, to je tvoja stvar." "Dobro," rekoh. "Moralnost zavisi od motivacije. Nema potrebe objavljivati

naše probleme. Ali... ne zaboravi Petra u vrtu." Verovatno sam izgledao zbunjeno. "Odrekao se Spasitelja," reče on. "Uradio je to tri puta,

ispunivši predskazanje. 'A tvoja pratnja...'" Nasmejao se i udario me po leñima. "Idi i oslobodi se tog jadnika koga smo ostavili da tako dugo sedi napolju. Izvini mu se u moje ime."

Stela beše zaspala. Sedište je gurnula nazad i oborila. Ruke su

joj bile opušteno skupljene u krilu. Lice joj je bilo okrenuto prema meni, sa blagim osmehom na ustima. Jedan uvojak kose pao joj je na čelo. Ruka joj se diže automatski da ga skloni odatle. Promrdala je ramenima, nameštajući se udobnije u sedištu. Život, pomislih. Barbara. Hasinta. Stela. Svima njima je to zajedničko. Život udara u njima. Neprestani zov života, koji guši inhibicije.

Odjednom sam poželeo da se okrenem i odem odatle, da me više nikada niko ne vidi.

Prodavnica pića je otvorena, pomislio sam. Nalazi se pored motela. Autobuska stanica je nedaleko, kroz grad. Prebrodiću još jednu noć uz pomoć alkohola, a onda... sutra... iz početka. Nestaću. Otići ću opet na jug. El Salvador je sada relativno miran. Nastaviću gde sam stao. Ovoga puta postaću koristan, jer sam sada drugačiji. Znanje je prevladalo veru.

279

Shvatih da me ona gleda. Nagnula se preko prednjeg sedišta i otključala vrata kola. Otvorio sam ih.

Nije se iznenadila kada sam joj rekao da ujutru odlazim za Ontario. Rekao sam joj da ću biti odsutan izvesno vreme. Klimnula je glavom.

Zatim je izašla iz kola, obgrlila me oko ramena i zagnjurila lice u moj vrat. Pretpostavljao sam da biskup gleda sa prozora. Ali nisam mario.

( 27 ) Stela mi je rekla: "Volela bih da si razgovarao sa Denijem.

Zabrinute smo za njega." "Video sam ga juče na obali, rekoh. "Sišao sam da vidim brod.

On je došao. Izgledao mi je dobro." Ona diže obrve. "Možda ti tako deluješ na njega. Opušteniji je

s tobom. Ako si raspoložen, samo svrati. Mislim da bi ga obradovao. Izgleda da mnogo pije. Ti bi mogao da pomogneš. Priča o tebi. Bio je kao izgubljen kad si ti otišao."

"Možda bih mogao da razgovaram sa njim sada, kad sam i sam potpuno oporavljen," rekoh, trudeći se da zvučim zainteresovano.

"Nisam to mislila," reče ona pomalo nestrpljivo i okrenu se na drugu stranu. "Samo ako si raspoložen da to učiniš... To nam je samo palo na pamet, kao ideja."

"Vama?" "Džesi je strašno zabrinuta za njega." Sam je to rekao: Vreme je da razgovaramo kao muškarci. A ja

sam bio spreman za to. Ali sve planirane reči i ideje su se raspale kada sam ušao u njegovu kuhinju. Ja sam izbegavao ljude. Ne znam zašto. Čuo sam da oporavak ponekad tako deluje. Potpuno

280

povlačenje. Od pića. Od droga. Od ostalih ljudi. "Nikad kiša nije padala u junu," reče Deni. Stajao je i zurio

kroz prozor kuhinje. "Bar koliko se ja sećam. Jun je uvek bio vruć... U školi smo se grizli da što pre izañemo napolje. Sada bismo već odavno plivali. A vidi ovo. Napolju samo što ne pada sneg."

"Ovo je tek početak juna," rekoh ja. "Valjda." "Prozor isprskan kišnim kapima otkrivao je iskrivljenu sliku

goletne zemlje. Vetar je udarao u kuću. Stari sat je otkucavao duge sekunde.

"Kako se meni čini," reče Deni, sedajući na svoju stolicu na kraju kuhinjskog stola, "mora posle njih da proñe isto onoliko vremena koliko su proveli tu, pre nego što počneš da ih zaboravljaš."

Ja sam proučavao svoju praznu šolju za čaj. "To je kao kad izgubiš zub." Primetio sam da je reč zub

izgovorio kao što stari ljudi izgovaraju. "Kad ostaneš bez zuba, jezik ti stalno ide na tu prazninu... kao da će u nekom trenutku zub da se vrati tamo gde je bio. Shvatate li šta govorim?"

Klimnuo sam glavom. "Očekujem da će tako biti. Neodreñeno. Bio je tu, sa nama,

skoro dvadeset godina. Ova kuće je bila njemu namenjena. Ustvari, sve je bilo zbog njega. Mislim da se kuća nikad neće navići na to. Na promenu. Mislim da će godine proći pre nego što prestanemo da ga čujemo i osećamo... i očekujemo da uñe na vrata ili istrči iz podruma i zatraži da jede."

Ustao je i polako otišao do šporeta. Gledao ga je jedan trenutak. "Žena i ja smo razgovarali o prodaji imanja. To je ono, kad uopšte možemo da razgovaramo."

Ja pročistih grlo. "Ja ne bih ishitreno—" "Otkrili smo jednu veliku stvar, kako smo godinama malo

razgovarali... sem o njemu. Sad se ne usuñujemo da ga pomenemo. On je skoro zabranjena tema. Što znači da jedva da imamo više o

281

čemu da razgovaramo... a da se to tiče oboje nas." "Potrebno vam je vreme," usudih se. "Majci je uvek teže," reče on. Zatim se vratio do stola. "A šta

je sa vama, Oče? Niste došli čak ovamo da biste slušali prežvakavanje svega toga."

"Pa..." "Pričajte mi o svom putu u Ontario. O tom kako-se-zove. Gde

ste se sklonili." Brekrest." Na aerodromu Toronto, jedan bledi, debeli bogoslovac je držao

papir, na kome je velikim, grubim slovima pisalo MEKASKEL. Pretpostavio sam da očekuje mene, pa sam mu prišao. Osmehnuo se.

"Kazali su mi da očekujem crvenu kosu," reče on. Klimnuo sam glavom. Koliko on zna? "Vi ste Otac Dankan?" "Ja sam." Crveni sveštenik, Peliroho. "Ja sam Ron. Treba da Vas odvezem u Guelf. Kazali su da ćete

mi Vi dati uputstva kada stignemo tamo." Uputstva su bila pažljivo otkucana na jednom papiru u smeñoj

kovetri. U manjoj, beloj koverti, nalazio se novac. Kao i poruka. Trebalo bi da ovo bude dovoljno za usputne troškove. Trebaće

da kupiš neke stvari. Ovo bi trebalo da bude dovoljno za sve. Tu su i uputstva do mesta na koje idete, kada siñete sa autoputa

401. Nije sigurno da će vozač znati put. I neće znati svrhu tvog puta. Bog te blagoslovio. Moliću se za tebe. Dok trepneš okom, bićeš opet ovde, kao nov.

Tvoj u Hristu + A.E. Ispod otkucanih inicijala napisao je svoje ime. Aleks.

282

Brekrest. Nekada privatna kuća jednog bogatog poslovnog čoveka. Glavna zgrada je bila od upadljive crvene cigle, sa zelenim bakarnim krovom. Venci, stubovi i tamni prozori. Prostrani travnjaci i održavano grmlje, diskretne savremene grañevine ravnog krova, od bledo smeñe cigle, uklopljene u šumarke mladih javora, breza i topola. Visoke lipe, pune pupoljaka boje rñe. Manastirska atmosfera. Tihi ljudi u šetnji, sami ili u parovima. Mrtva tišina, sem buke nekog malog motora u daljini. Možda aparat za oduvavanje lišća čisti ostatke zimske oštrine. Rečeno mi je da moram da delim sobu. Takva je politika.

Rekao sam da mi to ne smeta. Fizička nelagodnost kao da ne traje dugo. Nestala je za četiri

dana. Prestali su i glavobolje i znojenje. Nije više bilo krčanja u stomaku. Odeća me nije više žuljala. I nekoliko dana to je bilo dovoljno da održi osećaj poboljšanja, gotovo optimizma. Osećao sam samo sve jači mamurluk sa prolaskom dana.

Na to sam se takoñe gotovo navikao. Svakog jutra sam se budio tačno kao po satu, u 4:45, sa

dubokom, dubokom napetošću koja se provlačila kroz moju konfuziju. Duboki nemir, koji je neko nazvao angst. Je li to bio Hajdeger ili Sartr? Kako li su samo nalazili prave reči svi ti mislioci. Patnja. Strah. Očaj projektovan na zid, izdužene senke u pokretu, stvorene nekom spoljnom svetlošću koju nikako nisam uspevao da otkrijem. I nepoznat zvuk prisustva još nekog živog bića u blizini, tiho disanje, baš ispod praga hrkanja. Džad, krotki i uvek uviñavni cimer, koji je uspevao da suzbije i nesvesni dokaz svog postojanja.

Svakog jutra u 6:25 dodirnuo bi me po ramenu. "Vreme je za mučno razgibavanje," govorio je. "Žena misli da mi je potrebno nešto takvo," rekao je Deni.

"Suvi odmor. Ne u Ontario. Bliže kući. Ona misli, stari manastir preko, na kopnu. Pomenula ga je par puta."

283

"To mora da bude tvoja odluka." "Naravno. Kako ja to vidim, ima nekoliko stvari koje moram

da sredim za sebe pre toga." Samo sam ga gledao. "To je ono veliko 'zašto,'" reče on. "Zašto zašto zašto zašto

zašto. Samo to se stalno pitam." "Imate li bilo kakve ideje?" upitah oprezno. "Samo u jedno sam siguran. Ne prihvatam to sranje o

zatvaranju luke. Mora da tu ima još nešto. Malins može da propoveda šta god hoće. Ali ja znam malog. On ne bi uradio nešto takvo zbog politike."

Nalet kiše udari u prozor sa peščanim zvukom. Gimnastička sala u Brekrestu bila je pretrpano, neprijatno

mesto u kome su se mešali životinjski zvuci sa metalnim odjecima i ljudski zadasi sa hemijskim sredstvima za čišćenje. Vonj institucijske agresivnosti, ljudi umornog izgleda na kućnim biciklima, veslačkim simulatorima i strunjačama, polako vežbaju. Džad i ja smo hodali okolo zamahujući rukama oko sebe i u krugovima, istežući se, iznad glave. Bili smo istih godina.

"Pogledaj te jadnike," rekao je Džad prvog jutra. "Šta li misle da postignu u tom stanju."

"A odakle si ti Džade." "Poreklom sam... sa Njufaundlenda." Hodali smo oko vežbališta, pa naposletku izlazili i nastavljali

kroz bujno zelenilo oko pešačkih staza nepreglednog imanja Brekresta, svaki sa svojom privatnošću, da gledamo izlazak sunca.

Kako je teško opet naći bilo kakav smisao mog boravka u

Hondurasu, Krignišu ili Brekrestu, ili bilo gde tokom dugog odsustvovanja sa mesta na kome sam počeo. Moj sveti poziv. Moje zakletve za službu. Izmaglica svetih susreta, u osvrtu kao

284

jednodnevna gostovanja. Da li sam ikada ozbiljno poklonio pažnju izmrmljanim prećutkivanjima sa druge strane paravana u ispovedaonici? Da li sam ikada izrekao šta zaista osećam o nestručnom i zatrovanom blaženstvu bračnog obreda? Ili o lažnim i infantilnim očekivanjima od svete tajne? Jesam li ikada zaista mario za pravo na rañanje? I šta je sa kasnijim pravima? Pošto nametnemo život neroñenom, šta onda? Ako imamo pravo na početak života, šta je sa sredinom i krajem? I imamo li pravo da rizikujemo i, naposletku, odbijemo život koji uopšte nismo ni tražili? Da samo legnemo i čekamo... šta?

Deni Ben reče: "Neko vreme bio sam samo ljut. Išao sam

okolo, sve vreme samo besan. Ne tužan, ako možete da verujete. Samo... besan. A onda me je stiglo, dok sam jednog dana stajao pored njegovog groba. Bio je Božić. Otišao sam tamo ogorčen. Kako je mogao to da uradi? Da se tako izvuče? Tad sam shvatio. Ne, dečko. Za to, što si uradio, potrebna je hrabrost. To, što si uradio potrebna je petlja. Bez obzira na razloge."

Klimnuo sam glavom. "Naravno, prema Malinsu i vama ostalima... ako nije bio lud

kad je to uradio, verovatno je u paklu." Vlažnih očiju, odjednom me je velikom šakom zgrabio za rukav. "Ali šta ako se već nalaziš u paklu? Šta ako ti se život pretvara u delić pakla? I to ne tvojim sopstvenim izborom? Šta onda treba da uradiš, eh?"

Mislim da sam u tm trenutku ostao sasvim bez reči. "Posle toga sam mogao da osetim tugu. Mislim da je bolje biti

lud. Ludilo se naposletku prevaziñe. Ali ova prokleta tuga jednostavno ne popušta."

"A od čega ti živiš?" upitao je Džad za vreme naše prve šetnje. "Malo od ovoga, malo od onoga," odgovorio sam. "Čujem šta govoriš," reče on tiho. Hitro se sagnuo i istrgao

285

nešto na zemlji, pa se uspravio i okrenuo zarñali predmet u ruci. "Ovo je znak." rekao je sa osmehom.

"Znak čega?" Pružio mi je malu značku, a kada sam je okrenuo, ugledao sam

veselo, žuto lice. "Ki č. Neko pametan je to bacio," rekoh, zlobno je odbacivši sa

strane. "Ah, ne," reče on tiho, okrenuvši se da je opet uzme. "Vi imate sestru koja živi u Torontu," reče medicinski direktor. Bio je visok, mlad i bled, crne, unazad zalizane kose. Na njegovim vratima je pisalo Dr Erousmit. Da se čovek upita

odakle mu takvo prezime. Mislim, Onaj koji pravi strele. Srednjevekovno zanimanje.

"Nisam nikada upoznao nekog Erousmita," rekoh, radi razgovora.

Na uglovima usana pojavi mu se trag osmeha. Nije digao pogled sa lista ispred sebe. "Jeste li bliski?"

"Najbliži roñaci. Mislim da se ne može biti mnogo bliži od toga."

"Da, verovatno." Okrenuo je list. "Ovde stoji napomena. Voleli biste da se ne pominje da ste... sveštenik."

"Ako to nije problem." Slegao je ramenima. "Imate li razloga za to?" "Ima li potrebe da moje zanimanje bude poznato?" "Ne. Ali voleo bih da znam ako to znači da ste u... nekoj

prelaznoj fazi." "Nemam odgovor za Vas." "Vi shvatate da delite sobu sa dugim sveštenikom?" "To sam shvatio." "Da li Vam to predstavlja problem? Možemo da vas

premestimo."

286

Slegao sam ramenima. "Uopšte nije važno." "Dobro." Deni duboko uzdahnu, sa naporom ustavši. "Moram da šoram," reče, pa polako ode niz hol. Ali kada se

vratio, osetio sam poznati zadah. Rum. Čak i ne pokušava da slaže, pomislio sam. Može sa prikriti

neodreñeni zadah votke. Ali ne ruma. On opet uzdahnu. "Valjda je u pitanju doba godine. Ovo je

prvo proleće od kada sam došao ovde, da nisam postavio zamke u vodu. Ustvari... ovo je prvi put za više od sto godina, da jedan od nas, kopnenih Mekejeva nema zamke u vodi. To nešto znači, kad čovek razmisli."

"Da," rekoh. "Nekih noći jednostavno se probudite i uhvati Vas," reče on,

zureći u sto. "Osetite neki očaj, kažem Vam. Kao da ste izgubili loptu." Odmahnuo je glavom. "Verovatno to ide sve zajedno. On je otišao. Ja sam zarobljen u kući ovom prokletom bolešću. Možda bih mogao nešto da radim. Kad bih mogao da izañem, da ribarim kao pre."

Njegov pas doñe iz susedne prostorije, zastade za trenutak pored njegovog kolena i zagleda mu se u lice, pa se spusti ispod stola i sklupča pored naših nogu, spustivši njušku na kuk.

"Ne mogu da objasnim taj osećaj, tamo, na vodi, dok sunce izlazi. Onda shvatite, završeno je. Moram da zamislim da se tako nešto dogodilo malom. Sva ta priča o budućnosti. Osećaj da je nešto... uništeno. Ali to ne bi bilo dovoljno. Bilo je još nešto. Nešto sa čime nije mogao da se suoči. Ni jedan minut."

A onda su ostali samo zvuci vetra i sata. Iako je bio tek april, u Brekrestu je ličilo na maj. Vazduh je bio

vlažan, hladan i bogat mirisima novog rastinja. Ptice su veselo pevale

287

prolećnu pesmu. Čikadi se čuo odnekud u blizini, ali se nije dao videti. Stali smo na vidikovcu, gde su postavili improvizovanu klupu od klada. Seli smo.

"Ono je masiv," rekao je Džad jednom, pokazujući visoki greben koji nam je zaklonio vidik prema jugoistoku.

"Je li?" "To jedna od sigurnih topografskih karakteristika južnog

Ontarija," reče on tiho, kao da razgovara sam sa sobom. "Ustvari, to je jedan od najzanimljivijih geoloških položaja na svetu."

"Čuo sam to." "Počinje dole, kod Nijagarinih vodopada i proteže se sveeeee

do kraja Brusovog poluostrva." "Zezaš se." "Sedam stotina i dvadeset pet kilometara. Puno fosila; stotine

miliona godina starih. Predavao sam geologiju u jednoj srednjoj školi u Otavi."

"Lepo, lepo." "Zapanjujuće je da celom dužinom postoje pešačke staze.

Često sam pomišljao da uzmem mesec dana slobodno i proñem celu tu formaciju. To bi bilo nešto. Pešačiti i kampovati celim putem.

"Ne vidim da te nešto sprečava u tome," rekao sam. "Tačno." Tada je ućutao, očigledno razmišljajući o tome. "Žena misli da to ima neke veza sa devojkom. Onom Seli.

Znate li da ga je ostavila?" "Pretpostavio sam." On odmahnu glavom. "To pokazuje koliko žena poznaje

Mekejeve muškarce." "Ali bili su bliski," rekoh. "Ohhhhhh, da. Sve su zajedno radili još od kada su bili deca.

Prvi put kad sam je ugledao, nisam mogao da poverujem svojim

288

očima. Bila je prosta ko drvo. A onda je procvetala. Popunila se. Postala je lepuškasta devojka."

Pas se uznemiri. Deni spusti ruku i počeša ga izmeñu ušiju. "Ali to nije važno. Ništa ne može da objasni nešto takvo.

Ništa." Vetar i kiša napolju su postajali sva jači. Ili je u kući nastajala

zagušljiva tišina kad god je ućutao. "Naravno, bilo je ono u holu u Krignišu. Ali razgovarali smo o

tome. Bio je dobro posle toga. Vaša reakcija je pomogla. Hvala Vam za to. Znam da se još uvek priča, ali Boga mi, bolje da ne čujem ništa od toga."

