^etvrtak, 15. maj 2008.Broj 53.

GR^KABRESTOVA^KA BAWA

\ERDAP

EGEJ MAMI CENOM

LA\OM KROZ VEKOVE

MEDITERAN

LEK TRA@ILI I VLADARI

OSIM tri najlep{a

ostrva u Mediteranu:

Majorke, Sicilije i

Malte, beogradska turi-

sti~ka agencija "Kontiki"

ovog leta organizuje i turu

sa razgledawem

najlep{ih gradova Andalu-

zije i odmorom na Majorci.

- U ANDALUZIJU se kre}e 15.

juna. Putovawe traje punih

10 dana, sa tri avio-pre-

voza. Razgleda-

wa su sa vodi~em, a odmor

na Majorci ko{ta 790 evra

- ka`e Nevena Novoselac iz

"Kontikija". - Broj mesta je

ograni~en, a ovakvo puto-

vawe se ne organizuje ~esto.

Putnici najpre sti`u u

Malagu, rodni grad Pabla

Pikasa, gde ostaju dva da-

na. Posle razgledawa ovog

prelepog grada, turisti

putuju u Granadu gde je ve-

li~anstvena Alhambra, na-

jotmenija palata mavar-

skih kalifa. "Kontikije-

vi" putnici }e u`ivati u

razgledawu me{uara, kra-

qevske sale, dvori{ta

mirti, odaja kalifa, dvo-

ri{ta lavova, parka Hene-

ralife i Fontane mudro-

sti. Naredni dan je rezer-

visan za Kordove gde je naj-

ve}a sredwovekovna mo-

{eja, nazvana "1.000 stu-

bova". Okru`ena je dvo-

ri{tem s naranxama.

Ovo je grad Hulija Ro-

mera, ali i El Kordo-

besa, najfatalnijeg

torera koji je "lo-

mio" bikove i Avu

Gardner.

TURISTI provode i dva dana

u Seviqi u kojoj su `iveli

seviqski berberin, Don @u-

an i Karmen. Posle posete

Kolumbovom grobu, najsta-

rijoj kraqevskoj palati na

svetu, prelepom kvartu San-

ta Kruz i u`ivawa u najgra-

cioznijem plesu flamenku,

"Kontikijevi" putnici avi-

onom putuju pravo na Major-

ku, gde }e u`ivati, u kupawu

i sun~awu, punih pet dana.

Letovawe na Majorci ko-

{ta od 490 evra (hotel i

avion), a mladi mogu da po-

tra`e provod na Ibici, ko-

ja je udaqena sat vo`we br-

zim brodom.

NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008.II

� A. Krsmanovi}

U MAJU I JUNU "KONTIKI" ORGANIZUJE PROMOTIVNA

Na pla`u posle

Dvodnevno razgledawe

Malage,rodnog grada

Pabla Pikasa

’

IAKO mnogi turisti `ele da vide Kapadokiju, nisu ~esto u

prilici. U maju im se pru`a mogu}nost. Po ceni od 490 evra,

putnici "Kontikija" mogu da se odmore u Alawi i da vide Ka-

padokiju. Oni koji vole kru`ne ture i `ele da vide bisere

Bliskog istoka: Siriju i Jordan (sa odlaskom do Petre i kupa-

wem u Akabi) moraju da izdvoje 840 evra, a putovawe traje pu-

ne dve nedeqe. Polazak je 17. maja.

KAPADOKIJA, SIRIJA I JORDAN

Malaga

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Zvezdan @ivkovi} • Telefon: 011/ 30-28-121Broj 53, ^etvrtak,

15. maj 2008.

y Poseta Kolumbovom grobu i kraqevskim palatama

NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008. III

INFO

790 � Andaluzija i Majorka (15. jun)

10 � kolektivna viza za [paniju

490 � letovawe na Majorci (24. jun)

25 � karta za brzi brod do Ibice

490 � letovawe na Siciliji (23. jun)

290 � dve nedeqe u Alawi (17. maj)

PUTOVAWA U [PANIJU I TURSKU

flamenka

LETOVAWE na Siciliji,

najpopularnijem italijan-

skom ostrvu me|u na{im

turistima, ko{ta od 490

evra, a hoteli su u Taormi-

ni, Letojanimi i \ardini

Naksosu.

