Kupusi i mahunarke

Kupus

• Dvogodišnja ili visegodišnja zeljasta biljka

• U toku prve godine niče “glavica” koja se

sastoji iz skraćenog stabla sa kog krece

veliki broj mesnatih listova

• Sledeće godine stablo raste i do 2m , donji

listovi su široki i obuhvataju stablo dok su

gornji duguljasti i sedeci

•Gajene vrste kupusa su: crveni kupus , kelj , karfiol , brokoli

, prokelj , keleraba , raštan i kai-lan

Lekovita svojstva

• Dokazano je da kupusom moze uspešno da se izleči čir

na zelucu i upala debelog creva

• Deluje povoljno na zaceljivanje rana , opadanje otoka i

preventivno pomaze kod prehlade i kašlja

• Novija istraživanja pokazuju da redovno korišćenje

biljaka iz familije kupusača može dovesti do smanjenja

rizika od raka , supstance odgovorne za to su

fitohemikalije

• Kupus je dragocena namirnica zbog sadrzaja tartronske

kiseline koja upsorava pretvaranje šećera i ostalih

ugljenih hidrata u masti , zato je dobar za smanjivanje

telesne težine

Mahunarke(Fabaceae)

Opste odlike

• Jedna od najbrojnijih vrsta dikotiledonih

skrivenosemenica , obuhvata oko 730 rodova sa oko

19500 vrsta.

• Rasprostranjene su po celom svetu

• Ime su dobile po svom specifičnom plodu (Mahuni) a

naziv leptirače po svom karakterističnom svetu

• U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski

značajne biljke , takodje ima dosta lekovitih biljaka a

neke su i otrovne

• U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta,

rasprostranjenih na različitim tipovima staništa.

Morfologija

• Koren

• Vrste familije mahunarki se karakterišu prisustvom

specifičnih amino-kiselina i intenzivnim metabolizmom

azota.Ovako je zbog njihove simbioze sa azotofiksnim

bakterijama.Kao posledica naseljavanja ovih bakterija na

korenu se stvaraju karakteristične kvržice. Pojedini

predstavnici familije Fabaceae se seju u plodoredu jer

obogaćuju zemljište azotom. Takođe, zbog povećanog

sadržaja azota u svim delovima biljke, uključujući semena i

kotiledone, mnogi predstavnici predstavljaju izuzetno

značajne povrtarske biljke.

• Stablo

• U pogledu životnih oblika prisutne su jednogodišnje i

višegodišnje zeljaste biljke, žbunovi, drveće i lijane. Lijane

su predstavnici sa vitkim penjućim stablom, uz pomoć

rašljika. Drvenasti predstavnici potiču iz tropa i suptropa.

• List

• Listovi su najčešće spiralno raspoređeni, perasto ili

prstasto složeni ili tročlani. Retko dolazi do redukcije

složenih listova na jedan listić. Listići složenog lista imaju

jače ili slabije nazubljen obod, a ponekad su preobraženi u

rašljike. Zalisci su najčešće razvijeni, ostaju ili otpadaju, a

ponekad su metamorfozirani u trnove.

Cvet(Mahuna)• Predstavnici familije mahunarki poseduju plod u obliku mahune.

Ona je obično zelene ili mrke boje, mada može biti i jarkih boja

poput ljubičaste. Dužina mahuna u okviru ove familije se kreće u

izuzetno širokom rasponu (od jednog milimetra do trideset

centimetara). Otvara se sa dve pukotine i sadrži samo jedno

seme ili više njih. Semena se karakterišu debelom semenjačom i

malom klicom i izuzetno malom količinom endosperma. Najveći

broj predstavnika se karakteriše semenima sa velikim mesnatim

kotiledonima, a hranljive materije koje se nalaze u njima se

sastoje od dosta proteina. Pored proteina u izgradnji mesnatih

kotiledona učestvuje i skrob ili ulje.

Podela

• U Familiju mahunarki spadaju 4 podfamilije

• Cercideae

• Caesalpinioideae

• Mimosoideae

• Faboideae

Cercideae

• Ovo je podfamilija sa kosmopolitskom rasprostranjenosti

• One nikada ne stupaju u simbiozu sa azotofiksirajućima

bakterijama

Judino drvo (Cercis siliquastrum) Bahunia forficata

Caesalpinioideae

• Caesalpinioideae je podfamilija u sklopu familije

mahunarki. U okviru ove podfamilije se nalaze

predstavnici žbunolikog i drvenolikog, ređe zeljastog

habitusa , azotofiksacija se dešava u nekim vrstama

Caesalpinia gilliesii Parkinsonia florida(Parkinsonia

Florida)

Mimosoideae

• Mimosoideae je podfamilija u sklopu familije mahunarki.

Predstavnici ove podfamilije su najčešće drvenaste i

žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. U

narodu su biljke podfamilije Mimosoideae poznate kao

mimoze.

Vachellia farnesiana Albizia julibrissin

Faboideae

• Faboideae je podfamilija u slopu familije mahunarki. U

okviru ove podfamilije pretežno srećemo jednogodišnje i

višegodišnje zeljaste biljke, ređe žbunove, a sasvim

retko drveće. Takođe, ova grupa obuhvata i veliki broj

zeljastih i drvenastih lijanskih predstavnika. Korenov

sistem je sa kvržičastim bakterijalnim zadebljanjima

Ononis spinosa Crotalaria retusaLathyrus nissolia

Literatura

• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF

%D1%83%D1%81

• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B2

%D1%99%D0%B8_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%

83%D1%81

• http://www.bionet-skola.com/w/Mahunarke

• http://www.bionet-skola.com/w/Cercideae

• http://www.bionet-skola.com/w/Caesalpinioideae

• http://www.bionet-skola.com/w/Mimosoideae

• http://www.bionet-skola.com/w/Faboideae