ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 8. април 2020. • Број 3084 • Цена 50 динара

KРЊЕШЕВЦИ: ВУЧИЋ У СКЛАДИШТУ МЕДИЦИНСКЕ И ЗАШТИТНЕ ОПРЕМЕ

Све је обезбеђено! Страна 4.

АКТУЕЛНО О КОРОНАВИРУСУ

ПРАТИТЕ НА:

СРЕМСКЕ ПОРТАЛ

www.sremskenovine.rswww.sremskenovine.co.rs

и на Фејсбук страници www.facebook.com/

sremskenovine1

ДИСЦИПЛИНА

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

Грађани Срема уредно се придржавају свих препорука Владе и поштују ограничења кретања, укључујући и забрану кретања у време полицијског часа. Тако је било и протеклог викенда, када је по први пут уведен продужени полицијски час. О томе сведоче и празне митровачке улице, усликане у време забране кретања.

Верницима коjи празнуjу по Грегориjанском календару, желимо срећан Ускрс!

Среда, 8. април 2020.2

Ми ни стар фи нан си ја у Вла ди Ре-пу бли ке Ср би је, Си ни ша Ма-ли и пред сед ник При вред не

ко мо ре Ср би је, Мар ко Ча деж, пред-ста ви ли су про те кле не де ље па кет еко-ном ских ме ра за убла жа ва ње по сле ди-ца на при вре ду услед епи де ми је ко ро-на ви ру са, вре дан 5,1 ми ли јар ду евра. Ма ли је ре као да је реч о све о бу хват-ним ме ра ма и да је њи хов глав ни циљ очу ва ње сте че ног ни воа за по сле но сти и по моћ пред у зе ћи ма ко ја су нај ви ше по го ђе на овом кри зом иза зва ном епи-де ми јом ко ро на ви ру са. Ми ни стар је ре као да су те ме ре би ле мо гу ће јер је Ср би ја еко ном ски ја ка и фи нан сиј ски ста бил на, за хва љу ју ћи ре фор ма ма ко-је су спро во ђе не про те клих го ди на. Те-рет кри зе др жа ва ће пре у зе ти на се бе, ре као је Ма ли. Па кет еко ном ских ме ра др жа ве под ра зу ме ва укуп но де вет ме-ра, са про це ње ним ефек том у ви си ни од 608,3 ми ли јар де ди на ра.

- Па кет ме ра ко ји пред ла же мо је вре дан 5,1 ми ли јар ду ди на ра, то је 11 од сто на шег БДП-а. Цео про грам смо по де ли ли у че ти ри де ла, ме ре по ре ске по ли ти ке, ди рект на по моћ за по сле ни-ма, пр вас ход но у при ват ном сек то ру, ди рект на по др шка ли квид но сти на шој при ве ди и ди рект на по моћ сва ком пу-но лет ном гра ђа ни ну Ре пу бли ке Ср би је у нов цу на кон ове кри зе, ре као је Си-ни ша Ма ли.

Пр ва ме ра-ме ра по ре ске по ли ти ке под ра зу ме ва три ме ре: од ла га ње пла-ћа ња по ре за на за ра де и до при но се за сва при ват на пред у зе ћа у пе ри о ду тра ја ња ван ред ног ста ња, а нај ма ње за пе ри од од три ме се ца, од ла га ње пла-ћа ња по ре за на до бит за дру ги квар тал 2020.го ди не и осло ба ђа ње од пла ћа-ња ПДВ-а за све оне ко ји до ни ра ју на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је. Укуп на вред ност ових ме ра је око 1,3 ми ли јар-де евра.

-Ти ме охра бру је мо пред у зе ћа да ис-пла ћу ју не то за ра де и да за др же пу ну за по сле ност. Свим при ват ним пред у-зе ћи ма да је мо мо гућ ност да ове оба-ве зе ис пла те у 24 јед на ке ме сеч не ра-те, али не пре од ја ну а ра 2021.го ди не, ка же Си ни ша Ма ли.

Дру га ме ра се од но си на ди рект-ну по моћ свим пред у зет ни ци ма, па у-шал ци ма, они ма ко ји оства ру ју ствар-ни при ход, мир ко, ма лим и сред њим пред у зе ћи ма у из но су од три ми ни мал-не за ра де, а укуп на вред ност ове ме ре је 97,3 ми ли јар де ди на ра. Ми ни мал на за ра да је не што пре ко 30.000 ди на ра. У гру пи ма лих, ми кро и сред њих пред-у зе ћа је пре ко 900.000 љу ди, а од но-си се на оне ко ји су нај те же по го ђе ни кри зом, пе ка ри, фри зе ри, за на тли је и слич но.

- Сва ком за по сле ном у тим пред у-зе ћи ма др жа ва Ср би ја ће да ти не што ви ше од 90.000 ди на ра-750 евра то-ком на ред на три ме се ца, ди рект но на ра чун као по др шка у овој кри зи да је лак ше и успе шни је пре бро ди мо, до да-је ми ни стар фин сни ја.

Вла да Ре пу бли ке Ср би је пред ла же и по др шку у из но су од 50 од сто ми-ни мал не за ра де за оне за по сле не у ве ли ким пред у зе ћи ма ко ји су до би ли ре ше ње о пре ки ду ра да. По За ко ну о ра ду, по сло да вац има оба ве зу ис пла те 60 од сто про се ка бру то за ра де у про-те клих 12 ме се ци.

Од тих де вет, три су ме ре по ре ске по ли ти ке, по две су ди рект на по моћ при ват ном сек то ру и ме ре за очу ва ње ли квид но сти при вре де, а као оста ле ме ре на во ди се мо ра то ри јум ди ви ден-ди до кра ја го ди не и фи скал ни сти му-

ланс – од но сно ди рект на по моћ свим пу но лет ним гра ђа ни ма.

Ме ра по др шке ли квид но сти под ра-зу ме ва ма сив ну по др шку ли квид но сти за цео си стем, при ват ни сек тор пре-вас ход но, за шта ће др жа ва из дво ји ти 2,2 ми ли јар де евра. 200 ми ли о на евра ће се опре де ли ти кроз Фонд за раз вој, суб вен ци о ни са не јеф ти не кре ди те са је дан од сто кам те за пред у зет ни ке, мир ко, ма ла и сред ња пред у зе ћа, по љо при вред на га здин ства и за-дру ге. Са по слов ним бан ка ма су уто ку до го во ри за га рант ну ше му у из но су од две ми ли јар де евра-264 ми ли јар де ди на ра.

-То су кре ди ти иза ко јих сто ји др жа-ва, кре ди ти у ко ји ма бан ке на ма ју ве-ли ки ри зик, што зна чи да ће пред у зет-ни ци, ми кро, ма ла и сред ња пред у зе ћа до би ти сред ства за обрт, за ли квид ност, да што бр же пре ва зи ђу про бле ма у по-сло ва њу, ка же ми ни стар фи нан си ја.

Че твр та ме ра је ди рект на по моћ сва ком пу но лет ном гра ђа ни ну Ср би-је, за шта ће из бу џе та би ти из дво је но око 70 ми ли јар ди ди на ра, а сва ком пу но лет ном ста нов ни ку Ср би је би ће ди рект но упла ћен из нос од 100евра у ди нар ској про тив вред но сти.

Ме ђу тим, на по др шку не мо гу да ра чу на ју они при вред ни су бјек ти ко-ји су то ком ва ред ног ста ња ума њи ли број за по сле них за ви ше од 10 од сто, не ра чу на ју ћи за по сле не на од ре ђе-но вре ме, ко ји ма уго вор ис ти че то-ком ван ред ног ста ња, као и они ко ји су при вре ме но пре ки ну ли по сло ва ње пре про гла ше ња ван ред ног ста ња, од-но сно пре 15. мар та.

Три су на чи на фи нан си ра ња про-гра ма, из бу џет ских ре зер ви, ко јих има до вољ но, пре ме шта њем по је ди них апро при ја ци ја, дру ги део нов ца ће се обез бе ди ти на тр жи шту ка пи та ла, до-ма ћем и ме ђу на род ном. У на ред них де сет да на Вла да Ср би је ће усво ји ти уред бу ко ја ће омо гу ћи ти спро во ђе ње ме ра.

У јав ном сек то ру не ће би ти от пу-шта ња ни ти сма њи ва ња пла та, пен зи је се не ће сма њи ва ти, Вла да Ре пу бли ке Ср би је ће се тру ди ти да по шту је оба-ве зе пре ма при ват ном сек то ру, до дао је Ма ли.

Сек тор ска по др шка по је ди ним при-вред ним гра на ма ће се од ви ја ти на осно ву пра ће ња ста ња у по је ди ним сек то ри ма, па ће се на ћи на чин да се у на ред ним не де ља ма и ме се ци ма на ђе на чин за по др шку у по је ди ним сек то ри ма.

- Има мо по себ ну гру пу ко ја се ба ви кор по ра тив ним об ве зни ца ма, то је је-дан од на чи на фи нан си ра ња, на ко је, по го то во ве ли ка пред у зе ћа тре ба и мо гу да ра чу на ју, код нас је ре гу ла ти-ва ма ло ком пли ко ва на, за то ра ди мо на то ме да је по јед но ста ви мо, ка ко би смо ве ли ким пред у зе ћи ма отво-ри ли још је дан вид фи нан си ра ња,на са мо за обрт на сред ства и ли квид-ност, већ и да до ђу до ка пи та ла за но ве ин ве сти ци је и но ви раст, ре као је Си ни ша Ма ли, ми ни стер фи нан си ја Ре пу блие Ср би је.

Го ди на не га тив ног би лан са

Из Уни је по сло да ва ца ка жу да вла-де ши ром све та на сто је да убла же еко-ном ске по сле ди це па ке ти ма по мо ћи нај у гро же ни јим сек то ри ма, ком па ни-ја ма и гра ђа ни ма. Ме ђу тим, про це њу-је се да ком па ни је ши ром све та мо ра ју би ти спрем не да се су о че са еко ном-ским по сле ди ца ма ко је ће се не га тив-но од ра жа ва ти нај ма ње го ди ну да на. Мно ги струч ња ци сма тра ју да је пре-ра но го во ри ти о раз ме ра ма еко ном-ских по сле ди ца.

- Ис тра жи ва ња спро ве де на ових да-на по ка за ла су да 70 од сто при вред ни-ка у Ср би ји твр ди да тре нут но има про-бле ме у по сло ва њу, а они се нај че шће од но се на те ку ћу ли квид ност, ис пла ту пла та, оба ве за пре ма бан ка ма... Мно го пред у зет ни ка са да уоп ште не ра ди. Не-ма нов ца на ра чу ну, али ће и по ред то-га би ти за ду жи ва ни за по ре зе и до при-но се (па у шал ци) или за до при но се и књи го вод стве не тро шко ве (књи га ши), на во ди Вла ди мир Ла ло ше вић, пред-сед ник Уни је по сло да ва ца Вој во ди не и вла сник ком па ни је ЦНТ у Ру ми.

- Под се ћам да Уни ја по сло да ва ца Вој во ди не ко ју за сту пам пред ста вља 28.000 при вред них су бје ка та-чла но ва са те ри то ри је АПВ, и да као што у на-шој зе мљи ма ла, сред ња пред у зе ћа и пред у зет ни ци чи не 99,8 по сто укуп ног бро ја при вред них су бје ка та ко ји ге не-ри шу око две тре ћи не за по сле но сти ... та ква је си ту а ци ја и ме ђу на шим члан-ством, до да је Ла ло ше вић.

Сва ка ко за са да не мо же мо пред ви-де ти у пот пу но сти ко ли ка ће ште та би-ти за це ло куп ну при вре ду Ср би је, јер кри за још увек тра је и не зна мо ка да ће се за вр ши ти. Ме ре за по др шку при-вре ди су пред у зе те, оче ку је мо њи хо ву да љу при ме ну, пом но ће мо пра ти ти ефек те. Та ко ђе оче ку је мо да се овим ме ра ма ак тив но сти за по др шку при-вре ди на за вр ша ва ју, већ да ће би ти про ши ри ва не и до пу ња ва не у скла ду са да љим раз во јем си ту а ци је узро ко-ва не пан де ми јом, на во де у Уни ји по-сло да ва ца Вој во ди не.

Ка ко ка жу у Уни ји, ње ни чла но-ви су ак тив но уче ство ва ли у из ра ди Пред ло га ме ра ко ји су до ста вље ни Вла ди Ре пу бли ке Ср би је и на Вла ди је са да из у зет но те жак за да так да об је ди ни зах те ве и на пра ви ба ланс у из два ја њу сред ста ва за по моћ при вре ди.

У На ци о нал ној слу жби за за по-шља ва ње Фи ли ја ла Срем ска Ми тро-ви ца вла да ве ли ко ин те ре со ва ње по сло да ва ца и не за по сле них за ме ре ак тив не по ли ти ке за по шља ва ња без об зи ра на ван ред но ста ње. До пр вог апри ла, при мље но је ско ро 90 зах-те ва за са мо за по шља ва ње, за струч-ну прак су је кон ку ри са ло пре ко 70 по сло да ва ца, а за тај про грам је већ одо бре но укљу че ње око 50 ли ца.

- Ве ли ки број по сло да ва ца за по-шља ва но ва ли ца са еви ден ци је, а овој фи ли ја ли је сти гло 30 зах те ва за 40 ли ца ко ја ће би ти за по сле на кроз про грам до де ле суб вен ци ја по сло-дав ци ма. Нај ве ћи број за ин те ре со-ва них по сло да ва ца је на те ри то ри ји

гра да Срем ска Ми тро ви ца и у же љи да се ти по ступ ци окон ча ју ми одо ба-ва мо сред ства и за кљу чу је мо уго во-ре, ре ка је Ма ри ја на Гра бић ди рек-то ри ца Фи ли ја ле.

Ово све до чи да и елек трон ски на-чин ко му ни ка ци је ко ји у На ци о на љој слу жби за по шља ва ња ва жи од ка ко је об у ста вљен ком пле тан не по сре дан рад до но си ре зул та те. Јер, ко ри сни-ци услу га На ци о нал не слу жбе зна ју да се ко му ни ка ци ја од ви ја елек трон-ским пу тем. На тај на чин мо гу да се при ја ве не за по сле ни на еви ден ци ју, по не су зах тев за оства ри ва ње пра ва на на кна ду уко ли ко су пре ста ли да ра де, да до би ју уве ре ње да су на еви-ден ци ји, а на тај на чин по слов дав ци

мо гу да уче ству ју јав ним по зи ви ма, под се ћа Ма ри ја на Гра бић.

По сто је по сло дав ци ко ји за по-шља ва ју и у овој си ту а ци ји, а је дан од њих је Ми ро слав Па лић вла сник фир ме Па ко из Срем ске Ми тро ви це. Ова фир ма ће ће за по ло сли ти још три рад ни ка уз осам већ за по сле них, јер Па ко се ба ви про из вод њом то а-лет па пи ра и дру гог слич ног асор ти-ма на.

- Све око при ја ве што по тре ба је ура ђе но бр зо елек трон ски и на нај-кра ћи на чин и за до во љан сам и спре-ман сам да за по слим но ве рад ни ке. За до во љан сам са рад њом са На ци-о нал ном слу жбом, ка же Ми ро слав Па лић.

Мере добре, чека се на примену

Успе шна елек трон ска ко му ни ка ци ја са кли јен ти маСти гло 30 при ја ва до де лу суб вен ци ја по сло дав ци ма а нај ви ше их са те ри то ри је гра да Срем ска Ми тро ви ца

Си ни ша Ма ли

Вла ди мир Ла ло ше вић

Ма ри ја на Гра бић

Среда, 8. април 2020. 3

По моћ до бо ро до шла

Ми ро слав Па лић

Бо рис Ов шек

Зо ран Ку бу рић,

Ни је ла ко ни ко ме

Дра га на Ми ље вић,

За по сле ни на ко лек тив ном го ди шњем од мо ру

ЕСН

Бра ни-слав Не ди мо вић

По љо при вред ни ци на ста вља ју са по сло ви ма

ИГБ Ауто мо ти ве Ин ђи ја

Ми ро слав Па лић

Оп ти ка “Ку бу рић”

Дра га на Ми ље вић

Среда, 8. април 2020.4

Корона вирус однео је своју прву жртву у иришкој општини, а то је

уједно и прва особа у Срему која је изгубила битку са овом болести. У пи-тању је мушкарац из Шатринаца, стар 65 година, који је преминуо у Клиничко болничком центру Војводине, а имао је и друге удружене тегобе. У складу са прописима и мерама заштите, сви чланови његове породице и они који су имали контакт са зараженим су у из-олацији. Током викенда у овој сремској општини су забележена и два нова слу-чаја заразе корона вирусом.

Иначе, у иришкој општини се спро-

воде све мере које налаже Влада и Кризни штаб Републике Србије, каже Стеван Казимировић, председник Општине Ириг. У овој сремској опш-тини раде само апотеке и продавнице основних животних намирница, затво-рене су и пијаце. Своју подршку дају и пољопривредници који су учествова-ли у дезинфекцији села.

- Акција дезинфекција насељених места је урађена заједничким снагама. Агенција за рурални развој је набави-ла средство за дезинфекцију од Вете-ринарску станице Рума, а све месне заједнице су заједно са члановима

кризног штаба Општине Ириг органи-зовале дезинфекцију. Имамо понуду пољопривредника, да опет ако треба ураде све својим машинама, рекао је директор Агенције за рурални развој Општине Ириг, Федор Пушић.

Током викенда обављен је и други круг дезинфекције улица и јавних по-вршина и установа. У сваком селу су постављене цистерне са дезинфекци-оном течношћу за потребе свих грађа-на. Средство за дезинфекцију је обез-беђено из јавног предузећа „Водовод“ Рума, рекао је Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг. С. Б.

Десет хектара ливада и ниског рас-тиња изгорело је прошле недеље

у пожару на Фрушкој гори. За све је, по свему судећи, крив људски фактор, а као повод наводи се роштиљање у природи на месту и у времену када то није допуштено.

"Грађани, који су јутрос пекли ро-штиљ на Фрушкој гори, на локали-

тету Думбово, изазвали су пожар на том потезу, који је избио данас око 11 сати, а ватрогасна бригада из Беочи-на и Чуварска служба ЈП Национални парк Фрушка гора, локализовали су пожар око пола три", рекли су из Наци-оналног парка и додали да су поднели кривичну пријаву против непознатих починилаца. С. Н.