- Pored Sicilije, koja je

godinama najtra`enija,

pripremamo i druge pro-

grame za razgledawe Ita-

lije. U planu je i Sorento -

ka`e Nevena Novoselac.

IZUZETNO povoqnan aran-

`man za letovawe u Tur-

skoj je u Alawi. Odmor od

15 dana u hotelu sa tri zve-

zdice sa avio-prevozom ko-

{ta 290 evra. Polazak je

17. maja, a cena va`i samo

za taj termin. �

Majorka

Seviqa

y Bogat program i na Siciliji

BRESTOVA^KA bawa, uda-

qena desetak kilometa-

ra od Bora, ima deset

izvora termomineralne vode,

u kojima je temperatura izme-

|u 32 i 42 stepena Celzijusa.

U woj, dokazano je, ima ka-

lijuma, kalcijuma, natriju-

ma, magnezijuma, oksida

gvo`|a, aluminijuma, sili-

cijuma, hlora, ugqene kise-

line, joda, broma, fosfata,

nitrata, vodonik-sulfida,

mangana, cinka i fluora, dok

lekovita svojstva poja~avaju

mikroelementi: kalijum, li-

tijum, rubidijum, kobalt i

bakar.

Oko bawe, koja je idealno

mesto za odmor du{e i tela,

na povr{ini od oko 90 hekta-

ra, prostire se {uma. Neda-

leko od we je i Borsko jezero

(udaqeno svega ~etiri kilo-

metra) i dve pe}ine: Zlotska

i Bogovinska.

Brestova~ka bawa se ubra-

ja u red kraqevskih, jer su u

woj lek svojim bolestima

tra`ili Obrenovi}i i Ka-

ra|or|evi}i, koji su ovde po-

digli i nekoliko zdawa.

Kraq Petar Prvi Kara|or-

|evi} je ovde sa-

gradio letwiko-

vac. Bawa je bila

jedna od tri zvani~-

ne dvorske bawe sta-

re Jugoslavije.

Kwaz Milo{

Obrenovi} je 1837.

godine u ovoj bawi se-

bi izgradio konak,

dok je 1856. rezidenci-

jalni dvorac podigao i

knez Aleksandar Kara-

|or|evi}. Istorija be-

le`i da je bawu, nepo-

sredno posle oslobo|ewa

ovog kraja

od Turaka, 1834. godine,

posetila knegiwa Qubica,

`ena kneza Milo{a Obreno-

vi}a.

- Knez Aleksandar Kara-

|or|evi} je leto provodio u

Brestova~koj bawi: u kupa-

wu, {etwi i lovu, dok se

kraq Milan Obrenovi}, zna-

ju}i za lekovita svojstva ov-

da{wih voda, le~io od reume

- navodi se u istorijskim po-

dacima. - Za vreme Drugog

svetskog rata, vrhovna ko-

manda nema~kog Vermahta je

deo svojih vojnika sa isto~-

nog fronta, koje je "nagri-

zla" ruska zima, na oporavak

slala u Brestova~ku bawu.

Podnebqe Brestova~ke ba-

we je umerenokontinentalno.

Blaga klima, ~ist vazduh i

lekovita voda pogodni su za

le~ewe disajnih organa, obo-

qewa srca i {titne `lezde,

kao i za odmor i oporavak od

napornog rada i svakodnev-

nih stresova. �

NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008.IV

IMA DESET IZVORA LEKOVITE VODE, A ^ETIRI KILOMETRA JE OD BORA

Aleksandar Kara|or|evi}

je ovde sagradio

dvorac

’

PO nare|ewu Milo{a

Obrenovi}a, u Brestova~-

koj bawi je 1835. godine

boravio baron Herder, koji

je obavio analizu lekovi-

tih izvora.

Iste godine je uvedena

lekarska slu`ba. Zato se

ova bawa smatra jednom od

najstarijih u Srbiji, sa

kontrolisanim zdravstve-

nim turizmom. U woj je i

"Izletnik", najstariji ho-

tel u Srbiji.

