GODINA XIII · BROJ 68 · 19. jul 2011. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

U VojVodini nezaposlenost GORA Od RepubličkOG pROsekA!

Kuda vodi centralizam u Srbiji i šta Sve zbog toga trpimo

strana 11

strana 4

strana 8-9

strana 6

strana 15

strana 7

Prvi usPesi inicijative Lsv

Novi Sad i Bela Crkva daju punu platu

za trudnice

Sve više dolazaka i noćenja Stranaca

olena papuga i tibor vaš, članovi nacionalnih Saveta upozoravaju

Neizvesna sudbina medija na jezicima nacionalnih zajednica

dušan jaKovljev

Ukidanje Upravnih

odbora ne ukida partokratiju

lSv temerin podnela krivičnu prijavu

Samodoprinos potrošen mimo

volje građana

Od svinjokolja do filmskih festivala:raste broj turista u Vojvodini

Nezahvalno je izdvajati neke manifestacije, ali po prihodu

gledano svakako su najveći Exit i Poljoprivredni

sajam u Novom Sadu, a tu su i Dani piva u

Zrenjaninu koji, prema nekim

podacima, privlače oko

200.000 ljudi, kaže Gvozden

Perković, direktor

Turističke organizacije

Vojvodine

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

Možda je Bog stvorio svet, ali su Vojvodinu stvorili VojvođaniNOVI SAD – Lider Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ukazao je na sednici Glavnog odbora LSV 10. jula da

je u poslednje vreme došlo do poplave decentralista i regiona-lista u Srbiji, pre svega zbog toga što te stranke prate istraživanja javnog mnjenja koja govore da decentralizacija danas ima po-dršku među građanima. Čanak je podsetio da LSV ne menja svoj program već 21 godinu, dok su neki koji su se do juče borili protiv Lige, danas preuzeli delo-ve njenog programa.

Regioni mogu da se izbore za svoje interese

– Danas su mnogima puna usta priče o decentralizaciji, ali de-centralizacija nije dati opština-ma više novca kojima će plaćati više obaveza. Decentralizacija je

decentralizacija političkog odlu-čivanja i političke odgovornosti – istakao je lider LSV. Čanak je rekao i da poslanici LSV nisu podržali zakon koji bi opštinama i gradovima trebalo da da više novca zato što se nji-me ponovo, namerno i osmišlje-no zaboravlja AP Vojvodina. – Regioni ne mogu biti opština Novi Bečej ili Jagodina. Region može biti Šumadija, Vojvodina ili grad Beograd. Zašto niko ne spominje to? Zato što bi ti regio-ni mogli da se izbore za interese svojih građana i da postavljaju pitanja centralnim vlastima. Opštine i gradovi to ne mogu – ukazao je Čanak.Komentarišući tri godine rada Vlade Srbije, Čanak je rekao da ju je prilikom formiranja LSV

podržala zbog nekoliko poslo-va - okončanja saradnje sa Ha-gom, nastavka evrointegracija i približavanje EU, kao i socijalne

odgovornosti prema građanima Srbije. - Vlada je to i uradila. Činjenica je da je bilo puno pomaka - za-ključio je Čanak.

Sve u Vojvodini su napravili Vojvođani

On se osvrnuo i na vraćanje imovine Vojvodini, ističući da bi joj trebalo vratiti ono što su ljudi svojim rukama sticali. – Tu onda nema nikakvog pita-nja šta je vojvođanska imovina. Ono što su Vojvođani napravili, to je njihova imovina. A Vojvo-đani su u Vojvodini napravili sve, pa i samu Vojvodinu. Mož-da je, po nastavnim programi-ma sekularne države Srbije Bog

stvorio svet, ali Vojvodinu su stvorili Vojvođani – zaključio je on. Dodao je da Vojvodina više nije bogata budući da je sve što je imala opljačkano ili raspro-dato. – Kakva je to decentralizacija u kojoj se namerno, sračunato i smišljeno svaka investicija u Vojvodinu odvlači iz Vojvodine i usmerava tamo gde neke dru-ge partije imaju svoje poslove i glasače. Jel treba da ćutimo pred tim? Ne, to se neće desiti – ista-kao je Čanak. On je podsetio i na to da se Liga već 21 godinu zalaže za restiruciju, ali da resti-tucija ne može samo da podraz-meva vraćanje imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kojoj će se tako vratiti polovina Nacional-nog parka Fruška gora.

Kakva je to decentralizacija u kojoj se namerno, sračunato i smišljeno svaka investicija u Vojvodinu

odvlači iz Vojvodine i usmerava tamo gde neke druge partije imaju svoje poslove i glasače. Jel

treba da ćutimo pred tim, pitao Čanak

NOVI SAD - Radna grupa Vlade Srbije za izradu Na-crta zakona o javnoj svoji-ni nije do 15. jula predala ovaj dokument premijeru Mirku Cvetkoviću, iako je ranije tako bilo najavljeno. Predsednik Radne grupe Bojan Kostreš je u izjavama medijima rekao da se u sa-moj finalizaciji izrade ovog propisa ipak ispostavilo da postoji veliki problem u po-stizanju saglasnosti o obi-mu vojvođanske imovine. - To je čisto političko pi-tanje, a radi se, praktično, samo o dva stava jednog člana zakona koji se odnosi na vraćanje velikih sistema Vojvodini kao što su elek-tromreža, putevi, železnica, pošta... Zato smo se našli u ćorsokaku – kazao je Ko-streš.

Neophodan kompromis

On kaže da LSV i dalje traži da se Vojvodini vrati imovi-na po Ustavu iz 1974, a to bi značilo da joj pripadnu i delovi tih sistema na njenoj teritoriji. – Takav zahtev, međutim, u radnoj grupi i dalje ne na-ilazi na podršku. Dodatni argument za neprihvatanje jeste i to što bi, kada bi se na njega pristalo, bile ne-ophodne i izmene Ustava

Srbije, kao i novog Statuta Vojvodine, kojima to nije predviđeno – zaključio je Kostreš. On je dodao da je definisano da Pokrajini pripadnu šume i vode na njenoj teritoriji, uključujući kanal Dunav-Tisa-Dunav, kao i objekti na njima. Ko-streš je ipak uveren u to da još uvek ima prostora za dogovor jer, kako je naveo, „ipak postoji dobra volja kod svih da se saglasnost postigne”.– Očigledno je da će morati da se napravi kompromis i da će svi morati negde da popuste – ocenio je Kostreš. On je kazao da trenutno je-dino nije izvesno koliko će vremena biti potrebno za taj kompromis, zbog čega bi se, ukoliko do njega ne dođe tokom naredne nede-lje, proces usvajanja ovog zakona mogao odložiti za septembar.– Iako je naša namera bila da se ovaj zakon usvoji to-kom leta, na čemu još uvek radimo, pošto su sve odred-be sem tog jednog člana odavno „ispeglane”, postoji mogućnost da se, zbog ra-zličitih političkih stavova o vojvođanskoj imovini, to odloži za septembar, u pa-ketu sa zakonom o restitu-ciji – zaključio je Kostreš za Dnevnik.

LSV neće odustati

Podsetivši da se protivio usvajanju važećeg Ustava Srbije, Kostreš je tih dana za NIN rekao, da nikada neće odustati od insistira-nja da se Vojvodini vrati sva njena imovina, poseb-no ako dođe vreme za pro-menu Ustava. On je pod-setio i da su veliki državni sistemi nastali spajanjem, primera radi, Pošte Novi Sad, Beograd i Priština, a isto se desilo i u slučaju Železnica Srbije. U tekstu u NIN-u, autor je naveo da je Vojvodina, ne računajući Beograd, najrazvijeniji deo Srbije, i ocenio da će, ako se imovina vrati pokrajini, to dodatno ubrzati njen eko-nomski razvoj. A na pitanje NIN-a da li vraćanje imovi-ne može značiti da ćemo u budućnosti imati modernu Vojvodinu i zaostaliju Srbi-ju, Kostreš je rekao:- Hipotetički tako nešto je moguće i verovatno će biti, ali to nije ništa loše. Imovi-na će se vratiti svima i svi će imati šansu da njome upravljaju i da se razvija-ju – smatra on. Kostreš je ocenio i da će Beograd biti ekonomski jači od Vojvo-dine, iako bio on voleo da pokrajina bude najrazvije-nija.

bojan KoStreš, predSedniK radne grupe vlade Srbije za izradu nacrta zaKona o javnoj Svojini

Nema saglasnosti o vojvođanskoj imoviniKostreš traži da se Vojvodini vrati sva njena imovina, što u radnoj grupi ne nailazi na podršku

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

NOVI SAD – Formiranje neformalne grupe poslanika Skupštine Republike Srbije koji dolaze iz Vojvodine jeste ideja koja dobro zvuči, ali ne verujem da će do toga ikada doći – kaže za Slobodnu Vojvodinu zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i republički poslanik Bojan Kostreš. Iako veruje da bez 50-ak poslanika iz Vojvodine, koliko ih ima u sadašnjem sastavu Skupštine Srbije (što u vladajućoj većini, što u opoziciji), ne bi mogla da

se donese nijedna odluka u parlamentu, on smatra da se ne može očekivati da se takva grupa i stvori, jer političke stranke različito vide interese Vojvodine. Inače, priča

o stvaranju jedne ovakve grupe, pojavila se nakon što poslanici LSV i Saveza vojvođanskih Mađara nisu glasali za izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje su predložili Ujedinjeni regioni Srbije, a u tome su im se pridružile i dve poslanice Demokratske stranke iz Vojvodine Branka Ljiljak i Gordana Čomić.

Teško definisati interese

- Jako je teško definisati interes Vojvodine i profilisati

jednu takvu grupu. Kada bi Srbija imala Veće regiona, što nije nemoguće ukoliko dođe do decentralizacije i regionalizacije države, onda bi ta naša delegacija u veću

regiona mogla da zastupa interese Vojvodine. Ovako je to teško izvodljivo – smatra Kostreš. On misli da bi Skupština AP Vojvodine, pokrajinska vlada ili možda neka interstranačka grupa trebalo da formiraju listu intersa Vojvodine i da onda na njoj probaju svi da se dogovore. Ipak, on dodaje da je teško dogovoriti se o tome šta neke stranke smatraju prioritetima.- Sedam posto budžeta Vojvodine je recimo Bojan Pajtić, kao predsednik Izvršnog veća Vojvodine, predstavljao kao pobedu, a ja sam predstavljao kao prevaru. Danas se pokazalo da nema ni ’s’ od tih sedam posto – kaže Kostreš.

Različito tumačenje iste situacije

Kao primer različitog viđenja interesa Vojvodine, Kostreš navodi i činjenicu da je od formiranja ove Vlade Srbije tri puta glasano za budžet Srbije, a da Liga za njega glasala sva tri puta, dok je Savez vojvođanskih Mađara, to učinio dvaput.

- Kada je SVM glasao protiv budžeta rekli su da zastupaju interese Vojvodine, a upravo je bilo suprotno. SVM-u je bio interes, pošto je napravio dogovor sa Srpskom naprednom strankom da posle izbora zajedno formiraju Vladu, da se u tom momentu sruši Vlada. Da oni onda ispadnu veliki Vojvođani, da na tom talasu pokupe što više glasova i da onda formiraju koaliciju sa SNS – kaže Kostreš.

Izostala podrška

Kostreš podseća da LSV nije dobila podršku kada je pozivala na bojkot Ustava, kada je tražila obeštećenje Vojvodine jer je NIS prodat u bescenje, niti kada je tražila ukidanje katastrofalnog ugovora o koncesiji. - Sve se to nije desilo iz jednog jednostavnog razloga. Sve partije koje imaju centralu u Beogradu vođene su interesima Beograda odnosno interesima stranke koja situaciju posmatra iz Beograda – kaže Kostreš. Podrška je, međutim, izostala i od SVM-a...