Епидемиолошка ситуација у румској општини је стабилна, грађани су ис-

поштовали полицијски час дуг 40 сати, рекао је након десете седнице Штаба за ванредне ситуације председник Општине Рума, Слађан Манчић. До закључења овог броја новозаражених није било, за 519 лица су прописане мере самоизолације. Од тога, 515 их се придржава, за три лица су поднете кривичне пријаве, а за једним, које је у бекству, се трага, рекао је председ-ник Манчић. Протекле недеље у Руми је подељено 12.000 заштитних маски и рукавица свим грађанима који су се за-текли на улицама, као и продвцима на пијаци и у продавницама у граду.

- То је оно што мислимо да им може помоћи у овим временима кад влада епидемија вируса, на неки начин смо им олакшали да заштите себе, а тиме ће штитити и друге. Волонтери су ишли улицама и делили маске свима које стрену на улици, посебно испред про-давница и банака где се стварају редо-ви. И у претходном периоду смо поде-лили велик број маски. Скоро да нема институције којој нисмо дали заштитну опрему, у установама, војсци, полицији, волонтерима, радницима јавних пре-дузећа, водили смо рачуна да они увек имају заштитну опрему с обзиром на то да свакодневно раде. Ово исто чинимо и за наше грађане и надам се да ће грађа-ни са једне стране имати разумевања и стрпљења, а са друге стране да ће на прави начин употребити ово што им ми делимо, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Током претходне недеље завршен је и први круг поделе пакета помоћи за све пензионере и грађане са при-мањима мањим од 30.000 динара, као и свима у стању социјалне потребе. У суботу је завршена и подела пакета у Кленку.

- Имамо доста робе на залихама, велики број привредних субјеката и приватних лица са територије наше општине се укључило у ову акцију, свима ћемо се захвалити када све ово прође, нико од њих неће бити забора-вљен. Захвалићемо се и свим волонте-рима, свакодневно имамо између 100 и 120 волонтара у магацину, на улици, у дистрибуцији, Кол центру, али пре свега захвалићемо грађанима ако и даље буду овако дисциплиновани као што јесу, додао је Манчић.

Рума је једина општина у којој пија-ца и даље ради, али са мерама зашти-те, рекао је председник Општине Рума. Већа гужва је забележена у суботу, када је иначе пијачни дан, а овог викенда је то било приметно, јер је управо у субо-ту уведен полицијски час који је трајао до понедељка. Сви продавци на пија-ци дужни су да носе заштитну опрему, маске и рукавице а купци да се држе прописаног одстојања, а контрола је поверена инспекцијским службама, рекао је председник Манчић. На пија-ци и у тржници проређен је број про-дајних места, што је довољно како би се спровеле мере заштите и безбедног одстојања, рекао је Манчић.

С. Белотић

У недељу, петог априла, Штаб за ванредне ситуације општине

Шид обавестио је грађане општи-не Шид да је потврђен први случај заражен вирусом COVID-19 и то А. Б.(35) медицинска сестра за-послена на Институту за плућне болести у Сремској Каменици са пребивалиштем у Шиду у Улици Матије Гупца.

- Молимо све грађане који су били у контакту са А.Б. позитив-ном на COVID-19 да се пријаве надлежном Дому здравља у Шиду. Свако непоступање по здрав-ственим прописима за време епидемије, ширење лажних или непотпуних информација биће санкцио-нисано као кривично дело из члана 248. Кривичног закона – рекао је командант Штаба за ванредне ситуације општине Шид Зоран Семеновић.

Током протекле недеље, Кројачка радња "Чемана" донирала је Штабу за ванредне ситуације општине Шид неко-лико хиљада заштитних маски и визира, а Штаб је донео одлуку да одређену ко-личину проследи Дому здравља Шид и Општој болници у Сремској Митровици, а 100 заштитних маски и 10 заштитних визира уручено је и Полицијској станици Шид.

И текстилни погон „Vantex doo“ из Шида донирао је Штабу за ванредне стицуације општине Шид неколико сто-тина заштитних маски за волонтере Шта-ба. Вредне жене ове текстилне фирме скројиле су и сашиле заштитне маске за све волонтере и оне који у овој ситуацији изазваној пандемијом корона вируса вредно раде и помажу онима којима је помоћ потребна.

Уз подршку Покрајинског секретарија-та за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу обезбе-дила је пакете за 3.475 пензионера чија су примања мања од 30.000 динара ме-

сечно. Подела пакета почела је у понедељак, а поред пензионера, Штаб за ванредне ситуације ће захваљујући донацијама компа-нија “Викторијаојл” „Валдом“, као и пријатељским општинама Рума и Жабаљ обезбедити пакете и за грађане који спадају у угрожену категорију становништва.

- Да би неко добио пакет по-моћи мора да испуњава основне критеријуме. Заједно у сарадњи са Центром за социјални рад, Националном службом за запо-шљавање и Пензионим фондом, Штаб за ванредне ситуације де-лиће грађанима шидске општи-

не који спадају у угрожену категорију становништва пакете помоћи. Из ове ка-тегорије су изузети корисници Народне кухиње који помоћ добијају свакодневно као и корисници средстава социјалне заштите који добијају помоћ од државе Србије. Реч је о категорији становништва који су незапослени, немају апсолутно никаква примања и не примају никакву помоћ, изјавио је Семеновић и додао: - Све социјално угрожене породице и грађани којима је потребна помоћ у виду основних животних намирница и сред-става за хигијену да се пријаве на број телефона 022-711-001. С. М.

Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је

у недељу складиште „Милшпеда“ у Крњешевцима где је ускладиште-на медицинска и заштитна опре-ма. Он је изјавио, након обиласка магацина здравствене опреме, да је Србија ефикасније од многих зе-маља обезбедила маске и респи-раторе, за које је до сада издвоји-ла 300 милиона евра.

Председник је обишао скла-диште медицинске опреме у Крњешевцима заједно са дирек-торком РФЗО, Сањом Шкодрић, министром финансија, Синишом Малим и директором БИА, Бра-тиславом Гашићем.

Он је истакао да се у великом магаци-ну компаније „Милшпед груп" налазе па-кети у којима су респиратори, заштитна опрема – хируршке маске, антивирусне маске, заштитне наочаре, визири, окси-генератор, пулсни оксиметар, заштитни мантили и скафандери, капе, топломери и друго.

Вучић је навео да су ту и клинички рес-пиратори, од којих ће десет бити транс-портовано у Нови Пазар, уз напомену да Србија још 201 транспортни респиратор, а пристигло је и 36 додатних.

Вучић је пренео да су кинески стручњаци тражили да увеземо и 100 ок-сигенатора, што смо и учинили, објашња-вајући да ти апарати служе за опоравак након што се пацијент скине са респира-тора.

- Држава чини све што је у њеној мо-гућности и важно је да то људи виде. Покушали смо да своју земљу спасимо на најбољи могући начин. У тешким ус-ловима на тржишту, где свака земља по-кушава да отме другој медицинску опре-му, добро смо се борили и наставићемо,

поручио је Александар Вучић.

Председник је указао на то да ће новим рес-пираторима бити додат-но ојачана централна Србија, и то Ниш и Кра-гујевац као највећи цен-три, уз напомену да све опште болнице имају по клинички респиратор, а добиће и транспортне.

Такође, како је наја-вио, биће повећан број респиратора у Градској болници на Звездари, Земунска болница ће до-бити до 80, колико имају

и разведених водова за гас, ВМЦ већ има 15, док укупно у КБЦ „Драгиша Мишовић“ има 156 респиратора.

Он је истакао и то да је више десети-на припадника Прве бригаде Војске Ср-бије, који су били ангажовани на пријему људи из који су дошли из иностранства у периоду од 13. до 16. марта, заражено корона вирусом.

Рекао је да је цео гарнизон заражен, али и да би ситуација у Србији била мно-го тежа да они нису организовали каран-тин у Моровићу и на Палићу. С. Н.

Пројекат “Да село и град буду једно” финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Први случај инфекције

Заштитне маске за Дом здравља Шид

НЕМАР И НЕОДГОВОРНОСТ

Пожар на Фрушкој гори

Пожар на Фрушкој гори

Поштовање препорука

Пoдела маски

Сви продавци на пијаци дужни су да носе заштитну опрему, маске и рукавице а купци да се држе прописаног одстојања, а контрола је поверена инспекцијским службама

Још два нова случаја

ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА

Србија боље од осталих обезбедила заштитну опрему

Александар Вучић у Крњешевцима

Среда, 8. април 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

ДОБИЛИ СИНА: Ненад и Тамара Крстић – Сремска Митровица, Вељко и Александра Гарчевић –Моровић, Давор и Љиљана Грекса – Шид, Стеван и Јелена Чекеринац - Сремска Митровица, Василије и Драгана Драгутиновић – Јазак, Драган и Драгица Јури-шић – Мала Ремета,

ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Бојан Милова-новић и Алдина Растодер Мило-вановић - Сремска Митровица, Никола и Тамара Бабић - Адаше-вци, Мирко и Жељана Кнежевић – Рума,

УМРЛИ: Бригита Желем рођ.1936., Славка Мијатовић рођ.1950., Живко Миљановић рођ. 1957., Смиља Миражић рођ.1949., Ева Милошевић рођ.1935., Петар Мелачић рођ.1940., Љубица Мо-рић рођ.1953., Милан Јовановић рођ.1948., Стеван Кокиновић. 1933., Винка Јанковић рођ. 1947., Желимир Јанковић рођ. 1943., Миле Рамљак рођ. 1930., Гаври-ло Цвијановић рођ. 1950., Олга Илић рођ. 1936., Босиљка Илијин рођ. 1948.

ПРИМЕР СОЛИДАРНОСТИ

Мед митровачких пчелара

Друштво пчелара “Јован Живано-вић” из Сремске Митровице до-

нирало је 60 кг меда Кол центру Града Сремска Митровица. Добијени мед волонтери ће поделити здравственим радницима Општe болницe, Домa здра-вљаa, Заводa за јавно здравље), поли-цији, Црвеном крсту, Сектору за ван-редне ситуације, Комуналној полицији и осталим службама које су 24 часа у служби помоћи грађанима, и које су у сталној изложености ковид 19.

Лаћарачки произвођачи сувоме-снатих производа донирали су

Црвеном крсту одређене количине својих производа. Радња за произ-водњу месних прерађевина “But&co” поклонила је 100 кг суве кобасице, а Прерада меса “Пејаковић и синови” донирали су 500 кантица од по 2 кг свињске масти. Производи ће се кроз ланч пакете даље делe корисницима

Црвеног крста - самачким, старачким домаћинствима без примања и без деце, као и најугроженијим суграђа-нима са петоро и више малолетне деце.

Хумани гест Лаћараца као и дру-гих који су донирали своје произво-де учествовали у помоћи најугроже-нијих суграђана, наишао је на похвале јавности.

По одлуци Министарства здра-вља од 1. априла при Дому здра-

вља Сремска Митровица ради Ковид амбуланта, односно амбуланта за респираторне инфекције и фебрил-на стања раде. Ова амбуланта ради сваког дана у времену од 7 до 22 часа и налази се у Центру за респиратрне инфекције у Диспанзеру на Сави.

- У ковид-амбуланти прегледају се пацијенти који имају респира-торне тегобе, а то су повишена телесна температура, кашаљ, плитак дах, поре-мећај сећаја укуса и мириса, што су све симптоми који могу да упуте на сумњу на појаву инфекције корона вирусом. До сада су се прво углавном обављале теле-фонске консултације, оне ће и даље бити вршене, јер предлажем пацијентима који имају лакше тегобе, у смислу да имају тем-пературу до 38 степени и благо гребање у грлу, да прво позову телефоном лекара који ће бити дежуран овде у Ковид-ам-буланти па да у складу са препорукама дођу на преглед у амбуланту, а све како би смањили контакт између особља и пацијената и међусобни контакт пације-ната, односно да би спречили ширење заразе - рекао је др Адил Елхаг,начелник опште медицине Дома здравља Сремска Митровица.

Како тече пријем пацијената? Када пацијент са наведеним симптомима позвони на врата ковид амбуланте поја-

виће се медицинска сестра, узеће му кратку анамнезу, ако он има респиратор-ну инфекцију добиће маску и проводи га црвеним путем до лекара. Лекар ће пацијента прегледати, утврдиће њего-во здравствено стање. Ако утврди да му треба урадити лаборaторијски налаз и рендген плућа зваће болнички пријем односно ургентно у болници и упутиће га тамо.Здравствени радници на том одељењу ће пацијената провести на до-датну дијагностику и до инфектолога, објаснио је др Елхаг.

Иначе, Дом здравља Сремска Митро-вица је добио заштитну опрему која је обезбеђена од Покрајинског секретари-јата за здравство, локалне самоуправе и на сопственим начином и по свим пропи-сима je СЗО.Лекари и медицинске сестре су опремљени визиром, заштитним ру-кавицама, скафандерима за једнократну употребу и осталим што је неопходно, потврдио је др Елхаг.

Сви пензионери који имају пензије испод 30.000 динара

добиће ускоро пакете са основ-ним животним намирницама. У току је паковање ових пакета, посао се приводи крај, а уручи-вање би могло да почне ове не-деље.

-Пакети ће садржати све оно што је нашим пензинерима са примањима испод 30.000 динара потребно, а то су уље, шећер ,со, средства за хигијену и конзер-вирана храна .Биће спремљено око 10.500 пакета и тиме ћемо подмирити прве потребе. Дист-рибуција ће се вршити кроз Кол-центар, односно у подели ће учествати волонтери који су и сада на терену и покушавају да најстаријима и борбу са корона вирусом учине што лакшом-ре-као је Мирослав Јокић начелник ГУ за опште и заједничке посло-ве и имовину , уз напомену да они обезбеђени донацијом ов-дашњих фирми и институција као и многих са подручја Србије.

Паковање пакета врши се у једном од спољних магацина Казнено -попра-вног завода, намирнице пакују осуђе-на лица , а како посао тече уверили су начелник Мирослав Јокић , Петар

Самарџић, координатор Кол центра и управник КПД Александар Алимпић.

Александра Сладојевић запосле-на у КПЗ ,каже да је на пословима паковања пакета хране ангажован довољан број осуђених лица па ће сви потребни послови бити на време одрађени.

Грађани Сремске Митровице елек-тронским путем, на потпуно безбе-

дан и бесплатан начин могу да прија-ве своју децу за упис у предшколске установе путем услуге е-Вртић и да их упишу у први разред преко е- Управе. Родитељ не мора да одлази на разне шалтере приликом пријаве детета у предшколску установу, већ пријаву може да обави електронски на Порта-лу еУправа, без подношења било как-вих докумената.

-Упис у ПУ „Пчелица“ ће се као и раније вршити у мају , у периоду од 4. до 29. маја. С обзиром на то да је ван-редно стање препоручујуем да се упис врши електронским путем односно, да то учине сви који могу и то посетом на портал е Управа.За оне који то не могу биће организован упис у вртићу „Маслачак“на адреси Булевар Констан-тина Великог 10 где ће на лицу наши запослени помоћи родитељима да , уз

документацију упишу децу електрон-ским путем – каже директорица ПУ Пчелица“ Биљана Цвијетић.

Све неопходне документе родитељ може наћи на проталу е- управа, а за упис им је потребан извод из књиге рођених, потврда да је родитељ за-послен, здравствена књизица, док ће потврду да је дете здраво прибавити након окончања ванредног стања.

Овај начин уписа важи ће за предш-колце и за упис деце у осталне развој-не групе. Они који живе у селима, моћи ће након ванредног стања да упишу своју децу у вртић у местима.

Поводом нових упутстава ресорног министарства око уписа ученика пр-вих разреда основне школе заменица градоначелника Светлана Миловано-вић је истакла да да је циљ поједности-ти прибављање документације.

-Битно је да сада школе прибављају потребну документацију –извод из ма-

тичне књиге рођених , потврду о пре-бивалишту детета и потврду да ли је обављен лекарски преглед. Родитељи могу преко електронске апликације да ступе у контакт са школама где ће

уписати дете. Добиће податке о тести-рању детета како би га могли довести у заказано време .Родитељи који на овај начин не могу да упишу децу могу да оду у школу и да се тамо информишу код дежурног радника о свему – рекла је заменица градобачелника Сремске Митровице.

У први разред основне школе у на-редној школској години ,према пода-цима ресорне градске управе уписаће

се 672 ученика што је 22 или отприлике један разред више него у 2019/ 2020. школској години.

За ученике са посебним способнос-тима који су ове године завршавају 8. разред, а желе да упишу билингвални или рачунарски смер у Митровачкој гимназији или Музичку школу „Петар Кранчевић“, пријаве су при крају. Јер је упис у ове школе и смерове до 7.априла.

ВРЕДНА ПОДРШКА У ВАНРЕДНОЈ СИТАЦИЈИ

Пакети пензионерима са пензијама испод 30.000

Александар Алимпић, Петар Самарџић и Мирослав Јокић

ПРИЈАВЕ У ВРТИЋ И ШКОЛЕ ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

И уписи на клик

Светлана Миловановић и Биљана Цвијетић

Од 16. марта бесплатан вртић

Обзиром да је ванредно стање проглашено 16. марта , а последњи радни дан вртића је био 13. марта, за децу која су била у вртићу ро-дитељ ћe платити задужење за тај период.Од 16. марта до окончања ванреднг стања биће ослобођени плаћања вртића, истакла је Биља-на Цвијетић директорка ПУ „Пче-лица“. Детаљније информације о задужењима родитељи могу до-бити на телефон 022-624-398.

БЕЛЕЖИМО

Хумани Лаћарци

ПРИ ДОМУ ЗДРАВЉА

Рaди ковид амбуланта

Др Адил Елхаг

Среда, 8. aприл 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша(у доба короне)

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

СТАМПЕДОАјд' идемо у гужву на касе,Да будемо и ми део масе!

ПАЗАРКупи маску и доста сапуна,

Па нек кажу - види богатуна!

СТРАХWC папир купују на тоне,

Усрао се народ од короне!

Боже, упрости нам

могу да извуку живу главу. Фонд добитака је

празно... Па, ко не би полудео...

лико паметних људи, а да смо тако глуп народ...

нестао...

да л’ да је увозимо или сами да је правимо...

бољих понуда нисам имао, морао сам да проду-

ти. Било, па нестало...

успели да се толико удаљимо од њега?

Једва смо успели да их повратимо у живот.

Жарко Гаћеша

Нинус Несторовић

В

било у изобиљу, тако да су на крају радног време-

Последњи у низу добрих гестова власника пекаре, који се одиграо недавно, навео ме је да поменем и претходни пример. Наиме, у једној

хлеб.

