MIXER Pi{e: Sonja Biki}

EVROVIZIJA: PESMOM DO EVROPE?

NARODNJACI I EVROPEJCISrbija tre}eg milenijuma se ne razlikuje mnogo od Srbije 90-ih, a obe li~e na Srbiju XIX veka, bar kada je re~ o dominant-nim dru{tveno-politi~kim modelima retorike. Dok smena su-protstavljenih opcija na doma}oj politi~koj sceni naizgled me-nja odnos sveta prema Srbiji i Srbije prema svetu, kontinuira-no prisustvo tzv. proevropskog, s jedne, i nacionalisti~kog po-liti~kog opredeljenja, s druge strane, prerastaju u pojave du-gog trajanja. Instrumentalizacija sadr`aja za koje se smatralo da predstavlja-ju ogledalo doma}e tradicije podrazumevala je i njihovo scen-sko postavljanje i prihvatanje kao simbola nacionalnog identi-teta, a manipulacija ovim simbolima radi ostvarivanja nekogstrate{kog cilja postaje uobi~ajena praksa. Na po~etku XXI ve-ka kolektivna histerija na ovom podru~ju ne spla{njava, ali senacionalisti~ka euforija zamenjuje evropopulisti~kom. U prvojdeceniji tre}eg milenijuma rasprave vi{e ne idu toliko u pravcupotvr|ivanja srpskog nacionalnog identiteta, ve} pre u pravcudokazivanja srpske pripadnosti evropskom identitetu. U skladus tim vodi se i kulturna politika, a sportska i muzi~ka takmi~e-nja i manifestacije na me|unarodnom i evropskom nivou posta-ju politi~ka arena i sredstvo za bolje pozicioniranje i brendira-nje Srbije. Takmi~enje za Pesmu Evrovizije jedna je od zna~ajni-jih manifestacija, intrigantna pre svega zbog svoje politi~ke po-zadine. Kao obrazac, takmi~enje za pesmu Evrovizija ima ten-denciju da oblikuje jedan dru{tveni poredak ujedinjene Evrope.S druge strane, ono je mesto susreta razli~itih nacija, kulturnih,muzi~kih i politi~kih uticaja koje, reflektuju}i odnose mo}i, po-kazuje stvarne posledice jednog politi~kog projekta na me|u-nacionalne odnose. Zbog toga su nastupi nekih zemalja na pe-smi Evrovizije povezani sa njihovim politi~kim aspiracijama pre-ma Evropskoj Uniji. Sámo takmi~enje, u tom kontekstu, posta-je sredstvo potvr|ivanja evropskog identiteta onih zemalja kodkojih je taj identitet permanentno problematizovan.Pozicioniranja i me|usobni odnosi dr`ava na Pesmi Evrovizije od-raz su globalne dru{tveno-politi~ke klime, koja uslovljava i pokre-}e odre|ene trendove u svetskoj muzi~koj industriji, pa zna~aj ko-ji samom takmi~enju pridaju zemlje u procesu tranzicije i moder-nizacije treba tra`iti kroz odgovor na pitanje kako se nacionalni ievropski identitet izra`avaju kroz politiku odabira muzi~kih nu-mera, na koji na~in festival doprinosi uspostavljanju veza na me-|unarodnom nivou i koliko je takmi~enje instrumentalizovano u

cilju legitimacije odre|enih politi~kih ciljeva. Ovakva upotrebatakmi~enja u Srbiji ima dva dijametralno suprotna efekta:

- segregaciju na unutra{njem nivou (podele me|u Nama) i- homogenizaciju na spolja{njem nivou (ujedinjenje pred

Drugima).

KULTURNI MUTANTIProcesi modernizacije i suo~avanje dru{tava u tranziciji sa kul-turnim imperijalizmom nisu, dakle, doveli do potpunog utapa-nja u globalne trendove i brisanja svih nacionalnih posebnosti,ali su otvorili vrata konzumeristi~kom stavu prema kulturnimspecifi~nostima u cilju njihovog brendiranja. Me{anjem lokal-nog i globalnog, modernog i tradicionalnog, formirali su se svo-jevrsni „kulturni mutanti“ koji su postali prisutni u razli~itimsegmentima svakodnevnog ̀ ivota. Muzika je mo`da i najindika-tivniji pokazatelj ovakvog trenda. Etno zvuci, to jest ono {to sesmatra izvornom, tradicionalnom muzikom nekog naroda, aran-`irano na moderan, komercijalan na~in, izvire kao nov, popular-ni muzi~ki ̀ anr svetskih razmera. Prema Miroslavi Male{evi}, ovavrsta muzi~ke etno-egzotike koja se dr`i postulata „Sviraj lokal-

no, zvu~i globalno“ dobija karakter kulturnog pokreta kojim sedoma}e vrednosti afirmi{u izvan nacionalnih granica, odgova-raju}i na svetsku potra`nju za egzoti~nim. Re~ je o novim stan-dardima samopredstavljanja, koji naginju kosmopolitizmu i su-protstavljeni su tendencijama nacionalisti~ki/konzervativnoorijentisanih pregalaca da kroz povratak „tradicionalnoj“ na-rodnoj kulturi i muzici sa~uvaju autenti~ne nacionalne vredno-sti, uz ogra|ivanje i zatvaranje od globalnih tokova. Numerepredstavnika sa Istoka, koje poslednjih nekoliko godina posti`uvisoke plasmane na Eurosongu, mogu se odrediti kao neka vr-sta festivalskog muzi~kog eklekticizma, koji kombinuje etno`anrove sa modernim pop i tehno muzi~kim obrascima.U Srbiji postoji ~itav spektar narodnih muzi~kih `anrova, od re-nesansnih melodija, preko tursko-gr~kog melosa, balkanskih oj-ka~a, ~obanskih frula, hajdu~kih gusli do cigansko-srpskih tru-ba. Da li }e se ova raznovrsna „srpska“ muzi~ka tradicija zvati

etno, folk ili turbo-folk, svakako }e zavisti od aran`mana, od-nosa prema tradiciji i cilja koji se „upotrebom tradicije“ `eli po-sti}i. Izmi{ljanje muzi~kih tradicija i plasiranje odre|enih vred-nosnih sistema povezanih s konkretnim `anrom, na ovim pro-storima je tokom protekle decenije dobilo zabrinjavaju}e raz-mere, pa muzika, kao i drugi elementi kulture, postaje sredstvaza ostvarivanje odre|enog politi~kog cilja. Fenomen „izmi{ljanja tradicija“, koji je u Srbiji eskalirao 90-ih,Hobsbaum povezuje s periodima brzih transformacija dru{tva,kada dolazi do zamene „starih“ tradicija „novim“, koje su prila-go|ene novim dru{tvenim obrascima, nakalemljene na stare iupotrebljene za sasvim nove ciljeve. Pa ipak, tradicija „izmi{lja-nja tradicija“ i borba na kulturnom/muzi~kom frontu za konkret-ne dru{tveno-politi~ke ciljeve, danas, u promenjenim politi~kimi socijalnim prilikama, dobijaju novu dimenziju.Svedoci smo promena u domenu kulturne politike: do{lo je do

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 45, GOD. III, BEOGRAD, UTORAK, 13. MAJ 2008.

