Н А Ц Р Т ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА МЛАДЕ

2010-2014.

Крагујевац, децембар 2009. године

С А Д Р Ж А Ј Одељак 1 Увод

1.1 Увод

1.2 Реч Градоначелника

1.3 Канцеларија за младе града Крагујевца

1.4 Савет за младе

1.5 Комисија за израду Локалног акционог плана за

младе

1.6 Комисија за израду ЛАП-а за младе

Одељак 2 Принципи и вредности

Одељак 3 Контекст

3.1 Географски подаци

3.2 Демографски подаци

3.3 Анализа кључних актера

3.4 Анализа ресурса

3.5 SWOT анализа

3.6 Пресек стања и положаја младих

Одељак 4 ПРИОРИТЕТИ

4.1 Опши циљеви

4.2 Специфични циљеви и активности

Одељак 5 Повезаност другим стратешким

документима

5.1 Повезаност са Националном стратегијом за младе

5.2 Повезаност са другим локалним стратегијама

Одељак 6 Механизми имплементације

Одељак 7 Промоција активности дефинисаних ЛАП-

ом

АНЕКСИ

Анекс 1 Акциони план за 2010. годину

Анекс 2 Акциони план 2011 – 2014. година

Одељак 1

1.1 УВОД

Израда Локалног акционог плана за младе у Крагујевцу представља подршку за системско решавање проблема младих у граду и препознавање ове популације као ресурса, којој треба помоћи и оснажити је да самостално, а уз подршку старијих, узме активније учешће у друштву и заједнички ради на решавању проблема и суочи се са изазовима живота у наредном периоду. Бројне генерације младих у Србији у претходном периоду су одрастале у окружењу насиља, оружаних сукоба, санкција, бомбардовања и друштвених преврата. Одрастали су у изолацији, без одговарајуће друштвене бриге, преплављени сликама насиља у медијима, затечени у сиромаштву које нису проузроковали. Након свих ових догађања наступио је период транзиције, период брзих економских и друштвених промена. Сада се очекује од њих да прођу кроз транзициони период, а да у блиској будућности поведу друштво напред. Последње две деценије, због свеобухватног стања у земљи и напора већине становништва да осигура елементарну егзистенцију, друштво је, на свим нивоима оставило генерације младих да се саме боре за своје боље сутра. Важно је да решавање проблема младих буде подстакнуто кроз системска решења, активније учешће младих у друштвеном животу, кроз њихову међусобну сарадњу и учествовање у доношењу одлука које се њих тичу. Младе видимо као велики ресурс развоја друштва у будућности, посебно у време брзих економских и друштвених промена. Младима треба пружити подршку и мотивисати их, да се у сарадњи са старијима, заједнички боре за бољи положај у друштву и стварање срећнијег окружења на добробит своје и свих будућих генерација. Младима је неопходна подршка, јер није реч само о њиховом бољем животу, већ и о будућности земље. Системска, организована и стална подршка младима значи квалитетну будућност Крагујевца, његов даљи економски развој, повећање наталитета и стварање услова за бољи живот младих. Положај младих у Републици Србији, њихова улога и значај дефинисани су Националном стратегијом за младе која представља први корак ка системском решавању положаја младих и један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства омладине и спорта. У циљу побољшања положаја младих у друштву и решавања проблема младих са којима се сусрећу у разним областима, а у складу са Националном стратегијом за младе, локална управа у Крагујевцу доноси Локални акциони план за младе за период 2010-2014. године. Овим документом се Национална стратегија за младе прилагођава локалним условима, потребама и ресурсима, и даје се план активности како би се постојећи проблеми младих решили. Локални акциони план за младе града Крагујевца посебну пажњу усмерава на следеће области: - спорт и рекреација младих - формално и неформално образовање младих - екологија и одрживи развој

- слободно време и култура - безбедност младих и млади у конфликту са законом - запошљавање младих - заштита социјалних категорија младих - здравље младих - промоција новог система вредности и информисање младих - активизам и волонтеризам младих - мобилност младих - учешће младих у доношењу одлука. Млади, по Националној стратегији за младе представљају популацију старости 15-30 година. Током периода израде Локалног ационог плана за младе извршено је

истраживање потреба младих у Крагујевцу, истражени постојећи

ресурси и дати предлози за решавање проблема младих у складу за

локалним ресурсима и могућностима. Циљ израде овог докумета је

унапредити услове за живот младих у Крагујевцу, кроз системску

подршку и партнерски однос свих релевантних чинилаца у сврху

оснаживања, развоја и унапређења живота младих у нашем граду.

1.2 Реч Градоначелника

Градоначелник Верољуб Стевановић

SLIKA

1.3 КАНЦЕЛАРИЈА ЗА МЛАДЕ Младима као посебној друштвеној категорији треба пружити пуну подршку у личном и социјалном развоју. Испитивањем проблема и потреба младих у сврху израде Локалог акционог плана за младе, организованог почетком 2009. године у Крагујевцу, показало је да не постоје адекватни садржаји за младе, не постоје програми за младе који би окупили и понудили младима квалитетан и организован начин за испољавање личних, социјалних и креативних потреба. Коментар је и да постојеће омладинске организације нису довољно умрежене, нити међусобно интегрисане, између себе, и са осталим градским институцијама, што, између осталог, има за последицу слабе резултате на решавању проблема младих. Поред тога, у нашој локалној заједници, јасно су изражени проблеми незапослености младих, лоша материјална и социјална ситуација младих, проблеми здравља младих, употреба алкохола и психоактивних супстанци, изузетно низак степен информисаности и мобилности младих, спорост реформи у друштву и ограниченост кретања ван граница наше земље, што је довело до незаинтересованости и незадовољства код већег броја младих. Немогућност утицаја на доношење одлука у установама и органима локалне управе које се баве младима, доводи до неповерења и смањеног учешћа младих у јавном животу. Већина испитаних младих верује да би својим учествовањем, иницијативом и саветима могло да допринесе решавању проблема младих. Усвајање Локалног акционог плана за младе и отварање Канцеларије за младе у Крагујевцу представља покушај да млади буду препознати као посебна друштвена група и постану носиоци промена и активни чиниоци развоја друштва. Формирањем Канцеларије за младе ће се на основу Локалног акционог плана, а у складу са циљевима и активностима предвиђеним Националном стратегијом за младе, радити на побољшању положаја младих у Крагујевцу. Главни задатак Канцеларије за младе је да допринесе развијању сарадње младих и стварању услова за учешће у доношењу одлука кроз одржив институционални оквир и заједнички, у сарадњи са младима, да ради на решавању даљих проблема ове популације. Канцеларија за младе треба да допринесе успостављању квалитетне и равномерне распрострањености програма који имају за циљ активније учешће младих у друштву, да пружи логистичку помоћ за спровођење активности омладинских организација и група, информише о догађајима у граду, побољша здравље младих кроз кампање и едукације, учествује у међународним омладинским програмима, да развија еколошку свест, смањи незапосленост код младих, унапређује социјални статус младих из социјално угрожених и маргинализованих категорија, ради на квалитетнијем трошењу слободног времена младих, припрема и реализује међународне волонтерске радне кампова и др.

Канцеларија за младе ће се формирати у оквиру Градске управе града Крагујевца - Одељења за друштвене делатности. Израдом и усвајањем Локалног акицоног плана за младе се изражава воља да се ради на решавању проблема младих кроз системска решења. Канцеларија за младе ће своје активности реализовати у сарадњи са другим институцијама, Градским управама и организацијама. Формираће се Савет младих који ће контролисати рад Канцеларије за младе, имплементацију Локалног акционог плана, предлагати нове активности, кроз који ће се чути глас младих. Канцеларија за младе ће континуирано да испитује потребе младих како би средства која се троше за ову популацију била што ефективније искоришћена. Канцеларија ће се бавити младим особама на подручју Града Крагујевца, без икакве дискриминације, по било ком основу. Замишљена је као одрживи сервис за младе, и спона између државе, локалне заједнице и младих која ће своје активности спроводити у оквиру локалне самоуправе и која ће се бавити искључиво питањима младих.

Доношење Одлуке о формирању Канцеларије за младе; След активности:

Опремање Канцеларије за младе; Отварање Канцеларије, запошљавање и распоређивање радника; Промоција Канцеларије за младе; Спровођење активности предвиђене Локалним акционим планом за младе. Због постојећих економских проблема, оснивање Локалне канцеларије за младе у Крагујевцу ће помоћи Холандска Амбасада у Београду. Град Крагујевац, као носилац пројектних активности, обезбедиће простор за Канцеларију за младе и буџет за имплементацију Локалног акционог плана за младе, финансираће текуће активности Канцеларије у 2010. години и наредним годинама, водећи се планом активности из Локалног акционог плана. Партнер у реализацији пројекта, Холандска Амбасада, финансираће набавку канцеларијског намештаја, рачунарске и друге опреме, запослиће једног радника по уговору на годину дана, као и сносиће део трошкова промоције Локалне канцеларије за младе. Град Крагујевац се обавезује да након завршетка пројекта, преузме и настави да плаћа координатора канцеларије за младе из градског буџета, као и да делегира буџет за наставак имплементације Локалног акционог плана за младе у наредном периоду. Координација између пројектних партнера обезбедиће се уз сталну комуникацију, отвореност, доношење одлука уз сарадњу и саветовање, укључујући и сталну сарадњу и активно учешће младих, локалних институција и организација.

1.4 САВЕТ ЗА МЛАДЕ Предвиђено је да се након оснивања Локалне канцеларије за младе формира и Савет за младе Града Крагујевца који би имао задужења да:

• иницира и учествује у изради локалне омладинске политике у

области образовања, здравства, запошљавања, социјалне заштите, информисања, културе, спорта, коришћења слободног времена, активног учешћа у доношењу одлука, обезбеђивања једнаких шанси, равноправности полова, спречавања насиља и криминалитета, остваривања законом загарантованих права, одрживог развоја и животне средине и другим областима од значаја за младе;

• учествује у изради посебних локалних акционих планова и програма у сагласности са Националном стратегијом за младе;

• прати остваривање акционих планова и програма за младе и локалне омладинске политике;

• доноси закључке и даје мишљења о питањима из своје надлежности и о њима обавештава органе Града;

• даје мишљење на предлоге прописа и одлука које доноси Скупштина Града Крагујевца у областима значајним за младе;

• усваја годишње и периодичне извештаје о остваривању локалне омладинске политике и локалних акционих планова и програма за младе и подноси их Скупштини Града, Градоначелнику и Градском Већу;

• иницира припрему пројеката или учешће у програмима или пројектима за младе, у циљу унапређења положаја младих и обезбеђења остваривања њихових права која су у надлежности Града;

• координира и подстиче сарадњу између Града и омладинских организација и удружења и пружа помоћ у реализацији њихових активности;

• координира и подстиче остваривање међуопштинске сарадње која се односи на омладину и о томе обавештава органе Града.

1.5 КОМИСИЈА ЗА ИЗРАДУ ЛОКАЛНОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА МЛАДЕ

Градско веће, на основу члана 2. став 1. тачка 25. и члана 21. став 1. и 6. Одлуке о Градском већу (''Службени лист града Крагујевца'' бр.22/08 и 15/09) и члана 11. став 6. Пословника о раду Градског већа (''Службени лист града Крагујевца'' бр.22/09-пречишћен текст) на седници одржаној 03.09.2009. године донело је Р Е Ш Е Њ Е о образовању Комисије за израду Локалног акционог плана за младе

I Образује се Комисија за израду Локалног акционог плана за младе града Крагујевца за период од 2010. до 2014. године (у даљем тексту: Комисија), као повремено радно тело Градског већа.

II У Комисију се одређују:

1. Бранко Крсмановић, члан Градског већа за омладину, спорт и туризам, председник; 2. Драгослав Милошевић, члан Градског већа за образовање, културу и информисање, члан; 3. Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са Удружењима, члан; 4. Лела Макојевић, начелник Градске управе за образовање, културу и информисање, спорт и омладину, члан; 5. Радивоје Дашић, Полицијска управа Крагујевац, члан; 6. Миља Пивљанин, Национална служба за запошљавање, Филијала-Крагујевац, члан; 7. Љиљана Станковић, Центар за социјални рад, члан; 8. Бисенија Радивојевић, Дом здравља Крагујевац, члан; 9. Сања Печенковић, Политехничка школа Крагујевац, члан; 10. Бранко Ратковић, НВО Омладина Крагујевца, члан; 11. Неда Стојановић, НВО „Школа мира“, члан; 12. Војислав Јакшић, НВО „АЕГЕЕ Крагујевац“, члан; 13. Душан Алексић, Студентски парламент Универзитета, члан.

III Стручне и административно-техничке послове Комисије обавља Никола Рибарић, дипломирани правник, као секретар Комисије, без права одлучивања, запослен у Секретаријату за послове Градског већа.

IV Задатак Комисије је да изради нацрт Локалног акционог плана за младе града Крагујевца за период од 2010. до 2014. године, спроведе јавну расправу и исти достави Градском већу на разматрање и одлучивање.

Локални акциони план за младе обухвата носиоце, активности и рокове за реализацију у следећим областима значајним за младе: здравље, образовање, запошљавање, безбедност и информисање, култура и слободно време, социјална заштита, екологија , спорт и туризам, као и других области од значаја за младе.

Циљна група Локалног акционог плана за младе су млади од

петнаест до тридесет година старости. Основ израде Плана је Национална стратегија за младе, приказ стања на основу расположивих истраживања и релевантних података за град Крагујевац.

П Р Е Д С Е Д Н И К,

Верољуб Стевановић,с.р.

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКО ВЕЋЕ

Број:112-328/09-V У Крагујевцу, 03.09.2009.године

О б р а з л о ж е њ е

Правни основ за доношење овог решења садржан је у члану 2. став 1. тачка 25. и члану 21. став 1. и 6. Одлуке о Градском већу (''Службени лист града Крагујевца'' бр.22/08 и 15/09) и члану 11. став 1., 6. и 7. Пословника о раду Градског већа (''Службени лист града Крагујевца'' бр.22/09-пречишћен текст), којима је прописано да Градско веће, за разматрање питања из своје надлежности, давање мишљења и предлога о тим питањима и за обављање одређених задатака из надлежности Градског већа образује стална и повремена радна тела. Повремена радна тела образују се решењем Градског већа за разматрање појединих питања из надлежности Градског већа која не спадају у делокруг сталних радних тела и њихов мандат престаје извршењем посла и подношењем извештаја Градском већу. Решењем о образовању сталних, односно повремених радних тела утврђује се њихов назив, надлежност, састав, начин рада и број чланова, као и друга питања од значаја за рад и функционисање радног тела.

Разлог за доношење овог Решења је потреба израде Локалног акционог плана за младе града Крагујевца за период од 2010 до 2014. године, ради имплементације Националне стратегије за младе а у циљу решавања положаја и подршке младима старости од петнаест до тридесет година, у различитим областима друштвеног живота. Локални акциони план за младе обухвата носиоце, активности и рокове за реализацију у следећим областима значајним за младе: здравље, образовање, запошљавање, безбедност и информисање, култура и слободно време, социјална заштита, екологија , спорт и туризам као и друге области од значаја за младе.

Одељак 2 ПРИНЦИПИ И ВРЕДНОСТИ

Локални акциони план за младе града Крагујевца, у току свог рада и креирању мера за побољшање статуса младих, користиће принципе на којима је рађена Национална стратегија за младе, јер произилазе из вредносног система чији су основ Устав Републике Србије, Универзална декларација о људским правима, Конвенција УН о правима детета са Протоколима, Конвенција Савета Европе о људским правима и основним слободама и Међународни пакет о грађанским и политичким правима. Принципи Локалног акционог плана су: • Поштовање људских права - Обезбеђује се да сви млади имају иста права без обзира на пол, расну и националну припадност, религијско и политичко опредељење, сексуалну оријентацију, социјални статус, као и функционалне сметње/инвалидитет. Обезбеђују се равноправне могућности за развој младих засноване на једнаким правима, а у складу са потребама, властитим изборима и способностима. • Равноправност - Омогућава се да сви млади имају право на једнаке шансе, на информисање, на лични развој, доживотно учење, запошљавање у складу са разноврсним сопственим карактеристикама, изборима и способностима. Обезбеђује се поштовање родне равноправности, недискриминације, слободе, достојанства, безбедности, личног и друштвеног развоја младих. • Одговорност - Подстиче се и развија одговорност оних који раде са младима, као и одговорност младих у складу са њиховим могућностима. • Доступност - Препознају се и уважавају капацитети младих као важног друштвеног ресурса и исказује се поверење и подршка њиховим потенцијалима: млади знају, могу, умеју. Омогућава се и обезбеђује доступност свих ресурса младима. Обезбеђују се услови за очување здравља младих и квалитетно провођење слободног времена. Афирмише се и стимулише постепено увођење и развијање инклузивног образовања на свим нивоима. • Солидарност - Развија се интергенерацијска солидарност и улога младих у изградњи демократског грађанства. Подстичу се сви облици вршњачке солидарности, подстиче се култура ненасиља и толеранције међу младима. • Сарадња - Подржава се и обезбеђује слобода удруживања и сарадња са вршњацима и подстиче интергенерацијска сарадња, на локалном, националном и међународном нивоу. • Активно учешће младих - Обезбеђују се права, подршка, средства, простор и могућност како би млади учествовали у процесу доношења одлука, као и у активностима које доприносе изградњи бољег друштва. • Интеркултурализам - Омогућава се поштовање различитости у свим областима људског живота, толеранција, као и афирмација уметничких и креативних приступа усмерених на неговање и развијање интеркултуралног дијалога међу младима. • Целоживотно учење - Промовише се целоживотно учење у којем се афирмишу знање и вредности и омогућава стицање компетенција. Обезбеђује се повезивање формалних и неформалних облика образовања и развијање и успостављање стандарда у образовању.

• Заснованост - Обезбеђује се да сви стратешки концепти, принципи и активности који се односе на младе буду засновани на утемељеним и релевантним подацима и резултатима истраживања о младима.