Suviše dobro da bi bilo moguće

Teško do jedinstva vojvođanskih poslanika u Skupštini Srbije

bojan KoStreš, predSedniK radne grupe vlade Srbije za izradu nacrta zaKona o javnoj Svojini

- Razvijeni Vojvodina i Beograd mogu pogurati razvoj ostatka Srbije. Zar nije bolje tako nego da cela Srbija bude siromaš-na. Primera radi, kada su veliki sistemi spajani, Pošta Novi Sad je poslo-vala u plusu, Beograd na nuli, a Priština u gubici-ma. I šta smo dobili spa-janjem? Vojvodini nije bilo bolje, nego svima lošije. Valjda ne želimo to ponovo – upitao je za-menik predsednika LSV. On je ocenio i da su pred nama dva moguća puta. Da se razvoj Vojvodine ne dozvoli iz straha da se ona jednog dana ne ot-cepi ili pak da se dozvoli njen ekonomski razvoj, a tim i razvoj ostatka Sr-bije. - Srbija nema nikakvu evropsku perspektivu i šansu, ako se budemo ravnali prema najsiro-mašnijima - ubeđen je Kostreš.

Šta traži LSV?

1. Železnice2. Putevi3. Pošta4. Telekom5. Lutrija6. Elektrodis-

tribucija7. Ostala javna

preduzeca

Jedna bitna razlika

Uprkos svemu, Kostreš smatra da stranke iz Vojvodine, koje imaju za gazde građane Vojvodine, mogu da postignu zajednički interes. - Ono u čemu se LSV i SVM danas razilaze je jedna jedina stvar: što mi mislimo da ova vlada nema alternativu, a SVM misli da se vrlo lako i vrlo dobro može napraviti i vlada sa SNS i Tomislavom Nikolićem na čelu – kaže Bojan Kostreš.

aktuelno4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD - Dati više nov-ca lokalnim samoupravama ne znači nikakvu decentrali-zaciju ako im nisu preneta i veća ovlašćenja da odlučuju o svim pitanjima koja su od značaja za lokalno stanovniš-tvo, da imaju svoju imovinu i upravljaju njome – kaže za Slobodnu Vojvodinu zame-nica direktora Kancelarije Nacionalnog saveta za decen-tralizaciju Republike Srbije Marinika Čobanu. Ona je to izjavila komentarišući nedav-no usvajanje izmena Zakona o finasiranju lokalnih samou-prava koje su predložili Ujedi-

njeni regioni Srbije. Kaže i da je poseban problem to što se srednji nivo vlasti, u formi po-litičkih i funkcionalnih regio-na kao što je Vojvodina, u tom zakonu uopšte ne pominje.

Zabrinuti gradonačelnici

- Ono što je ipak najznačajniji alarm za ovu veliku temu je-ste to da sam obilazeći brojne gradove i opštine Srbije kao zamenica direktora Kancela-rije saveta u svakom od njih, iza zatvorenih vrata, naišla na ozbiljno nezadovoljstvo gradonačelnika zbog odluke njihovih stranaka da podrže takozvani Dinkićev zakon – kaže Čobanu. Posebno se žale oni koji kubure sa velikom nezaposlenošću i vidnom ekonomskom migracijom sta-novništva ka većim urbanim centrima. - Ti ljudi na terenu su mi rekli da ih niko nije ni pitao da se o njemu izjasne, jer da jeste, po-drška najvećeg broja gradona-čelnika i predsednika opština bi izostala, a oni bi se založili

za mnogo korisniji i brži po-tez: ukidanje Uredbe Vlade kojom su umanjeni transferi lokalnim samoupravama, od-nosno vratiti stvari na stanje pre ekonomske krize – kaže ona dodajući, da nažalost njih ipak nije ništa pitao o njihovoj budućnosti.

Dve godine

Marinika Čobanu kaže i da bi se kvalitetno odgovorilo na pitanje koliko ovaj takozvani Dinkićev zakon ima veze sa decentralizacijom, treba imati u vidu da je Mlađan Dinkić

pune dve godine unazad bio član Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Sr-bije, čiji je predsednik Nenad Čanak, a da se u te dve godine nije nijednom pojavio na rad-nim sednicama Saveta. - Tako je, posle dve godine ne-pojavljivanja i neučestvovanja u radu Nacionalnog saveta za decentralizaciju, Dinkić je odjednom doživeo prosvetlje-nje i istupio u javnost sa stra-načkim izbornim programom kojim je želeo da se fokusira upravo na decentralizaciju – smatra Čobanu. Ona kaže i da „peticija za decentralizaciju“ koju je URS sproveo nije bila ništa drugo do puko prebro-javanje glasova te koalicije što „mu je omogućilo da samo još jednom podigne kažiprst pred koalicionim partnerima, ali ne i da obezbedi decentralizaciju građanima Srbije“. Čobanu na kraju kaže da Dinkić ipak nije bio jedini koji se nije pojavlji-va na sastancima Saveta, i da se, pored ostalih, nikada nije pojavio ni predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.

Zakon URS nije decentralizacija

NOVI SAD – Najnoviji podaci iz ankete o radnoj snazi, koju je Republički zavod za statistiku sproveo u aprilu 2011. godine, na uzorku od oko 8000 doma-ćinstava, pokazala je da je AP Vojvodina gora od republičkog proseka kada su u pitanju i za-poslenost i nezaposlenost! Stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosi 22,2 odsto, dok je u AP Vojvodini ona 22, 9 odsto. Rezul-tati pokazuju da se APVojvodina nalazi iza Beograda (18,9) i regi-ona Šumadije i Zapadne Srbije (22,0), dok je od pokrajine gori samo region Јužne i Istočne Srbi-je sa 24,8 odsto nezaposlenih.

Prednjačimo u izvozu

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju i da je naj-veće učešće u izvozu Srbije u prvih pet meseci ove godine imala Vojvodina sa 36 odsto, a sledi Beogradski region sa 22,2 odsto. Beogradski region pred-njači kada je u pitanju uvoz - 45,3 odsto, dok je AP Vojvodina druga sa 30,9 odsto. Autor knjige „Vojvodina - propadanje jednog regiona” Dragomir Jankov ističe za Slobodnu Vojvodinu da ovi najnoviji podaci jasno pokazuju da se propadanje Vojvodine i da-lje nastavlja.– To što mi, od svih regiona imamo znatno veći izvoz, na 26 odsto stanovnika koji imaju plate ispod proseka Srbije, znači da je naš doprinos pozitivnom ekonomskom opstanku zemlje

ogoman. Slomilo bi se da nema Vojvodine – ističe Jankov. On

podseća i da Vojvodina ima samo jednog ministra u Vladi Srbije, a da je i on rođen u Beo-gradu.

Zaposliti mlade

Istraživanja pokazuju i da je stopa zaposlenosti u Republici Srbiji iznosi 36,2 odsto, a u APV 35,0 odsto. Najveća stopa zapo-slenosti je u regionu Šumadije i

Zapadne Srbije - 37,8 procenata, zatim u Beogradu - 36,5, pa u re-

gionu Јužne i Istočne Srbije 35,3 odsto. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlare-vić upozorava da je među neza-poslenima u Vojvodini gotovo trećina (27,85 odsto) mlađih od 29 godina, od čega je više od po-lovine žena. Upravo u cilju povećanja zapo-slenosti kod mladih, Sedlarevi-ćeva je boravila početkom jula u Briselu, na sastanku povodom početka Peer review Projekta pod nazivom „Promocija zapo-šljavanja mladih“. – U projektu, pored Vojvodine, učestvuju još tri regije članice Skupštine evropskih regija: iz Portugala, Hrvatske i Velike Bri-tanije, a cilj projekta je da kroz razmenu iskustava između če-tiri regije i stručne podrške od strane nezavisnog konsultanta, izradi plan za unapređenje po-litike zapošljavanja mladih radi smanjenja stope njihove nezapo-slenosti – ističe Sedlarevićeva.

Kuda vodi centralizam u Srbiji?

U Vojvodini nezaposlenost gora od republičkog proseka!

Najveće učešće u izvozu Srbije u prvih pet meseci ove godine imala Vojvodina sa 36 odsto, a sledi Beogradski region sa 22,2

odsto – To što mi, od svih regiona imamo znatno veći izvoz, na 26 odsto stanovnika

koji imaju plate ispod proseka Srbije, znači da je naš doprinos pozitivnom ekonomskom

opstanku zemlje ogoman. Slomilo bi se da nema Vojvodine – ističe Jankov

Izvor: Republički zavod za statistiku

Stopa nezaposlenosti (april 2011.)

Republika Srbija 22,2 %Beogradski region 18,9%Region Šumadije i Zapadne Srbije 22.0%, AP Vojvodina 22.9%Regionu Јužne i Istočne Srbije 24.8%.

Stopa zaposlenosti (april 2011.)

Republika Srbija 36.2%Region Šumadije i Zapadne Srbije 37.8% Beograd 36.5%Regionu Јužne i Istočne Srbije 35.3%AP Vojvodina 35.0%

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

ukRatko

NOVI SAD – Na nedavnoj sednici Upravnog odbora Fonda „Evropski poslovi“ konstatovano je da je u toku rešavanje svih neophodnih tehničkih pitanja za otvara-nje kancelarije AP Vojvodi-ne u Briselu, budući da su, usvajanjem potrebnih do-kumenta, stvoreni uslovi za otvaranje tog predstavniš-tva u Misiji Republike Srbi-

je pri Evropskoj uniji. Kako je navedeno, preostalo je još rešavanje tehničkih uslova, kako bi predstavništvo bilo

svečano otvoreno tokom održavanja evropske nede-lje gradova i regiona „Open days“, sredinom oktobra ove godine.

Predugo čekamo

Potpredsednica Skupšti-ne AP Vojvodine mr Maja Sedlarević, u sklopu svoje posete Briselu početkom

jula, posetila je i Misiju Srbije pri EU, gde je raz-govarala sa drugim sekre-tarom Misije Draganom

Stojovićem o mogućnosti-ma Vojvodine u regional-noj saradnji. Sedlarevićeva i Stojović, koji je u Misiji Srbije pri EU zadužen za regionalne inicijative i sa-radnju, razgovarali su o skorom otvaranju kancela-rije AP Vojvodine u Briselu i svim prednostima koje predstavništvo jedne regije u Briselu sa sobom nosi.– Neizmerno mi je zado-voljstvo ako predstavništvo AP Vojvodine u Briselu zaista bude otvoreno u ok-tobru, kako je nedavno na-javljeno, s obzirom na dug vremenski period koji smo čekali, uprkos činjenici da su pribavljene sve neop-hodne saglasnosti i dozvo-le – istakla je tom prilikom Sedlarevićeva. Ipak, kako je kazala za Slobodnu Vojvo-dinu, zaista još ne postoje uslovi za useljavanje kan-celarije, jer, kako navodi u zgradi Misije Srbije pri EU od pet spratova, trenutno su funkcionalni hol i četvr-ti sprat. – Planirano je da se sredi peti sprat zgrade, pa da na njemu budu kancelarija Ambasade Srbije i kance-larija Vojvodine. Međutim, radovi na uređenju tog pe-tog sprata još uvek nisu ni

započeti, a zaposleni u Mi-siji ne znaju ništa o početku radova kao ni eventualnom datumu useljavanja kance-larije. Iskreno se nadam da će to biti do oktobra ove godine – istakla je Sedlare-vićeva.

Što pre do fondova

Sedlarevićeva je ocenila i da će AP Vojvodina otva-ranjem predstavništva u Briselu imati velike ko-risti, a posebno u nared-nom periodu kada Srbija i zvanično postane kan-didat za pridruživanje, s obzirom na mogućnosti koje predpristupni fondovi nude državama kandidati-ma za ulazak u EU.– Zbog toga je od velike važnosti da ovaj put bude zaista onako kako je pla-nirano i da što pre obez-bedimo stalnu prisutnost stručnih ljudi i kontinui-rano i pravovremeno pra-ćenje konkursa putem ko-jih ćemo moći realizovati projekte koji bi dobrineli bržem razvoju i lakšem prilagođavanju svemu onome što će se od nas, kao kandidata za članstvo, očekivati – zaključila je Sedlarevićeva.