"To nema nikakve veze." "Ne bi trebalo da Vas uznemiravam ovim stvarima," reče Deni

posle duže pauze. "Doktor u gradu je rekao da bi trebalo da razgovaram sa psihoterapeutom."

Hteo sam da pružim ruku, da ga ohrabrim. Ali nisam mogao ni to.

"Šta bi i psihoterapeut uopšte mogao? Ne vadi se mleko iz čaja, jel' tako?"

"Moraš sam da odlučiš." "Uvek kad pomislim da odem kod nekog od psihologa,

pomislim šta bi mi stari rekao kad bi me video. Potreban mi je samo dobar šut u but. To bi rekao i ne bi mnogo pogrešio." Nasmejao se. "Pretpostavljam da ste i sami videli nekoliko psihologa tamo... u Ontariju."

Psihijatar je bio mršav, sportski grañen čovek, možda deceniju

mlañi od mene. Zvao se dr Šo, ali izgledao je kao azijat. Držao je moj karton ispred sebe. Smatrajte ovo prilikom, rekao je. Darom. Trebalo bi da svako dobije priliku da svede račun u nekom trenutku, bez obzira na krize. Svi mi imamo svoje demone. Pomislih: On misli da zna kakvo saznanje ću imati kad završim ovde i veruje da ću osećati

289

strahopoštovanje i zahvalnost. To predviñanje mu omogućava da shvati ovo moje mrgodno ćutanje.

"Vaše ime," rekoh, "zar nije škotsko?" "Ja sam ga izmislio. Nekada sam bio Š-a-h. Radim posao

popravljanja ljudi." Osmehnuo se. "Ja bih želeo da raščistim par stvari," rekao sam mu. "Naravno." "Nisam ovde došao po svom izboru. I nemam pojma šta ova

ustanova može da učini za mene." "Sasvim razumljivo," reče on. Zatim ustade. "Dozvolite da Vas

upoznam sa vašom grupom. Samo imena. Detalji nisu neophodni." "Hvala Vam." Bilo je tu nekoliko ljudi različitih životnih doba i porekla,

mada nekako sličnih. Obuhvatio sam se rukama oko grudi. "Ovo je Dankan," reče voña grupe. "Biće sa nama izvesno

vreme." "ZDRAVO, DANKANE," rekoše oni u horu. Seo sam. Terapeut je tiho izašao. Voñe me upita da li bih hteo da kažem nešto o sebi. "Neki drugi put," rekoh. "Ja sam Skot i alkoholičar sam," reče on, bez pitanja. Ostali zažagoriše u znak podrške. "Opusti se," reče on. "Meñu prijateljima si." Govorili su o zavisnosti kao o opštem stanju u kome se svi

nalazimo. Kao o činiocu neke zajedničke kulture, sa kojim moramo da izañemo na kraj. Da ponavljamo da smo alkoholičari ili zavisnici. Podsetili su me koliko mrzim kada nepoznati ljudi koriste reč "mi." To je prinuda. Ali osetio sam da imaju izvestan osećaj utehe zbog sveobuhvatnosti reči "mi." I u stalnim potvrñivanjima: Ja sam alkoholičar. Pokušao sam to jednom i osetio laki i neočekivani napredak. Kao kada kažete "Blagoslovite me, oče, jer sam grešio. Ispovedam se svemoćnom Bogu i vama, oče." Lažna ispravnost koja

290

dolazi kada kažete "Žao mi je," čak i kada nije. U prostoriji je uvek bilo suviše toplo. "Od čega ti živiš, Dankane?" upitao je neko. Zbunio sam se u trenutku. "Od ljudskih resursa," odgovorio

sam naposletku. Nešto sa strane, Džad me je pogledao, digavši obrve. Deni je opet otišao u kupatilo, izvinivši se. "Teže je noću," rekao je. "Ustajem bar po jednom svakog sata,

da iscedim rukavicu. Tako su stari ljudi govorili kada moraju da mokre preko ograde broda. 'Samo cedim staru ribarsku rukavicu.' Za mene, to je stara prostrta. Kažu da ona otekne. Prepostavljam da je to sledeće na redu. Rak prostrte."

"Prostate," ispravih ga. "Prostrta zvuči tačnije," reče on. Nasmejao se i odgegao. Jedan od članova grupe bio je očigledno novinar. Imao sam

utisak da sam ga već negde video, pa sam shvatio da je verovatno bio na televiziji. Nikada nije govorio stojeći. Zavalio bi se u tvrdu, metalnu stolicu, spustio zadnjicu napred, raširio noge, sastavio ruke i nagnuo glavu na stranu. Novinarstvo je gonjeno alkoholom i drugim opijatima, a i sujetom, objavio je na jednoj od seansi. Smrtonosni koktel.

Ali govorio je uglavnom o grubom ocu, prerijskom farmeru. Govorio je dramatično o očajnom preživljavanju na zemlji i osećaju da je uhvaćen u zamku i zaostao, o žudnji za danom kada će otići odatle. Ali nikada nije dospeo negde, gde bi osetio da pripada. Kalgari, Vinipeg, Otava. Uvek je zamišljao da će otkriti svoju svrhu u nekoj kritičnoj masi energije i talenta kada se nañe na novom, većem mestu. Ali uvek je ostajao autsajder. Glas mu je podrhtavao.

U prostoriji je bilo tiho kao u grobu.

291

Naposletku se skrasio u Torontu, napio i održavao to stanje dok vitalni organi nisu počeli da mu otkazuju.

"Znate, potrebno je pet godina da se stvarno sjebete," rekao je. "Tada počnete zaista da se uništavate."

"Mislim da to nije imalo mnogo veze sa njegovom

zabrinutošću za budućnost," rekoh oprezno. "Ali ako nije bilo vezano za njegov strah da ovde neće moći ništa da učini, šta—"

"Razmišljao sam o svemu," reče Deni, odmahujući glavom. "O svakoj mogućnosti. Ponekad pomislim da nije ni imao nekog velikog razloga. To je nevolja sa oružjem. Sa pištoljem je lako. Ako ste impulsivni. Samo se uradi, bez razmišljanja. A on jeste bio impulsivan, mislim."

"Misliš li da je razgovarao sa bilo kim?... Da se nekom poverio?"

"Sumnjam na njegovu majku. Čini mi se da zna više nego što otkriva. Ali ne može se izvući ništa iz nje. Prestao sam i da pokušavam."

"Koliko je on bio blizak sa Brendanom? Ocem Belom?" "Eh, sa njim bi vredelo razgovarati. Možda su pričali. Ali

izgleda da niko ne zna gde se Bel nalazi. Znate li Vi možda nešto o tome?"

Odmahnuo sam glavom. "Ne," slagao sam. "Pretpostavljam da imaš porodicu?" rekao je Džad. "Ne," nasmejao sam se. "Ni roñake, ni prijatelje." "To je neobično. A sa istočne obale i katolik si." Nisam mogao da sakrijem iznenañenje. "Zašto to misliš?" "Prvo, zbog naglaska. A i... ostavio si jutros brojanice na stolu.

Nisam špijunirao." "Vrlo vispreno," rekoh, opuštajući se. Zagledali smo se za trenutak obojica, razmišljajući jedan o

292

drugom. Sećam se da sam mislio, On ne zna ništa o meni. Nikad se nisam osećao ovako slobodnim. Možda sa pogrešio.

"Što te, naravno, približava meni," reče on. "Oh? Kako to?" "Brojanice," reče on poverljivo. "Nemoj više da ih

zaboravljaš." Izvesno vreme sam posmatrao onaj beskrajni masiv. "Pa, kako

je to, biti sveštenik?" rekoh najzad. "Kako je to danas?" On se nasmeja. "To je prilično široka tema. Naročito danas,"

reče sa osmehom. "Samo pretpostavljam," rekoh uznemireno. "U redu je. Razotkrio si me. Ja sam otac sveštenik." Nastala je još jedna duga pauza. "To je ustvari jeste jedno od pitanja na koja se nadam da ću

sam sebi odgovoriti dok budem ovde," reče on. "Sve o tome 'kako je biti sveštenik.' Danas." Zatim, trenutak kasnije, spustio je ruku na moje koleno. "Zaigraću jednu igricu. Neću da mi kažeš bilo šta o sebi. Pogañaću tvoj posao. Ne brini. Neću njuškati. Samo ću razmišljati za sebe. U redu?"

Osmehnuo sam se toj besmislenosti. "Meni je u redu." "Upravo sada sklon sam vojsci. Nečemu u vojsci." Zavalio se i

prekrstio ruke, smeškajući se široko; zadovoljan mogućnošću prijateljstva, makar i samo kroz igru.

Ja ustadoh. "Pošto si sveštenik... slagao sam te ranije." "Oh?" "Ustvari, imam sestru." On klimnu glavom. "Ja nemam nikoga. Jedinac. Oboje

roditelja su dobili svoje nagrade." Lagana magla daje masivu izgled srednjevekovnog planinskog

sela. Mogu da zamislim oblike zaklona i grudobrana. Visoko drveće, kome pokretna magla daje izgled avetinjskih kula. Kažem Džadu da

293

je verovatno više nego neprijatno biti sveštenik sa Njufaundlenda na ovakvom mestu i u ovakvom vremenu.

"Kako to?" "Skandali i slično," rekoh. On se nasmeja, pa ućuta neko vreme. "Iskreno, bio sam

iznenañen što si pristao da ostaneš u istoj sobi sa mnom kada si saznao šta sam."

"Ne smeta mi to," kažem, kroz iznenadni talas nervoze. Znao sam od prvog trenutka kada sam čuo da ću biti u sobi sa sveštenikom – to je kazna. Uzdahnuo sam, možda previše upadljivo.

"Svejedno," kaže on. "Ne treba da brineš. Ja nisam od Njih." Pogledah ga. Škiljio je, pokušavajući da uči geološke detalje u

daljini. "Znači, i ti si domaća pijandura, kao i mi ostali." "Nisam ni to," reče on. "Nisam ni gucnuo celog života. Samo

iz putira. Da nisi slučajno poneo dvogled? Ovde su ptice drugačije." "Ne," rekoh, setivši se divnih popodneva gledanja čamaca i

brodova koji tiho seku blještavo more. "Jes i li dobro?" Gledao me je u lice. Sa ovim moram da

budem oprezan. "Naravno." "Ne," nastavi on. "Ništa nije tako direktno kao alkoholizam i

seksualna nastranost. Mislim da su oni povezani; a ti?" "Ne bih znao." "Ja sam znao neke od umešanih," uzdahnu on. "Ustvari, jedan

je moj dobar prijatelj dole, u Barinu. Otac Foli. To je skoro uvek nešto, što piće iznese na videlo. Ne opravdavam, niti pokušavam da kažem da toga nema kada piće nije prisutno. Ali mislim da je to samo pitanje smanjenih inhibicija, gubitka zdravog razuma i slabost karaktera. Kombinacija to troje."

"Nisam siguran," rekoh ja. "To je samo moje lično mišljenje." "Ja sam znao jednog sveštenika iz Njufaundlenda. Možda si

294

čuo za njega. Otac Bel Brendan Bel." "Oh, bože. Mladi Brendan. Da, da, da. Znači, znao si mladog

Brendana Bela." Zvuk spolja se jedva primetno promenio, postao je meki bas,

drugačiji od huka vetra. Pas je ustao ispod stola. Otrčao je do vrata, kuckajući noktima po podu. Oštro je zalajao. Deni se nagnuo preko stola i diskretno zakačio kažiprstom zavesu.

"Evo Vilija," reče. Zatim se vrati u stolicu. "Ustvari," reče, ocrtavajući krug velikim kažiprstom po stolnjaku, "nikad nisam uspeo da vam kažem ovo. Ali znao sam Vašeg starog. Zvao se Angus, zar ne?"

Mora da sam izgledao iznenañeno. "Setio sam se toga onoga dana kad smo Vas sreli na obali...

još... zaboravio sam kad to beše. Pre par godina. Ali da. Znao sam starog Angusa. Radili smo na brodovima zajedno."

"Na brodovima?" "Pre nego što su ovde počeli da prave papir, transportovali su

sirovu drvenu grañu brodom. Po celom svetu. Dobijali smo posao na po nekoliko dana kada doplovi neki brod. Tu sam ga upoznao. Nije imao kola, pa sam ga ponekad vozio. I povremeno smo zastajali u staroj kafani kod Bilija Džoa, na par pića i razgovor."

Samo sam ga gledao. "Bio je strašno ponosan na Vas, to je sigurno." Pas zalaja još dva puta. "Zaveži," reče Deni oštro. "Lezi." Pas ga pogleda kao da se izvinjava." Deni se nagnu prema prozoru i opet pomeri zavesu. "Oh,

izgleda da odlazi. Mora da su Vaša kola. Pretpostavio je, ako ste Vi tu i Džesi će biti tu." Gledao je. "Da, otišao je. Vili je bio na brodu. Otišao je u Toronto prošlog meseca. Prvi odlazak sa ostrva. Nije isti od kada se vratio." Tiho se nasmejao. "Džesi ne može da smisli

295

jadnog Vilija. A ni pas. Odmah se nakostreše kad se on pojavi. Žena i pas misle da znaju kad ih neko ne voli. Misle da imaju instinkt. Ona kaže da Vili ne voli žene, decu, ni pse i oni to odmah osete."

"Čujete to," rekoh. "Instinkt je velika stvar. Ali ne bih se mnogo oslanjao na

njega." "Ustvari, video sam Vilija u Torontu. Bio sam kod svoje sestre

posle Brekresta i on je bio tamo." "I kako je izgledao?" "Meni normalno." "Ah, da. Pijan je od kad se vratio." "Džesi i Vili su najbliži roñaci, zar ne?" "Da. Znajte, negde u poreklu, i Vi bi mogli biti u rodu sa

njim." "Oh?" "To sam tek skoro shvatio. Razmišljao sam o vašem starom.

Starom Angusu." "Kad si to radio s njim?" "Ubrzo pošto sam se vratio kući. Oko 70-te. I neposredno pred

njegovu smrt, ustvari. Čuo sam za to kasnije. Zar se nije smrzao na smrt?"

"Jeste." "Strašno je to, mada kažu da nije loš način da se ode." "Moguće," rekoh. "Ako bismo mogli da biramo." I istog

trenutka zažalih to. Gledao je na drugu stranu neko vreme, u neku tačku na podu.

Zatim je ustao i protegao se. "Mislim da je vaš tata loše prošao u ratu. Nikad nije pričao o tome, ali videlo se. Obično je tako, kad neće da pričaju o tome, onda ima o čemu da se priča."

"Bilo je nešto. Neki incident, krajem rata. Ni sa mnom nije pričao o tome. Kad je čovek mlad, obično ga ne zanima."

"Jeste tako. Nekje stvari bih voleo da pitam starog sad, kad je

296

kasno." Polako je odmahivao glavom. "Uuh. Evo opet. Stara bešika. Izvinjavam se. Uskoro ću početi da nosim proklete pelene." I pošao je prema hodniku, posrćući malo.

Kada se vratio, rekao je, "Ponudio bih vas pićem, ali pretpostavljam da, posle svega što ste propatili da se izvučete iz toga, verovatno niste zainteresovani."

Odmahnuo sam rukom. "Moja sestra je pomenula da smo možda u rodu sa Vilijem."

"Ah, da. Kako je to išlo? Preko ovdašnjih Gilisa. Bila je porodica. Sada su izumrli. Džesin deda i Vilijeva majka bili su brat i sestra. A shvatio sam da su imali i bliskog roñaka. Taj roñak je, koliko znam, još kao mlad otišao i nestao sa slike. Vaš tata je rekao da je ona možda njegova majka. Koliko ja znam, on uopšte nije upoznao ni majku, ni oca."

"To i ja mislim." "Al' bi to bilo zanimljivo. Da smo svi roñaci." Nasmejao sam se. "Jadni Vili," reče on. "Sasvim je bezazlen." Džad je tragao po sećanju. "Mislim da smo i nekakvi roñaci. Brendan i ja. Ako ne grešim,

moja prababa se prezivala Bel. U svakom slučaju, potičemo iz istog mesta. Seoce sa druge strane zaliva. Siguran sam da nikad nisi čuo za njega. A on je bio dečkić kad sam ja otišao."

"Kad ste poslednji put kontaktirali?" "Oh, ne sećam se. U ono vreme kad sam otišao. Ali sve vreme

sam dobijao vesti, dok su moji još bili živi.To je bio drugi najvažniji dogañaj za selo. Kad je on otišao za sveštenika. "Ja sam, naravno, bio prvi." Uzdahnuo je. "Teško je objasniti šta je značilo da momčić iz takvog mesta postane sveštenik. To je kao da postaneš svačiji."

"Mogu da zamislim." "Zato je loša vest za svakoga kad to ne uspe. Shvataš? Veliko

297

razočaranje." "Znači, Brendan nije uspeo?" "Možda si i ti čuo. Izašao je i otvorio svoj posao. On sam je

uspeo, ali to nije to." "Da li iko zna zašto je izašao?" "Pretpostavljam. Ali to nije nešto o čemu se priča. Bar ne

otvoreno." "Shvatam. Da ne znaš slučajno kako bi moglo da se doñe u

kontakt sa Brendanom?" On me pogleda iznenañeno. "Neki moji prijatelji," rekoh, zagledan prema padinama

masiva. "Bili su bliski. Mislim da bi ih zanimalo gde je on." "Mislim da imam negde telefonski broj. U Torontu. Možda mi

je u imeniku. Dao mi ga je neko kod kuće... za slučaj da se ikad nañem u Torontu."

Nastavili smo da ćutimo. Negde u blizini neko se nasmeja. "Ovo ohrabruje," reče on. "Glas sreće." "Pa, Džade, ako mogu da pitam – zašto si ti ovde?" On uzdahnu. "Ja sam lopov." Te reči ostadoše da stoje izmeñu nas. Lopov. Smeškao se. "A šta je s tobom? Zašto si ti tu?" "To je komplikovano pitanje," rekoh mu. "Ne izgledaš mi kao neki od običnih zavisnika." "I nisam. Ali radoznao sam u vezi tebe. Upoznao sam mnogo

sveštenika." Zagledao se u mene. "Kakva je tvoja reakcija na sveštenika –

lopova?" "Pretpostavljam da govoriš metaforički," rekoh. "Ne," reče on veselo. "Ja sam čisti, nepretvorni umetnik

prevarant. Krao sam iz parohije u kojoj sam bio pomoćnik. Znao sam da sredim knjige, da se to ne vidi. A onda je, naravno, došla finansijska kontrola."

298

"Ali zašto?" "Imao sam apsolutno najgoru zavisnost koja postoji. Ja sam

kockar koji gubi. Zato sam postao i lopov." "Kockar?" "Počelo je sa loto tiketima. Pre nego što sam shvatio, počeo

sam da odlazim u montrealski kazino kad god mogu i da se uvaljujem sve dublje i dublje, dok najzad..." Slegao je ramenima. "A onda, kao što se često dešava, usvojio sam još jednu naviku, da prikrijem odvratnost koju sam osećao. Otkrio sam pilule. Legalne, u apoteci. Treba samo imati saosećajnog doktora. A hej, kad nosiš kolar, svi su saosećajni prema tvojim manama. Osećaju se bolje sa svojim, kad sveštenik posrne. Naročito lekari. Oni vole posrnule sveštenike." Nasmejao se. "Nisam ogorčen zbog toga. Sam sam kriv. Od početka."

