1.Judeo-hrianska i grko-rimska tradicija

Ideju Zapada sainjavaju ideali razuma, slobode i ljudskog dostojanstva. Oni su ljudska tvorevina, i jedno od najviih dostignuca oveanstva. Svetski ratovi i totalitarni pokret pokazali su da je civilizacija Zapada krhka i da moe nestati. Intelektualna tradicija Zapada jeste spoj dve tradicije, judeo-hrianske i grko-rimske. Drevni Jevreji i Grci su prihvatili mnoga dostignua Egipana i Mesopotamaca, tvoraca prvih civilizacija na svetu. Veliko dostignue Grka lei u razvoju racionalne misli a duh Jevreja je najvee dostignue dao u sferi religiozno-etike misli. Mitotvorstvo je bio prvi nain razmiljanja oveanstva. Nauni um sagledava fiziu prirodu kao ono-beivotno, bezlino, ime upravlja opti zakon. Mitotvornom umu Bliskog istoka svaki predmet u prirodi bio je on-sa vlastitom linou, iv, sa individualnom voljnom, bog ili demon sposoban da upravlja stvarima po sopstvenoj volji. Izlazak i zalazak suncanisu predstavljali prorodne pojave ve versku dramu. Nauni um smatra da se prirodni objekti povinuju univerzalnim zakonima, dok je mitotvoraki um pripisivao fizike pojave boanskim snagama. Nauni um se obraa razumu a mirotvoraki mati i oseanjima. Mesopotamci i Egipani nisu pravili razliku izmeu subjekrivnog i objektivnog. Vera u jednog Boga, monoteizam, oznaila je duboki raskid s religioznom misli bliskog istoka. Jevreji su smatrali da je bog u potpunosti suveren, da vlada svime i da niemu nije potinjen. On je vean, izvor svega to postoji u univerzumu i ima vrhovnu volju. Bog je transcedentan, iznad prirode. Priroda je neto to je stvorio Bog ali sama po sebi nije bila boanska. Ovo udaljavanje bogova od prirode predstavlja preduslov za naunu misao. Jevreji su demitologizovali prirodu. Po njima ljudska protivrenost ne potie od neznanja ve od neposlunosti i tvrdoglavosti. Oni su znali da je bog dobar i da postavlja moralne zahteve svom narodu. Jevreji su verovali da je Bog, koji i sam poseduje sobodu, podario svom narodu moralnu slobodu: sposobnost da bira izmeu dobra i zla. Verovali su da Bog ne moe biti predstavljen skulpturom ili slikom koju su uobliile ljudske ruke. Najvea briga Jevreja trebala je da bude pravednost.Proroci: Za proroke, drutvena zla su bili verski grehovi. Bog je milostiv, on brine o svima, naroito o siromanima, nesrenima, onima koji pate i koji su bespomoni. Moralni greh je daleko gori od nekog propusta u obredima. Proroci su pomogli da se uoblii drutvena svest koja je postala deo tradicije Zapada. Dve tendecije su bile prisutne u jevrejskom nainu razmiljanja: parohijalizam i univerzalizam. Parohijski ustrojen um naglaavao je posebnu prirodu, sudbinu i potrebe izabranih ljudi, naciju izdvojenu od drugih. Ovo usko gledanje imalo je za protivteu brigu za itavo oveanstvo-univerzalizam , koji je naao izraza kod onih proroka koji su predviali jedinstvo svih ljudi pod okriljem Boga i koji su smatrali da su svi ljudi Bogu podjednako dragoceni. Proroci su naglaavali odgovornosti pojedinca za sopstvena dela i ukazivali su na to da pojedinac mora da doivi Boga. Grci: od mita do razumaGrci su raskinuli sa mitopoetskim pogledom na svet Bliskog istoka i zaeli nov nain gledanja na prirodu i ljudsko drutvo koji predstavlja osnovu naune i filozofske tradicije Zapada. Grci su smatrali da priroda i drutvo ne deluju prema udima demona ve slede opta pravila. Tvrdili su da razum predstavlja put ka znanju i da su ljudi odgovorni za svoje ponaanje. Grci su stvorili racionalni pogled koji je izrazita odlika zapadne civilizacije. Kosmolozi: racionalno ispitivanje prirode. Prvi teorijski filozofi u istoriji pojavili su se u estom veku p.n.e. u grkim gradovima maloazijske Jonije. Smatrali su da prirodom ne upravljaju samovoljni i svojeglavi bogovi i da njom ne vlada puka sluajnost. Ispod prividnog haosa prirode lee principi poretka-opti zakoni koje ljudski um moe da utvrdi. Prve grke mislioce nazivamo kosmolozima ili presokratovcima. Grci su pokuali da otkriju geometrijske zakone po kojima su se kretala nebeska tela. Sofisti: racionalno istraivanje ljudske kulture. U naporu da shvate spoljanji svet, kosmolozi su iskovali orue razuma. Sofisti su bili profesionalni uitelji koji su putovali od grada do grada uei druge retorici, muzici, matematici, poeziji, gramatici i gimnastici. Neki sofisti su kombinovali osuivanje zakona sa osuivanjem stare atinske ideje o sofrosine-umerenosti i samodisciplini-jer je poricala ljudske instikte. Umesto umerenosti, oni su podsticali ljude da do maksimuma uivaju u zadovoljstvima i da pogaze one obiaje koji su ih ograniavali u potpunom izraavanju elja. Sokrat: razumni pojedinac. On se borio protiv relativizna sofista. Za Sokrata, moralne vrednosti nisu poticale od transcedentnog Boga, kao kod Jevreja. One se postiu kada pojedinac uredi svoj ivot prema univerzalnim naelima do kojih se dolazi racionalnim razmisljanjem. Ono je on obezbedio bio je metod ispitivanja koji se zvao dijalektika ili logika diskusija. Platon: razumno drutvo. Platon je pokrenuo gotovo sve probleme o kojima su raspravljali filozofi Zapada u toku dva protekla milenujuma. Dve teme koje su ga najvie zaokupile su teorija idea i pravedna drava. Sokrat je uio da postoje jedinstvena naela prava i pravde i da se do njih dolazi razmiljanjem. Platon je insistirao na postojanju jednog sveta vie realnosti, nezavisnog od sveta pojavnih stvari. Via realnost jeste carstvo Ideja ili Formi-nepromenjivih, venih, apsolutnih i univerzalnih merila lepote, dobrote, pravde i istine. Istina se nalazi u svetu Formi, a ne u svetu koji se moe saznati preko ula. Do prave mudrosti se, tako, dolazi poznavanjem Ideja, ne odrazima nesavrenih Ideja, koje se uoavaju putem ula. Osnova Platonove politike teorije onako kako je formulisana u njegovom dijalogu Drava, bila je kritika atinske demokratije. Plema Platonovom miljenju jedini sposobni da vladaju bili bi oni koji posediju znanje o istini. Aristotel stoji na samom vrhu grke misli zato to je dostigao kreativnu sintezu znanja i teorija ranijih mislilaca. On organizuje i sistematizuje misli presokratovaca, Sokrata i Platona. Da bi shvatio stvarnost ovek ne treba da bei u neki drugi svet. On je eleo da shvati sutinu stvari i smatrao je da razumevanje univerzalnih principa predstavlja krajnji cilj znanja. On je pokuavao da filozofiju vrati na zemlju. Platon je bio predodreen za matematiku i metafiziku, a Aristotel je podravao razvoj empirijskih nauka-fizike, biologije, botanike i drugih disciplina. Za Aristotela dobar ivot je ispitani ivot. On je smatrao da predavati se potpuno strastima znai spustiti se na nivo zveri, ali da poricanje strasti i ivot u askezi predstavlja ludo i nerazumno odbacivanje ljudske prirode. Nista preterano klju je Aristotelove etike. Aristotelova Politika upotpunjuje njegovu Etiku. On je naglaavao vanost vladavine zakona. On je smatrao da je najbolja politika zajednica ona koju formiraju graani srednje klase. Grka civilizacija, ili helenizam, prola je kroz tri jasno izdvojena perioda: helensko doba, helenistiko doba i grko-rimsko doba. U helenskom dobu, grki filozofi imali su ogranienu predstavu o oveanstvu, delei svet na Grke i negrke. U helenistikom