ванредно стањеСматрам да овакве примере треба на сваком

Милош Дупор, Сремска Митровица

Н можете, ако нисте имали раније прилику, да ви-

Помозите! С. Л.

Спо повратку у Србију следује их карантин од 28 дана.

Апотекарка Јелица Јанковић Стошић из

су биле отворене три дана и током та три дана

тин, најпре у трајању од 14 дана, а затим, као и свима, продужен нам је на 28 дана. Ово су мала

лавном радно способни. Нама је живот ионако

смо морале да затворимо апотеку. Остало нам је заробљено унутра око 3.000 маски и јако пуно

надлежнима - министарствима, секретаријату,

а настрадали смо као да смо били у зараженом

јер не могу да се врате на посао. С. М.

Људска солидарност

Горица испред своје куће Део помоћи за Божиће

Због три километра, у карантину 28 дана

Проблеми са границом

Среда, 8. aприл 2020. 7

Цео свет се променио за само десет дана, то нам потврђују наши саго-

ворици који нам се јављају из целог света. Наши држављани који живе у иностранству преносе како они живе у доба короне. Полицијски час и није толико уобичајена појава негде пре-ко, али генерално, мере спречавања социјалних контаката су исте или сличне.

Скоро на свим меридијанима нема окупљања, раде само продавнице и апотеке, као и фабрике неопходне за опште функционисање, летова нема, нема дружења, позиришта, кафића, ресторана, излазака. Право на кре-тање није угрожено, бар не код оних са којима смо причали, али нема ни груписања, па органи реда и мира уг-лавом налажу да више од двоје не сме да буде заједно. Деца се школују од куће, ко год може ради у свом дому и чека да корони „види леђа“. Како живи обичан човек у доба короне, рекли су нам наши суграђани који су данас у Аустралији, Енглеској, Пољској, Дан-ској и Грчкој.

Аустралија - Раде Лазић

Више деценија свог свог живота Раде Лазић провео је у Аустралији, пре неколико година вратио се у своју Сремску Митровицу, али и даље срем-ску зиму сваке године замени аустра-лијским летом. Непланирано, због корона вируса после, дуго година при-сетиће се и аустралијске јесени и зиме, јер овог пролећа није могао назад у Србију. У Аустралији је на снази други ниво рестрикција, бар је тако било у моменту закључења овог броја.

- Многи бизниси су престали да раде, поготово они који имају стални контакт са много људи-ресторани, ка-фићи и многобројни мали приватни бизниси. Много је оних који мгу да раде од куће за рачунаром. Колико ми је познато, транспорт ради, бусеви, во-зови, камиони ,а скоро сви авиону су нам на паркингу. Само Qуантас има око 10% авиона који лете за локални транспорт. Колико ми је познато, је-дино акосе деси да неко дете буде за-ражено короном, затвориће само ту школу. Све апотеке, продавнице и су-пермаркети раде и пуни су робе, а па-нику још нисам видео. Ми сви још сме-мо да излазимо из куће, укључујући и старије. Треба да држимо дистанцу метар и по једни од других и не сме да се окупља више од 10 људи. Ни цркве не раде, ево да сам данас хтео да се оженим, не би дозволили више од пет људи. Исто би било и да сам умро, нема више од пет људи на сахрани. напољу можемо да се крећемо ради фискулту-ре, али ипак је препорука да ко год не мора, не излази из куће. Повратници из иностранства су обавезни да буду у кућној изолацији 14 дана, без обзира на то да ли има или нема симптоме, а мере самоизолације проверава поли-ција доласком на кућну адресу. Казне су затворске, каже Раде Лазић, свом друштву познатији као Ричи.

- Како ја проводим дане? Овде сам код мог сина Николе. Имам своју собу и своје купатило. Како ми пролази вре-ме? После јутарње кафе одмах изла-зим у двориште, задужен сам за биљке и башту, такорећи ја сам баштован и

уживам у томе. Онда одем у моју ста-ру кућу и тамо радим у дворишту и то ми даје велико задовољсво. Свирам гитару и читам. Отворили смо и нашу линију на којој контактирамо са нашом фамилијом,то могу сви да гледају, еми-тујемо и шоу о кувању, на тај начин се забављамо. И молим се за све вас, моју фамилију, Аустралију и Србију, да нас Господ сачува све, поручио је Ричи из Мелбурна и додао да једва чека повра-так у Сремску Митровицу и на градску плажу.

Енглеска - Александра Капуран

Скоро две деценије Александра Капуран из Руме живи у британској престоници. Запослена је као шеф маркетинга у једној хуманитарној организацији и како каже, сада има посла више него икад, јер прикупља средства за ометене у развоју и осе-тљиве групе деце највише погођене ванредном ситуацијом. Иако је Брита-нија у први мах покушала да приме-ни либрални приступ када је корона у питању, ипак су и у краљевству на снагу ступила бројна ограничења, не драстично различита од наших. ради од куће, више је посвећена свом дому и супругу Дарену о Тулу, који је брачне завете са нашом Румљанком потписао у фрушкогорском манастиру Јазак.

- За десетак дана све се променило. До сада сам и иначе један дан недељно радила од куће, а сада ми је канцела-рија у мом дому на мом рачунару. Ор-ганизовала сам се тако да ми је радно време код куће од 9 до 17 часова. Ра-дим за хуманитарну организацију као шеф маркетинга и тренутно имам мно-го посла у вези са прикупљањем дона-ција за децу са сметњама у развоју и болесном децом која су такође погође-на овим измењеним начином живота, кампања је сада прилично ужурбана и имамо много посла. Приоритети су се променили. Код нас не ради ниша, осим маркета и апотека, као и фирме које морају да раде, као и код вас. Ина-че, прво смо сви грађани Британије од Владе добили поруке да би требало да останемо код куће, а у последњим данима да морамо остати код куће, што већ звучи као наредба. Сви грађа-ни који су угрожена категорија, попут нашег познаника који има леукемију, добили су поруку којом им се налаже самоизолација у тајању од 12 недеља. Супруг и ја можемо на сат времена да изађемо на трчање, свако ко мора се креће, креће се на безбедној удаље-ности. Оно што могу да кажем да ми се чини да је у Србији све много орга-низованије. Када сам својим колегама рекла да је два дана после увођења ванредног стања почела настава на српској државној телевизији за ђаке, нису могли да верују, код нас тога нема. Маркети и хипермаркети су јед-но време били празни, колико су Бри-танци навалили да купују и гомилају залихе. Сада је далеко боље, али при-метимо да су цене скочиле. Иначе, ово

време користим да будем кући, више се виђам са мојим супругом, више смо заједно, више се чујем са драгим људи-ма са којима то нисам могла док сам по цео дан радила, тако да изолацију ко-ристим за то. Нас двоје имамо свој дом и двориште иза куће што нам много олакшава живот. Тако можемо да бу-демо напољу и да се бавимо спортом, што је мом супругу иначе и струка као персоналном тренеру, рекла је Алек-сандра Капуран и додала да не може да замисли да којим случајем на лето не доће у Руму.

Пољска - Бранка Милошевић

О Бранки Милошевић из Ирига и њеном супругу Пољаку Роберту смо већ писали прошлог лета. То је онај човек који не само што је узео жени-но презиме у сред ПОљске још пре 18 година. него се прошлог лета крстио у православном манастиру Старо Хопо-во. Живе у пољском граду Лођ и у ве-ликој мери то чине као и већина.

- Живимо изгледа као и сви остали у ово време. Нико није ни могао да пре-тпостави да ће нам се живот за само неколико дана окремути наопачке. Супруг има фирму, погрену опрему и он иде на посао, ја само кад му затре-бам. Не, то не значи да има посла због короне, јер у тим случајевима војска преузима посмртне остатке. Код нас нита не ради, осим продавница и апо-тека. Сво троје деце је у кући и они уче онлајн од куће, али намамо као у Србији наставу на телевизији, него су преко разних интернет платформи у комуникацији са својим наставницима. Код нас су школе затворили 11.марта. Не раде ресторани и кафићи, али мо-жемо наручити храну која се доставља на кућну адресу, то је за сада једини начин на који ресторани могу да раде. на почетку је народ навалио на про-давнице и маркете, сада се то стиша-ло. Робе има, раде апотеке, али само путем шалтерске продаје, нема уласка унутра, него као на киоску, каже Бран-ка Милошевић из Лођа у Пољској.

Данска - Никола Маравић

Никола Маравић из Руме, дуго го-дина са женом и два малолетна сини живи у данској престоници и ради као шеф маркетнига у Калсбергу. У Данској су на снази ограничења окупљања за групе које броје више од десеторо људи. Школе, универзитети, вртићи, тржни центри су затворени још од 16. марта званично, а незванично од 12. марта. Фитнес центри, фризерски са-лони и бројне друге услужне радње су затворене. Ресторани раде само доставу. У кафићима и пекарама доз-вољен је само таке-аwаy, односно за понети. Границе су делимично затво-рене, дозвољен је излазак и улазак у земљу само за људе који поседују ваљано оправдање, уз додатни услов да ти људи нису странци (изузетак су странци који бораве и раде у Данској, попут моје породице нашег саговор-ника). ограничења и забране постоје, али нема полицијског часа, кретање је свима дозвољено током 24 часа али не у групама већим од 10 људи.

- Живот се примирио, али је за-нимљиво да се време нагло пролеп-шало и да је људима тешко да остану

код куће. Зиме су овде дуге и тмурне, тако да сваки зрак сунца позива да се изађе у парк, на плажу или у сшму. Ко-ришћење фитнес справа на отвореном је такође забрањено. Ипак, доста људи и даље недовољно озбиљно схвата ситуацију. Укратко, живот се доста ути-шао, али су основне слободе кретања и даље на снази, па се стиче утисак да је народ на одмору, а не да је реч о ван-редном стању. Званично, то стање није уведено у Данској, говори Никола

- Мој посао је такав да је рад од куће сасвим могућ. Супругин посао под-разумева директан рад са људима, тако да она привремено не иде на посао. Званично, забране су на снази до 13. априла. Имамо два дечака, старости 10 и 6 година и обојица похађају школу од куће. Њихова школа није увела онлине наставу, већ нам учитељ и уцитељица шаљу дневни програм е-маилом. Деца у свом раду користе компјутер и низ онлине платформи за вежбање основ-них предмета . Трудимо се да сваког јутра одемо у рану шетњу у шуми или на плажи. Сваки излазак напоље пра-ти употреба зашитних рукавица и де-зинфекција руку и обуће, а по доласку кући, обавезно је пресвлачење. Деца имају свакодневни час физичког пре-ко ју тјуб канала. У радном дану, осим кретања и наставе, посебну пажњу ста-вљамо на исхрану, коју заснивамо на намирницама биљног порекла, уз ре-довну употребу витаминских додатака. Сваки дан кувамо сва три оброка, 100% од органиских намирница. То нам је до сада увек било од помоћи, будући да смо кроз здраву исхрану и чист ваздух створили јак имунитет код деце. Иако ово може да изгледа идилично, супру-га и ја смо прилично оптерећени да све функционисе како треба. Мој посао за-хтева велики број састанака на даљи-ну, а обавезе у кући не престају. Како год, улазимо у трећу недељу, сада смо сви већ помало уходани, а 3. априла нам долази ускршњи распут у трајању од десет дана, па ћемо се сви мало оп-устити, говори Никола Маравић. - Ја у потпуности разумем ограничења у Србији. Нажалост, нажа земља не по-седује здравствени систем који може да се носи са огромним растом броја оболелих, тако да је превенција, ма-кар она изгледала претерана и силом наметнута, најбоље решење. Боље да нам слободе буду ограничене на неко време, да омогућимо релевантним ус-тановама да се изборе са епидемијом. Дисциплина је ту веома важна, али је још вжзнија лична одговорност. Моја супруга и ја смо ово озбиљно схватли-ли и преко 90% дана проводимо код куће, закључује Никола и нада се да ће током јула безбедно доћи на одмор у Србију.

Грчка - Наташа Шеатовић

Наташа Шеатовић није Сремица, али радо долази у Срем и на Фрушку гору. Ова млада Београђанка, а редов-на румска гошћа, пре неколико година је факултетску диплому оставила код куће, а за својим сновима отишла да живи на грчком острву Санторинију. Тамо сада ради у једној продавници кожне галантерије и интензивно се бави сликарством, а мартовска сли-ка на овом грчком острву, као каже је идентична прошлогодишњој. Јед-ноставно, Санторини је у марту без туриста, све је мирно и тихо, а у овом случају и без забележених случајева корона вируса.

- Мене лично ова ситуација није пореметила, јер сваки дан живим као и иначе. На Санторинију сада нема ту-риста, па је острво и у доба короние исто као и иначе, јер у марту свакако није сезона, па смо на неки начин сви изоловани. Овде вируса нема. Своје слободно време иначе користим да сликам, и сада и раније. И у Грчкој су на снази мере, све је затворено,осим продавница хране и апотека. Може да се изађе само ради шетње кућних љу-бимаца и вежбања, али без окупљања и груписања. Из ове коже не може-мо, али можемо зато време изолације да искористимо тако што ћемо мало више погледати у себе и у своје по-родице. Усавршавајте своје знање и вештине, понуда на интернету је широ-ка и бесплатна. Кад све ово прође, мо-раћемо бити оно што заиста јесмо, а не оно што смо глумили да јесмо трчећи за свим оним стварима које нам ре-ално и нису толико потребне. Зато из свог угла кажем спознајте себе у доба короне, јер то једино што сада може-мо и морамо да учинимо.А кад прође, стопите се са природом, јер сада тек видимо да нам природа то све време поручује, али ми нисмо имали време-на да је чујемо, закључује нашу причу Наташа Шеатовић.

С.Белотић

НАШИ У БЕЛОМ СВЕТУ

Личне приче у доба короне

Наташа Шеатовић - Санторини

Никола Маравић - Копенхаген

Александра и Дарен из Лондона

Милошвићи из Лођа у Пољској

Раде Ричи Лазић из Мелбурна

Црвени крст Рума, као и целокуп-на организација, ангажован је са

својом волонтерском мрежом за по-моћ у локалној заједници током епиде-мије корона вируса. Волонтери су сва-кодневно на терену, обилазе старије од 65 година који су у изолацији, као и оне који су у самоизолацији и изола-цији и који немају сроднике и прија-теље који би има достављали храну.

-Уторком и петком је договорено да идемо до оних којима је помоћ по-требна, дан раније их назовемо, на-правимо спискове и по њима доноси-мо потрепштине и уз обавезно доста-вљање рачуна. Примаоци потписују да

су примили храну и лекове, све је црно на бело, нема лажи, нема преваре, до-носимо рачун и кусур, све се уноси у систем и све се зна. Ово је и мени једи-ни начин да изађем из куће, па корис-тим то време најбоље што могу. У Цр-веном крсту нема више дружења, тако да уђемо, изађемо, дезинфикујемо се и радимо свој посао, рекао је један од волонтера румског Црвеног крста, Ди-митроје Кљајић.

Управо је овај младић први пут ушао у дом осамдесетогодишње Наде Врањешевић, која у кући живи са својим супругом. Ни пре короне се није много кретала, а сада начини свега не-

колико корака по свом дворишту. -Све ми је донео, све што ми

треба као и лекове. До сада ми је комшиница доносила храну, мало се крећем и по дворишту, јер се тешко крећем. Ова подршка ми много значи, а док овај момак није почео да долази, помагала ми је моја комшиница, каже Нада Врањешевић.

Димитије је само један од мно-гих румских волонтера Црвеног крста организованих у десет мо-билних тимова.

-Снага Црвеног крста су волон-тери, свуда у свету и код нас,а ми смо изузетно задовољни што има-мо много обучених волонтера, уп-раво оних у програмима деловања и одговора у несрећама, који су чак и чланови националног тима за од-говор на несреће, који су прошли и неке катастрофе које су Србију снашле и претходних година. Да-нас је укључено десет мобилних

тимова који раде на терену у циљу доставе хране и лекова суграђанима старијим од 65 година и онима који су у изолацији из неких разлога, по захте-вима из општинског кол центра. У том смислу смо успоставили такав систем да ниједан суграђанин не остане без лекова и основних животних намирни-ца, каже Радованка Поповић Јанко-вић, из Црвеног крста Рума.

И програм народне кухиње се одвија несметано уз строге мере здравствене и санитарне заштите, а оброци се и даље дистрибуирају на три пункта. За 21 корисника оброци се носе на кућну адресу, због мера изолације старијих од 65 година.

-Црвени крст Рума, као и све ор-ганизације Црвеног крста у Србији, у складу са дефинисаним мерама Владе и кризних штабова на нивоу општина и градова, организује активности које су усмерене првенствено на обезбеђење оброка или ланч пакета за кориснике Народне кухиње. У Народној кухињи

Црвеног крста Рума је настављена припрема куваних оброка за свих 661 корисника у 248 породица корисника програм. Редовно се ради дистрибу-ција на три пункта у граду, уз макси-малне мере заштите и самозаштите управо онако како је то и дефиниса-но у свим предузетим мерама. 21 ко-

рисника смо укључили у активност дистрибуције на кућне адресе, то су она лица која су самохрана, без блис-ких сродника и старији од 65 година, па у току поседње две седмице носимо намирнице на њихову адресу, то је та-козвана кухиња на точковима, закљу-чује Радованка Поповић Јанковић.

Амбуланта за респираторне ин-фекције и фебрилна стања Дома

здравља Рума са радом је почела 16.03.2020. у циљу збрињавања пације-ната са респиратоним тегобама и спре-чавању ширења епидемије инфекције ЦОВИД- 19. Амбуланта ради од 07:00 - 22:00, 7 дана у недељи, где пацијенти могу доћи лично, или се могу јавити телефоном и добити од стране лекара савет о даљем току лечења.

-Напомињемо да сви они пацијен-ти са лакшим тегобама прво позову телефоном, како се не би правила гу-жва и како би се поштовале све мере опреза које су дате у алгоритмима и протоколима понашања у овој ситу-ацији, саопштавају у румском Дому здравља.

Бројеви телефона на који се грађани могу јавити, а који су доступни 24часа дневно су: 069/ 643- 583, 063/ 635- 792, 069/ 701- 159 и 022/ 479- 349.