"Ne znam šta da kažem." On diže ruku. "Nemoj ništa. Sve je to sad iza mene. Prošlost.

Nema više zavisnosti. Sem od duvana. Kažem im sve to, ali oni kao da očekuju još nešto. Ono veliko."

"Veliko?" "Seksualno." Slegao sam ramenima, nadajući se da će tu da stane. "Ali kad imaš moje vrste zavisnosti, celibat je presek. Seks ne

može da se meri sa ekstazama koje sam ja osetio. Što se mene tiče, seks je za nenadahnute."

"Verovatno si srećan," rekoh. I primetih da gleda, očekuje moje priznanje. "Ja nikad nisam imao taj problem," rekoh naposletku.

Zagledao se u mene pogledom koji je govorio, Možeš sa mnom da razgovaraš, i verovao sam mu.

"Moram da priznam," reče on i ponadah se da će promeniti temu, "sad, kad sam digao ruke od vojske i učionice, ne mogu ni da pojmim čime se ti baviš."

"Moj otac je bio vojnik u svoje vreme," rekoh.

299

"Eto ti. Nisam sasvim pogrešio. Verovatno si zareñen u vojsci."

Prilikom našeg drugog susreta, dr Šo me je upitao: "Da li ste

ikada imali... samoubilačke maštarije?" Oklevao sam, pa rekao: "Da." "Ali nikada niste učinili ništa u tom smisli?" "Očigledno nisam." Nasmejao se. "Mislim... lažne pokušaje ili..." "Ne." "A sećate li se okolnosti koje su možda nadahnule te

maštarije?" "Vrlo jasno." Čekao je. Pročistio sam grlo. "Jednom sa udario oca." "Udarili ste..." "Pesnicom. Tresnuo sam ga. I pao je." Znam da je drhtanje

uočljivo. "Želite li čašu vode?" upita dr Šo. "Ne, hvala. Dobro sam." "Pokušajte da nastavite." "Ne verujem da je Vaš otac ikad bio ovde," reče Deni. "Nije

imao pojma o svojoj rodbini. Meni se činilo da on ne želi da priča o nečem drugom." Nasmejao se.

"Pa, o čemu ste to vas dvojica uspeli da razgovarate da vam proñe vreme?"

"Pa," reče Deni, češući se po bradi. "Mnogo je pričao o Vama. Sunce je izlazilo i zalazilo sa Vama. Vama i Vašom sestrom."

"Da," rekoh. "Mislim da je Vaš otac pomenuo Efi samo jednom. Posredno.

Nešto o tome kako je dugo odsutna i da nemate kontakta. Tako

300

nešto." "Da. Efi. Znači, nije pričao o njoj?" "Ne. Koliko me sećanje služi." Kad se sada osvrnem, izgleda da smo dr Šo i ja sedeli i gledali

se jedan sat, a mogao je biti i samo minut. "Bio je nesporazum," rekoh ja naposletku. On diže obrvu, profesionalno zbunjen. "Znam šta mislite," rekoh. "Stigli smo do suštine mog

problema." "Zašto mi ne kažete nešto o tome?" "Bio je obuzet mojom sestrom. Ja to nisam razumeo." Panika se širi dok ne budem primoran da utiskujem dah u

svoja pluća. I otkrivam da sedim na tvrdoj drvenoj stolici za kuhinjskim stolom i balavim nad stranicama knjige. Udžbenik iz filozofije. Naslov je Opšta nauka Prirode.

Gutljaj vode pomaže. Zora nije daleko. "Sam incident nije bio ništa. Bio je vezan za veće stvari,

mnoge misterije, pre moga vremena. Nešto iz rata." Slegao sam ramenima, nadajući se da ću ga obeshrabriti.

Čujem škripanje podne daske. Samo sedim. Čekam. Trenutak je najzad došao. Senka zastaje pored vrata njene sobe. Kratko bljesne šibica. Bljesak paklene vatre. Očne duplje kao da su mu prazne dok ga prinosi cigareti. Udiše duboko, žar otkriva lice koje jedva prepoznajem. Okrenuo se prema vratima.

Dr Šo čeka. "Čujte," rekao sam. "Morate shvatiti tu porodičnu situaciju.

Bilii smo moj otac, sestra i ja, samo nas troje, bez mame. Otac nam je bio nesreñen zbog nečega što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata u Holandiji. Desio se incident. Ubijena je neka devojka. Detalji nikada nisu razjašnjeni. Ali to je ostavilo trajne posledice na moga

301

oca i prijatelja koji je u to vreme bio sa njim." Doktor zapisa kratku belešku. "Nož." "A vaš otac to uopšte nije objasnio?" "Samo maglovito. Očigledno je ona ustrelila njegovg prijatelja

i htela da ubije i njega. Izglda da je on bio brži od nje." "Da li je ikada pomenuo zašto... je ona...?" "Ne." Krećem se brzo, hvatam ga za rame i tresnem ga o zid. Lica su

nam blizu. Njegovo lice, moje lice. Isto lice. Guši me vonj kvasca, sumpora i starog znoja.

Šta bre to radiš? On gleda pored mene. Da nije bilo cigarete, pomislio bih da

hoda u snu. On je opušten, ali odjednom se izmače i ja osetih trzaj. Osetih

da ću dobiti udarac. tako je to. Osećam udarac pre nego što ću ga dobiti. Dar, kažu u gradu. Mogao sam biti bokser. Imam predosećaj. Udaram najbliži deo lica koje je njegovo lice, naše lice, vilicu i on pada na kolena. Začujem kepetanje, pa ugledam nož pored njegove ruke i odstupam, šokiran u naletu zadovoljne budnosti. Brzina. Bljesak.

On ispušta čudan uzdah, izmeñu kašlja i jecaja. Čini mi se da će se ugušiti. Sada smiren, čučnem pored njega i pažljivo sklonim nož.

Nisam znao da si to ti, kaže, teško dišući. Poseže kroz pomrčinu, stavlja mi drhtavu ruku na čelo,

prstima mi prolazi kroz kosu. Vidim sestru koja stoji na vratima svoje sobe, rukama pokrivši

veći deo lica. On je ugleda i trzne se nazad. Opet ona, kaže. Na kolenima je, traži rukom nož. Ja ga zgrabim, hitro

302

odmaknem od njega, sakrijem oštricu iza leña. Opet je ona. Pazi! Na licu mu je ludilo. Efi jeca. Pobegne natrag u svoju sobu. Vrata tresnu. "A tog prijatelja koji je bio sa njim u Holandiji, da li znate?" "Da. Bio nam je komšija." "Jeste li ikaa razgovarali sa njim?" "Ne." "Gde je on sada?" "Pa... umro je." Nastala je duga, duga tišina. Doktor kao da očekuje još. Ali ja

sam završio. "Mislite li da je vaš tata imao bljeskove prošlosti?" "Očigledno. Šta bi drugo to bilo?" On gleda, klima glavom, nije ubeñen. "I posle toga... ste imali

probbleme." "Da." "Možda je ovo dovoljno za sada. Uvek možemo da se vratimo

na to." Odmahujem glavom. "Ne. Ja sam to odavno ostavio iza sebe." "Dank, Dank, Dank," govorio je glas u moje uvo. A onda se Džad naginje iznad mene i besno šapuće. Utišava

me kao otac. Ja žurno sednem, a on ustukne. "To je bolje," kaže. "Sanjao si nešto." "Izvini," kažem, potresen. "Ja ću da popušim. Baš me briga šta kažu. U redu?" "Hajde," kažem. Spustio je prozor nekoliko santimetara i privukao stolicu,

zagledao se napolje, u noć, zamišljeno vukao dimove i duvao ih kroz uzani prorez prozora. Meni je znoj postao ledena druga koža.

"Možeš da govoriš o tome," reče on. "To jest, ako to želiš."!

303

"To je stari san. O jednoj staroj svañi." "Svañi?" "Sa oce. Stalno se vraća..." "Ah, dobro. Svañe sa očevima. Stara, stara priča." "Mislim da je tako." "Dozivao si... sestrino ime. To me je probudilo." "Da," rekoh. "I ona je bila tamo. Šta si još čuo?" "Ništa razgovetno." On se nagnuo kroz prozor, vukao i duvao

kroz uzani prorez napolje, u neprozirnu noć. "Nisi mi rekao koje pilule," rekoh. "Pilule?" "One, koje si uzeo kad ti je bilo dosta svega." Nastala je duga tišina. Zatim je nabrojao. Dilaudid. Perkocet.

Čak i Tilenol. Sve čega je mogao da se dohvati. Pretvarao u prah i šmrkao. "Neki ubrizgavaju, ali ja nisam za to. Jesi li čuo za Oksikontin?"

"Mislim da jesam." "Rešenje za sve," reče on. "Nisam znao." "Da je nebo tako prijatno," reče on, polako odmahujući

glavom, "jedva bih čekao. Ne znam odakle da počnem da ti ga opisujem." Zvučao je tužno. "Nije fer." Zatim se nasmeja u mrak.

"Šta?" "Svaki put kad pomisliš da si našao raj na zemlji, neka ñubrad

doñu da te obaveste da im je žao, ali to je ustvari pakao." Džad završi svoju cigaretu i stisnu žar palcem i kažiprstom,

koji je bio žut do prvog zgloba. Zatvorio je prozor, ali je ostao da sedi i zuri napolje.

"Držiš li misu ovde?" upitah. "Ponekad." "Kaži mi kad bude sledeći put. Možda bih došao." "Sutra, posle doručka. Jesi li ikada bio ministrant?"

304

"Davno." "Potreban mi je pomoćnik." "Oh, ne," rekoh brzo. "Ne mogu—" "Ma hajde. Učini mi to." "Dobro," rekoh, odjednom osetivši da sam uhvaćen u klopku. "Pokušaću da uhvatim još par sati pre nego što gimnastički

davitelji opet stignu." Ućutao je na trenutak. "Tvoja sestra se zove Efi, zar ne?"

"Da. Jesam li ti ja to rekao?" "Upravo si je zvao. Lepo joj je ime. Asocira me na nešto

čvrsto, ali i... tajanstveno, divlje i lepo. Kao onaj masiv u daljini." "Zvuči kao da si možda poznavao Efi." "Dragi moj čoveče, i jesam." Mislio sam da je zaspao, ali on je još jednom progovorio iz

pomrčine. "Jednom je trebalo da odigram... ali nisam." Dr Šo upita: "I da li ste ikada razgovarali o tome sa sestrom?

Zašto je pošao u njenu sobu? Šta je još moglo da se dogodi?" "Ne. Tada nismo bili bliski." "Moram da vas pitam: jeste li pomislili da je zlostavlja?" "Ne znam. Možda. Zavisi šta podrazumevamo pod

zlostavljanjem." "Ali niste nikada pitali? Čak ni pošto ste postali sveštenik?" "Ona je pre toga otišla. A ubrzo zatim, sve se iskomplikovalo." "Ti suicidni impulsi. Počeli su posle tog... Vašeg sukoba sa

ocem?" "Ne odmah." "Sećate li se kada su počeli?" "Da. Očev prijatelj koji je učestvovao u onom incidentu, čovek

koji je umro; ustvari, ubio se." Doktor diže obrve. "Kasnije, u mom životu, mnogo sam razmišljao o tome što je

305

uradio. I jednog dana sam pomislio, objektivno... da je učinio razuman izbor, da je na svoj način pobegao od uspomena sa kojim nije mogao da živi. To mi je izgledalo kao legitimno rešenje. Finalno rešenje svega."

"Nema ničega razumnog u samoubistvu." "Sada to znam." "I šta mislite, šta je sprečilo to... kad Vam je izgledalo kao

razumno?" "Nisam imao hrabrosti da to sam uradim." "A kada ste odlučili da postanete sveštenik?" "U to vreme." Sedeo je bez reči i razmišljao. Tišina je trajala. Naposletku sam ja progovorio: "Znači, Vi mislite da je

sveštenstvo zamena za samoubistvo?" "Ustvari, ne. Ali, da li Vi to mislite?" "Nikad do sada nije mi to palo napamet." Posle mise sam sklonio bočice i posudice, dok je Džad savijao

svoju odeždu. Bilo je malo prisutnih vernika. Njih troje u malenoj kapeli. Mala multikonfesionalna prostorija u borovini, bez uobičajenih vidljivih ukrasa i statua, sem za protestante i Jevreje koji bi poželeli da siñu tu na molitvu ili meditaciju. Ne bismo želeli da ih ometamo svojom idolatrijom.

Džad je imao smišljen pristup bogosluženju, ali primetio sam da mu cele ruke podrhtavaju za vreme osvešćivanja darova.

"Hvala ti za ovo," rekao je. "Bilo mi je zadovoljstvo," rekao sam ja. Pažljivo je spakovao svoj putir u kutiju postavljenu somotom.

"Ovo je možda jedino što još nisam založio." "Izgleda skupoceno." "Dobio sam ga od oca. Zato nisam mogao da ga se odreknem.

Jadni, stari kapetan. Jedva je to sebi pribavio."

306

"Bio si blizak sa ocem." "Ne baš." Kutija je škljocnula kada ju je zatvorio i okrenuo se

meni. "Pa, koliko dugo si ti u ovom poslu?" upitao je uz blagi osmeh. "Poslu?" "Znaš na šta mislim." "Zašto to misliš?" "Možda samo pretpostavljam. Ti si prvi oltarski pomoćnik koji

je moju ulogu znao bolje nego sopstvenu." "Nisam primetio." Osetio sam kako crvenim. "Pri osvećivanju darova. Možda nisi primetio. Ja sam samo

stao. Ti si nastavio." Iznenada sam osetio da gubim tlo pod nogama. Zatim sam

osetio krivicu. "Još jedan sveštenik u poricanju," rekoh. "Šta ti to govori?"

"Oh, sto puta sam to uradio. Kada sam se kockao u kazinu, oblačio sam se i ponašao kao civil. Mislim da to predstavlja polovinu navike. Uzbuñenje preuzimanja tuñe uloge. Dobar je osećaj. Mi smo na neki način prirodni izvoñači. Uvek igramo jednu ili drugu ulogu."

I sada se sećam napetosti na doktorovom licu. "Ti suicidalni

impulsi; jeste li ikada razgovarali sa nekim o njima?" "Da." Sedeo je, čekao. "Godinama kasnije. Sa jednom prijateljicom." A onda sam upitao Hasintu direktno: "Kad ćeš se vratiti?

Naučio sam da je to jedini način da saznam istinu. Neposredno. Želim da znam kada ćeš da se vratiš iz Aguilaresa. Hoću da budeš iskrena."

Dugo me je gledala u lice, razmišljajući. "Kazaću ti iskreno. Ne znam."

"Želiš li da se vratiš?"

307

"Želim da budem ovde, više nego bilo šta drugo. Ali postoje drugi činioci. Posao koji treba uraditi."

"Ne želim da ti se nešto dogodi." Osmehnula se toplo i stavila mi dlan na obraz. "Poslali su

jadnog Alfonsa ovamo da mu se ništa ne bi desilo." "Ako se vratiš... obećavam da ću postati šta god je potrebno da

postanem." "Moraš da postaneš ono što je Alfonso video u tebi. A to je, za

sada, sveštenik." Stavila je ruku na moje čelo, da mi pročita misli. Onako, kako slepi čitaju Brajevu azbuku. "Tvoji snovi dolaze do mojih prstiju. Ja nisam meñu njima."

"Potrebna si mi." Odmahnula je glavom. "Bojim se." Spustila je prste na moje usne. "Već imaš sve što ti je

potrebno. Ne treba ničega da se bojiš." Osmehnula se. "Šta misliš?" upitao sam. "Da se više nikada nećemo sresti." "Ma hoćemo. Pobrinuću se da uvek možeš da stupiš u kontakt

sa mnom. Obećavam." "Dobro," reče ona. "Moraš da budeš bezbedan da bi održao

obećanje." "Ali niste se trudili da ostanete u kontaktu?" Šo je žurno nešto beležio, ali u tom trenutku je samo slušao,

gledajući me zainteresovano. "Javila mi se jednom." "A posle toga?" "Ništa." "A da li je smrt Vašeg prijatelja... sveštenika... zvanično

razrešena?" "Jeste."

308

Gledao me je, očekujući, pa naposletku opet spustio pogled na karton. "Hajde da još malo razgovaramo o vašem ocu."

"O mom ocu?" "Zar ne primećujete povezanost?" "Povezanost?" "Vaš otac i ta mlade žena. Vaše sveštenstvo. Oni zauzimaju

isto mesto u vašem sećanju." "Mesto? Kakvo mesto?" "Očaj neutralisan nadom," reče on. Dragi Peliroho: Nadam se da će te ovo pismo zateći u zdravlju i da nećeš biti

iznenañen kad saznaš da sam još uvek u El Salvadoru. Ovde sam tri nedelje i planiram da ostanem. Pišem ti da ti javim... da sam dobro i podsetim te na obećanje da ćeš biti jak.

Efi je bez najave došla da me obiñe polovinom treće nedelje.

Čitao sam u sobi, kada sam začuo tiho kucanje na vrata. "Imate posetu." "Htela je da se prošetamo, pa sam je poveo prema vidikovcu,

gde smo Džad i ja sedeli i posmatrali neprozirni masiv. "Bože moj," reče ona. "Skoro da vredi izazvati krizu da bi se

malo uživalo u ovome." "Samo smo sedeli bez reči izvesno vreme. Zatim sam joj

ispričao koliko sam se sećao od onoga što mi je Džad ispričao o geologiji tog velikog grebena. Zatim sam joj ispričao ponešto o Džadu.

Ona odjednom reče: "Nisam mogla da verujem kad sam čula da si ovde."

"Ko ti je rekao?" "Sekstus." "Šta ti je rekao?"

309

"Samo da misli da si imao nekakav slom." "On će da priča." "Znam," reče ona. Zatim se opet povukla u sopstvene misli.

Opet odjednom: "Šta misliš, gde je to počelo?" "Ne znam. Jedan psihijatar odavde misli da je sve počelo sa

našim roditeljima." "Vrlo originalno." "Izmaštana majka. Tragični otac. Zove ih arhetipovima." "Ja sam jednom išla kod psihijatra," reče ona. "Nisam znao." "Kad sam prvi put prekinula sa Sekstusom. Pomislila sam da

treba da potražim neke nove odgovore." "Nove odgovore?" "Stari mi više nisu vredeli. Svi su u osnovi počinjali dvema

teškim rečima: 'Jadna ja.'" Ne razmišljajući, prebacih joj ruku preko ramena i privukoh je

sebi. Ona ništa ne reče i sedeli smo tako, tiho gledajući sunce i masiv, dok su se približavali jedno drugom."

"Šta je još Sekstus imao da kaže?" upitao sam je posle duže pauze.