periodu, to meanje Grka sa narodima Bliskog istoka dovelo je do pomeranja teita sa grada na oikoumene (nastanjeni svet). Filozofi su civilizovani svet poeli da posmatraju kao jedan grad, grad oveanstva. Poput Sokrata, i stoici su verovali da je sposobnost razmiljanja izraziti kvalitet neke osobe, a da srea dolazi kada racionalni deo due savlada emocije. Zapadna misao poinje sa Grcima. Veliko dostignue grkog duha bilo je da se uzdigne iznad magije, uda, vlasti i obiaja, i otkrije sredstva da se prirodi i drutvu da racionalni poredak. Sve su se vie oslanjali na ljudski razum i sve su manje zavisli od bogova. Ideja o etikoj slobodi dostignula je svoj vrhunac u Sokratovoj misli. Da nije postojala grka civilizacija, mi nikada ne bi postali u potpunosti svesni, to e rei da mi nikada ne bismo postali, bilo to po nas dobro ili loe, u potpunosti ljudska bia. V. OdenRimljani: Veliki domet rima je bio prevazilaenje uske politike orijentacije grada-drave i stvaranje svetske drave koja je ujedinjavala razliite nacije sveta Sredozemlja. Filozofija i pravo: Stoicizam je bio gravna filozofija rimskog sveta, a njegovi vodei predstavnici bili su Ciceron, Seneka, Epiktet i Marko Aurelije. Moralne vrednosti su se sticale samo razumom. U toku perioda irenja Republike van granica Italije, dodir s Grcima i drugim narodima doveo je do razvoja meunarodnog prava.Dostignua Rima: Ideja o svetskoj imperiji, latinski jezik i rimsko pravo. Rano hrianstvo: hrianstvo je ponudilo nadu u linu besmrtnost. Trijumf hrianstva oznaio je raskid sa klasinom antikom i novu etapu u evoluciji Zapada jer je postojala osnovna razlika izmeu klasinog i hrianskog poimanja Boga, pojedinca i svrhe. Hrianstvo je ponudilo pojedincu ono to grad-drava i rimski svet-drava nisu mogli: dubok lini odnos sa Bogom, blisku vezu sa viom realnou i lanstvo u jednoj zajednici vernih koji brinu jedni o drugima. Hrianstvo je ponudilo obeanje venog ivota, carstvo gde e ih teiti Bog otac.Za konzervativne crkvene oce, klasina filozofija bila je u osnovi pogrena zato to nije proizilazila iz boanskog otkrovenja. Hrianski intelektualci preobrazili su hrianstvo od jednostavnog etikog kreda u terorijski sistem-teologiju. Hristos je predstavljen kao boanski logos-razum-u ljudsom odliku. Uenje stoika da su svi ljudi u osnovi jednaki, zato to dele jedinstven razum, moglo se formulisati hrianskim izrazimada su svi sjedinjeni u Hristu. Hrianska istina je poivala na veri, ne na razumu. U delu O dravi boijoj, Avgustin je zastupao stav da glavna briga hriana ne treba da bude zemaljska drava. Ono to je zaista bilo vano u istoriji nije nastanak ili nestanak gradova i carstava, ve odlazak pojedinca u raj ili pakao. On je smatrao da moralna i duhovna obnova ne potiu iz snage ljudske volje ve od milosti bozije. Najvie dobro nije na ovom svetu ve u venom ivotu sa Bogom. Vera treba da vodi miljenje. Klasini humanisti su verovali da vrednost pojedinca potie iz sposobnosti jedinke da rasuuje, da uobliava svoju linost prema merilima razuma. Hrianstvo i klasini humanizam isto tako predstavljaju dva bitno razliita pogleda na svet. Trijumf hrianskog gledita oznaio je raskid sa osnovnim znaenjem klasinog humanizma. Prema klasinom shvatanju, istorija nema krajnjeg cilja, niti ikakvog krajnjeg znaaja; periodi sree i bede beskonano se ponavljaju. Prema hrianskom uverenju istorija je ispunjena duhovnim znaenjem.

2. Srednji vek i pojava modernosti

U toku srednjeg veka, razvila se zajednika evropska civilizacija koja je objedinila hriansku, grko-rimsku i germansku tradiciju. Postojala je samo jedna istina-boije otkrovenje oveanstvu. Postojao je samo jedan put do neba, a on je vodio preko crkve. Grko-rimski humanizam nastavio je da slabi u vekovima koji su neposredno usledili propasti Rima. Malo je ljudi, osim svetenstva, moglo da ita i pie latinski, pa su ak i kolovani svetenici bili retkost. U toku ovog perioda onaj mali broj uenih ljudi se nije bavio originalnom milju ve je spasavao i prenosio ostatke klasine civilizacije. Karlo Veliki, franaki vladar koga je papa 800. godine krunisao za cara, starao se oko obrazovanja u svom carstvu. Sredinja taka karolinske renesanse ogledala se najpre u naporima da se svetenstvo obui i da se unapredi njegovo razumevanje Biblije i spisa crkvenih otaca. Najstariji sauvani prepisi mnogih rukopisa jesu karolinski prepisi. Ona je preokrenula proces kulturnog propadanja. Karolinski ueni ljudi su pomogli da se oplodi vrhunac srednjevekovne civilizacijekulturni procvat poznat pod nazivom buenje dvanaestog veka. Prema hrianskom shvatanju Tvorac, a ne pojedinac, odreuje ta je ispravno delovanje u ovozemaljskom ivotu. Bog je otkrio prava pravila za regulisanje ivota pojedinca i ivota drutva. Dobar ivot nije mogu na ovome svetu ve se javlja spajanjem sa Bogom u jednom viem svetu. Nain na koji je pojedinac shvatao sebe u srednjem veku bio je u vezi sa shvatanjem univerzuma kao hijerarhije iji je vrhunac bio Bog. Od Boga, otkrovenje prelazi na anele, koji su takoe hijerarhijski. Od anela do ljudi dopire istina, koju su prvo shvatali proroci i apostoli a zatim masa ljudi. Sve stvari u univerzumu zauzimaju mesto svojstveno njihovoj prirodi a povezane su sa Bogom u jednom velikom neprekidnom lancu. Po geocentrinoj teoriji, oko nepokretne Zemlje krui ujednaenom brzinom svaka od sedam transparentnih sfera u koje su smetene svaka od sedam planetaMesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter i Saturn. Zemljicentrini kosmos slagao se sa hrianskom predstavom da je Bog stvorio univerzum za mukarce i ene i da je spasenje due najvaniji cilj ivota.Razlika koju je povukao Aristotel: Nebeska tela koja zauzimaju predeo iznad Meseca sastavljena su i od petog elementa, etra, suvie prozranog, suvie istog i savrenog da bi se mogao nai na zemlji. Pojedinac: grean ali iskupljiv. U centru srednjevekovnog verovanja bila je ideja o savrenom Bogu i nesrenom i grenom ljudskom biu. Srednjevekovni ljudi su crpli oseanje sugirnosti iz hijerarhijski ureenog univerzuma, u kome je poloaj oveka jasno definisan. Srednjevekovna filozofija ili sholastika, pokuala je da primeni razum na otkrovenje pomou pojmova i logikih principa proisteklih iz grke filozofije. Pokuali su da dokau putem razuma ono to su uz pomo vere ve smatrali istinitim. Doneli su izuzetnu sintezu hrianskog otkrovenja i grkog racionalizma. Na kraju, vera je imala poslednju re. Nisu svi hrianski mislioci pozdravili upotrebu razuma.Konzervativni teolozi suprotstavili su se primeni razuma na hriansko otkrovenje. Toma Akvinski podrao je vrednost ljudkoj uma i prirodnog znanja. Trudio se da izmiri aristotelizam sa hrianstvom. Njegovo najvee delo Summa Theologiae, predstavlja sistematsko izlaganje hrianske misli. Mogu li verska uenja da budu u sukobu sa dokazima razumu? Za Akvinskog odgovor je naglaeno NE. Razum je samo jedan drugi put ka Bogu. Izmeu prave vere i razuma postoji nerazdvojiv savezoboje proistiu od Boga. Dok su na zemlji ljudi moraju dopustiti veri da vodi razum. Neophodno je doi do pravog pokretaa, koga niko drugi ne pokree, a svako shvata da je to Bog. Akvinski je dao nov znaaj empirijskom svetu i naunim razmiljanjima, i ljudskom znanju.