Грађани општине Рума који имају било какво питање у вези са својим здравственим стањем, са посебним освртом на оне који имају више од 65

година се могу јавити 24часа на сле-деће бројеве телефона: 069/ 643- 585, 069/ 701- 195, 062/ 553- 584, као и на до сада познате бројеве телефона за период од 07- 18часова.

ДЗ Рума је, такође, у условима ван-редне ситуације обезбедио рад кућне неге у периоду од 07- 18х са два лека-ра, као и повећан обим рада медицин-ских техничара на терену за све потре-бе хроничних пацијената са акцентом на онколошке пацијенте и оне који су старији од 65 година. Такође, у оквиру новонастале ситуације рад мобилних екипа лабораторије ДЗ Рума је анга-жован сваког дана за све оне који због ванредне ситуације нису у могућности да лично дођу.

Среда, 8. aприл 2020.8

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Ђурђија Олуић, рођ. 1938. год.Жељко Миловановић, рођ. 1962. год.

Tелефонска седница Општин-ског већа Општине Рума одр-

жана је протекле недеље. На днев-ном реду се нашло неколико Ре-шења о употреби средстава сталне буџетске резерве, који су урађени

на основу закључака Штаба за ван-редне ситуације Општине Рума.

Захваљујући усвојеним Ре-шењима обезбеђена су нова средства у износу од 161.000,00 динара за помоћ најугроженијим

становницима румске општине услед епидемије вируса COVID - 19, као и за набавку 10.000 пари заштитних рукавица и покривање трошкова при достављању пакета помоћи.

РАД ДОМА ЗДРАВЉА У ВРЕМЕ ЕПИДЕМИЈЕ

Амбуланта за респираторне инфекције

Дом здравља Рума

ТЕЛЕФОНСКА СЕДНИЦА ВЕЋА

Средства за маске

ЦРВЕНИ КРСТ НА СВОМ ЗАДАТКУ

Народна кухиња ради по плану, волонтери на терену

Димитрије и бака Нада на безбедној удаљености

Радованка Поповић Јанковић

Несметан рад народне кухиње

Среда, 8. aприл 2020. 9

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

У рад Црвеног крста у иригу за сада је укључено 76 волонтера, који

успешно одговораја новонасталој си-туацији у вези са епидемијом корона вируса. Општински кол центар у Иригу практично води ова организација, која се брине да сви старији од 70 година и они који су у изолацији и самоизола-цији добију храну и лекове, рекао је секретар Црвеног крста у Иригу, Бобан Ћирић.

- За сада све функционише како треба. У првим данима наши волонте-ри Црвеног крста су имали велик при-тисак, пошто у договору са Штабом за навредне ситуације Ириг ми водимо кол центар. У првим данима то су ради-ли наши волонтери који су снабдевали наше суграђане који су у изолацији. Веома брзо укљчили су се и нови во-лонтери као и председици свих месних заједница на територији наше општи-не, тако да сада имамо добро разрађе-ну мрежу и у Иригу и у Врднику, као и у свим нашим селима, рекао је Ћирић.

Црвени крст у Иригу путем програ-ма Народне кухиње свакодневно кува-

ним оброцима снабдева 110 корисника на два пункта у Иригу и у Врднику.

- Имамо 110 корисника народне кухиње, петоро старијих од 70 година, којима се храна носи на кућну адре-су. 105 корисника долази по оброке на 2 пункта, у Иригу И Врднику, све се одвија по уобичајеној процедури, са појачаним мерама заштите, додао је Бобан Ћирић, секретар ЦК Ириг.

Он је подсетио и на бројеве те-лефона на које се могу обратити сви грађани који су изоловани а којима су потребни храна и леко-ви, а то су бројеви: 0616580830, 062773946,069608310 и 022462334. На исте бројеве телефона могу се пријавити и заинтересовани волон-тери , како би се досадашњи иоле одморили, пошто су за њима три не-деље напорног рада. Црвени крст у Иригу у овим данима интензивно са-рађује са општинским Штабом за ван-редне ситуације, Центром за социјални рад и председницима савета свих мес-них заједница, закључио је секретар Бобан Ћирић.

У новонасталој ситуацији са виру-сом Kовид 19, у току ванредног

стања, Дом ученика средњих школа у Сремској Митровици, закључком Владе Републике Србије стављен је на располагање за смештај пацијената са лакшом клиничком сликом, уколико то буде потребно .

Капацитет дома је 184 кревета у две зграде са купатилима, трпезаријом и кухињом. По речима директора Дома Миленка Тодића, који је са заменицом градоначелника Светланом Милова-новић обишао објекат, све је спремно за евентуални смештај предвиђених пацијената, јер су неопходне дезин-фекције урађене на време и по про-писаним стандардима, а уз наду да до тога ипак неће доћи.

- По Одлуци Владе Републике Србије све установе ученичког и студентског стандарда са својим капацитетима добиће другу наме-ну, наиме користиће се као смештај за особе блаже оболеле од виру-са корона. Наравно да је наш Дом ученика средњих школа у Сремској Митровици у сарадњи и у консулта-цијама заједно са Кризним штабом Града Сремска Митровица своје просторије припремио. Ми се нада-мо да нећемо имати потребе да их

користимо али ако буде требало и наш Дом ученика средњих школа је спреман. Укупан капацитет лежаја је 184 како у старом, тако и у но-вој згради дома, рекла је заменица митровачког градоначелника.

У старом домском објекту има 95 места у 14 трокреветних, 13 двокре-ветних соба и једна шестокреветна. У том делу дома купатила су етажна. У но-вој згради којa је завршена 2008. године има укупно 87 места - 22 двокреветне и

15 трокреветних соба, а све собе су са купатилом, подсећа директор Дома уче-ника средњих школа Миленко Тодић .

- Ми смо одмах реаговали тако што смо децу заједно са родитељи-ма враћали кући и потом применили све мере које је Влада наложила. Када су деца отишла кући, а претходно су

испразнили собе и однели своје ства-ри извршили смо комплетно дезин-секцију и дезинфекцију простора - он је био затворен 72 сата, после чега смо извршили комплетно чишћење, казао је Миленко Тодић.

С. Ђаковић

Протекле недеље дељени су па-кети помоћи за пензионере са

примањима мањим од 30.000 динара. Према списковима, право на ову по-моћ у овој сремској општини имало је 1.117 лица, колико је и подељено пакета са основним животним на-мирницама и кућном хемијом. За ове мере Покрајинска влада је Општини Ириг упутила око 2,8 милиона динара, с обзиром на то да се Ириг налази на покрајинској евиденцији међу 17 сла-бије развијених општина.

- Реч је о пакетима који се деле у првом кругу и иду само за пензионе-ре чија пензија не прелази 30.000 ди-нара, а на основу списка Фонда ПИО. Дао сам налог Центру за социјални рад да се направи списак социјално угро-жених грађана, јер се они не налазе на овом списку пензионера, како бисмо у договорили на који начин обезбедити пакете и за те грађане. Исти случај ће

бити и са лицима који се налазе на евиден-цији незапослених, јер немају никакве прихо-де, а помоћ је и њима преко неопходна, рекао је председник Општине Ириг, Стеван Казимировић.

Он је додао да ће се наћи начин за фи-нансирање и набавку хране за пакете за социјално угрожена лица и она са еви-денције незапосле-них. Део средстава ће обезбедити сама општина, а део и компаније које послују на територији Општине Ириг, рекао је Казимировић. Вредност пакета за пензионере које је финансирала покрајина је око 2.500 динара, док ће за друге две категорије

бити око 1.500 дина-ра, у складу са распо-ложивим средствима, али најважније је да нико неће бити забо-рављен, потврдио је председник Општине Ириг.

Подела пакета је почела 1.априла и дневно се дистрибу-ција спроводила у по три села. За то су били задужени волонтери. Примера ради, у Не-радину је подељено 67 пакета.

- Пакете ћемо делити пар дана, ко-лико стигнемо, до сада смо у селу има-ли смао два волонтера, сада имамо још два. Прво смо старијим суграђанима доносили храну и лекове, сада носи-мо и ове пакете. Људима доста значи наша помоћ, углавном имају старији неког млађег ко им помаже, али има и оних старих који немају никога и ми смо ту да им помажемо. Посебно за на-бавку лекова, јер у селима не постоје апотеке, градски превоз не функцио-нише и једини начин је одлазак коли-ма у Ириг, каже волонтерка Видосава Петровић.

У Нерадину, уосталом као и у оста-лим селима, у помоћ притичу и члано-ви савета месних заједница.

- И сам сам дошао да помогнем во-лонтерима да разнесу пакете. Има нас мало тако да ће нам требати пар дана да се ти апкети разнесу, реч је о доста старијим људима који не могу да изла-зе из својих кућа, додао је Миленко Аврамовић, члан Савета МЗ Нерадин.

Смештај за пацијенте са блажим симптомимаДом ученика средњих школа спреман да, ако затреба, прими под свој кров оболеле од Kовида 19 са лакшом клиничком сликом, а капацитет дома је 184 кревета

Соба

Трпезарија

Светлана Миловановић и Миленко Тодић

РАД ЦРВЕНОГ КРСТА

Разрађена мрежа у целој општини, волонтери увек потребни

Нико неће бити заборављен

Стеван Казимировић

Волонтери у Нерадину

Среда, 8. април 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Инђијско Јавно комунално преду-зеће „Комуналац“ ангажовано је

на дезинфекцији улица и јавних по-вршина у свим насељима општине Инђија. По речима директора овог јавног предузећа Душана Лемајића дезинфекција свих улица, тротоара и прилаза капијама дезинфиковаће се сваке недеље док траје ванредно стање, а до сада је урађена већ три пута. Дезинфекцију у граду Инђији обавља осам екипа сa осам атомизе-ра, а исти број је распоређен и у се-лима инђијске општине.

Протеклог викенда, каже Лемајић

дезинфиковане су јавне површине око Бање у Старом Сланкамену и Дома за стара лица у овом месту, као и други простори где су смештени најстарији грађани.

Oсим тога, директор Душан Лемајић понавља да је на сахранама број лица ограничен у складу с превентивним мерама надлежних органа, као и да за време ванредног стања, односно до даљњег, радници овог предузећа неће односити кабасти комунални отпад, папир и пет амбалажу. Редовно ће се одвозити смеће из домаћинстава по већ устаљеном распореду.

У суботу, 4.априла у општини Инђија почела је подела пакета помоћи

пензионерима који имају мања при-мања од 30.000 динара. Подела ових пакета кренула је од Љукова, Јарко-ваца и Марадика, а ових дана добиће их и пензионери у осталим насељима инђијске општине. Средства за паке-те помоћи пензионерима обезбеди-ла је локална самоуправа општине Инђија, а са волонтерима, пакете је уручивао и председник општине Инђија Владимир Гак. – По одлуци Владе Реблике Србије и Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу добили смо спискове свих људи који имају пензију мању од 30.000 дина-ра. Сви они ће добити прехрамбени пакет на територији општине Инђија, све и један апсолутно. Ту имамо близу 5000 наших суграђана којима ће бити дистрибуирани ови пакети. Као што сам рекао, свака општина засебно прави пакете – рекао је медијима на-кон треће седнице Штаба за ванред-не ситуације општине Инђија пред-седник Гак и нагласио да је општина Инђија за суграђане који имају пензију

мању од 30.000 динара обезбедила бо-гате и садржајне прехрамбене пакете. У њима се налазе разноврсне конзер-ве, брашно, шећер, со, уље, тестенине, пиринач, разни зачини и тд.

– Стварно ће пакети бити садржај-ни и надамо се да ћемо на тај начин бар мало олакшати ову ситуацију онима којима је помоћ у том делу најпотребнија, а томе

ћемо придодати и око 1000 корисника социјалне помоћи, свакако да је њима помоћ најпотребнија. Није то мала бројка, скоро око 6000 пакета и то ко-шта негде око 15 милиона динара – ка-зао је Гак и додао да у овој ситуацији када су приходи општине сведени на минимум, морају се обезбедити усло-ви да све функционише и да се систем одржи.

Инђијска општина од уназад пар година има стабилно во-

доснбдевање, али из ЈКП „Водовод и канализација“ апелују, с обзи-ром да долази лепо време и да смо у ванредном стању и да је ве-лики број људи код куће, те да би сви нешто додатно да раде у свом домаћинству, да се води рачуна о потрошњи воде.

– Долази лепо време, имамо по-ливања, заливања, имамо баште, није нам сада то приоритет, мора-мо задржати једну апсолутну во-достабилност. Ми немамо никак-вих проблема. Имамо перфектно исправне резултате воде на целој територији општине Инђија и има-мо довољне количине воде, али ако би се као и прошле недеље (пре две недеље), кад смо имали један дан тренд који је био на из-лазу око 160л/с наставио данима тако да траје, сигурно би били у проблему. Ми то не смемо да дозволимо и неће-мо дозволити – изјавио је недавно ди-ректор инђијског Водовода Драгољуб Трифуновић и апеловао на потрошаче, посебно оне велике да се максимално дисциплиновано и одговорно пона-шају према ресурсу воде. Дакле, гене-рално смо стабилни, каже он, и имамо апсолутно исправну воду.

Иначе, док траје ванредно стање шалтер благајне овог јавног предузећа неће радити, па се плаћање комунал-них обавеза може извршити електрон-ским путем, или на шалтерима банака, пре свега АИК банке и Евробанке без провизије. За све остале информа-ције корисници се могу јавити на те-лефон:022/560 842 или електронским путем на е-маил: vik@indjija.net .

За упис деце у Предшколску устано-ву „Бошко Буха“ у Инђији пријаве

могу се поднети од 1.априла до 15.маја ове године и то електронским путем на портал е-управа https://euprava.gov.rs . Деца предшколског узраста породица из осетљивих друштвених група имају право на приоритетан упис у вртић у складу с прописима. То су деца из по-родица које имају неки облик социјал-не заштите и деца без родитељског старања, деца самохраних родитеља, деца из социјално нестимулативних средина, деца с сметњама у психофи-

зичком развоју, деца из породица у којима је које дете тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју, деца тешко оболелих родитеља, деца чији су родитељи ратни ратни војни инвалиди или имају статус расељеног или прогнаног лица, деца предложена од стране Центра за соццијални рад и деца из средина у којима је услед породичних и других животних окол-ности угрожено здравље, безбедност и развој. Да би деца из свих наведених категорија остварила приоритет при упису, неопходно је да доставе реле-

вантну документацију којом доказују наведени статус на мејл адресу vrti-cupis@indjija.net . Контакт особе из ПУ „Бошко Буха“ за рад са родитељима или старатељима су: Наташа Банић, тел: 066 812 60 40, радним данима од 8-10 сати и Јадранка Узелац, тел: 066 812 60 38, рад-ним данима од 10-13 часова.

Контакт телефон и електронска ад-реса Предшколске установе је: 022 560 614 и 022 555 560 и vrtic@indjija.net . Детаљно упутство за попуња-вање пријаве може се пронаћи на општинском сајту.

ЈКП „КОМУНАЛАЦ“

Наставља се дезинфекција насеља

Дезинфекција улица

ЈКП „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“

Водите рачуна о потрошњи воде

Драгољуб Трифуновић

ПУ „БОШКО БУХА“ – ИНФОРМАЦИЈЕ О УПИСУ

Право на приоритетан упис

ПАКЕТИ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ СA НИЖИМ ПРИМАЊИМА

Почела подела прехрамбених пакета

Општина Инђија обезбедила је прехрамбене пакете за близу 5000 пензионера с пензијом испод 30.000 динара и за око 1000 корисника социјалне помоћи

На новинарско питање шта је са незапосленима који немају ни пензију, ни социјалну помоћ, председник Гак је одговорио:“ми морамо поступати у складу са одлукама Владе Србије. Дакле, када Влада Србије донесе одлу-ку, или неки други орган који је нама надређен, да се ова одред-ба односи и на незапослене, ми ћемо и за њих обезбедити. Не можемо самоиницијативно из

буџета плаћати оно што нема-мо усмерено са неких виших нивоа власти. Дакле, свакако је то проблем и неко може да каже потпуно оправдано, он има пензију макар испод 30.000 динара, ја сам незапослен, не-мам никаква примања. То је део који треба да покрије и Нацио-нална служба за запошљавање и да видимо како ћемо тај део успети да увежемо“.

Како помоћи незапосленима?

Председник Гак уручује пензионерски пакет

Општински пакети за пензионере

Среда, 8. април 2020. 11

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Протекле недеље током подела па-кета солидарности пензионерима

у читаву акцију у Платичеву се прикљу-чила и компанија Каблекс, словенач-ког инвеститра, која је и овај пут пока-зала друштвено одговорно понашање, по чему су били познати током читаве деценије пословања у овом селу.

Ова словеначка компанија која се бави конфекционирањем каблова за електроиндустрију из сопствених извора определила је средства за на-бавку 300 пакета помоћи најугроже-нијим мештанима села. Иначе управо у време када је уведено ванредно стање, требало је да буде организовано и све-чано отварање новог проширеног по-гона ове компаније.

Церемонија је изостала, али је про-цес производње и у отежаним усло-вима добро организован. Иако је око 40 запослених код куће, у компанији кажу да нису отпуштали раднике, нити ће. Од маја до јануара изграђена је

нова погонска хала, па је сада произ-водња организована на 8.000 квадра-та. Упослено је 26 лица, највише жена,

а потребе су за још 120 запослених. - Морам нагласити да смо редукова-

ли нашу проиводњу за 30 одсто, пошто

је доста запослених остало код куће из превентивних разлога. Каблекс је овде већ 10 година и ми суделујемо у овак-вим пројектима, не само овај пут него увек, јер то је нека узајамна сигурност између нас и локалитета. Морам пох-валити власт и Општину Рума са пред-седником на челу јер без информација у ово конфузно време не бисмо могли да се организујемо. Ми запошљавамо око 250 људи, планирамо да то по-већамо за 120, али у овом тренутку то нема смисла, нема ни услова. Како се економија буде опорављала, дан по-сле, а предвиђамо да економија неће имати скок одмах следећи дан, него ће се сналазити како ко може. Биће великих залиха готових производа на тржишту, што ће још додатно успорити економију. Пошто смо ми у електро-индустрији, наши највећи купци као што су Bosch, Whirlpool, Miele и Beko, су направили стратешки план и пред-виђају неко силно умањење произ-водње, али опет осетиће се. Већина наших купаца је тренутно привреме-но затворена на две недеље, али смо са свима у контакту више него икад и сви правимо планнове како бисмо ово прошли са што мање негативних последиц, рекао је директор Каблекса, Горан Микановић.