HOTEL

INFO

GOSTI u Brestova~koj bawi mogu da odsednu u hotelima

"Srpska kruna", "Izletnik" i "Dom odmora", kao i u vi-

lama "Biqana", "Ko{uta" i "Toplica". Na Borskom jezeru

renovira se hotel "Jezero". No}ewe sa doru~kom ko{ta

izme|u 1.100 i 1.300 dinara. Preciznije informacije na

telefon: 030/31-830.

yTemperatura vode izme|u 32 i 42 stepena Celzijusa y [uma na 90 hektara� Q. Trifunovi}

O. Rado{evi}

Borsko

jezero

BRESTOVA^KA BAWA

GU^EVSKI VAJATI", naj-

novija je ponuda turi-

stima koji posete Vu-

kov zavi~aj i planinu Gu-

~evo, sa koje pogled "puca"

na Drinu, Bawu Koviqa~u

i Loznicu. Na pola puta

od Koviqa~e do vrha Gu~e-

va otvoreni su vajati, koji

su za prvomajske praznike

primili prve goste.

Ura|eni su tako da pred-

stavqaju zdawa na ovoj

planini koja su nekada

imali ovda{wi doma}i-

ni. Materijal je strpqivo

biran, kao i wihove kom-

binacije i tehnike. Vajati

su se uklopili u gu~evski

ambijent, ba{ kao da su sa-

gra|eni pre najmawe pola

veka. Vlasnici "Gu-

~evskih vajata",

otac i sin, Zoran i

Vladimir Mati}, po-

znati su turisti~ki

poslenici.

- NA[A avlija, restoran,

gostinske sobe, usluga, je-

la i pi}a, moraju da budu

u znaku davno pro{lih

vremena kada se nije

`ivelo takvom brzinom

kao sada - obja{wava Vla-

dimir. - Uspeli

smo da {irom

otvorimo vrata

gostima, duboko

ube|eni da smo

pripremili do-

bar kutak u kojem,

uz na{e gostoprim-

stvo i ambijent,

vreme mo`e, bar na-

kratko, da "stane", da

qudi posvete vi{e

pa`we sebi i svojim na-

bli`ima. Sre}ni smo kad

nam gosti ka`u da smo us-

peli da ponudimo razono-

du i odmor.

U RESTORANU, koji mo`e

da primi pedesetak gosti-

ju, ~iji su prvi gosti bili

episkop {aba~ki, gospo-

din Lavrentije i ovda{we

sve{tenstvo, koji su osve-

{tali etnokom-

pleks, slu`e se jela i pi}a

koja se spravqaju na sta-

rinski na~in. Doma}a ra-

kija, vina, sokovi, voda iz

gu~evskih vrela ili iz

Trono{e, sa ~esme "Devet

Jugovi}a", osnova su ovda-

{we vinske karte. I {to

se jela ti~e, kako ka`e Zo-

ran Mati}, na meniju }e

biti jagwe}e i tele}e pe~e-

we ispod sa~a, u mleku,

dimqena i bela ve{alica,

}evapi i ra`wi}i na }u-

muru, svadbarski kupus,

prebranac...

- TA^NO }e se znati u koje

dane }e biti koje kuvano

jelo, poput svadbarskog

kupusa i prebranca - poru-

~uje na{ sagovornik. - U

sobama, u vajatima, gosti

kroz prozor gledaju Dri-

nu. Odavde je lep-

{i pogled na Dri-

nu nego sa bilo kog

mesta u ovom kraju.

Etnonaseqe u

svom okru`ewu

ima i {ezdesetak

le`ajeva za {kolu

u prirodi i sme-

{taj sportskih eki-

pa. Na samo nekoliko kora-

ka od soba i vajata su od-

li~no ura|eni sportski te-

reni i gu~evske {ume. Ne-

daleko od etnoambijenta je

i savremena diskoteka za

mlade i drugi sadr`aji.