U trinaestom i etrnaestom veku dolo je do pravog naunog pokreta. Filozofija je znaila vie od pukog korienja razuma, ona je istovremeno inila da priroda ima smisla. Robert Groseteste izjavio je da se okrugli oblik Zemlje moe dokazati razumom. Matematika je neophodna da bi se razumeo fiziki svet. Roder Bekon je nagovestio moderni pristup prema koje nauka slui da bi ovek ovladao prirodom. Srednji vek i moderni svet:Ideja da su i vladar i oni kojima on vlada vezani jednim viim zakonom, u sekulizovanom obliku, postae osnovni element moderne liberalne misli. Velika povelja slobodaMagna Carta 1215napravljena je da bi pravno osigurali i odredili svoje obiajne povlastice. Da bi se zatitili od samovoljnih vladara, feudalni zemljoposednici inicirali su ono to se kasnije zvalo vladavina uz saglasnost i vladavina zakona. Pojavljuju se zastupnike ustanove sa kojima se oekivalo da se kralj konsultuje u pogledu poslova kraljevstva, najznaajnija je bila Britanski parlament. Period od italijanske renesanse u petnaestom veku predstavlja raskid sa srednjevekovnim pogledom na svet. Prema modernom shvatanju i priroda i ljudski intelekt dovoljni su sami sebi. Moderni duh smatra da je neprihvatljivo odbacivati zakljuke nauke za raun crkve i otkrovenja. Nauna revolucija esnaestog i sedamnaestog veka uklonila je Zemlju iz njenog centralnog poloaja u svemiru i od nje stvorila tek jednu od planeta koje se okreu oko Sunca. Moderni pogled na svet takoe je raskinuo sa krutom podelom srednjevekovnog drutva na tri reda: svetenstvo, plemstvo i puk. Matematika je svemir uinila shvatljivim. Ekonomska i politika misao oslobodila se verskih okvira. Nauka je postala velika nada budunosti. Mislioci prosvetiteljstva eleli su da oslobode oveanstvo od praznoverja, neznanja i tradicija koje nisu mogle da prou test razuma. Renesansa je zaeta u etrnaestom veku u gradovima-dravama severne Italije. U poznom petnaestom i esnaestom veku, ideje renesanse proirile su se na Nemaku, Francusku, paniju i Englesku preko brojnih knjiga kojih je bilo na raspolaganju zahvaljujui izumu tamparske prese. Oni su cenili ovozemaljski ivot u daleko veoj meri nego ro su to inili. ovek doba renesanse bio je opinjen ovim svetom, radostima ivota i mogunostima koje je ivot nudio. Fransoa Rable kritikovao je srednjevekovnu filozofiju zbog njene zaokupljenosti opskurnim i irelevantnim pitanjima. Oni su uvaavali samo jedno pravilo Radi ta ti je volja. Renesansa je dala podstreka usponu sekularnog. Individualizam je bio jo jedno bitno obeleje renesanse. Mogu da stvaram udarekao je Leonardo da Vini. Piko dela Mirandola je rekao da oveku nije dodeljeno nepromenjivo mesto u univerzumu. Nau sudbinu ne odreuje nita izvan nas.Lorenco ValaLana Konstantinova darovnica- takozvani Konstantinov dar koji su koristile pare kako vi potkrepile svoje polaganje prava na ovozemaljsku vlast. Lorenco kae da nijedna od Hristovih rei nikada nije mogla da stigne do nas jer je Hristos govorio hebrejski i nikada nita nije zapisao. Renesanski humanisti su rasporedili istoriju na tri perioda: antiki, srednjevekovni i moderni. Izraena crta renesansnog doba bila je obnova klasinog uenja. Humanisti su bili opinjeni spisima antikih pisaca. Reformacija, koja je poetkom esnaestog veka poela napadom Martina Lutera na crkvu, oznaila je raskid sa svetovnim humanizmom koji je zapoela renesansa i predstavljala je nazadovanje ka srednjevekovnoj religioznosti. Reformacija se izobliila u fanatizam, uskogrudnost i netolerantnost. Luter i Don Kalvin smatrali su da je ovek u osnovi grean i iskvaren i potpuno su odbacili ideju da pojedinac moe da uini neto za sopstveno spasenje. Reformacija je naruila versko jedinstvo Evrope i oslabila crkvu. Luter je rekao Uopte nije mudro ni za koga ko hoe da bude hrianin da se suprotstavlja svojoj vladi, bilo da ona deluje pravedno ili nepravedno. Ako me pozove car, Bog me je pozvao. Sve dok me Sveto pismo i zdrav razum ne budu ubedili, ja ne prihvatam vlast papa i koncila, jer su meusobno kontradiktornimoja savest je zatoenik boije rei. Ne mogu i neu niega da se odreknem jer ii protiv savesti nije pravedno i nesigurno je. Neka mi Bog pomogne.Za protestante, vera je lina i unutranja stvar. Po Kalvinovoj doktrini predodreenosti, spasenje se ne moe stei nikakvim ovozemaljskim delima poto je Bog ve unapred odredio ko e biti spasen. Iako nije bilo naina da se oceni ko e primiti boiju milost, Kalvinovi sledbenici su poverovali da su izvesne osobine bile znaci da je Bog izabrao njih: naporan rad, vrednoa, poslunost, efikasnost, tedljivost i prezir prema hedonizmu (uitak smatra vrhovnimdobromi ciljem ljudskog delovanja). Tolerancija je postala jedna od glavnih briga sekularno orijentisanih mislilaca prosvetiteljstva osamnaestog veka, koji su se grozili brutalne hrianske povesti progona. Reformacija je oslobodila plimu verskog fanatizma, 1648. Tridesetogodisnji rat

3. Nauna revolucija

Veliko poverenje u razum nadahnuto naunom revolucijom podstaklo je pojavu prosvetiteljstva. Za srednjevekovni um, svemir je podseao na dinovske merdevine, kvalitativni poredak, koje se uzdiu ka nebu. Bog se nalazio na vrhu ovog hijerarhijski ureenog svemira i zemlje, niske i porone, neposredno iznad pakla. Aristotelovo gledite: zemaljski predmeti sastavljeni su od zemlje, vode, vazduha i vatre, dok su nebeski predmeti, koji pripadaju jednom viem svetu, sastavljeni od etra-elementa koji je suvie ist i suvie savren da bi se mogao pronaci na zemlji. Renesansa je doprinela naunoj revoluciji. Obnovljena zainteresovanost za antiku, oivljavanja nekih antikih naunih tekstova, ukljuujui i dela Arhimeda. Renesansna umetnost, povezujui tano predstavljanje ljudskog tela s matematikim proporcijama i zahtevajui precizno posmatranje prirodnih pojava, bila je drugi faktor nastanka moderne nauke. Nikakvo pravo istraivanje ne moe da polae pravo na to da bude prava nauka ako nije praeno matematikim dokazimaLeonardo da Vini.Obnova drevnih Pitagorinih i Platonovih ideja u vreme renesanse takoe je doprinela naunoj revoluciji. Veliki mislioci naune revolucije bili su pod uticajem drevnih ideja o prirodi kao harmoninom, umom saznatljivom, matematikom sistemu. Za Hermesa Trismegistosa mislilo se da je egipatski svetenik i savremenik Mojsija. Hermetiki spisi spajali su astrologiju, alhemiju, jevrejske price o postanju i mistine udnje s elementima grke filozofije, naroito platonizma i pitagorizma. Taj dokument se zove Corpus Hermeticum. Kepler je nastojao da otkrije muzike harmonije koje vladaju kretanjima planeta. Moderna astronomija je poela sa Nikolom Kopernikom, astronomom, matematiarem i crkvenim kanonikom, koji je proglasio da je Zemlja planeta koja zajedno sa drugim planetama krui oko Sunca, u centru. Kopernik je odbio da objavi svoje delo. O