Ko ide u Brisel?

Šef budućeg predstavništva AP Vojvodine u Briselu Predrag Novikov u izjavi za Blic pre-cizirao je da će, za razliku od kancelarija Niša i Kragujevca, Vojvodina umesto kancelarije imati predstavništvo, a pokra-jinski predstavnici diplomat-ski status. On je podsetio da je krajem marta vojvođanska administracija dobila saglasnost Vlade Srbije, nakon čega je Fond „Evropski poslovi“ u ime Vlade Vojvodine sa Mini-starstvom spoljnih poslova potpisao sporazum na osnovu kojeg je otpočeo proces diplomatskih priprema predstav-nika Vojvodine koji će otputovati u Brisel. Nešto ranije je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio da će Voj-vodinu u Briselu predstavljati “najstručniji i najprofesional-niji ljudi”, koji će, pored znanja engleskog jezika i završenog fakulteta, morati da imaju i diplomatsko iskustvo ili završe-nu Diplomatsku akademiju.

Nadam se da će predstavništvo Vojvodineu Briselu biti završeno do oktobra

potpredSednica SKupštine apv maja Sedlarević o poSeti miSiji Srbije pri eu Sabotiranje

vojvođanskog predstavništva

NOVI SAD – Krajem juna grad Niš je zvanično dobio kancela-riju u Briselu, a potpredsednica

Izvršnog odbora Glavnog od-bora LSV mr Maja Sedlarevićčestitala im je na tome, postav-ljajući pri tom pitanje dokle će se sabotirati otvaranje vojvo-đanske kancelarije u Briselu.– Iz vizure nekoga ko je u po-krajinskoj administraciji, mogu da zaključim samo da su poje-dini članovi Vlade Srbije i dalje veliki centralisti, koliko god se trudili da to prikriju – istakla je Sedlarevićeva tada i podsetila da preko 300 regiona iz svih krajeva Evrope ima svoja pred-stavništva u Briselu.– Sabotiranjem otvaranja voj-vođanskog predstavništva, centralisti sprečavaju postoja-nje i funkcionisanje srednjeg nivoa vlasti, kao osnove istin-ske decentralizacije zemlje. I, otvoreno odvlače investicije i investitore iz Vojvodine u druge delove zemlje kojima su više naklonjeni – navela je ona. Sedlarevićeva je podsetila da je još u novembru 2010. godine postignut dogovor o otvaranju vojvođanske kancelarije u Bri-selu, a da je krajem marta za to dobijena i saglasnost od Vlade Republike Srbije i upitala zbog čega se još čeka.– Ko je kriv za sva sredstva koja su izgubljena u međuvremenu? Ko će to Vojvodini da nadokna-di – upitala je Maja Sedlarević. Par dana kasnije odgovarajući na pitanje novinara lista Press, ona je ministra spoljnih poslo-va Srbije Vuka Jeremića označi-la kao jednog od najodgovor-nijih za kašnjenje vojvođanske kancelarije u Briselu.– Krajem novembra Jeremić je najavio otvaranje kancelari-je i da će zauzeti čitav sprat u zgradi misije Srbije pri EU. Sa-glasnost Vlade Srbije usledila je 24. marta, a mi na početku jula još ne znamo ni gde će biti kan-celarija, ni koliki prostor će biti obezbeđen. Volela bih da me ministar Vuk Jeremić deman-tuje, ali ne lažnim obećanjima, već delima – navela je tom pri-likom Sedlarevićeva.

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

Fragmenti o lustraciji

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA enCIkloPeDIJa

u crticama

Nakon što smo analizirali dosadašnja iskustva brojnih evropskih država i neka ek-spertska stanovišta, u posled-njem desetom fragmentu o lustraciji, posvetićemo pažnju tome dokle je Srbija stigla kada je reč o lustraciji. Srbija je 2003. godine pokazala za-konodavnu inicijativu za prav-no prevladavanje autoritarne prošlosti. Međutim, posle do-nošenja zakona ti procesi su apsolutno zastaliNajpre, sama vlast nije prstom mrdnula da se sa lustracijom krene od donošenja Zakona o odgovornosti za kršenje ljud-skih prava (Zakona o lustra-ciji).Drugo, neposredno posle do-nošenja zakona, krenula je desničarsko-nacionalistička lavina ruženja lustracije. Mo-glo se čuti da će lustracija biti postkomunistički ili postmi-loševićevski ”lov na veštice” i da će poslužiti kao rekvizit za obračun sa političkim ne-istomišljenicima, i tako dalje. Mada, istini za volju, lustracija ovako zamišljena nosi i odre-đene nedoumice.

Nedoumice

Prvo, Zakon o lustraciji nagla-sio je da je razlog za odgovor-nost - kršenje ljudskih prava što ostavlja brojna otvorena pitanja vezana za takvu pojavu. Drugo, Zakon je “samozaštit-no” naglasio da pripadnost po-litičkoj stranci, organizaciji ili grupi, sama po sebi, nije (i ne može biti) razlog za pozivanje na lustracionu odgovornost (član 12. stav 2). Zamerki ima još; nije jasna metodologija kojom se utvrđuje lustraciona

odgovornost, zatim lustraci-ja nije samo pravna, nego je i moralna, nije samo profe-sionalna, nego je i politička, nije samo represivna nego je i preventivna kategorija. Peto, lustracionu odgovornost ni-kako ne treba poistovećivati sa krivičnom odgovornošću. Krivična odgovornost izvire iz zapovesti “Ne čini zlo” (da ne bi bio kažnjen). Lustraciona odgovornost izvire iz zapove-sti “Čini dobro” (da ne bi bilo zla). Ako je lustraciona odgo-vornost vezana za radnju kri-vičnog dela, do njenog utvrđi-vanja može da dođe i po isteku roka zastarelosti krivičnog go-njenja. To, međutim, ne treba da plaši, pošto lustracija ima dobre namere: sprečava one koji su u prošlosti kršili ljudska prava da to ne ponove.

Rok trajanja

Šesto, lustraciona odgovornost zahvata prošlost, sadašnjost i budućnost. Prošlost seže do 23. marta 1976, kada je stupio na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravi-ma. Sadašnjost obuhvata zbi-vanja od demokratskih pro-mena 2000. godine do danas, a budućnost ima u vidu zbivanja do 11. juna 2013, kada ističe “rok trajanja” lustracionog za-kona. Upravo zato Liga socijal-demokrata Vojvodine novem-bra prošle godine dostavila je Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu tog zakona, kojim bi se važenje ovog akta koji praktično nije ni zaživeo, sa 10 produžilo na 20 godina. Međutim, to do danas nije stiglo na dnevni red parlamenta.

NOVI SAD – Nacrtom Strategije razvoja siste-ma javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine predviđeno je da država ne može biti vla-snik medija, a osim države to, ni posredno ni nepo-sredno, ne mogu biti ni teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, niti bilo koja ustanova, predu-zeće i drugo pravno lice koje je u celini ili u držav-noj svojini, ili koje se fi-nansira iz javnih prihoda. Takođe, predviđeno je da se Republika Srbija povu-če iz vlasništva nad javnim glasilima najkasnije u roku od 18 meseci od usvajanja Strategije. Sagovornici Slo-bodne Vojvodine zabrinuti su zbog najavljene privati-zacije manjinskih medija jer smatraju da bi moglo doći do njihovog gašenja, ali sa druge strane, upozo-ravaju da nije dobra ni po-stojeća situacija u kojoj su osnivači tih medija - Naci-onalni saveti.

Ugrožen opstanak

Olena Papuga, članica Nacionalnog saveta rusin-ske nacionalne manjine i predsednica udruženja građana Rusinska liga, upozorava za Slobodnu Vojvodinu da je Strategija posebno zabrinula ma-njinske medije koji se na-laze u teškom finansijskom položaju, često cenzurisani od svog novog osnivača -

nacionalnih saveta, pošto ne donosi odgovarajući model za privatizaciju. Strategiji nedostaje i in-stitucionalni mehanizam koji garantuje dugoročni

opstanak manjinskih me-dija, dodaje ona.

– Manjinski mediji pred-stavljaju veoma važnu kariku u ostvarivanju ma-njinskih prava nacional-nih zajednica, a nalaze se u specifičnom položaju, jer zbog svog realno ograniče-

nog tiraža i auditorijuma kojem se obraćaju, nisu u mogućnosti da budu eko-nomski samoodrživi. Iz tog razloga postoji potreba za podrškom države koju

nova Strategija ne pred-viđa, pa će postupno ma-njinski mediji da se gase, otpuštaju zaposlene i gube misiju koju imaju, ne samo u sopstvenim manjinskim zajednicama, nego i mul-tinacionaloj Vojvodini i Srbiji – istakla je ona. Pa-puga upozorava da će slič-na sudbina zadesiti i sve lokalne medije koji infor-mišu i na jezicima nacio-nalnih zajednica, budući da ti programi ne mogu da budu komercijalnog ka-raktera.

Pritisak na Mađar so

Reči Olene Papuge potvr-đuje i Tibor Vaš, pred-sednik udruženja građa-

olena papuga i tibor vaš, članovi nacinalnih Saveta upozoravaju

Neizvesna sudbina medija na jezicima nacionalnih zajednicaTe medije ne Treba privaTizovaTi, ali nije dobra ni posTojeća siTuacija u kojoj su njihovi osnivači - nacionalni saveTi, ocenjuju sagovornici slobodne vojvodine, ilusTrujući To nedavnim primerom iz mađar soa

Ne smanjivati dostignuta prava

Vlada Vojvodine se takođe oštro usprotivila ideji priva-tizacije višejezičnih medija i zatražila da oni ostanu u vlasništvu loklanih samouprava i u javnom vlasništvu. Takođe, zahtevano je od Ministarstva kulture da ne pre-ferira privatizaciju medija koja će zagroziti visok stepen manjinskih prava. Olena Papuga ukazuje na to da Repu-blika Srbija garantuje da se dostignuti nivo ostvarivanja prava manjinskih naroda na informisanje na svom jeziku neće smanjivati, a da to medijska strategija ne ispunjava. Nacrt medijske strategije trebalo bi da se u Skupštini Sr-bije nađe do kraja avgusta nakon čega će biti donet i za-kon koji proizilazi iz te Strategije, pa će se tek tada videti da li su uslišene molbe medijskih kuća, Vlade Vojvodine i nacionalih saveta da se ti mediji ipak ne privatizuju.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

NOVI SAD - Liga socijalde-mokrata Vojvodine ne spori da je partokratija jedno od najvećih zala, ali ukidanje upravnih odbora koje pred-lažu Ujedinjeni regioni Srbije nije rešenje – kaže za Slobod-nu Vojvodinu predsednik Političkog saveta LSV Dušan Jakovljev. On je ovo izjavio ko-mentarišući najavu predsed-nika URS Mlađana Dinkića koji je nedavno rekao da će ta politička grupacija tražiti uki-danje upravnih odbora, a da će Vlada Srbije imati predstav-nike samo u nadzornim odbo-rima javnih preduzeća. Kako bi se sprečilo biranje „partij-skih vojnika“ na konkursima Dinkić je najavio da bi, prema njihovoj ideji, konkurse spro-vodile profesionalne agencije za upravljanje kadrovima, uz kontrolu javnosti.