- KOMPLEKS "Gu~evski

vajati" je ne samo novi-

na na turisti~koj kar-

ti Srbije, ve} i ohra-

brewe i podsticaj i

drugim investitori-

ma, iz zemqe i ino-

stranstva, da inve-

stiraju u ovu pla-

ninu. Wene mogu}-

nosti ni izbliza nisu

iskori{}ene - ka`e Miha-

ilo Puri}, na~elnik Ma~-

vanskog okruga. - Zoran i

Vladimir Mati} predsta-

vqaju zna~ajne investito-

re na Gu~evu, ~ije }e znawe

i ume}e dovesti nove goste

na ovu planinu. �

NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008. V

� V. Mitri}B. Backovi}

NA PLANINI GU^EVO, U PONUDI I AUTENTI^NI VAJATI

�U duhu prohujalog vremena �Specijaliteti ovog kraja

Gledaju Drinu

pod prozoromINFO

PUN pansion u "Gu~evskim vajatima" ko{ta 1.250 din.

CENA jela sa ro{tiqa je 200 - 380 dinara.

JELA, poput prebranca i svadbarskog kupusa, su 150 din.

CENE pi}a su uglavnom oko 50 din.

Zoran Mati} Vladimir Mati}

NA KOMERCIJALNIM vodama

i na terenima koji su

pod posebnim re`imom ri-

bolova {aran se ~esto peca

i tokom lovostaja. To va`i

i za kovinsku [qunkaru,

omawe i ribom veoma boga-

to jezero, kojim uspe{no

upravqa USR “Dunav” iz

Kovina. Pecaju}i nedavno

na toj lepo ure|enoj staja-

}ici, Po`arevqanin Sa{a

Jakovqevi} ostvario je naj-

boqi ulov u dosada{wem

delu karijere.

- KAPITALCA od 15,6 kilo-

grama upecao sam na “cukk”

kukuruz sa aromom hobot-

nice montiran na dlaku. U

jednom trenutku ru~ica ~e-

krka mi se zablokirala, pa

je borba bila izuzetno dra-

mati~na, ali se na kraju

ipak okon~ala u moju ko-

rist - rekao je Sa{a i do-

dao da je pitawe kako bi se

zamarawe zavr{ilo da mu u

prihvatawu ulova nije po-

mogao prijateq Danijel Ra-

nisavqevi}.

JAKOVQEVI] je {a-

rana pa`qivo

o s l o b o d i o

udice i

posle

mere -

wa i fo-

t o g r a f i s a w a

vratio u vodu

pred mnogo-

brojnim svedo-

cima koji su se

zatekli na

{qunkari. Ulov je ostva-

ren parabolikom “Spro pre-

cision” od 3,6 metra, t.c. 2,75

libre, ma{inicom “Tica

Sportera SR 6007”, najlonom

“Anja-Shima Camo” od 0,35

mm i udicom “Gamakatsu

specialist“ veli~ine 2. �

S. L.

SVETSKA lova~ka organiza-

cija (CIC), na svojoj 55.

generalnoj skup{tini, odr-

`anoj nedavno u Marake{u,

u Maroku, posebno prizna-

we ukazala je Srbiji, jednom

od svojih osniva~a.

OD NA[E peto~lane dele-

gacije, Milorad Perovi},

izabran je za pot-

predsednika

CIC, a Aleksandar ]era-

ni} za potpredsednika ko-

misije za izlo`be i trofe-

je CIC.

VI[E od pet stotina pred-

stavnika lova~kih organi-

zacija iz oko 90 zemaqa sve-

ta, na jedinstvenom svet-

skom lova~kom samitu, uz

slogan “Briga o `i-

votiwama, ra-

zumevawe me|u qudima”,

tra`ilo je odgovore od naj-

poznatijih svetskih lovnih

stru~waka, kroz rad po ko-

misijama (pretkongresni

doga|aji), na pitawa o~uva-

wa `ivotiwskog sveta, sa

posebnim akcentom na Rezo-

luciju o za{titi pojedinih

vrsta ptica.

- OVAJ svetski kongres lo-

vaca u}i }e u istiriju kao

“Svetski forum za o~uva-

we odr`ivog lova” spaja-

wem stru~nih mi{qewa.