Ona uzdahnu duboko. "Ako je ikome porebna terapija, to je jadni Sekstus."

Posle još jedna pauze, upitah je: "A šta si to ti kazala psihijatru o našem ocu?"

"Kazala sam mu da sam osećala krivicu. Jer sam ga tako prezirala."

Pre odlaska, držala me je za ruku uobičajeno dugo. "Najzad sam shvatila šta je zaista mučilo našeg oca... a time ne mislim na rat. On je imao veći problem."

"Oh?" "Pitao se ko je. On jednostavno nije znao ni ko su mu zaista

deda i baka. Nije znao ni ko su mu bili otac i majka. Imao je samo

310

ime, bez suštine i prošlosti. Napušten u vremenu. Zar ne vidiš?" Nasmejao sam se. "Kad si saznala sve to?" "Oduvek sam znala osnovno, kao i ti. Ali nikada nisam sve to

sastavila, dok nisam razgovarala sa starom Pegi u Hotornu prošle godine. Sećaš se?"

"Sećam se." "Jesi li znao da je tatina majka pokušala da ga ostavi kod

svojih roditelja u Hotornu?" "Ti si mi kazala. Na koga si mislila? Na Ester-kako-se-zvaše." Ona se osmehnu. "Mora da je teško izboriti se sa takvim

odbacivanjem." "Objašnjava li to bes?" "Delimično, mislim." "I zbog toga si mu oprostila?" Kratko mi je grubo protresla ruku pre nego što ju je pustila.

"Ne. Oprostila sam mu mnogo pre nego što sam to saznala." Deni, prekrštenih tuku, razmišlja o plafonu. Izgleda opušteno. "Pretpostavljam... da svešteniku nikada ne bi palo na pamet da

odradi sam sebe," reče. Zatim se nasmeja apsurdu. "Siguran sam da se to dešavalo," rekoh. "Sumnjam." "Zašto si tako siguran?" "Ne bi moglo da se desi. Ne dok Sveti duh posmatra." "Tu grešiš," rekoh. U subotu ujutru, u gimnastičkoj sali, Džad uzbuñeno šapnu:

"Dobio sam propusnicu! Možda zbog našeg zanimanja. Dali su mi propusnicu. Možemo da izañemo posle podne. Ići ćemo mojim kolima."

"A gde idemo?" upitah, osetivši iznenada detinjasto uzbuñenje. "Hoću da ti pokažem jedno mesto. Nalazi se na masivu i zove

311

se Zvečarkina kota." "Zvuči zanimljivo." "Ručaćemo negde uz put." Vozili smo se ćuteći prema istoku, gotovo ceo sat. U daljini

sam video ružičastu izmaglicu iznad velegrada. "Zamisli da živiš u Torontu, ispod toga," reče Džad, pokazavši. "Pretpostavljam da bismo mogli jednostavno da produžimo

dalje," rekoh ja. "Mogli bismo. Samo da produžimo prema obali, eh? Zamisli

kako je sada dole? Kladim se da je još uvek sneg do kolena. To ne propuštam. Duge zime."

Skrenuo je na sporedni put koji se gubio izmeñu drveća, uz padinu koja kao da je pripadala nekoj manjoj planini.

"Ustvari, idemo u masiv," reče Džad. "Trebalo bi da vidiš ovaj kraj nekog lepog, jesenjeg dana. Te boje... kao vatra na sve strane. Ona tu ima mnoštvo posmatrača. U ovo doba godine neće biti gužve."

Toga dana bilo je tu samo nekoliko ljudi, starijih parova sa psima i nekoliko usamljenih stopera. Zategnuti konopci, vezani za drveće, nestajali su iznad ruba visoke litice.

"Alpinisti," objasni Džad. "Vežbaju ovde." Pokazao je prema potoku Bronte i opisao ostatke obližnjeg starog indijanskog sela. "Dobra dva sata brzog hoda. Vratićemo se za to neki drugi put." Dve velike ptice jedrile su na svetlo plavom nebu. "Lešinari," reče on veselo.

"Li če na sokolove ili orlove," rekoh. "Nisu. Obični lešinari. Strvinari kao i ostali... samo sa ružnijim

imenom." Smeškao se. "Sve je u imenu, zar ne? Ako orla nazoveš drugim imenom... on neće biti orao, zar ne?"

Seo sam na veliki kamen, nedaleko od provalije. "Znaš li tajnu orlova?" upita on. "Oni nam nikad ne

dozvoljavaju da vidimo kako lešinare. Vidiš ga samo dok nadleće. Ili

312

kako čuči negde visoko, van domašaja. Nadmoćno. Vrlo je diskretan po pitanju zemaljskog sveta, smrtnika. Kao što je sveštenstvo nekad bilo. Izvan domašaja. Tako se lakše mitologizuju, i sveštenici i orlovi."

Ćutali smo za trenutak, gledajući ptice koje kruže. On ustade i proteže se. "Priroda zove. Znam jedan parking sa

toaletom, nedaleko odavde." "Ostaću ovde samo još jedan trenutak," rekoh ja. Nastala je duga tišina, prekidana samo nežnim uzdisanjem

povetarca. U daljini sam video ogradu, veliku poljanu ispred nje, drveće koje prati konturu terena i nestaje iza brda, iznad koga je bilo samo nebo.

Upitao sam se da li je Brendan Bel ikada posetio ovo mesto. Sumnjao sam u to. On mi nije izgledao kao čovek koji voli prirodu. Ali sada znam da je otac Rodi boravio na tom pejzažu. Orindžvil je negde tamo. Da li se divio toj grandioznosti i svojoj sreći?

Začuh nečiji glas i shvatih da neko visi na konopcu, na litici ispod mene. Ustadoh, priñoh rubu i pokušah da izvirim preko. Ali dole sam video samo nazubljeno kamenje.

Osetio sam jezu. A onda sam opet začuo onaj glas. Izgledalo je da dolazi sa konopca. Reči su bile nerazgovetne. Roñenje je samo početak puta. Život samo prolaz. Smrt je samo kraj početka. Osetio sam napad straha i tuge. Ne misli, kao da mi je govorio onaj glas. Veruj u Vaskrsenje. Drži se svoje vere. Strah je ustvari jedina žudnja. Žudnja za istinskom slobodom. Večnost te čeka. Večna sloboda. Ovde nema ničega. To sad znaš.

A Hasinta? Obećao sam. Hasinta je bila laž. Maštarija. Nema budućnosti. Budućnost je iluzija. Postoji samo

sadašnjica. Nisam više bio svestan ruba litice, ni stenja ispod nje. Samo

meke livade i beskrajnog neba. Stajao sam na struji ekstaze, već u

313

vazduhu. Vreme se spajalo, prošlost, sadašnjost, budućnost su se stapali, livada i horizont – jedan kontinuum. Bio sam na pragu apsolutnog.

Deluj. Ne misli. Gotovo da si tamo. Duboko sam uzdahnuo. Zatvorio sam oči.

Džadova ruka mi se nežno spustila na rame. "Ja to nikada ne bih mogao da uradim," reče on, vireći pored mene. "Taj alpinizam... morao bi da prizivaš smrt. Ja ih zovem budale na konopcima."

Glas je bio topao, smeh tih, grlen, njegova ruka čvrsto je držala tkaninu moje jakne, vukla me natrag, dalje od ruba, prema njemu.

"Moraš da budeš oprezan pored ivice," rekao je. "Na nekim mestima je varljivo."

Okrenuo sam glavu prema njegovom glasu i on je dremljivim pogledom zurio pored mene u daljinu.

Deni naposletku pročisti grlo i polako reče: "Ali mislite li...

ako vaš prijatelj nije došao?" "Ne znam," rekoh. "Čovek ne bi očekivao da neko vašeg zanimanja..." I ja čuh sebe kako pitam: "Šta je moje zanimanje? Šta mislite

da bi trebalo da bude moje zanimanje?" Na njegovom licu pojavi se izraz deteta koje pokušava da

shvati zašto je napušteno." Zato rekoh: "Deni... da ti kažem šta ja mislim da bi sveštenik

trebalo da bude. Mislim da bi sveštenik trebalo, prvenstveno, da bude human."

Ispričao sam kratko. Imao sam nekada prijatelja u mestu zvanom Honduras. Uzornog sveštenika, možda jedinog koga sam ikada znao. Deni je slušao ozbiljnog izraza, dok nisam završio, a onda samo sedeo jedan dugi, nepokretni trenutak.

Kroz tišinu čuo se vetar. Kratko se nakašljao, pročistio grlo. "Da, da, da," reče on. "To je dobra priča."

314

Sat je otkucavao. "Čovek nikad ne zna šta sve ljudi moraju da izdrže." On

odmahnu čupavom glavom, pa ustade. "Izvinite me za minut," i odgega niz hodnik.

Kada se vratio, upita me: "I šta mislite, ko je ubio jadnika? Sveštenika. Vašeg prijatelja."

"Na neki način," rekoh, "ja." Nisu bili tu, naš pokojni Alfonso i Hasinta, gotovo nedelju

dana. Sada su se policajci vratili. Kalero i jedan mlañi. Bili su u uniformama, a jedan od njih je držao oružje koje se retko viña u rukama policajaca. Bila je to nekakva mašinka, kratka i sa predugačkim okvirom za municiju. Iz navike je držao prst na okidaču. Treći čovek bio je civil, Kanañanin. Iz ambasade, rekao je.

"Imamo moguće nezgodnu siotuaciju," rekao je on. "Koliko dobro ste poznavali tu ženu, Hasintu?" upitao je

Kalero. "Dovoljno dobro," rekao sam. "Da li znate gde je ona sada?" Slegao sam ramenima. "U El Salvadoru, pretpostavljam. Tamo

je otišla." "Znate li gde?" "U Aguilares, mislim. Zar nije Otac Alfonso bio odande?" "Da. Ali zar nije ona iz Čalatenanga? Sela u planinama?" "Ne znam." "Da li je možda otišla tamo?" "Nemam pojma, a zašto je to uopšte važno? Ona nije imala

ništa sa Alfonsovim ubistvom." "Možda," rekao je Kalero. "Ali želeli bismo da razgovaramo sa

njom." Tada je progovorio Kanañanin. Postoje neke nejasnoće u vezi

motiva za Alfonsovo ubistvo, rekao je. "Lokalne vlasti su iznele neke

315

pretpostavke u to vreme, u vezi političkih veza i nekih ranijih aktivnosti Vašeg prijatelja. Izgledalo je da je motiv očigledan. Možda suviše očigledan. Sada su skloni drugoj teoriji. Postoje glasine koje se šire po komšiluku. Hasinta je bila bliska sa nekim sveštenikom. Izgleda da je za to saznao i muž od koga je bila rastavljena."

Da li sam znao da je njen muž vojni oficir? Da li sam znao da je major u FAES?"

Čuo sam da je možda ranije imala muža, ali nisam o tome razgovarao sa njom.

"Ne bih voleo da mi bude neprijatelj taj major Sienfuegos," reče mlañi policajac.

Posle bezglasnog konsultovanja upućenim pogledima sa ostalom dvojicom, Kalero je rekao: "Dogodio se značajan napredak u našoj istrazi tragične smrti Padre Alfonsa.

"Uhapsili smo jednog vojnika iz bataljona njenog muža. Pokušao je da preñe granicu kod Kolomonkagve. Prilikom ispitivanja vojnik je nagovestio da je ubistvo sveštenika bilo motivisano više čašću nego politikom. On je priznao to ubistvo. Ali nismo sigurni koga je trebalo da ubije. Bio je mrak. Njegova misija bila je da ubije "Crvenog," koji je sveštenik. Posle raspitivanja u okolini, pretpostavio je da je meta Padre Alfonso, poznati simpatizer Komunista.

"Ali mi saznali smo da ste vi ovde poznati kao Otac Peliroho... Zbog kose, pretpostavljam?"

"Tako me zovu." "Moramo da razmotrimo mogućnost da je on... pogrešan

Crveni. Možete li nam pomoći u vezi toga?" "Teško," rekoh ukočeno. "Da," reče Kalero, zagledavši se u svoje ruke. "Naravno." "Mi ne želimo da rizikujemo," reče kanadski diplomata kiselo.

"Sproveli smo sopstveno ispitivanje. Kontaktirali smo vašeg biskupa

316

i on se složio. U ovom delu sveta informacija može značiti razliku izmeñu života i smrti."

Načinili su dogovor. Napustiću zemlju još istog dana i vratiti se u Kanadu.

Bili su temeljni. Tiho sam se spakovao. Kola ambasade su čekala ispred vrata. Pozdravio sam se sa svima.

Na kraju priče shvatio sam da je Deni pružio svoju veliku ruku

preko stola i opušteno je spustio preko moje. "Nema jebene šanse da ste Vi krivi," reče on mračno. "Nema

šanse, Hoze." "Hvala," rekoh. "Morate početi da verujete u to." Klimnuo sam glavom. "Voleo bih da Vas ponudim pićem," reče on. "To je u redu." Trideset devetog dana, Džad i ja smo poslednji put prošetali

zajedno. Dok smo sedeli na maloj klupi i upijali sunčeve zrake, on odjednom upita da li sam imao bilo šta od tog iskustva u Brekrestu.

"Dobar odmor," odgovorio sam. I sada to zaista i mislim, kao što sam imao koristi i od fizičke rekreacije. Kad pomislim na Stelu, i taj tenis će početi uskoro. I čeznem za obalom. "Imaš li žena meñu prijateljima?" upitao sam.

"Oooh ho ho." To je trik-pitanje." "Izvini," rekoh hitro. "U redu je. Nikad nisam ni pokušao da pridobijem žene kao

prijateljice. Posle zareñenja. Ali vreme sam provodio u manastirima i podučavanju. Imao sam par koleginica nastavnica."

"U manastirima?" "Ja sam avgustinac. Imamo parohiju u Otavi. I tu sam posrnuo.

Previše slobodna parohija. Bili smo suviše blizu Montreala i kazina."

317

Neko vreme smo zurili u daljinu. Prolećne ptičice su letele izmeñu raspupelih grana i duvao je topao povetarac. Pomislio sam na Krigniš i ledeni severozapadni vetar koji u to doba godine duva niz Golfsku struju, nabacujući povremeno oštre snežne oluje šćućurenim stanovnicima. Kiše, još uvek jake i ledene.

"Vera," rekoh. "Kad pomisliš, kakva je to moćna sila. Pavle. Avgustin. Luter. Paskal. Bože moj. Ta predstava da treba samo da verujemo u večnost, da bismo postali deo nje – ja bih mogao da je prihvatim, da samo ne umanjuje vrednost ovoga." Raširio je ruke kao da će obuhvatiti to prostranstvo ispred nas.

"Pavlova poslanica Rimljanima," rekoh, osmehnuvši se. "Sve je u njoj, rekao bih."

On se odjednom sedeći uspravi i napola okrenu. "Znaš li šta je Luter radio kad mu je palo na pamet to... o opravdanju verom?"

Slegao sam ramenima. Olakšavao se. Sedeo je u toaletu i čitao Pavlovu poslanicu

Rimljanima. I to ga je pogodilo kao udar munje. Jednostavno tako. Ideja koja će zauvek promeniti svet." Opet se zavalio. "Zar to nije prosto savršeno?"

"Pa kako usaglašavaš veru?" "Pogledaj to," odgovorio je, pokazavši prema masivu. "Znam

da je tamo. Vidim ga. Kad mi je najteže, samo mislim na nasip. Ili gledam u nebo. To je obično dovoljno. Zatim, naravno... obuzme me pohlepa. Poñem za stolove, u potrazi za stvarnim nemoralom."

"Šta ćeš sada da radiš?" "Nema više stolova. Nema više pilula." Klimao je glavom,

upijajući sopstveno ubeñenje. "Leti u goru kao ptica," reče. Pogledah ga zbunjeno. "Psalam jedanaesti. Čitam psalme kao poeziju." Pogledao je u

daljinu. "'Jer evo grešnici nategoše luk, zapeše strelu svoju za tetivu,

da iz mraka streljaju prave srcem,' ili tako nešto. Razmišljam da

318

uzmem pet nedelja i prepešačim od Kvinstona do Tobermorija. Mislim da mogu to, da sve vreme istražujem masiv i veru. Da izbegnem grešnike i njihove lukove i strela."

Ja odjednom osetih zavist i usamljenost. "Šta je sa tobom?" upita on veselo. "Planiram da provedem nedelju dana u Torontu." "To je lepo." "Imam nešto nedovršeno tamo." "A posle toga?" "Videćemo šta će se desiti u Torontu." Jedan usamljeni galeb izleti niotkuda i proleti pored nas." "Prvih nekoliko dana nasamo je najgore," reče on uzdahnuvši. "Zvučiš kao da to znaš." "Ah, znam," reče on. "Ovde sam već treći put." "Evo šta ću da uradim," reče Deni posle duge pauze. "Izvući ću

glavu iz sopstvenog dupeta i početi, za promenu, da mislim o drugim ljudima. To ću da uradim." A onda mi je stavio ruke na ramena, približio mi lice, usijao očima, gotovo gušeći alkoholnim zadahom. "Vreme je da ja krenem. I znate šta? Počeću sa Vama."

"Sa mnom?" nasmejao sam se. "Pa... prvo ću da pozovem ženu." "Gde je ona?" "Gore, kod Stele, je već nedelju dana. Rekla je da više ne može

da bude ovde sa mnom, onakvim kakav sam bio." "Nisam to znao." "Nije ni važno. Sutra ću Vas naučiti da pravilno vozite

Hasintu. Važi? Čuo sam neke sitne komentare na obali, kako udarate okolo. Gadno se rugaju u ovom kraju. Sredićemo to." Seo je. "Počinjemo sutra. Naučićete da vozite taj brod."

"Možda bi trebalo da sačekamo dok ga ne porinem u vodu." Napeto se zagledao u moje lice. Osmehnuo sam se.

319

"Dobar plan," rekao je. Na povratku, Džad je rekao: "Uvek je greška identifikovati se

suviše sa bilo kojom institucijom. To je možda bila greška. Izgubili smo se unutar ogromnosti Svete majke Crkve, zaboravili ko smo kao ljudi... svoju ličnu jedinstvenost."

Mora da sam izgledao iznenañeno. "Institucije su nemoralne," reče on. "Nikada ne bi trebalo da

gubimo dodir sa svojom individualnošću. Kad to izgubiš, gubiš i dodir sa suštinom. Sa dobrim i lošim. Ja moram da mislim da smo stvoreni da radimo ispravno, kao ljudi. Ali ne kao institucije. To su samo stvari."

Ja stadoh. "Pomenuo si jednom da možda imaš telefon Brendana Bela u Torontu."

"Da. I imam ga. Naći ću ti ga. Znam da ćeš ga koristiti diskretno."

"Naravno," rekoh. "Možda bi bilo najbolje da i ne sazna da sam ti ga ja dao. Pod

pretpostavkom da me se seća." "Naravno. Ali zašto diskrecija?" "Ah, pa," reče on, očigledno sa nelagodnošću. "Pre nekoliko

godina naišao sam na vrlo osetljivu materiju u koju je bio umešan mladi Brendan. Ne bih želeo da kažem previše o okolnostima. Ali neke budže kod kuće su mislile da bi Brendan trebalo da ode na izvesno vreme u Otavu. U moju tamošnju srednju školu. To je muška katolička škola. Tražili su da sredim nešto za njega. Privremeni nastavnički posao. I da pazim na njega, shvataš."