Dinkić zatvara krug

Jakovljev, međutim, smatra da upravne odbore, koji su stan-dard svuda u svetu, ne treba ukidati i da postoje druga re-

šenja za partokratiju u javnim i državnim preduzećima.- Jedno od rešenja nudi pri-mer LSV. Liga je na visokim mestima u izvršnoj vlasti i u velikom broju upravnih odbo-ra delegirala ljude koji uopšte nisu članovi LSV. Mi to tako radimo, i smatram da je to dobro rešenje – kaže Jakovljev. Sa druge strane, Jakovljev kaže da ga ideja da konkurse spro-vode profesionalne ekspertske agencije tera da pomisli da na neki način Mlađan Dinkić za-tvara krug. On je podsetio da je G17 plus počela kao grupa eksperata iz različitih oblasti pa su onda odlučili da se reor-ganizuju. - Onda je 2002. godine Din-kić od toga napravio političku stranku, a sada se ponovo vra-ća na eksperte. Znači zatvorili smo krug. Hoćemo li se sutra ponovo vraćati na političku stranku? – upitao je Jakovljev. On je ocenio i da je ova Dinki-ćeva i deja ispolitizivana. - To kad Dinkić nešto predlaže, to je kao da slušaš lošeg muzi-čara ili gledaš lošeg glumca pa

ti se pažnja fokusira na njega a ne na tekst ili ono što on svira – ocenio je Jakovljev.

Da li će ukidati i ministarstva?

Predsednik Političkog saveta LSV je podsetio i da je Dinkić jedan od inicijatora, idejnih tvoraca i onih koji su sproveli u delo priču „da ministrastva postanu feudi bez ikakve me-đustranačke kontrole stranaka koje čine većinu u Vladi“.- Da li to znači da je naredni korak ukidanje ministarstava

kada se već na taj način bori protiv partokratije – upitao je on. Jakovljev kaže i da je sve to samo politička predizborna priča, jer je samo pre godinu dana od funkcionera G17 plus u Zrenjaninu lično dobio in-formaciju da su direktori jav-nih preduzeća u tom gradu iz G17 plus dobili izvršno nare-đenje da mogu da zapošljavaju samo članove te stranke. - A sad kada su se primakli iz-bori odjednom imate priču, u kojoj se peru od svega – ne mi to nismo nego ćemo da radi-mo drugačije – kaže Jakovljev.

predSednik političkog Saveta lSv dušan jakovljev o još jednom predlogu najnovijih regionaliSta

Ukidanje Upravnih odbora ne ukida partokratijuKao jedan od recePata u borbi Protiv PartoKratije jaKovLjev uKazuje na Primer Lsv koja je na mnogim važnim mesTima delegirala ljude koji nisu njeni članovi ali su sTručni za posao koji Treba da se uradi

Bajić: Ne izmišljati rupu na saksiji

Poslovni direktor LSV Dušan Bajić, koji je i predsednik Upravnog odbora JAT-a, komentarišući inicijativu URS, sa ekonom-ske strane kaže da nije ni na pojedincima ni na javnosti da sude o tome da li treba ukidati upravne odbore. - Tamo gde je opšte poznato ko je vlasnik kapitala njegovo isključivo pravo je da upravlja tim kapitalom. U slučaju JAT-a vla-snik kapitala je Republika Srbija i Vlada Republike Srbije i odlučuje ko će u njeno ime de upravlja kapitalom – kaže Bajić. On dodaje da, koliko je njemu poznato, od 1. februara na snagu stupa novi zakon o privrednim društvima koji kaže da privredna

društva, u koja spada i JAT, neće moći da imaju generalnog direktora i upravni odbor zajedno. On kaže da JAT ni sada nema direktora već predsednika Izvršnog odbora kojeg čine direktor i pet pomoćnika, i

dodaje da lično misli da će Vlada od 1. februara ukinuti Upravni odbor u JAT-u i da će sve prepustiti generalnom direktoru i nadzornom odboru koji će nadzirati njegov rad. - Svuda u svetu je poznato da UO upravlja kapitalom a samom firmom upravlja neki izvršni odbor ili direktorijum, tako da bi bilo deplasirano da izmišljamo rupu na saksiji, a ne bi nam bilo prvi put da hoćemo da budemo pametniji od sveta pa da napravimo štetu od toga – smatra Bajić. On kaže da je važno imati dve instance u firmi da bi se zaštitio kapital.

- U svetu je to direktor i UO, kod nas će to biti direktor i nadzorni odbor ili će biti samo uprav-ni odbor i nadzorni odbor. Ako bi ove dve instance bile nezavisne jedna od druge,

kako bi trebalo da bude, onda će vlasnik kapitala imati dobru kontrolu nad svojim kapitalom – smatra Bajić.

na Mađarska liga i član Nacionalnog saveta Ma-đara. Istovremeno, on upozorava da i prevelik uticaj nacionalnih saveta nije dobro rešenje.– Nacionalni saveti su, ipak, političko telo pod kontrolom nekih poli-tičkih partija. U tom slu-čaju, dajemo partijama neke medije i na taj na-

čin od njih pravimo par-tijske listove – upozora-va naš sagovornik. Kao ilustraciju za to, Vaš na-vodi slučaj Mađar so-a u kojem je smenjen glavni urednik, pošto je odre-đena partijska struja u nacionalnom savetu bila nezadovoljna njegovim radom. Tibor Vaš kaže da nacionalni saveti ne bi smeli da, pod izgovorom da su osnivači medija, postavljaju urednike i traže šta da se piše. – Ja sam pobornik toga da se izvrši visok stepen demokratizacije i profe-sionalizacije tih listova– kaže Vaš.

teMa8 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD - Od oko 800 ki-lometara pruga u Vojvodini je polovina u jako lošem sta-nju, iako studije pokazuju da su sve trase rentabilne, izjavio je član Saveta za železnički saobraćaj Vojvodine Milan Vučinić.On je na okruglom stolu “Modeli finansiranja razvoja infrastrukture u Vojvodini” održanom 7. jula u Novom Sadu rekao da u pokrajini više od 30 godina nije bilo oz-biljne revitalizacije železnica, zbog čega je sada neophodna pomoć cele stručne javnosti da se ova oblast unapredi.- Sektor saobraćaja nalazi se na četvrtom mestu po ostva-renju bruto domaćeg proi-zvoda (BDP), sa udelom od 7,5 odsto. Međutim, drumski saobraćaj opterećen je sa čak 80 odsto ukupnog transpor-ta, zbog čega su neophodne česte rekonstrukcije - rekao je Vučinić.Dodao je da je jedan od ra-

zloga za to što je železnički saobraćaj u jako lošem stanju i što su gubici i zaduženost izuzetno veliki, ali razvojnu šansu predstavljaju međuna-rodni koridori 7 i 10 koji pro-laze kroz Srbiju.Međunarodni stručnjak za železnički saobraćaj Milan Jovetić rekao je da savremeni železnički sistemi ne koriste subvencije države i kredite prilikom investiranja u po-boljšanje infrastrukture.- Za ekonomiju jedne države veoma je važno da izgradi moderan železnički sistem. Ako biste jednog dana od Beograda do Subotice mogli

da stignete za 45 minuta, to bi potpuno promenilo svest kod ljudi gde će živeti i raditi i koje će preduzetničke ideje realizovati - rekao je Jovetić, a prenela Radio televizija Voj-vodine.Prema njegovim rečima, u

mnogim zemljama železnica je postala generator razvoja, jer je omogućila interakciju između gradova i regiona i brži razvoj manje razvijenih krajeva, gde dolazi do porasta BDP-a i smanjenja nezapo-slenosti.Jovetić je predstavio model upravljanja železnicom u Hong Kongu, gde je privat-nim kompanijama omogu-ćeno da oko glavnih čvorišta

grade velike komercijalne i stambene objekte, a ostvaren profit kasnije ulažu u žele-znički sistem.- Ovakav model mogao bi biti primenjiv i u Srbiji, jer su nje-ne prirodne vrednosti mno-go veće nego u Hong Kongu - rekao je Jovetić i dodao da bi, osim građevine, mogle biti razmotrene i neke druge spe-cifičnosti, kao što je korišće-nje zemljišnih resursa u vla-sništvu države za proizvodnju hrane. Organizatori okruglog stola bili su Pokrajinski sekre-tarijat za privredu i Centar za strateško ekonomska istraži-vanja “Vojvodina-CES”.

Polovina vojvođanskih pruga u lošem stanju, iako su trase rentabilne

NOVI SAD – Vojvodina nije poznata kao turistička destina-cija, ali svake godine njena tu-ristička ponuda je sve bogatija. Iako je prva asocijacija za turi-zam i zabavu u Vojvodini festi-val Exit, više od hiljadu različi-tih manifestacija koje se ovde organizuju svake godine privla-če sve veći broj domaćih i stra-nih turista. Kako nam je rekao direktor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković, o tome najbolje svedoče najnoviji statistički podaci koji pokazuju izuzetne znake oporavka i po-boljšanja broja dolazaka i no-ćenja u Vojvodini. Prema nje-govim rečima, podaci za period od januara do maja ove godine

pokazuju da je u odnosu na isti period prošle godine broj dola-zaka turista porastao za sedam

odsto, a ukupan broj noćenja za osam odsto. Za porast u obe ove kategorije prvenstveno su zaslužni stranci koji su za oko 20 odsto povećali i svoje posete i noćenja u Vojvodini, u odnosu na 2010. godinu.

Pihtijade i haiku

- Srbija nije turistička zemlja, ali ovi podaci za Vojvodinu poka-zuju da sav trud koji svi zajed-no ulažemo od opštinskih tu-rističkih organizacija, agencija, hotelijera, salašara, vinara i svih onih koji se bave turizmom, do turističkih organizacija Srbije i Vojvodine, donosi rezultate – kaže Perković. On posebno

ističe da je Vojvodina multiet-nička i multikulturalna sredina i da svako mesto ima neku svoju

specifičnost, pa su zbog toga od neprocenjive važnosti razne ve-like i male manifestacije kojih u ima oko 1.100 godišnje.- Te manifestacije se održavaju i u najvećim, ali i u najmanjim mestima u Vojvodini i zato su one veliko bogatstvo koje se mora negovati. Zbog toga smo i izdali jednu brošuru u kojoj su sve one nabrojane na jednom mestu – kaže Perković. Inače, u tom Kalendaru manifestacija Vojvodine se mogu naći razli-čite manifestacije koje upravo oslikavaju tu različitost o kojoj Perković govori. Pa se tako tu-rista može zaputiti na svinjokolj u Ruskom Selu, Rumenačku Pihtijadu, Turijsku Kobasicijadu, Maskenbal u Šidu, Dane šunke na Paliću, kikindske Dane luda-je ili Haiku festival u Odžacima. Takođe se mogu videti filmski festivali u Novom Sadu i Paliću, berba grožđa u Sremskim Kar-lovcima, Tamburica fest u Dero-njama, Moto susret u Debeljači na kojem je ove godine nastu-pila nekadašnja pevačica finske grupe Nigtwish Tarja Turunen, kao i Svetsko prvenstvo u ba-natskim šorama u Tomaševcu. S obzirom na to da manifestacija ima više od hiljadu nemoguće ih je ovde sve nabrojati, ali ovih nekoliko daju dobar ukus onoga što turiste čeka ako malo dublje zagrebu po Vojvodini.

Neistražena Vojvodina

Perković smatra da su mani-festacije veoma dobre da pri-vuku turiste da dođu, ali da se mora raditi na tome da se oni i zadrže neko vreme u tom mestu. - Vojvodina je jednostavno ne-istražena. Adekvatan smeštaj, originalna domaća hrana i piće koji se mogu ponuditi, dodat-ni sadržaji kao što su šetnja, biciklizam, jahanje, lov, ribo-lov ili nešto drugo, dali bi ve-oma dobre rezultate – smatra Perković. On kaže, da stranci u Vojvodinu dolaze sa nekim predrasudama iz ranijih godi-na, ali da se, kada osete gosto-primstvo ovdašnjih ljudi i čari sela, jednostavno oduševe. Turisti prema zvaničnim po-dacima najviše obilaze Novi Sad, Suboticu i banje. On ipak smara i da je poseta pojedinim jednodnevnim manifestacija-ma isto respektabilno velika, ali da ne ulazi u statistiku jer gosti ne ostaju na noćenju.- Nezahvalno je izdvajati neke manifestacije, ali po prihodu gledano svakako su najveći Exit i Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, a tu su i Dani piva u Zrenjaninu koji, prema nekim podacima, privlače oko 200.000 ljudi, ali toga nema u statistici – kaže Perković.

