Kućna vodovodna mreža služi za razvođenje vode pod pritiskom do svih točećih mesta. Dimenzionisanje kućne vodovodne mreže vrši se prema sanitarnim

predmetima. Osnovni zadatak pri dimenzionisanju vodovodnih instalacija: postići zahtevani protok i pritisak vode na svim mestima . Za odabir odgovarajućeg prečnika cevovoda, spojnih i prijelaznih

elemenata merodavne su dve veličine: − vršni protok − ukupni pad pritiska u instalaciji Na dimenziju cevi, tj. na unutrašnji presek cevi, utieče više faktora: 1. Količina vode na izlivnom mestu 2. Pritisak vode u cevnoj mreži 3. Brzina vode u cevima

Jedinice opterećenja - JO uvode se da bi se pojednostavnioproračun. Jedinicom opterećenja se smatra količina vode naizlivnom mestu koju daje ispust prečnika Ø10 mm pri punommlazu, a pri pritisku od 0.5 bara.

Jedinice opterećenja su stvar standarda zemlje, pa tako imamo: 1 IJ = 0.25 l/s – DIN standard (Nemačka) 1 IJ = 0.47 l/s – SAD 1 IJ = 0.30 l/s – Švedska

Svaka deonica vodovodne mreže u zgradi dimenzioniše sе premanajvećem (maksimalnom) proticaju koji može u njoj da se javi. Zastambene zgrade uobičajeno је da se ovi proticaji računaju ро

Q = 0,25 √ jo.

gde је 0,25 vrednost jedinice potrošnje 1 ј.o. = 0,25 l/s, а Σj.o. označavazbir jedinica potrošnje do nizvodnog čvora posmatrane deonice.

Ovo važi za stambene, administrativne i druge zgrade sličnog režimapotrošnje vode. Jedinice opterećenja date su u literaturi, a ovde se navode samo neke.

Ovaj način proračuna mоžе da se primeni do zbira jedinica potrošnje300 J.O, odnosno do 4,5 l/s.

Za zgrade drugog karaktera mоrа sе posebno studirati vrednost maksimalnog merodavnog proticaja. U objektima koji po prirodi svoje namene zahteva upotrebu vodovodnih instalacija na mahove, ili na duže vreme izlivanja, mora se utvrditi drukčija istovremenost, pa će se dobiti druge merodavne količine vode. U školama se za vreme odmora mora računati sa istovremenom upotrebom WC-a i česmi. Isto važi i za sportske objekte. U kasarnama, nekim fabrikama, sportskim objektima moguće je istovremeno kupanje.

Brzina vode u cevima: 1.bitno utieče na pad pritiska (koji raste s kvadratom brzine) 2. suviše mala brzina (ispod 0.5 m/s) ubrzava taloženje i stvaranje

sloja usled čega dolazi do sužavanja cijevi 3. suviše velika brzina (iznad 3 m/s) izaziva šumove, buku i udarce u

cevnoj mreži

Pritisak u cevnoj mreži Da bi se mogla osigurati potrebna količina vode svim

potrošačima, potrebno je osigurati minimalne pritiske u cevnojmreži. Vodovod je dužan osigurati minimalni pritisak od 2.5 bara (25 mVS) na priključku za svaku kuću.

Normalni radni pritisak je 5 bara (50 mVS), a maksimalnipritisak koji se dopušta je 6 bara (60 mVS).

U slučaju nedostatka pritiska mora se postaviti postrojenje zapodizanje pritiska u mreži (hidrofor, pumpa, rezervoar), a u slučaju prevelikog pritiska mora se ugraditi redukconi ventil.

Kućna vodovodna mreža u projektima se predstavlja osnovom, za svaki sprat posebno, ako postoje razlike međi njima, i aksonometrijskom šemom. Nа aksonometrijskoj šemi prikazuje se svaki prolaz cevi kroz zid ili

kroz međuspratnu konstrukciju.

Način označavanja pojedinih vodovodnih armatura

Dimenzionisanje kućnog vodovoda vrši se na osnovu projekta instalacija, vodeći računa o propisima i pravilimastruke.

U osnovama zgrada ucrtaju se toćeća mesta, zatimvodovodna mreža do njih.

Na osnovu ovog nacrta se ortogonalna i aksonometrijskashema.

Dimenzionisanje cevi je na osnovu merodavnog protoka (jedinica potrošnje), vodeći računa da brzine vode u cevima zadovolje određene zahteve, i vodeći računa o veličini gubitka pritiska usled trenja i lokalnih gubitaka.

Primer 1: Dimenzionisanje vodova vodovoda kuće

Tablica u kojoj su upisani svi sanitarni predmeti objekta:

Računanje Protočne količine vode priključnog voda vodovoda:

Odabrani prečnik priključnog voda vodovoda DN 25