ON }E biti prekretnica

u primeni principa i

direktiva za odr`ivo

kori{}ewe biodiverzi-

teta - ka`e “prvi lovac

sveta” Diter [ram iz

Austrije, predsednik

CIC. � V. P.

ODLI^AN DOBAR PODNO[QIV LO[

RIBOLOVNI HOROSKOP od 15. 5. do 21. 5. 2008.

PETAK^ETVRTAK SUBOTA NEDEQA PONEDEQAK UTORAK SREDA

16. 17. 18. 19. 20. 21.

od 14 do 20 od 04 do 20 do 9 do 9od 04 do 20

15.

GENERALNA SKUP[TINA SVETSKE LOVA^KE ORGANIZACIJE

Posebno priznawe Srbiji

Kapitalac

iz {qunkare

SOM OD 70 KILOGRAMA

Ala vra}ena

u Dunav

DA u Dunavu ima

ogromnih somova,

pravih ala, svedo~i ova

fotografija na~iwena

pre lovostaja, kod Sme-

dereva. Som od 70 kilo-

grama uleteo je u mre`u

lokalnog alasa Dragana

Kosti}a, iz ribarskog

naseqa Ore{ac.

KAKO izuzetan kapita-

lac ne bi zavr{io u ne-

kom od mnogobrojnih re-

storana, pobrinuo se je-

dan od korisnika ovog

dela Dunava.

OTKUPIO JE izuzetnog

kapitalca za 25.000 di-

nara i vratio ga nazad

u Dunav, da bude jo{ ve-

}i. � V. P.

NEMA^KI lovac-turista, u bogatom lovi{tu

Lova~og udru`ewa “Suboti~ka pe{tara”,

iz Subotice, odstrelio je nedavno srnu sa - ro-

govqem! Kod ove vrste divqa~i, samo mu`jaci

imaju rogove, dok `enke nikada! Merewem je

ustanovqeno da trofej ima 136 CIC poena, odno-

sno rogovqe }e

poneti zlatnu

medaqu! Ovo

“~udo nad ~u-

dima” iz na-

{eg lovi{ta,

potvrdila je i

veterinarska

stanica u Su-

botici.

- STRU NI pra-

tilac i lovac-

turista su puca-

li misle}i da se

radi o srnda}u -

ka`e Emil ^a-

barkapa, predsednik LU “Suboti~ka pe{tara”.

- IZNENA\EWE je usledilo tek po pregledu od-

streqene divqa~i. Prema konsultacijama sa

lovnim stru~wacima ovo je prvi zabele`en slu-

~aj u na{oj zemqi, a verovatno i u svetu. �V. P.

REKORD PO@AREVA^KOG [ARANXIJE U KOVINU

O^ISTITE pa`qivo od

kostiju meso soma, zatim iseckaj-

te na krupnije kocke, posolite, iscedi-

te malo limuna i ostavite sat-dva u fri`i-

deru da odstoje.

U ME\UVREMENU pripremiti testo za pohovawe na

slede}i na~in:

Od tri `umanceta, ka{ike uqa, bra{na, soli i {o-

qe piva zame{ajte gusto testo, znatno gu{}e nego za pa-

la~inke.

UMUTITE, zatim, preostala belanca i polako dodajte

testu. Pripremqene kocke somovine uma~ite u testo

i pr`ite u vrelom uqu.

DOK SE riba u pohu pr`i, ~esto je okre}ite

~as na jednu, ~as na drugu stranu.

Servirajte sa tartar sosom

ili majonezom.

RIBA NA TRPEZI

Pohovana somovina

�

VODI^ ZA PECARO[E

Voda stagniraLEPO vreme mami ribo-

lovce na vodu. Posled-

wih dana sve ih je vi{e, a

tome pogoduju konstantne

temperature i pritisak

koji ne varira mnogo.

Ipak, ulovi su sporadi~-

ni i razlikuju se od terena

do terena.

NA DUNAVU radi smu|. Ja-

vqa se u Velikom Gradi-

{tu i u okolini Golupca,

na terenima kod Lepen-

skog vira, kao i na potezu

od \erdapske klisure do

Tekije. Hvataju se uglav-

nom na tvister.