U KNJI@ARAMA!

NA KIOSCIMA!

Prva knjiga u

ediciji Beton:

SRBIJA KAO

SPRAVA

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 27. maja

MIXER

Sonja Biki}: Evrovizija: pesmom do Evrope

CEMENT/retro

Dragoljub Stankovi}: „Gospod je veliki ratnik...“

ARMATURA

Sa{a ]iri}: Kad jaganjci utihnu

VREME SMRTI I RAZONODE

Milo{ @ivanovi}: Vol{ebna matematika demokratije

BULEVAR ZVEZDA

JEVRI], Neboj{a

BLOK BR. V

Lazar Bodro`a & Tomislav Markovi}: Karta srpskog spasa (10)

I BETON BR. 45 DANAS, Utorak, 13. maj 2008.

Foto:

FoNe

t

IZMI[LJENA SRPSKA TRADICIJADANAS JE SVE MANJE ORU@JEZA BORBU U NACIONALISTI^-KIM RATOVIMA, A SVE VI[E ORU-\E ZA POPRAVLJANJE NEGATIV-NOG IMID@A ZEMLJE U SVETU

Postizborni foto-komplet: ^ija je ovo pesma?

IIBETON BR. 45 DANAS, Utorak, 13. maj 2008.

„GOSPOD JE VELIK RATNIK, I MI STUPAMO ZA NJIM“

^etiri kanona Ivana V. Lali}a i njegovi kriti~ari

Granice sekularne dr`ave odavno su naru{ene. Srpska knji`evnost je u poslednjih dvadeset godina ulo`ila

velike napore da to u~ini i na polju literature. Me|u tekstovima koji su dali zna~ajan doprinos tom retro-

gradnom procesu su i ^etiri kanona Ivana V. Lali}a. Ko je odgovorniji: pesnik ili njegovi kriti~ari?

Knjiga ^etiri kanona (1996) Ivana V. Lali}a predstavlja racionalnu pretenziju pesnika da se predkraj svog ̀ ivota ogleda u diskurzivnoj poeziji. Nakon ~itanja Kanona, me|utim, izostaje onaj estet-ski kvalitet, koji su umele da proizvedu ranije pesnikove zbirke poput Strasne mere ili Pisma. Dok unjima esencije struje slobodno, sa~uvane za sve nas, dotle u Kanonima vlada poetska nelogi~nost,slabiji neprevreo stih, kao signal jedne iskrene duhovne krize. Labudova pesma ne mora da budei najlep{a. Vi{estruku Lali}evu motivaciju (ina~e, prevodioca T. S. Eliota, koji se hri{}anski odrediou svom delu ^etiri kvarteta), mo`emo naslutiti i u `elji da se ukrste: opevanje pesnikove Vizantije,se}anje na poslednju pokajni~ku pesmu Laze Kosti}a (tako|e posve}enu `enskom, Bogorodici),li~na drama poslednjih pitanja i odgovora koji `ele da se kanonizuju. Ali sve to, ipak, nije dovolj-no za dobru poeziju. ^itanje Kanona prati ose}aj da je pesnik odustao od svoje strasne i prikloniose diskurzivnoj meri. Ako bi se Kanoni predstavili prevashodno kao uglazbljeni teolo{ki traktat, ne bi bilo potrebe zaupore|ivanjem sa poetskim radovima istog autora, ali knji`evna kritika insistira ba{ na knji`evnojvrednosti ovog dela ~ime bri{e odavno postavljene unutra{nje granice izme|u literature i teolo-

gije. Me|utim, osnovna intencija Kanona nije poetska ve} apo-logetska. Istina poezije nije i istina istorije, filosofije, teologi-je ili psihologije. [tavi{e, me|u ovim duhovnim delatnostimapostoji stalno nadmetanje i apsorpcija, kra|a ideja i ~injenica,ali to samo govori o slo`enosti i bogatstvu mogu}ih pogleda naljudsko iskustvo. ̂ im se poezija stavi u slu`bu opravdanja, apo-logije neke od njoj suprotstavljenih bran{i, ona se srozava naracionalni instrument. Prava poezija, me|utim, transcendirasve, pa i samu sebe. Stoga treba postaviti pitanje da li se radi o nacionalisti~kom tek-stu. Precizan odgovor bi mogao da glasi da se ovde radi pre o ve-