Одељек 3

3.1

ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Град Крагујевац је највећи град у Шумадијском региону, са 175.802 становника, према резултатима последњег пописа становништва из 2002. године и по својим карактеристикама представља привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар региона. Налази се у срцу Шумадије и Србије, јужно од главног града Србије, Београда, од кога је удаљен 140 км, аутопутем Е10. Простире се на површини од 835 квадратних километара. Подигнут је на обалама Лепенице у крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља били су од утицаја и бројни водотоци. Наиме, кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама поменутих водотокова и благим развођима између њих, Крагујевац је у прошлости повезивао Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем, куда пролазе саобраћајнице од међународног значаја. Координате града Крагујевца: * северна географска ширина 44° 22' * источна географска дужина 20° 56' • надморска висина 180м. Поред разгранате мреже путева који Крагујевац повезују са великим бројем градова и насеља, железничким пругама могућ је саобраћај у 3 главна правца: * Крагујевац - Београд - Суботица - Будимпешта * Крагујевац - Подгорица - Бар (морска лука) * Крагујевац - Скопље - Солун (морска лука). Клима на подручју Града је умерено-континентална. Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано и питомо. Ово подручје је добило то име јер је некада било пребогато шумама, које данас заузимају 1/4 укупне површине. Територију Града чини 57 насељених места са 78 месних заједница. На градском подручју живи 147.473 становника, а на сеоском 32.779. У структури становника женско становништво чини 51%, а мушко 49%, док радно способно становништво у укупном становништву учествује са

65.2%, што је повољније од учешћа радно способног становништва у укупном броју становника у Републици Србији (60.6%). Старосна структура становништва је повољнија од исте структуре на нивоу Републике Србије. У образовној структури становништва највеће учешће има становништво са завршеном средњом стручном спремом (47.7%) и становништво које има завршено основно образовање (22.0%), док становништво са завршеним вишим образовањем учествује са 5.0%, а са високим образовањем 7.0%. У укупном броју становника неписмено становништво (3.360) учествује са 2.3%. Након демократских промена у Србији, Крагујевац је улагао велике напоре да успостави покидане везе са градовима - побратимима и партнерима из иностранства. Неки од контаката су успостављени пре неколико деценија, али су услед изолације земље у међувремену били прекинути, док су неке везе, након успостављања нове власти, развијене као потпуно нове. Крагујевац се, тако, данас може похвалити пријатељским односима са великим бројем градова у иностранству од којих су неки формализовани потписивањем одговарајућих докумената, док са другим бројем градова одржава садржајне контакте, али без потписаних докумената о братимљењу.

3.2 ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Укупан број становника према полу у четири пописне године

Год

ина

Тотал становника

Број мушкараца

% Број жена %

Број жена на 100 мушкараца

197

1.

130.551 64.258 49,22 66.293 50,78 103

198

1.

164.823 81.212 49,27 83.611 50,73 103

199

1.

180.084 88.212 48,98 91.872 51,02 104

200

2.

175.802 85.630 48,71 90.172 51,29 105

По последња четири пописа становништва у Крагујевцу, можемо закључити да се број до 2002. године повећавао, док је у 2002. години, у односу на 1991. дошло до делимичног смањења броја становника за око 2,4%. Такође, број младих старости 15-30 година се из године у годину повећавао. Пад се бележи у 1991. години, након које је у 2002. години у Крагујецу поново порастао број младих 15-30 година и износио је 21,63% укупне популације, што је за 1,46% више од Републичког просека у попису из 2002. године. Такође, тренд који се примећује јесте повећање броја жена на 100 мушкараца. У 1971. години је било 103, док је по попису из 2002. године број жена на 100 мушкараца био 105. Како у Крагујевцу готово 82% укупног

Старосна структура становника Старосна

група (год.) Број 1971. % Број

1981. % Број 1991. % Број

2002. % 0-9 17.206 13,18 25.605 15,53 24.040 13,35 16.114 9,16

10-14 9.265 7,1 10.163 6,16 13.682 7,6 10.720 6,1 15-19 12.279 9,4 10.286 6,24 12.673 7,04 12.573 7,15 20-24 12.510 9,58 13.855 8,4 11.230 6,23 13.300 7,56 25-29 8.611 6,59 17.830 10,82 11.860 6,58 12.148 6,91 30-34 11.170 8,56 14.837 9 14.934 8,29 10.746 6,11 35-54 36.971 28,32 44.938 27,26 52.988 29,42 56.273 32 55-64 10.883 8,34 12.805 7,77 21.910 12,17 18.298 10,41

65 и више 11.225 8,6 13.982 8,48 16.093 8,94 24.591 13,99 Непознато 431 0,33 522 0,32 674 0,37 1.039 0,59 УКУПНО: 130.55

1 164.82

3 180.08

4 175.80

2

становништва живи у градској средини, ови подаци прате државни тренд повећања броја жена у односу на број мушкараца које живе у градској средини.

Природни прираштај и тенденције -

Подаци о броју рођених, у односу на број умрлих показују да је до пописа из 1991. године број рођених у односу на број умрлих био позитиван. Од пописа из 2002. године, појавио се тренд повећања броја умрлих у односу на број живо рођених.

Град Крагујевац

1963. 1971. 1981. 1991. 2002. 2005.

Живо рођени 1.610 2.108 2.482 2.276 1.863 1.794

Умрли 818 1.111 1.396 1.739 2.093 2.316

Природни прираштај

792 997 1.086 537 -230 -522

Природни прираштај са основним подацима

Подаци/попис 2005. Број живо рођених 1.794 Број умрлих 2.316 Природни прираштај -522 Ванбрачно рођени 227 Заведених бракова 1.048 Разведених бракова 103

Национална структура становништва - У Крагујевцу највећи проценат становништва чине Срби, чији се удео у укупном броју становника кретао око 95% по последња четири пописа. Број свих осталих становника се смањивао из године у годину. Једино повећање се примећује код ромске популације, чији је удео у укупном становништву из године у годину растао. Незапосленост младих -

Подаци о броју незапослених лица у Крагујевцу на евиденцији Националне службе за запошљавање показују да се удео младих до 30 година у укупном броју незапослених креће око 33%, што представља трећину укупног броја незапослених. Такође, присутан је тренд повећања броја младих до 30 година са вишом и високом школском спремом у укупном броју незапослених. Друштвена кретања -

Крагујевац данас постаје све привлачније место за живот, за започињање сопственог посла, долазак страних инвеститора, град младих које треба охрабрити да у њему остану јер нам је потребно њихово знање, памет и оптимизам. Од "долине глади" какав је био током деведесетих, Крагујевац данас постаје " мека за инвеститоре ", град са позитивном пословном климом и убрзаним локалним економским развојем о чему говори и сертификат Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Категорија 2006. 2007. 2008. M Ж M Ж M Ж

Укупан број незапослених лица 9913 14385 10614 14406 10053 13658

Укупан број незапослених лица до 30 год. 3775 5042 3479 4658

3111

4194 Незапослена лица са 1. i 2. степеном квалификације

до 30 год. старости 782 1211 705 1074

600

949

Незапослена лица са 3. и 4. степеном стручне спреме

до 30 год. старости 2745 3273 2486 2956

2192

2584

Незапослена лица са 5. и 6. степеном стручне спреме

до 30 год. старости 16 7 19 12

9

15

Незапослена лица са вишом и високом

стручном спремом до 30 год. старости

232 551 269 616

310

646

Једна од највећих светских аутомобилских компанија, италијански Fiat

Једна од водећих мултинационалних компанија

, потписао је уговор о заједничком улагању са Републиком Србијом у крагујевачку фабрику "Застава аутомобили" који, према оцени стручне јавности и медија, значи ревитализацију српске ауто-индустрије, нова радна места и стимулисање развоја низа других сектора у граду.

Plaza centar , започела је градњу модерног мултифункционалног пословно - тржног центра у крагујевачком насељу Стара радничка колонија. За инвестирање у Крагујевац определили су се и Merkator, Metro, Tuš, Supernova, Nelt, Forma ideale, због чега је град на Лепеници тренутно једно од највећих градилишта у Србији. Располажемо најбоље инфраструктурно опремљеним земљиштем и саобраћајним коридором који омогућава брзу и сигурну везу са окружењем. До 2010. године, Крагујевац

За улагање у Крагујевац определила се и породица познатог тенисера

ће ауто-путем Крагујевац-Лапово бити повезан са европским Коридором 10.

Новака Ђоковића која ће градити спортско пословни и рекреативни комплекс са тениском академијом, као и редитељ Емир Кустурица

Низом повластица за инвеститоре, великим инфраструктурним и пројектима локалног економског развоја,

који намерава да на простору између музеја "Стара ливница" и Чаурнице, у кругу "Заставе", изгради мултиплекс биоскоп под називом "Културолошки трг".

Крагујевац је широм отворио своја врата свима који препознају позитивне вибрације у пословном окружењу, имају визију и желе пословни успех, здраву конкуренцију и профит. Крагујевац је и ове године проглашен “ градом будућности

Доказ да Крагујевац не заостаје за осталим градовима и да заиста оправдава паролу “

" и најбољим домаћином у Србији.

град будућности

Упериоду 2002-2007. сиромаштво у Србији је преполовљено, чиме је испуњен циљ Владе Србије, постављен у ССС. Укупан број сиромашних смањен је за око 500.000 људи, односно са 14% на 6,6%. Студија ЛСМ је показала да је сиромаштво и даље присутније у руралним насељима, у којима живи 2/3 сиромашних, као и да постоје значајне разлике у регионалном смањивању сиромаштва.

" говори и чињеница да већ низ година имплементира неколико значајних докумената у циљу спречавања сиромаштва, које је донела Влада Србије - Стратегију за смањење сиромаштва у Србији (ССС), Национални план акције за децу, из којег су проистицали локални планови за децу широм Србије прилагођени потребама конкретних средина, Национална стратегију за младе и др.

У шумадијском региону број сиромашних је са 13,8% у 2002. години опао на 3,7% у 2007. години. На урбаном подручју Шумадије сиромаштво је смањено за 7,8% у 2007. години, а у руралном подручју чак за 12,2%. Међутим, број сиромашних у руралним насељима је готово двоструко већи у односу на урбано подручје ( 4,9% према 2,5%), што упућује на закључак да су разлике у сиромаштву урбаних и руралних насеља и даље остале високе.

У ризику од сиромаштва су поред осталих угрожених група и млади који живе у руралним пределима. Евалуацијом Локалног плана акције за децу Крагујевца, утврђено је да у трогодишњој имплементацији циљева ЛПА нису реализоване активности намењене младима на селу. Значајна пажња усмеравана је на мењање положаја младих у градској популацији, док се младима у сеоским срединама мало ко бавио. Од 2005. године из ЛПА за децу у Крагујевцу проистекле су бројне активности и нове услуге, које су допринеле унапређењу положаја деце и младих из сиромашних породица, деце без родитељског старања, деце са сметњама у развоју, ромске деце. Отворен је Дневни боравак за децу из породица у ризику, Центар за инклузивно предшколско образовање, Центар за младе, Клуб за млада инвалидна лица, Дневни боравак за младе са сметњама у развоју, отворено је ново обданиште... Значајна средства, како из буџета Града,1

тако и из осталих извора, улагана су у разне програме за младе, који су имали за циљ побољшање укупних услова живота младих.

Међутим, већина ових услуга није доступна и младима у сеоским срединама. У протеклих неколико година многе сеоске школе су реновиране, опремљене су рачунарском опремом, чиме су побољшани услови школовања деце. Других садржаја и подршке, које би пружиле шансу младима на селу да остваре своје могућности нема, или су недовољни. Мере на побољшању положаја младих и активности које се реализују у граду у многим областима друштвеног живота, углавном не дотичу младе у сеоским насељима. Основни проблем представља непостојање објективних података о потребама и приоритетима младих на селу. У процесу израде Националне стратегије за младе анализирана су сва важна питања за младе, као што су образовање, слободно време, запошљавање, безбедност, социјална заштита, али консултацијама нису у довољној мери обухваћени и млади у сеоским насељима. На крагујевачком подручју, деца и млади старости до 24 година чине 25% укупног броја сеоског становништва (29.429). Толико износи и удео младих у укупном броју становника Града. Сеоско становништво на крагујевачком подручју је заступљено са 17% и у последњих неколико деценија број ове популације константно опада.

1 . У 2007.години 650 милиона динара из разних извора утрошено је на програмима за децу и младе Крагујевца.

3.3. АНАЛИЗА КЉУЧНИХ АКТЕРА ИНСТИТУЦИЈА

Структуре које раде с младима, програми који се спроводе и ресурси који постоје за рад с младима

Локална самоуправа

*Локална самоуправа одобрава стипендије за уценике средњих скола и студенте академских студија и докторских академских студија/Фонд"Драгослав Срејовиц" за средњосколце 6 000 дин. укупно 12 уц. студенте 10.000 дин. укупно 71 студ. за докторске ст. 11.000 дин. укупно 6 докт. Укупно 7 700 000 динара планирано у будзету За сиромашну децу и младе обезбедјује се бесплатна узина . За ову сколску годину бесплатно узину узима 3 000 уценика и у будзету је обезбедјено 9 660 000 дин. Троскови путовања/за уценике и наставнике/ 10 500 000 дин. У оквиру струцног усаврсавања организовано је 25 семинара за 1361 наст. АКТИВНОСТИ У КОНТИНУИТЕТУ Стипендије Фонд "Драгослав Срејовиц" Новцане награде уценицима и професорима за остварене успехе на републицком такмицењу Бесплатна узина за уценике Пројекат"Асистент у настави" Планиране активности Формирање опстинског центра за струцно усаврсавање Реализација пројекта Дозивотног образовања

Социјална заштита

-Центар за социјални рад ”Солидарност”-основна установа социјалне заштите која врши јавна овлашћења у области социјалне и породично правне заштите на подручју града Крагујевца за : -децу и омладину без родитељског старања, -социјално и материјално угрожену децу и омладину, -децу и омладину из породица са поремећеним породичним односима, -децу и омладину са поремећајима у друштвеном понашању -злостављану и занемарену децу и омладину -децу и омладину ометену у психо-физичкофизичком развоју. Од укупно 13502 корисника социјалне заштите, 33% су деца и омладина. 2.Дечји дом „Младост“-организациона јединица Центра за социјални рад, збрињава децу и омладину без родитељског старања (капацитет 32 лица). У простору Дома су покренуте услуге за децу и младе, у складу са реформом система социјалне заштите и приоритетима Локалног плана акције за децу : Становање уз подршку младих по изласку из Дома –

капацитет 4 младих(2003.год.);

Центар за младе у Дому и Ждраљици Дневни боравак за децу из породица у ризику-капацитет 16

деце (2007.год.); Прихватилиште са прихватном станицом за децу и

омладину до 18 година старости и за жртве породичног насиља-капацитет 12 младих (2008.год.)

-Саветовалиште за младе,брак и породицу-организациона јединица Центра за социјални рад, организје индивидуални саветодавни и терапијски рад са младима који имају проблем у социјалном развоју. Осим редовне делатности Саветовалиште, уз подршку Града, реализује следеће програме: Промоција медијације у локалној заједници, Едукативни програм «Школа за родитеље», Групни рад са кривично неодговорним лицима, Примарна превенција поремећаја у понашању деце и

омладине. У оквиру ЦСР постоји Служба за децу и младе, коју чине стручњаци свих профила.

Просвета Универзитет у Крагујевцу постоји од 1976. године. Данас у свом саставу има 11 факултета, и то: 1.Машински факултет, у Крагујевцу, 2.Природно-математички, у Крагујевцу, 3.Медицински, у Крагујевцу, 4.Правни, у Крагујевцу, 5.Економски, у Крагујевцу, 6.Филолошко-уметнички, у Крагујевцу, 7.Педагошки факултет у Јагодини, 8.Учитељски факултет у Ужицу, 9.Техничко-технолошки факултет у Чачку, 10.Машински факултет у Краљеву и 11.Агрономски факултет у Чачку. У оквиру Универзитета функционишу и: Универзитетски рачунарски центар, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања и Центар за развој каријере и саветовање студената. Средње школе - укупно у Крагујевцу функционише 11 средњих школа, од којих су 2 гимназије - Прва крагујевачка гимназија и Друга крагујевачка гимназија, а осталих 9 су средње стручне школе. При Првој крагујевачкој гимназији функционише специјално математичко одељење, које уписује посебно талентоване ученике за математику, информатику и природне науке. У оквиру Друге крагујевачке гимназије постоји и ради филолошко одељење, за посебно талентоване ученике у области језика. Ученици средњих школа имају могућност активног учествовања у животу заједнице, кроз партиципацију у раду ђачких парламената. Свака средња школа у граду има

формиран Ђачки парламент, мада, по мишљењу младих, ђачки парламенти често само формално постоје, а суштински немају посебних иницијатива нити утицаја на положај младих. Осим појединачних ђачких парламената, од фебруара 2008. године, у граду постоји и Јединствени ђачки парламент ученика свих средњих школа у Крагујевцу, који је покренут на иницијативу градског грађанског браниоца. Одлуку о формирању Јединственог ђачког парламента града Крагујевца потписали су представници свих ђачких парламената свих средњих школа у граду. Јединствени ђачки парламент у Крагујевцу је прва ученичка асоцијација тог типа у централној Србији.

Запошљавање

Национална служба за запошљавање, филијала Крагујевац - Постојеће активности: каријерно вођење и саветовање (информисање, процене запошљивости и индивидуални планови запошљавања, сајмови запошљавања, клуб за тражење посла, обуке, тренинзи), програми додатног образовања, развој предузетништва и програм запошљавања (информативне и саветодавне услуге, субвенције за самозапошљавање, регионални програми), јавни радови. Бизнис иновациони центар - основан од стране: Града Крагујевца, Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља, Регионалне привредне коморе и Удружења предузетника «Слога». Намењен је подршци развоју предузетништва младих, кроз обезбеђење простора под повољним условима за start up предузећа младих. Отворен је 5.12.2008. године. То је један значајан инструмент који читавим сетом и пакетом услуга треба да подстакне развој предузетништва младих. Има свој сајт, али је још увек у развоју и недовољно информативан. Центар за радну оријентацију - сервис, који свим грађанима, укључујући и младе, нуди услуге информисања о слободним радним местима, помоћ у изради CV-ија и других инструмената за активно тражење посла. Омогућава бесплатан приступ интернету за потребе тражења посла и сопственог усавршавања. Развијен је по угледу на сличне сервисе у ЕУ. Раније је имао свој сајт, али сада није активан. Чини се да недовољан број младих људи зна за постојање овог сервиса, као и да његове могућности нису довољно искоришћене од стране организатора.