NA SAVI nije bilo zna-

~ajnijeg ulova, sem bele

ribe, koja se peca uz oba-

lu, na lagan pribor, jer je

i daqe visoka voda. Sli~-

no je i ve}em delu Tise,

gde je voda jo{ mutna i

slabo opada.

NA TAMI[U, u okolini

Opova, ^ente, Sakula,

Farka`dina i Toma{ev-

ca, zbog visokog vodostaja

ribolov je jo{ nemogu},

sem u kubicima i okolnim

barama. Kod ^ente, na ka-

nalu kod mesta Okrugli-

ca, radi sitna babu{ka i

bela riba.

NA BA^KOM kanalu u oko-

lini Kule i Vrbasa lepo

je radila {tuka, bela ri-

ba i babu{ka, a hvataju se

i bodorka i deverika, naj-

~e{}e na crvi}e.

U KRU[^I}U i Ruskom Kr-

sturu odli~no radi zla-

tica, dok je na Dowem ka-

nalu jela samo bela riba i

sitna {tuka. Na kanalu

Dunav-Tisa-Dunav peca-

ro{a ima dosta, ali se za-

dovoqavaju ulovom bele

ribe.

U SAVINOM SELU bilo je

ulova sitnijeg smu|a na

varalicu. U Kuli i Cr-

venki, na Velikom ba~kom

kanalu, hvatani su krup-

niji primerci amura.

NA MORAVI se hvata i si-

tan skobaq, plotica i

{tuka, a ribo~uvari ape-

luju na ribolovce da ribu

ispod mere vrate u vodu.

Pek je, i pored velikih

oscilacija vode, davao

krupnu krku{u.

NA JEZERU Paquvi, kod

Uba, radi babu{ka i do-

zvoqen je ulov do pet ki-

lograma dnevno.

Bela riba se, na Zvor-

ni~kom jezeru mresti, ali

{tuka odli~no radi. U

ovim vodama javqa se i

bucov.

SKOBAQ dobro radi na

Drini kod Bajine Ba{te

i na potezu ka jezeru Pe-

ru}ac.

“[areno” je i na ve}i-

ni ostalih jezera. Babu{-

ka i sitnija deverika jav-

qaju se na Gru`anskom je-

zeru.

NA SREBRNOM radi bela

riba, ali je po~eo da jede

i krupan amur. Bovansko

jezero je prili~no “mr-

tvo” i nisu zabele`eni

ozbiqniji ulovi.

Krupna babu{ka na De-

liblatskom jezeru trenut-

no je u mrestu, pa slabije

jede, ali je krenula sezona

na {arana. �

Sre}ko Borovi}

CRVI]I - od 25 do 30 dinara

KEDERI - 6-8 dinara

GLISTE - od 40 do 50 dinara

VAQAK - od 15 do 20 dinara

MAMCI

Srna s rogovimaNESVAKIDA[WI ULOV USUBOTICI

NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008. XI

VE] posle 12 sati

vo`we od Beograda,

sa nekoliko usput-

nih zadr`avawa, putni-

ci mogu da vide lepotu

peskovitih pla`a Pef-

kohorija. Toliko je vre-

mena potrebno iskusnim

voza~ima i vodi~ima be-

ogradske turisti~ke

agencije Travelland do

ovog odredi{ta u Gr~koj,

posledwih godina jednog

od omiqenijih kod na{h

turista.

OVO mesto na Halkidi-

kiju ~uva kolorit tradi-

cionalne Gr~ke, kombi-

nuju}i ga sa modernim

evropskim trendovima.

Restorani iz kojih dopi-

ru mirisi girosa, suvla-

kija, pome{ani sa zvuci-

ma sirtakija su du` {e-

tali{ta uz morsku oba-

lu.

Vlasnica turisti~ke

agencije Travelland Vera

Srdanovi} ka`e da ba{

zbog tog spoja: mogu}no-

sti mirnog odmora, ali i

odli~nog provoda, ovo

mesto svake godine pri-

vla~i sve generacije tu-

rista.