Sve više dolazaka i noćenja Stranaca

Šta nikako ne propustiti

U brošuri koju izdaje Turistička organizacija Vojvodine kao zanimljive destinacija koje obavezno treba posetiti u Vojvodini mogu se pronaći Fruška Gora, Deliblatska peščara, Palić, Belocrkvanska jezera, novosadski Štrand, Petrovaradinska tvrđava, Vršačka kula. Tu su i Patrijar-šijski dvor u Sremskim Karlovcima, Ostaci Sirmiuma u Sremskoj Mitrovici, dvorci Dunđerskih, Sinagoga u No-vom Sadu, kao i svi fruškogorski manastiri. Naravno nisu zaboravljeni ni mnogobrojni salaši, a turistima se predla-že da probaju bogatu vojvođansku trpezu i vojvođanska vina, i da nikako ne preskoče štrudlu sa makom.

Od svinjokolja do filmskih festivala: raste broj turista u VojvodininezahvaLno je izdvajati neKe manifestacije, aLi po prihodu gledano svakako su najveći exiT i PoLjoPrivredni sajam u novom sadu, a tu su i dani Piva u zrenjaninu Koji, Prema neKim Podacima, privlače oko 200.000 ljudi, kaže gvozden perković, direkTor TurisTičke organizacije vojvodine

ukRatko

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD – Vojvodina nije poznata kao turistička destina-cija, ali svake godine njena tu-ristička ponuda je sve bogatija. Iako je prva asocijacija za turi-zam i zabavu u Vojvodini festi-val Exit, više od hiljadu različi-tih manifestacija koje se ovde organizuju svake godine privla-če sve veći broj domaćih i stra-nih turista. Kako nam je rekao direktor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković, o tome najbolje svedoče najnoviji statistički podaci koji pokazuju izuzetne znake oporavka i po-boljšanja broja dolazaka i no-ćenja u Vojvodini. Prema nje-govim rečima, podaci za period od januara do maja ove godine

pokazuju da je u odnosu na isti period prošle godine broj dola-zaka turista porastao za sedam

odsto, a ukupan broj noćenja za osam odsto. Za porast u obe ove kategorije prvenstveno su zaslužni stranci koji su za oko 20 odsto povećali i svoje posete i noćenja u Vojvodini, u odnosu na 2010. godinu.

Pihtijade i haiku

- Srbija nije turistička zemlja, ali ovi podaci za Vojvodinu poka-zuju da sav trud koji svi zajed-no ulažemo od opštinskih tu-rističkih organizacija, agencija, hotelijera, salašara, vinara i svih onih koji se bave turizmom, do turističkih organizacija Srbije i Vojvodine, donosi rezultate – kaže Perković. On posebno

ističe da je Vojvodina multiet-nička i multikulturalna sredina i da svako mesto ima neku svoju

specifičnost, pa su zbog toga od neprocenjive važnosti razne ve-like i male manifestacije kojih u ima oko 1.100 godišnje.- Te manifestacije se održavaju i u najvećim, ali i u najmanjim mestima u Vojvodini i zato su one veliko bogatstvo koje se mora negovati. Zbog toga smo i izdali jednu brošuru u kojoj su sve one nabrojane na jednom mestu – kaže Perković. Inače, u tom Kalendaru manifestacija Vojvodine se mogu naći razli-čite manifestacije koje upravo oslikavaju tu različitost o kojoj Perković govori. Pa se tako tu-rista može zaputiti na svinjokolj u Ruskom Selu, Rumenačku Pihtijadu, Turijsku Kobasicijadu, Maskenbal u Šidu, Dane šunke na Paliću, kikindske Dane luda-je ili Haiku festival u Odžacima. Takođe se mogu videti filmski festivali u Novom Sadu i Paliću, berba grožđa u Sremskim Kar-lovcima, Tamburica fest u Dero-njama, Moto susret u Debeljači na kojem je ove godine nastu-pila nekadašnja pevačica finske grupe Nigtwish Tarja Turunen, kao i Svetsko prvenstvo u ba-natskim šorama u Tomaševcu. S obzirom na to da manifestacija ima više od hiljadu nemoguće ih je ovde sve nabrojati, ali ovih nekoliko daju dobar ukus onoga što turiste čeka ako malo dublje zagrebu po Vojvodini.

Neistražena Vojvodina

Perković smatra da su mani-festacije veoma dobre da pri-vuku turiste da dođu, ali da se mora raditi na tome da se oni i zadrže neko vreme u tom mestu. - Vojvodina je jednostavno ne-istražena. Adekvatan smeštaj, originalna domaća hrana i piće koji se mogu ponuditi, dodat-ni sadržaji kao što su šetnja, biciklizam, jahanje, lov, ribo-lov ili nešto drugo, dali bi ve-oma dobre rezultate – smatra Perković. On kaže, da stranci u Vojvodinu dolaze sa nekim predrasudama iz ranijih godi-na, ali da se, kada osete gosto-primstvo ovdašnjih ljudi i čari sela, jednostavno oduševe. Turisti prema zvaničnim po-dacima najviše obilaze Novi Sad, Suboticu i banje. On ipak smara i da je poseta pojedinim jednodnevnim manifestacija-ma isto respektabilno velika, ali da ne ulazi u statistiku jer gosti ne ostaju na noćenju.- Nezahvalno je izdvajati neke manifestacije, ali po prihodu gledano svakako su najveći Exit i Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, a tu su i Dani piva u Zrenjaninu koji, prema nekim podacima, privlače oko 200.000 ljudi, ali toga nema u statistici – kaže Perković.

U poslednjih mesec dana reporteri Slobodne Voj-vodine uspeli su da posete tri manifestacije, do kojih su dve već tradicionalne i jedna mlada koja se tek bori za svoju publiku. Kre-nućemo od najmlađe. A to je prvi Tomaševački letnji omladinski festival (TLO fest). Njega je krajem juna u Tomaševcu organizovala Fabrika kulture, a nastu-pili su bendovi Overdrive iz Zrenjanina, Lude krave iz Bačkog Petrovca, kao i novosadski Ritam nereda i Atheist rap. Koncerti su uz

dobro rapoloženje i hladno pivo održani na sada već čuvenom (najviše po banat-skim šorama) tomaševač-kom igralištu, a organiza-tori su najavili da će festival

postati tradicionalan. Već narednog vikenda, na istom tom igralištu, u organizaciji Društva za očuvanje banat-skih šora, održano je 11. Svetsko prvenstvo u ovom sportu. Posle dvodnevne borbe titulu svetskog prva-ka je pred krcatim tirbina-ma osvojila ekipa tomaše-vačkog Marijeva koja je u finalu pobedila prošlogo-dišnje prvake Orlovat. Da se neko ne naljutii, važno je napomenuti da su pored njih nastupile i ekipe Čoke iz Tomaševca, Bečkerečke kere iz Zrenjanina, Sakule

iz Sakula, Tommyland iz Rumunije, Lale iz Crve-ne Crkve, Bećari iz Novog Sada, Mamuti iz Kikinde, Đilkoši iz Pančeva, Sve zve-zde iz Morkrina i Šajkaši iz Žablja. Poslednji na redu bio je Tamburica fest koji je od 1. do 3.jula održan u Deronjama. Pred više hilja-da gledalaca publici su se u revijalnom delu predstavili Šaban Šaulić, Dženan Lon-čarević i legenda tamburaš-ke muzike Zvonko Bogdan. Za najbolju taburašku ban-du proglašena je „Roman-sa“ iz Novog Sada.

Onde Lude krave, tamo Zvonko Bogdan...

Hiljade kupačana vojvođanskim plažama

NOVI SAD - Visoke tempera-ture, polovinom jula naterale su Vojvođane i Vojvođanke da potraže rashlađenje na re-kama, bazenima, jezerima... Kako je javio list Pres, novo-sadski Štrand je tih dana bio krcat, a za četiri dana festivala Egzit ovu plažu je posetilo više od 65.000 ljudi. Rekord je postavljen 10. jula, kada je prodato 20.500 ulaznica, što je najveći promet za jedan dan u poslednje četiri godine. Apatinci su se gotovo preselili na kupališta jer svi koji mogu beže od velikih vrućina na obale Dunava ili bazene Ba-nje Junaković. Mnogi su se čamcima otisnuli i na prelepe divlje plaže, kojih je u okolini Apatina bezbroj. Tokom po-slednje dve godine Direkcija za izgradnju Sremske Mitro-vice je za uređenje gradske plaže izdvojila oko 10 miliona dinara tako da je to sada jedna od najopremljenijih plaža u Srbiji na kojoj se u ovim vre-lim danima nađe i po 5.000 kupača dnevno. U poslednje vreme za mnoge Mitrovčane, Rumljane, ali i Beograđane i Novosađane, pravi raj pred-stavlja jezero „Beli kamen” kraj Bešenova sa čistom vo-dom iz krečnjaka, nastalo na napuštenom kopu Beočinske fabrike cementa. Kuljani se ovog leta ponovo rashlađuju u jezeru Kompanije „Rodić MB” na izlazu iz Kule prema Vrbasu, koje je prošle godi-ne bilo zatvoreno za kupače. Zrenjaninci su spas od trop-skih vrelina potražili na lo-kalnim kupalištima Peskari i bazenu, obližnjoj Tisi, kao i nešto manje popularnom jezeru kod „Žitoprodukta”. Subotičani osveženje traže na gradskom bazenu kao i na termalnom bazenu na Pa-liću. Mnogi spas od vrućine traže i u Malom Bajmoku na veštačkom jezeru „As trejd”, a „starosedeoci” se hlade i u jezeru Palić. Kikinđani spas u tropskim danima uglavnom nalaze na bazenima Centra „Jezero”, Plavoj banji, dve pe-skare i na Kanalu DTD.

Od svinjokolja do filmskih festivala: raste broj turista u Vojvodini

NOVI SAD - Surogat mate-rinstvo, odnosno mogućnost da žena postane majka tako što će joj bebu roditi neka druga žena, moglo bi da bude moguće i u Srbiji, budući da je predviđeno prednacrtom Građanskog zakonika koji re-guliše porodične odnose.

Štraub: Udarac protiv bele kuge

Predsednica Foruma žena LSV Ela Štraub za Slobodnu Vojvodinu pozdravlja najavu surogat materinstva, podseća-jući da je problem bele kuge u Vojvodini poslednjih godina sve izraženiji. Iako će se suro-gat materinstvo, ukoliko za-kon bude usvojen, sprovoditi pod strogim kriterijumima zbog sprečavanja mogućih zloupotreba, ona smatra da će to mnogim ženama omogući-ti da konačno dobiju potom-stvo.– Sve je više žena koje nemaju adekvatnu zdravstvenu zašti-tu, odlažu materistvo za treću deceniju života iz raznoraznih razloga, što kasnije često do-vodi do toga da kada žele, ne mogu da postanu majke. Su-rogat majčinstvo će promeniti mnogo toga pa će žene koje iz zdravstvenih razloga ne mogu

da postanu majke sada to moći – navodi ona. Surogat majčin-stvu bi mogle da se podvrgnu žene koje nemaju matericu, bez obzira da li je reč o urođe-noj mani, komplikacijama u ranijim trudnoćama, nesreći, bolesti ili posledicama neade-kvatnog lečenja.