Каблекс је у Платичево дошао пре десет година, углавном запошљава жене из овог и околних села. У овом моменту их је око 260, а четрдесетак је тренутно код куће због мера самоизо-лације. За свако домаћинство у селима још једна плата пуно значи, а за општи-ну унапређење привредног амбијента и у време ванредног стања.

-Компанија Каблекс за овај део наше општине и ових пет- шест села живот значи, с обзиром на то да упо-шљава готово 250 радника. Изгради-ли су нову модерну фабрику, два пута већу од постојеће, у којој су кренули са производњом, а имају потребе за новим упошљавањем. Наравно епиде-мија код нас и у целој Европи и за ову компанију представља проблем, а и у овим моментима су нам показали да су друштвено одговорни у овом хуманом раду, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Производња у новом погону орга-низована је у складу са свим мерама заштите, а у овом моменту је попуње-но две трећине нове хале. Очекивања су да ће се након кризе погон бити ис-пуњен до краја, а опоравак и процес производње зависиће и од светских економских кретања и тржишта.

С. Белотић

Радници Јавног кому-налног предузећа „Во-

довод и канализација“ почели су данас са поста-вљањем мобилних резер-воара са дезинфекционим средством натријум хи-похлорит, који служи за дезинфекцију спољашњих простора. Резервоари ће бити постављени у свих 15 насеља пећиначке општине, а дезинфекциони раствор је разблажен и доступан грађанима за дезинфекци-ју спољашњих површина и подова као што су степеништа и улази.

Средство за дезинфекцију није за пиће нити за личну дезинфекцију. Максимална дозвољена количина је 2 литра по особи како би сред-

ство било доступно свим грађани-ма, а средство губи дезинфекциона својства уколико дуже стоји. Грађани не треба да сипају веће количине и праве залихе, јер ће екипе ЈКП ВИК

редовно допуњава-ти резервоаре.

РАСПОРЕД РЕЗЕР-ВОАРА ПО НАСЕЉИ-МА: ШИМАНОВЦИ – ЦЕНТАР, СЕМАФОР, НАСЕЉЕ, ПЕЋИНЦИ – ЦЕНТАР, ВАТРОГАСНИ ДОМ, ДЕЧ – ЦЕНТАР, АШАЊА – ЦЕНТАР, КУПИНОВО – ЦЕНТАР (ЈАВНА ЧЕСМА), ОБ-РЕЖ – ЦЕНТАР, ОГАР – ЦЕНТАР, ДОЊИ ТО-ВАРНИК – ЦЕНТАР, СУБОТИШТЕ – ЦЕН-

ТАР, БРЕСТАЧ – ЦЕНТАР (ИГРАЛИШТЕ), СИБАЧ – ЦЕНТАР, ПОПИНЦИ – ЦЕНТАР, РОМСКО НАСЕЉЕ, ПРХОВО – ВРТИЋ, СРЕМСКИ МИХАЉЕВЦИ – ЦЕНТАР, КАРЛОВЧИЋ – ЦЕНТАР.

С обзиром да су пољопривредни ра-дови у јеку, као и послови из обла-

сти сточарства, пољопривредници који се крећу током забране кретања у време полицијског часа, неопходно је да посе-дују уз себе осим личне карте и потврду о активном статусу пољопривредног

газдинства за 2020. годину.Потврду о активном статусу пољопри-

вредни произвођачи могу да прибаве у Управи за трезор у Сремској Митро-вици, ул. Краља Петра И бр. 44, а радно време трезора је до 12.00 часова, или да Захтев за издавање потврде пошаљу по-

штом у ком случају потврду добијају на кућну адресу.

Све додатне информације могу се добити у просторијама Удружења, а контакт особа је Маријана Панић пред-седница пећиначког Удружења. Контакт телефон: 064/898-36-31, 022/400-758.

Јавно комунално предузеће „Путеви општине Пећинци“ и током ванред-

ног стања спроводи радове на одр-жавању уличне расвете у насељима пећиначке општине. Завршена је за-мена неисправних сијалица у Пећин-цима, Брестачу, Обрежу и Попинцима, а ових дана се врши замена сијаица у Купинову.

У Шимановцима је отклоњен квар на уличној расвети због којег је цела једна улица остала без јавне

расвете, а у Суботишту су замење-ни рефлектори на теренима за мале спортове.

У Брестачу су уграђени нови ре-флектори који осветљавају двориште месне амбуланте које је до сада било неосветљено, а у Огару су уграђени нови рефлектори којима је појачана осветљеност центра насеља, док су на крајевима улица Партизанска, Нова и Шумска постављена нова сијалична места.

Отпуштања неће бити

Слађан Манчић и Горан Микановић

Организован процес производње

Нова хала

ИЗ ЈКАП “ПУТЕВИ”

Улична расвета се одржава и током ванредног стања

Радови у току

ИЗ ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ

Како до потврде о активном статусу газдинства

СУЗБИЈАЊЕ КОРОНЕ

Постављени резервоари са дезинфекционим средством

Пуњење резервоара

Среда, 8. април 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Према плану Штаба за ванредне ситуације Општине Стара Пазова

у току је подела пакета помоћи пен-зионерима са најнижим примањи-ма. За 10.000 најстаријих суграђана, чија месечна примања не премашују 30.000 динара припремљени су и већ се дистрибуирају пакети. Из буџета Општине за ове намене је издвојено 15 милиона динара, а спискови су на-прављени у сарадњи са ПИО фондом и Центром за социјални рад. Подела пакета је почела у среду, волонтери доносе пакете на кућне адресе. Из Штаба апелују на стрпљење јер ће сви пензионери са малим пензијама доби-ти пакет.

По налогу Штаба јавна комунална предузећа “Чистоћа” и “Водовод и ка-нализација” појачали су активности што се примећује по посебном ангаж-ману Водовода на дезинфекцији јавних

површина и опскрбљивању грађана дезифекционим средствима и ангажо-вању радника Чистоће на чишћењу и уређењу зелених површина.

За здравствене раднике који путују

на посао у Београд, Општина је по хит-ном поступку обезбедила ванредне аутобуске линије.

У складу са одлуком да се особе које посумњају да су заражене корона ви-русом обрате директном, посебним, амбулантама у свом Дому здравља, Дом здравља „Др Јован Јовановић Змај“ у Старој Пазови одредио је за ове намене Антитуберкулозни диспанзер.

Контакт центар који је почео је са радом првог дана ванредног стања на три отворене линије свакодневно бележи по неколико стотина позива. Дежурни службеници примају молбе и питања грађана и прослеђују их Штабу ради што ефикаснијег указивања по-моћи – саопштава Општински Штаб за ванредне ситуације.

Волонтери су од почетка ванред-ног стања имали пуне руке посла, много појединачних хитних случајева помоћи на терену, обиласка старих и немоћних и подељено је преко 5.000 маски и рукавица грађанима.

Штаб саопштава и упозорава да су све особе, које су ухваћене да крше меру забране кретања осуђене по хит-ном поступку на новчане казне у из-носу од 50.000 до 150.000 динара и на казне затвора. Полиција контролише поштовање мере забране кретања не само патролама него и дроновима. Та-кође се путем телефона или непосредно,

слањем патроле на терен, проверавају лица у самоизолацији. Мера самоизо-лације обавезна је била, протекле не-деље, за преко 500 Пазовчана.

Од почетка ванредног стања у ста-ропазовчакој Општини су затворене пијаце. Захваљујући савременој техно-логији произвођачи и продавци све-жег поврћа, воћа и осталих намирни-ца, које се купују на пијаци, своју робу нуде на фејсбук страници „Пијаца Ста-ра Пазова“. Продавци објављују слике производа уз информације о цени и месту а многи нуде и доставу на кућне адресе.

- Ових дана, претежно ноћу, али бу-дући да се дисциплиновани Пазовча-ни мало крећу по улици, повремено и дању, Јавно комунално предузеће Во-довод и канализација врши дезинфек-цију улица и тргова у свим насељима Општине. Средство којим се најпро-метније улице и тргови прскају није опасно ни за људе ни за животиње, каже Стефан Лазић, мастер хемичар овог Предузећа.

Отворени простор дезинфикујемо разблаженим натријум-хипохлоритом, то је средство које се иначе користи и за дезинфекцију воде, а сада се у целој држави користи и ове сврхе.

Поред цистерни, за дезинфекцију мањих јавних површина користе се и моторни распрскивачи. Њима се по-себно третирају улази у јавне устано-ве, зграду Општине, Поште, банака и других јавних места, где се обичним распрскивачима врши и дезинфек-ција холова и чекаоница. Од уторка и становницима свих насеља старопа-зовачке Општине омогућено је да се бесплатно снабдеју истим дезинфек-ционим средством за потребе свог до-маћинства.

ЈКП Водовод и канализација поста-вило је велике канистере са раствором натријум-хипохлорита у центру сваког места а у Старој и Новој Пазови и на

више локација. Ово средство се корис-ти за дезинфекцију спољних прилаза, улаза у кућу (стан), унутрашњих повр-шина као што су поплочани подови, ку-патила, кваке и слично. Грађани стално долазе, пуне балоне и пластичне боце. На Тргу у Старој Пазови с балонима и пластичним боцама, стпрљиво стоје у реду и на прописаном растојању.

Грађане посебно занима и какав је квалитет воде у мрежи водовода, бу-дући да је већина користи за пиће.

- Квалитет воде у водоводној мре-жи у целој пазовачкој Општини и у условим ванредног стања редовно котролише Јавни завод за здравље из Сремске Митровице. Све иде по уоби-чајеном распореду, по истом плану се узоркује и провера квалитет воде у мрежи, каже Лазић, који је у ЈКП “Водо-вод и канализација” лице задужено за контролу воде.

Уколико би на мрежи водовода у било ком месту дошло до квара, дежур-не екипе ЈКП Водовод и канализација су у приправности нон-стоп. Телефон на који грађани могу да пријаве ква-рове на мрежи остао је непромењен 310-330.

У случају недоумица око рачуна и о свему у вези уплата или рекламација грађани могу да добију информације на 064/823-98-60.

Јелена Ондрик из Старе Пазове и Јелена Поповић и Никола Росић из

Војке део су велике групе волонтера која ових недеља несебично помаже најстаријим Пазовчанима. У организа-цији Општине Стара Пазова, општин-ским возилом, волонтери односе ле-кове, купују и достављају намирнице и гледају да на сваки начин помогну нашим најстаријим суграђанима.

Јелена Поповић и Никола Росић, у тренутку када смо разговарали, тек су почели да волонтирају. Јелена Од-нрик већ има искуства у том послу, по образовању је социјални радник, ради

у Центру за социјални рад Стара Пазо-ва у Служби за помоћ у кући. Када се прикључила волонтерима, прво је у Канцеларији за младе Општине Стара Пазова примала позиве а затим је била и на терену да однесе лекове једној старијој суграђанки.

- Волим да се бринем о другима. Сматрам да то нашим старијим су-трађанима много значи, подебно када немају неког ближег свог да им донесе лекове или животне намирнице, каже ова млада Старопазовчанка.

Никола се прикључио волонтерима с намером да помогне онима којима

је његова помоћ потребна и кроз ос-мех додаје: - И овако сада немам нека паметнија посла и ово је прилика да нешто корисно урадим – каже Никола, који је студент друге године Факултета техничких наука у Новом Саду.

Јелена Поповић је медицинска сес-тра, планира а настави школовање на Медицинском факултету и заинтересо-вана је за хуманитарни рад. Када пома-же старијима има на уму и своју баку:

- Помислим како би било мојој баки када би била сама и беспомоћна. Ако сам већ у могућности и немам других обавеза што не бих помогла старији-

ма – каже млада медицинска сестра. Њено знање ће сигурно

бити драгоцено у случају пацијена-та, који би трбало да приме терапију у кућним условима.

Волонтери имају потребну опрему и спремни су да помогну старијима

да остану код куће и преброде ове тешку ситуацију.

МЛАДИ ЉУДИ ПОМАЖУ НАЈСТАРИЈИМА

Волонтери у акцији

Волонтери

Наш заједнички и најважнији за-датак је да поштујемо и испуњавамо препоруке и одредбе Владе Репуби-ке Србије, Министарства здравља и домаћих и страних медицинских стручњака.

Имајмо одговорност и за себе и

за друге, а колико ће ово трајати за-виси од свих нас, останите код куће ради себе и других око себе.

Руководство Општине Стара Пазова и Штаб за ванредне ситу-

ације општине Стара Пазова

ТОКОМ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

У току подела пакета помоћиШтаб саопштава и упозорава да су све особе, које су ухваћене да крше меру забране кретања осуђене по хитном поступку на новчане казне у износу од 50.000 до 150.000 динара и на казне затвора. Полиција контролише поштовање мере забране кретања не само патролама него и дроновима. Такође се путем телефона или непосредно, слањем патроле на терен, проверавају лица у самоизолацији. Мера самоизолације обавезна је била, протекле недеље, за преко 500 Пазовчана

Апел за све грађане

Дезинфикационо средство

Дезинфикационо средство за грађане

Улице празне и кад није полицијски час

Има оних који и даље раде: Дивна Дворњицки на радном месту

Среда, 8. април 2020. 13

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

Пројекат “Грађани као стуб успешне јавне политике” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Uz želju da ostanemo zdravi i da što pre pobedimo nevidljivog neprijatelja, želimo srećan Uskrs svim vernicima koji praznik obeležavaju po gregorijanskom kalendaru

Manđeloški put bb22000 Sremska Mitrovica022/632-336e-mail: kijainox4580@live.com

mesarske opreme i mašinaIzrada kvalitetne

Porodica Krčelić

Председник општине Беочин и ко-мадант Штаба за ванредне ситу-

ације Митар Милинковић каже да у беочинској општини нема заражених корона вирусом, а да се у изолацији налазе махом повратници из ино-странства.

Општина Беочин спроводи већи број активноости како би пружила свакодневну помоћ људима, којима није дозвољен излазак из својих до-мова и на њима је ангажован велики број волонтера. Уз помоћ најистакну-тијих привредника те општине и саме локалне самоуправе припремљени су пакети као вид помоћи у основним на-мирницима, а њихова подела је почела још пре десетак дана.

- Пакети се испоручују на кућне адресе пензионера, а достављају их наши волонтери. Пијаца у Беочи-ну не ради, маски и рукавица има-мо довољно, поштујемо све мере, дезинфикују се јавне површине, а одржавање хигијене зграда је поја-чано. Радници ЈКП „Беочин“ из Бео-чина заједно са волонтерима наше општине урадили су дезинфекцију јавних и стамбених зграда, улаза и степеништа. Дезинфекција зграда обављаће се до даљег на основу ин-струкција стручних служби – рекао је председник Општине Беочин и ко-мадант Штаба за ванредне ситуације Митар Милинковић уз чију организа-цију је почела подела пакета помоћи пензионерима.

Због великог броја позива и инте-ресовања за ову врсту помоћи, ло-кална самоуправа моли суграђане који спадају у наведену категорију да имају разумевања да пакети не могу бити подељени одједном због великог броја оних на чију адресу треба да се однесу.

У Општини Беопин отворена је и

посебна адреса електронске поште за захтеве превоза запослених, а по-зивају се све надлежне службе и при-вредници да доставе захтеве са пот-ребама запослених за организовање посебно формираних линија градског и приградског саобраћаја. Мејл адреса за слање захтева за превоз је: beocin.road gmail.com.

Храм Св. Василија Острошког у Бео-чину, у сарадњи са волонтерима

Црвеног крста Беочин као и пре-дузећем Подунавље А.Д. Беочин, поделио је пакете хуманитарне по-моћи најугроженијим породицама у Беочину.

Како истичу у овом храму, у пред-

стојећим данима потрудиће се да обез-беде још пакета хуманитарне помоћи које ће са волонтерима Црвеног крста поделити народу.

Сви они који желе да се укључе у ову акцију могу донети у просторије продавнице храма основне хигијенске и прехрамбене намирнице.

Подељена хуманитарна помоћ

Храм Св.Василија Острошког у Беочину

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ОПШТИНИ БЕОЧИН

Оболелих нема, дели се помоћ угроженима

Председник Општине Беочин Митар Милинковић са волонтерима

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем викендицу у Дивошу. Тел: 063/535-542

- Продајем 4,5 јутара земље у Лаћарку на чалманском путу близу асфалта. Тел: 064/130-11-29

- Продајем реновирану кућу у Тицано-вој улици плац 8 ари цена 31.000 евра. Тел: 065/321-12-255

- Продајем 4 јутра земље пут према Радинцима код Чалманског салаша 70м од асфалта. Тел: 064/130-37-25

СТАНОВИ

- Продајем двособан стан 51м2 у цен-тру града, први спрат. Тел: 063/321-255

- Продајем гарсоњеру у насељу Орао 30м2, ЦГ приземље, цена 20.000 евра. Тел: 063/321-255

- Издајем комплетно опремљену јед-ноипособан стан код Болнице улица Цветна. Тел: 064/31-31-331

- Издајем намештену гарсоњеру са централним грејањем. Тел: 063/616-150

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

-Часови мађарског и превод. Тел: 064/6522-380- Тома

- Продајем кровни прозор са ролет-ном неотпакован. Тел: 624-497

- Потребан педикир за сређивање ноктију. Тел. 065/801-95-98

- Потребна жена за спремање у кући.Тел: 063/616-150

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

Среда, 8. април 2020.14

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

610-496 и 615-210

SREMSKEPORTAL !

POSETITENAŠ SAJT

WWW.SREMSKENOVINE.RS

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Велика је радост кад неко успе да обезбеди по-родици стан, кућу какав такав кров над главом

а када то успе самохрана мајка без запослења, а са троје деце школараца онда је успех огроман. То је успело Ружици Бактер која живи у Лаћарку, уз помоћ Фондације Дивац.

Наиме, овај храбра мајка Гордане, Дамира и Давора вредна радница и домаћица у једном тренутку живота, када је мислила да даље од проблема не може контактирала је познату фон-дацију која јој је нешто касније, уз помоћ спонзо-ра, купила скромну кућу. Ружица нам је отворила душу и испричала своју причу.

Не улазећи у детаље животних проблема ова млада жена је сањала да себи и деци обезбеди ка-кав такав кров над главом. Сањала је о томе дуго,

а када је већ помислила да се то не може догоди-ти, видела је објаву фондације, видела је контакт и решила да покуша .