likom nacionalisti~kom potencijalu, nego o otvorenom nacionalizmu ovog dela; taj potencijal je na-ro~ito eksponiran u nekim njegovim pesmama, koje su na{i kriti~ari do~ekali sa neskrivenim zado-voljstvom. Propagatori militarizacije srpske poezije, ~itavo mno{tvo stru~njaka, (Petkovi}, Stip~e-vi}, Hamovi}, Jovanovi} i dr), prepoznali su instinktivno u ̂ etiri kanona Ivana V. Lali}a tu banalnost,slabost, pesnikov poku{aj slu`enja teologiji, kao {ansu za svojih pet minuta crne ve~nosti, za svoj ane pesnikov spas, u delu u kom ina~e autor poku{ava da u|e u trag invenciji plana spasenja. Gospod je velik ratnik, i mi stupamo za njim, citira pesnik biblijsku frazu, pi{u}i svoje Kanone u je-sen te 1995, neposredno nakon po~injenog zlo~ina genocida u Srebrenici. Slaviti svet uprkos zlu,i njegovog Tvorca uprkos njegovoj nepojamnosti, teza je ovog dela. Sve je u njemu podre|eno na-poru da se do tog cilja do|e. Me|utim, pesnik je mnogo bolje proslavljao svet i njegovu tajnu kadaje to ~inio implicitno u svojim ranijim knjigama. Poku{aj da se racionalno uhvati denotat re~i bog, kao sve i njene konotacije, bez neizbe`nih spon-tanosti u jeziku, otvara prazninu u pevanju. Ne poma`u tu biblijski i knji`evni citati, liturgijski ka-noni i formalna disciplina. Nema ovde ~ak ni atmosfere sakralnog, a kada autor peva o zlu to je nanivou srednjo{kolskog papirnatog satanizma. Sve je papirnato i {ablonski. Glavni model svake po-jedina~ne pesme u Kanonima odgovarao bi slede}oj {emi: dvoumljenje koje se (ni poetski) ne raz-re{ava, priznavanje poraza i molitva, predaja milosti Bogorodice, ali ta se molitva dezavui{e time{to se dvoumljenje nastavlja i kroz tu molitvu! Ili se molite ili pi{ete modernu poeziju ili diskur-zivno filozofirate, ina~e je sve veoma nategnuto. Ovde je na delu racio koji se mu~i, dok su poen-te bogoslovske, a ne poetske. Ina~e, u Kanonima ima i dobrih metafora i pojedina~no uspelih pe-sama. Tako|e, ̂ etvrti kanon je najbli`i poeziji, ali to je samo pozitivan u~inak jedne vi{edecenijskirazvijane pesni~ke radionice, usputni dobitak.

smek{avanja nacionalisti~kog diskursa, ~ija se retorika vi{e nezadovoljava ksenofobi~nim isticanjem i veli~anjem srpskog na-cionalnog bi}a, ve} uklju~uje i izvesnu dozu kosmopolitizma, sjedne, i otvaranja proevropski nastrojenih, mejnstrim elita zafiltrirane segmente srpske tradicije, s druge strane. Ekstremninacionalizam, kao i ekstremni kosmopolitizam, jednostavno po-staju disfunkcionalni u okolnostima u kojima se od tradicional-ne kulture pu{tene na svetsko tr`i{te, mo`e izvu}i profit – mate-rijalni i duhovni. Izmi{ljena srpska tradicija danas je sve manjeoru`je za borbu u nacionalisti~kim ratovima, a sve vi{e oru|e zapopravljanje negativnog imid`a zemlje u svetu. Kada „evropskimarginalci“ izra`avaju pripadnost evropskom identitetu na Eu-rosongu, oni to vi{e ne ~ine prihvataju}i za ovaj festival karak-teristi~nu, nadnacionalnu pop muziku, ve} se opredeljuju za lo-kalne, etno `anrove.

EVROSONG INTEGRACIJEPovratak Jugoslavije (preimenovane u Dr`avnu zajednicu Srbi-je i Crne Gore) na evrovizijsku scenu 2004. godine imao je pose-ban zna~aj. Promena politi~kog kursa ~etiri godine ranije „na-gra|ena“ je sve~anim prekidom jednodecenijske izolacije, a@eljko Joksimovi} koji je do{ao u Istanbul s namerom da pe-smom Lane moje „pokori Tursku i Evropu“, izvojevao je drugomesto i svojoj zemlji, bar na kratko, povratio poljuljani nacio-nalni ponos. Recept za odli~an plasman pesme Lane moje svodise na patentiranje balkanske etno muzike u trenutku kada jeworld music u izrazitom trendu.Evrovizija 2004. je izme|u ostalog pokazala i da orijentalni i bal-kanski ritmovi u tre}em milenijumu prvi put u istoriji muzi~ke in-dustrije po~inju da odnose prevagu nad anglo-ameri~kim {to je jo{interesantnije ukoliko uzmemo u obzir ~injenicu da su prethodnihdecenija evrovizijskog takmi~enja zapadnja~kom ukusu bile nepri-hvatljive sve pesme koje su naginjale ka etno i „orijent“ zvuku. Pe-sma Zdravka ̂ oli}a Gori vatra, koja je doma}oj javnosti ulivala pu-no nade 1973. godine, na Evroviziji je do`ivela fijasko jer je, po^oli}evim re~ima, ~lanove `irija podse}ala na orijent.Polemiku oko zapadnog i tradicionalno-narodnog muzi~kog sti-la, zapo~ela je Lepa Brena 1983. godine, kada je rekla da je iza-brana Danijelova pesma D`uli „otrcana kopija nekih stranih uzo-ra“, zala`u}i se pri tom za „pravu“ jugoslovensku pesmu. „Nika-kav rok, balada, {ansona, ni{ta od onog {to krademo sa strane...[to da se foliramo, mi smo selja~ka nacija, ta~nije selja~ko-rad-ni~ka...“ Lepa Brena je na neki na~in anticipirala razvoj doga-|aja na Eurosongu u XXI veku, kada je i strah od narastaju}eamerikanizacije festivala postepeno po~eo da zamenjuje strahod njegove orijentalizacije i balkanizacije.Balkanizacija festivala tekla je uporedo s zavr{nim fazama bal-kanizacije nekada{nje Jugoslavije. Sukob montevizijskog i be-ovizijskog stru~nog ̀ irija na takmi~enju za Evrop(j)esmu, zapo-~et 2005. godine kada je prilikom nekorektnog glasanja crno-gorskog `irija pobedila crnogorska grupa No name, eskalirao je