"Shvatam. Sećaš li se gde je bio?" "Oh, bože. Pre pet ili šest godina, rekao bih. Morao sam da im

kažem da mi to ne zvuči kao dobra ideja, da Brendan drži nastavu u muškoj školi. U svakom slučaju, zahvalili su mi se i kazali da će to organizovati na neki drugi način."

320

"I znaš li gde su ga naposletku... poslali?" "Nemam pojma." Jedna vrana gaknu, poletevši sa obližnjeg drveta. "Istini za volju, nisam se nijednom čuo sa njim od tada. Znam

samo priče... da je otišao, uspeo u poslu. Ali još uvek imam telefonski broj koji sam dobio tada. Mislim, od nekog njegovog roñaka."

Posle još jednog dela hoda bez reči, on reče: "Daću ti i moj broj. Možeš da mi javiš kako ide to sa njim."

"Hoću," rekoh. "Javiću ti." Znao sam još tada, naravno, da neću. ( 28 ) Efi me je čekala u svojim kolima na kružnom prilaznom putu

ispred recepcije. Ljudi zaduženi za održavanje terena sadili su jednogodišnje biljke i obrezivali delove žbunja postradale od zime. Pacijenti su šetali sa unutrašnje strane. Ona je čitala neku debelu knjigu i nije me primetila kada sam izašao kroz kapiju. Kucnuo sam joj na prozor i ona mi se osmehnula. Pokazala je glavom na saputničko sedište. Pošto sam se smestio, nagnula se i okrenula mi obraz za poljubac. Dodirnuo sam ga lagano. U trenutku sam osetio paniku, odjednom opet povezan sa stvarnošću svoje prošlosti.

"I kako je bilo?" upita ona veselo. "Vredno iskustvo," rekoh. "Volela bih da sam mogla da budem muva na zidu kada si se

otvorio." "Mora da ti uši bride," našalih se. Ona posegnu i uhvati me za ruku. "Kako si stvarno?" "Dobro. Malo dezorijentisano. Ali dobro." "Ja očekujem da provedemo neko prijatno vreme. Bože moj,

321

prošle su godine od kada smo proveli nekakvo vreme." "Nisam siguran da smo ikada." "Imam posetioca," reče ona. "Ali on odlazi sutra." Njen drugi gost je bio na univerzitetu. Rekla je da će oboje

stići na večeru. "Neko poznat," pogañao sam. Nasmejala se. "Ma samo Vilijem iz Hotorna. Dovela sam ga na

konferenciju." "Vili? Kakva je to konferencija?" "Vilijem," ispravila me je. "Samo se uzdrži od zaključaka. Ne

znaš ni polovinu priče. Nemaš pojma kakav kapacitet je naš Vilijem zaista."

"Zaista. Tapkam u mraku." "On je anomalija. Znali smo možda desetine takvih kada smo

bili deca. Ali on je jedan od poslednjih... jedan od sklonjenih ljudi koji čuvaju čistu materiju naše istorije u svojim glavama. Nedirnute. U njegovom slučaju, staru poeziju i pionirski folklor. Usmeno predanje. On je čudesan."

"Poeziju?" Ne očekujem da shvatiš. Ali imam neke naučnike iz Irske i

Škotske, i neki od njih bi želeli da ga snime, pa sam ga ostavila sa njima pre nego što sam pošla po tebe."

"I šta Vili Hotorn misli o tome da je anomalija?" "Uživa u tome," reče ona. Nasmejao sam se. "Pretpostavljam da spava u mom krevetu." "Ti ćeš u gostinsku sobu. Vilijema sam smestila dole, u sobu

za odmor." Moja sestra živi u kući koja mene asocira na vlast. Sagrañena

je od granita, sa uglovima i ispustima koji čine da izgleda veća nego što se ispostavlja da jeste kada uñete unutra. Prilazje od crnog asfalta, koji uvek izgleda sveže. Komšije imaju garaže i, ispred ulaza, velike

322

džipove i čvrsta mala kola sa brojevima za imena. Iako je još uvek bio maj, javori, hrastovi, pa i poneki brest, bili su bujno letnje zeleni. Travnjaci su već bili ošišani. To je ulica u kojoj je teško zamisliti bedu.

Gostinska soba je bila oskudna i čista, sa toaletnim stolom i policom za knjige punom prastarih džepnih knjiga i starih školskih tekstova. Zamagljene slike impresionista na zidovima. Primetio sam i raspeće iznad kreveta, i shvatio da su protekle nedelje od kada sam osetio bilo kakvu potrebu da se pomolim. Seo sam na ivicu kreveta, gurnuo ruku u džep jakne i tu sa zadovoljstvom napipao brojanice. Petak je, pomislio sam. Dan Hristovog stradanja. Zagledao sam se u police sa knjigama. Ništa me nije zainteresovalo. Izvalio sam se na meki krevet, uhvaćen opet izmeñu istine i shvatanja, setivši se svetilišta vere. Seo sam opet, osetivši se odjednom nelagodno. Pogledao sam preko sobe, tamo gde sam gotovo očekivao da ugledam Džadov uredan krevet i osetio neobičnu napetost.

Stajao sam ispred prozora sobe, čeznući za nečim većim i sigurnijim od gradske okoline, čak i ako je sazidana od granita, cigle i krečnjaka. Na suprotnoj strani ulice, lepuškasta tinejdžerka je razgovarala mobilnim telefonom na svom stepeništu i mrštila se, jedne ruke obavijene oko kolena. Jedna velika grana drveta njihala se ispred mene, pored samog prozora, skrivajući moje prisustvo. Zagledao sam se u devojčicu, čije je detinjasto lice bilo iskrivljeno napetostima odraslih. Da li me primećuju? Da li me vole? Jesam li važna? Jesam li bezbedna?

Bila je odevena da bude primećena, u tesan džemperčić koji joj nije pokrivao ni pupak. Sedela je tako, laktova naslonjenih na kolena, sa detinjim salom iznad pojasa plitkih farmerki. Vrata iza nje su se polako otvorila. Izašao je dečak od oko dvanaest godina. Devojčica je nastavljala razgovor. On stade iza nje, pa je povuče za kosu. Ona široko zamahnu dlanom prema njemu i ne okrenuvši se. On se nasmeja, malo odskoči izvan njenog domašaja i vrati se u kuću.

323

Ja se setih Bela. U istom trenutku on je negde išao za svojim poslom.

Sišao sam i našao telefonski imenik. U njemu mora da je bilo stotinu B. Belova. Uporedio sam sve brojeve sa onim koji sam dobio od Džada. Nijedan se nije poklapao. Ipak sam ga nazvao.

Čuo sam da zvoni nekoliko puta pre nego što je slušalica dignuta. Muški glas se oklevajući javio. Pitao sam da li je tu Brendan Bel.

"Nije. Ko je to?" "Stari prijatelj," rekao sam. "Pa, nije tu." "Očekujete li da doñe?" "Ne," rekao je on. Zatim sa prizvukom odbojnosti, "Brendan

više ne živi ovde." "Dobro. Izvinite što sam Vas uznemirio." "Ako ste mu prijatelj, mora da ste čuli... da se oženio..." "Da. Čuo sam. Da li biste slučajno—" "Ne mogu Vam pomoći," reče on. I spusti slušalicu. Stajao sam sa slušalicom u ruci kada je Kesi stigla. Jedva sam

je prepoznao. Prilikom svakog od naših povremenih susreta pokazivalo se neočekivano, da je ona – koja mi je, posle moje sestre, najbliža roñaka – praktično stranac. Sada već žena, tamnokosa i tamnooka, po liniji Gilisa.

"Hej, pazi to," reče ona, odbacivši tašnu, jaknu i novine, i požurivši prema meni.

Kesi radi kao novinar. "Izgledaš fantastično," reče ona. "Sav utegnut, žustar i

bistrook. Protraćen si." Nasmejala se majčinim smehom. "Znam nekoliko žena koje bi te slatko pojele."

Odjednom sam osetio vrelinu na licu. "I kako je bilo u utočištu?"

324

Dok je ona bez upozorenja sipala radoznala pitanja, osetio sam kako mi neraspoloženje popušta. "Jeftin odmor," rekoh. "Preporučujem. Šetao sam."

"Da li golf mnogo zaostaje? U svakom slučaju, nadam se da ćeš biti ovde neko vreme."

"Nekoliko dana. Dok se opet ne priviknem." "Moraću da te izvedem u grad." "Imam jedan poslić koji treba da završim; da neñem nekoga

dok sam ovde." "Oh, znamo li ga mi?" "Sumnjam. Poznanik." "Ako nešto mogu da pomognem..." Tada sam se setio da je bio pomenut u vestima. "Možda." Efi i Vili su stigli nešto posle pet sati, glasno pričajući galski

dok su ulazili. Kesi i ja so bili u kuhinji. Efi odmah poñe do svog bifea. Kesi izañe iz prostorije. Vili u ćuta kada smo ostali sami, izbegavajući da me pogleda.

Ja upitah na svom nezgrapnom, zanemarenom galskom, kako mu se sviña grad. Ciamar a chordadham baile mor... Efi mu pruži čašu sa malom količinom tečnosti na dnu.

"Ah, dobro," reče Vili tiho na engleskom. "Sigurno je da je užurban."

"Dalek je put kad putuješ prvi put," rekoh. On pocrveni. Otpi malo iz čaše. "Ne putujem često," reče kao

da je kriv. "Samo povremeno. U posebnim prilikama." "Shvatam. Sve je osavremenjeno, je li?" "Valjda." "Pa, šta misliš o Torontu?" "Biće lepo vratiti se kući." "A kako je tetka Pegi?"

325

"Dobro. Dobro. Sa Stelom je." "Sa Stelom," rekoh ja, iznenañen svojom reakcijom na njeno

ime, sa nekom žudnjom da se vratim kući. "Da. Znaš Stelu." "Da," odgovorih. Efi mi pruži čašu soka od narandže. Večera je protekla u tišini. kasnije, Kesi je izvela Vilija u

bioskop. "Idemo da gledamo Hrabro srce," rekla je. "Ne primaj sve zdravo za gotovo," rekla je Efi. "Zbog čega si se odlučio," upitala je kada su otišli, "da odeš u

Brekrest? Nikada nisi bio pijanica." "Možda me ti ne poznaješ tako dobro, kako misliš," rekao sam. Zagledala se tada u mene, sa mnoštvom pitanja na licu, pa sam

promenio temu. "Vili se izgleda navikava na grad," rekao sam. "On je kućni ljubimac." "Koliko uopšte ima godina?" "Nije mnogo stariji od nas. Ali odrastao je zaštićen. Nešto kao

mi." Osmehnula se. "Nije bilo baš... normalno, je li? kakvi smo bili." "Šta je normalno?Ko je onda znao šta je normalno? Pre

televizije?" "To je tačno," reče ona. "Normalno. Kakva reč." Želeo sam piće. "Misliš li često na njih?" upita ona odjednom. "Na koga?" "Tatu. Sendija. Jadnog Džeka." "Čudno mi je to, kako ga zoveš tata. Kad je to počelo?" "Pa zar to nije... normalno? Zvati oca tata?" "Kad imaš devet godina." Ona se okrenu na drugu stranu i nastade tišina kao i uvek.

Posle jednog minuta priñe bifeu i doli svoju čašu."

326

"Možda to objašnjava tvoju očaranost Vilijem," rekoh. Ona se namršti. "Podseća te na... 'tatu.'" "Za boga milog." "Razmisli o tome," rekoh. Gledala me je izvesno vreme, sa čašom u ruci, ispitujući

pogledom. "Hriste," reče zatim. "Nadam se da to nije posledica Brekresta."

"Imam osećaj da mu se ne sviñam," rekoh. Ona se nasmeja. "Slušaj ga!" "Mislim da je čudak." "Ja idem da legnem," reče ona. U subotu ujutru, Vili je otišao pre nego što sam ja ustao. Efi ga

je odvezla na aerodrom. Kada se vratila, rekla mi je da je kazao da mu je žao što nije proveo više vremena sa mnom, ali je žurio da se vrati kući. Rekao sam da mi je žao što se nismo videli; ima stvari o kojima bismo mogli da razgovaramo."

"Oh," reče ona sa olakšanjem. "O Mekejeveom momku. Mladom Deniju. Sećaš ga se sa

pretprošlog Božića. Vili ga je sigurno dobro poznavao. Roñaci su." Namrštila se. "Mislim da sam čula nešto o tome. Zar nije on

umro?" "Jeste. Prošle jeseni. Ubio se." "Oh? To je strašno." "Poslednji put sam Vilijema video na pomenu. Bio je sa

majkom; starom gospoñom sa kojom si razgovarala, Pegi." "Nije to uopšte pomenuo sve vreme koliko je bio ovde." U subotu posle podne počeo sam da nazivam sve B. Belove u

imeniku. Kod šestog sam shvatio da je to nemoguć zadatak. Tri su bile žene. Jedna je zvučala suviše mladoliko u površnoj poruci na

327

telefonskoj sekretarici. Ostale dve su porekle bilo kakvu vezu sa Njufaundlendom.

Te večeri, Efi je izvela Kesi i mene na večeru u jedan bučan i prigušeno osvetljen restoran u centru grada. Ćaskali smo, uglavnom o Kesinom poslu.

"Uzgred," reče ona, "neko će te nazvati." Efi se iznenadila. U vezi čega će me zvati? "Ništa važno," rekao sam. "Neko, koga sam hteo da potražim

dok sam ovde. Kesi mi je pomogla." "Oh. Neko koga znam?" "Sumnjam." "Sada sam zaintrigirana." "Samo jedan bivši sveštenik." "Aha." Večera je bila prijatna, a gradska svetla zavodljiva, ali ja nisam

mogao da upijem mnogo nadražaja. Nisam mogao da uživam zbog debelog sloja straha.

Na nedeljnu misu otišli smo zajedno, u veliku crkvu sličnu

katedrali, sa uvežbanim horom i četvoricom ministranata, za dvojicu sveštenika. Na univerzitetu je za velike praznike bivalo tako. Kao i za svetkovine u većim parohijama. Teatralno, pomislio sam.

"Kako neko može da živi ovde?" upitao sam kasnije. Efi se samo nasmejala. "Jedva čekam da se vratim," rekao sam. "Mislim da znam kako

se Vili osećao." U ponedeljak, sredinom pre podneva, odgovorio sam na

telefonski poziv i muški glas je upitao da li sam ja Otac Mekaskil. Rekao sam da jesam, a on, da je čuo da se raspitujem za Brendana Bela. Rekao je da je novinar, da radi poslovnu rubriku i da Kesin kolega. Rekao sam mu da imam neke dogovore sa Belom, ali sam

328

izgubio kontakt sa njim. "Kao i mnogi drugi ljudi." Rekao mi je da Bel zimuje van

zemlje. Ima kuću na Karibima, gde takoñe vodi i mnogo poslova ovih dana.

Karibi? "Vi ste Kesin ujak?" "Da." "Pošto ste Kesin ujak, daću Vam ime i broj. Samo nemojte reći

odakle Vam, u redu?" "Naravno." "Zanima me bilo šta, što saznate. Nazovite ovaj broj i tražite

Edija Sadaka. On je jedan od glavnih ljudi u HREU." "Gde?" "U HREU. To je sindikat." "Sindikat?" "Ugostiteljskih radnika. Sadak će Vas informisati." Zatim mi je

dao jedan telefonski broj u Torontu. Edi Sadak je imao prijatno lice i čvrst stisak ruke. Sreli smo se

u sportskom baru u Ulici Front, zapadno od stanice Union. "I ja sam katolik," objasnio je. "Hrvatskog porekla. Ali već

duže vreme nisam poštovao svoje dužnosti." Slegao sam ramenima i uzvratio mu osmeh. Naručio je pivo. Ja

sam uzeo kolu. "Moram da kažem da su ljudi poput Bela mnoge katolike

poput mene pretvorili u nevernike. Tom čoveku se treba čuditi. Kako ga vi znate?"

Kada je bio aktivan kao sveštenik, rekao sam, znao sam ga kratko vreme. Imali smo neke dogovore verske prirode. Hteo sam da proverim neke tragove.

On napravi grimasu. "Čujem Vas jasno i glasno." "Shvatio sam da Vi znate kako da ga nañem."

329

"Oh, da. Mogao bih da napišem knjigu o Brendanu." Razgovarali smo jedan sat. Napustio sam bar u stanju totalne

konfuzije, pokušavajući da popamtim mnoštvo detalja o političarima i sindikatima, sindikalnom novcu i hotelima, pravnim osporavanjima, napadima, parnicama, zastrašivanjima, optužbama o pokradenim fondovima i pranju novca. I sve to je nagoveštavalo postojanje nečega pokvarenog u Njufaundlendu u vreme kada je on bio sveštenik.

"On je bio jedan od prevaranata, koliko sam shvatio," nagovestio je Edi tiho. "Barem sudeći po nekim od naših kontakata na Steni."

Rekao sam mu da nemam slobodu da govorim o svojim saznanjima i siguran sam da će on to shvatiti.

Potpuno shvata, rekao je. Kako sam ja shvatio, Bel je bio povezan sa važnim ljudima u

Njufaundlendu i oni su mu pomogli da nestane kada se našao u nevolji. Razlog njihove pomoći ležao je u tome što je on bio u mogućnosti da neke od njih, sindikalce i političare, poveže sa njihovim, sopstvenim teškim brljotinama.

"Sve je to vrlo bolesno kad se saznaju detalji." Napravio je izraz gañenja. Rekao sam mu da me ne zanimaju krvavi detalji.

Rekao mu je da je Bel, odlučivši da se povuče iz sveštenstva, morao samo da kontaktira neke od svojih pajtaša koji su postali velike budže u politici i meñunarodnim sindikalnim organizacijama. Oni su imali kontrolu nad milionima u penzijskim fondovima i Bel se preko noći pretvorio u "poslovnog čoveka."

"Mora biti da je to lepo, eh? Imati takvu mrežu?" Gotovo da je pljunuo. "Predstavnik bi morao da bude precizniji za grupu, izvinite na izrazu, jebenih bitangi i licemera. Oni kupuju hotele sindikalnim novcem. Zatim odmah iznalaze načine da zamene naš sindikat lažnom firmom, koja nije ništa drugo, nego paravan za štrajkbrehere. Hoteli odjednom postaju profitablni, na račun znate-koga."

330

"Shvatio sam da živi negde na Karibima," rekoh naposletku. "Zimi. Kad vreme otopli, dovuče se natrag." Rekao mi je i da Bel ima svoj stan samo dve ulice od mesta

gde smo sedeli. Stvarnost neočekivane blizine Brendanu Belu me je uznemirila. Šta to radim?"