kruenju nebeskih orbita pojavilo se 1543- u knjizi s enazalio o predgovor bez potpisa, u kome je stajalo da je nova kosmologija zamiljena samo kao hipoteza, ne kao istina. Ovo nije napisao Kopernik, koji nije imao ni najmanje sumnje u heliocentrizam. Sedamdeset godina katolika crkva se uzdravala da napadne Kopernikovu astronomiju, a onda se poetkom sedamnaestog veka, pridruila borbi protiv kopernikanizma. Godine 1616. crkva je stavila O kruenju i sva druga dela koja su Zemlji pripisivala kretanje, na Indeks zabranjenih knjiga. Pravi problem je bio u tome to je Kopernik potkopao itav sistem hijerarhijski ureenog svemirakosmologiju koja se smatrala centralnom za hrianski pogled na svet, i odnos pojedinaca prema Bogu. ordano Bruno je bio optuen za jeres. Inkvizicija je Evropu oistila od njegovih spisa koje je takoe spalila. Bruno je takoe zastupao hermeticizam. U hermeticistikoj filozofiji kretanje je energija ivota, a iva planeta Zemlja krui oko boanskog Sunca.Galileo Galilej glavni je razlog zbog koga je sedamnaesti vek bio nazvan vekom duha. Galilej je odbacivao srednjevekovnu podelu univerzuma na vie i nie carstvo. On je sam napravio teleskop i upotrebio ga za istraivanje neba, kao prvi ovek koji je to uinio. Otkrio je meseeve kratere i planine i to ga je navelo da raskine sa aristotelovskim stavom da su nebeska tela ista, savrena i nepromenjiva. Takoe je otkrio Suneve pege. Sa svojim teleskopom, Galileo je otkrio etiri meseca koja krue oko Jupitera. Malo je onih koji pokuavaju da otkriju da li je istina ono to kae Aristotel; za njih je dovoljno da imaju da citiraju to vie Aristotelovih tekstova da bi se o njima mislilo da su jo obrazivaniji. Galilej. Galilej nije imao nameru da iskoristi novu nauku da potkopa veru; ono to je on eleo bilo je da razdvori nauku od vere tako da razum i iskustvo sami postanu faktori koji odluuju o pitanjima koja se odnose na prirodu. Cilj svetog pisma bio je da poduava ljude istini koja je neophodna za spasenje due, a ne da ih upuuje u funkcionisanje prirode, to je zadatak nauke. Namera Svetog Duga jeste da nas podui kako da se stigne na nebo, a ne kako se nebo kree. Galilej je bio osuen na doivotni zatvor. Dijalog je bio zabranjen i bilo mu je zabranjeno da pie o kopernikanizmu. Tek 1820. godine crkva je skinula zabranu sa kopernikanizma. Galilej je klasini primer sukoba izmeu organizovane religine i nauke. Johan Kepler, nemaki matematiar i astronom. On je kombinovao pitagorovsko-platonovsko traganje kako bi se shvatila matematika harmonija unutar prirode sa dubokom odanou luteranskom hrianstvu. Smatrao je da su nebeski znaci boanska predskazanja i snabdevao je svoje prijatelje i pokrovitelje horoskopima. Kepler je otkrio tri osnovna zakona planetarnog kretanja, koji su uzdrmali Ptolomejevu kosmologiju. Prvi zakon kae da se planete kreu po eliptinim putanjama. Drugi zakon je pokazao da se planete ne kreu ravnomernom brzinom, kao to se ranije verovalo, ve da dobijaju ubrzanje kako se pribliavaju Suncu. Trei zakon izvodi matematiki odnos izmeu vremena koje je potrebno nekoj planeti da zavri svoju putanju i njeno proseno rastojanje od Sunca. Tek je Isak Njutn, koji je doao do nebeske mehanike to povezuje astronomiju Kopernika i Keplera sa fizikom Galileja, objasnio ponaanje planeta. Matematiki principi prirodne filozofije Isaka Njutna obeleava vrhunac naune revolucije. Njutn je postavio tri zakona kretanja koji su povezivali sve nebeske i zemaljske predmete u jedan ogroman mehaniki sistem. Njutn je obezbedio matematiki dokaz za heliocentrini sistem ime je zaustavljeno svako suprotstavljanje tom sistemu. Prvi zakon jeste princip inercije: telo koje miruje ostaje u stanju mirovanja sem ukoliko na njega ne deluje neka sila, a telo koje se kree pravolinijski i dalje se kree pravolinijski istom brzinom sem ukoliko na njega ne deluje neka sila. Drugi zakon kae da odreena sila proizvodi merljivu promenu brzine nekog tela; promena brzine tela je proporcionalna sili koja deluje na njega. Trei zakon smatra da za svako delovanje sile postoji podjednako i suprotno delovanje ili sila. Priroda i zakoni Prirode leahu u mraku; Bog ree, Nek bude Njutn. I sve bi svetlost.Aleksandar Poup. Njutn je sacuvao centralno mesto u svom sistemu sveta za Boga.Dvojica mislilaca vanih za povezivanje znaenja naune revolucije bili su Fransis Bekon i Rene Dekart. Oni su odbacili autoritet Aristotela i drugih drevnih mislilaca. Ser Frensis Bekon-Da bi se steklo novo znanje i poboljao kvalitet ljudskog ivota ne treba da zavisimo od antikih tekstova; stari autoriteti se moraju odbaciti. Znanje se mora pratiti i organizovati na nov nain. Bekon je takoe opisao idole ili lane pojmove koji spreavaju ljude da shvate stvari. Idoli plemena, idoli peine, idoli trga, idoli teatra. Metod koji je Bekon zastupao bio je induktivni pristup: paljivo osmatranje prirode i sistematsko sakupljnje podataka; izvlaenje optih zakona iz poznavanja pojedinosti; i provera zakona kroz neprekidne eksperimente. On je jedan od osnivaa empirijske tradicije u modernoj filozofiji. Bekon se suprotstavio onima koji su se bavili astrologijom, magijom i alhemijom. Nauni metod obuhvata dva pristupa znanjuempirijski-induktivni i racionalni-deduktivni. Deduktivni metod je formulisao Rene Dekart, koji se takoe smatra osnivaem moderne filozofije. U svom delu Rasprava o metodi, Dekart je izrazio razoarenje u uenost svoga vremena. Mislim, dakle postojim. On je traio da se pojedinac preispituje. Sa svojim potvrenim uverenjem o snazi misli, ljudska bia su postala potpuno svesna svoje sposobnosti da shvate svet uz pomo sopstvenih mentalinih sposobnosti. Dekart je smatrao da je metod koji se koristi u matematici najsigurniji put do pouzdanog znanja. Matematika je klju za razumevanje i istina prirode i moralnog poretka. Koji je u osnovi ljudskog postojanja. Dekartov metod se sastoji od razlaganja problema na elementarne inioce da bi se onda, logikim ponovnim sakupljanjem inilaca, napredovalo ka sloenijem saznanju. Dekart je dedukovao postojanje fizikog sveta i Boga. Bog mora postojati. Nauna dostignua u moderno vreme nastala su iz spretne sinhronizacije indukcije i dedukcije. Osnovna osobina Dekartove filozofije bio je dualizam, podela stvarnosti na dve fundamentalno razliite supstance: razum, iji su glavni atributi svest i razmiljanje; i materiju, koju karakterie prostorno irenje. Benedikt, ili Baruh, Spinoza je izuavao tradicionalna jevrejska verska i filozofska dela, srednjevekovnu sholastiku i novu nauku i filozofiju svoga vremena, naroito dela Dekarta i Hobsa. On je osporavao rabinske interpretacije Svetog pisma. Smatrao je da je najvii oblik znanja bilo poznavanje Boga. Intelektualna ljubav prema Bogu je krajnji ovekov cilj. Za Spinozu, Bog nije bio ni transcedentni tvorac niti udotvorac. Bog i priroda su neodvojivi. Znaaj naune revolucije: Nauna revolucija je unitila srednjevekovnu predstavu o svetu, u kojoj je Zemlja zauzimala centralni poloaj. Nestale su barijere koje su delile nebo od zemlje. Takoe je nestala i srednjevekona ideja da je Bog dodelio krajnju svrhu svim prirodnim predmetima i svem biljnom i ivotinjskom svetu. Izbegavajui krajnje svrhe, savremena nauka ispituje fiziku prirodu kako bi dola do matematikih odnosa i hemijskih sastava. Tvorci moderne nauke nisu videli nikakav bitan sukob izmeu tradicionalnog hrianstva i novog pogleda na fiziki svemir pa nisu ni dolazili u sukobe sa crkvom. Oni su verovali da otkrivaju zakone prirode koje je uspostavio Bog prilikom stvaranja, kako bi ljudski um konano mogao da shvati velianstveno boije delo. Odbacili su oslanjanje na Aristotela.Novi pogled koji je stvorila nauna revolucija posluio je kao osnova prosvetiteljstva.