Здравство Дом здравља Крагујевац - услуге: Дом здравља своје услуге пружа младима до 18 година и студентима до 26 година. У овој установи се пружају услуге и студентима из других градова па чак и из иностранства који студирају на крагујевачком универзитету и деци из других општина која су на редовном школовању у средњим школама. У оквиру Дома здравља функционише Саветовалиште за младе у коме се се обавља индивидуални и групни здравствени васпитни рад који обухвата:

- заштиту репродуктивног здравља, - превенцију полно преносивих болести, - превенцију нежељених адолесцентних трудноћа, - превенцију болести зависти, - саветовање младих. Саветовалиште има свог психолога и гинеколога, који су свакога дана на располагању адолесцентима. Посећено је. Посебно млади и њихови родитељи користе услуге психолога, али, с обзиром на број младих у граду, проблеме и потребе, један психолог није довољан, а потребно је и боље информисање о овом сервису. Нема свој сајт. У оквиру Службе за здравствену заштиту жена постоји Саветовалиште за планирање породице и Саветовалиште за контрацепцију која пружа услуге младим женама од 15 – 30 година. Од пројеката које је Дом здравља реализовао у периоду од 2000. године па до 2009, ту су саветовалишта за младе, телефонске линије, школе за труднице чија су циљна група млади од 15 – 19. година, студенти и младе мајке. Многе од ових пројеката Дом здравља је реализовао у партнерству са Министарством здравља, Институтом "Вукан Чукић", Центром за планиранње породице, ЈАЗАС-ом и Институтом за јавно здравље уз финансијску подршку VOCCA-е, УНИЦЕФ ACDI, Министарства здравља, Глобал фонда. То су пројекти збрињавања жртава насиља у породици, иновирање програма здравствене заштите жена, деце и омладине у Србији као и унапређење комуникације особа са инвалидитетом и Стратегија за развој и здравље младих. Инстут за јавно здравље Крагујевац је републичка установа основана 1922. године одлуком ресорног Министарства. У оквиру Центра за промоцију здравља пружају се услуге кроз рад 3 саветовалишта: - Саветовалиште за ХИВ и полно преносиве болести, - Саветовалиште за младе, - Саветовалиште за одвикавање од пушења. Поред овога, реализују се и следеће програмске активности: покретање свих видова партнерстава у области васпитања за здравље, програм унапређења здравља учесника у основним школама у Крагујевцу, програм унапређења здравља учесника у средњим школама у Крагујевцу, програм очувања и унапређења оралног здравља деце и омладине Крагујевца,- део здравственог васпитања у оквиру програма за спречавање заразних болести, спровођење националних кампања за промоцију здравља. Институт за јавно здравље Крагујевац има успешну партнеску сарадњу са Домом здравља Крагујевац, превентивним центром, НВО Црвени крст, Омладином ЈАЗАС, средњим и основним школама, разним установама за децу и ромским НВО-има. Циљна група Института за јавно здравље Крагујевца су млади до 30 година старости.

Циљеви Института за јавно здравље Крагујевац су: - чувати и унапређивати здравље младих, смањивати ризике и водеће поремећаје здравља и развијати здравствену заштиту прилагођену младима; - оснаживати младе за иницијативе и активности које су у складу са основним циљевима азвоја и здраве животне средине. - унапређивати могућности за квалитетно провођење слободног времена младих.

Цивилни сектор

Омладина Југословенске асоцијације за борбу против сиде - Омладина ЈАЗАС-а Крагујевац је невладина, непрофитна, хуманитарна организација основана са циљем да се бави превенцијом ХИВ / АИДС-а и пружањем психосоцијалне помоћи људима који живе са овом болешћу. Делокруг активнсти: превенција болести зависности (обука вршњачких едукатора), вршњачка едукација на тему болести зависности за средњошколце, вршњачка едукација на тему ХИВ-а и репродуктивног здравља за средњошколце, промоција волонтеризма (размена волонтера). ЈАЗАС је првенствено волонтерска организација и има дугогодишњу традицију и историју поткрепљену многобројним активностима и програмима. Током протеклих 13 година обухватили су својим програмима чак око 70.000 младих у Шумадијском региону. Своје тимове има сем у Крагујевцу, и у Краљеву, Ћуприји, Јагодини, Баточини и Лапову. Ова организација носилац је многих пројеката који се тичу здравља младих: Вшњачка едукација, Обука вршњачких едукатора за ХИВ/сиду, Обука вршњачких едукатора за здраве стилове живота, Превенција ХИВ-а међу МСМ (мушкарци који имају секс са мушкарцима) популацијом, Превенција ХИВ-а међу комерцијалним сексуалним радницима, Превенција ХИВ-а међу интравенским корисницима дрога. Пројекат: НАУЧИ,ПРЕНЕСИ!, (Вршњачка едукација младих у Шумадијском региону), Едукација психолога, професора биологије на нивоу региона, Превенција ХИВ-а међу комерцијалним сексуалним радницима, Превенција ХИВ-а међу интравенским корисницима дрога, Јачање ХИВ превенције и брига о КСР (комерцијалним сексуалним радницима) кроз дроп ин центар у Крагујевцу, Превенција ХИВ-а/смањење штете међу МСМ у Крагујевцу, Унапређење правног положаја људи који живе са ХИВ-ом, програм: “Здрав стил, мој стил”. НВО “Школа мира” - основана је 1988. године и то време била једна од првих невладиних организација на просторима бивше Југославије. НВО «Школа мира» бави се васпитањем младих у духу културе мира, ненасиља и толеранције. Једна од важних активности “Школе мира” је међународна сарадња младих, просветних радника као и свих "људи добре воље" којима су блиске идеје за које се

залаже «Школа мира». НВО «Школа мира» има сарадњу са следећим земљама и градовима: Грчка - Атина, Румунија - Питести, Италија - Андрија, Немачка - Берлин и Хатинг, Русија - Москва, Екатаринбург, Барнаул у Сибиру, Норвешка - Тронхајм. Тренутно, «Школа мира» реализује пројекте који се баве едукацијом младих за предузетништво и започињање бизниса и њихово запошљавање као важног фактора у смањењу сиромаштва младих. Услуге: каријерно вођење и саветовање младих, клубови за учење, омладински кампови, међународни камп младих -омладинско предузетништво, неформално образовање, курсеви страних језика, школа младих новинара, рад са школским парламентима, сарадња са Националном службом запошљавања-Филијала Крагујевац. Школа мира реализовала је бројне пројекте за младе, незапослене и матуранте у периоду од 2006. од 2009. године који су финансирани од стране разних донатора. У даљем раду, “Школа мира” ће реализовати пројекте међународне сарадње и неформалног образовања. НВО “Миленијум” је организација настала 1999. у Крагујевцу са мисијом развоја и промоције грађанског друштва. Главне активности организације везане су за промоцију и едукацију, а главне циљне групе су млади, медији и други локални актери. Најважнији реализовани пројекти намењени младима и њихови донатори су: Школа људских права (април-децембар, 2001. Westminster Foundation), Кампања за промоцију људских права (2001. ABA CELLI & USAID), Практична радионица - школа комуникација (јуни-новембар, 2002. Royal Netherlands Embassy; септембар, 2003 - април, 2004. Грчка влада), Актуелне дебате "Разговори на сцени" (2006. Британска амбасада; 2007 / 8. NED) GOTB кампање ( "Изађи и гласај") - (2007. ISC / USAID; 2008. "Србија у ЕУ - Шта од тога имам ја, шта од тога има мој град?" Фонд за отворено друштво / ISC, USAID). Од пројеката у току, у којима су битна циљна група млади, издвајају се: Европски центар за културу и дебату (2008 - 2011. МАТРА, Влада Краљевине Холандије, партнерски пројекат са НВО “Културни фронт” из Београда, Културним центром из Зрењанина и Феликс Меритис из Амстердама);Регионални сервис за европске интеграције (2008 - ... ОЕБС, локална управа, Канцеларија за европске интеграције Републике Србије). НВО “Сунце” прва је модерна невладина организација у Крагујевцу, основана 1994. године, као аматерска позоришна и студентска група која се временом ширила. У то време организовали су креативне радионице за децу. Из студентске групе прерасли су у удружење грађана, а у основи, поље деловања им је социјални рад. Две основне циљне групе којима се бави су: деца и млади

5-25 година старости и стари. ”Сунце” има експертски тим који ради мониторинг и евалуацију пројеката Фонда социјалне иновације на територији централне Србије и Војводине. Од пројеката за младе, до сада су реализовали летњи камп Копаоник, 2003. године, који је финансирао Град. Камп је окупио 30 Рома, расељених и социјално угрожених младих са територије Крагујевца. Такође радили су истраживање са УНИЦЕФ-ом 2003. године "Сиромаштво са више лица", које је спроведено у 8 неразвијених општина у Србији. Активни су у Дечјој недељи, а држе и тренинге за омладинске савете (од почетка 2006. године) - "Радионице о радионицама", "Пројектни менаџмент" ... У Тополи су радили радионице за децу и младе на селу (подизање капацитета младих, лидерске вештине, менаџмент људских ресурса ...), а окупљају и 14, 15 волонтера који се редовно укључују у акције.Реализују и акцију "појединци за социо-хуманитарни рад". Та традиција постоји већ 5 година. НВО “Танго” (Technical Assistance for NGOs) је основана у Крагујевцу у циљу подржавања удруживања и грађанског активизма. Пружањем различитих видова техничке подршке, раде на јачању капацитета НВО-а и изградњи цивилног друштва у Србији. Кроз тренинге, консултације, правне и рачуноводствене савете, израду база података, подржавају омладинске НВО, неформалне групе младих и грађанске иницијативе у друштву. Искуство стечено у раду са удружењима грађана пренели су и на организације и институције из других сектора. Црвени крст у Крагујевцу постоји од 1876. Окупља младе у основним и средњим школама у Крагујевцу. Око 8.000 средњошколаца чланови су Црвеног крста. Поред њих, Црвени крст Крагујевца већ 21 годину негује посебну групу младих под називом "Др Елизабет Рос". Чланови узраста15-27 година чине омладину Црвеног крста, која броји 80 активних младих људи. Чланови ЦК-а пролазе неколико тренинга и семинара за стицање различитих вештина и знања - прва помоћ, превенција болести зависности, писање предлога пројеката, значај волонтерског рада. Укључују се у различите волонтерске програме Црвеног крста у граду - помоћ старима и другим угроженим групама, спроводе вршњачку едукацију, промовишу добровољно давање крви, баве се санитетским обезбеђивањем спортских и других манифестација, итд. Бизнис Start Up Центар Крагујевац - пројекат је који реализује холандска организација СПАРК, у партнерству са Градом, Универзитетом и другим релеватним локалним субјектима. Овај пројекат усмерен је на подршку развоју предузетништва младих. БСЦ Крагујевац редовно организује низ тренинга пословних вештина, намењених младима од 18 до 35 година старости, попут: писања бизнис плана, стратегија успешне продаје, пословне

комуникације, јавног наступа, истраживања тржишта, оснивања и вођења малог предузећа, итд Ови тренинзи постали су веома популарни, посебно међу студентима. Сви тренинзи су бесплатни. Осим тога, БСЦ има фонд за подршку покретању нових бизниса и развоју постојећих, од стране младих. Млади, заинтересовани за покретање сопственог посла, могу конкурисати бизнис планом на такмичењу за најбољи бизнис план и освојити: микро кредит под повољним условима, бесплатну регистрацију предузећа, консултантске услуге и могућност добијања простора у Бизнис иновационим центру, за оне иновативне пословне идеје. БСЦ има свој сајт, који се редовно ажурира и веома је информативан. НВО “Омладина Крагујевца” - основана је почетком 2008. године. Чланови су млади људи од 15-30 година, углавном студенти. До сада су реализовали неколико активности, и то: тренинг за писање предлога пројеката, у сарадњи са партнерском организацијом из Београда, затим Информатор за младе, који је финансиран од стране Министарства омладине и спорта. Још једна значајна иницијатива јесте креирање и активирање веб сајта www.omladinakg.org, који треба да информише младе о свим битним дешавањима у граду и који ће редовно бити ажуриран. НВО “Омладина Крагујевца” активно учествује и у раду Комисије за израду Локалног плана акције за младе. OKC KG youth sector – основан 2004. године. Основна мисија Удружења је пружање сталне подршке младима и њихово оснаживање за иницијативе и активности у локалној заједници у свим сферама друштвеног живота. Удружење окупља младе људе различитог узраста, као и професионалце који су заинтересовани за организовање активности за младе. Има више од 200 чланова од којих су 30 активни. Од 2006.године у партнерству са Локалном самоуправом, Центром за социјални рад и ученичким парламентима основних и средњих школа реализује едукативне, креативне и превентивне активности у Центру за младе. Удружење организује едукације младих као и међународне размене.Удружење је реализовало више пројеката, подржаних од Европске комисије, од којих су познати:“New Graffiti Age 2“,“Омладински тренинг-едукативни центар“,“ Културе Европе 1“. Ово удружење грађана користи просторије Центра за младе и канцеларију на Правном факултету у Крагујевцу. Финансира се од стране Европске комисије и из других донација. Непушачки едукативни центар, Еколошки билтен „Еко-НЕЦ“ - основан је 2003. године као удружење грађана. Услуге које пружа су издавање Непушачког билтена „НЕЦ“ у периоду од 2004. до 2008. године и Еколошког билтена „Еко-НЕЦ“ од 2005-2009. Своје пројекте Непушачки едукативни центар финансирао је из сопствених извора као и донација. Тренутно немају канцеларију.

Удружење студената Економског факултета, основано 2004. године као удружење грађана. Постојећи ресурси: канцеларија на Економском факултету добијена на коришћење, кафић на Економском факултету добијен на коришћење. Активности се финансирају из следећих извора: град Крагујевац, сопствени приходи, Универзитет, партиципација корисника, локални спонзори. Постојеће активности: Организовање апсолвентских екскурзија, организовање вечери апсолвената, организовање стручних предавања, информисање младих (Студентски лист), дистрибуција Еуро 26 картица, дистрибуција студентских платних картица, вођење клуба КГ “Студент”, побољшање услова студирања и положаја студената на факултету, организовање журки за студенте на факултету и у граду. AEGEE-Kragujevac , Јована Цвијића бб, основан 2005. године као удружење грађана. AEGEE-Kragujevac је европска студентска организација и огранак AEGEE-Europe и као такав је умрежен са осталим AEGEE локалима широм Европе. AEGEE-Kragujevac делује у оквирима културних размена, активног учешћа у грађанском друштву, високог образовања, мира и стабилности. Као мултидисциплинарна и међународна организација, AEGEE-Kragujevac студентима нуди бројне размене и путовања са разноликом тематиком од којих су најактивније: - Људска права, - Политика и млади, - Култура и њен утицај на младе, - Буђење еколошке светлости код младих, - Волонтирање и његове предности, - Међуародна сарадња - многе друге. AEGEE-Kragujevac нуди мноштво интерактивних радионица и семинара као што су: - Писање пројеката, - Односи са јавношћу, - Толеранција - основица здравог друштва, - Људска права и демократија, - Неформална вршњачка едукација, - Мобилност, - Различитост и отворено друштво, - Европу без граница, - многе друге. AEGEE-Kragujevac сачињавају млади и мотивисани људи који раде оно у шта верују. За узврат добијају како лични сатисфакцију због позитивног доприноса свету око себе, тако и лично искуство које обогаћује њихов живот. Све активности се организују у форми: акција, пројеката, тренинга, семинара, Летњих Универзитета и многих других а који могу да се организују на све могуће различите теме које су у пољу интереса студената и њихових локала, а у

складу са основним идејама AEGEE-а.

Медији У Крагујевцу постоје три локалне телевизије и већи број радио станица. Тренутно постоје две ТВ емисије које реализују млади, једна средњошколска и једна студентска. Сви локални медији се углавном одазову на позиве приликом организовања акција од стране младих. Постоји интересовање за даље унапређење сарадње.

Спортске организације и удружења

Спортско друштво "Раднички" институција је основана 1923. године одлуком локалне скупштине. Услуге које пружа су: организовање спортских догађаја, обука младих спортиста. Јавно Предузеће Спортски центар "Младост"- јавна установа основана 1978. године. Постојећи ресурси: Спортски центар "Младост" поседује затворене и отворене објекте као и купалишта: олимпијски базен, базен за скокове, базен за непливаче. Услуге: спортски клубови (тренинзи, утакмице), школе (настава), спортске активности удружења особа са инвалидитетом, школе спортова. Спортски центар "Младост" организује спортске кампове, промовише спортске и европске вредности, едукацију и оспособљавање младих кроз спорт. Спортски центар "Младост" одржава и управља свим виталним спортским објектима у Граду. Градски савез школских спортских друштава основан као удружење грађана чије активности финансира Град Крагујевац. Постојеће активности: организовање спортских догађаја, турнира, општинска, окружна, међуокружна и регионална такмичења.

Друге друштвене организације и удружења која се баве младима (КУД-ови....)

Народна библиотека''Вук Караџић''- осим више од 100.000 наслова, које има у својим полицама, градска библиотека, пружа и читав низ других садржаја намењених грађанима и младима Крагујевца и то: организовање изложби, организовање књижевних вечери и промоције књига и сл. У оквиру библиотеке функционише Амерички кутак, отворен 2005. године, захваљујући партнерству Града Крагујевца и Амбасаде САД, у коме се организују следеће актвности: изложбе, пројекције филмова, промоције књига и сл. Амерички кутак има значајну колекцију књига америчких аутора, која је на располагању младима. Ту је и Интернет кутак, где млади могу бесплатно сурфовати интернетом и претраживати корисне садржаје, као и Читаоница. Библиотека има свој сајт, али се он не ажурира редовно и нема све стране активиране. Активности Библиотеке финансирају се из градског будџета.