- U JEDNOJ smeni mo`e-

mo da smestimo oko 600

qudi. Sve vile su u nepo-

srednoj blizini mora

ili na samoj obali - obja-

{wava na{a sagovorni-

ca. - Gosti mogu da se od-

maraju u mini-hotelima

sa bazenom, poput

"Olimpije", "Alonija"

ili "Korala". Od ove se-

zone u ponudi su i apart-

mani "Palalidis", ide-

alni za bra~ne parove,

ali i za roditeqe sa de-

com najmla|eg uzrasta. U

dvori{tu, sa prelepim

vrtom i bazenom, je i de~-

je igrali{te. Od 24. ma-

ja, gosti koji `ele da

u`ivaju u ovoj vili, mogu

da se odmaraju nedequ da-

na po promotivnoj ceni

od samo 5.990 dinara po

osobi. Za ostale apart-

mane, u nekoliko smena u

predsezoni, sme{taj je

besplatan, pa je prevoz

od 4.000 dinara jedina

stavka u buxetu koju tu-

risti moraju da plate.

IAKO nema bazen, jedna

od najprijatnijih i naj-

mirnijih ku}a za odmor

je vila "Karamavros",

koja je u prvoj ulici koja

je paralelna sa {etali-

{tem. Posebna prednost

je ta {to su apartmani u

blizini mora, ali do

wih ne dopire buka iz

kafi}a, niti miran san

mogu da remete taktovi

muzike iz klubova sme-

{tenih uz obalu. Quba-

zni doma}ini pobrinuli

su se da gostima ne bude

pretoplo u toku letwih

meseci. Tu su, dakle, kli-

ma-ure|aji, za ~ije ko-

ri{}ewe dnevno treba

izdvojiti pet evra!

JEDNO od odredi{ta

koje pose}uju turisti iz

Srbije je i obli`wi Ha-

nioti, koji je od Pefko-

horija udaqen ~etiri ki-

lometra. Nije daleko ni

Kalitea, u koju se zaputi

najvi{e devojaka i mla-

di}a iz cele Evrope, jer

nudi nezaboravan provod

za mlade. Preporuka je i

to {to Travellend jedi-

ni ima apartmane u ovom

mestu.

ZBOG sve ve}eg broja na-

{ih turista, u skoro sva-

koj prodavnici u Pefko-

horiju trgovci znaju bar

poneku re~ na srpskom je-

ziku. Ista situacija je i

u kafi}ima. Tako u klu-

bu "Bombo" organizuju

`urke na kojima pu{taju

prete`no pesme na na-

{em jeziku, a ~ak i "`iva

muzika" je iz Srbije. Ma-

lo pivo ko{ta dva, veli-

ko tri evra, kokteli su,

tako|e, tri evra, a vino

pet. Za ~a{u bambusa ili

{pricera treba izdvoji-

ti po pet, a za sokove tri

evra. �

IXVIII NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008. NOVOSTI • ^etvrtak, 15. maj 2008.

ZAGRMELI su motori

broda restorana "\er-

dap", zavijorila se za-

stava, oglasila sirena. Ka-

petan, stari re~ni vuk Jo-

van Pufi} poveo je dunav-

sku la|u u jedno~asovno pu-

tovawe kraj Trajanove ta-

ble, tvr|ave Fetislam, pa

sve do nekada{weg ostrva

Ada Kale.

Pufi} ve} dve decenije

dr`i kormilo ovog broda.

Klasi~na je slika dunav-

skog mornara: bela unifor-

ma, seda brada, tetova`e na

rukama...

- Reka, ribarewe, vino.

To je `ivot - kao da otvara

dnevnik uspomena. - Svaki

izlazak na vodu je novo

iskustvo, iako Dunav po-

znajem boqe nego svoj xep.

OD pristani{ta kraj ho-

tela "\erdap" se~emo re~no

korito i dolazimo do osta-

taka Trajanovog mosta, koji

}e uskoro biti ponovo "sa-

gra|en", ali ovoga puta la-

serima.

- Hologram }e do~arati

impozantnu rimsku gra|e-

vinu - ka`e kapetan Pufi}.

- Bi}e to svetsko ~udo koje

}e turisti mo}i da "dodir-

nu" sa broda.