Pitanja i dileme

Kako je nedavno za RTV obja-snila Vesna Kopitović, uprav-nik Zavoda za humanu repro-dukciju Klinike za ginekologi-ju i akušerstvo KCV, surogat materinstvo ima opravdanja samo iz medicinskih razlo-ga, a budući da nije jednako regulisano u zemljama gde je legitimno, ne postoji obra-

zac koji bi se mogao preuzeti. Ukoliko bi građanski zakonik bio usvojen, sledeći korak bi bile izmene i dopune zakona koji reguliše biomedicinsku pomoć. Pre toga ipak treba odgovoriti na mnoge dileme. Ta tema otvara mnoge pravne dileme, jedna od njih je i pita-nje novčane naknade. Za ra-zliku od Rusije i Amerike gde surogat majke dobijaju novac, u Srbiji Građanski zakonik zabranjuje takvu praksu. Do sada je surogat materinstvo priznato u Rusiji, Americi, Ve-likoj Britaniji, Izraelu i Grčkoj. Dok je u mnogim ekonomski stabilnijim zemljama od naše i dalje zabranjeno, to su recimo Francuska, Nemačka, Austri-ja, Švajcarska, Slovenija.

10 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

akCentI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

lIGaŠ

Prim. dr Radovan Latinović

Radovan Latinović je rođen 1957. godine u Novom Sadu gde je za-vršio osnovnu školu i Gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj. Zvanje doktora medicine stekao na Me-dicinskom fakultetu u Novom Sadu 1983. godine, a 1992. godi-ne postaje specijalista pedijatar. Na Odeljenju intenzivne nege i terapije Dečije bolnice u Novom Sadu, čiji je jedan od osnivača, radi od 1987. Načelnik ovog ode-ljenja postaje 1992. godine i na tom mestu radi do 2004. godine. Tokom rada na Institutu nastav-lja stručno i naučno usavršavanje u zemlji i inostranstvu, aktivno učestvujuci na simpozijumima i kongresima iz oblasti pedija-trije, neonatologije i perinatalne medicine. Član je Srpskog le-karskog društva, Društva lekara Vojvodine, Pedijatrijske sekcije Vojvodine, Perinatološke sekcije Srbije. Član je Evropske i Svetske asocijacije perinatologa. Preda-vač je po pozivu u Školi perina-talne medicine Srbije, koja ima međunarodni karakter. Autor je više stručnih i naučnih radova iz oblasti neonatologije i peri-natologije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 2002. godine dodeljuje mu zvanje primarijus. Od decembra 2004. godine je na funkciji zamenika Pokrajinskog sekretara za zdravstvo i socijalnu politiku u Izvršnom veću, a da-nas Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine. U Ligu socijaldemo-krata Vojvodine učlanio se 2003. godine, u kojoj je tada bio član Predsedništva GrO LSV Novi Sad. Trenutno je član Glavnog odbora i Predsedništva LSV, a za-

menik je predsednika Saveta za zdravstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine. Predsednik je Grad-ske organizacije LSV Novi Sad u trećem mandatu.Kada je odlučio da se bavi poli-tikom, za LSV se, po sopstvenim rečima, lako odlučio budući da je i pre članstva imao razmišljanja slična onima koja zastupa stran-ka. A, budući da je kroz bavljenje svojom profesijom uvideo mnoge nedostatke koje je želeo da ispra-vi, činilo mu se da socijaldemo-kratska načela i socijaldemokrat-ska nota koja karakteriše Ligu mogu biti pravi put za tako nešto. Posebno je ponosan na svoju po-rodicu, na ženu i obe ćerke koje su, kako voli da istakne, uspešne žene i devojke i uspešne akadem-ske građanke i sportistkinje. Ta-kođe, ponosan je na svoju ličnu profesionalnu karijeru, budući da je osnivač Odeljenja inten-zivne terapije i nege prevremeno rođene dece i drugačijeg pristupa lečenju te najvunerabilnije kate-gorije dece.– Zahvaljujući formiranju tog odeljenja, danas je Odeljenje intenzivne terapije na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine najbolja pedijatrijska intenzivna na prostoru Srbije, a i šire - ističe Latinović.Kada je u pitanju slobodno vreme, velika ljubav mu je skijanje. Takođe, porodično je vezan za golf za koji kaže da nije samo igra, već istovre-meno i sport i filozofija. Zbog toga osim igranja, prati i voli da učestvuje u svemu što ima veze sa golfom.

Surogat materinStvo od naredne godine najverovatnije i u Srbiji

Svaka žena bi mogla biti majka

Konstantna briga za potomstvo

Koliko Liga socijaldemokrata Vojvodine vodi računa o potomstvu, najbolje pokazuje angažman njenih poslanika prilikom izrade zakonskih akata iz ove oblasti. Tako je još 2009. godine narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov sa nekoliko koleginica poslanica podnela amandman na Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Usvajanjem tog amandmana omogućeno je da i žene bez partnera mogu da se podvrgnu veštačkoj oplodnji, što prvobitan predlog zakona nije predviđao. – To sam uradila zbog toga što ne smatram da pravo žene na potomstvo treba da bude uslovljeno bračnim statusom – ističe Jerkova. Ona je dodala da je tu zapravo reč o lečenju, koje mora biti dostupno svima, bez obzira na bračno stanje i emotivni status.

VeStI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Skupština grada Novog Sada usvojila je na sednici krajem juna inicijativu Lige socijalde-mokrata Vojvodine da se trudnicama i porodiljama poveća naknada za trudnič-ko bolovanje sa 65 na 100 odsto. Nekoliko dana pre novosadske, istu inicijativu usvojila je i skupština Bele Crkve. Predsednica Foru-ma žena gradskog odbo-ra LSV Novi Sad Baršonj Golubović za Slobodnu Vojvodinu ističe da je ve-oma zadovoljna što je ova

inicijativa prošla, budući da je Novi Sad sada postao je-dan od malobrojih u kojem trudnice i porodilje mogu da računaju na punu platu tokom porodiljskog odsu-stva. Dodaje da ovo nije samo pobeda LSV ili trud-nica, već boljitak za čitavo društvo.– To je velika stvar i zbog toga što mi spadamo među najstarije nacije u Evropi, pa je ovo ujedno neki vid borbe protiv bele kuge i podsticaj poboljšanja na-taliteta. A trudnicama ovo posebno mnogo znači jer će sada rasterećenije čekati kraj trudnoće, pošto znaju da će imati dodatna sred-stva kojima će svoju prino-vu moći da snabdeju svim neophodnim stvarima – na-vela je Golubovićeva. Ona očekuje da se uspeh proširi

i na ostale gradove i opštine po Vojvodini.Inače, Inicija-tiva za trudnice inkorpori-rana je u budžet Grada sa sumom do pet miliona di-nara, a isplata se očekuje od oktobra ove godine.A Skupština opštine Bela Crkva usvojila je inicijativu FŽ LSV uz dodatak, pa su njihovom odlukom obuhva-ćene i nezaposlene trudnice. Sandra Ristić, predsednica OO LSV Bela Crkva i šefi-ca odborničke grupe LSV u Skupštini opštine Bela Cr-kva, za Slobodnu Vojvodi-

nu ističe da je uspeh ligaša u toj opštini još veći kada se ima na umu da su u lokal-

nom parlamentu opozicija. – Dogovoreno je da se na osnovu ove odluke napravi proračun, a na tome će ra-diti opštinsko veće zajedno sa odborničkom grupom LSV. A proračun će biti uvr-šten u budžet već za nared-nu, 2012. godinu – istakla je Ristićeva. Ona je dodala da je usvajanje ove inicijative veliki pomak za Belu Crkvu – U Beloj Crkvi imamo jako malo dece i sva-ke godine je sve manje porodilja i trudnica. Nadam se da će ovo podstaći veći broj ra-đanja – istakla je San-dra Ristić. Podsetimo, trudnice u Beogradu i Jagodini već izvesno vreme primaju punu platu, pa je Forum žena GrO LSV Novi Sad prošle godine pokrenuo niz ulič-nih akcija, podelu promotivnog mate-rijala i prikupljanje potpisa sa zahtevom da se isto omogu-ći i Novosađankama. Nakon toga, kampanja “Puna plata za trudnice” je proširena na čitavu

Vojvodinu. I, konačno je počela da donosi rezultate.

lSv beleži prve uSpehe inicijative za poboljšanje položaja mladih majki

Novi Sad i Bela Crkva daju punu platu za trudnice

Značajna uloga Vojvođanki u borbi za ravnopravnost polova

PODGORICA – Zahvaljujući usvajanju amandmana na Za-kon o izboru narodnih posla-nika koji su podnele poslanice Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Aleksandra Jerkov i Olena Papuga, konačno je obezbeđe-no da nakon narednih izbora u parlamentu najmanje svaki treći poslanik bude žena, istakla je poslanica LSV u Skupštini AP Vojvodine Marija Radojčić učestvujući na okruglom stolu koji su u Podgorici organizovali Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Crne Gore i Mini-starstvo za ljudska i manjin-ska prava Vlade Crne Gore. Okrugli sto je organizovan povodom pokušaja crnogor-skih poslanica da izdejstvuju usvajanje amandmana ko-jim bi se obezbedilo da se na izbornim listama nađe najmanje 30 odsto manje zastupljenog pola, a Marija Radojčić koja je i članica Odbora za rodnu ravno-

pravnost Skupštine APV ukazala je kolegama iz Crne Gore na iskustva Pokrajine po pitanju rodne ravnopravnosti od 2000. godine.– Vojvođanke su odigrale veliku ulogu svih prethodnih godina – istakla je ona navodeći da je period od 2000-2004. godine odlikovao mali broj žena u voj-vođanskom parlamentu, kao i

njihov mali uticaj, budući da se među 120 poslanika našlo svega osam žena. – Tada je promenjen instituci-onalni okvir za ravnopravnost polova u AP Vojvodini. Uvo-đenje kvote u Odluku o izboru poslanika i novi izborni sistem rezultirali su time da nakon iz-bora 2004. godine u parlament uđe čak 22 poslanice, što je čini-lo 19,17 odsto od ukupnog broja poslanika – navela je Radojčiće-va. Radojčićeva je upozorila da je u aktuelnom sazivu opet ma-nje žena nego do 2008. godine, a kao svetao primer, navela je poslaničku grupu LSV koju čine tri poslanika i dve poslanice, što znači da je odnos 60:40! Isti od-nos LSV poslanika i poslanica je i republičkom parlamentu.

Štraub: Ne odustajemo!

Predsednica Foruma žena LSV Ela Štraub, pozdravila je ove prve uspehe dodajući da je ne obeshrabruje to što inicijativa u nekim opštinama za sada nije dobila podršku. – To nam samo daje dodatnu snagu i volju da se i dalje borimo i pokušamo da se izborimo da što više lokalnih samou-prava prihvati ovu našu inicijativu. Po-

gotovo one koje su je prvi put odbile – navela je Ela Štraub podsećajući da Vojvodina ima ogromne probleme sa belom kugom.

Twitter :(LSV_NS)

ETFovac Dugo nisam video da je neka stranka uradila nešto pametno... Svaka čast!Dušan B Svaka čast, zaista pozitivna stvar i dobra vest :) Biće valjda pameti i kod nas u Kra-gujevcu, za slično.Marija R Mislila sam da pokrajina dotira ostatak od 35 odsto, barem je tako bilo u medi-jimaMiloš MČestitam!