Студентски културни центар постоји већ 30 година. Организује различите активности, које су пре свега намењене младима. Активности су подељене у неколико категорија: Филм и позориште - редовне пројекције филмова, филмска и позоришна радионица; Књижевност - у оквиру СКЦ-а постоји и ради Књижевни клуб СКЦ-а, који окупља младе талентоване писце Града; Ликовна уметност и фотографија - у овкиру Галерије СКЦ-а, једном месечно одржавају се изложбе слика, фотографија, карикатуре; ИТ и савремене комуникације - СКЦ је отворио свој Информативни центар, у оквиру кога постоје Интернет центар и Медијатека, а редовно се организују обуке за рад на рачунару и курсеви енглеског језика. У саставу СКЦ-а функционише и АРТ кафе, у коме се организују изложбе, књижевне вечери, радионице. СКЦ има свој сајт, али се он такође не ажурира редовно. Установа Дом омладине „Крагујевац“ - Установа је основана одлуком локалне Скупштине 10.10.1997. - има активан кафић, у коме се, обично викендом одржавају свирке, како познатих музичара, тако и младих, неафирмисаних бендова, из Крагујевца и окружења. Дом омлдине нуди и следеће услуге: драмске радионице, филмске радионице, Летња школа глуме, радионице страних језика, радионица акварела, галерија акварела, концерти, изложбе, представе, свирке и журке у кафићу и школа гитаре, које посећује око 150 младих, углавном основци и средњошколци. Дом омладине организатор је већине концерата и музичких дешавања у граду. Нема других специфичних креативних садржаја за младе. Сајт постоји, али се веома ретко ажурира. Повремено се у кафеу организују изложбе уметничких радова. Углавном је место за изласке младих, који слушају рок музику. Установа изнајмљује простор младим бендовима за пробе и издаје опрему за различите манифестације у граду. У току је реновирање биоскопске сале, али због великих улагања, која су потребна, тај процес иде веома споро. Дом омладине нема свој сајт. Информације о репертоару доступне су на интернету, посредством других сајтова, али се дешава да нису тачне и ажуриране. Књажевско-српски театар је установа основана одлуком локалне Скупштине. Постоји од 1835. године. Најстарије је српско позориште. Има редован позоришни репертоар. Организује Позоришни фестивал једном годишње. Има своју издавачку делатност. Постоји сарадња са студентском организацијом Филолошки уметничког факулета, преко које студенти могу добити карте по јефитнијој цени. Током позоришног фестивала, представе су веома посећене, али у току редовног репертоара, чини се да не постоји тако велика заинтересованост међу омладином за овај вид уметности. Једном годишње организује се и фестивал

антиратног филма, у сарадњи са НВО “Миленијум”. Понекад се у театру организују и концерти и музички фестивали (џез фестивал). Позориште има свој сајт, који је у значајној мери поучан и редовно ажуриран. Народни музеј - основан је 01.06.1949. године одлуком локалне Скупштине. Услуге које су доступне у оквиру музеја су: изложбе из збирки Народног музеја, гостујуће изложбе, промоције књига, одржавање концерата у просторијама Народног музеја. Музеј је учествовао и као партнер у пројектима ФИЛУМ-а, Прве крагујевачке гимназије, Шумадијског управног округа као и народних музеја широм Србије. Приоритети на које ће Народни музеј фокусирати су допринос развоју културе деце и младих - оживети историју града, приближити деци и младима историју града и утицај културно-историјског контекста на идентитет града. Јако мали број младих посећује активности које се организују. Млади долазе само са школским професорима. Добро песећена активност је Ноћ музеја која се организује једном годишње. Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић“ - Основан је 2006. године одлуком локалне скупштине. Услуге Центра су: музичко сценски програм, драмски програм, књижевни клуб, издавачке делатности, занатска радионица "Златна нит", плесна група, класичан балет, школа традиционалног певања и инструмената.. Центар "Абрашевић" организовао је међународне дечије фестивале фолклора као и фестивале изворне народне музике. Позориште за децу Крагујевац -Установа основана одлуком локалне Скупштине. Главне активности позоришта су организовање представа, фестивала и позоришних сусрета. Центар за младе је основан 2006.године, као пројектна активност, проистекла из Локалног плана акције за децу, која има за циљ задовољавање информативних, културних и забавних потреба деце и младих. Центар за младе финансијски подржава град Крагујевац, а активности се реализују у партнерству са Саветовалиштем за брак и породицу Центра за социјални рад "Солидарност", ученичким парламентима и омладинским невладиним организацијама. Има у својој понуди читав низ радионица и обука - подељених на креативне (музичку, ликовну радионицу, радионицу иконописа), едукативне (школе неколико језика, обуке за рад на рачунару) и забавно-рекреативне активности (фитнес клуб, организовање манифестације у оквиру”Лето код куће”, „Дечја недеља” и сл.) . Такође има интернет саветовалиште, интернет клуб и организује међународну размену младих. Центар за младе ради сваког дана, од 9-21 часа, а сви садржаји су бесплатни. Намењен је широј популацији младих узраста од 10-26 година. Има

свој сајт и месечно штампа информатор, којим информише децу и младе о својим садржајима и актуелним културним садржајимаГрада. Клуб младих особа са инвалидитетом-од 2008.године функционише са циљем подстицања инклузије младих особа са инвалидитетом у друштвену заједницу. Оснивач Клуба је Градска управа за здравство, социјалну политику и друштвену бригу о породици. Клуб пружа услуге свим младим ОСИ, без обзира на врсту инвалидитета. Поред редовних радионица, до сада су се реализовала и два пројекта, едукативног карактера. Пројакат „Заједно за боље сутра“, који је финансирала Швајцарска амбасада, реализован је уз радионице шивења, компјутерског веза, радионице са психологом и социјалним радником, и трајао је 7 месеци. У току је реализација пројекта „Корак по корак до самозапошљавања“, који финансира Швајцарска агенција за сарадњу и развој, у трајању од 8 месеци. Циљ пројекта је да едукује младе ОСИ кроз радионицу компјутерског веза. Градска туристичка организација ''Крагујевац'' - установа основана одлуком локалне Скупштине. Финансијер активности: Град Крагујевац, донатори. Постојеће активности: промоције града (туристичке, културне и историјске); информисање и развијање свести код младих људи о културно-историјском наслеђу и значају града; организовање карневала и манифестација. Установа Спомен –парк ”Крагујевачки октобар” – ова установа основана одлуком локалне Скупштине 1960. године. Постојећи ресурси су: Музеј „21 октобар“, Зграда галерије “Мостови Балкана”, спомен-парк (ливаде и шуме, са 33 споменика). Активности финансирају Град Крагујевац и донације. Услуге за младе које ова установа пружа су: организовање културних манифестација за младе и остале циљне групе: обележавање 21. октобра, организовање музичких свечаности (ОКТОХ), организовање ликовних изложби, музеји. Историјски архив Шумадије – Крагујевац. Установа основана одлуком локалне Скупштине 4. 02. 1952. Финансијер активности: Министарство културе, сопствена средства. Услуге за младе: могућност бављења научно-истраживачким радом, издавање лексикона о историјским подацима Града, организовање научних скупова.

SWOT анализа

S

Предности

-Релативно развијени капацитети појединаца који се баве Омладином у граду (Канцеларија за младе, НВО и студентске организације) -Постојање Регионалне канцеларије за младе -НВО – релативно разијен сектор -Ментроство- преношење знања и искуства од искуснијих ка почетницима у сектору омладине -Вршњачки едукатори- делимично развијени капацитети -Разумевање и рад на усклађености потреба тржишта за образовним профилима -Људски ресурси-постоје -Повољан географски положај града -Историја града -Постојање образовних институције-факултети, средње школе различитих профила -Постојање ђачких парламената -Развојена инфраструктура

W

Слабости

-Недостатак средстава -Релативна неразвијеност привреде -Немотивисаност и незаинтересованост младих за активно учествовање у друштву -Неинформисаност младих -Немобилност младих -Недовољна подршка НВО сектору -Неукљученост младих у доношење одлука -Слаба комуникација младих и старијих о омладинском сектору -Не постоји системска брига о младима -Не постоје адекватна просторна решења за окупљање младих -Незапосленост младих -Недостатак јефтиних смештајних капацитета-Хостел -Неумреженст актера омладинске политике

O

Могућности

- повољна привредна ситуација-улагања великог броја инвеститора -Канцеларија за младе-оснивање-Министарство омладине и спорта -Децентрализација земље -Медији - постоје -Стратегија за младе-на нивоу државе -Развојно планирање-присутно -Заинтересованост иностраних финансијера за улагање у младе

T

Претње

-Интерни сукоби у НВО - Неангажованост младих -Неинформисаност породице -Корупција -Средина која гуши младе -негативан природни прираштај -предрасуде

3.5 ИСТРАЖИВАЊЕ ПОТРЕБА МЛАДИХ Увод Ово истраживање реализовано је у оквиру пројекта SHAPE - Оснаживање људског капитала у Србији, кроз активно учешће младих, који партнерски спроводе Међународни организација за миграције и Министарство омладине и спорта Р. Србије, преко локалних Канцеларија за младе на територији Србије. Крагујевачка Регионална канцеларија реализовала је своје истраживање у периоду децембар 2008-фебруар 2009. Истраживање је спроведено са циљем идентификовања потреба младих на територији града и околине, како би се на основу истих у наредном периоду креирао курикулим и активности Канцеларије за младе. За потребе истраживања извршена је анализа: демографских података, општинске омладинске политике, мапе расположивих ресурса у заједници, ставова и мишљења релеватних представника институција и организација и ставова и мишљења младих. У методолошком смислу, целокупно истраживање спроведено је у три фазе. Прва фаза била је посвећана прикупљању података из различитих извора и анализи тренутног стања у граду, укључујући демографске податке, податке о релевантним локалним стратешким документима и податке о ресурсима у заједници. У другој фази реализовано је више индивидуалних интервјуа са релевантним представницима локалне самоуправе, институција, средњих школа, Универзитета, локалних НВО, студентских организација. Трећа фаза истраживања првенствено је била усмерена на младе, потенцијалне кориснике услуга Канцеларије. Реч је о популацији узраста 15 до 30 година старости, који живе и бораве на територији града Крагујевца. Млади су у истраживање укључени кроз фокус групе, као инструмент, који је препознат као најефикаснији за прикупљање релевантних информација о њиховим потребама, размишљањима, интересовањима. Реализовано је 5 фокус група. У Крагујевцу су фокус групама обухваћене следеће категорије младих: студенти, средњошколци, млади старији од 18 година изашли из система образовања, млади Роми и млади са инвалидитетом. Фокус је обухватио више десетина младих људи, који су сви веома отворено говорили о својим размишљањима, ставовима, проблемима, интересовањима. Тема свих фокуса биле су њихове потребе, посебно са освртом на културне и потребе за образовањем и квалитетнијим провођењем слободног времена. Следећа питања коришћена су као „окидачи“ за дискусију: 1.Које садржаје у граду / општини користите?

2.Како најчешће проводите слободно време? 3.Шта вам недостаје од садржаја? Шта бисте волели да користите, а немате? 4.Шта би по вашем мишљењу требало од садржаја да понуди канцеларија за младе? Резултати фокус група

Фокус група – студенти

Обухваћена је група од 9 студената, који су сви различита година студија и долазе са различитих факултета. Седморо су Крагујевчани, а преосталих двоје су из Ивањице, односно Трстеника. Генералне опсервације и идентификовани проблеми

• Генерално мишљење је студената да је понуда културних и образовних садржаја у граду слаба. Понекад има добрих дешавања, али то није честа појава.

• Друга велика замерка студената тиче се рада студентских организација. Сви учесници су мишљења да студентске организације само формално постоје, а заправо суштински се не баве активностима, којима би требало. Учесници фокуса сматрају да би студентске организације требало интензивније да се укључе у организацију културног живота студената. Ту се једино издваја студентска организација на Филошко-уметничком факултету, која је, по добијеним информацијама, прилично активна и омогућује студентима посете позоришту по повољним ценама, као и посете београдским позориштима и другим културним установама. У вези са радом студентских организација, учесници наводе и као проблем недовољну сарадњу међу факултетима и организацијама. Кажу да свака организација ради за себе, затворена је у свом ’’дворишту’’ и не комуницира са другим организацијама.

• Као велики проблем издваја се недовољна информисаност студената о могућностима и дешавањима. Конкретан пример тога јесте неинформисаност присутних учесника фокуса о томе шта све ради и какве могућности пружа горе поменута студентска организација Филолошко-уметничког факултета, иако су њихове активности на располагању свим студентима у граду. Учесници сматрају да је неинформисаност у ствари последица горе поменуте изолованости и недовољне сарадње између студентских организација.

• Још једна значајна критика упућена је генералном систему вредности у друштву, који се одражава у свим областима живота. Као пример лошег система вредности студенти наводе врсте музике која се доминантно слуша у популацији студената.

• Велике критике упућене су на рачун универзитетских курикулума. Студенти пре свега истичу као проблеме: сувишна, неупотребљива знања, која се од њих очекују да науче, те недовољно праксе у институцијама, организацијама. Наводе пример студената Правног факултета, који када дипломирају врло често не знају како изгледа тужба, нити како је написати.

Сматрају да факултет треба да буде место где ће се развијати интелектуалци, који знају критички да мисле. Мишљења су да факултети не пружају довољно простора за квалитетне дискусије на теме, које студенте могу интересовати.

• Говорећи о слободном времену, учесници наводе да већина студената време проводи поред ТВ-а, или је свој живот пренела у виртуелни свет, на интернет, facebook. Сматрају да су студенти генерално ’’успавани’’ и пасивни. Још један проблем који идентификују јесте недовољна могућност за студенте да изађу из земље, да размењују своја искуства са вршњацима из Европе. Наводе да и када постоје програми размене, они су намењени само уском кругу најбољих студената, тако да већина никада не добије прилику.

Препоруке учесника

• Унапређење информисаности студената и квалитетније ширење информација, како би садржаји који се нуде били боље промовисани, односно, како би се подигао степен информисаности студената. Сматрају да би канцеларија за младе требало да има добар информативни веб сајт, као и неки билтен, који би се дистрибуирао младима.

• Увођење бесплатних курсева страних језика, чиме би се задовољила потреба студената да усавршавају знање страних језика. Тренутно студенти своја знања могу усавршавати једино у приватним школама страних језика, за шта већина нема довољно средстава. Наводе да је Машински факултет имао у својој понуди бесплатне курсеве језика, али само за своје студенте.

• Организовање рок концерата на Природно-математичком факултету.

• Успостављање сарадње међу студентским организацијама. Сматрају да је неопходно омогућити бољу комуникацију. Мишљења су да то може учинити нека организација са стране. У овој препоруци можемо тражити место и поље деловања Канцеларије за младе. Утисак је да студенти питање рада студентских организација сматрају веома значајним, и да могућности и решења виде у њиховом јачању, бољем повезивању и интензивирању њихових активности. Мишљења су да се формирањем критичне масе активних студената може покренути већина студената, која је још увек пасивна.

• Један од студената сматра корисним покретања форума или клубова за дискусију на различите теме, на пример Клуб љубитеља филозофске мисли. Сматра да треба омогућити младим људима, који имају интересовања за поједине области науке, да се окупљају и размењују информације, дискутују, стичу нова знања.

• Организовање тренинга и других видова неформалног образовања, како би студенти стекли практична знања и конкретне вештине, које им не омогућавају универзитетски курикулуми. Издвојили су тренинге: пословних комуникација, управљања пројектима, пословних вештина уопште.

• Омогућити програме размене са вршњацима из иностранства, или заједничке пројекте, који би пружили прилику нашим студентима за размену искустава са студентима из других земаља. Такође сматрају да су добри и програми који омогућују размене и дружења са младима из других градова. Наводе пример Црвеног крста, чији активисти имају сталне сусрете са активистима из других градова.

Фокус група идентификовала је и спремност студената да волонтирају, и узму активно учешће у друштвеној заједници. Наводе као добар пример Универзијаду. Истичу да је то не само добра прилика за дружење, већ и драгоцено искуство. Спремни би били да се укључе и као волонтери у неке програме намењене рањивим друштвеним групама, попут, на пример, кампова за децу са сметњама у развоју.

Ову групу чинило је 13 средњошколаца, из Крагујевца, од којих 3 младића и 10 девојака. Њих 5 су друга година средње школе, двоје су трећа, а осталих 6 су матуранти. Што се тиче типова школа из којих долазе, 5-оро их је било гимназијалаца, а остали су ученици средњих стручних школа.

Фокус група - средњошколци

Генерално, већина учесника ове групе врло активно је укључена у различите активности, што кроз волонтерски рад у невладиним организацијама, што кроз Ђачки парламент, док се поједини учесници активно баве спортом или неким другим ваннаставним активностима.

Генералне опсервације и идентификовани проблеми

• Када говоре о својим вршњацима, истичу генерални став да су млади пасивни, да се тешко мотивишу за ваншколске активности, да ако се укључују у поједине семинаре, додатне радионице, то чине да би изостали са наставе, а не зато што то аутентично желе. Ипак, наглашавају да није занемарљив број младих који би се укључили у нове и занимљиве садржаје.

• Као битан чинилац масовности било којих садржаја, наводе начин на који се ти садржаји промовишу и приближавају младима. Сматрају да, уколико се неки програм на прави начин испромовише, да ће свакако бити посећенији. У прилог томе, једна од учесница фокуса, иначе волонтерка Црвеног крста, истиче да је Црвени крст, тек након праве промоције по школама, прилагођене потребама младих, придобио већи број волонтера, који се сада редовно окупљају и друже у просторијама Црвеног крста.

• Још један разлог недовољне укључености младих у садржаје, који постоје, јесте, по њиховом мишљењу недовољна информисаност. Истичу да се често дешава да оно што једна школа организује уопште није промовисано у другим школама.

• Сматрају да се ситуација у граду доста поправила у односу на раније, да сада има много мише могућности и садржаја. Посебно истичу Центар за младе, који има бројне радионице

различитог садржаја, од едукативних, преко креативних, до кампова и програма размене са другим државама у окружењу.

• Изузетно вреднују семинаре, радионице, програме размене. Као највећу предност наглашавају интерактивни рад на таквим семинарама и учење кроз дружење. Сматрају да су семинари и радионице одлична прилика да се науче корисне ствари и истовремено стекну нови и занимљиви пријатељи.

• Као велики проблем виде сиромаштво и недостатак новца да се млади у континуитету баве стварима, које их интересују. За ову тврдњу, као примере наводе високе чланарине за тренирање одређених спортова, те цене курсева језика у приватним школама, или пак цене организованих излета и посета позориштима у Београду.

• Још једно запажење, које истичу, јесте да се приликом организације било каквих семинара и радионица, у апликационом процесу, предност обично даје оним младим људима, који су већ имали искуство учешћа у семинарима, чиме се ускраћује прилика већој групи младих, који никада нису имали сличних искустава.

• Као најчешће проблеме младих издвајају: незаинтересованост, необавештеност, страх од промена и страх од нових ствари, незнање, страх од одбацивања, несигурност у себе.