4. Revolucija u politikoj misli

Krajem sedamnaestog veka odvijala se revolucija u politikoj misli. Radikalno odvajanje od osnovnog pogleda na svet srednjeg veka i pojava moderne centralizovane, teritorijalne drave, koja je potinila verske institucije nacionalnoj kontroli. U estnastom i sedamnaestom veku, kraljevi su uspeno uvrstili svoju vlast nad suparnikim silama, nastavljajui pravac koji je zapoeo u poznom srednjem veku. Stari srednjevekovni politiki poredak nestao je, a nacionalna, teritorijalna drava postepeno je postala osnovna politika zajednica. Definicija: moderna drava je neprikosnovena na sopstvenoj teritoriji i ima jaku centralnu vladu, koja izdaje zakone primenjive irom zemlje; ona odrava i plaa stalnu vojsku profesionalnih vojnika kao i obuene birokrate, odgovorne centralnoj vladi, koji sakupljaju porez, primenjuju zakone i sprovode pravdu; to je isto tako i sekularna drava, jer unapreenje religije nije njena briga, a crkva ne odreuje dravnu politiku. Rast kapitalistike trine ekonomije iji je centralni fokus bio nezavisan pojedinac koji se bori, potvruje i koji je motivisan sopstvenim interesom. Tri najznaajnija politika teoretiara rane moderne Evrope bili su Nikolo Makijaveli, Tomas Hobs i Don Lok.Makijaveli je eleo da vladari naue kako da ouvaju i proire mo drave i da obezbede sigurnost u jednom opasnom svetu. Ono to je ljudima potrebno nije pravedna ili estita drava, ve sigurna i bezbedna, a cilj politike je da to dostigne. Mnogo dugujemo Makijaveliju i drugima koji piu o onome to ljudi rade, a ne o onome to bi trebalo da radeFrensis BekonMakijaveli nije zastupao imoralizam. Meutim on jeste rekao da su dela koja se inae osuuju u linom ponaanju dopustiva u politici. ovek koji eli da od dobrote napravi zanimanje, u svemu mora neizostavno da nastrada meu tolikim brojem onih koji nisu dobri. Prema tome, vladar, koji eli da se odri, neophodno je da naui kako da ne bude dobar, i da iskoristi svoje znanje, prema potrebi koju iziskuje sluaj.Vladaoc. Vladaru su doputena sva sredstva, kad je u pitanju opstanak drave. Uspeni vladari oduvek su bili nezainteresovani za moralne i verske obzire. U svetu politike, greke su neoprostive a ne zloini. Potrebno je razumeti i to da jedan vladar, a naroito novi vladar, ne moe da uvaava sve to se u oveku smatra dobrim, poto je esto obavezan da deluje protiv zaveta, protiv milosra, protiv humanosti i protiv religije, kako bi odrao dravu. Cilj opravdava sredstva. Ali Makijaveli takoe nije opratao nepotrebnu svirepost i nasilje. Makijavelijeva interpretacija istorije i politike liena je svakog sveobuhvatnog hrianskog znaenja. Njega je zanimao samo ovaj svet, sada i ovde. Naa religija je glorifikovala ponizne i sklone razmiljanju, a ne ljude od akcije. I, ako naa religija i zahteva da u vama bude snage, ono to ona trai jeste snaga da se pati, a ne snaga da se ine odvana dela. On je uinio za politiku misao ono to je jedan vek kasnije Galilej uinio za naunu misao.Izraz makijavelizam dobio je znaenje opravdavanja svakog oblika oportunizma, dvolinosti i nemoralnosti u politici; pridev makijavelistiki se koristi kada se govori o politiarima i dravnicima koje nita ne moe spreiti da postignu svoje politike ciljeve. Tomas Hobs imao je mranu sliku o ljudskoj prirodi, odbacivao je verske interpretacije politikog ivota i pokuavao da uoblii jednu teoriju koja se slagala sa realnou ljudskog stanja. I Makijaveli i Hobs su tragali za politikim ureenjima koja su realna i ostvariva. Hobs je zamislio jednu zemlju ija bi svrha bila da osigura bezbednost u nesigurnom i ruilakom svetu. Hobsovo uverenje bilo je da je apsolutna monarhija najloginiji i najpoeljniji oblik vladavine, stav koji je on u potpunosti razvio u svom delu Levijatan. Hobs definie ljudska bia kao stvorenja kojima vladaju neobuzdane strasti. Njegova teorija vladavine bila je zasnovana na sukobima koje izaziva nesavrena ljudska priroda. Za Hobsa, prirodno stanje za oveka je stanje borbe i haosa. Hobs izvodi potrebu za dravom iz same ljudske prirode, iji su propusti uinjeni oiglednim u pretpolitikom prirodnom stanju. elei mir i sigurnostto jest, beei pred nasilnom smrusvaki pojedinac se odrie slobode svoga prirodnog stanja. Vladar to postie ulivajui svojim podanicima strah od kazne. Za Hobsa je najbolji oblik vladavine nasledna monarhija. On je odbacivao autoritet tradicije i crkve kao protivrene politikim naukama i on je takoe bio prvi koji je podigao politiku na nivo nauke. Don Lok je smatrao da je pojedinac u osnovi dobar i razuman i odbacivao je Hobsovu apsolutistiku dravu. Lok je zagovarao ustavnu vladu, u kojoj mo vlasti proistie iz pristanka onih nad kojima se vlada, a dravna vlast je ograniena sporazumom. U delu Dve rasprave o vlasti, imao je nameru da raspravama opravda Slavnu revoluciju iz 1688. U prirodom stanju, kae Lok, pojedinci se raaju sobodni, razumni i jednaki. Bog nije postavio neke ljude ispred drugih. Lok je zakon prirode video kao zakon razuma, koji racionalni um moe da shvati. Vlast koja pokuava da vlada apsolutistiki i despotski ne uspeva da ispuni svrhu radi koje je uspostavljena; ona sebe postavlja u ratno stranje sa narodom. Lokova politika misao bitna je za oblikovanje liberalno-demokratske tradicije. Za Hobsa, najozbiljnije zlo bio je raspad sigurnosti; za Loka nema nita gore od gubitka slobode pojedinca. Lok je zastupao ideju da suverenitet lei u narodu, a da vlada poiva na pristanku onih kojima vlada. Lok je eleo da zakonodavstvobritanski parlamentima veu snagu od monarha. Roeni smo slobodni ba kao to smo roeni racionalni.Tako je, u Deklaraciji nezavisnosti, Tomas Deferson ponovio Lokove principe kako bi opravdao ameriku revoluciju. Lokova naela da je vlasnitvo prirodno pravo i da dravno meanje u privatno vlasnitvo vodi ka guenju slobode, takoe su postala glavni principi modernog liberalizma.