Komentari

Usvajanje inicijative LSV za punu platu trudnicama i porodiljama u Novom Sadu izazva-lo je pravu navalu komentara podrške na društvenim mrežama. Evo samo nekih:

Facebook:(LigaNS):

Saša Domovski Nadam se da će ova inicijativa biti uskoro prihvaćena u svim vojvođanskim gradovi-ma i opštinama. Zaslužile su i mnogo više od toga.Sanja Bradić Midanović Svaka čast, super!!!Goran Buci Veselinović Znači drugovi, na posao...Kosta Djurdjev Sve čestitke na pobedi, ipak i to je NOVO-SADSKI :) :)

12 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

lokal

ZRENJANIN - Član Grad-skog veća u Zrenjaninu za-dužen za sport mr Vojislav Matić dobio je nedavno Zlat-ni orden Evropske rvačke fe-deracije (CELE) za doprinos afirmaciji rvanja i organiza-ciji juniorskog šampionata

Evrope koji je nedavno odr-žan u tom gradu. Matić za Slobodnu Vojvodinu kaže da je ovo priznanje, koje je došlo iz ruku prvog čoveka Evrop-ske rvačke federacije Cena Cenova, za njega lično veliko priznanje za sav dosadašnji angažman u rvanju. Matić je inače, dok je bio aktivni rvač, osvojio dve evropske medalje, bio je prvak Balkana i treći na Mediteranu. - Ovo priznanje shvatam kao

priznanje celokupnoj orga-nizaciji evropskog prvenstva i svim ljudima koji su uče-stvovali u organizaciji. I oni-ma koji su se videli i onima koji nisu. Bez svih njih ovaj projekat ne bi mogao da se organizuje na ovako visokom

nivou – kaže Matić, koji je i predsednik Saveta za sport Gradskog odbora LSV Zre-njanin. On smatra da je ovo veliko priznanje i za sam Grad Zrenjanin za doprinos razvoju evropskog i svetskog rvanja. Na svečanom prijemu koji je organizovao gradonačelnik Mileta Mihajlov, Zrenjaninu je dodeljena i zlatna medalja Svetske rvačke federacije, što je njihovo najviše priznanje.

Odlikovan gradski ministar sporta u Zrenjaninu

MUŽLJA – Mesna zajednica Mužlja kontaktirala je nadlež-ne državne organe, kao i firmu Vojvodinaput iz Zrenjanina, i predočila im inicijativu na osnovu koje bi trebalo da se postigne dogovor o naknadi koju bi to preduzeće ubuduće plaćalo mesnoj zajed- nici na ime rudne rente zbog eksploatacije peska iz njenog atara. P o t p r e d s e d -nik Saveta MZ Mužlja Tibor Vaš navodi da po zako-nu zemlja pripada vlasniku, ali je ono što se nalazi ispod zemlje državno i zbog toga je svako ko ekspolatiše neko rudno bogatstvo obavezan da plati pravo korišćenja i da po tom osnovu mnoga mesta u

Vojvodini dobijaju rentu na osnovu eksploatacije nafte. – Jeste da nam je zemljište lošeg kvaliteta, ali pod njim leže ogromne količine peska, a mi, kao mesna zajednica, nemamo ni jedan jedini dinar koristi od te eksploatacije –

kaže on. Tibor Vaš ističe da mesna zajednica trpi

dvostruku štetu budući da su, pored besplat-ne eksploata-

cije peska, teški kamioni Vojvo-

dinaputa u međuvreme-nu upropastili asfaltnu mrežu u selu. Vaš očekuje pozitivan ishod inicijative i dodaje da će dobijena sredstva biti uložena u finansiranje nevladinih or-ganizacija, kulturno-umetnič-kih društava i seoski sport.

Mužlja traži rentu zbog eksploatacije peska

ZRENJANIN - Preduslov razvoja svake sredine u Vojvodini i čitavoj Srbiji jeste da raspolažu svojom imovinom i izvornim pri-hodima – istakao je nedav-no predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemo-krata Vojvodine Zrenjanin Dejan Čapo, otvarajući ak-ciju zrenjaninskih ligašica i ligaša pod nazivom „Vra-timo imovinu i pare gra-du“. Ovom akcijom LSV Zrenjanin je obeležio ro-đendansku nedelju stran-ke, a njihov osnovni cilj je bio da čuju ideje i sugestije Zrenjaninki i Zrenjanina-ca o tome kako bi po njima grad trebao da izgleda, a sa druge strane da im prbliže politički program LSV i njene ideje za unapređenje kvaliteta života u gradu.

Izbijeni aduti

Čapo kaže i da je jedan od osnovnih Liginih ciljeva da građankama i građa-nima ponudi ono što je najbolje za njih kako bi ostvarili zajedničke ciljeve: da grad Zrenjanin i ostale lokalne samouprave ima-ju svoju imovinu i izvore finansiranja, što je osnova bilo kakvog napretka.- Zrenjanin je u SFRJ, do devedesete godine, bio tre-ći po razvijenosti iza Ma-ribora i Ljubljane, i grad je u to doba zaista beležio najveći napredak u svojoj istoriji. Međutim donoše-njem Miloševićevog Usta-va i oduzimanjem imovine 1995. godine, Zrenjanin je jednostavno izgubio mo-gućnost da se dalje razvija – kaže Čapo. On objašnja-va da su oduzimanjem

imovine i izvornih prihoda, Zrenjaninu

jednostavno izbije-ni svi aduti iz ruku da planira svoju budućnost. - Zbog toga LSV već 21. godinu insistira da se i

lokalnim samoupravama i AP Vojvodini vrati imovi-na i izvorni prihodi – kaže Čapo.

Nova radna mesta

On napominje i da je ve-oma bitna fiskalna decen-tralizacija, jer bi na osnovu toga lokalne samouparve mogle da biraju na koji način će da se razvijaju.- Njihov razvoj bi tada zavisio isključivo od ljudi koji ih vode, ali je važno svima vratiti imovinu i izvorne prihode i na taj način svima obezbediti jednake šanse – smatra Čapo. On na kraju napo-minje da će imovina, kada bude vraćena lokalnim samoupravama, biti velika garancija za uzimanje kre-dita, ali i garancija investi-torima da to mesto ima šta da ponudi. - To bi svakako dovelo do otvaranja novih radnih mesta jer bi procedura, koja je danas duga i kom-plikovana, bila znatno lakša što će svakako mno-go značiti za potencijalne investitore – kaže Čapo.

zašto je vraćanje imovine i izvornih prihoda preduSlov razvoja SvaKe Sredine?

Čist račun garantuje investitore

Kamen spoticanja u Beogradu

Dejan Čapo kaže, da je najbolji primer koliko je procedura za dobijanje dozvola spora, zrenjanin-

ska industrijska zona.- Kod bilo kog posla, tamo se uvek zapetlja-

mo u papirima. Poznato je da je u Direkciji za imovinu prosek rešavanja bilo kog

predmeta 3,9 godina. Dakle ko-liko god se mi trudili da

budemo brzi uvek imamo neki ka-

men spoticanja, a on je uvek u Beogradu – kaže Čapo.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

ukRatko

NOVI SAD - Novi Sad je početkom jula dobio šest novih gradskih autobusa na komprimovani prirodni gas. Autobusi su klimatizovani i komforni, a pritom imaju ugrađenu i platformu koja olakšava ulazak osoba sa in-validitetom i majki sa dečjim

kolicima.Autobuse kompanije Solaris-bus i gasnu punionicu sveča-no su u rad pustili gradona-čelnik Novog Sada Igor Pa-vličić i predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, u prisustvu direktora JGSP Novi Sad Branislava Boga-

roškog i brojnih gostiju.- Na taj način naše preduzeće, u godini kada obeležava prvih 100 godina svog postojanja i rada uvodi novine u sistem gradskog prevoza, rame uz rame sa evropskim i svetskim metropolama, rekao je obra-ćajući se prisutnima direk-tor JGSP Novi Sad Branislav Bogaroški. On je istakao da će kupovinom 6 autobusa na komprimovani prirodni gas JGSP unaprediti kvalitet grad-skog prevoza, zatim ekono-mičnost svog poslovanja, ali i značajno doprineti očuvanju životne sredine. Bogaroški je

napomenuo da je JGSP Novi Sad prvi u Srbiji uveo gasne autobuse u gradski prevoz i da ga raduje što će taj primer slediti i prevoznici u drugim gradovima. Inače, u poređe-nju sa klasičnim tečnim go-rivom prirodni gas prilikom sagorevanja daje od 90 do 97% manje ugljenmonoksida, 25% manje ugljendioksida i smanjuje emisiju azotnih ok-sida i do 60%. Kroz nižu cenu prirodnog gasa u odnosu na klasična tečna goriva, počet-ne investicije u vozila na pri-rodni gas i punilišta se otplate u relativno kratkom roku.

Nova era gradskog prevoza u Novom SaduŠest novih, KLimatizovanih autobusa na KomPrimovani Prirodni gas (cng) prilagođenih Potrebama osoba sa invaLiditetom i majki sa dečjim KoLicima, osim boLjeg Komfora donose veću ekonomičnosT u radu, uz manje buKe i sKoro nimaLo zagađenja

Evropski

Na promociji novih vozila saopšten je i podatak da širom sveta, preduzeća koja imaju veliki broj voznih jedinica, ku-puju vozila na prirodni gas, a odlukom Evropske unije do 2020. godine 20% od ukupnog broja vozila treba da koristi prirodan gas kao pogonsko gorivo. Novi Sad kao evropski grad, ovom investicijom pokazao je da tu odluku poštuje.

Predsednik Skupštine gra-da Aleksandar Jovanović predao je nedavno klju-čeve stana od kuće na Ta-tarskom brdu devojkama i mladiću, koji će u nared-nih godinu dana živeti u stanu u okviru programa Centra za socijalni rad - osamostaljivanje dece bez roditeljskog starateljstva. Stan u koji se uselilo pet novih ukućana, nalazi se u okviru kuće, koju je drža-va oduzela u borbi protiv organizovanog kriminala

i namenila ih socijalnim i zdravstvenim ustanovama. On je najavio da će grad pokušati da pronađe posao, preko pripravničkih mesta, za petoro mladih koji su se uselili, kako bi im se olak-šao proces osamostaljiva-nja. Direktor Centra za so-cijalni rad Gojko Vujnović rekao je da će njhovo osa-mostaljivanje svakodnevno pratiti stručnjaci Centra, da će grad finansirati ishranu mladih, a Pokrajina troško-ve stanovanja.

Kuća za decu bez roditeljskog staranja

Tržnica gradi hladnjačui ulazi u veleprodaju

NOVI SAD - Novosadsko Jav-no preduzeće Tržnica započelo je izgradnju rashladne hale na Najlon pijaci, što predstavlja jednu od najvećih investicija ovog preduzeća u 2011. godini. Ovim će se stvoriti bolji uslovi za skladištenje i održavanje po-ljoprivrednih proizvoda, a hala će imati mesta za do 600 tona voća i povrća, u zavisnosti od načina pakovanja. Kako za Slo-bodnu Vojvodinu kaže direktor ovog preduzeća Dušan Bajić, građevinski radovi su završeni, a sada slede poslovi koji se tiču mašinske i skladišne tehnike.

Bez konkurencije zakupcima

- Procenili smo da će tržničar-ska delatnost u narednom pe-riodu opadati, jer će jačanjem države nestajati robni delovi na pijacama. Od tih robnih delo-va mi sada imamo prihod od 23 -24 odsto, i to ćemo morati sami da zaradimo– objašnjava Bajić neposredne razloge za ovu investiciju. On napominje da Tržnica ovom investicijom ne želi da uđe u maloprodaju, da ne bi bila konkurencija svojim zakupcima tezgi, nego isključi-vo u velepordaju.- Mi robu možemo kupiti po ni-žim cenama i boljim uslovima plaćanja i čuvati je u hladnjači, a kasnije je prodati po nešto ve-ćim cenama. Samo to skladište-nje je automatska zarada – kaže direktor Tržnice.

Podizanje prometa

Kao primer, Bajić navodi da Tržnica u avgustu može kupi-ti paradajz po veoma niskim cenama, a da ga za nekoliko meseci može prodati za mnogo više novca, ali i napominje da Tržnici u ovom poslu nije samo važna zarada. - Nećemo mi to voće i povrće ni kasnije prodavati po punoj tržišnoj ceni, jer nam nije samo interes da zaradimo. Oni će biti znatno jefitniji, ali ćemo napra-viti selekciju dve do tri pijace, jer ćemo prodajom jeftinog voća i povrća tamo dovući kup-ce i za drugu robu i dići promet pijace – kaže Bajić. On se nada da će hladnjača biti u potpu-nosti gotova do kraja godine, a da će već naredne doneti prve rezultate.