• Издвајају као важну могућност да са стручњацима – психолозима – имају прилику да разговарају о личним проблемима, личним страховима, дилемама. Један од учесника навео је пример групе за подршку, коју у његовој средњој школи води школски психолог. Овај младић истакао је да је та група за подршку веома добар начин рада и да наилази на прихватање међу вршњацима у његовој школи. Остали учесници групе слажу се да би били спремни да се и сами укључе у сличне групе за подршку и препознају такав вид рада са младима као потенцијално добар и ефикасан.

• Говорећи о волонтерском раду, наводе да је још увек мали проценат младих који су заинтересовани за овакву врсту ангажовања, али да би се увођењем одговорајајућих бенефиција и награда, које би прозилазиле из волонтирања, већи број младих мотивисао да се укључи у волонтерски рад.

Препоруке учесника

• Унапредити ниво информисања младих. Као могуће канале за информисање предлажу: огласне табле у школама, промовисање на журкама, од стране ДЈ-а, интернет, фацебоок. Препознају да би Канцеларија за младе могла да буде место где би се сливале важне информације и прослеђивале даље.

• Организовати различите семинаре, радионице, о темама попут: људских права, ХИВ-а и превенције болести зависности, полно преносивих болести, људске комуникације, решавања конфликата. Из личног искуства наводе да су такви семинари одличан начин да се стекну

нова знања и нове вештине, те да се упознају нови и занимљиви људи.

• Укључити што више младих људи у семинаре и радионице. Дати шансу и онима, који раније нису имали сличних искустава.

• Сматрају такође да је вршњачка едукација добар начин за рад са младима.

• Организовати размене са младима из других средина, како у Србији, тако и ван наше земље. Заправо предлажу да сви семинари и све радионице треба да теже да буду мултикултуралне и да укључе представнике других средина. Путовања су веома важан мотивациони чинилац, прилика да упознају друге градове и друге средине.

• Сматрају корисним и органзовање едукативних тренинга о: комуникацији, јавном наступу и вештинама презентације, те писању ЦВ-ија и вођењу интервјуа за посао.

• Такође предлажу одлазак у природу и организовање радионица, семинара и сличних програма у природи.

На крају ове фокус групе, учесницима је постављено питање да наведу властите асоцијације на Канцеларију за младе, чиме канцеларија треба да се бави, по њиховом мишљењу, односно како они виде канцеларију за младе? Ево аутентичних одоговора: ’’Акција, нешто везано за младе, информисање, дешавања у граду, сарадник у реализацији акција, обавештавање, место где могу да проведу слободно време, сарадња, помоћ, семинари, место где су лоцирани млади, да сазнају више, да се баве нечим што их занима, дружење, информисање, место за решавање проблема, изласци, дешавања.’’

Ову групу чинило је 6 младих, узраста од 24 до 26 година старости. Сви су факултетски образовани. Њих 4-воро је тренутно незапослено.

Фокус група – млади старији од 18 година, изашли из система образовања

Генералне опсервације и идентификовани проблеми

• У овој групи, што је и очекивано, као централни проблем истакнута је незапосленост младих и проблеми у налажењу посла. Учесници су, с’ тим у вези истакли и следеће: сувише теоријска знања, која се стичу на факултету, недовољно праксе и употребљивих знања, фингиране конкурсе за запошљавање, те недовољну спремност и информисаност младих о могућностима за покретање сопственог бизниса. Сматрају да су наши млади углавном током студија фокусирани на то да положе испите и заврше факултет, те да немају других иницијатива, и да се недовољно укључују у рад студентских организација. Једна од учесница, наводи као позитиван, пример Румуније, у којој студенти млади обавезно за време студија и раде и често су ангажовани у студентским организацијама, чиме стичу драгоцена искуства, од значаја за каснији професионални развој.

• Од осталих проблема препознају пасивност и безвољност младих. Сматрају да су млади недовољно заинтересовани да се активније

укључе у друштвена збивања и да утичу на свој положај у заједници.

• Такође и ова група препознаје као проблем недовољну информисаност младих о збивањима у граду. Генерално, сматрају да је Крагујевцу потребно више дешавања и активности за младе, али и да су млади недовољно информисани и о постојећим садржајима. Млади су, по речима учесника фокуса, недовољно информисани и о студентским организацијама, због чега често имају предрасуде о њиховом раду, не увиђајући значај студентског организовања и могућности за личну афирмацију и развој.

• Истичу и да велики број младих нема потребна знања за квалитетније позиционирање на тржишту радне снаге. Пре свега ту мисле на знање страних језика и знање рада на рачунару. У овоме препознају улогу и место Канцеларије за младе, која би по њиховом мишљењу, требало да организује неке од обука и тренинга. Као пример добре праксе наводе тренинге пословних бизнис start up центара, који пружају конкретна знања и омогућују стицање практичних вештина, употребљивих у пракси и свакодненом животу.

• Учесници групе препознају значај и важност волонтирања, које сматрају шансом за лични професионални развој и лакше запошљавање. Истичу разлику између волонтирања у класичном значењу те речи и волонтирања, које омогућује држава, преко Националне службе за запошљавање. Половина учесника има непосредно искуство волонтирања и генерално позитиван став о истом. Сматрају да младе људе треба мотивисати за укључивање у волонтерски рад, на тај начин што би се, још у току студија, упознавали са знајачем и предностима волонтирања.

Препоруке учесника

• На првом месту, учесници фокуса предлажу организовање курсева страних језика и рада на рачунару, те низа других тренинга, којима би се повећале шансе за запошљавање младих.

• Сматрају да било какве обуке и тренинзи да се организују, исти треба да буду интерактивни и дизајнирани тако да омогуће активно учешће младих.

• Такође сматрају да Канцеларија за младе треба да размишља о једној широкој кампањи јавног заговарања и промовисања активизма младих, како би се утицало на ставове и свест младих о могућностима њиховог утицаја у друштву и личној одговорности за властити положај.

• Канцеларију виде као инфо пулт, као место у које ће се сливати све релевантне информације за младе, а затим даље те информације дистрибуирати ка младима, у циљу унапређења нивоа информисаности. Сматрају да Регионална канцеларија треба да координира радом локалних канцеларија, а да локална треба да окупља и усмерава младе, информише их и упућује на релевантне ресурсе у граду.

Идентификују канцеларију као спону између младих и институција.

• Интересантно је да већина учесника ове групе не доживљава себе као циљну групу Канцеларије за младе. Они су мишљења да Канцеларија првенствено треба да се бави средњошколцима, да утиче на њихове ставове и размишљања, да их мотивише и покреће за активније учешће у заједници. Сматрају да средњошколцима треба пружити посебну подршку приликом избора будућег занимања и избора студија. У томе виде улогу Канцеларије. Мишљења су да професионална оријентација треба да буде далеко детаљнија и свеобухватнија, како би млади добили све значајне информације о стању на тржишту рада, потребама, програмима факултета, могућностима за запошљавање.

Групу је чинило 6-оро младих, узраста од 15 до 22 године старости, 3 девојке и 3 младића, троје су ученици средњих школа, двоје је завршило средњу школу, а једна девојка студира хемију.

Фокус група – млади Роми

Генералне опсервације и идентификовани проблеми

• По мишљењу ове групе, већина младих је пасивна, не осећа потребу да се укључи у било какве садржаје, који се нуде. Доста времена проводе у кући или, обично викендом, у кафићима, кафанама и клубовима, где се доминантно слуша фолк и поп музика.

• Сматрају такође да се не пружа једнака шанса свима. Професори по правилу дају предност најбољим ђацима, тако да остали остају без прилике за учешће у интересантним програмима за младе.

• Истичу такође да један број младих неинформисан о постојећим садржајима, што се и потврдило на самој групи, јер када се говорило о Форуму за младе, који је отворен од стране једне локалне ромске организације, испоставило се да већина учесника фокуса није знала за тај Форум.

• Један од великих проблема јесте сиромаштво и незапосленост младих. Егзистенција многих је угрожена. Многи претурају по контејнерима, како би се прехранили. Многи младе желе да раде, али немају довољно квалификација. Са друге стране, немају ни финансијских могућности за додатна усавршавања и професионално оспособљавање. У овом простору треба тражити могућност за деловање Канцеларије за младе, која би могла да организује бесплатне тренинге и обуке за стицање релевантних пословних вештина.

• Још један значајан проблем, који је ова група идентификовала тиче се недовољног укључивања у школе популације Рома, затим брзог осипања и одустајања од школе, после основног образовања. Учесници групе сматрају да међу ромском популацијом треба интензивни промовисати значај образовања и важност учења, како би родитељи редовније слали децу у школе. Препознају колико је образовање значајно за касније

запошљавање и сматрају да о томе треба разговарати са младима. Још једна група врло угрожена јесу млади Роми, који су рођени или дуго живели у инострнству, а сада су овде, али нису научили да читају и пишу српски језик. У томе виде и простор за деловање Канцеларије за младе.

• Такође као знајачан проблем истичу недовољну хигијену њихових вршањака и уопште популације Рома. Сматрају да Роми нису довољно просвећени и да је лична хигијена на ниском нивоу.

• Велики проблем представља и злоупотреба психоактивних супстанци и алкохола, од стране младих. Учесници групе мишљења су да млади знају какве су последице злоупотребе ПАС, али да се у то упуштају како би били прихваћени од стране друштва, односно како би били ИН.

• Културни садржаји у граду недовољно су искоришћени од стране њихових вршањака, јер је, како кажу, многе срамота да кажу својим пријатељима, друговима, да су били у биоскопу или позоришту. Ово је још једна потврда већ идентификованог негативног система вредности, који доминира у популацији младих – система вредности у коме су позориште и биоскоп ниско вредновани, а врло често, у појединим групама младих, и негативно конотирани.

Препоруке учесника

• Канцеларија за младе требало би да промовише један нови систем вредности, да мотивише младе да се више укључују друштвени живот заједнице.

• Канцеларија би могла организовати обуке и тренинге, којима би млади стекли додатна знања и вештине потребне за лакше налажење посла.

• Драмске радионице, спортске ативности, обуке за писање CV-ја и радионице о комуникацији су нешто што препознају као корисно и потребно.

• Потребно је унапредити ниво информисања младих, путем интернета или штампаних информатора, како би се постојећи садржаји боље промовисали међу младима.

• Препоручују, на основу лично искуства, кампове за младе, као модел рада, који је веома ефикасан и примамљив младима. Два учесника фокуса имала су непосредно искуство учешћа у једном кампу за младе у Швајцарској, где су упознали низ занимљивих вршањака из целог света. То истичу као једно посебно вредно и драгоцено искуство, које би радо поновили. У том кампу учествовали су у бројним радионицама, које су омогућавале и дружење и учење у исто време.

• Посебно треба радити на промовисању значаја образовања, нарочито из перспективе будућег запошљавања и обезбеђивања егзистенције.

Генерални је утисак са ове фокус групе да је највећи проблем младих Рома недовољна квалификованост за адекватно позиционирање на

тржишту рада, односно сиромаштво, које је директно у вези са проблемима недовољног образовања, односно незапослености. Ово је уједно и једина разлика у односу на све друге одржане фокусе. Веома је интересантно да учесници фокуса нису идентифковали као један од проблема дискриминацију Рома у друштву и истичу да је то питање сваког појединца и његовог става према окружењу. Сматрају да сваки појединац треба да изгради одговарајући став у својој заједници и избори се за своју позицију. Као и студенти, и Роми препознају да су млади пасивни, недовољно укључени у друштвена збивања, да у друштву доминира негативан систем вредности, да млади време претежно проводе или у кући, за компјутером, или у граду, у кафићима, без неког посебног садржаја. Посебно забрињава што, према речима учесника фокуса, велики проценат младих користи алкохол и друге психоактивне супстанце, не водећи рачуна о последицама, већ само о припадању групи, за коју су спремни да ураде било шта. Завршна разматрања и закључци

• Општи је утисак јесте да се млади генерално критички односе према постојећим садржајима и могућностима, које им нуде њихове локалне заједнице. Посебно негативне оцене износе у односу на квалитет образовања и редовне образовне програме, које виде као сувише теоретске и недовољно усклађене са потребама тржишта. Овакав критички однос сасвим је био очекиван с обзиром на то да су млади, као циљна група, генерално критични према свему и расположени за промене.

• Препознају значај неформалног образовања и спремни су да се укључе у различите програме, као што су: обуке за учење страних језика, које су сви високо позиционирали, затим обуке за рад на рачунару, тренинзи пословних вештина, попут тренинга пословне комуникације, радионице и семинари о људским правима, активизму младих и сл.

• Идентификовали су као проблеме: пасивност својих вршњака, безвољност, безсадржајно провођење времена по кафићима и клубовима, конзумирање и злоупотребу психоактивних супстанци. У вези са тим, истичу потребу за радионицама о ХИВ-у, полно преносивим болестима, психоактивним супстанцама. Сматрају да о овим темама са младима треда да разговарају млади, односно вршњачки едукатори. Улогу стручњака виде у саветодавном раду, како индивидуалном, тако и групном. Једино у малим срединама, групни саветодавни рад није позитивно конотиран, из страха од злоупотребе поверљивих и приватних информација међу вршњацима.

• Истичу да све радионице, које се раде са младима, треба да буду интерактивне, занимљиве, испуњене игром. Препознају радионице и као начин за учење и стицање нових искустава, али и прилику за упознавање нових пријатеља и занимљивих људи.

• Све групе истакле су као велики проблем недовољну информисаност младих и сматрају да канцеларија за младе треба да

се бави прикупљањем и дисеминацијом информација, од значаја за младе.

• Крагујевац, као већа средина у односу на мање градове/општине, има далеко више могућности и садржаја намењених младима, које организују различите организације и институције, те Канцеларија треба да на прави начин идентификује своје место и позицију у мрежи сервиса, који већ постоје, како би на прави начин профилисала себе и своје деловање у заједници.

• Сви учесници фокуса имају позитиван став о волонтирању. Већина њих и сами су били или актуелно јесу волонтери. Већина је спремна да волонтира и ради са осетљивим друштвеним групама, попут на пример деце са сметњама у развоју, у оквиру одређених програма, као што су на пример кампови. Сматрају да треба охрабрити и мотивисати што већи број младих људи да се волонтерски ангажују у различитим иницијативама. У складу са овим закључком, треба размишљати о организовању кампања за промоцију волонтерског рада, те обука и семинара о волонтеризму и његовим предностима.

• Учесници свих фокуса веома су заинтересовани за размене са младима из других средина. Желе да се друже, заједно уче и размењују искуства са својим вршњацима из других градова у Србији и иностранству. Препознају програме размене као високо корисне и значајне у властитом развоју. Сматрају да Канцеларија за младе треба да иницира и организацује овакве размене.

• Коначно, учесници свих група препознају Канцеларију за младе, са једне стране као инфо пулт, који ће пружати све важне информације младима, а са друге, као чинилац који ће усмеравати младе, бити спона са институцијама и уједно организатор одговарајућих садржаја и активности за младе.

Шта мисле одрасли - представници заинтересованих страна? Генерални закључак са већине интервјуа са представницима локалних установа културе и организација које се баве младима, јесте да су културни садржаји у граду недовољно посећени. Као главни проблем, интервјуисани представници идентификују недовољну информисаност младих. У складу са тим, Канцеларију за младе виде као инфо пулт, који ће ширити информације о активностима и редовно обавештавати младе о градским дешавањима. Сви представници установа и организација изразили су своју спремност и отвореност за сарадњу са Канцеларијом. Представници позоришта предложили су као могућност да се у сарадњи са Канцеларијом организују представе за младе у граду, под повољнијим условима. Представници библиотеке виде Канцеларију као потенцијалног сарадника у реализацији иницијатива за младе. Такође је значајно истаћи да су представници институција и организацији препознали Канцеларију као посредника између младих и њихових потреба, са једне стране, и програма и активности намењених младима, са друге. Наиме, сматрају да Канцеларија може и треба да се бави идентификацијом потреба младих и да буде тзв. глас младих Крагујевца, на основу кога би институције и организације дефинисале и креирале властите програме.

Град Крагујевац и представници локалне власти, такође препознају важност и потребу постојања Канцеларије и виде њену улогу као копчу која повезује све друге сервисе за младе у граду, и, што је посебно значајно, као партнера локалне самоуправе у решавању проблема младих. Сматрају да канцеларија треба да даје предлоге, иницијативе и нова решења за унапређење положаја младих. Изражавају спремност да подрже активности Канцеларије. Положај младих у сеоским срединама - Као и већина њихових вршњака у граду и млади на селу имају исте потребе, али се могућности задовољавања тих потреба битно разликују. Проблеми социјалне искључености младих на селу препознатљиви су у социјалном, образовном, културном аспекту, у њиховом свакодневном животу.

Млади у сеоским срединама имају проблем комуникације са својим родитељима, који их најчешће не подржавају у идејама које се тичу обраде земље и преорјентисања у пољопривредној производњи. У овим срединама родитељи још увек одлучују о томе како ће домаћинство функционисати, што у многим случајевима спутава младе у настојањима да нешто промене на плану стицања већих прихода. Међутим, забрињава неспремност младих да се ангажују на мењању постојећег стања, постоји раскорак између жеља и конкретних ангажовања. Најчешће немају храбрости да своје захтеве и мишљења изнесу одраслима, јер их они „неће разумети, а сваки покушај је безуспешан“. Проблеми са којима се много чешће срећу тиче се недостатка новца у свакодневном животу, због чега не могу да задовоље многе потребе које имају:да путују, летују, зимују... Недостатак новца узрок је немогућности уписивања жељене школе и настављања образовања, због чега млади најчесе уписују средње школе у градовима које су ближе селу, чак и онда када оне не одговарају њиховим жељама и интересовањима. Мали је број младих који завршава факултет и главном су присутна нискоквалификована занимања.

Као узроке сиромаштва и личног, а и уопште, млади виде у ниским приходима, тешким условима рада и стицања прихода, неразвијеној привреди, високим ценама онога што им је потребно за живот. Велики проблем прадставља и удаљеност културних институција, непостојање спортских терена и осталих садржаја за младе. Као могућа решења за превазилажење постојеће ситуације млади из сеоских средина виде у: оживљавању туризма, покретању рада фабрике у селу, оживљавању спортских и културних садржаја, организовању еколошких акција, и ту као ресурсе виде младе људе који желе да се организују, затим људе у локалној управи. Млади који живе у удаљеним сеоским срединама изложени су ризику социјалне искључености не само због лошег стандарда, већ и због сиромаштва средине, односно одсуства културних и образовних институција, спортских објеката, игралишта.. На удаљености од неколико десетина километара од првог града, са постојећим ресурсима у њима, млади су изоловани и са много мањим шансама за сопствени развој и напредак. Све то има за последицу неадекватну искоришћеност слободног времена и знатну пасивност школске деце, бесадржајна дружења, узимање алкохола на све нижим узрасним добима.