2006. godine. Ova situacija je veoma podse}ala na ono {to sedoga|alo 1991. godine. Crnogorski ̀ iri je 2006, na isti na~in kaoi prethodne godine, nastojao da progura grupu No name, ali suovog puta posledice bile mnogo gore od nedovoljno dobrog pla-smana na evropskom takmi~enju. Publika je u Sava Centru zvi-`danjem negodovala na izbor crnogorskog predstavnika, neki~lanovi srpskog ̀ irija su povukli svoje glasove, stvorena je o{trapodela na nacionalnoj osnovi, a predsednik Upravnog odborajavnih radio-televizija nije priznao pobedu crnogorske grupe.Srbija i Crna Gora su ostale bez predstavnika na pesmi Evrovizi-je, a u maju mesecu Crna Gora je na referendumu izglasala du-go najavljivanu nezavisnost.Nakon ovih doga|aja, u srpskoj javnosti vi{e niko nije potcenji-vao politi~ki zna~aj Eurosonga, a instrumentalizacija evrovizij-skih muzi~ara u politi~ko propagandne svrhe kulminirala je po-bedom Marije [erifovi} 2007. godine u Helsinkiju. Pobeda jepredstavljena kao po~etak novog poglavlja za Srbiju, a sama po-bednica prihva}ena je kao ikona marginalizovanih - Srba, Romai homoseksualaca. Mediji su javnost zatrpavali mnogobrojnimizjavama o popravljanju imid`a Srbije u svetu, ali su najekstrem-nija bila partijska svojatanja Marije [erifovi}. Otimanje oko po-bednice koja je pesmom uspela ono {to jo{ nikome od politi~a-ra nije po{lo za rukom, naime da kona~no dovede Evropu u Sr-biju, otpo~elo je u parlamentu jo{ uo~i pobede. Prvi je priliku is-koristio jedan od narodnih poslanika koji je prisutnima skrenuopa`nju na to da je na takmi~enju Srbija od biv{ih jugo-republi-ka dobila maksimalni broj poena, a od Rusije samo pet, u ~emu

je video dodatni razlog za smenu radikalskog protivnika na po-lo`aju predsednika skup{tine, koji se zalagao za jo{ ~vr{}e vezes Rusijom i za „Srbiju kao rusku guberniju“.Pobeda na Evroviziji je dodatno politizovana pozivanjem na ta-bloidske informacije o politi~kom opredeljenju pojedinih ro|a-ka Marije [erifovi}, da bi se situacija potpuno otrgla kontroli ka-da je Evropska komisija u `aru predsedni~ke kampanje u Srbijidovela u pitanje Marijin polo`aj ambasadorke EU. Otvorenu po-dr{ku srpske pobednice Eurosonga predsedni~kom kandidatuSrpske radikalne stranke funkcioneri iz EU protuma~ili su kaomogu}e kr{enje ciljeva programa „Godine interkulturalnog di-jaloga“, pa je ~ak i uredni{tvo srpskog gej portala „Kvirija“ dis-kvalifikovalo pesmu Molitva u konkurenciji za hit godine, sma-traju}i „da gej hit godine mora da bude u slu`bi slobode i pro-mocije razli~itosti, a ne u slu`bi ideja stranke ~iji je predsednikoptu`en za ratne zlo~ine“.Politi~ka scena u Srbiji i ambivalentna ose}anja javnosti premaEvropi dovode do zabrinjavaju}eg trenda politi~ke regrutacijeumetnika, muzi~ara i glumaca. U situaciji u kojoj se uspe{nostjedne politi~ke kampanje meri brojem javnih, ~esto vanstrana~-kih li~nosti koje su u nju uklju~ene, prodiranje partijskog delo-vanja u sve sfere dru{tvenog `ivota i podela na relaciji mi/oni,evrofili/rusofili, modernisti/tradicionalisti, budu}nost/pro-{lost, postaje, takore}i, istorijska neminovnost.Internacionalni sportski i muzi~ki uspesi „na{ih“, u konkretnomslu~aju uspeh na Eurosongu, koji se s jedne strane ispoljavajukao faktor nestabilnosti, raslojavanja i strana~ke otima~ine okopobednika, na unutra{njem planu imaju svoj homogenizuju}ipotencijal u odnosu prema svetu. Shodno tome, Miroslava Lu-ki}-Krstanovi} zapa`a da se internacionalno u~e{}e na nekomspektaklu u Srbiji prevashodno smatra uspehom dr`ave, a tekposle uspehom pojedinaca: „~esto se za neku pobedu ka`e Po-bedila je Srbija. To je muzi~ka fabrikacija nacije“.1 Me|unarod-ne pobede „na{ih“ na trenutak neutrali{u interne politi~ke su-kobe - nacija postaje solidarna u odnosu na spolja{nju drugost.Na unutra{njem planu, nacionalne pobede dodatno podsti~uopstanak dugove~nih podela, a pobednike pretvaraju u instru-mente politi~ko-propagandnih promocija, koje odra`avaju je-dan od dva mogu}a retori~ka diskursa i njihove hibridne vari-jante oli~ene u populizmu novog evropatriotizma �

CEMENT / retroPi{e: Dragoljub Stankovi}

1 Pored „muzi~ke fabrikacije nacije“ i brisanja svih strana~kih neprijateljsta-va u trenutku kada se ponosno navija za sunarodnike, Eurosong otkriva i po-tencijal muzi~ke fabrikacije blokova - proizvoda solidarnosti malih i skraj-nutih. Ve~iti antagonizmi balkanskih dr`ava u stvarnosti, na evrovizijskomtakmi~enju transformi{u se u velikodu{nu i bizarnu razmenu najvi{ih poe-na - „Makedonci glasaju za Albance, Hrvati za Srbe, a Srbi za Albance, Bo-sance i Hrvate.“ Tako stvaranje evrovizijskog balkanskog bloka, ide u prav-cu transformacije balkanskog identiteta, ovekove~enog u frazi „Balkan - bu-re baruta“. Ekspanzija etno-melodija, maternjih jezika i vi{e nego civilizo-vano glasanje balkanskih zemalja jedan je od doprinosa pobolj{anju poli-ti~ke vizure ovog podru~ja, koje se gr~evito bori za poziciju u Evropi, {alju-}i joj putem festivala „lakih nota“ poruku politi~kog ujedinjenja.

Foto:

Beta

III

KAD JAGANJCI UTIHNU- Ili je tunel okre~en ili smo bli`e izlazu -

Najva`niji izbori posle onih koji }e dovesti do demisioniranja Mi-lo{evi}a, okon~ani su neo~ekivanim trijumfom proevropskihsnaga okupljenih u koaliciju oko stranke srpskog predsednika.Bili izbori od prekju~e referendum ili ne, njihov zna~aj mo`eimati snagu prekretnice.