5.Doba prosvetiteljstva

Mi mislimo da najvea usluga koju treba uiniti ljudima jeste nauiti ih da koristei svoj razum, smatraju istinitim jedino ono to je provereno i dokazano.Deni DidroPariz je bio centar prosvetiteljstva. Nekoliko tradicija se slilo u prosvetiteljstvo: racionalni pogled roen u antikoj Grkoj, zamisao stoika o prirodnom zakonu koji se odnosi na sve ljude, i hriansko verovanju da su svi pred Bogom jednaki. Neposredniji izvor prosvetiteljstva bio je sekularni i individualistiki duh renesanse, njeno divljenje prema klasinoj antici i kritika humanista srednjevekovnog obrazovanja. Prosvetiteljstvo je direktno izniklo iz naune revolucije. Prosvetitelji su sebe zamiljali u monumentalnoj borbi protiv praznoverja, neznanja i despotske vlasti, koje je pothranjivala religijaVolterProsvetitelji su verovali da su pravi zakoni drutva u stvari zakoni prirode. Prouavali su drutvo kao da je ono neko fiziko bie. Prosvetiteljstvo je ovekovo naputanje vlastite nezrelosti koju je sam sebi nametnuo. Imaj hrabrosti da koristi sopstvenu inteligencijuprema tome predstavlja moto prosvetiteljstva.Imanuel KantMoramo nemilosrdno prei preko svih onih drevnih detinjariija, da poruimo barijere koje razum nikada nije podigao, vratimo umetnosti i nauci slobodu koja im je toliko dragocena.Deni DidroDoba Vere, koje se vekovima provlailo, ustupilo je put dobu Razuma. Prosvetitelji su odbacili uda, anele i avole kao nasilje nad zakonima prirode i izmiljotine mate. Teologija me zabavlja. Eto tu nalazimo ludost ljudskog duha u svem njenom obilju.VolterFransoa Mari Arue, poznatiji kao Volter, bio je priznati voa francuskog prosvetiteljstva. Poto je proveo vie od dve godine u Velikoj Britaniji, Volter je stekao veliko divljenje prema engleskoj slobodi, trgovini, nauci i verskoj toleranciji. Volterove najotrije rei bile su uperene protiv ustolienog hrianstva. On se uasavao zloina poinjenih u ime Boga. Osuivao je verski fanatizam. Takoe je osuivao versko praznoverje koje je dovelo do muenja i spaljivanja hiljada ljudi optuenih da se bave vradbinama. Deni Didro je kritikovao hrianstvo zato to je promovisalo praznoverje, fanatizam i progon. Takoe je dodao da su hrianski seksualni obiaji bili suprotni ljudskoj prirodu i muni po nju. Ako hoete svetenike nisu vam potrebni filozofi, a ako elite filozofe nisu vam potrebni svetenici; jer jedni su po svom pozivu prijatelji razuma i oni koji promoviu nauku, a drugi neprijatelji razuma i oni koji favorizuju neznanje; ako oni privi ine dobro, oni drugi ine zlo.Didro.Dok su prosvetitelji bili ateisti, veina su bili deisti, koji su odbacivali uda, misterije, proroanstva i druge principe objavljenog hrianstva i pokuali da uoblie prirodnu religiiju koja bi se slagala sa razumom i naukom. Pjer Bjel se zalagao za versku trpeljivost. Bog je potreban kako bi obezbedio boansku potvrdu moralu. Kad Bog ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti.VolterZa deiste, sutina religije jeste moralnost, privrenost pravdi i ovenosti, a ne odanost ritualima, doktrinama ili vlasti klera. Deisti su poricali da je Biblija boije objavljenje, odbacivali su vlast klera i hrianske misterije, proroanstva i udabezgreno zaee, Isusovo hodanje po vodi, vaskrsenje i ostalokao nasilje nad zakonitim prirodnim poretkom. Svako doba ima svoju dominantnu ideju. U nae doba to je, ini se, SlobodaDeni DidroU svom lanku Politika vlast, Didro istie da je monarhov autoritet ogranien zakonima prirode i drutva. Vlada nije privatno vlasnitvo, ve javno vlasnitvo koje samim tim nikada ne moe biti uzeto od naroda, kome ono iskljuivo pripada fundamentalno, i kao slobodno vlasnitvo. Prosvetitelji su bili manje zainteresovani za oblik vladavinemonarhiju ili republikunego to su bili zainteresovani za spreavanje zloupotrebe vlasti.U delu Duh Zakona, Monteskje razlikuje tri osnovna oblika vladavinerepubliku, monarhiju i despotizam. U republikanskom obliku vladavine narod poseduje vrhovnu mo. Ako itav narod poseduje mo, republika je demokratija; ako je jedan deo naroda suveren, onda je to aristokratija, u monarhiji, jedna osoba vlada po utvrenim zakonima. U despotizmu, najgorem obliku vladavine po Monteskjeu, jedan jedini vladar odbacije utvrene zakone i vlada despotski i udljivo. Monarhija je najpodesnija za veliki prostor kome je potrebna centralizovana vlast da bi ga odrala u celini. Monteskje je smatrao despotizam pogubnim oblikom vladavine. Zalagao se za princip podele vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Volter je prezirao despotsku vlast. Sloboda se sastoji u vladavini na osnovu utvrenog i standardnog kodeksa zakona koji se na sve primenjuje podjednako. Volterovo potovanje prema vladavini zakona bilo je ojaano njegovim boravkom u Engleskoj. On je verovao da su prosveeni vladari predstavljali najveu nadu za reforme.an ak Ruso tvrdio je da akumulacija znanja popravlja ljudsko razumevanje ali moralno kvari ljudski rod. Prosvetitelji su dali ljudima bolje razumevanje ali su ih moralno unitili. Stvaranje graanskog drutva omoguilo je bogatima i pametnima da ovladaju drugima. On se drao teze da je civilizacija unitila oveanstvo, da je prirodni, instiktivni, oseajni ovek moralno superiorniji od misleeg oveka modernog drutva, da je akumulacija znanja teret koji se mora zbaciti ako ovek hoe da se spase od nesree i izopaenosti. Zbog svog priznavanja i velianja izvorne snage emocija, Ruso je vaan predhodnik pokreta romantizma. Ruso nije vodio kampanju protiv civilizacije uopte, ve protiv civilizacije svoga vremena, koja je podrivala moral ljudi. ovek se raa slobodan, a svuda je u okovima. Tako je Rusoova idealna zajednica mala drava, kao polis, u kojoj ljudi imaju mogunost da jedni za druge znaju i da aktivno uestvuju u javnim poslovima. Rusoovo reenje jeste da svaki pojedinac preda bezuslovno sva svoja prava zajednici kao celini i da se potini njenoj vlasti. Ruso eli da se dravom vlada shodno optoj volji. Opta volja izraava ono to je