Резултати испитивања су показали да је присутан изразито низак степен партиципације у креирању и организовању активности за младе у средини где живе у школској средини није организован ученички парламент, а у селима нема ниједног удружења, које би покребуло младе на активности. С друге стране, готово да не постоје програми нити активности које би подстакле промене и побољшање укупног положаја младих у сеоским срединама, који би им помогле да буду боље информисани, успешнији, да стекну нове способности и знања, да их оснажи и ојача у остваривању циљева. Општи је закључак да млади на селу заслужују већу пажњу, посебно ако се има у виду да због неусловних услова живота, одлазе из села. Рурална подручја у Шумадији обилују природним ресурсима, које треба заштитити и користити на одржив начин, а такође постоје и људски ресурси-млади, који нису адекватно искоришћени. Истраживање је показало да су млади заинтересовани за останак у селу, уколико би се покренуо развој средине у којој живе, у којој би могли да се запосле и да пристојно живе од свог рада. Унапређење квалитета живота и положаја младих у сеоским срединама могао би да буде истовремено и начин за оживљавање села, што захтева један свеобухватан приступ бројних актера у сфери успостављања међусекторске сарадње и координације локалних и државних невладиних организација. Младима на селу је потребна подршка у свим сегментима друштвеног живота: потребна су им знања и способности организовања, већи проток информација, подршка у покретању малог (породичног) бизниса, помоћ у успоставлајњу квалитетнијег односа са родитељима и осталим актерима локалне заједнице. Препоруке за подршку младима који живе на селу, као посебно угроженој категорији

:

• Активне мере запошљавања треба да су више фокусиране на младе на селу.

• Потребна је стручна помоћ и подршка у укључивању незапослених лица у активности и програме (јавни радови, програми самозапошљавања...) Поред Националне службе за запошљавање, цивилне организације такође могу да помогну у укључивању незапослених у активности и програме, као што су: оспособљавање за самозапошљавање, микро кредити, обука за писање пројеката.

• Цивилни сектор би могао да у својим пројектима и програмима пружи више простора младима на селу у циљу стварања и изградње недостајуће културне инфраструктуре, као и за организовање активности, које би омогућиле стицање додатних знања и способности( курсеви језика, информатике и сл.)

• Неопходне су активности на сензибилисању становника на селу, сензибилисање представника постојећих институција и месних заједница , за потребе и проблеме младих на селу, како би се успоставила боља комуникација између младих и одраслих и подспешило заједничко планирање активности за младе.

• Већа информисаност младих, представника институција о циљевима, садржају и

• мерама ССС, што би био задатак цивилних организација али и медија.

3.6 ЦИЉНЕ ГРУПЕ Млади људи којима се бави ЛАП за младе града Крагујевца су сви млади од 15 до 30 година старости, а живе на територији града Крагујевца, различитог су социјалног и друштвеног статуса, као и националног, верског, сексуалног, политичког и другог опредељења. Млади људи у Крагујевцу су сви они који су удружени у неформалне групе, у удружења грађана, омладинске организације и клубове, као и сви остали активни и пасивни појединци/ке.

4. СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ И ПРИОРИТЕТИ

При решавању наведених проблема три стратешка правца карактерисаће приступ којим се максимализује ефекат спровођења Акционог плана:

• Повећање обима, квалитета и примерености услуга и активности намењених младима;

• Ојачавање локалних ресурса за омладински рад;

• Развијање регионалне сарадње за спровођење омладиске

политике. Логика везе између ова три стратешка правца јесте у идеји да фундаменталне промене у прилагођености програмских садржаја за младе, повећењу њихове разноврсности, доступности и обухвата – јесу могуће само ако се локални капацитети свих актера у заједници који раде са младима, а посебно Канцеларије за младе, ојачају, додатно умреже и прилагоде партиципативном менаџменту који укључује и саме младе; компезација за недостатке ресурса у самој заједници, у многим случајевима може се пронаћи коришћењем ресурса у региону. За дефинисане групе проблема, локална заједница се одлучује да делује кроз четири међусобно повезана приоритетна подручја рада са младима:

1. Смањење броја незапослених младих

2. Унапређење слободног времена младих

3. Унапређење капацитета рада локалне канцеларије за младе и

развијање свести о неопходности партиципације младих у

доношењу одлука и укључивање младих у доношење одлука које

се њих тичу

4. Унапређење здравља младих и опредељење за здраве стилове

живота

5. Промоција активизма и волонтеризма код младих

6. Побољшањее квалитета живота младих из социјално угрошених

категорија

7. Развој еколошке свести код младих

8. Унапредити формално и неформално образовање

Приортети наведедни по редоследу у целини одговарају по редоследу дефинисаним проблемима у ''Пресеку стања''. Међутим, сходно прихваћеном холистичком приступу у развоју националне и локалне омладинске политике, деловања на остварењу једног приоритета по правилу доприносе и стварању предпоставки и-или директном остварењу других приоритета, те стога овако

дефинисани ''приоритети'' осликавају логичку схему управљања променама која стално тежи да пружи допринос интегралној промени у заједници.

Приоритет 1. – Смањење броја незапослених младих Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетим у одељку ''Пресек стања и положаја младих'', посебно са проблемима незапослености и недостацима образовног система и система неформалног образовања. Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја: - Недовољно подстицајних мера за запошљавања младих – недовољно информисање о могућности запошљавања, могућностима усавршавања, потребама тржишта; - Недовољна подршка развоју предузетништва младих – неизграђен систем подстицања предузетничког духа и недовољно информисање о могућностима развоја предузетништва младих; - Недовољно развијена међуинституционална сарадња – недовољна сарадња образовних институција, привредних субјеката и Националне службе за запошљавање; - Недостатак практичног радног искуства; - Непостојање организоване понуде за учешће у програмима волонтирања и-или стажирања кроз које би млади могли да стекну радно искуство; - Млади са ресурсима да се баве пољопривредом недовољно су подржани од локалних и регионалних стручних служби које треба да им олакшају приступ знањима и информацијама и контактима потребним за успех на компетативном тржишту; - Недовољна оснаженост за професионално остваривање (низак ниво знања и мотивисаности). Посебно се истиче недовољна понуда неформалног образовања којим би незапослени млади стекли додатне вештине (информатичке, страни језици...) неопходне за добијање посла.

За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве: Подстицати програме за активно тражење после, преквалификацију и доквалификацију;

-Унапредити конкурентност младих на тржишту рада путем унапређења формалног и подстицањем различитих облика неформалног образовања младих; -Развијати програме омладинског предузетништва у средњој школи; -Развијати предузетништво кроз мере подршке младима који почињу сопствени бизнис; -Подстицати програме волонтирања и-или стажирања кроз које би млади могли да стекну радно искуство; -Промовисати и подржати развој пољопривредног домаћинства на компетативном тржишту. - Подстакнути развој туризма кроз развијање стручних и практичних вештина у овој области

Приоритет 2. Унапређивање провођења слободног времена; Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетим у одељку ''Пресек стања и положаја младих'', посебно са проблемима у вези са квалитетним провођењем слободног времена (културно-образовним, спортским и забавно-рекреативним садржајима), као и са недовољно развијеним неформалним образовањем. Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја:

• Неадекватан квантитет и квалитет културно-образовних, спортских и других забавно-рекреативних садржаја за младе

• Мали број и неадекватна опремљеност објеката и простора намењених

младима (простор за рад и реализацију садржаја),

• Неадекватно информисање о дешавањима за младе - постојећи начини информисања младих у раскораку са потребама младих

• Недовољна заинтересованост младих за садржаје из културе

• Недовољна партиципација младих у осмишљавању културно-

образовних, спортских и других забавно-рекреативних програма За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

1. Укључивање младих у креирање и реализовање културних и забавно-рекреативних садржаја

2. Изградња и адаптација простора за младе

3. Развијање нових облика забавно-рекреативних активности,

атрактивних за младе

Приоритет 3. – Унапређење капацитета рада локалне канцеларије за младе и развијање свести о неопходности партиципације младих у доношењу одлука и укључивање младих у доношење одлука које се њих тичу Оснаживање локалних актера да се баве омладинском политиком на савремен

и реформски начин је један од основних предуслова успешне омадинске

политике . Ту се посебно мисли на Канцеларију за младе, која кроз развој

сопствених знања и вештина, треба у следећих 5 година да прерасте у не само

у координатора активностима за младе већ и професионално информисаног

локалног актера који ће моћи да креира омладинску политику у свој средини.

Активности КЗМ треба да буду окренуте не само младима на територији

градских насеља и локалним институцијама и организацијама већ и

регионалним актерима који ће својим ресурсима и програмима унепредити и

положај младих на целој територији управе Града Крагујевца. Континуирана

срадња са локалним и регионалним медијима треба да буде једна од

активности, јер ће се тако утицати не само на информисаност локалне средине

и самих младих, већ ће се стварати и позитина клима у средини за шире

друштвено ангажовање на побољшању положаја младих. У наредном периоду

(2010) КЗМ треба да буде препозната од стране младих као, место које је

намењено њима, које креира и спроводи активности на чији ће садржај сами

млади утицати и као на место које може да пружи све информације које

интересују младог човек у Крагујевцу.

За решавањеуочених проблема локална заједница поставила је себи следеће

специфичне циљеве:

• Унапређење статуса и положаја локалних НВО који се баве младима

• Развој сарадње са локалним и регионалним медијима, у циљу стварање

позитивне климе за решавање проблема малдих

• Развој знања и вештина у циљу прибављања средстава из

алтернативних извора финанисрања, како би се спроводили иновативни

омладински програми

• Успостављање сарадње омладинских организација са локалним

институцијама ( и локалном самоуправом) у циљу ефикасније идентификације

и коришћења постојећих ресурса

Приоритет 4. - Унапређење здравља младих и опредељење за здраве стилове живота Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетима у одељку ''Пресек стања и положаја младих'', посебно са проблемима локлане здраствене заштите, ангажовања младих у организацијама које се баве првенирањем и смањењем болести зависноти, заштите репродуктивног здравља, сузбијањем наркоманије и алкохолизма. Такође, безбедност младих у саобраћају, у школи или на местима на којима се окупљају млади, у јасној је вези са питањима социјалне патологије која нпр. произилазе из наркоманије и опијања. Такође, приоритет је повезан и са неопходношћу унапређења социјалне заштите, путем едукације и директним ангажовањем младих. Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја:

• Недовољно организованог и континуираног рада на превенцији: болести зависности (пушење, алкохолизам, наркоманија), сексуално преносивих болести и ХИВ-а, менталних проблема у развојном добу, агресивног понашања и насиља

• Недовољно развијена свест младих о здравим стиловима живота и

недостатак подршке правилном психо-физичком развоју младих у областима: развоја здраве и стабилне личности код младих, рекреација, исхрана и репродуктивно здравље.

• Поремећено понашање младих због неконтролисаног конзумирања:

алкохола, цигарета и психоактивних супстанци.

• Пасивност младих у коришћењу постојећих активности и услуга.

За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

1. Развијати свест о здравим стиловима живота 2. Унапредити социјалну одговорност заједнице према младима 3. Подстицати ангажовање младих у области социјалне заштите 4. Унапредити психофизички развој младих 5. Унапредити безбедност младих

Приоритет 5. - Оснаживање активизма и волонтеризма младих Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетима у одељку ''Пресек стања и положаја младих'', посебно са проблемима неразвијености грађанског активизма, партиципације младих у процесима одлучивања у школама, установама културе и политикама локалне самоуправе, те са блиским питањима попут некоришћења ресурса којима се млади укључују у омладинску размену на регионалном и ЕУ нивоу, тј. са недовољно доступним информаицијама о могућностима за ангажман младих... Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја:

• Апатија и незаинтересованост младих: непреузимање одговорности, одсуство препознавања сопствене важности и самопоуздања, креативности, одсуство осећаја припадности заједници;

• Млади немају добар приступ информацијама о могућностима њиховог

учешћа у друштву и неформалном образовању;

• Недостатак простора и мали број удружења са чијим деловањем би се млади идентификовали: простор за рад и информисање, одсуство подршке за одрживост организација и иницијатива младих;

• Нема омладинских програма и адекватних пројеката који би

заинтересирали ширу друштвену заједницу;

• Недовољан број трајних и одрживих волонтерских програма и недовољан број волонтера.

За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

1. Спровођење активности које ће утицати на мотивисаност младих да користе постојеће услуге и активности ;

2. Повећати ниво информисања младих о могућностима

омладинског активизма и програмима за младе;

3. Развити активизам и волонтеризам младих;

4. Укључити младе у програме омладинске размене у региону и ЕУ.

Приоритет 6. – Побољшање квалитета живота младих из социјално угрожених категорија Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетима у одељку ''Пресек стања и положаја младих''. Градска управа на више начина помаже побољшање статуса младих из социално угрожених категорија: 1. Директна новчана давања Градске управе – стипендија,

бесплатних карата за превоз, бесплатних књига, бесплатних ужина, посебних издатака за лечење младих. Наведене мере, посебно стипендије нису намењене само младима из социјално угрожених породица већ и младима који су показали изеузетне резултате у свом раду и учењу.

2. Финанисрање Активности ЦСР – У наведени облик помоћи подразумевају се мере, активности и услуге финанисране из Градског буджета, кроз Центар за социјални рад, а у оквиру имплементације локалне Стратегије социјалне заштите. Наведене мере овезбеђују сиситемску и континуирану подршку младима без родитељског старања, младима са инвалидитетом, младима из маргинализованих група и младима са ризико понашањем

3. Омладински програми локалних НВО - Градска управа, кроз

јавне позиве и тендере финансира омладинске програме које спроводе локалне невладине организације, у циљу побољшања статуса социјално угрожених категорија младих.

Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја:

• Недовољан број програма (услуга) намењен свима категојима социјално угрожених младих

• Недовољно развијена свест младих о правима и потребама младих са инвалидитетом и младих из маргинализованих група

• Постојеће активности (спортске, културне) често су недоступне младима из сиромашних породица (мало бесплатних активности)

• Релативно висок број социјално угрожених младих и младих из сиромашних породица.

• Недостатак финансијских средстава за наставак програма који су показали позитивне ефекте на наведене категорије младих.

За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

1. Унапређење положаја младих из социјално угрожених категорија, кроз медијску промоцију социјалне једнакости

2. Повећати ниво информисаности мадих о правима и потребама младих са инвалидитетом и младих из маргинализованих група

3. Креирати активности и услуге из културе и спорта, доступе младима из социјално угрожених категорија

4. Подршка у имплементацији Стратегије социјалне заштите Приоритет 7. – Развој еколошке свести код мадих Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетима у одељку ''Пресек стања и положаја младих''. Већина младих сматра да је њихова околина загађена. Учествовали су у акцијама везаним за заштиту животне средине углавном у оквиру школских акција. Као разлоге не учествовања у овим акцијама највише наводе недостатак слободног времена, као и неинформисаност о постојању таквих акција. Такође већина младих сматра да је њихова околина загађена. Начини за сузбијање загађености по њима су: едукација људи да би се подигла свест о заштити животне средине, законске мере, постојање институција које ће контролисати начин одлагања смећа, адекватно решавање питања депонија. Више од половине испитаника није учествовало у акција везаним за заштиту животне средине због недостатка времена или незаинтересованости за такве акције. Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја

• Низак ниво активизма младих у области заштите животне средине • Недовољан број младих активиста • Недовољна подршка програмима и непостојање подршке развоју

организација за заштиту животне средине За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

- Ставрање позитивне климе у локалној средини за очување еклологије кроз континуирану медијску кампању у учешће младих волонтера

- Подстицање формирања еколошких средина у школама

- Подршка (стручна и финансијска) организацијама на локалном нивоу које се баве очувањем животне средине

Приоритет 8. – Унапређење формалног и неформалног образовања Овај приоритет за развој заједнице у директној је вези са представљањем и разматрањем изнетима у одељку ''Пресек стања и положаја младих''. Разматрани проблеми могу се груписати на следећа специфична проблемска подручја:

• Формално образовање: - Застарели наставни методи и многи наставни програми - Слаба сарадња између школа и привреде; - Слаба сарадња школа и заједнице - Образовни систем не пружа младима довољно простора за лични

напредак и развој личности према сопственим потребама и интересовањима; ваннаставне активности су смањене и настава не садржи интегрисане садржаје, као ни везу са стварним светом, праксом и потребама тржишта.

- Споро и недовољно развијање и богаћење ваншколских и ваннаставних активности,

- Ауторитарни систем односа у образовању, - Недостатак савремених наставних средстава и учила - Недостатак професионалног усавршавања наставника, - Недовољна мотивисаност наставног кадра.

• Неформално образовање: - ограничена је понуда организација које се баве неформалним

образовањем; - слаба сарадња између школа и организација које се баве статусом

младих у друштву; - волонтерски рад није развијен.

• Животно образовање: - смањена покретљивост младих; - недовољна повезаност – интеграција младих; - усвајање негативних вредности и модела понашања.

За решавање уочених проблема локална заједница поставила је себи следеће специфичне циљеве:

- Информисање маладих о постојећим облицима неформалног образовања

- Подршка развоју постојећих организација које се баве неформалним образовањем

- Стварање позитивне климе у локалној средини за реформу формалног образовања у складу са потребама града Крагујевца

-

Одељак 5 ПОВЕЗАНОСТ СА ДРУГИМ СТРАТЕШКИМ ДОКУМЕНТИМА 5.1 УСКЛАЂЕНОСТ СА НАЦИОНАЛНОМ СТРАТЕГИЈОМ ЗА МЛАДЕ Акциони план за младе града Крагујевца у потпуности је усклађен са

Националном стратегијом за младе коју је, на иницијативу Министарства

омладине и спорта, усвојила Влада Србије.

Национална стратегија за младе усклађена је са Националном

стратегијом Србије за приступање Европској Унији, Стратегијом за

смањење сиромаштва, Стратегијом развоја социјалне заштите у

Републици Србији, Националном стратегијом запошљавања,

Националном стратегијом привредног развоја Србије за период 2006-

2012. године, Миленијумским циљевима развоја, Стратегијом развоја

здравља младих, Стратегијом развоја менталног здравља, Стратегијом

подстицања рађања, Стратегијом унапређења положаја особа са

инвалидитетом у Републици Србији, Стратегијом развоја стручног

образовања у Републици Србији, и др, као и са одговарајућим

међународним документима. Сваки национални документ предвиђа мере

подршке и дефинише акције на локалном нивоу, јер је јасно да само

јасна повезаност и усклађеност акција на оба нивоа, националном и

локалном, може да доведе до унапређења друштвене заједнице у

целини.