KA@I MI, KA@I (ankete)Jo{ koliko pre nekoliko dana, trka izme|u demokrata i radikala vo-dila je u uzbudljiv foto-fini{, pri ~emu je radikalska „Mala Mo“ ba-rem za glavu od 50 do 100.000 glasova prednja~ila demokratskoj„Brzoj fotografiji“. Jo{ koliko pre nedelju-dve Cesid je opipao pulssvog reprezentativnog uzorka: radikali 88, demokrate 85, narod-njaci 30, liberali 20, socijalisti 17 i manjine 10 mandata. Izbornano} prizvala je „fikciju“ koju samo `ivot mo`e doneti: demokrate103, radikali 77, narodnjaci 30, koalicija oko SPS-a 20, LDP 13, ma-njine 7 mandata (ma|arska koalicija 4, Ugljanin 2 i Albanci iz Pre-{eva 1). Dakle, ne samo da je drasti~no omanuo broj mandata kodprvoplasiranih, ve} je unere|en i poredak stranaka (sem, u oba slu-~aja, kod narodnjaka koji su se idealno uklopili u istra`iva~ki sken).Ova, nipo{to prva, odstupanja mogu da uka`u na dve stvari: anke-tirano bira~ko telo je toliko nesolidno da ili ne govori istinu prili-kom ankete ili ne dr`i obe}anje dato anketaru, ili je op{ta vrednostanketiranja i na~ina na koji se ona sprovode u Srbiji iz nekog razlo-

ga poslovi~no niska. Pritom ne mislim na pla}ene an-kete koje se poturaju kao objektivna reprezentacija

raspolo`enja bira~a. Kod nas su istra`ivanja jav-nog mnenja simulacija analize koja treba da po-krije nedostatak istinskog uvida u raspolo`enjebira~a, posebno u razumevanje razloga tog ras-

polo`enja. Vi{e nego licemeran instrument ma-nipulacije javnim mnenjem, ovakva istra`ivanja pri-padaju industriji zabave, isto koliko i analiti~arska

mudrovanja korisna su za razbibrigu dokonih, ume-sto {to slu`e kao korektiv politi~kih kampanja i sig-

nal malignih dru{tvenih simptoma.

BORIS I UJEDINITELJ (rezultati)Dezavuisani anketama, glavnu brigu videlismo u tome ho}e li patriotski blok smeti daformira Vladu, u neprijateljskom okru`enju

ve}ine medija, intelektualne elite, evropskeadministracije, ali i suo~en sa manjkom

sposobnih kadrova, patriotski

nastrojenih tajkuna za putinovsku mu`u i sa misionarskim progra-mom razuveravanja zapadnih sila da povuku svoj potpis sa prizna-nja kosovske nezavisnosti. Manja izlaznost od predvi|ene (ah, teankete) i{la je, opet neo~ekivano, na ruku demokratama. Pokaza-lo se da disciplinovano bira~ko telo radikala i nije ba{ toliko disci-plinovano, jer je tronuto mutnom Fiat-nostalgijom ostalo kod ku-}e ili je i samo, budu}i ideolo{ki nimalo rigidno (a mo`e biti ni ba{tako jasno opredeljeno), prebeglo na stranu koja se ne zamla}ujeve} oprobanim receptima kvazipatriotskog suicida. Sada, kada znamo realno raspolo`enje bira~a, ostaje pitanje po-liti~ke poruke ovih izbora.Nesporna pobeda Borisa Tadi}a nije utemeljena samo na neo~eki-vanoj elektoralnoj razlici u odnosu na prvu pratilju, posebno nena broju osvojenih mandata koji nije dovoljan da se formira skup-{tinska ve}ina i obrazuje Vlada. Kao da je ovom predno{}u demo-krata nad radikalima prevazi|eno stanje zacementiranog bipola-rizma izme|u pristalica starog i novog re`ima i da se klatno bitnopomaklo ka jednoj strani. Bira~i su okrenuli le|a odbrani Kosova

po svaku cenu, odnosno nisu pokazali nutritivnu spremnost dablagi rast standarda i realno ve}u kupovnu mo} zamene za sum-njivu makrobioti~ku ishranu („Korijenje na 100 na~ina“). To je po-ruka „kriptonitske“ snage utoliko {to dolazi gotovo neposrednoposle progla{enja i ve}inskog evro-atlantskog priznanja kosovskenezavisnosti (i mimo efekta osloba|anja Haradinaja i promovisa-nja formule Koza nostre: nema svedoka - nema optu`nice).Da li su bira~i prodali zavetnu kosovsku veru za Judinu evropskuve~eru, pljunuv{i pritom na doslednost i po{tenje branitelja dr-`avnog i nacionalnog interesa, kako veruje razo~arani i poni`e-ni premijer? Degolovski izdan od naroda koji nije na visini zadat-ka koji je zacrtala nacionalisti~ka elita, uspaljen od vlasti kojamu se osladila toliko da mu se razlo`na politi~ka retorika pretvo-rila u grimase, kletve i potonu}e u Milo{evi}ev ideolo{ki mulj,premijer koji to nikad nije bio (~ovek koji se bavi ekonomijom irazvojem dru{tva svoje zemlje) groteskna je figura ovih izbora.On ne pokazuje da razume da je vreme ne samo da ode u opozici-ju, ve} i da se skloni sa politi~ke scene. Lider koji je izgubio svedo ~ega mu je najvi{e bilo stalo: zajedni~ku dr`avu sa Crnom Go-rom, Kosovo u sastavu Srbije, sekularnu vlast, dosadnu dr`avu,to }e re}i pravno ure|enu zajednicu koja zna {ta su joj limiti i ko-ja se ne iscrpljuje u apsurdnoj istorijskoj metafizici.Radikali nisu samo drugi veliki gubitnici ovih izbora; oni su putni-ci za pro{lost. Marketin{ki retu{irani, sa retori~kom matricom ob-ra~una sa korupcijom i za{titom interesa gra|ana, nisu bili u sta-nju da uvere ni sebe da je mogu}e postati prihvatljiva konzerva-tivna stranka kojom rukovodi zla sila sa njihovog uniformisanogrevera. Izgradnju mostova i parkova, zadr`avanje stranih investi-tora i privla~enje drugih, propagiranu ekonomsku kompeticiju Is-toka i Zapada trebalo je alhemijski stopiti sa politikom Velike Srbi-je koja je presudno uticala na razbijanje Jugoslavije i generisalaratne zlo~ine, kao i sa prekidom diplomatskih i politi~kih odnosasa zemljama koje su priznale Kosovo. Pokazalo se da je za bira~e uSrbiji fi}a je va`niji od tenka, bezvizni re`im sa EU od ruskog inter-rejla a ono malo penzija, honorara i plata, besplatne akcije, potro-{a~ki i stambeni krediti pre~i od duplih plata profesionalnih Srbana Kosovu i ~uvara „berlinskog“ mosta na Ibru. Svejedno, prve re-akcije radikala pokazuju njihovo zlo, bi}e i pravo lice: puka statisti-ka nadre|uje se o~iglednoj izbornoj volji i preti se izazivanjem gra-|anskih nemira.LDP je, strana~ki gledano, tre}i gubitnik ovih izbora. Stagnacijapoliti~ke podr{ke ovoj stranci pokazuje da je bira~ko telo u Srbijiprelomilo za hijerarhiju politi~kih prioriteta: Evropa pa Kosovo, alida ne pokazuje `elju za radikalan zaokret prema dosada{njoj za-jedni~koj nacionalnoj politici Ko{tunice i Tadi}a. O~uvanje Koso-va, odnosno „odbrana integriteta i identiteta“ Srbije jo{ uvek bi-ra~kom uhu zvu~i najprihvatljivije. Ipak, „gubitni{tvo“ LDP-a je re-lativno. Oni ostaju najprirodniji saveznik demokratama, koristankorektiv i neophodan akcelerator svih reformi srpskog dru{tva.