- Одлучила сам да замолим да ми помогну. Ис-крено нисам очекивала одговор. Али сам се су-традан врло пријатно изненадила. Одговорили су ми! Одговор је био да тренутно не могу да ми помогну. Инaчe, издешавале су ми се врло ружне ствари у животу, морали смо отићи из села у То-варишево у Бачкој, код болесног ујака, на срећу сада је то само прошлост, прича Ружица.

На Ружицино изненађење у августу joj je зво-нио телефон. Звали су из Фондације Дивац, Ма-рија је звала, а звали су њу - Ружицу на крај разго-вор. После тога је успела да из Товаришева врати децу у Лаћарак, кренули су у школу, aли...

- Тражили смо кућу да одговара. То је било време наде, туге, весеља, многих емоција по-мешаних. Радо се сећам Марије, Владе, свих са којима сам комуницирала. Били су заиста дивни, пуни разумевања, јер није лако-же-лиш што пре да имаш кров над главом, неко напокон хоће да ти помогне, све то се не врло може речима описати .

Уз помоћ спонзора купљена је кућа у Срем-ској Улици. Спонзора није упознала никад, али њој или њему жели сву срећу, здравље, јер је Бактеровима: Ружици, њеној деци Гордани (18), Дамиру (11) и Давору ( 7) пружио велику прилику за нормалан живот. Они су школарци и добри су ђаци.

- Наша свакодневица је борба, али није у да-нашње време лако никоме. Млађи син ми је први разред, у обавези смо да их водимо у школу тако да не могу радити, али се надам да ћу ускоро моћи. Сваки дан радим са децом да се осамос-тале да бих се ја могла усудити отићи на посао. Шнајдерка сам, буде неко од комшија донесе да нешто ушијем, не наплаћујем ја то много, кане понекад неки динар од тога. Никада се нисам по-кајала што сам родила моје троје деце, а женама поручујем: Борите се, јер јаке смо, за нашу децу можемо и морамо све!

С. Ђаковић Фото: Приватни албум

Среда, 8. април 2020. 15

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Наша свакодневица је борбаНезапослена жена самохрана мајка троје деце Ружица Бактер живи у Лаћарку a остварила је сан да себи и деци обезбеди кров над главом. Да тако буде, после низа тешкоћа које су имали у животу помогла јој је Фондација Дивац

Кројачица без сталног запослена чија чет-ворочлана породица живи од дечијег додатка и социјалне помоћи Ружица Бактер сада шије маске. Такво је време. Не наплаћује их, јер каже ружно је зарађивати на маскама

- Знам да нисам једина у Лаћарку која шије

маске, да има још неких који то раде, такоде бесплатно. Рекла сам познаницима шта радим тако су почели а се јављају они којима треба.Посто немам много материјала користим онај који могу искористити, јер су потребна платна гушћих ткања -наводи Ружица.

Ружно је зарађивати на маскамаМаска Ружица Бактер са децом

Кућа у Сремској

Среда, 8. април 2020.16

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

630. канал610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

Среда, 8. април 2020. 17

У Лежимиру, родном селу Гли-горија Возаровића, првог

српског издавача, књиговесца, човека који је направио прву јавну библиотеку у Србији, али и први јавни споменик („Црвени“ или „Возаров“ Крст у Београду), кума Симе Милутиновића-Са-рајлије, пријатеља Вука Караџића, човека од поверења Кнеза Ми-лоша, врхунског мајстора који је увезао Сретењски устав, штампао Доситејева сабрана дела... данас нема никаквог спомена на њего-во име. Да у ово фрушкогорско село, смештено тек нешто око 15 километара од Сремске Митрови-це дођете, нећете наћи ништа што би вам могло указати да сте у род-ном месту човека који је као мало који Сремац задужио српску кул-туру. Једино на шта ће вас можда упутити, ако за Возаровиће пита-те, јесте Црква Светог Георгија за чију градњу је ова угледна поро-дица, по сећању које у селу али и у породичним круговима постоји, дала онолико новца колико су заједно дали сви остали приложници.

Глигорије Возаровић није непо-знато име у Сремској Митровици. По њему се зове градска библиотека, али тешко је помислити да већина оних који крај ње пролазе знају нешто више да вам кажу о овом знаменитом Лежи-мирцу. Осим да се по њему зове Гале-рија, да има бисту испред ње и да је

био сликар, мало ко ће умети да каже нешто више и о Глигоријевом сродни-ку, заљубљенику у Византију и мозаик, Лазару Возаровићу. Глигоријева родна кућа, упркос чињеници да је као спо-меник од изузетног значаја била под заштитом Сремске Митровице, сруше-на је. Дом Лазара Возаровића одавно није у власништву породице. Лазар је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, Глиго-ријевом гробу, након измештања хум-ки са ташмајданског гробља, изгубио се сваки траг.

Возаровића у селу још има, има их и у Сремској Митровици. Угледних сродника са поносом се сећају и жале што им се село које су волели, из којег су поникли и чије су име прославили, још увек није одужило. И док се једни надају да ће их се неко некада сети-ти, Урош Возаровић, изданак ове уг-

ледне куће, спреман је да веру у туђе сећање замени личном иницијативом. За почетак, сматра, било би добро да се на згради Месне заједнице постави спомен плоча, а на улаз у Лежимир оба-вештење да се стиже у село Глигорија и Лазара Возаровића. Тај подухват, каже, спреман је и сам да финансира, уколи-ко Лежимир и Сремска Митровица по-кажу добру вољу да га подрже.

- Глигорије и Лаза, а он је био мој стриц, започиње причу Урош, заду-жили су српску културу. О томе шта је Глигорије радио, мислим да не треба много трошити речи. Свако ко воли књигу, ко посећује библиотеке, ко је зиста заљубљеник у писану реч, зна, или би барем требао да зна, да је Гли-горије своју приватну библиотеку поклонио Граду Београду и да је из ње касније настала Народна Библиотека. Био је близак пријатељ са Вуком и Са-рајлијом, штампао је Доситејева сабра-на дела, друговао и са Кнезом Мило-шем. На месту на којем су, барем тако је Глигорије веровао, спаљене мошти Светог Саве, поставио је велики цр-вени крст, по којем се и данас назива тај део Београда. Са друге стране, Лаза је као вансеријски сликар у времену социјалистичког реализма трагао за коренима византијске уметности и ду-ховности и био је међу онима који су својим деловањем показивали да се може ићи и ван задатих шаблона. Када са ове дистанце посматрам њих двоји-цу, рекао бих да је управо то заједнич-ка црта. Бити испред свог времена, опирати му се, стварати сопствено време, основни је покретач ова два ве-ликана српске културе. Због тога, али и због заслуга за само село, ја сам вољан да учиним све што је у мојој моћи како би младим генерацијама и онима који у Лежимир долазе или кроз њега про-лазе, показали да имамо чиме да се поносимо.

Возари Силвестријевићи

Кроз Лежимир, Возаровићи су прошли током прве половине осамна-естог века, када су на обронке Фрушке

горе дошла два брата и ту решила да зачну породице и нови живот. У Срем, Во-заровићи су стигли Дри-ном и Савом, склањајући се од Турака. И док исто-риографија сматра да су у савско-дунавску равницу стигли из околине Зенице, породично предање као могућу пра-постојбину наводи и Црну Гору.

- Мислим да не треба искључити ниједну ва-ријанту. Оно што је зајед-ничко, то је прича о два брата Силвестријевића који су дошли у сукоб са Турцима, који је на крају резултирао убиством. Бежећи од освете, они су дошли на Дрину и Саву, где су радили као возари на скели. Тако су их поче-ли звати „Возари“ да би на крају узели и презиме Возаровић. Дошавши у

Лежимир, брзо су се укључили у сва-кодневни живот. Породично предање каже да су дошли са четири магарца на које су били натоварени ћупови пуни дуката. Да ли је то истина или не, тешко је рећи, али податак да су се сместили у самом центру села, да су били највећи ктитори Цркве Светог Георгија, да су имали надничаре и много стоке, го-вори у прилог тој тези. У таквој поро-дици, родио се и Глигорије, наставља причу Урош.

Смештени у близини Цркве, Воза-ровићи су били везани за њен живот. Помагали су је, у њој се крштавали и венчавали. Ту је, између осталих, крштен и Глигорије. Из ње, будући књижар, библиотекар и штампар, поћи ће и у Земун, где ће од 1812. до 1816. радити као „послужитељ“ у јед-ној од гостионица.

- Из Земуна, Глигорије ће прећи у Београд, а одатле у Беч где ће изучавати књиговезачки занат. Ту ће се упознати са Ву-ком Карџићем, Симом Милутино-вићем-Сарајлијом, са Димитријем Давидовићем и „комшијом“, Срем-цем Дивошанином Димитријем Фру-шићем. Његов животни пут почео је у сеоској Цркви коју је породица доживљавала и као личну задужби-ну, а љубав према српском народу и оданост православљу нагонила га је не само да се бави књигама, већ и да трага за местом на којем су спаљене мошти Светог Саве, прича Урош и додаје: - Крај те Цркве била је и кућа чика Лазе, који је личну али и породичну духовност посве-дочио у својим ликовним трагањи-ма. Мислим да породичну везаност за Цркву не треба искључивати из анализа њиховог дела.

Страдање

Везаност за Цркву, Возаровићи су посведочили и страдањем. Мало је позната чињеница да је током Другог светског рата од хрватске-усташке и немачке руке страдало чак 35 члано-ва ове породице. Један од њих, Ђока, убијен је у црквеној порти 27. новем-бра 1943. у једном од најтежих злочина које су у Срему починиле усташе.

- Тога дана, бесни због партизанског напада на суседне Гргуревце, усташе и Немци упали су у село са тенковима, попалили га и оне који нису стигли да се сакрију или побегну, потерали ка центру, ка Цркви. Ту су их затворили, потом пострељали и на њих обрушили црквени торањ. Међу убијенима било је и Возаровића. Сећам се да ми је о томе причао и отац који је остао жив

само захваљујући чињеници да су ус-пели на време да га сакрију у жито. Ис-тина, он је тада имао свега три године, па је више препричавао туђа сећања, али то не мења ствари, прича даље Урош.

Не раздвајајући се ни у смрти од својих сународника, комшија и прија-теља, Возаровићи су убијани и током акције Виктора Томића и његовог пре-ког покретног суда, када је између 29. августа и 15. септембра 1942. године на старом православном гробљу у Сремској Митровици убијено преко 7.000 Сремаца, највећим делом Срба, сељака, грађана и мањим делом пар-тизана. Тада су убијени Миленко, Ан-дрија, Љубомир, Вида, Јовица, Паја, Сава, Славко, Миливој, Влајко, Жарко и Стева. Највећи број убијених имао је између 25 и 40 година, а најмлађа је била дете Вида.

- Могуће је да је породица била на мети баш због тога што се знало ко је и шта је био Глигорије. Знало се и за уло-гу у градњи Цркве. Све то није могло бити тек тако пуштено низ воду. Па сад, ако су то све добро знали они који су нам због тога наносили зло, поштено је да то знају и они који од Глигоријевог и Лазаревог дела могу имати само до-бро, а то је могуће постићи искључиво чувањем сећања на њих двојицу који су били и још увек јесу најчувенији ле-жимирски синови. Постављање спо-мен-плоче и обавештења на почетку села, само је мали, први корак на том путу. Ја сам спреман да га начиним, завршава разговор Урош.

С. Лапчевић

Глигорије и Лазар, заборављени светионици

Урош Возаровић

Лежимирска црква

Глигорије Возаровић

Лазар Возаровић

Кућа Глигорија Возаровића

Митровачка библиотека

„Возаров крст“ у Београду

Среда, 8. април 2020.18

Дана 13.4.2020. навршава се десет година од смрти нашег сина и брата

Дубоко потресени болом, јављамо свим пријатељима и познаницима да је наш драги

ЖЕЛИМИР ЈАНКОВИЋ

1943 – 2020

Преминуо 31. марта у 77. години живота а сахрањен 1. априла 2020. на Католичком гробљу у Сремској Митровици.

У нашем сећању и памћењу остаје заувек. За њим тугују ћерка Јелена, сестра Нада, родбина и пријатељи

Драги тата,

ЖЕЛИМИР ЈАНКОВИЋ1943 – 2020

Почивај у миру,нека те анђели чувају.

Твоја ћерка Јелена

Дана 2.4.2020 изненада нас је напустио наш

ДУШАН ПЕРГЕ

(1984-2020)

Сахрана је обављена у Темерину, 2.4.2020.

Остаје у нашем сећању и молитвама.

Отац Иван са породицом.

Дана 13.4.2020. навршaва се девет тужних година како није са нама наш драги

МИЛУТИН ДЕЈАНОВИЋУвек си присутан у нашим мислима, вољен и незаборављен.Твоја породица супруга Љиљана, син Дејан, кћерка Сања, снаја Снежана, зет Златко, унуке Тијана, Анђела и Дуња

НЕНАДА ГРОЗДАНИЋА

1990 - 2010.

Тешко је живети без тебе.

Твоји:мама Нада, тата Бранислав и сестра Јована

Среда, 8. април 2020. 19

Дана 09.04.2020. навршава се 13 година како није са нама наш вољени

НЕНАД ШОЈИЋ(22.06.1975 – 09.04.2007.)

Бол и тугу за тобом не меримо временом већ празнином и сећањем које ћемо вечно носити у нашим срцима.Твоја мајка Миланка, брат Драгутин, снаха Слађана, синовице Александра и Светлана и синовац Никола.

Наш драги супруг, отац, свекар, деда, стриц и кум

НОВО БАНДУЛАЈА упокојио се у Господу 4.4.2020. Сахрана ће бити

одржана на гробљу у Гргетегу7.4.2020. у 12,00 часова

Ожалошћени: супруга Љиљана, синови Никола и Огњен, снаје Ивана и Милица, унучад Јована,

Огњен, Мила, Анђела, Катарина, Вера, Ксенија и остала многобројна родбина и пријатељи

Дана 6.4.2020. навршило се 7 година од како није са нама наш колега

БОРИСЛАВ ЧЕЛЕКЕТИЋ ЧЕЛЕ

почивај у миру колега, и знај да те цео колектив Еко – петрола још увек памти.

Вољеном оцу

НОВО БАНДУЛАЈАдипл. инг. дрвне индустрије

са неизрецивим болом и огромним поносом се опраштамо од тебе.

Нека ти ГОСПОД и наш СВЕТИ ОТАЦ НИКОЛАЈ МИРЛИКИЈСКИ подаре рајско наслеђе

добри мој оче.

Син Огњен са породицом.

Дана 11.4.2020. навршава се дванаест година од како није са нама наш драги отац и супруг

МИРОСЛАВ СТЕФАЊУК

С љубављу и поносом чувамо те у нашим срцима и мислима.

Твоји Евгенија, Катарина и Душица

610-4

96 и

615-2

10

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНАГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦАГРАДСКА УПРАВА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУИ ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕСРЕМСКА МИТРОВИЦА

о б ј а в љ у ј е

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е О ДОНЕТОЈ ОДЛУЦИ У ПОСТУПКУ ОДЛУЧИВАЊА О ПОТРЕБИ

ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ У поступку одлучивања о потреби процене утицаја на животну средину, спро-

веденом на захтев носиоца пројекта, „HIGIA“d.o.o., са седиштем у улици Стева-на Шупљикца бр.147/8 у Панчеву, утврђено је решењем број 501-56/2020-XI од 6.4.2020.год. да за предметни пројекат: Транзитно складиште опасног и неопасног отпада, на катастарској парцели бр.8270/1 и 8271 к.о.Сремска Митровица 01-4, у делу објекта 5 у улици Румски друм бб, на територији града Сремска Митровица, потребна je процена утицаја на животну средину.

Против овог решења заинтересована јавност може изјавити жалбу Покрајин-ском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине у Новом Саду, путем овог органа, у року од 15 дана од дана објављивања овог обавештења.

Обавештење се објављује на основу члана 10. став 7. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник Републике Србије",број 135/04, 36/09).

Та мо да ле ко,у САД ,15.мар та 2020.го-ди не умро је Бра ни слав Ви дић.Свих ових го ди на, ка да по не кад

из прав ца зе ле не пи ја це, ка ко смо је у де тињ ству зва ли, кре нем ка цен тру гра да, срет нем се са ку ћом по ро ди це Ви дић. Ве ли ка др ве на ка пи ја, ши рок ход ник, дво ри ште, из над ње га те ра са. Ту су оста ле мно ге мо је де чач ке го ди не и успо ме не из ра не мла до сти. Ви со ко, под кро вом, та ван ски про зор кроз ко-ји су из ле та ли и на ње му се ше пу ри ли По ме ран ски гу ша ни и као зифт цр ни Се ге дин ски ви со ко ле та чи,го лу бо ви ко је је Бра на др жао и во лео.

Пре мно го го ди на,ка да ми је по кло-нио свој фо то-атлас људ ског те ла, ко ји је ко ли ко се се ћам про гла шен у Лон до-ну за струч ну књи гу го ди не,на пи сао је ово: У Ва шинг то ну 28. де цем бра 1984.го ди не. Мом дра гом дру гу из де тињ-ства др Ми ти Стој ши ћу, на успо ме ну. Бра на Ви дић.

Се ћам се,чи ни ло ми се та да као да ми не ко цар ско ви со чан ство ста вља врх ма ча на ра ме и уз ди же ме у ви си-не ко јим не при па дам. Ку ћа са ко јом се ско ро сва ко днев но сре ћем одав но ни-је у вла сни штву по ро ди це Ви дић. Не ма ви ше ни го лу бо ва,од не дав но не ма ни Бра не, али кад год по гле дам у не бо,би-ло оно ве дро или облач но, увек на ње-му ви дим јед ног срп ског ви со ко ле та ча ко ји је уз ле тео до не слу ће них ви си на.

Бра на је ро ђен у Срем ској Ми тро-ви ци 20.ма ја 1934. го ди не. Основ ну шко лу и гим на зи ју је за вр шио у на шем

гра ду, а 1959. го ди не ди пло ми рао на Сто ма-то ло шком фа кул те ту Уни вер зи те та у Бе о гра-ду. Од ли чан сту дент, био је де мон стра тор мла ђим ко ле га ма на ве жба ма из Ана то ми је.Ту се за че ла љу бав са стру ком ко ја ће тра ја ти це лог жи во та.