Тако и Акциони план за младе, који директно претаче принципе и

вредности и стратешке и специфичне циљеве дефинисане Националном

стратегијом за младе у конкретне акције на локалном нивоу, увезује све

принципе дате у наведеним националним документима, а који се тичу

младих.

Планирајући како да ефикасно и на најбољи могући начин побољша

положај младих, град Крагујевац полази од општих стратешких циљева

дефинисаних Националном стратегијом, а то су:

• Подстицање младих да активно учествују у друштву;

• Развијање сарадње младих и обезбеђивање услова за њихово

учешће у доношењу одлука кроз одржив институционални оквир, а

на основу потреба младих и у партнерству са младима;

• Изграђивање система информисања младих на свим нивоима и у свим

областима;

• Обезбеђивање остваривања права на једнакост шанси свих младих у

друштву, а посебно младих који живе у тешким условима;

• Подстицање и вредновање изузетних испољавања и постигнућа

младих у различитим областима;

• Унапређивање могућности за квалитетно провођење слободног

времена младих;

• Развијање отвореног, делотворног, ефикасног и праведног система

формалног и неформалбног образовања који је доступан свим

младима и који је у складу са светским трендовима у образовању и

контекстом образовања у Републици Србији;

• Подстицање и стимулисање свих облика запошљавања,

самозапошљавања и предузетништва младих;

• Унапређивање безбедности младих;

• Чување и унапређивање здравља младих, смањивање ризика и

водећих поремећаја здравља и развијање здравствене заштите

прилагођене младима;

• Оснаживање младих за иницијативе и активности које су у скалду са

основним циљевима одрживог развоја и заштите животне средине.

За сваки општи циљ дефинисани су специфични циљеви и мере за

њихово остварење.

Остваривање ових циљева биће усклађено са наведеним принципима и

вредностима и препорукама датим у Националној стратегији за младе,

континуирано праћено и вредновано, како би се, у случају евентуалних

потешкоћа, благовремено и на одговарајући начин реаговало.

5.2 УСКЛАЂЕНОСТ СА ДРУГИМ ЛОКАЛНИМ СТРАТЕГИЈАМА Истражујући колико се и на који начин локална самоуправа бави

младима у Крагујевцу, те на који начин се креира и планира политика

Града према младима, идентификован је документ Локални план акције

за децу, за период 2005 - 2010. године. Ово је за сада једини званични

документ и план, који таргетира, поред деце и популацију младих,

узраста од 15 до 18 година старости. ЛПА за децу усвојен је од стране

Скупштине Града 2005. године, а реализован је уз подршку УНИЦЕФ-а и

канадске организације за међународни развој ЦИДА, као један од прва

три таква локална плана акције за децу у Србији. У процесу његове

израде учествовао је велики број стручњака, деце и младих, у оквиру

широког консултативног процеса. Планом је обухваћено 7 приоритених

области, и то:

1. Смањење сиромаштва деце,

2. Унапређење образовања и културе,

3. Здравија деца,

4. Унапређење положаја деце ометене у развоју,

5. Положај и права деце без родитељског старања,

6. Заштита деце од злостављања и занемаривања и смањење

асоцијалног понашања

7. Информисаност деце и родитеља.

Осим Локалног плана акције за децу, Град актуелно нема друге

стратешке документе, који таргетирају популацију младих. Веома је

значајно међутим, да су у фази припреме израде следећих стратешких

докумената: Локалног акционог плана за младе, Стратегије социјалне

заштите и Локалног еколошког акционог плана.

Стратегија социјалне заштите за нас је значајна, јер ће се посебно

бавити категоријом младих, као осетљивом и рањивом групом, којој

треба посветити посебну пажњу, кроз развијање одговарајућих сервиса,

активности и програма подршке.

Одељак 6. МЕХАНИЗМИ СПРОВОЂЕЊА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА МЛАДЕ Управљање у процесу спровођења Акционог плана за младе Главни актер у спровођењу (а претходно у изради) Акционог плана за младе јесте Локална канцеларија за младе, док главне активности и њихово спровођење надгледа Савет за младе. Локални координатор/ка чини спону између Канцеларије и надлежних из локалне самоуправе, Савета за младе, јавности и свих осталих учесника у послу који првенствено треба да буде партнерски и резултат сталног консултативног процеса међу свим заинтересованим друштвеним чиниоцима. Под осталим кључним актерима подразумевају се, пре свега, институције и организације које спроводе програме за младе под окриљем општинске управе, а уз подршку релевантних Владиних и невладиних институција и организација са Републичког нивоа. Резултати рада Канцеларије за младе, кроз извештаје за чију је израду задужен локални координатор/ка, биће презентовани Градоначелнику и члановима Савета за младе, који ће својим одлукама обезбеђивати предуслове да се планиране активности реализују у усвојеним роковима. Административно- техничка подршка локалном координатору/ки биће обезбеђена кроз ангажовање лица која ће заједно са координатором/ком чинити Тим Канцеларије за младе, са јасно дефинисаним описом послова и задатака за сваког члана/чланицу Тима. Праћење и евалуација - Процес праћења (мониторинга) и евалуације спровођења Акционог плана за младе врше: Тим за мониторинг – прати реализацију пројеката који су конкурсно изабрани и финасирају се из Градских средстава. Тим за мониторинг чине три представника, следеће структуре: - локална самоуправа, представник/ца Канцеларија за младе, представник/ца Савета за младе. Процедуру мониторинга и начин и структуру извештавања формулисаће Савет за младе у сарадњи са Канцеларијом за младе. Тим за мониторинг своје извештаје на месечном нивоу доставља Градоначелнику, Одељењу за буџет, Локалном координатору/ки и Савету за младе. Тим за евалуацију – прати и оцењује активности и резултате пројеката у реализацији и извештава тромесечно Савет за младе. Тим за евалуацију чини 3 представника/ца следеће структуре - Представник/ца локалне самоуправе, Представник/ца Тима за мониторинг, Стручно лице из институције, која се бави пројектном тематиком. Извештај Тима за евалуацију доставља се Градоначелнику и Савету за младе, преко Канцеларије за младе. Овај Извештај је основни документ на основу којег ће се радити ревизија Акционог плана, јер он треба да

садржи процену делотворности свих мера које су финасиране као и њихов утицај на локалну средину. Одељак 7 ПРОМОЦИЈА ЛОКАЛНОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА МЛАДЕ Јавна расправа - Процес јавне расправе има за циљ да поспеши

дијалог најширег обима у локалној средини и да буде завршна фаза

широког консултативног процеса израде Акционог плана за младе.

Јавна расправа представља механизам који омогућава најширем кругу

грађанства да утиче на будуће мере намењене бризи о младима, а чију

ће примену координирати локална самоуправа.

Наведени процес подразумева јавно представљање Градских приоритета

у вези са питањима и проблемима младих, као и мерама за њихово

решавање, кроз све расположиве медије на локалном и-или

регионалном нивоу.

Поред промотивних активности, јавна расправа треба да представља и

механизам којим грађани могу да доставе своје коментаре, допуне или

измене.

Интегрални текст Акционог плана за младе треба да буде изложен на

огласној табли Градске управе и на званичној Градској интернет

презентацији, а грађани могу да у одређеном временском периоду

доставе своје коментаре Секретаријату за послове Градског Већа,

канцеларија 205 Градске управе и на емаил kragujevac.rs@gmail.com

После јавне расправе, Тим за израду ЛАП-а разматра пристигле

коментаре, допуне или измене и одлучује да ли ће бити измена у

Акционом плану или је потребно додатно објаснити поједина питања

грађана.

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

АНЕКС 1 АКЦИОНИ ПЛАН ЗА 2010. ГОДИНУ

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Смањење броја незапослених младих

Организовати 6 обука за писање CV-a Организовати 3 презетације програма Националне службе за запошљавање и развој предузетничког духа Подршка запошљавању и самозапошљавању младих-давање мини грантова за започињање сопственог бизниса Обука за активно тражење посла Развити пословну културу-едукација путем медија Промоција модела запослења у пољопривреди Увођење професионалне орјентације у средње школе Организовати 3 обуке за писање Бизнис плана

2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Повећан капацитет младих да траже посао Информисани млади о програмима НСЗ Запослено 10 младих Повећан капацитет младих да траже посао Мотивисани млади на самозапошљавање Информисани млади о овом програму Информисани и адекватно опредељени за будуће занимање Повећан капацитет младих за самозапошљавање

Организовано 6 обука Организоване 3 презентације Број датих грантова Организовано 5 обука Направљене 3 емисије Одржане 3 промоције Спроведен програм у свим средњим школама Одржане 3 обуке

Национална Служба за Запошљавање НСЗ/Канц. за младе НСЗ/Град Крагујевац НСЗ НСЗ НСЗ/Град Крагујевац НСЗ/Град Крагујевац Канцеларија за младе/средње школе НСЗ/Канцеларија за младе

Незапослени млади Незапослени млади Незапослени млади Незапослени млади Млади 15-30 година Млади са села Ученици средњих школа завршних година Незапослени млади

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Унапређење слободног времена младих

Обновити 2 постојећа и изградња једног новог терена који ће бити доступни за рекреативне активности младих Организовати 5 масовних спортских манифестација, школски кампови, маратони, трке, бициклистичке трке Повећати број школских секција у средњим школама Прузити финансијску подрску спортским клубовима за развијање професионалног и рекреативног бављења младих спортом Направити веб портал за младе који би омогућио континуирано пружање информација о садржају који се младима нуди Организовати 3 различите креативне радионице (уметницке, музицке, драмске) Организовати обуке и тренинге за младе како би развили додатне вештине (комуникације, превазилажење конфликта) Информисање младих жена о спортским и рекреативним активностима, као и организација нових видова рекреативних активности за жене Рад на откривању деформитета и лошег држања код младих-ово би требало код здравља младих, као организовање прегледа за откривање Ангажовати незапослене професоре физ. културе и дипломираних тренера за рад у клубовима

2010. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010. 2010-2014. 2010. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Повећан број младих који се баве спортом Повећан број младих који се баве спортом Повећано учешће младих у организ. догађаја Повећан број младих који се баве спортом Повећан ниво информисања младих Развојени креативних способности младих Развијени лични капацитети младих Омогућен приступ спортским и рекреативним садржајима Бољи здравствени статус младих спортиста Бољи резултати спортиста и у школи и у клубу

Обновљенa игралиштa Број одржаних такмичења Број нових секција Одобрен буџет за спостска удружења Израђен веб портал Број одржаних радионица Број одржаних радионица Екипе у свим селекцијама, боља посета утакмица женских екипа Нижи проценат деформитета у наредном периоду Број нових спортиста

Градска управа Градска управа, Канцеларија за младе Средње школе, Школска управа Градска управа Градска управа, Канцеларија за младе Канцеларија за младе, Градска управа Канцеларија за младе Градска управа Градска управа Градска управа Градска управа

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Унапређе-ње слободног времена младих

Оснивање установе Музички центар Крагујевац Организовање јавних Конкурса за суфинансирање стваралаштва Информицање младих о културним и спортским дешавањима у Крагујевцу Испитивање интересовања младих за културним, спортским и осталим догађајима слободног времена Организовати 5 концерата у граду Набавити нових 5.000 књига за Народну библиотеку Организовати групне посете културним и спортским догађајима једном месечно Поспешити рад студентских организација, обезбедити њихово умрезавање и проток информација преко КЗМ Организовати бесплатне курсеве страних језика и рачунара

2010. 2010 -2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010. 2010. 2010-2014. 2010. 2010-2014.

Повећан број младих музичких уметника Учешће младих у свим облицима културног стваралаштва За 20% повећана заинтересованост младих за дешавањима у граду Прилагоћен репертор интересовањима младих Квалитетније потрошено време младих Повећана посета Народној библиотеци Повећана посета културним и спортским догађајима Повећан број и квалитет рада организација Повећан ниво знања младих

Основан музички центар Број одобрених пројеката Број младих који посећују културна дешавања Делимично измењен програм културних и др. установа Број организованих концерата Број набављених књига Број младих који посећују културне и спортске догађаје Број заједничких акција Број одржаних курсева

Градска управа и надлежна Министарства Градска управа Канцеларија за младе, установе културе, Градска управа Центар за младе Градска управа Канцеларија за младе Градска управа Градска управа Канцеларија за младе Канцеларија за младе Канцеларија за младе

Талентовани млади Установе културе, Омладинске и студентске организације Млади 15-30 година Млади 15-30 година Млади 15-30 година Млади 15-30 година Млади 15-30 година Студентске и средњошколске организације Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат Индикатор Надлежни: организација / Институција

Корисници

Унапређење капацитета рада локалне канцеларије за младе и развијање свести о неопходности партиципације младих у доношењу одлука и укључивање младих у доношење одлука које се њих тичу

Формирати Савет младих Организовати јавне догађаје за младе поводом обележавања битних датума (организовати културно забавне програме) - 10 датума Медијска промоција омладинске политике – организовати радио и ТВ емисија за младе Организовање форума и клубова за дискусије на разлиците теме (клуб љубитеља филозофске мисли, научни клубови ...) Организовати 5 регионалних састанка са сараднцима из окружења и региона Израда 10 пројеката за омладинке активнсоти (са партнерима из локала) на МОС конкурсе намењене младима Основати ИТ клуб у Канцеларији за младе Организовати 4 радионице на теме:ксенофобија, расизам, слободе, стереотипи, предрасуде, толеранција, дискриминација у школи и друштву Организовати 5 креативних радионица на различите теме Анимирати младе да активно учествују у друштву путем кампање Континуирано истраживање потреба младих Определити простор где ће Канцеларија за младе организовати журке на којима ће се промовисати здрави стилови живота Умережавање свих институција и организација које се баве младима у Крагујевцу Оснивање инфо-пункта у Канцеларији за младе

2010. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Укључени младих у доношење одлука Упознати млади са битним датумима За 20% повећан број активних младих у друштвеном животу Развијено критчко мишљење младих на различите теме Повезивање у региону, преношење примера добре праксе Унапређен живот маладих на 10 тема Повећан број младих који користе интернет Разбијене предрасуде код младих Развијена креативности код младих Активније учешће маладих у друштву Услађеност програма са потребама младих Повећан прој младих који упражњавају здраве стилове живота Боља распрострањеност догађаја за младе Већа посећеност догађаја намењених младима

Формиран савет за младе Број акција на јавним местима Број гостовања на медијима и направљених емисија Број формираних клубова Број заједничких акција, пренета искуства Број написаних пројеката Опремљен ИТ центар Број организованих радионица Број организованих радионица Број организованих рограма Резултати истраживања Број организованих журки, акција Мрежа организација Основан инфо пункт

Канцеларија за младе

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Промоција активизма и волонтеризма код младих

Формирати регионални волонтерки центар Направити акциони план за програм волонтирања и ускладити са правном регулативом Организовати 3 радионице из волонтеризма Направити базу јавних и приватних организација које желе да учетвују у програму и приме волонтере Организовати новинарске секције при КЗМ - сарадња са локалним медијима кроз 10 редовних ТВ и радио емисија (промоција омладинског активизма) Подићи капацитет омладинских лидера кроз три обуке Расписати три конкурса за мини грантове омладинским органузацијама Суфинансирати омладинске акиције Информиати о могућностима запошљавања: сезонски, хонорарни, стални послови у локалнoj средини

2010. 2010. 2010. 2010. 2010. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Обезбеђен простор и програм волонтирања Квалитетан и функционалан план Обучени и информисани млади о волонтеризму Група организација заин. за волонтере Повећано учешће омладинких емисија на лок. медијима Квалитетнији програм омладинских организација Подигнуто интересовање младих за самостално организ. акција Повећано интересовање младих за активно учешће у друштву Повећан број запослених

Формиран волонтерски центар Написан план активности Број обучених младих База фирми и организација Број обучених новинара, учешће у емисијама Број одржаних обука Број о одобрених пројеката База слободних радиних места Повећан број хонорарно запослених младих

Донатор/Канцела-рија за младе Канцела-рија за младе Канцела-рија за младе Канцела-рија за младе Канцеларија за младе Канцеларија за младе , градска управа Канцела-рија за младе Градска управа Канцеларија за младе

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани

Резултат Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Унапређење здравља младих и опредељење за здраве стилове живота

Програм едукације вршњачких едукатора на тему репродуктивно здравље – организовати 2 едукативне радионице годишње Трибине о репродуктивном здрављу - 2 трибине годишње Програм едукације вршњачких едукатора на тему здрави силови живота – организовање 2 едукативне радионице годишње Трибине о здравим стиловима живота - 2 трибине годишње Трибине на тему ментално здравље младих-2 трибине годишње Едукација родитеља и наставника на тему ментално здравље младих-2 семинара Едукација на теме: репродуктивно здравље, ментално здравље, здрави стилови живота од стране вршњачких едукатора у средњим школама и факултетима-6 едукација годишње Медијски промовисати начине побољшања здравља млаих, 6 ТВ емисије годишње

2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Оспособљена група младих да пренесу знање Едуковани млади о репродуктивном знању Оспособљена група младих да пренесу знање Едуковани млади о здравим стиловима живота Едуковани млади о менталном здрављу Едуковани старији на тему ментално здравље Едуковани млади о здравим стиловима живота, репродуктивном и менталном здрављу Информисани млади о проблемима здравља

Број едукованих младих Број едукованих младих Број едукованих младих Број едукованих младих Број едукованих младих Број едукованих родитеља и наставника Број едукованих младих Број едукованих младих

Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, НВО-и Канцеларија за младе

Млади узраста 15 -30 година Наставници Родитељи -Представни ци медија Представници НВО-а

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци

Надлежни организаци / Институције / организације

Корисници

Унапредити квалитет живота младих из маргинализованих група

Превентивни програми асоцијалног и деликвентног понашања младих (програми за младе и родитеље)

II-VI месеца IX-XII 2010.

смањење броја пријава малолетних деликвената, -већа безбедност

-број пријава -број малолетника са кривичним делима, -број превентивних Прграм, -број учесника програма

Удружења, Полицијска управа, Суд,

-Млади из основних и средњих школа, -родитељи, -грађани

Едукативне активности за младе о законској регулативи према малолетницима (штампање информатора, флајера ..)