QUO VADIMUS (perspektive)Uprkos predizbornim anketama, nikada nisam verovao dakoalicija oko SPS-a mo`e da bude slabija od LDP-a. Sklo-pljena je da bude mehanizam za prikupljanje glasova, neo-predeljenih koliko i nostalgi~nih, klasno samosvesnih umi-rovljenika, subnorovaca kojima nisu smetale ratne kokar-de 90-ih i ruralnih fanova palana~kog gazde, fasciniranih~injenicom da umesto kravlje balege na putu stoji asfalt au parku zasa|eno cve}e. Najpo`eljnija udava~a najvi|eni-ja je da se proda {to skuplje, pojedina~no ili u celini, {tomo`e va`iti i za druge stranke i pojedince u parlamentu.Polje magnetnog uticaja najja~e i jedino perspektivne ko-alicije zasigurno }e nekoga sebi privu}i. Politika nije rabo-ta za gadljive i rigidne; a to, naravno, ne va`i samo za bi-ra~e ili TV-kibicere ve} i za u~esnike na politi~koj sceni. Bi-la manjinska Vlada ili nova mega-koaliciona sprega (pa svei da se ne formira, pri ~emu }e moralni pobednik, a kasni-je i realni vlasnik iritiranih glasova, opet biti trenutno naj-ja~a lista), ona }e imati jasan koncept delovanja ali i na-

sle|ene pote{ko}e koje generi{u famoznih 5 (+1) principa. [to jenajzna~ajnije, takva u osnovi evro-reformska Vlada ma kada da seformira nema potrebe da pravi zbunjuju}e i kontraproduktivnekompromise i uverava nas da je odlu~na da svoje namere sprove-de. Od nasle|enih pote{ko}a najve}a }e biti ona koja se odnosi naprogramski stav o o~uvanju Kosova. Nije jasno ho}e li zapadne ze-mlje jo{ vi{e iza}i u susret Tadi}evim duplomatskim naporima re-vitalizacije rezolucije 1244 (a nije jasno ni {ta bi to bilo, ni kojimsredstvima bi se to ostvarilo) ili }e, naprotiv, oslobo|eni balastanacionalisti~ke pretnje krenuti u masovno priznavanja nezavisno-sti Kosova. Nije jasno na koje kompromise je spreman Tadi} sa so-cijalistima a na koje sa LDP-om pri formiranju Vlade ili kreiranjuskup{tinske podr{ke, odnosno {ta }e ~ija uloga biti od partnera uTadi}evoj koaliciji: {ta }e dobiti politi~ki zombi, vazda nepouzdaniVuk Dra{kovi} a {ta pragmati~ni pijanista Nenad ^anak.Svejedno, 11. maj je zaista bio repriza Dana Evrope i Dana po-bede nad fa{izmom (nad 90-im). To pru`a osnovu za umerenioptimizam. Barem kao prvi utisak �

ARMATURAPi{e: Sa{a ]iri}

Formiranje demokratske,proevropske vlade zavisi od nacional-socijalista.Prona|ite logi~ku gre{ku u prethodnoj re~enici.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECA

B

BETON BR. 45 DANAS, Utorak, 13. maj 2008.