По чет ком шес де се-тих го ди на про шло га ве ка био је аси стент у За во ду за ана то ми ју Ме ди цин ског фа кул те-та Уни вер зи те та у Но-вом Са ду, аси стент по по зи ву на ана то ми ји Ме ди цин ског фа кул-те та у Ба зе лу, аси стент на ана то ми ји Ме ди цин ског фа кул те та у Ло за ни, а од 1965-1968. го ди не је аси стент на ана-то ми ји Ме ди цин ског и Сто ма то ло шког фа кул те та Уни вер зи те та у Сент Лу и су у САД. На истом фа кул те ту је ван ред ни про фе сор ана то ми је од 1968-1971, а за тим као ван ред ни про фе сор ана то-ми је пре ла зи на Ме ди цин ски и Сто ма-то ло шки фа кул тет Џорџ та ун Уни вер зи-те та у Ва шинг то ну. Ре дов ни про фе сор на истом фа кул те ту је од 1974-1998. го-ди не. Од 1998-2014. го ди не је ре дов ни про фе сор ана то ми је у Ла бо ку,др жа ва Тек сас.

Проф. др Бра на Ви дић је био члан 17 про фе си о нал них струч них удру же ња,

из ме ђу оста лих: Срп ско, Аме рич ко, Фран цу ско, Не мач ко удру же ње ана то-ма, Њу јор шка Ака де ми ја На у ка, Ме ди-те ран ска Ака де ми ја На у ка, Срп ска Ака-де ми ја На у ка (При род но ма те ма тич ко оде ле ње од 25.апри ла 1991.го ди не, Оде ле ње хе ми ско би о ло шких на у ка од 28.ма ја 1998.го ди не).

Но си лац је 19 на уч них про је ка та, а то ком ака дем ске ка ри је ре струч не и на уч не ре зул та те ра да је пре зен-то вао на 38 пре да ва ња по по зи ву и на 98 ме ђу на род них ску по ва. По по зи ву је го сто вао на ка те дра ма у Ри му, Бе о гра ду, Нан сиу, То рон ту, Ли-о ну, Кјо ту, Рио де Же не и ру, Те ми шва ру, Ни шу, Олс зти ну, Тар гу-Му ре шу, Си биу,

Па ри зу и мно гим дру гим гра до ви ма. Пу бли ко вао је 91 на уч ни рад у еми нент-ним ча со пи си ма из обла сти не у ро би о ло ги је и ће лиј ске би о ло ги је, и 31 мо но гра-фи ју.

Био је ве о ма по све ћен и дао је ве ли ки до при нос на шим на ци о нал ним ин те-ре си ма. Обез бе дио је про-фе си о нал но уса вр ша ва ње у Фран цу ској, Не мач кој, Швај цар ској и САД мно гим мла дим љу ди ма из на ше зе мље. Био је Пред сед ник Ва шинг тон ског окру га Срп-ског Кон гре са Ује ди ње ња и у ви ше на вра та на кон-гре си ма из но сио те му „Зна-

чај из град ње на ци о нал них про гра-ма“. Мно го је до при нео у ра ду срп ске кул тур не ор га ни за ци је Све ти Са ва у Ва шинг то ну.Б ио је пред сед ник до бро-твор не ор га ни за ци је “Ми бри не мо” за по моћ Ср би ји, Цр ној Го ри, Ре пу бли ци Срп ској и Ко со ву и Ме то хи ји, ко ја је сла ла ком пју те ре, апа ра те за ди ја ли зу, хи рур шке и РТГ апа ра те,пољ ске бол-ни це,са ни тет ски ма те ри јал.

Од 1980. го ди не са гру пом на ших љу ди ве о ма је ак ти ван кроз пре да ва-ња, вла ди не ин сти ту ци је, СА НУ, Па-три јар ши ју, Ма ти цу исе ље ни ка, кон-фе рен ци је, фор мал не и не фор мал не ску по ве,но вин ске и ТВ ин тер вјуе, на про гра ми ма за на ци о нал ну до бро бит.

Та бор ба је тра ја ла до ње го вих по след-њих да на.

Проф. др Бра ни слав Ви дић но си лац је 13 по ча сних ти ту ла ко је су му до де-ље не у Бер ну, Бе о гра ду, Ва шинг то ну, Ку вај ту, Ни шу, Па ри зу и мно гих струч-них на гра да за из у зет ност у на ста ви ана то ми је и на уч ном ра ду ко је су му до де ље не у Сент Лу и су,Ва шинг то ну, Тек са су. На гра ду фон да ци је Бра ћа Ка-рић до био је 2011. го ди не.

По соп стве ној же љи ње гов пе пео је у две ур не. Јед на ће по чи ва ти у срем-ском се лу Ле дин ци у по ро дич ној гроб-ни ци по ред мај ке Ол ге и ста ри јег бра та Сте ва на. У њој не ма оца Је вре ма ко јег су уста ше обез гро би ле у не кој од мно-го број них ја ма зло гла сног ло го ра Ја-дов но. Бра на на жа лост ни је до че као,а ра до вао се то ме,да се на ку ћи у ко јој су жи ве ли от кри је спо мен пло ча ње-го вом оцу, сим бо лу жр та ва уста шког ге но ци да.

Пе пео из дру ге ур не би ће ра се јан код остр ва Кр фа и спо ји ће се са та ла си-ма и пе пе лом ју на ка из Пла ве гроб ни-це ко ји су сво је мла де жи во те узи да ли у штит за Ср би ју. Из тог пе пе ла, иако је при ти снут де бе лим во да ма Јон ског мо ра, увек мо же да се рас плам са ва тра ко ја гре је по том ке и осве тља-ва им пут. И не ма тог мра ка ко јег та ва тра не мо же да ра све тли и не мо же да га по бе ди.

Прим. Др Ди ми три је Стој шић

IN ME MO RI AM

Проф. др БРА НИ СЛАВ БРА НА ВИ ДИЋ 1934-2020.

Проф. др Бра ни слав Ви дић

Среда, 8. април 2020.20

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Празници су време заједништва. Сада је време да искажемо солидарност.

Срећан Ускрс свим верницима који празник обележавају по Грегоријанском календару.

Град Сремска Митровица

Среда, 8. април 2020. 21

Недељни хороскопОванПред вама су неки мањи проблеми на послу. Порадите на својој концентрацији како не бисте правили грешке. Могуће је да имате утисак да партнер није искрен према вама или да није спреман за брак.

БикМогуће је да ћете бити разочарани у своје пословно окружење због недостатка подршке коју сте очекивали. Склони сте раздражљивом понашању. С вољеном особом имате велики број неспоразума.

БлизанциНаступајући период вам није повољан, па на пољу посла можете да имате велике проблеме. Веза којом нисте за-довољни полако долази до краја. Осећате да сте спремни за прекид.

РакНа пословном плану нисте оптерећени проблемима превише. Можете да се надате повољним околностима. Нисте заинтересовани за почетак нове везе и засад се опредељујете за самоћу.

ЛавПериод није повољан за веће промене када је у питању посао. Немојте сада да планирате неке измене. Склони сте томе да реагујете у афекту и да с вољеном особом стварате већу тензију.

ДевицаОчекује вас прилика да направите важне промене када је у питању ваш посао. Посветите се својим приоритетима. Осећате се вољено и уживате са особом према којој гајите дубока и искрена осећања.

ВагаНа послу можете да очекујете позитиван период, у којем ћете бити посвећени својим пословним циљевима. По-кушавате да остварите побољшање емотивне ситуације. Ипак, партнер не реагује добро на ваше идеје.

ШкорпијаМожете да рачунате на помоћ која вам је потребна. Повољан вам је период на пољу посла. Уколико вам се допада особа коју сте упознали раније, ускоро вас очекује контакт с њом. Посетите стоматолога ради контроле.

СтрелацМогуће је да сте у протеклом периоду имали проблеме на пољу финансија, али решење веома ускоро долази. Осећате се добро поред вашег партнера. Сматрате да ћете бити дуго заједно.

ЈарацВажно је да покажете прагматичност и сналажљивост када је у питању ваше поље посла. Више не осећате љубав у вашем односу с партнером и планирате да се полако дистанцирате од њега.

ВодолијаВажно је да се посветите свом послу. У наредном периоду вас очекује прилика да напредујете. Нисте спремни за везу на даљину. Особа с којом се повремено чујете ипак неће бити ваш избор. Избегавајте масну храну.

РибеОчекују вас неки трошкови који би могли да вам поремете планове када је у питању посао. Желите да направите први корак ка симпатији, која је полако почела да вас примећује. Могући проблеми с цревима.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР: ВЛАДИМИР

ШАРИЋ

МУЗИЧАР И ПЕВАЧ

СА СЛИКЕ АЛТ НАЛЕТ,

НАПАД

КЊИГЕ СА ПСАЛ-МИМА

РАНЦИ, ТОРБЕ ГРОКТАЊЕ

ИНТЕРНЕТ АПЛИКАЦ.

ЗА ЕКО СИСТЕМ

ВАНАДИ-ЈУМ

БИВШИ БОКС. ШАМ-

ПИОНИ, СЛОБОДАН И ТАДИЈА

ЦЕНТАР ВРТЊЕ

ДЕО НЕДЕЉЕ

ПРГАВА ОСОБА

--------------- МАЛИ (ФР.)

УРАН БЕСМИСЛИ-

ЦА, (СТР.) --------------- ЗАНИМА-

ЊЕ ОСОБЕ СА СЛИКЕ

АУТОБУ-

СКА СТАНИЦА ---------------- ЖИТЕЉИ

ИРСКЕ

РУСКИ КОМ-

ПОЗИТОР, ДМИТРИЈ

ТЕЛЕВИ-ЗИЈСКИ УРЕЂАЈ

РАТ У КРА-ЉЕВИНИ ЈУГОСЛА-

ВИЈИ 1941 ГОДИНЕ

ИНТЕРНЕТ (ЖАРГ.)

ЛОПОВ -------------- ЈЕДНО ОД ЊЕГОВИХ ЗАНИМА-

ЊА

СИТНИ

ГМИЗАВАЦ --------------

МОЛИЈЕРОВО ДЕЛО

ЈУНИОР ПОМЕРАТИ

------------ ТОНА

АУСТРИЈА ------------- ОВАМО

СТАРА ОБЛАСТ У ШПАНИЈИ

АРТИЉЕР. ПУК

------------ ГРАД У

КАСТИЉИ, ШПАНИЈА

НЕКВАЛИ-ФИКОВАН

СУСЕДНА СЛОВА АЗБУКЕ -----------

ИМЕ МАРКСА

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

РОДНО МЕСТО ПЕВАЧА

СА СЛИКЕ ------------

УЖИЧАНИН

ИМЕ МУЗИЧАРА

ЛЕСЕН-ДРИЋА ------------

КАЛИЈУМ

ЗВЕЗДА

ПАДАЛИЦА ------------

СТАДИОН У РИЈЕЦИ

ПРВО

СЛОВО -----------

КАЛИЈУМ

ДЕО БАРАЊЕ,

ПРИРОДНИ РЕЗЕРВАТ

---------- ВЕРА

ДУШЕВНО УЗБУЂЕ-

ЊЕ, УЗРУЈА-

НОСТ

ПИСАЦ, ЏОН

ТЕМА:ДУШАН ЈАНКОВИћ (под 1 усправно); ОПЕРСКИ ПЕВАЧ (под 2 усправ но); МУЗИЧКИ ПИСАЦ (под 4 усправно); РУМА (родно

место под 8 водо-равно).Представљен у књизи „Знамените личности Срема“

страна 226 са сликом

ДАЛМАТ. УЗРЕЧИЦА

ПЛАТИНА ------------ РЕКА У

ФРАНЦУС-КОЈ

ИМЕ ГЛУМИЦЕ

РИНЕ

СТАДИОН У НИШУ

САСТАВНИ ВЕЗНИК

РАДНИЧКЕ СПОРТСКЕ

ИГРЕ ------------

ГЛУМИЦА МАРГРЕТ

МЛАДУН-ЧАД КРАВЕ

ГЛУМИЦА ДОБРА

Мимоилазе се два пијана полицајца, па каже један:

- Извини, могу ли проћи из-међу вас двојице?

-Други ће:- Може, али само један по

један.

-Добро јутро, јел’ то општина?-Да, изволите.-Ај ми испричајте неки виц?-Дечко, овде се ради, нема

се времена за вицеве!-Хахаха, добар!

Како зову Бранка Коцкицу док спава?

- Лего Коцкица

СУДОКУ

ВИЦ

1 7 8 5 9 6

2 7 3 1

6 8 9

9 1 5 8

3 5 2 9 1

1 3 9 4

4 7 5

1 6 9 3

8 4 6 1 5 9

ВОДОРАВНО: 1.Становник једног села из пећиначке опшштине, 7. Општинско место у Сре-му, познато по цементу, 13. Држава у Ј. Америци, 14. Башта, врт, 15. Име ам. филм. глумице Бест, 16. Авари, 18. Засићен угљоводоник, 19. Вијетнамска песникиња Тхи Дијем (17 век), 20. Врста сисара, 22. Службени војни лист (скр), 23. Стид, 24. Крамп, 26. Град у британској Ко-лумбији, на западу Канаде, 28. Артикулисани глас између самогласника, 29. Коњ из народне песме, 30. Каса за новац, 31. Дрвени плуг (мн), 32. Лична заменица, 33. Турски војници из средњег века, 35. Мала спортска једрилица, 36. Најситнији делови материје, 38. Засићени угљоводоник, 39. Мера за површину земље (мн), 40. Ногатати се, 42. Народ, племе (гр), 44. Врста паука, 45. Дрвени подупирач за поврће (мн).

УСПРАВНО: 1. Туристичко место у Срему, 2. Који има узвишења, 3. Градић у јужном делу Аустрије, 4. Позив мујезина на молитву, 5. Железнички институт (скр), 6. Туђ рукопис (мн), 7. Ивица, 8. Други и први самогласник, 9. Огреботина, 10. Мања посуда, 11. Извршни народ-ни одбор (скр), 12. Наслонити се лактовима, 14. Удар муње,17. Амерички филмски глумац, Бењамин,21. Француски песник, Гијом, 23. Изменити, 25. Доња сукња (нем.), 27. Производ распадања настаје при загревању, 28. Горњи део чизме, 31. Део отплате (мн), 33. Слово грчке азбуке, 34. Становници Чешке, 35. Немачки филозоф Емануел, 37. Уз, при, 41. Река у Аустрији, 43. Текстилна индустрија (скр). Саставио: Ј.В.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14

15 16 17 18

19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32

33 34 35

36 37 38 39

40 41 42 43

44 45

Југословенски колач

Састојци: За кору: 4 јаја, 100 г шећера, 200 г брашна, 100 мл уља, 100 мл воде, прашак за пециво

За фил: 1 л воде, 1 кг јабука, 2 кесице пудинга од ваниле, 100 г шеће-ра. За украшавање: 500 мл слатке павлаке или шлага

Припрема: Умутите беланца и шећер у чврст снег. Одвојена жуман-ца помешајте са уљем, водом, брашном и прашком за пециво. Помоћу варјаче помешајте ове две смесе. Загрејте рерну на 180 степени и пе-ците кору око 20 минута. У 900 мл воде додајте шећер и пустите да про-кува па додајте ситно исецкане јабуке и кувајте 20-ак минута. Остатак воде помешајте са два пудинга и додајте у воду са јабукама па настави-те да кувате око три минута и врућу смесу сипајте преко коре. Када се колач охлади умутите слатку павлаку и шлаг и премажите га. Оставите колач да одстоји пре служења.

Среда, 8. април 2020.22

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

И у условима ванредног стања у Руми је одржана акција добровољног

давалаштва крви у организацији Црве-ниг крста Рума и Завода за трансфузију крви Војводине. Акцији се одазвало 70 давалаца, међу којима је и 40 нових. Због процедуре је прегледано 44 давалаца, а прикупљено је 34 јединице крви. Акција је била успешна, па су се даваоци одаз-вали у овим кризним временима, када је крв преко неопходна. Током акције испо-штоване су све мере заштите, у складу са препорукама у време епидемије корона вируса.

-Овно што је јако важно у овом пери-оду јесте да сви они који су путовали ван

земље, или су имали контакт са онима који су путовали ван земље у периоду краћем од 28 дана не смеју да дају крв. Исто важи и за све даваоце који имају симптоме карактеристичне за корона вирус, који имају симптоме респира-торне инфекције, кашаљ, температуру, запушен нос, по неким налазима и гу-битак чула укуса и мириса, затим бол у грлу или кијање. Без обзира на ванред-но стање, изузетно је добра акција, сам програм траје мало спорије, у складу са мерама заштите, рекао је Др Мирослав Петковић из Завода за трансфузију крви Војводине.

С.Белотић

У протеклим данима током ванред-ног стања и пандемије корона

вируса, Српска православна црквена општина у Руми и Добротворни фонд СПЦО у Руми “Сандра Б. Премроу” ор-ганизовали су активности у циљу по-моћи онима којима је најпотребнија.

Будући да у новонасталој ситу-ацији највећи терет носе наши лека-ри, медицинске сестре и сва браћа и сестре запослени у здравству, доста-вљена је помоћ Дому здравља у Руми и то у виду заштитних маски, једно-кратних заштитних мантила, назуви-ца (каљача), једнократних заштитних капа, дезинфекционих средстава за суво прање руку, наочара са бочном заштитом.

Поред помоћи Дому здравља, Црквена општина у Руми у сарадњи са Колом српских сестара, установа-ма социјалне заштите, хуманитарним организацијама и члановима Пра-вославне заједнице у Руми обавља пружање подршке и помоћи станов-ништву које је у изолацији.

Помоћ старијем становништву огледа се у следећим активностима: набавка лекова, подизање пензија, набавка и достава намирница, ко-ординација са свештенством ради причешћивања старијих у њиховом дому, позивање ради разговора и подршке, израда и дељење заштит-них маски. После Литургија доста-вљана је нафоре верном народу који

је у изолацији.У наступајућим данима у припре-

ми су пакети помоћи становништву

слабијег имовинског стања и оста-лом становништву којем је помоћ потребна. С. Л.

Као доказани хуманисти чланови Ротари клуба Сремска Митровица

определили су се да у великој невољи која се задесила поводом епидемије корона вируса помогну друштве-ној заједници колико год тренутно могу. Помоћ за коју су се определили, пре свега размишљајући о одговор-ности посла који обавља медицинско особље обезбедили су 500 текстилних маски, осам заштитних скафандера, 25 визира и донирали један телевизор. Ова донација уручена је Општој бол-ници у Сремској Митровици прошлог петка. Акцију су подржали Ротари клуб Рума и ротаријанац из Панчева Срђан Влајковић.