GLADE]I sedu bradu, laga-

no skre}e kormilo ulevo i

barka ide, pravo ka tvr|avi

Fetislam, nadomak Klado-

va. Jedna od {est tvr|ava -

gradova iz 16. veka ~iji su

kqu~evi predati knezu Mi-

hailu na beogradskom Kale-

megdanu, se~e horizont pu-

tovawa.

- Nudimo 120 mesta na na-

{em brodu na palubi i 50 u

luksuzno opremqenom salo-

nu - isti~e Ne{ko Dragi-

{i}, direktor Turisti~ke

organizacije Kladova. -

Imamo programe za sve: |a-

ke, lovce, strastvene peca-

ro{e, sportiste i kampere.

Organizujemo i krstarewe

za ven~awa. Ko voli da u`i-

va u doma}im specijalite-

tima, provodu kraj i na vo-

di, sa posetom najvrednijih

kulturno-istorijskih loka-

litete, nek zaplovi sa nama.

ADA Kale! Strate{ka

ta~ka odakle se nekada kon-

trolisala plovidba kroz

\erdapsku klisuru. Rimqa-

ni, Austrijanci, Turci go-

spodarili su ovim ostr-

vom.

- E, ovo je `ivot - setno

}e kapetan ove la|e, zagle-

dan u daqinu. - Tu se dobro

peca, mo`e da se nabavi i

kavijar od morune, a na{e

vino je kao lek... �

KRSTAREWE \ERDAPSKOM KLISUROMKUDA ZA VIKEND

La|om kroz vekove

i bogatu pro{lost�Poseta mo}noj hidroelektrani � Ven~awa na brodu "\erdap"

Osam dana - sedam punih

pansiona

SME[TAJ: Hotel "\erdap"

IZLETI: Tekija, Negotin

sa ru~kom u Raja~kim pim-

nicama, Rumunija: Bawa

Herkulane i Turn Severin.

CENA: Aran`man po osobi je

9.870 dinara.

LETO NA \ERDAPU

� Dragan KrsnikZoran Jovanovi}

INFO

*Razgledawe HE "\erdap": deca 40 dinara, a odrasli 80.

*Krstarewe brodom "\erdap": 60 minuta (maksimalno

120 putnika) 18.000 dinara.

*Poseta arheolo{kom muzeju "Kladovo": 50 dinara za

decu, a za odrasle 80.

HOTEL " \ERDAP"

*Jednokrevetna 2.200

*Dvokrevetna 3.600

*Apartman 5.400

(cena sobe je u dinarima, sa doru~kom)

MOTEL "TEKIJA"

*No}ewe bez doru~ka u 1/2 sobi, po osobi 800 din.

*No}ewe sa doru~kom u 1/2 sobi, po osobi 900 din.

*Polupansion po osobi 1.100 din.

*Pansion po osobi 1.300 din.

Trpeza prepuna

|akonija, nakojoj je i kavi-jar od morune

’

Hanioti jeidealan

za zabavu mladih

’

U klubu “Bombo”

organizuju se `urke sa

srpskommuzikom

’

SA TURISTI^KOM AGENCIJOM “TRAVELLAND” U PEFKOHORIJU, NA GR^KOM POLUOSTRVU HALKIDIKI

� U predsezoni nude i besplatan sme{taj � Turisti pla}aju samo 4.000 dinara za prevoz

INFO

IZNAJMQIVAWE bicikla dnevno ko{ta od {est do osam

evra.

ZA dve porcije me{anog mesa, sa suvlakijem i piletinom,

u restoranu "Vlahos", uz gr~ku salatu i pola litra belog

vina, treba izdvojiti 20 evra.

IZLET do Svete gore, sa posetom Stagire, rodnog mesta

Aristotela, je 35 evra. Toliko novca je potrebno i za obi-

lazak Meteora, dok {oping u Solunu i poseta Zejtinliku

ko{ta 20 evra.

� Zlatica Raki}

INFO

LITAR i po vode u prodavnicama je 50 centi, a pa-

kovawe od {est fla{a je evro i po.

PET evra ko{ta halo kartica. Za tu sumu mo`ete

razgovarati oko sat i 20 minuta sa Srbijom, za po-

zive upu}ene na fiksni telefon.

Egej i ovog leta mami cenom

Vera Srdanovi}