II-V месец -већи степен информисаности малолетника о санкцијама деликвентног понашања

број штампаних и дистрибуираних информатора, -број школа у којима је дистрибуиран информатор

-Удружења, -истакнути појединци, Школска управа

-млади, -родитељи

Промоција позитивних вредности на уличним акцијама и трибинама-4 манифестације

2010. -реализоване активности усмерене на развој позитивних вредности, толеранције и поштовање људских права

број манифестација, -број учесника

Канцеларија за младе, Центар за младе, Удружења

-млади,

-Организовање заједничких активности младих са младима корисницима услуга "Становање уз подршку" (спортске забавне, едукативне активности Града).

2010. и конт. -већи степен интеграције младих у ЛЗ, -побољшан квалитет услуга младима Становања уз подршку, -

-број младих укључених у програме, -број програма -број нових услуга за ову циљну групу младих

канцеларија за младе

-млади без родитељског старања.

Повећати запошљавање младих из осетљивих друштвених ДРУПА - Укључивање младих из "Становања уз подршку" у прораме запошњавања

2010. и конт. -пружена подршка младима за осамостаљивање

број запослених младих, -број програма

НСЗ, Удружења

приватници

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Унапредити квалитет живота младих из маргинализов-аних група

- Повећати доступност услуга и обезбедити бољи приступ институцијама за ОСИ Пружати подршку Клубу младих ОСИ у циљу бољег функционисања-техничка опрема ...

2010. -унапређене активности Клуба ОСИ

-набављена средства, -број услуга, -број младих ОСИ

канцеларија за младе

ОСИ

ОСИ

- Обарање ивичњака и изградња рампи за ОСИ

2010. -већа доступност ОСИ институцијам а у граду

-број постављених рампи и ивичњака у граду

Град ОСИ

- Квалитетно провођење слободног времена младих кроз отварање нових центара за младе у граду и приградским насељима у којима ће се реализовати различити садржаји за младе

2010. и конт. -унапређене квалитет слободног времена младих -смањен број асоцијалног понашања младих

-број новоотворених центара, број младих-корисника центара, -број услуга

Град-управа за образовање, месне заједнице

млади у граду,

-Организовати садржаје за младе у сеоским срединама

2010 и конт. унапређен квалитет слободног времена младих у селу

-број новоотворених центара, број младих-корисника центара, -број услуга

Град-управа за образовање, Месне заједнице Центар за младе

млади у сеоским срединама

-обезбедити бесплатне карте за превоз социјално угроженим младима - Обезбедити бесплатне књига за младе средњошколце из социјалних категорија - Обезбедити бесплатне ужине за младе из средњих и основних школа из социјалних категорија

2010 и конт. Погнити сиромашни млади у школовању

Број помогнутих младих

Градска управа Млади из сиромашних породица

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Развој еколошке свести и мобилнсти код младих

Учешће Канцеларије за младе у међунаросним програмима размене Организовати заједничке пројеката на више тема са Канцеларијама за младе из других делова Србије-2 пута годишње Промоција организација које се баве студентских разменама и путовањима Организованти две радионице на тему мобилности-2 пута годишње Промовисати све међунаросне програма размене Организовати наградне екскузије за 50 младих-2 пута годишње Организовати едукативне излете-3 пута годишње Организовати 2 еко-кампа Организовати еколошке акцијаме младих-2 акције годишње Организовати две трибине о екологији Едуковати младе на тему екологије-2 семинара годишње Обука вршњачких едукатора на тему екологије Организовати радионице на тему екологије на факултетима и у средњим школама Промоција екологије кроз медије-4 гостовања у ТВ и радио емисијама Издавати ЕУРО26 картице

2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Повећана мобилност младих Повезаност са младима из других средина Повећана информисаност младих Повећано интересовање младих за учешће у међ. програмима Повећана мобилност младих Повећана мобилност младих Повећана мобилност младих Повећана еко-свест Повећана еко-свест Повећана еко-свест Повећана еко-свест Повећана еко-свест Повећана еко-свест Повећана еко-свест Остварени попусти за младе

Број учесника у програмима Број спроведених заједничких акција Број одржаних трибина Број одржаних радионица Број одржаних промоција Број екскурзија Број излета Број организованих еко-кампова Број организованих еко-кампова Број организованих трибина Број организованих семинара Број обучених едукатора Број одржаних едукација Број ТВ емисија Број издатих карица

Канцеларија за младе Канцеларија за младе Канцеларија за младе Канцеларија за младе/НВО Канцеларија за младе Канцеларија за младе /Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе, Градска управа Канц. за младе Канцеларија за младе Канцеларија за младе

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци

Надлежни: организације / Институције

Корисници

Унапредити формално и неформално образовање

Испитати потребе тржишта рада и ангажовати младе у истраживањима Програм вршњачке едукације у складу са захтевима и потребама заједнице-3 семинара Унапредити формално и неформално образовање младих кроз усклађивање програма са потребама тржишта рада Пружити подршку ширењу мреже вршњачких едукатора и вршити ширење мреже вршњачких едукатора у складу са потребама младих Повећати степен учешћа младих у процесима одлучивања у образовању Унапредити и модернизовати систем радне праксе за ученике стручних школа и студенте Препознати и искористити ресурсе на нивоу града који могу бити ментори за неформално образовање и развити модел менторског рада на релацији школа-школа (умрежавање) Организовати тренинге за оснижавиње младих за активно, одговорно и ефикасно управљање својом каријером Развити модел менторског рада на корелацији професор-професор Формирање школских клубова у свим школама у циљу неформалног образовања Обезбедити систем награђивања најбољих ученика и студената

2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014. 2010-2014.

Усклаћеност потреба тржишта рада са школским програмима Учешће младих у преношењу знања Повећана запосленост младих Повећан број активних вршњачких едукатора Уклзађен програм школа са потребама младих Повећан квалитет школске праксе Искориђћени ресурси едукатора неф. образовања Континуирано усавршавање и стицање знања младих Пренета искуства професора у раду са младима Повећан број тема неформ. образов. Мотивисани млади за висока постигнућа

Урађено истраживање Број едукованих младих Програм нових занимања Оформљена мрежа вршњачких едукатора Број младих у школским одборима Ниво обучености након завршетка школе Мрежа на едукатора неф. образовања Број учесника програма Група професора који учествују у програму Број формираних клубова Број датих стипендија

Градска управа/КЗМ, средње школе Градска управа/КЗМ, средње школе Градска управа, школе Градска управа/КЗМ, средње школе Градска управа/КЗМ, средње школе Градска управа, средње школе Средње школе, Градска управа Градска управа КЗМ, средње школе Градска управа, средње школе Градска управа, средње школе Градск управа

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

АНЕКС 2 АКЦИОНИ ПЛАН ЗА МЛАДЕ ЗА ПЕРИОД 2011-2014.

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни: организаци / Институције

Корисници

Смањење броја незапослених младих

Развој пословне културе-едукација путем медија Развој предузетничког духа и оснаживање младих да за самозапошљавање Подршка запошљавању и самозапошљавању младих-давање мини грантова за започињање сопственог бизниса Организовање и едукација сеоских домаћинстава ради покретања и развоја сеоског туризма и осталих делатности које су везане за туризам Развој програма неформалног образовања и мотивисање за започињање сопственог бизниса Обезбедити младима приступ каријерном вођењу и саветовању

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Повећана свест о предностима самозапошљавања Повећан ниво знања за вођење сопственог бизниса Поджани млади да започну супствени посао Информисани и едуковани млади за започињање сопственог посла Подигнут ниво знања за започињање и вођење сопственог бизниса

Број емисија на тему самозапошљавање Број одржаних трибина Број датих грантова Број одржавих обука Број одржаних обука

Градска управа, средње школе, НСЗ, Канцеларија за младе НСЗ, Канцеларија за младе Градска управа Градска управа, НСЗ, Канцеларија за младе Градска управа, НСЗ, Канцеларија за младе

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни : организације / Институције

Корисници

Унапредити слободно времене младих

Опремити фонд Народне библиотеке новим књигама Ускладити културне догађаје са интересовањима младих Континуирано истраживање потреба младих за провођење слободног времена и усклађивање програма са резултатима истраживања Обезбедити просторне услове за рад омладинских клубова и подржати иницијативе младих Организовати превоз и побољшати саобраћајни систем у време одржавања битних култусних, спортских и других догађаја у Крагујевцу Организовати сусрете афирмисаних уметника и стваралаца са младима Подстицати сарадњу младих у Крагујевцу са младима из других средима кроз програме интересантне младима, на националном и међународном нивоу Повећати број спортских игралишта у свим насељима у Крагујевцу Промовисање и популаризација нових спортова

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

2011-2014.

2011-2014.

2011-2014.

Усклађен фонда књига са интересовањима младих Повећана посећеност младих културним догађајима Квалитетно трошење слободног времена младих Квалитетно трошење слободног времена младих Доступни догађаји свим младима Упознати младе са стваралаштвом афирмисаних уметника Сарадња младих из других средина и преношење искуства Повећан броја младих који се баве спортом Повећано занимања младих за спорт

Број нових књига Измене у плановима културних институција Број нових програма Канцеларије за младе Број нових иницијатива младих Број нових аутобуских линија Број сусрета младих и афирмисаних уметника и стваралаца Број сусрета младих са вршњацима из других средина Број нових игралишта Број нових спортских дисциплина Број издвојених награда за спортисте

Градска управа Канцеларија за младе, Градска управа Канцеларија за младе, Градска управа Градска управа, Канцеларија за младе Градска управа Канцеларија за младе, Градска управа Канцеларија за младе Градска управа Градска управа, Канцеларија за младе

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор Носиоци Надлежни: организације / Институције

Корисници

Унапредјење слободног времена младих

Пружити финансијску подрску спортским клубовима за развијање професионалног и рекреативног бављења младих спортом Изградити затворени базен Адаптирати трим стазу Формирати градске лиге у кошарци, одбојци и рукомету Набавити недостајуће апарате за одељење спортске медицине и студентске поликлинике Развити сарадњу са установама и организацијама у области културе, спорта и рекреације у циљу бољег организовања слободног времена младих Створити базу података о младим спортистима при одељењу спортске медициние ДЗ Крагујевац

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Подрђан развој врхунских спортиста Повећан број рекреативних спортиста Повећан број рекреативних спортиста Повећан број професионалних спортиста Боља провера здравља спортиста Усклађен програм са потребама младих Бољи образовни и друштвени статус младих врхунских спортиста

Буџет за развој спортских клубова Отворен затворени базен Адаптирана трим стаза Формиране лиге у кошарци, одбојци и рукомету Набављена медицинска опрема Организован нови програм за младе Већи број високо образованих врхунских спортиста

Градска управа Градска управа Градска управа Градска управа Градска управа Канцеларија за младе, Градска управа Градска управа

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни организације / Институције

Корисници

Унапређење капацитета рада локалне канцеларије за младе и развијање свести о неопходности партиципације младих у доношењу одлука и укључивање младих у доношење одлука које се њих тичу

Обогатити програме локалних медијских кућа садржајима који имају образовни карактер, а примерен су младима Развијати систем самофинасирања активности Канцеларије за младе из других извора Усклађувати активности Канцеларије за младе са потребама локалне средине Развијати безбедносну културу код младих Јачати међусобно поверење између младих и сектора безбедности Организовати сталне консултације са предствницима омладинских организација Подржавати и иницирати акције које промовишу толеранцију, културу ненасиља и родну равноправност Подржати иницијативе младих и помоћ на реализацији програма

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Прилагођен програм лок. медија интересовањима младих Обезбеђена додатна новчана срества за активности Канцеларије за младе Квалитетније провођење слободног времена младих Повећана безбедност младих Повећано поверење у безбедносне структуре Пренето искуства међу представницима лок. омладинских организација Промовисати здраву културу међу младима Повећано учешће младих у реализацији програма у лок. заједници

Број нових омладинских програма на лок. медијима Количина прикупљених средстава Нове активности Канцеларије за младе Број одржаних едукација Број одржавих трибина Број реализованих програма Број одржаних трибена и акција Број реализованих иницијатива младих

Канцеларија за младе Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни организације / Институције

Корисници

Промоција активизма и волонтеризма код младих

Развити одрживи систем волонтерског рада Омасовити и проширити број волонтерских акција Равномерно током године расписивати конкурсе за пројекте омладинских организаија Обезбедити услове волонтирања у свим областима друштвеног живота Створити механизме континуираног подстицања финансијске подршке иницијативама младаих Иницирати сталне дијалоге представника омладинских удружења и градских институција и преставника управа Унапредити систем сталног награђивања радова младих истраживача

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2010-2014.

Стицање искуства из различитих области рада током школовања Учешће младих у великом броју масовних акција у друштву Активно учешће младих у решавању проблема локалне средине Широк избор занимања за укључивање у волотеске програме Повећано учешће младих у друштву Боља усклађеност програма са потребама младих Већи број младих истраживача

Број сати волонтерског рада младих Број спроведених акција Број реализованих пројеката младих Број нових организација које примају волонтере Број самостално реализованих акција младих Број одржаних састанака Број нових младих истраживача

Канцеларија за младе, средње школе, факултети, омладинска удружења, Град Крагујевац

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни организаци / Институције / организације

Корисници

Развој еколошке свести и мобилнсти код младих

Усклађивање програма обука вршњачких едукатора на тему екологије са потребама локалне средине Развијати свест младих за тему екологије, кроз трибине, едукацију, информисање и медијске програме Успоставити систем награђивања младих на тему екологије Подстицати партнерске пројекте омладинских група и удружења са темом екологије на локалном, регионалном, државном и међународном плану Финансирати омладинске акције на тему екологије Увести тему екологија у школе кроз формално и неформално образовање

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Обучени млади за реализацију програма екологије у складу са потребама Подигнута свест и ниво информисања младих за тему екологије Мотивисани млади за рад на решавању еколошких проблема Умрежене организације на решавању еколошких проблема Активно учешће младих на решавању еколошких проблема Подигнута свест младих на тему екологије

Број младих који је прошао обуку Број младих који су пратили програм Број датих награда Број реализованих акција Број одобрених пројеката Број младих који је прошао обуке

Канцеларија за младе, школе и факултети, медији, Градска управа, омладинске организације

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни организаци /

Корисници

Унапредити формално и неформално образовање

Стално усклађивати понуду образовних профила у средњим стручним школама са потребама тржишта рада уз уважавање специфичности локалних средина и принципа одрживог развоја Програм вршњачке едукације у складу са захтевима и потребама заједнице Утврдити механизме финансирања програма неформалног образовања и ускладити са потребама локалне средине Формирати школске екипе у свим спортовима и организовати такмичење током школске године Формирати центар за доживотно образовање одраслих Формирати општински центар за перманентно образовање просветних радника Унапређивати приступачност образовних установа и домова ученика и студената потрабама младих са инвалидитетом Обезбедити систем вредновања неформалног образовања Увести професионалну орјентацију у средње школе

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Усклађеност образованих програма са потребама тржишта Усклађеност тема са потребама средине Усклађен програма неформалног образовања са потребама лок. средине Повећан број такмичења ученика средњих школа Континуиран систем образовања Обучени наставници за нова занимања Унапређен положај младих за инвалидитетом Признато неформално образовање приликом запошљавања Олакшан избор занимања будућим студентима

Број нових занимања Број одржаних едукација Број нових тема и обука Број новоформираних екипа Број одржавих едукација Број одржаних едукација Број постављених рампи и усклађеност објеката Број признати цертификата неформалног образовања Број одржаних програма

Школска управа, средње школе, факултети, Канцеларија за младе, Градска управа

Млади 15-30 година

Локални акциони план за младе Града Крагујевца

Приоритет

Активности Рокови Очекивани Резултат

Индикатор

Носиоци

Надлежни организације

Корисници

Унапређење здравља младих и опредељење за здраве стилове живота

Програм едукације вршњачких едукатора и преносити знања на теме правилна исхрана, физичка активност, стрес, злоупотреба психо-активних супстанци Едукација родитеља, наставника медија, удружења грађана и локалне заједнице на тему репродуктивно здравље, правилна исхрана, физичка активност, стрес, злоупотреба психо-активних супстанци, здрави стилови живота Увести садржаје из области репродуктивног здравља, правилна исхрана, физичка активност, стрес, злоупотреба психо-активних супстанц, здрави стилови живота младих у наставне планове и програме основних и средњих школа Одрджаваати трибине на теме: репросуктивно здравље младих, правилна исхрана, физичка активност, стрес, злоупотреба психо-активних супстанц, здрави стилови живота Медијски промовисати теме: репродуктивно здравље младих, правилна исхрана, физичка активност, стрес, злоупотреба психо-активних супстанц, здрави стилови живота Унапређивати знања, ставове и понашања младих у области менталног здравља уз њихово активно учествовање у програмима вршњачког образовања Обезбедити младима могућности да добију психолошку подршку и помоћ изван здравствених и психијатријских установа – у школама, студентским домовима и интернатима и изван институција, укуључујући и мобилне јединице Обезбедити даљи развој саветовалишта за младе, која својим садржајем обухватају све области из оквира здравственог понашања, фактора ризика и превенције поремећаја здравља младих, као и иновирање знања кадрова свих профила који раде са младима

2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014. 2011-2014.

Подигниут ниво знања и унапређено здравље младих Упознати старији са здравственим проблемима младих Подигнут ниво знања о здравим стиловима живота младих Подигнут ниво знања о здравим стиловима живота младих Подигнут ниво знања о здравим стиловима живота младих Подигнут ниво знања о здравим стиловима живота младих Ппружена помоћ и савети младима Оснивана нова саветовалишта за младе

Број младих који су прошли едукацију Број одржаних радионица и предавања за младе, родитеље, представнике, медија, наставнике Број програма уведених у школе Број одржаних трибина Број направљених емисија Број младих који су прошли обуке Уведене нове услуге у школе Број нових саветовалиша

Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, НВО-и, КЗМ Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, НВО-и, КЗМ Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, НВО-и, КЗМ, средње школе Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, КЗМ Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, КЗМ; медији Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, НВО-и, КЗМ Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, КЗМ Дом здравља Крагујевац, ИЗЈЗ Крагујевац, КЗМ

-Млади узраста 15 -30 година -наставници -родитељи -Представни ци медија -представни ци НВО -Канцеларија за младе