- Сматрамо људском обавезом, да уз све што смо до сада у протеклом периоду ове године из-двојили и учинили за до-бробит наше друштвене заједнице, пре свега, у региону одмах реагује-мо и колико је тренутно наша могућност помогне-мо медицинском особљу митровачке болнице као стожеру здравства у Срему. Уз све што је испоручено, наредних дана доставићемо још два телевизора. Осим тога укључили смо се и у широку акцију нашег Ротари дистрикта 2483, којем припадају сви ротари клубови Србије и за набавку

преко потребног возила Институту „Батут“ у Београду, чије лабораторије ових дана имају изузетно велик обим обавеза, донирамо 50.000 динара. Све

док се корона вирус не искорени, трудићемо се да нашем региону помогнемо колико у овом тренут-ку можемо – каже Зоран Обра-довић, председник Ротари клуба Сремска Митровица.

Како је вишедеценијском ак-цијом и улагањима у свету побеђе-на опака болест која је погађала најмлађе, то је дечја парализа, а ту битку су извојевали сви клубо-ви света организовани у оквиру Ротари интернационала, тако су ротаријанци уверени да ће бити добијена и битка против корона вируса. А та битка се мора води-

ти како у овој Општој болници, тако и свим специјализованим привременим болничким објектима код нас.

С. Н.

Добар одзив упркос мерама ванредног стања

Редовна акција давалаштва

Донација митровачкој болници

Дoнација Болници

Зоран Обрадовић

Помоћ у борби против вируса

Помоћ Румљанима и од СПЦ

Поред помоћи Дому здравља, Црквена општина у Руми у сарадњи са Колом српских сестара, установама социјалне заштите, хуманитарним организацијама и члановима Православне заједнице у Руми обавља пружање подршке и помоћи становништву које је у изолацији

Већ познате околности у овом тренут-ку су приморале надлежне да ограни-

че све активности везане за спорт. Тако су и фудбалери Инђије на при-

нудном одмору у својим кућама и стано-вима, а међу њима је и садашњи капитен тима Брана Илић. О проблему који је њега и клупске колеге затекао говори нам овај врло искусни играч,

- Све нас је затекла ова ситуација, али морали смо да се адаптирамо на њу брзо. Мислим да тренутно није никоме толико до фудбала јер смо сви заузети бригом о својим најближима, углавном родитељи-ма. Тренирамо колико нам то услови до-звољавају јер смо ограничени на кућу, мада сам кроз причу са саиграчима ви-део да сви одржавају форму сваки дан. Тако да је реакција свих била позитивна. У задње време је мало теже због нових мера, али верујем да ће се сви потруди-ти да остану у тренингу. Мислим да је неопходно да се придржавамо свега што говоре надлежни и да останемо код куће како би све ово прошло брже и почели поново да живимо нормално и играмо фудбал, каже Илић.

Једна од најважнијих полуга у зелено белом тиму у последње две такмичарске сезоне је сигурно Срђан Димитров. Овај играч је и поникао у Фудбалском клубу

Инђија и његово име се поштује међу зе-лено белим љубитељима фудбала. Срђан им се својим играма својски одужио, али је током зиме морао под „нож“. Повратак је текао по свом добром путу, а потом је уследио прекид такмичења, таман када је популарни „Пишта“ добијао све већу минутажу. О данима у изолацији и све-му што га окружује Димитров има своје виђење.

- Добили смо програм рада од конди-ционог тренера којег се придржавамо, морамо остати у форми. Јако нам тешко пада све ово. Били смо у доброј форми, поготово мени таман сам био ушао у добар ритам тренинга после повреде. Надам се да ће се ово све што пре завр-шити. Наравно здравље свих нас је на првом месту, каже Димитров.

Један од играча који су у току зим-ског прелазног рока стигли у Инђију је и Мирослав Марковић. Готово у фото фи-нишу је све обављено око доласка овог голгетера у зелено бели тим. А он се са својим понашањем, залагањем и оним најважнијим постизањем голова већ по-лако одуживао за указано поверење. Та започета сага сарадње Фудбалског клуба Инђија и Марковића је практично на силу прекинута због већ познатих околности око пандемије смртоносног вируса.

Екипа је на присилном одмору, а Мирослав - Миша - Марковић ништа не препушта случају. Тренира и ради и то са својим братом Душаном Марковићем. Два фудбалера, Душан као члан ОФК Аранђеловца и Миша воле фудбал, а о својим необичним данима нам рапорти-ра Марковић са следећим речима,

- Сви смо врло свесни ситуације у којој се налазимо, мислим да су диципли-на и одговорност коју треба да осећамо кључни у одржавању физичке кондиције у овим не тако лаким условима. Трудим се да испоштујем програм који су нам тренери доделили, а уједно и користим предности које имам овде код куће за рад са лоптом. Време проводим са својим најближима у свом селу Јарменовци у подножју планине Рудник. Морам при-

знати да ми прија иако ми наравно фале тренинзи и време проведемо у клубу, утакмице. Свакако жељно ишчекујем повратак дневним рутинама са екипом и надам се наставку такмичења, додаје Марковић.

За име Милоје Прековића се везују сви успеси Инђинчана у последњих не-колико сезона. Његове одбране на голу инђијског суперлигаша су често мамиле аплаузе, али и доносиле врло важне бо-дове. Посебно у завршници прошлог пр-

венства када је зелено бели тим по други пут успео да се домогне српске фудбал-ске елите.

Ова садашња времена уопште нису прилагођена никоме, па самим тим и спортистима. Сви су на распусту, али и са обавезама да колико је то год могуће задрже ниво форме. Бар оне основне фи-зичке. Тако је и код голмана Прековића који се налази у свом дому у месту Буко-вик. Прелепи крајолик омогућава и ква-литетан рад, а популарни “Прекази” нам износи своје импресије,

- Јако је тешко одржавати ниво форме у овим условима, али мислим да се сви трудимо да испунимо план и програм који су нам доделили тренери и људи из клуба како се неби опустили превише. Ја лично имам малу олакшицу јер живим на селу тако да није толико опасно бити на-пољу и трчати као у великим градовима. Искористим прилику да мало истрчим ис-тренирам и брзо се враћам у кућу. Ситу-ација није наивна и треба водити рачуна, ипак је здравље свих нас на првом месту и треба се придржавати правила које на-лазе ванредно стање. Искрено се надам ћемо сви заједно ово издржати и да ће се што пре ситуација око вируса смирити како би могли да се вратимо нормалним активностима, закључује Прековић.

А. Белић

Среда, 8. април 2020. 23

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Иако је „испод обруча“ тек пет годи-на, Теодора Ивановић (14, 181 см)

из Шимановаца, напредује корацима од „седам миља“. Врло брзо је постало јасно да поседује таленат за кошарку, те не чуди податак да је тренутно чланица пионирске и кадетске екипе београдске Црвене звезде.

- Почела сам да тренирам кошарку са 10 навршених година – каже Теодора – Нисам имала превише могућности за бављење спортом, поготово тимским. Убрзо су дошла и прва такмичења са школском екипом, на новоу општине, па и региона. Већ на почетку озбиљнијег ба-вљења кошарком, прикључила сам се КК Срем Баскет из Пећинаца, који с великим успехом, води Живко Мисирача. Потом су стизали и позиви за заједничке тре-нинге, које је организовао Кошаркашки савез Војводине. Две године сам ишла и на камп Кошаркашког савеза Србије, на Караташу, где сам прошле године била и МВП. Убрзо је стигао позив од спортског директора Црвене звезде, Зорана Кова-чића, да се прикључим најперспектив-нијој генерацији младих звездиних ко-шаркашица. Пошто више као девојчица нисам могла да играм за матични Срем Баскет, 2018. године почела сам тренира-ти у нашем најпознатијем клубу.

Велике су обавезе Теодоре Ивановић у новој средини.

- Играла сам за пионирску, али и за кадетску екипу, где сам најмлађа – наста-вља Теодора – За кадетску екипу играла сам три различите лиге: WАБА У – 17 и лиге КСС и КСБ, а са пиониркама (по потреби) само лигу КСБ. Кадеткиње су

прве у Србији и Београду. На жалост, као најмлађа екипа у WАБА лиги нисмо успеле да се пласирамо међу четири нај-боље. Почетком сезоне, наша пионирска екипа је на међународном турниру, „Дем-шар Куп“ у Новом Саду, освојила друго место, а ја сам била МВП турнира. У Цр-веној зведи ми је супер, јер су одлични услови за рад и напредовање. Уосталом, овај клуб има најбољу школу кошарке.

Ипак, „добар глас далеко чује“! Еми-нентни клубови из земље и иностран-ства показали су интересовање за Теодо-ру Ивановић.

Ж. Радивојевић

Фудбалска првенства широм света су прекинута због ши-

рања заразе covid – 19 вирусом. Тако је и у Финској, где се већ не-колико година у великим успехом доказује Милош Јосимов (36), љубитељима ове игре из „доњег дела Срема“ добро знано име. После неколико сезона играња за КПВ из Коколе, Јосимов је од ове године требали да игра за треће-лигаша Пепо из Лапенрантеа. Међутим...

- Нови клуб, Пепо, и град Ла-пенранта лепо су ме примили – каже Јосимов – У мени су видели искусног играча, који је доста тога прошао у каријери и од кога се могу покупити савети, али, и ко може помоћи и на терену. Тим је микс мла-дости и искуства. Од неких играча сам старији скоро две деценије. Под командом тренера Габрија Гарсије Ча-тарта добро смо тренирали и полако улазили у топ форму пред сезону, која је требало да стартује крајем априла. По општем мишљењу, били смо међу најозбиљнијим кандидатима за улазак у Другу лигу. Међутим, ова пандемија нас је скроз пореметила и избацила из тренажног процеса. Распуштени смо до даљњег и по првобитном плану требало је да с тренинзима кренемо средином априла. Мислим да то није реално и вероватно ћемо бити ван те-

рена до маја. Финска фудбалска феде-рација је почетак свих лига одложила до јуна. Много је непознаница.

Како је тренутно у Финској?- Затворени су вртићи, школе, гра-

нице, а отказани међународни лето-ви – наставља Јоске – Слично је као у Србији, с том разликом што је овде слободно кретање. Међутим, људи су схватили озбиљност ситуације и придржавају се свих мера. Највише је погођен Хелсинки, где је и највећи проценат заражених. Помиње се мо-гућност да се округ око главног града и изолује. Ипак, још увек није критично и све се некако држи под контролом. И овде је највећи проблем повратак

људи са туристичких дестинација, одакле су „понели“ вирус. На жа-лост, нисам успео на време да се вратим у Србију. Када је било јасно да се тренинзи прекидају, постоја-ла је шанса да се вратим, али је било ризично, јер су се границе полако затварале, а летови отка-зивани. Једноставно, нисам желео да „запнем“ негде у транзиту. Та-кође, нисам желео да доводим у опасност ни своју породицу, а ни окружење. По аеродромима било је превише људи. Наравно, хтео сам да испоштујем и препоруку Владе Србије да се људи не враћају у србију до завршетка пандемије. Време проводим у Лапенранти, ин-

дивидуално тренирам. Време је лепо, а шума и језеро су ми на 100 метара, где одрађујем тренинг програм, који нам је тренер проследио. Остатак вре-мена проводим у кући и не крећем се без преке потребе. Захваљујући клубу и пријатељима ништа ми не недостаје и не осећам се усамљено.

Милош Јосимов полако улази у „тренерске воде“. Преузео је генера-цију тринаестогодишњака, која, како каже, још ове године игра „8 на 8“, а следеће године прелази на велики те-рен. На жалост, и овде је прекинут рад на терену. Са играчима одржава везу и свакодневно им шаље програм за појединачне тренинге. Ж.Р.

KOШАРКА

ТЕОДОРЕ ИВАНОВИЋ

Од Срем Баскета до Црвене звезде

Теодора Ивановић

ФУДБАЛ

Због короне фудбалери на распусту

Милош Јосимов

ФУДБАЛ

Извештај из изолације

Брана Илић

Браћа Марковић у тренингу

Димитров на кућним припремама

Среда, 8. април 2020.24

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Yasovasubotom od 8 do 14 Yasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

Informacijena telefon:

063/ 510-420064/ 84-20-851

Соба која је некада била дечија сада је претворена у радионицу за поправку

и израду тамбура, а на зиду, као украсе, има окачено више ових инструмената . У дневној соби која је постала сликарски атеље препуно је слика. Аница и Душан Симић пензионери из Сремске Митро-вице баве се поменутим, али и другим хо-бијима. И док многи њихових година који немају неку такву занимацију сад муче муку јер не могу напоље,па не знају како да попуне време у свом стану за време ванредног стања, Симићи тих проблема немају. Одавно су их одабрали као по-слове у слободно време, неговали су их, учили и усавршавали па им сада посвећују много времена, јер у њима проналазе - мир.

Аница Симић се бави сликарством и израдом бижутерије. Радни век је прове-ла у „Агросрему“, као књиговођа, а када је остала без посла почела је да слика. Морала је, како сама каже сам, смислити начин да испуни своје време.

- Почела сам прво да украшавам ства-ри по кући, а онда сам пробала да сли-кам. Мој супруг Душан који је већ имао искуства у овој уметности, приметио је како ми сликање иде од руке и онда ми је показао неке сликарске технике које је раније научио у сликарској школи. Почела сам да полако да напредујем, а затим сам пробала да осликавам дрвене и керамичке предмете. Након мог пр-вог учешћа на једној изложби сликара аматера, где сам освојила прву награду, успела сам и да продам своју прву слику- прича Аница.

Поред сликања она се бави и пра-вљењем накита, осликавањем разних предмета, прави вешалице за кључеве, а Митровчани су већ имали прилику да виде са њеним ручним радовима на раз-ним градским манифестацијама на који-ма редовно учествује.

Хобији којима се бави доносе јој мир, а најважније је, сматра, да се човек нечим бави. Тако се проналази душевни мир.

- Није битно да ли ћеш се бавити не-ким послом или ћеш се једноставно ба-вити самим собом, читати, писати, битно је да се нечим бавимо. То нам помаже да побегнемо од неких тешких ситуација као што је ова сад која нас је све заде-сила. Мени моји хобији сада пуно значе. Не излазимо напоље ни супруг ни ја, па се свако бави неким својим стварима. Ја тренутно сликам слику на којој је Жит-ни трг. Иначе, много волим Митровицу и она ми је непресушна инспирација - обја-шњава Аница, уз опаску да би волела да има своју самосталну изложбу на којој би изложила слике на којима је ове лепе Митровице.

Душан Симић је хемијски техничар по струци, био је гитариста у више бендова умладости, али осим свирања он уме и да поправља и прави табуре. Уз то и слика.И

он је пензионер који се сада максимал-но посвећује својим хобијима.У ванред-ном стању му они и те како добро дођу.

Симића памте старији Митровчани као гитаристу у бенду „Кактуси“ и неко-лико других у којима је свирао. Аница је била средњошколка када су се упознали 1973.године на игранци у некадашњем Дому омладине.Недуго затим су се и вен-чали а у складном браку живе већ 45 го-дина. Суграђанима јеЗоран познат јер је био и тамбураш.

- Завршио сам нижу музичку школу - одсек хармоника, али занимљиво је то да хармонику после тога никад нисам свирао. У то време се дешавала поп и рок револуције и слушајући тада популарне Кингсе, Битлсе, Ролингстонсе и друге, ја сам заволео гитару и од кад сам је узео у руке, хармоника је постала моја про-шлост. Тада сам основао и свој први бенд „ВИС“. Нисмо сви имали инструменте, па смо неке морали и да направимо. Свој први прави наступ сам имао са бендом „Кактуси“ а затим су уследили „Ренџери „ и „ Сећање“ и „Сена 1“, које старији Мит-ровчани сигурно памте – подсећа Зоран.

Гитару свира до почетка деведесе-тих година, када се, већином из финан-сијских разлога, опробао у тамбурашким оркестрима, где се пре неколико година и пензионисао. Много прослава је сви-рао, многе људе је усрећио, скоро цео живот је провео у кафани, али има нечег да се сећа.

Симић се бави и сликањем. Наставик му је био Брану Јолер који му је уткао љу-бав према сликању. Он је имао обичај да ђаке изводе напоље и да свој час одржи у природи, најчешће код реке Саве, што је на Душана деловало врло мотиви-рајуће.

-Тако да сам се упоредо са свирањем, аматерски бавио и сликањем. Прочитао сам доста литературе и на тај начин сам покушавао да своје сликање усавршим.

У неком каснијем у Сремској Митровици у Дому омладине, наш познати сликар Драган Мартиновић, радио је са та-лентованим младим људима и тада сам неко време провео у Мартиновој сли-карској школи. Неизмерно сам му захва-лан на свим саветима које ми је дао- каже Зоран.

Док овај разговор тече Душан по-правља стару тамбуру. Рестаурацијом и правком инструмената је почео да се бави када се пензионисао као тамбураш. Наиме, сваке године најстарији тамбу-раш у Сремској Митровици одлази у тзв. тамбурашку пензију. Он је имао ту част пре шест година када је добио и пензио-нерску плакету.

- Од тада свирам помало, најчешће за своју душу, али зато имам времена за нешто што сам одавно желео да радим а то је рестаурирање старих инструмената, најчешће тамбура.

То је диван посао и сада сам готово скроз преточио и сликање и свирање у то. Сваки инструмент је прича за себе и сваки инструмент има своју душу. Диван је осећај када неку тамбуру која је стара

више од 80 година поново оживите и дате јој своју душу – објашњава Душан.

Уз то он прави нове тамбуре искључи-во од белог и шареног јавора па и смре-ке. Од алата најчешеће користи алате за обраду дрвета а по потреби неки алат направи сам. Преко овог посла стекао је много познанства и пријатељства.Дос-та сарађује са хрватским мајсторима, а већина његових тамбура је због препо-рука завршила у Америци.

- Ово време изолације ми тешко пада јер не смем да се крећем као што сам на-викао, па не могу да одем по материјал али и по савете које од сваког мајстора увек врло радо чујем.На сву срећу имам неког материјала на лагеру па су ми ових дана руке пуне посла - кроз осмех каже Зоран, додајући како би од свега највише волео да који је за крај додао да знање и вештине пренесе на неког млађег. За то има шансу јер му је син музичар, а унук и зет свирају гитару, па ће се ваљда код не-ког од њих родити љубав према изради и сређивању инструмената.

С.Ђаковић - Т. Међедовић

Хоби доноси мир и задовољство

Душан се занима око гитаре

И сликање га привлачи

Окружена сликама и накитом

За успомену