Evo kako to izgleda konkretno. U prvoj pesmi Prvog kanona {estputa ponavlja se biblijsko Gospod je velik ratnik. Prvi put sa sti-hovima ispred koji nam ka`u da }emo videti: Istoriju u hodu, apod ruku sa legendom,/ Kako to obi~no biva. Kasnije se na to na-dovezuje i mi stupamo za njim, dok je u slede}em ponavljanju tostih o tome svedo~i/ Okrvavljena ~ipka na rubu prostora koji se {i-ri. Dva puta se pominje Mesec nad Beogradom a sve se de{ava usablasnoj no}i bez vetra. Kriti~ari su posebno pohvalili ba{ ovupesmu. Prose~an ~italac bi mogao da se pita o kakvom to istorij-skom hodu se radi i o kakvoj legendi koja je podr`ava, za{to to ta-ko obi~no biva kod nas, kao i to ko to stupa i sa kakvim to bogomispred sebe i za{to je ~ipka okrvavljena i za{to je sve tako sabla-sno nad Beogradom te jeseni 1995. godine i kasnije?! Za{to suse toliki kriti~ari nadahnuli ba{ ovom slabom pesmom? [ta im toprlji ganglije? Odgovor je, da je velik, ne Gospod, ve} militaristi~-ki potencijal ove pesme, bez obzira {to je pesnik verovatno imaodrugo na umu, starozavetnog Boga i njegov karakter. Zanimljivo je da je pesnik ve} u slede}oj pesmi dao mogu}e pred-vi|anje o svojim nacionalisti~kim tuma~ima. On govori o budu}emstidu i ka`e Jedna bi du{a htela da bude/ Du{a u mojoj du{i, para-zit; ... Tu|a bi du{a htela da bude/ Poraz u mojoj du{i, ... Ipak, autor nastavlja u slede}oj pesmi u duhu prve, Gospodubija i o`ivljuje, posluje/ U na{em svakodnevlju, kao ba-{tovan:/ Kalemi, ~upa korov, podrezuje, ... propove-daju}i fatalizam, ina~e, stran hri{}anstvu: ne mo-`e{ muvu da zdrobi{/ Noktom o nokat palca, ako tipisano nije. U ~etvrtoj pesmi Prvog kanona kao i u pesmi Imiti-ranje Lazara iz knjige Strasna mera, lirski subjektpije hladno mleko ujutru. To je pesni~ki mnogouspe{nija imitacija od neuverljive poze racio-nalnog dopisivanja Biblije u Kanoni-ma. U pesmi Imitiranje Lazara pe-sni~ki uspe{no je reaktuelizova-na situacija vaskrsenja, za razli-ku od one u Kanonima. Ina~e, uLali}evim ranijim radovima i izja-vama mo`e se na}i koren te nesi-gurnosti i straha od promene uknji`evnom i istorijskom smislu.To se ogleda i u papirnatom sata-nizmu iz pete pesme, gde govo-re}i o svom telu pesnik ka`e: Ovotelo,/ Ugro`eno u svetu opasnihprivida, i namera/ Ubila~kih; jajo-glavi Satana ima li~ni kompjuter/Od deset gigabajta, ... Iako autoru osmoj pesmi ka`e: pustimo bo-goslovlje, ... Pesma je istinski put,on razre{ava svoje dileme o spa-senju na bogoslovski na~in, pro-tivre~e}i sebi ~ak i u zavr{nimmolitvama Bogorodici: reci ar-han|elu/ Da mi izvadi du{u bosilj-kom, ako mo`e,/ (Ako nije uraslau sumnju, u gangrenu) ... U prvoj pesmi Tre}eg kanona pe-snik ponavlja, kao da uverava samog sebe, da Gospod je velik rat-nik, i najve}i logisti~ar i da tu se radi o dr`avnoj tajni/ Stvaranjakao i da Tvrd je na suzama Tvorac. ... On zna za{to u hodu posrneistorija. Koliko je to, na primer, daleko od ideje evolucije bo`an-skog u poeziji i esejima Miodraga Pavlovi}a? Ovako racionalizo-vano, plo{no pevanje nu`no se grani~i sa ki~em i banalno{}u,{to je ina~e religija nacionalisti~ke paranoje. Kanoni su protivu-re~an tekst, u njemu se mogu na}i razlozi za svakakvog Boga,sva~iju krivicu i iskupljenje. Kritika je, me|utim, velikom brzi-nom uspela da fiksira njegova zna~enja i u~ini ga nacionalisti~-ki upotrebljivim {tivom. To je dodatno u~injeno i krunisanjemNedremanog oka R. P. Noga (proiza{log iz Lali}evih Kanona), ko-ji je u poeziji u~inio isto ono {to i kriti~ari u svojim tekstovima.Ogolio je tekst i u~inio ga transparentnim. Flaker ka`e da se ka-rakteristike neke stilske formacije najlak{e mogu ~itati kod epi-gona, po pravilu slabijih i netalentovanih. Ukoliko bismo Lali-}ev tekst ~itali iz ovog rakursa, mogli bismo lako shvatiti razlo-ge povi{ene nacionalisti~ke valentnosti Kanona�

BLOK BR. V

BETON BR. 45 DANAS, Utorak, 13. maj 2008.

ww

w.k

osm

oplo

vci.n

et

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

JEVRI], NEBOJ[AJEVRI], Neboj{a (Bijelo Polje, 1959), militantni postmodernista, apsolutni bulatovi}evac(Miodragov u~enik, Momirov ratnik). U knji`evnost je u{ao 1981. objaviv{i knjigu proze Cr-ni kofer u znamenitoj ediciji Pegaz. Iz tog Pandorinog „kofera“ se potom razvio ratni izve-{ta~ i hu{ka~, dugogodi{nji reporter Duge i Vojske Krajine. Jevri} je u Dugi „pekao“ zanat sazvezdama srpskog ̀ urnalizma i Chick lit-a: Ljiljanom Habjanovi}-\urovi}, Mirjanom Bobi}-Mojsilovi}, Vanjom Buli}em, Du{kom Jovani} i drugima. Na stranicama tog magazina, Je-vri} je razvio osobeni stil anegdotskog skaza sa nadrealnim elementima „smeha nad gro-bovima“. Iako je knji`evnu karijeru otpo~eo kao pisac koji se nije mogao svrstati u „mla-du srpsku prozu“, tokom ratova devedesetih je postao mo`da najve}i ba{tinik pavi}evskepoetike iz faze Hazarskog re~nika. Igraju}i se sa ratom, Jevri} je pome{ao stvarnost i fik-ciju, „cinkare}i“ jednog Bulatovi}evog junaka (Gruban Mali}) kao ratnog zlo~inca, da bise to ime potom na{lo na ha{koj listi optu`enika. Tako je nastala i njegova knjiga Heroj namagarcu putuje u Hag (1998). Sprdaju}i se sa raketiranjem Dubrovnika, Jevri} je proturaoinformaciju da se grad „bombarduje iz kanadera `itkom kakom“. Po toj vrsti manipulaci-je, postao je neka ratna prete~a mirnodopskih igrarija Ilegalnih poslasti~ara. No recepci-ja njegove literature nikada nije zanemarena. O njemu su se izja{njavali mnogi. MirjanaBobi}-Mojsilovi} ga je ranih devedesetih prozvala „srpskim Hemingvejem“, Ljiljana [op gaje okarakterisala kao pisca koji „ne zna da misli, ali zna da pi{e“, dok ga je Mihajlo Panti}strpao u isti ko{ sa piscem Nenadom Veli~kovi}em, ozna~iv{i ih kao ratne insajdere. Zaista,Neboj{a Jevri} je jedan od najve}ih insajdera rata na tlu biv{e Jugoslavije. Za vreme crno-gorske ofanzive u Konavlima, Jevri} je u dru{tvu „gorskih vukova“ upao u vilu Tereze Keso-vije, gde se slikao u bazenu, oki}en intimnim rubljem peva~ice. Momira Bulatovi}a je pro-pitivao da li zna da gusla. U Kninu je poku{ao da napravi snimak Frenkija Simatovi}a zbog~ega mu je ovaj zapretio smr}u. Ba{ u vreme otmice muslimana u [trpcima, Jevri} se ponalogu svoje redakcije na{ao u Vi{egradu, zbog ~ega je 1997. saslu{an kao svedok na su|e-nju Neboj{i Ranisavljevi}u iz Despotovca. Veliki je poklonik Ratka Mladi}a i Radovana Ka-rad`i}a, koje smatra simbolima, te stoga neuhvatljivim („Kad sudbina ne~ija stigne do gu-sala, njemu je zagarantovan dug vek u ovom narodu. Gusle su starije od interneta, pomi-nju se jo{ u Bibliji.“). Svoju ratnu postmodernu ofanzivu nastavio je i tokom bombardo-vanja 1999. Na portalu www.rastko.org.yu objavio je prozu Koko{inji rat. Svojim kolumna-ma je obogatio crni spektar srpske {tampe, od NIN-a, preko Glasa javnosti do Kurira i Prav-de. Dve omiljene sintagme, koje sa`imaju filozofiju Jevri}evog ̀ urnalizma su „Na licu me-sta“ i „Ne pucaj, brate“. Jevri} je o sebi ispleo niz anegdota, kao i pri~u da je u rat oti{aoautostopom, da je slu~ajno tom prilikom naleteo na Karad`i}a, te da je slu~ajno prisustvo-vao partiji {aha izme|u Mladi}a i Filipa Moriona. Ovaj niz slu~ajnosti Jevri}evo novinarstvopretvara u tabloidni tra~, koji i dan danas funkcioni{e kao respektabilno novinarstvo u jed-nom delu na{e javnosti. S druge strane, insistiranje na pripoveda~koj ve{tini, koju je „u~iood same Smrti u ratu“, predstavljalo je sumanuti projekat dostizanja pisca Crvenog petla.Budu}i li{en svake humanosti, Jevri}ev smrtopis osta}e kao paradigma knji`evne devija-cije u srpskoj knji`evnosti Milo{evi}evog doba�

IV

Rukopis prona|en u boci „manastirke“„Dana sedmog, meseca ~etvrtog, ba{ na Blagovesti, leta Gospodnjeg teku}eg, dok sampodvriskivao na predizbornom mitingu, kao za inat do|e mi re~ Gospodnja u utvarigovore}i: Jedan od ovih mufljuza {to sede s tobom u vladi, izda}e me. Protrljam o~i,pogledam malo bolje i vidim da utvara ima oblik mog duhovnog vo|e kroz dr`avne jasle ipra{umu Vojislava Kosovoto~ivog. Gospode Bo`e Ko{tunico doktor Vojislave, pomiluj megre{nog, rekoh u velikom strahu Gospodnjem i padoh ni~ice,saplev{i se o hrisovulju. Utvara se ponovo oglasi: „^uvaj se Judinog pe~ata“, a potom se izgubi u fejd autu. Ovozapisah ja, gre{ni dijak Zoran Lon~ar, nedostojannare}i se dijak, ministar za pobrkane lon~i}e.“

Rukopis prona|en u poslanici

„Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija budu jedna od prvih re~i koje }e {apnuti svomnovoro|enom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Nekasvaki mladi} prvi junfer koji skine posveti Kosovu! Neka prve re~i koje hot-line devojkaizgovori budu Kosovo i Metohija! Neka svaki budu}i ministar prvi kiosk koji obije posvetiKosovu! Neka prva ku}a sa bazenom koju politi~ar-patriota sagradi bude posve}ena Kosovu!Neka prvi logor za evroslinavce i ostalu otpadiju bude posve}en Kosovu i Metohiji! Neka prvikamen koji pravednik baci na izdajnika bude posve}en Kosovu i Metohiji! Neka prvi ekserzaboden u {aku dr`avnog neprijatelja bude ekser za Kosovo i Metohiju!“

OGLA

S

VREME SMRTI I RAZONODE

1. Samo `elim da skrenem pa`nju da nije legitimno nekome unapred zabraniti da bude izabran za premije-ra, jer se time kr{e ustav i me|unarodno pravo. Podse}am, bilo je poku{aja da se i sam taj ustav protivustav-no zaustavi, ali referendum ih je privoleo pravu, te nisu znali da li vi{e vole mene kao legitimnog premije-ra ili moju preambulu. (premijer u odlasku, ili povratku)11/2. Olovno jutro posle te{ke izborne no}i. Lete}i reporter locira ministra u odlasku kako usamljen sedi nakamenu nultog kilometra autoputa, negde kod Po`ege.- Gospodine ministre, kako ste do~ekali izborne rezultate?- Uduvano...- Molim?- Pa uduvano! Jesi gluv?!

2. Molim da bude notirano: O{tro demantujemo unijatska naklapanja o tome kako nismo poslu`ili pe~enjezato {to nam je stranka propala i osiroma{ila. Pe~enje nije poslu`eno zato {to smo ga ~arterom poslali uHag, da nam se predsednik osve`i i okrepi, pa da izmuze du{u onom bantu-sudiji! (odgovor radikalskog funk-cionera na pitanje novinara za{to ovom prilikom nije poslu`eno svinjsko pe~enje)21/2. Dabogda svelo glasa~ko telo, kad pu{ke bez poreza i uniforme nove nije htelo. (~ika Brana i bata Mi-le, u radikalskom {tabu, posle pono}i)

3. Verujte mi, rekao sam mu u o~i: Ti ne}e{ biti premijer! I tako }e biti! To znaju i bake i deke! Pa se}ate se,kako sam mu rek’o pro{li put. I za preambulu kako sam mu skresao u brk. I za prodaju NIS-a. A sad, svi naEurosong, da pevate molitvu sa Ujedinjenim homoseksualcima Evrope, da im oprostite {to ste ih tukli, pa}ete posle dobiti stipendije. (predsednik Srbije, u istoriji poznat kao Viktor Lepi)

4. Imam samo jednu stvar da vam ka`em: Socijalna pravda! A vi znate ko vam to ka`e... Pa svi ste bili soci-jala, ha-ha! Vi nas znate, mi vas razumemo. Ako zagusti, Absolutni Dragan je obe}ao da }e nas pustiti uzoo-vrt da ~erupamo nojeve i glo|emo krmenadle od `irafe. Ne}e Srbija biti gladna! (Ivica Koaliciona Po-tencija, u istoriji poznat kao Viktor Bezrepi)

1 + 2 + 4 = demokratija + reforme

?3 + 4 = demokratija + reforme

Pi{e: Milo{ @ivanovi}

VOL[EBNA MATEMATIKA DEMOKRATIJE

[ta }e biti? ...^u}e se.