Efina kuća se zadnjim delom nalazi iznad jedna jaruge, pa sam

zašao u gradsku divljinu da razmislim o svom sledećem potezu. Prethodne noći je padala kiša i magla se preteći spustila nisko iznad vlažnog tla. Moram da znam, a ne usuñujem se da saznam. Onaj šapat iz ispovedaonice se vratio. Nepoznat glas, iskrivljen besom ili mržnjom, ili oboma, potpuno samouveren u svojoj osudi. Pitaj onoga Brentona Bela. Moram iz Bela izvući priznanje njegove krivice. Moram da čujem da priznaje svoju odgovornost, kao što ja priznajem svoju. Mekejevi moraju da čuju obojicu. Otići ćemo zajedno, u zajedničkom kajanju. Ja sam loš kao i on. Molićemo za oproštaj.

Belovo nasmešeno lice i opušteni manir lebde ispred mene. Čovek je smiren. A sećam se svih uznemirenih ljud koje sam upoznao, ljudi koji polako posrću i popuštaju pod teretom svojih obaveza ili krivice.

Kao i obično, Efi razume sve i ništa, istovremeno. "Imao si manji slom. Bilo je daleko dockan."

Zaista. "Potreban ti je neko," rekla je. "Previše si bio sam. Šta Stela

misli o svemu ovome?" Odjednom sam osetio umor sličan nervozi. Dovoljno. "A šta je

sa tobom?" upitah. "Šta je sa mnom?" "Nikad ga nisi zvala tata, čak ni kao devojčica. Nisi mu došla

ni na sahranu." "Ah, to," reče ona i uzdahnu. Namršten izraz se pretvori u

tužan osmeh. Ona ustade, ode do kuhinjskog pulta i tamo stade.

331

"Ljudi rade loše stvari iz mnogo razloga. Ali niko nije suštinski loš. U redu? Zlo je retko. Moramo to da verujemo. Inače sećanje postaje otrovni bazen."

"Možda je trebalo da ti postaneš sveštenik." Nasmejala se i digla ruke u vazduh. "To bi bio dan." Ženin glas je zvučao prijatno kaa mi je rekla broj apartmana i

da treba da skrenem levo iz lifta. Kazala je da zna moje ime. Brendan me je pomenuo. On nije bio tu, ali ipak me je pozvala da doñem gore.

Čekala me je u hodniku. Osmeh je bio topao. Imala je bujnu smeñu kosu, ozbiljne, sive oči i vitko telo. Pozvala me je da uñem i ponudila da sednem. Ponudila mi je kafu.

Izgleda kao neki lep dečak, pomislio sam. Objasnio sam joj da sam slučajno u gradu, da sam ga video

kratko prethodnog leta i odlučio da ga potražim. "Očekivala sam Vas," rekla je. "Oh?" "Jedan njegov prijatelj je ostavio poruku na telefonskoj

sekretarici. Bivši cimer. Rekao je da neko iz njegove prošlosti pokušava da stupi u kontakt. Drago mi je da ste to Vi. Brendan mi je ispričao sve o Vama."

"Dobro je," rekoh, skrivajući iznenañenje. "Shvatila sam da ste mu jednom pomogli da prebrodi neke

probleme." "Nisam učinio mnogo." "On zaista voli ostrvo Kejp Breton. Ozbiljno razmišlja da tamo

kupi neku nekretninu. Možda letnjikovac. Voli ljude i kulturu, a posebno muziku. Ja nisam bila tamo, ali kako on priča, zvuči divno."

Prigovorio sam, rekavši nešto o tome kako familijarnost kvari kvalitet tog mesta.

"Pa, Brendan je zaista oduševljen vremenom provedenim tamo. I upravo sada se nalazi u Kejp Bretonu."

332

"Oh?" "Da. Odleteo je dole pre dva dana. Rekao je da treba da dovrši

neki posao tamo dole." Nije imala pojma ša znači "da završi posao." Ali tada je veliki

deo Brendanovog poslovnog života za nju bio tajna. Efina kuhinja je bela, savremena i dovoljno velika, da primi i

veći dupli sto. Poslednje večeri ona je radila oko šporeta, a Kesi i ja smo sedeli i razgovarali. Na šporetu se kuvao pirinač, a u šerpi u rerni peklo nešto toplo i mirišljavo. Kroz velika, staklena vrata video sam bujno zelenilo u dvorištu.

Efi je upitala da li bi bilo u redu da se otvori jedno vino i odgovorio sam da nemam ništa protiv. Izvadila je bocu iz kredenca."Hajde," rekla je. "Samo jednu." Živi opasno. Proći će još pola sata pre nego što počnemo da jedemo."

Odmahnuo sam glavom. Ne sada. Ne još. Kesi me je pozvala da izañemo u baštu. Držala me je za ruku. Napolju je rekla: "Nadam se da sam ti bila od pomoći." "Jesi. Našao sam tog čoveka." "Ah. Odlično. I kako je bilo?" "Na putu je," rekao sam. "Ali sada, kad znam... naći ću ga

drugi put." Tada se okrenula i pogledala me. "Kaži mi, šta misliš o onom

Vilijemu." "Kako to misliš?" "Zar ti nije jeziv?" "Zavisi." "Kunam se da se šunjao oko vrata moje sobe poslednje noći

kad je bio ovde." "Nadam se da si pogrešila." "Ne bih rekla. Te večeri smo otišli u bioskop, ali kao da ga to

uopšte nije zanimalo. A kasnije, bilo je samo nešto. Ono o čemu je

333

hteo da razgovara. Ne znam, ali jedva sam dočekala da uñe u onaj avion."

Nastavili smo da šetamo bez reči. "Hoću nešto da te pitam." "Izvoli." "Smeta mi što ne znam ništa o našoj strani porodice,

Mekaskilovima. To mi liči na mračnu rupu. Vaša mama, vaš tata. Tu kao da ima mnogo tajni."

"Nema velikih tajni. Naša majka je bila ratna nevesta, koja je umrla kada je tvoja majka imala samo četiri ili pet godina. Jedva da smo je upoznali. Otac nam je bio... veoma poremećen čovek. Komplikovano je."

"To me zanima. Ta poremećenost. Koliko je bio poremećen?" Nasmejao sam se. Kako izmeriti poremećenost? "Hajde," reče ona nestrpljivo. "Znaš šta hoću." "Ne znam, zaista." "Da li je mama bila zlostavljana?" Mislim da sam samo blenuo. "Želim da znam," reče ona. "To bi objasnilo neke stvari." Ja odjednom osetih nervozu. Objasnilo bi neke stvari? "Veći deo moga života bile smo tu samo nas dve. Mama i ja.

Dok sam odrastala, često sam se pitala... Ona je drukčija od drugih majki. I pričala je neke stvari o svom odrastanju. I o svom ocu koji je bio poremećen i nije bilo žene u kući. Teško je ne upitati se."

"Ponekad nema jednostavnih objašnjenja za to kakvi smo," rekoh. Ponekad jednostavno jesmo. Proizvodi milion malenih inputa."

"Razbijaš me," reče ona i povuče se, prekrstivši ruke. "Dobro, postavi mi jednostavno pitanje i daću ti jednostavan

odgovor." "Da li je mamu seksualno zlostavljao njen otac?" "Ne."

334

Lice joj je potamnelo od nepostavljenih pitanja, ali rekla je, "Dobro." Zatim, "Hvala ti."

Posle večere, kada je posuñe sklonjeno i Kesi otišla na računar,

upitao sam efi šta ju je privuklo Sekstusu pre mnogo godina, dok je još bila udata za Džona.

Uzdahnula je i zagledala se u svoju praznu šolju. "On je bio jedini koga sam znala, a koji je bio potpuno srećan sam sa sobom."

"Jedini? Stvarno?" "Jedan jedini," reče ona. "Pa, kako to da se nisi jednostavno skrasila sa gospodinom

Srećnim-Samim-Sa-Sobom?" "Zato, što ipak ne mogu da podnesem srećnog-takvog-kakav-

je." "Prošlog leta si mogla da me zavaraš." "Pa, kad doñeš u moje godine, ñavo ga znao... i tako dalje." "Napolju ima mnogo starih ñavola," rekoh ja. "Ali neki od njih zabavniji od ostalih." Na aerodromu, Efi primeti da je ta poseta bila neobična i na

neki način obogaćujuća. Opet me je držala za ruku. Možda je ovo, kazala je, hrabri novi početak. Početak najboljeg dela naših života. Rekla je da će se truditi da me češće viña i želi da me i Kesi bolje upozna sada, kad izgleda da se sve troje zbližavamo.

"Bilo je čudno govoriti o našem ocu," rekla je. "Nekada davno," rekao sam, "mislio sam da ga mrziš." "Nekada davno, verovatno i jesam." "Kesi me je sinoć pitala jesi li seksualno zlostavljana." "Auh." "Jednostavno me je otvoreno pitala." "I šta si joj ti rekao?" "Rekao sam da nisi."

335

"Hvala ti." Izvesno vreme zurila je pravo ispred sebe. "Rekao si da ga nisi voleo... nekada."

"Možda." "Da li je to bilo zbog mene?" "Da. Ne. Ne znam." "Možeš ti i bolje od toga." "Jednom sam ga udario. I pao je. Ostavio mi je tovar krivice i

ja sam sve to okrenuo protiv njega. Ima li to smisla?" "Ne mnogo." "Nadjačao sam ga i to je otkrilo moju osnovnu nemoć. To je

najbolje što mogu da postignem objašnjenjem." "Nadjačao si ti mnoge ljude u svoje vreme, ghraidh ((Galski)

Dragi (prim. prev.).). Uglavnom zbog mene." "Nikada posle," rekoh. "Drago mi je da to čujem. Nešto dobro je nastalo iz toga." Ostao sam bez reči. Zurio sam u ljude koji uzimaju torbe i

kofere iz taksija, kola i autobusa, odjednom svestan intimnosti rastajanja. Laki poljupci, držanje za ruku. Neobrijani muškarac i visoki tinejdžer stajali su i tiho razgovarali. Zatim su se zagrlili. Momak je kratko poljubio muškarca u obraz, pa se okrenuo i pošao prema automatskim vratima. Čovek je stajao za trenutak, zapanjen. Priñe mu službenik sa debelim blokom saobraćajnih priznanica. Porazgovarali su kratko.

Otvorio sam vrata kola i izašao. Uzeo sam svoj kofer sa zadnjeg sedišta. Službenik poñe prema nama.

"Ovoga leta," reče ona, "nastavićemo gde smo stali." Klimnuo sam glavom, iako sam znao da nećemo. Putovanje

prema razumevanju je završeno, nesavršeno kao i uvek. Ali je završeno."

Službenik joj nestrpljivo mahnu da ode odatle. Ignorisala ga je. "Uskoro ću navršiti pedeset godina," reče ona. "Biće mi

potreban savet. Pružila mi je veliku bocu mineralne vode. "Evo, da

336

imaš za put." "Šta da kažem Sekstusu?" upitah. "Kaži mu da ću navršiti pedeset godina. Vidi kako će

reagovati. Javi mi ako se bude smejao." Osmehnula se. Mogla je da proñe kao tridesetogodišnjakinja.

Čekao sam dalje, ali ona se nasmejala, dunula prema meni poljubac i odvezla se.

Gledao sam za njom dok je odlazila. Ušao sam na aerodrom sa napetošću. Opet kući idem sam.

( 29 ) Bobi O'Brajen me je sreo u Halifaksu. Proleće je tu bilo

sporije, kao i obično, jer su se uobičajeni mračni oblaci još više namrštili prema zamračenom tlu. Ljudi na aerodromu u Torontu nosili su odeću kratkih rukava; u Halifaksu, vazduh je bio hladan i oštar. Bob mi je rekao da je dva dana ranije u Krignišu ujutru padao sneg. Vozili smo se uglavnom i tišini. Nedostaaješ ljudima, rekao je u jednom trenutku.

Prolazeći pored Novog Glazgova, kroz ogolele krošnje sam video moreuz Nortamberlend. Kuća se nalazila na drugoj strani vode. Osetio sam nemir, zagledavši se u stvarnost ispred sebe. Krajeve i početke.

Bel je tamo negde, ako je verovati njegovoj ženi. U Antigonišu sam upitao možemo li za trenutak da stanemo

kod Suda. Biskup me je zagrlio, dozivajući ljude iz kancelarije da doñu i

pozdrave se sa mnom. Nećete verovati ko je došao. Čak i sekretarica Rita je bila iznenañena njegovim izlivom

srdačnosti.

337

Pošto smo ostali sami, upitao sam ga direktno, "Šta je sa Meklaudovom pričom?"

"Ha. Povukli su se. Ni blage reči." "Zašto? Šta vi mislite?" "Ne mislim," dahnu on. "Znam. Nemaju slučaj. Neki pametni

advokat je to otkrio. Naravno, čuo si tužnu vest." "Tužnu vest?" "Otac Rodi." "Šta je sa njim?" "Preminuo je, Bog neka mu odmori dušu. Nisi čuo?" "Tamo, gde sam ja bio, nije bilo mnogo vesti spolja." "Mislio sam da sam ti pisao. Desilo se iznenada. Pre tri

nedelje. Valjda od stresa. Bog neka im oprosti." Gledao sam ga u lice i izgledao mi je iskreno zbunjen. "U svakom slučaju, to bi bio presudni argument. Ko će

klevetati mrtve, eh? Pogotovu kad je i dokaz slab." Klimao sam glavom, nesposoban da suzbijem nemir koji sam

počeo da osećam. "U svakom slučaju," reče on naposletku i udarivši me po

ramenu, "drago mi je da te vidim. Odsustvovao si godinama. Sad požuri dole i baci se na posao."

Bobi je rekao da ima vesti od momka iz Koreje. Svidelo mu se

mesto, ali osećao je i nostalgiju za domom. Razmišljao je da još jednom pokuša sa sveštenstvom.

Rekao sam da nisam iznenañen. Prešli smo izdignuti put. Pošto je tu izdržao više od četrdeset

zima, izgledao je kao da tu stoji odvajkada. Uklopio se u pejzaž kao Kejp Porsepajn sa brdima Krigniša. Da li se to dogaña? Vreme i zima deluju zajedno, stvaraju jednoobraznost, ruše stvari i ljude i redukuju ih na pravu veličinu?

"Drago mi je da to čujem," rekoh. "Nikad nisam sumnjao u

338

njegovu posvećenost." Bob se zagledao pravo napred. "Često pomislim na jadnog

malog Mekeja. Čovek nikad ne zna..." Kada smo stigli u Krigniš, insistirao je da ručam sa njim i

njegovom ženom, a ja sam napravio predstavu od druželjubivosti. Video sam preko polja da gori svetlo u poslednjoj kući na planinskom putu.

"Možda si raspoložen za neku ruku bridža pre nego što poñeš," predloži Bobi.

"Ne, bolje da poñem kući. Nemam pojma šta me tamo očekuje."

Na vratima sam našao pričvršćenu poruku: Čujem da pokušavaš da stupiš u kontakt. Ja ću zvati. Brendan B.

Kuća je bila očišćena. Namirnice su donešene, a u frižideru je

bilo i svežeg mleka. Očigledno je tuda prošla radna grupa. Na sredini kuhinjskog stola, u nepoznatoj vazi, sveže cveće. Prepoznao sam ruže. I još nešto žuto. Zelena paprat. Kartica na kojoj piše Dobrodošao natrag. Potpisana je jednostavno: S.

Slušao sam ispovesti u subotu i odslužio misu u nedelju. Svi su bili oduševljeni zbog mog povratka i to mi je izgledalo iskreno. Govorio sam o nesigurnom proleću, rekao da je nepromenljivost vremena varljiva. Nabacio sam pažljive aluzije na sopstveno stanje i primetio neuobičajen broj osmeha. Kasnije sam sedeo u praznoj kući i pitao se šta da radim do kraja dana. Razgledao sam stare fotografije i shvatio da sada, poto sam malo oslabio, opet počinjem da podsećam na svog davno pokojnog oca. Opet sam osetio napetost. Stao sam ispred niza časopisa i izvukao jedan. Pokušao sam da čitam, ali uglavnom sam spavao.

Bio sam kod kuće nedelju dana, kada se na vratima pojavila

Stela, sa rukama dubko u džepovima kaputa, smeškajući se. Primetio

339

sam nešto novo u njenoj kosi. Kazala je da čuje kako je prošao moj odmor, kada budem želeo

da pričam o tome. Rekla je da oseća profesionalni interes za to. "Naravno," rekao sam. "Pokušavam da se polako vratim u

kolosek." "Uzgred, Deni ima problema. Volela bih da odeš do njega." "Oh," rekoh. "Video sam ga juče. Kod broda." Pogledom je molila. "Džesi je strašno zabrinuta." Sekstus je bio uzdržan preko telefona, gotovo zvaničan u

pitanjima o mom odsustvu. "Čuo sam da ste ti i Efi razgovarali." "Kratko," rekoh. "Odlično," reče on, opustivši se. "Da najzad ostavite prošlost

iza sebe." "Ne bih rekao da je tako lako osloboditi se prošlosti." "To je to. Kad ćemo se videti?" "Ne znam. Još uvek se prilagoñavam." "Možda ću da svratim." "Biću ovde," rekoh. Hasinta je sada ostala usamljena na obali. Amerikanci su

porinuli nekadašnju Ledi Hotorn i prekrstili je u Morsku zmiju. Pitam se šta Deni misli o tome. "Nazovite me kad bude spremna da siñe," rekao je kada sam

pošao od njega. "Ozbiljno mislim ono za lekcije iz upravljanja. Napraviću pomorca od Vas."

Sa krova zapuštene kabine Hasinte možete da vidite ostrva Henri i Port Hud. Nekada je živeo svetioničar sa porodicom na ostrvu Henri, a postojala je i živa zajednica skromnih ribara na ostrvu Port Hud. Sada su se gotovo svi odselili. Gotovo svi svetionici su sada automatizovani, zatvoreni i napušteni ili demolirani. Izolacija je sada

340

opcija za bogataše ili čudake. Izbor. Poznao sam ga po cipelama. Bile su skupe, sa tankim kožnim

ukrasima, kakve nose advokati. U neskladu sa peskom i grubom travom. Zatim se sagnuo i pogledi su nam se sreli.

Bio sam ispod broda i aparatom za šmirglanje skidao odlepljene delove farbe. Nisam čuo da dolazi zbog buke koju je stvarao aparat. Očigledno je da nisam čuo ni kada me je dozivao. Zatim sam ugledao cipele, a onda i lice.

Iskotrljao sam se i ustao, potirući oblake prašine od farbe sa radnog odela. Skinuo sam zaštitne naočare. Nisam bio spreman.

U mislima sam taj razgovor prešao već desetak puta. Taj razgovor bi trebalo da bude drugačiji od ostalih. Smiren. Neutralnim glasom. Ja neću osuñivati. Želim samo da shvatim. Želim samo da pričaš o Deniju Mekeju. Želim da čujem njegovo ime iz tvojih usta. I želim da čujem pokajanje izrečeno tvojim glasom. Neću pitati za detalje vašeg odnosa. To više nije važno. Sada je važno samo pokajanje.

Ruke su mu bile u džepovima kožne jakne. Znak poverenja. Na licu mu je bio uznemiren izraz.