najbolje u ljudskim biima. Po definiciji, opta volja je ono to je najbolje za zajednicu. Ruso bi da natera ljude da budu slobodni. Rusoova drava protivrei liberalnim idealima: ona poseduje neogranienu mo, zahteva pokornost u ime opte volje, trai da pojedinac poistoveti lini ivot sa totalitetom, osuuje razliitost i netolerantna je prema manjinama koje imaju razliito miljenje. Tako je u toku radikalne faze Francuske revolucije, Robespjer, Rusoov uenik, opravdao teror, tvrdei da on i njegovi jakobinci predstavljaju volju francuskog naroda i da su protivnici grenici koje treba likvidirati radi dobra nacije. Hitler je takoe tvrdio da njegova volja predstavlja volju nemakog naroda, da je on ovek sudbine koji intuitivno zna ta je najbolje za naciju. Priroda nas nije stvorila zlim, nas kvari loe obrazovanje, loi modeli i loe zakonodavstvo.Didro. A Volter je izjavio da se pojedinac ne raa ni dobar ni poroan; obrazovanje, primer, vlada na koju je on upuenukratko, okolnosti svake vrsteodreuje ga za vrlinu ili porok.U svom Ogledu o ljudskom razumu, Lok je tvrdio da se ljudska bia ne raaju s idejama. Ljudski um je prazna tabla na koju se utiskuju oseti koji proistiu iz kontakta s pojavnim svetlom. Znanje proitile iz iskustva. Lokova epistemologija glavni je temelj filozofske kole poznate kao empirizam. Ako nema uroenih ideja onda ljudska bia, suprotno hrianskoj doktrini, nisu roena s prvobitnim grehom, nisu iskvarena po prirodi. Vie su voleli da veruju da zlo potie od manjkavih intuicija, nego od defektne ljudske prirode. Najznaajnije delo obrazovne misli prosvetiteljstva bilo je Rusoovo deo Emil. U Emilu, on je predlagao reformu obrazovanja koja bi deci ulila samopouzdanje i emotivnu sigurnost. Ako se mladi naue da sami misle, rekao je Ruso, nauie da neguju linu slobodu, u osnovi Rusoove obrazovne filozofije lei uverenje u sutinsku dobrotu ljudske prirode. Prosvetitelji su smatrali verski progon najizopaenijim prekrajem oveanstva protiv razuma. Tako je Spinoza insistirao na tome da je versko ubeenje pitanje line savesti i traio da drava ne favorizuje jednu religiju na raun neke druge. Cenim da je tolerantnost glavno obeleje prave crkve.Don LokOd svih religija, hriani treba van svake sumnje da ulivaju najveu trpeljivost, iako su do sada hriani bili najnetolerantniji od svih ljudi.VolterCenzura je bila ozbiljan i uvek prisutan problem za prosvetljenje. Meni je lake da piem knjige nego da ih objavljujem.VolterHumanitarni duh, koji je van svake sumnje, potekao iz hrianskog milosra, proeo je pogled na svet prosvetitelja. Naao je izraza u osudama torture. Monteskje, Volter, Bendamin Frenklin, Tomas Pejn i drugi prosvetitelji, osuivali su ropstvo i trgovinu robljem. U Duhu zakona, Monteskje je sa prezirom odbacivao sva opravdavanja robova. Sami prosvetitelji nisu bili revolucionari ali su njihove ideje pomogle da se pokrene Francuska revolucija. Oni su pomogli da se oformi revolucionarni duh. Ako uspemo sudbina Evrope e se promeniti. Ljudi e vladati svojim pravima a narod svojim suverenitetom.Andre enijeFrancuska revolucija je pokuala da rekonstruie drutvo na osnovu misli prosvetiteljstva.Proklamovala je neotuivo pravo pojedinca na slobodu linosti, savesti i misli i na podjednak tretman pred zakonom; potvrdila je da vlada pripada narodu kao celini i insistirala na tome da drava nema vee dunosti do da unapreuje slobodu. Svi graani imaju pravo da uestvuju u donoenju zakona i izglaavanju poreza. Nije dovoljno sruiti presto; naa je briga da na njegovim ostacima podignemo svetu Jednakost i Sveto pravo oveka.RobespjerRevolucija je takoe oslobodila snageteror kao vladinu politiku, politiki ekstremizam, totalni rat, i nacionalizamkoje su pretile da ponite slobode kojima su teili prosvetitelji. Vladavina terora, koja je odnela ivote dvadeset hiljada ljudi, od kojih mnogi nisu skrivili nikakav zloin protiv republike, namee kljuna pitanja o znaenju Francuske revolucije i vrednosti ideje o oveku prosvetiteljstva. Robespjerova humana religija obnovila fanatizam i svirepost verskih ratova kojih su se prosvetitelji toliko gnuali. Kako bi vodili rat protiv stranih napadaa, jakobinci su mobilisali ljudske i materijalne resurse. Masovna mobilizacija, odjavljena dekretom Konvencije iz 1793. nagovestila je pojavu modernog totalnog rata. Dok su ratove u osamnaestom veku vodili profesionalni vojnici za ograniene ciljeve, Francuska revolucija, kako kae britanski istoriar Herbert Baterfild, donosi vojnu obavezu, narod pod orujem, mobilizaciju svih dravnih resursa za nepopustljivi sukob. Tako je roena nova vrsta ratovanjamoderna varijanta starih verskih sukoba. Optuivanje despotizma i zalaganje za prirodna prava, jednakost pred zakonom, i ustavna vlada, glavni su temelji moderne liberalne vladavine. Deklaracija nezavisnosti jasno je izrazila Lokove osnovne principe: da vlada zasniva autoritet na onima kojima vlada, da su ljudska bia roena sa prirodnim pravima, koja je vlada duna da titi, i da graani imaju pravo da se odupru vladi koja ih liava njihovih prava. Obeanje prosvetiteljstva nije dostignuto. ire obrazovanje veeg broja ljudi i irenje ustavnih vlada nisu eliminisali fanatizam i praznoverje, nasilje i rat, niti zlo i nepravdu. Prezir prosvetiteljstva prema srednjem veku otkriva jo jedan vei propust prosvetitelja: potcenili su meru u kojoj prolost upravlja sadanjosu. Didro je u svom delu Filozofska razmiljanja napisao: Ljudi neprekidno napadaju strasti; njima pripisujemo sve ovekove nedae a zaboravljamo da su one isto tako i izvor svih njegovih zadovoljstava. Ali ono to me ljuti jeste to niko nikada ne razmatra nita drugo do njihove loe strane, kao da bi bila uvreda razumu rei makar jednu re u odbranu njegovih rivala. Prekomerno uvaavanje nauke i razuma od strane prosvetiteljstva spreilo je njih same da shvate da je razum dvosekli ma: on moe i da sroza kao i da oplemeni ljudsku linost. Njihovi su ideali postali sastavni deo liberalni-demokratske tradicije.

6. Romantizam i nemaki idealizam

Romantizam, sa svojim zauzimanjem za oslobaanje ljudskih emocija i slobodnim izrazom linosti i imaginacije, osporio je naglasak prosvetiteljstva na racionalizmu. Iako je bio prvenstveno knjizevni i umetniki pokret, romantizam je proeo filozofsku i politiki misao, naroito konzervativizam i nacionalizam. Romantiari su bili i liberali i konzervativci, revolucionari i reakcionari; neki su bili zaokupljeni religijom i Bogom, dok su drugi veri poklanjali malo panje. Moda je centralna poruka romantiara bila da mata pojedinca treba da odredi oblik i sadraj jedne umetnike tvorevine. Oni su verovali u lini znaaj pojedinca. U Faustu, Johan Volfgang fon Gete, najvei nemaki pesnik,opisao je ispraznost oveka koga je zanimanje za nauku i filozofiju odvojilo od jedne dublje mudrosti koja je izvor i stoer ivota.Kako bi se ljudska bia vratila svojoj pravoj prirodi, kako bi nanovo postala celovita, ona se moraju osloboditi tiranije preteranog intelektualizovanja. O seanje a ne razmiljanje je esencijalni deo naeg bia i dobro srcemoralno bieje superiornije od snanog intelekta. Romantiari su naglaavali raznolikost i njihovu jedinstvenostone izrazite osobine koje jednog oveka odvajaju od ostalih ljudi. Prva zapovest romantizma bila je svesna potraga za onim to je razliito i jedinstveno. Poznajem oseanja svoga srca i poznajem ljude. Nisam sazdan ni nalik onima koje sam video. Usuujem se da verujem da nisam sazdan kao bilo ko od onih koji postoje. Ako nisam bolji, onda sam bar drugaiji.RusoZa nas, postojati znai oseati, a naa oseajnost je neosporno ispred naeg razuma.Ruso Boe, brani da istina bude ograniena na matematike dokaze.BlejkVilijem Vordsvort rekao je da time to sagledava prirodu kao mrtvu i bez duha, nauka zapodeva bezboniki rati sa samim ivotom naih sopstvenih dua.Fridrih legel je rekao da je krajnji cilj pokreta romantizma bio da prenese poetski duh u sve sfere ljudskih nastojanjareligiju, istoriju, ak nauku. Romantiari su videli u maternjem jeziku, mitovima, pesmama i predanjima jedinstvenu tvorevinu naroda i najdublji izraz nacionalnog oseanja. Uticaj pokreta romantizma:Neizmero su obogatili kulturni ivot Evrope, pomogli su da se stvori moderni istorijski pogled i borili su se protiv ropstva, rada dece i siromatva. Takoe su osuivali industrijski kapitalizam na pomolu. Romantiari nisu nameravali da politizuju ve da poetizuju svet. Velianje mita i narodne zajednice predstavlja vezu, iako nenamernu, izmeu romantizma i krajnjeg nacionalizma koji je kulminirao u svetskim ratovima dvadesetog veka. Nemaki idealizam, pozadina:Nemaki idealizam nastao je delimino kao odgovor na izazov koji je postavio Dejvid Hjum, veliki britanski empiriar i skeptik. On je bacio sumnju na stav da je nauna izvesnost mogua i tvrdio je da nauka ne moe da dokae neophodnu vezu izmeu uzroka i posledice. Prema njemu, percepcija putem ula predstavlja jedini legitimni izvor znanja, a naa iskustva ula nikada ne mogu da dokau neophodnu vezu izmeu onoga to obino primeujemo kao uzrok i posledicu. Um, govorio je Imanuel Kant, nije tabula rasa, prazna ploa koja pasivno prima impresije ula, ve aktivni instrument koji gradi, organizuje i tumai mnotvo oseaja koje prima. Kant je dao prvenstvo znalcu a ne objektima znanja. Za njega je um aktivan inilac, a ne pasivni primalac oseaja. Jedna od Kantovih preokupacija bila je pobijanje Hjumovog skepticizma a druga ouvanje vrednosti hrianstva i sigurnost morala. To je pokuao u Kritici praktinog uma. Po Kantu, mi ne moemo da saznamo najviu realnost. Nae znanje je ogranieno na pojavni svet, domen prirodnih dogaaja. Kako kategorije uma nikada ne mogu dopreti dalje od objekata iskustva, nauka koja shvata ukupnu realnost je nemogua. Moralna savest, a ne spekulativna teologija je ta koja nam obezbeuje da s izvesnou znamo da Bog postoji. Poruka ovog kategorikog imperativa jeste da se prema ljudima treba odnostiti kao prema cilju, a ne prema sredstvu. G.V.F. HegelOn je naglaavao znaaj misleeg subjekta u traganju za istinom. Smatrao je da je stvarnost saznatljiva ljudskom umu: um moe da shvati konceptualne istine koje lee u osnovi sveg postojanja; on moe da shvati osnovno znaenje ljudskog iskustva. Hegel je tvrdio da postoji univerzalni umApsolutni duh.Apsolutni duh jeste istina u svojoj ukupnosti i celosti. Hegel je rekao da svaki istorijski period ima prepoznatljiv duh ili karakter. On je opravdavao rat kao neto u sutini moralno i neophodno, kao sredstvo kojim se Duh razvija kroz istoriju. Takoe je veliao mo. Ova romantina i mistina koncepcija, koju su u velikoj meri zloupotrebljavali nemaki nacionalisti kako bi opravdali osvajanja, navela je neke komentatore da Hegela smatraju duhovnim preteom faistikog totalitarizma. Neki od Hegelovih sledbenika, poznati kao mladohegelovci ili levi hegelovci, tumaili su Hegela u radikalnom smislu. Najistaknutiji od radikalnih mladohegelovaca bio je Karl Marks. Prema Hegelu, drava je bila duhovni entitet koji nadilazi lini interes koji je neobuzdano vladao modernim ekonomskim ivotom. Za Marksa, drava je bila proizvod klasnih suprotnosti, instrument klase koja je imala ekonomsku mo. David Fridrih traus je izuavao jevanelja u kritikom duhu i smatrao je da je Novi zavet prepun mitova, beslovesnih izmiljotina koje su izraavale nade i enje prvih Hristovih sledbenika. Ludvig Fojerbah je zastupao stav da polazite filozofije treba da bude ljudsko bie i materijalni svet, a ne Bog. Religija je san ljudskog uma. Hrianstvo umanjuje ljudska bia kako bi afirmisalo Boga. Hriani poriu sopstvenu vrednost. Marks je naglaavao obmanjujui karakter religije i osuivao je zato to doprinoci alijenaciji. Za Marksa, problem alijenacije bio je mnogo iri; on je obuhvatao ekonomske, politike i drutvene, ba kao i verske faktore, a njegovi uzroci bili su ukorenjeni u proizvodnim odnosima i klasnim sukobima. Za Marksa, oslobaanje oveanstva zahteva mnogo vie od znanja; ono zahteva radikalnu rekonstrukciju drutva, a to kao preduslov iziskuje revoluciju radnike klase. 19