"Čujem da si dolazio," rekoh, skidajući rukavice, odugovlačeći, pretpostavljam.

"Da. Lusi mi je kazala da si svraćao u stan da me vidiš. Žao mi je da se nismo videli. Nisam znao da si u gradu."

"Bio sam nekim ličnim poslom," rekoh. "Raspitivao si se o meni." Izvadio je ruke iz džepova, isprepleo

prste, pa ih savijao i ispravljao, kao da škljoca njima. Na licu mu je bio izraz opreznog uživanja.

Ja sam samo stajao i čekao. "Nisam znao da poznaješ Edija Sadaka." "I ne poznajem ga," rekoh. "Prekrstio sam ruke. Ne znam

zašto.

341

"Nisam znao. Ne bih pomislio da je Edi tvoj tip." "Ustvari, ništa ne znam o njemu." On se nasmeja i šutnu pesak svojom elegantnom cipelom. "Edi

je pravi karakter. Ne znaš od čega živi?" "Radi za sindikat, koliko sam shvatio." "To mu piše u knjižici. Ustvari, posao mu je da povreñuje

ljude. Za račun sindikata, naravno." "Povreñuje ljude." "Naravno. Zar nisi znao da na svetu ima takvih ljudi?" Sada je prešao u zonu samozadovoljne snishodljivosti i ja sam

osetio kako se u meni polako budi bes. Ništa nisam rekao. "Specijalizovao se za srozavanje ugleda. Razbijanje

prijateljstava. Poslovne poduhvate. Druge sindikate. Ali isto tako i lomi kosti. A kruže i priče da je Edi lujka."

"Zanimljivo." "Jedva je dočekao da mi prenese vest... Neki sveštenik je

došao kod njega i postavljao pitanja o meni. Rekao je da ste se lepo ispričali o meni. Nije mogao da se seti kako se zoveš, ali ja sam sabrao dva i dva kad mi je Lusi kazala da si dolazio u stan. Zato sam strahovito radoznao kako to da si pričao o meni sa kretenom kao što je Edi Sadak." Sve što je ličilo na ironiju nestalo je, a zamenila ge je mračna pretnja.

"Ustvari," rekoh ja posle duge pauze, "hteo sam samo da saznam gde si. Nisam mogao da te nañem u telefonskom imeniku."

"Oh. I šta je bilo tako hitno, da si na kraju razgovarao sa njim?"

"Neko mi je rekao da ga nazovem." "Ko, neko?" Neki čudan osećaj mi je obuzeo ruku i trnci mi prošli kroz

ramena u vrat. A sve veći bes mi se peo uz kičmu. „Nije ni važno, zar ne? Ustvari, i ne zanima te ko je to, zar

ne?" Napregao sam se da se osmehnem.

342

Pobledeo je i prišao mi bliže. "I pošto sada imaš moju pažnju... zbog čega si to hteo da me nañeš?" Njegov naglasak se vratio bar jednu generaciju unazad, negde meñu kamenje njegovog rodnog mesta.

Oklevao sam, ali samo za trenutak. "Hoću da te odvedem na jedno mesto."

"Oh?" "Ako me sačekaš samo trenutak, da se očistim... otići ćemo

kod nekoga." "Ustvari, žurim." "Nećemo se dugo zadržati." "Možda bi mi dao samo nagoveštaj..." "Idemo u Hotorn... Samo deset minuta odavde." "Oh. A molim te, zašto?" "Idemo da posetimo Mekejeve." "Hej," reče on, "kakva slučajnost." "Kakva je to slučajnost?" "Upravo sam došao odande." ( 30 ) Video sam da Stelina kola skreću uz planinski put, pa sam

produžio pored crkve, prošao iza nje i pošao za njom do kuće. Parkirao sam tu. Stajali smo bez reči jedan trenutak i samo se gledali. Prošao sam pored nje, nesiguran. Pružila je ruku.

"Zaboravila sam pre neki dan da ti kažem. Dobro izgledaš," reče ona tiho.

"Hvala. I ti." Nasmejala se i pokazala na glavu. "Rekao bi to ionako." "Uradila si nešto sa kosom." "Ne," reče ona, malo se povlačeći.

343

Još jedna pauza. "Pozvala bih te unutra—" "Ne, ne," završih ja. "Pogledaj me. Upravo sam došao od

broda. Očajnički mi je potrebno tuširanje." "Možda kasnije. Uñi na piće. Ili na šolju čaja, ili bilo šta." "Možda i hoću." "Čula sam da ste ti i Deni razgovarali." "Jesmo." "Drago mi je. Ne znam šta si mu kazao... ali izgleda da dolazi

sebi." Slegao sam ramenima. "Nisam mu ustvari kazao ništa." "Ponekad je i to dovoljno. Pažljivo saslušati." "Možda." I stajali smo tako izvesno vreme. Slušajući. "Da li je Džesi još uvek kod tebe?" upitah. "Nije. Juče je otišla kući." U nedelju je bila prva pričest za mališane. Katolički učitelji u

školi u gradu obavili su posao dok sam ja bio odsutan, naučili su ih osnovama na kojima se gradi nejasna teologija. U subotu sam ih ispitivao. Ko te je stvorio? Bog me je stvorio. Zašto te je bog stvorio? Nevina pitanja, koja skrivaju ozbiljnu svrhu. Jednostavni odgovori, dovoljni za sada. Saslušao sam prve ispovesti i primetio da iznenañujući broj njih već ima nečiste misli. Verovatno zbog televizije. Izmrmljao sam beznačajne oproste. Odredio im uobičajene kazne. Tri Zdravo Marije i da kažu nešto lepo o nekome koga ne vole.

Da, Oče. "...Oslobañam te grehova u ime Oca, Sina i Svetoga Duha." Hvala, Oče. Sada su došli sa roditeljima za sveto pričešće. Njih devetoro.

Odgovore su lako izgovarali. Na njihovim licima sam video kako bi

344

vera trebalo uvek da izgleda. Sada im stoji baš komotno, pomislio sam, tako da mogu u njoj da se razvijaju. Neće im uvek biti udobna. Želeo sam da ih upozorim na stres koji dolazi sa razvojem, i da nikada više neće osećati veru tako lagodno. Okrutni paradoks vere: sa svakim pričešćem raste broj pitanja i smanjuje se broj odgovora. Razvoj i radoznalost, elementi krize.

U nedelju posle podne odvezao sam se na Dugi put. Otključao sam kapiju, uvezao se u dvorište i dugo sedeo, samo gledajući tu staru kuću. Skladište uspomena, uglavnom loših. Svaka genaracija bi trebalo da uništi stanovništvo prethodne. Da očisti sve ostatke ranijih mana. Mrtve muve, izmet šišmiša, prašinu i sećanje. Sve da očisti. Da pusti da mašta ispuni praznine osećanjem. Šta nije u redu sa osećanjem? Šta nije u redu sa mitologijom? Oboje su opipljiva nadoknada za stvarnost.

Pregledao sam sve detaljno, svaku nijansu izraza, sva moguća

tumačenja svake reči. "Sada, pošto ne mogu da okrivim tebe, krivim sebe," rekao sam naposletku. "Trebalo je da mogu da mu pomognem."

Na Brendanovom licu bio je tužan izraz. "Šta misliš, kako se ja osećam? Poznavao sam tog dečaka. Verovao mi je. Razgovarali smo u ispovedaonici. Tamo se osećao bezbednije. Sve mi je ispričao. Možeš li da zamisliš? Sedim i slušam ga, kao neočekivani izvor utehe za njega? I nade? Ali nisam mogao ništa, samo da pokušam da ga ohrabrim. Odmahnuo je glavom, zagledan u svoje kićene cipele, sa rukama opet u džepovima jakne.

"Šta si rekao njegovim roditeljima?" "Ništa. Jedno od njih već zna ono što treba znati. Podeliće to

kad budu spremni." "Ali postojao je neko... neko, ko...?" "Znam šta zanima i tebe, i njegovog oca. Ali sve to sam saznao

uz dvostruki pečat poverenja i svetu tajnu ispovesti."

345

"To je bio vaš jedini odnos?" Gledao me je dugo, dugo. "Jeste," rekao je naposletku.

"Naravno da jeste." "Morao sam da pitam." Klimnuo je glavom. Okrenuvši se da poñe, stao je, kao da razmišlja o nečem vrlo

ozbiljnom. "Ne dugujem ni tebi, ni bilo kome drugom nikakva objašnjenja. Taj mali i ja smo imali više zajedničog nego što si ti, ili bilo ko drugi, mogao i da pomisli. On je to jednostavno znao. Nekako mi je pročitao sa lica te moje, sopstvene, bedne uspomene. Povreñeni ljudi se prepoznaju. Primećuju tragove povreda tamo gde to ni stručnjaci ne mogu. Zbog toga mi je verovao."

Gledao sam ga u oči, koje kao da su tražile saosećanje. "Ne mogu da ga zaboravim. Mislio sam, možda... ako posetim

njegove roditelje. Ali to nije pomoglo nikome od nas. Nije ga vratilo. Je li tako?"

Lice mu je izgledalo ispijeno, izborano, kao da pripada nekome starijem. Samo smo se dugo gledali. Dok nisam osetio da tek počinjem da shvatam.

"Ti?" upitao sam. Klimnuo je glavom. "Sećanje je čudno. Suzbijaš ga, ali nikad

ne zaboravljaš. Zato nisam pomislio da mogu mnogo da mu pomognem. Izgubio sam se u samosažaljenju. Pokušaj da zamisliš kako je biti žrtva i mučitelj, zatvoren sam u sebi. Ne moraš da mi veruješ. Samo pokušaj to da zamisliš."

Pošao je do kola i otvorio vrata. Zatim je stao, sa rukom na krovu. I rekao je: "Ako je zaista važno... ako u ovakvoj situaciji postoji nešto kao krivac, treba da ga potražiš blizu kuće. Nisam morao to da ti kažem... mogao si sam da potražiš. Ima svuda u literaturi."

Gledao sam za njegovim kolima, dok je odlazio.

346

U mislima mi je bila samo jedna misao. Završeno je. Ali nisam osećao olakšanje.

( 31 ) Subotom posle podne javljao se bar po jedan grešnik. Neki

uzbuñeni adolescent ili muž sa osećajem krivice. Najmanje po jedna ili dve starice koje se kaju zbog neke male učinjene pakosti ili zle pomisli. Subotom uvek neko doñe na ispovest. Ali ne i ove subote. Samo jedno bi učinilo razliku.

Bel je otišao i odneo kobno saznanje u sebi. Traži blizu kuće, rekao je. To je bilo kao da mi je zalupio vrata. Završeno je. Kuća je uvek neprobojna. To znam.

Trebalo bi da osetim olakšanje. Bel je izvan toga. Otac Rodi je mrtav i stao pred jedini pravosudni sistem koji vredi.

Jednom me je nazvao Meklaud, ali jedva da sam slušao šta govori. Bio je ljut, ali nije me zanimalo.

"Daleko je od završenog. Te stvari ne ostaju pokopane. Priča će izroniti. Ono što se dogodilo ne može se nedesiti. Čuješ li šta govorim?"

"Čujem te," rekao sam. Učim novi jezik ravnodušnosti. "Ti treba da radiš posao. Ja ću čekati."

"Ne možeš računati na to," rekao je pre nego što je spustio slušalicu.

Svejedno. U pet minuta do četiri napunio sam termos kafom i prešao

preko prilaznog puta, do crkve. Seo sam u klupu blizu ispovedaonice, čekajući da čujem zvuk kola spolja, zvuk nekoga na vratima, znak da uñem u tu zagušljivu kutiju. Čekam ritualno mrmljanje sa druge strane, recitovanje njihovih otrcanih, malih intimnosti. Blagoslovite

347

me Oče, grešio sam. Ispovedaonici sam prilazio sa strahom, znajući da će tu moji

sveštenički nedostaci da se otkriju. Moj prezir prema slabosti, gañenje prema porazu, odbojnost prema lakom davanju oproštaja. Koliko vremena je već proteklo od kada sam čuo pravu ispovest? Koliko je prošlo od moje, sopstvene?

Vazduh je nepokretan, kao i obično kada je velika vlaga. Tako je već dva dana. Proleće je najzad stiglo posle poslednjeg nasrtaja severnoatlanske zime, i toplo je i vlažno. Subota u junu. Pre dva dana dovaljala se magla i zadržala se tu. Može se videti kako se kreće, kao veliki, usporeni zid koji se širi na sever iz moreuza. Dan ranije sam porinuo Hasintu. Nadao sam se da će danas sinuti sunce. Iz prednje sobe parohijskog doma video sam mrlju mirne vodene površine iza druma, tik ispod oblaka magle.

Deni Ben je pozvao čoveka koji se bavi prevlačenjem plovila. Vlasnik tegljača i njegov sin stigli su rano. Kada sam ja stigao, nameštali su svoju čudnu aparaturu oko i ispod Hasinte. Pošto su sigurno zakačili brod, pažljivo su ga izvukli u luku. Deni je bio na palubi, za kormilom i startovao je motor uz urlik trenutak pre nego što su ga otkačili. Izvezao ga je u rikverc u sredinu luke, dok je plavi dim pućkao sa krme i masna voda kuljala iz unutrašnjosti broda, pa polako krenuo prema doku.

"Ako sutra bude sunca... isplovićemo," rekao je. Ali dan je bio tmuran od magle. Bilo je četiri sata i petnaest minuta. Još uvek niko nije došao. Došlo je dotle, da sam hteo da pitam Denija Bena direktno.

Stariji, mudriji sveštenik, u vreme našeg neograničenog autoriteta, ne bi oklevao. Spustio bi očinsku ruku na ona široka ramena i progovorio kao da se obraća detetu.

"Trebalo bi da ispitamo prošlost zbog tragova..."

348

Možda sutra, pomislio sam. Kad sunce sine. Kad budemo na vodi, bliži svom primalnom jedinstvu.

"Možda bi," rekoh glasno u četiri sata i trideset minuta, "trebalo da odem do luke. Samo da proverim. Možda je tamo."

Skinuo sam epitrahilj, savio ga i stavio u džep, i izašao. Sekstus u šali kaže da to mesto ima bipolarni karakter. Sunčevi

zraci ga čine rečitim, seksi i ohrabrujućim. Pod maglom ili niskim oblacima koji se dugo zadržavaju na nebu, postaje tmurno i melanholično. Dok sam se vozio prema severu more je bilo mirno, a mračno, olovno, nebo niskim oblacima gotovo da je dodirivalo površinu vode.

Bilo je gotovo pet sati kada sam stigao u luku, pustu ako se ne računa jedan izudarani kamionet. Izgledalo je da u okolini nema nikoga. Voda je bila neuobičajeno niska, kabina Hasinte se jedva videla iznad doka.

"Zanimljivo ime, zaista." Okrenuo sam se sa neobjašnjivim osećajem nervoze i ugledao

Vilija Hotorna, naslonjenog na zid. Pošao je prema meni, učinilo mi se nestabilnim korakom. Zaudarao je na ustajali alkohol.

"Strano, rekao bih." "Špansko," rekoh. "To je cvet. Zumbul. Na engleskom." "Prilično dobro je izdržao zimu." "Kao i svi mi, rekao bih." "Čini mi se da smo se poslednji put videli u velikom gradu. To

je bilo nešto, eh?" "Čujem da si tamo poznata ličnost." On se nasmeja. Nisam znao šta bih još rekao, pa povukoh uže da bih privukao

brod i sišao u njega. "Vlasnik onoga je morao da trkne do grada u nabavku," reče

on, pokazavši glavom prema nekadašnjoj Ledi Hotorn. "Čuo si da ju

349

je kupio neki amerikanac. Dobro ime joj je dao, eh? Morska zmija." "Drukčije," rekoh. "Adekvatno." Nešto u njegovom glasu me je nagnalo da se okrenem prema

njemu. Na usnama mu je bio čudan osmeh nagoveštaja. "Pretpostavljam da nećeš da gucneš," reče on vadeći flašicu iz

džepa, "posle svih muka koje si prošao da se osušiš." Odmahnuo sam rukom i nastavio da vučem konopac. "Bio je prava zmija, stvarno, klinac Denija Bena, i pakleno bi

sjebao taj brod, izvinjavam se na izrazu. Onako, kako ga je koristio. Bilo bi šteta. Tako lep brod." Zagledao se u flašicu. "Zaboravljam da si sveštenik. Izvinjavam se."

"Ne brini za to." "Ne, mali bi u svakom slučaju loše završio. Nisam se

iznenadio kad sam čuo da je sam to obavio, onako kako jeste." Tada sam se uspravio i počeo da slušam, odjednom

zainteresovan. "Nisam se iznenadio. Nikako." Gledao je pored mene, u

daljinu, kao da tamo vidi nešto važno. Grickao je usnu. "Ja znam stvari koje niko ne zna."

"Ne znam o čemu pričaš," rekoh, okrećući leña svom brodu. "Čuo sam sve o Krignišu. Kako je onog momka iz Krigniša

nazvao peškom. Zamisli. On sam." "Čuj, ne želim da –" Ali on sada nije govorio nikome posebno, pa sam se napregao

da razumem šta priča. Brbljao je nepoželjno. "Bio je otpadnik od početka. Znam iz prve ruke. Onda je došao taj pop, taj Brenton Bel. Drugi. Nemoj misliti da ne znam. Jedan od onih prokletih perverznjaka sa Njufaundlenda. Poznaješ ih na milju udaljenosti."

Shvatio sam da moram da se okrenem prema njemu, koji je sada ćutao. Pitaj tog popa, Brentona Bela, koga su poslali ovamo, dole.

350

"Još kad je imao devet ili deset godina video sam to u njemu, sigurno kao što stojim ovde." Živo je klimao glavom.

"Zaveži," rekoh naposletku. Ali on kao da nije bio u stanju da me čuje.

"Naravno, znam iz prve ruke kakav je bio taj mali Deni." "Zaveži!" "Iz prve ruke. Skoče na tebe kad si slab. Tako rade. Znao je

kad pijem. Ja sam samo čovek." "Zatvori ta prokleta usta." "Dao bih mu novac." Prišao sam mu bliže, ali on je zurio dalje, prema drumu. "Samo

čekam da se taj amerikanac vrati iz grada. Ispričaću mu celu priču. Rekao je da će je zapisati. Možda kao knjigu. O tom svešteniku i onome što je uradio. Taj Brenton Bel."

Pokušavao sam, do sada neuspešno, da se prisetim sledećih

trenutaka, da rekonstruišem tačan redosled sitnih psihičkih i fizičkih dogañaja koji su usledili. Pomišljao sam i na drogu i hipnozu, jer izgleda, kad me obuzmu sumnje u samog sebe, presudno je da saznam šta se tačno dogodilo na tom pristaništu. Nešto mi uvek blokira memoriju i spreči njenu jasnoću. I pitam se: da li je to strah? Da li je strah od bilo kakve svesne sile koja zavladava razumom kada nas vera u milost Božiju najzad napusti? Da li je strah od naše sposobnosti samouništenja?

Tragajući za objektivnošću, vidim sebe opet, kako klečim tamo oborene glave, trupa poduprtog ukočenim rukama, zglobova čvrsto naslonjenih na betonsku podlogu. Ramena su mi ugnuta, pluća se bore za vazduh, iz grla izlaze isprekidani jecaji. Oblaci su se spustili nisko iznad brodova u nizu pored doka. Ja sam jedino živo biće. Gde je Vilijem?

Dižem glavu i gledam oko sebe. Ali ne vidim nikoga. Usamljeni galeb mi ulazi u vidokrug, sleće nekako užurbano

351

na rub doka. Čuje se primalni zvuk, tiho jecanje, slično huku vetra. Stojeći

pored zapanjenog galeba, spuštam pogled. I sada se uveravam u ono neželjeno: slike koje pokušavam da poistovetim sa čovekom kakav sam oduvek mislio da sam, sveštenik, pobornik nade i pomirenja.

Vilijem je ležao pored otvorenog poklopca, izvijenog tela. Jedna noga mu je očigledno bila slomljena. Pokušavao je da pomeri ruku, pokušavao je da govori. Krv mu je curila na nozi, gde se flaša razbila kad je pao. Usta su pokušavala da progovore, ali reči nisu izlazile, već samo krkljanje i stenjanje. Tada se jedna ruka diže slabašnim pokretom koji se nije mogao pogrešno shvatiti. Bezglasnim pokretom kojim se traži pomoć.

Moja krvava ruka, tražeći utehu, u džepu napipa meku svilenu tkaninu, epitrahilj za ispovesti, simbol moje moći da ublažim neizbežnost smrti i tako uklonim i strah od nje. Vilijamove oči su gledale pravo u moje, a usne se naprezale da puste glas, dok najzad nije uspeo da kaže jednu reč.

"Oče?" Vlažna usta su se i dalje napinjala. Opet, samo jedna reč. Oče. A zatim: "Pomozite mi, Oče..." Sećam se da sam zurio u njega, osećajući strahovitu

odvratnost. Zatim sam se okrenuo i otišao. Odvozeći se sa doka, setio sam se Malinsa i skrenuo na sever.

Vozeći se dugim putem uz brdo, pored Makdugala, mimoišao sam se sa nepoznatim kolima, za čijim upravljačem sam zatim ugledao amerikanca. Strašne reči osude odjekivale su mi u sećanju... Taj je dan, dan kada će biti gnev, kada će biti pustošenje i zatiranje, veliki dan i vrlo gorak. Kada ćeš Ti doći da presudiš svetu ognjem.

Imao sam moć da ublažim gnev i uništenje. Imao sam obavezu da oteram bedu. Žurno sam skrenuo pored puta. Hteo sam da okrenem kola. Ali znao sam da je besmisleno da se vraćam. Ne možemo se vratiti.

352

Minuti su prolazili kao sati. Ili su sati bili kao minuti? Razum

je jurnuo natrag kada je žurno prošlo prozuklo vatrogasno vozilo, bljeskajući svetlima. Slično su za njim odjurila i kola hitne pomoći.

Okrenuo sam kola i povezao se za njima prema obali. Nekoliko radoznalih posmatrača stajalo je na doku, vireći dole,

prema mom brodu. U njemu je klečala neka plavokosa žena, spustivši glavu prema Vilijevom pepeljastom licu, tražeći znake života. Neprimećen u gužvi, odstupio sam natrag. Dvojica vatrogasaca uskočiše preko ograde. Treći je iz vozila dovukao nešto, što je ličilo na dasku za peglanje i dodao im dole. Dvojica bolničara čekala su sa mobilnim krevetom.

Primetio me je samo amerikanac. "Vi ste sveštenik, zar ne? Mekaskil?"

Samo sam klimnuo glavom. "Ja sam Dejv Martin," reče on, pružajući ruku. Izraz na

njegovom licu kao da je pitao, Zar ne bi trebalo i vi da budete dole?" Ali nije rekao ništa i okrenuo se. Policijska kola su stigla baš dok su bolničari prebacivali Vilija

preko ograde, da bi njegovo nepokretno telo stavili na mobilni krevet. Policajac priñe njihovoj grupi. Razgovarali su nešto, što nisam mogao da čujem. Zatim se on okrenu i zagleda u mene, setivši se iznenada. Osmehnuo se i prišao mi.

"To je vaš brod?" "Jeste." On izvadi beležnicu i hemijsku olovku. "Vi dobro izgledate,"

reče. "Hvala." "Znate li ovog čoveka?" "Iz Hotorna je," rekoh i izgovorih mu ime slovo-po-slovo.

"Vilijem. Biton, čini mi se." Pažljivo je zapisao.

353

"Živi sa majkom." "Imate li ideju kako se ovo dogodilo?" "Razgovarali smo—" "Kad ste razgovarali?" "Nešto pre toga." "Šta Vam se dogodilo sa rukom?" "Nisam siguran. Bio je pijan. Pomalo histeričan. Mora da sam

skrenuo pogled za trenutak." "Sačekajte tu." Otišao je do hitne pomoći, ušao pozadi i

pojavio se opet nekoliko trenutaka kasnije. "O čemu ste razgovarali?" "Li čne stvari," rekao sam. Policajac me pogleda sumnjičavo. "Lične?" "Poznajem ga. Imamo iste poznanike. Iskreno, sada mi je sve

to prazno. Šta se tačno dogodilo?" "Da li ste pili, Oče?" "Ne," rekoh, možda suviše oštro. "Morao sam da pitam. Na optužujem Vas ni za šta. Čujem da

ste bili odsutni." "Jesam." "To je bio dobar potez. Odlazak. Propustili ste neke dogañaje.

Ili možda njihov izostanak. Mislim da ste razgovarali sa onim novinarem, Meklaudom." Smeškao se.

Klimnuo sam glavom. "Zbrka," reče on, odmagujući. Kola hitne pomoći polako krenuše, sa upaljenim obrtnim

svetlom. Zastala su za trenutak na ulici i skrenula prema severu. "Zar ne bi trebalo da idu brže?" upitah. "Nema svrhe," reče policajac. "Ne znamo to," rekoh ja, boreći se sa očajem. "Imamo doktora ovde." "Kog doktora?" "Nju," reče on, pokazujući ženu koja je čučala iznad Vilija i

354

tražila znake života. "Slomio je vrat u padu. Gde mogu da vas nañem?"

"Znate gde sam," odgovorio sam. "Dobro. Ostaću ovde neko vreme, da pregledam Vaš brod.

Nemate ništa protiv?" "Nemam," rekoh. "Možda, kad budemo razgovarali... možemo... da popričamo o

još nekim stvarima." "Možda." Mnogo kasnije, pošto je policajac došao i otišao, važno je da se

tačno setim trenutka kada sam shvatio da je moj život završen. Redosled dogañaja mi je sada jasan, izvanredno tačno sačuvan u sećanju. Bio sam u svojoj radnoj sobi. Bronzana svetlost je ulazila kroz vrata i osvetljavala deo zida. Okrenuo sam se i zagledao kroz veliki oslikani prozor u dnevnoj sobi. Magla se digla. Nebo je bilo duboko plavo. Bio je novi dan. Okrenuo sam se natrag, prema stolu.

Pored gomile dnevnika koje sam ostavio tamo, uz kartonsku kutiju, stavio sam fotografiju oca i njegovih prijatelja, Sendija i Džeka... trojice mladića čiji je prolazni optimizam kamera sačuvala zauvek. Dva vojnika u novim uniformama. Džek u radnom odelu. I mrtav jelen, prebačen preko odbojnika kamioneta. Kao da samo izraz glave jelena odražava težinu situacije u kojoj se nalaze i svest o onome što ih očekuje. Lovci i lovina. Neraspoznatljivi u dugom periodu.

Te fotografije i dnevnici govorili su mi o neuspehu. Tragedijama koje su posledica naših nekompetentnosti. Jedan pojedinac, sin boga, koji je takoñe bog, obećao je iskupljenje od posledica naših neizbežnih poraza. Sada je tako jasno. Obećanje iskupljenja je još jedan mit.

Obuzeo me je specifičan osećaj. I upitao sam se: Da li se tako osećao Sendi Gilis? I Deni? Da li je to ñavo hteo da mi kaže na

355

Nijagara masivu? Da su vera i nada maštarije? Može li ovo da bude istina? Moja vera je samo još jedna kultura?

Znao sam čoveka koji je živeo i umro za veru i pravdu. I verujem da je njegova žrtva donela nadu verujućem narodu.

Mogu li ja ikada da postanem takav čovek? Zatim sam se setio: Danas je nedelja. Uzeo sam beležnicu i hemijsku olovku. Zapisao sam: Danas

nema mise. Prešao sam prilazni put i okačio cedulju na vrata crkve. U

vazduhu su se osećali sveži, prvi mirisi leta, vlaga i novo rastinje, i zemlja koja se budi iz sna. Široki, plavi zaliv disao je tiho.

Vratio sam se do svog stola i još jedan trenutak se zagledao u gomilu dnevnika.

Zatim sam ih stavio u kutiju. To jest, sve sem dva; iz godina u Hondurasu. Još uvek jednu tajnu ne mogu da otkrijem.

Stela je nazvala. "Upravo sam čula," rekla je. "Žao mi je." "Ne. Ne moraš to da kažeš." Glas joj je bio čvrst. "Možeš li da svratiš?" "Ne. Moram da odem kod tetke Pegi." "Naravno." "Možda sutra." "Razumem." "Jesi li dobro?" "Valjda jesam." "Samo se drži." U nedelju posle podne, policajac je opet došao. "Postoji svedok," rekao je. "Oh?" "Žena kaže da je videla kako on maše rukama ispred Vas i

356

zanosi se. Imao je 0,31 promila alkohola u krvi. Bio je pijan. Nastalo je neko komešanje. Prvo je pomislila da je tuča. Vi ste se pokrenuli tako brzo da nije sigurna da li ste pokušali da ga pridržite... ili nešto drugo. Izgleda da jednostavno nije sigurna šta je videla." Gledao me je, očekujući reakciju.

Ja sam mu samo uzvratio pogled. "Ko je ta žena svedok?" "Ona doktorka. Ona je sa čovekom koji je vlasnik broda iza

Vašeg. Onim piscem iz Njujorka. To je plavuša koja je proglasila da je mrtav na licu mesta."

"A šta je sa njenim mužem... piscem?... Da li on nešto zna?" "Ništa. Nije bio tu. Ali potvrñuje da stari Vili nije bio pri sebi

jer je prethodno pričao svakakve gluposti." Na odlasku, policajac mi je rekao da nemam razloga za

zabrinutost. "Imate li vremena za kafu?" upitao sam. "Sve vreme sveta." Vratio se u sobu i seo. Zagledao sam se u pločicu sa imenom na njegovoj jakni.

Kaplar L. Roberts. "Šta znači to L?" upitao sam. "Leo." "Pretpostavljam da ste katolik." "Dobra pretpostavka. Mada nisam baš dobar katolik." "Pretpostavljam da znate svoje molitve. Čin pokajanja." "Znam to," reče on smeškajući se. "O čemu je ustvari reč?" "Imao sam jednog prijatelja, koji je govorio da je čin pokajanja

samo zbir reči. Dobrih reči, naravno. Ali nije čin ničega. Verovao je u dela taj moj prijatelj."

"Pretpostavljam da je kazati Žao mi je i misliti to, neka vrsta čina. Govoreći kao loš katolik."

"Baš to bih mu i ja rekao. Ali bio je tvrdoglav. Jedini stvarni čin pokajanja je delo koje uključuje neku vrstu žrtvovanja."

"To prilično ekstremno," reče Leo, dižući svoju šolju sa kafom.

357

"Moj prijatelj bi rekao da pokajanje treba da vodi promeni ponašanja. A ništa se ne menja bez dleovanja, ponekad i nasilnog."

"Prilično radikalno," reče on, tužno klimajući glavom. "Gde Vam je prijatelj sada? Ili možda ne bi trebalo da pitam." Osmehnuo se.

"To je duga priča," rekoh, setivši se očeve omiljene eskivaže. Kutija sa dnevnicima stajala je izmeñu nas. Oklevao sam samo

trenutak. Zatim sam je gurnuo prema njemu. "Mislim da mi ovo više neće biti potrebno." Biskup me je nazvao nekoliko trenutaka pošto je primio moje

pismo. "Ne prihvatam ništa od ovih gluposti. Sve je to posledica

stresa. Potreban ti je kompletan odmor. Uzmi godinu dana. Idi u Svetu zemlju. Proučavaj. Poslaćemo te u Rim. Ili jednostavno neko vreme nemoj ništa da radiš."

Zahvalio sam mu se. Rekao sam da ću razmisliti o tome. "U svakom slučaju, tek da znate. Cepam ovo pismo na sitne

papiriće. Nisi ga napisao. Čuješ li me?" "Čujem Vas." "Znam celu priču. Imam svoje izvore. Blagoslov ponekad

dolazi u čudnim oblicima." Stela je došla preko polja i ušla na zadnja vrata. "Ovo je privatno," rekla je. "Ali moraš da znaš. Sigurna sam da

neće izaći odavde." Klimnuo sam glavom. Samo ona i njena sestra su znale za to. "Deni Ben ne sme

nikada da sazna." "Vili je krivio dečaka," rekoh. "Dečak je imao devet godina, za boga milog," reče ona. Stela je prva shvatila šta se dogodilo. Razmislila je kao

358

profesionalac i ubedila sestru da to mora da ostane njihova tajna, zbog tetke Pegi.

"Sigurna sam da shvataš," rekla je. Šta bi se desilo sa tetkom Pegi da su prijavile Vilija? Čak i u slučaju da izbegne zatvor, Deni Ben bi ga ubio. Zato su se dogovorile da ćute, zbog Pegi. Niko neće nikada saznati, sem Stele, Džesi i, naravno, mladog Denija. "To nije retkost meñu bliskom rodbinom," rekla je.

Složio sam se. Sve porodice imaju tajne. Ali zašto je taj dečko to uradio posle toliko godina?

Slegla je ramenima. "Sprijateljio se sa mladim sveštenikom sa Njufaundlenda. Mnogo su razgovarali. Onda su počele glasine; verovatno u vezi skandala iz mesta iz koge je poticao. Znaš kakvi su ljudi. Znam da su te glasine smetale Deniju. Mislim da se osećao nekako ugrožen njima."

"Šta misliš, odakle su počele te glasine?" "To niko ne zna." Zatim je ućutala. Mislim da je tu sve rečeno

i da bi trebalo to da znaš zbog sopstvenog mira." "Hvala ti," rekoh. "To je velika tajna... za tebe i Džesi." Osmehnula se. " Sigurna sam da ti znaš sve o čuvanju velikih

tajni." "Jednom si pomenula neko mesto u Dominikanskoj republici." "Da," reče ona. "Možda ću to da ti prihvatim." "Kaži samo reč." Oklevao sam. "Možda ćeš i ti poći." "Možda. Ali opet." "Šta opet?" Stavila mi je hladnu ruku na obraz. "Ja sam slaba zamena.

Shvatila sam to davno, na teži način." "Zamena za šta?" upitah nesigurno. "Mislim da znaš." Mogao sam samo da klimnem glavom, bez reči.

359

"Daću ti ključeve za Puerto Platu i ime žene koja to održava." "Dobro." Deni Ben je išao kroz parking tržnog centra u gradu, kada me

je primetio. Nadao sam se da neće. Trebalo je suviše toga objašnjavati. Suviše prećutati. Ali on je išao polako prema meni, sada uz pomoć dva štapa.

"Hej," reče on. "Nadao sam se da ću dobiti poziv u nedelju ujutru. Onda su se molili za jadnog Vilija na misi. Verovatno ste bili suviše zauzeti za plovidbu."

"Ovih dana," rekoh. "Čujem da odlazite na neko vreme." "Da. Upravo sam nabavio namirnice." "Dobro." "Neću biti tu bar mesec dana." Rekao sam mu da moram o

mnogo stvari da razmislim. Možda je došlo vreme za veliku promenu pravca u mom životu.

"Bilo bi šteta", reče on. "Ništa nije definitivno." "Ali, vratićete se?" "Da." "Ne brinite za čamac. Ja ću Vam ga paziti. Imam lepe

uspomene vezane za taj njega." Zahvalio sam mu se. Na licu mu se odjednom pojavi tužan izraz. "Šta mislite, kako

oni razmišljaju?" upita on. "To ne možemo znati. Možemo samo da pretpostavljamo; da je

na kraju došao trenutak... neko smirenje." Klimnuo je glavom. "Šteta što idete. Sveštenstvu je potrebno

više razumnih ljudi poput Vas." Nasmejao sam se. "Ozbiljno," reče on. "Ljudi to kažu."

360

"Bez obzira šta ću još biti, i dalje ću biti sveštenik. Znaš kako kažu: jednom sveštenik, uvek sveštenik."

"Ma, znate Vi šta ja mislim. Ne govorim o... teoretisanju." "Mislite o meni isto što i sada. Nemam nameru da se mnogo

menjam." Klimnuo je glavom. "Samo me više ne zovite Ocem." "To će biti teško," reče on. "Ja sam pomal staromodan u vezi

toga." I on odjednom prebaci oba štapa u veliku levu ruku, i pruži mi desnu da se rukujemo na oproštaju. "Samo za slučaj da više ne naletim na Vas."

Ja impulsivno koraknuh napred i obgrlih ga obema rukama oko pognutih ramena, i sklonih glavu pored njegove, da mi ne vidi oči.

Sećam se da smo tako dugo stajali, ja kao da sam se okačio na njegovo krupno, oslabljeno telo, dok me je tapšao po leñima kao da sam uplašeno dete.

A sećam se i ljudi koji su išli u kupovinu za vikend, i uznemireno bacali poglede prema dvojici odraslih ljudi koji se grle na parkingu; i pitali se šta se to dešava.

( ZAHVALNOST ) Zahvalan sam mnogim prijateljima i kolegama za podatke i

savete koje sam dobio tokom rada na ovoj priči. Posebnu zahvalnost dugujem svojim agentima, Donu Sedžviku i Šonu Bredliju jer su nekoliko godina podržavali ovaj projekat, a posebno Donu, koji je pročitao rukopis i kroz mnoge dopise uputio mi dragocene kritike. Moja supruga, Kerol Of, dala mi je presudnu podršku i smernice tokom rada, dok je naš prijatelj Skot Selers iz Kanadskog Rendom Hausa sagledao vrednost projekta u trenutku kada ni ja sam nisam bio siguran. Moja urednica i izdavač Ana Kolins unela je u priču

361

suptilne trenutke i izdavačku disciplinu, potrebne za prevazilaženje mojih mnogih literarnih manjkavosti.

Linden Mekintajr je jedan od domaćina pete sile (Kanadski TV

vesnik (prim. prev.).) i dobitnik devete nagrade Džemini za medijsko novinarstvo. Autor je bestseler romana Dugi put, nominovanog za nagradu CBA Libris. Njegova najnovija knjiga, dečački memoari nazvani Uzdignuti put: Prolaz iz nevinosti, bila je najbolja knjiga Gloub end Mejla 2006. godine, dobila je nagradu Edna Stebler za dokumentarnu literaturu, kao i nagradu Evelin Ričardson.