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

PANČEVO - Granica iz-među Pančeva i Beogra-da od davnina je bila na Dunavu, a osamdesetih godina prošlog veka sve-dena je na tamiški most. Od tada se Beograd širi i zidaju se industrijski pogoni na pančevačkoj teritoriji – upozorio je nedavno, povodom Dana Dunava, potpredsednik Gradskog odbora Lige so-cijaldemokrata Pančevo Jovica Petrovački. Liga je zbog toga počela sa priku-pljanjem potpisa podrške za peticiju kojom se traži administrativno razgrani-čenje Pančeva i Beograda na Dunavu. Peticija će, kako je najavljeno, biti uručena gradonačelnici Pančeva Vesni Martino-vić i predsedniku Skupšti-ne grada Tigranu Kišu, od kojih će biti zatraženo da pokrenu pravnu procedu-ru za razgraničenje.

U Beograd po mišljenje

Petrovački je upozorio da

je na putu Pančevo-Beo-grad nikla ogromna indu-strijska zona od koje Be-ograd ubire novac i puni svoj budžet. - Niko ko je na vlasti u Pančevu nema prava da se odrekne novca, koji nije mali, kao ni panče-vačke teritorije. To što radi Beograd isto je kao kada bismo uzeli nečiji plac, izdali ga i ubirali no-vac od zakupa, a da vla-snika prethodno nismo ništa pitali – rekao je on. Petrovački je dodao da je LSV očekivala da će posle demokratskih promena 2000. godine biti pokre-nuto pitanje razdvajanja Pančeva i Beograda. Me-đutim, kako je rekao, sve lokalne vlasti u Pančevu ”išle su u Beograd po svo-je mišljenje”, zbog čega se ispostavilo da je razgrani-čenje nemoguće.

Pančevo do Dunava

Jovica Petrovački ocenju-je da će gradska vlast koja

posle narednih lokalnih izbora bude vodila Pan-čevo moraće da se suoči sa problemom razgrani-

čenja. Ilustrujući do koje mere je došlo do zbrke i preplita-nja dva grada, on navodi kao primer da pančevač-ka vlast godinama igno-riše činjenicu da se na teritoriji opštine Palilula nalaze objekti pančevač-kog vodovoda. – Dobro je da Pančevci još ne plaćaju porez za građevinsko ze-mljište na kojem se nala-ze ti objekti – kaže on.- Mi ne želimo da se mi-rimo s takvim stanjem, pa će se zato potpisivanje peticije za razgraniče-nje odvijati pod motom „Pančevo do Dunava“. Tako je bilo i tako treba da bude – napominje Pe-trovački.

pokrenuta peticija kojom Se traži adminiStrativno razgraničenje dva grada

Razdvojiti Pančevo i BeogradTo šTo radi beograd isTo je kao kada bismo uzeli nečiji plac, izdaLi ga i ubiraLi novac od zaKuPa, a da vLasniKa Prethodno nismo nišTa piTali – kaže jovica peTrovački

Ilustrujući do koje mere je došlo do zbrke i preplitanja dva grada, on navodi kao primer da pančevačka vlast godinama

ignoriše činjenicu da se na teritoriji opštine Palilula nalaze objekti pančevačkog vodo-voda. – Dobro je da Pančevci još ne plaćaju porez za građevinsko zemljište na kojem se

nalaze ti objekti – kaže on

TEMERIN - Rozalija Gobor odavno muku muči sa podze-mnim vodama i kišnicom, a prošle godine je i opomenuta od lokalne vlasti da mora da iskopa odvodni kanal, jer kiš-nica već ugrožava i komšijsku imovinu. Sedamdesetogišnja

starica je kupila odmah beton-ske cevi koje bi trebalo posta-viti, ali nema ko da joj iskopa kanal pred kućom i to uradi, niti sa penzijom od 15 hiljada dinara ima novca da plati rad-nike. Na kraju se požalila Op-

štinskom odboru LSV Temerin. Omladinci u tom odboru, koji i inače nameravaju da u nared-nom periodu ličnim primerom podstaknu Temerince i podsete na lep običaj da se međusobno pomažu, zasukali su rukave i u jednodnevnoj akciji – završili

čitav posao.- Mnogo sam zahvalna ovim mladim momcima. Bez njihove pomoći ne znam kada, i da li bi uopšte bio rešen moj problem – rekla je Rozalija Gobor posle završetka postavljanja cevi.

Zasukali rukave i pomogli sugrađanki

KIKINDA - U Kikindi je nedav-no, i pored visoke dnevne tempe-rature, održana još jedna u nizu akcija čišćenja grada u organiza-ciji Gradskog odbora LSV Kikin-da. Akcija pod nazivom „Vratimo osmeh gradu“ održana je na teri-toriji dela grada koji se zove Ba-randa, a inicijativu su pokrenuli upravo tamošnji žitelji. Poznato je da je Kikinda jedno od mesta

koje ima velikih problema sa div-ljim deponijama na perifernim delovima grada. Ovoga puta čla-novi i odbornici Lige su zajedno sa građanima od korova, ambro-zije, smeća i šuta očistili površinu na uglu ulica Dragoljuba Udic-kog i Feješ Klare. Kandidat za

odbornika LSV Vladimir Rackov najavio je nastavak čišćenja peri-ferije grada i naveo da je u Baran-di planirano da se napravi sport-sko igralište za decu i omladinu. Inače deo problema nastanka divljih deponija u Kikindi leži u činjenici da je od 67.000 građana opštine „u sistemu“ sakupljanja otpada obuhvaćeno oko 52.000 ljudi. Pretpostavka je da preosta-

li broj odlaže smeće uglavnom na divlje deponije. Komunalno preduzeće ASA godišnje sakupi od 22.000 do 24.000 tona komu-nalnog otpada, a pretpostavka je da još minimum 10 odsto ovih količina otpada završi na divljim deponijama.

Kikindski ligašice i ligaši očistili deo grada

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

VeStI

TEMERIN – Opštinski od-bor Lige socijaldemokrata Vojvodine Temerin, podneo je Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prija-vu protiv odgovornih u me-snim zajednicama i lokalnoj samoupravi zbog zloupotre-be službenog položaja i mal-verzacija sa mesnim samo-doprinosom, potvrdio je za Slobodnu Vojvodinu Robert Karan, predsednik OO LSV Temerin. On je podsetio da su temerinski ligaši još pre godinu dana upozoravali nadležne na moguće malver-zacije u vezi sa mesnim sa-modoprinosom. Pitali su gde su pare od samodoprinosa, tražili informacije i reakcije po tom pitanju, ali budući da je LSV u Temerinu vanparla-mentarna stranka, inicijative su bile bezuspešne. Ipak, pre oko mesec dana došlo je do razmirica u vladajućoj koali-

ciji i tom prilikom su koalici-oni partneri počeli da iznose međusobne optužbe koje su potvrdile sumnje ligaša, zbog čega su se oni i odlučili na podnošenje krivične prijave.

Neka tužilaštvo proceni

– Da se sve ne bi završilo kao prepucavanje među ko-alicionim partnerima, doneli smo odluku da se obratimo

Višem javnom tužilaštvu sa konkretnim zahtevom za pokretanjem istrage protiv odgovornih lica, pa neka tu-žilaštvo proceni o čemu se tu radi. A mi smatramo da je učinjeno krivično delo zlou-potrebe službenog položaja iz člana 359, stava 3 Krivič-nog zakonika i da je mogu-će da su lica koja smo naveli u krivičnoj prijavi počinila to krivično delo – istakao je Karan. On objašnjava da postoji sumnja da je, prema njegovim informacijama za pet godina u četiri mesne zajednice u Temerinu ne-namenski utrošeno više od 155 miliona dinara. Takođe, navodi Karan, uprkos tome što je samodoprinos u Prvoj mesnoj zajednici okončan još 30. avgusta, a u ostalim 31. decembra prošle godi-ne, pojedinim radnicima, pre svega javnih preduzeća

u Novom Sadu još uvek se od plata odbijaju određena sredstva na ime mesnog sa-modoprinosa .– To znači da neko mesecima na nelegalan način naplaćuje samodoprinos, jer nije oba-vestio preduzeća u kojem rade ti ljudi da je samodo-prinos istekao. Zbog toga su pojedini radnici od mesnih zajednica zatražili povraćaj tih sredstava, a u zavisnosti

od proseka plata nekima je za ovih sedam meseci skinu-to oko 9.000 dinara – naveo je Karan.

Za besplatne kanalizacione priključke

Predsednik temerinskih ligaša podseća da je LSV ukazivala i na nerazumnu odluku o visini cene kana-lizacionog priključka. Liga je tražila da se domaćinstva i stanovi na kanalizacionu mrežu priključe besplatno, umesto za planiranih 600 i

800 evra, budući da su to-kom prethodnih godina pu-tem samodoprinosa i pre-platili cenu tih priključaka. – Blizu 3.500 građana op-štine Temerin je potpisalo našu peticiju, obraćali smo se i zvanično ispunivši i za-konsku formu, pošto smo skupili potpise više od 10 odsto upisanih birača. Me-đutim, opštinsko veće je našu peticiju odbilo zaključ-kom iako nije ni nadležno za to pitanje, već opštinska skupština – zaključio je Ro-bert Karan.

lSv temerin podnela krivičnu prijavu zbog nenamenSKog trošenja SredStava

Samodoprinos potrošen mimo volje građana

Odbijanje po automatizmu

Liga socijaldemokrata Vojvodine u Temerinu je u proteklih godinu dana pokrenula još nekoliko konkretnih akcija, između ostalog i zahtev za održavanje izbora za savete mesnih zajednica koji su, inače, po zakonu trebalo da budu održani još u januaru. Tu je bio i zahtev da se iskopaju atmosferski kanali za odvođenje kišnice, a podneta je i inicijativa za isticanje zastave AP Vojvodine na zgradu Skupštine opštine. Međutim, sve su prošle bez uspeha. Lokalna vlast ih je odbijala po automatizmu.

Ligaši uredili plažu na Dunavu

BEŠKA – Beščanski aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne i Ekološkog pokreta Beške, obeležili su Međunarodni dan Dunava tako što su na desnoj obali Dunava kod tog mesta sredili plažu, napravili stolove i klupe koje će meštani moći da koriste tokom letnje sezo-ne. Nakon već tradicionalno održane akcije čišćenja i sređi-vanja, koje se obavlja i na Dan planete Zemlje, aktivisti su napravili žurku na plaži koju su posetili mnogi meštani, a i gosti iz mnogih drugih mesta. Istovremeno, to je bila i lepa prilika da se mladi beščanski pank-rok bendovi promovišu i time učine to druženje još zani-mljivijim.– Dunav je naše more. Zbog toga obećavam da će se ova-kva druženja češće organizo-vati, posebno u letnjim dani-ma – istakao je tom prilikom predsednik Ekološkog pokreta Beška i potpredsednik OO LSV Inđija Dalibor Petrović.

Otvorene prostorije LSV u Malom Iđošu

MALI IĐOŠ – Opštinska organizacija Lige socijalde-mokrata Vojvodine Mali Iđoš otvorila je stranačku kance-lariju u ovom mestu, nakon deset godina rada. Svečano otvaranje upriličeno je po-vodom 21. rođendana LSV, a predsednik OO LSV Mali Iđoš Peter Mate je tom pri-likom istakao da će prosto-rije Lige biti na raspolaganju svim meštanima opštine Mali Iđoš, kao i članicama i člano-vima odbora sa teritorije cele opštine.– Postojanje kancelarije zna-čajno će nam olakšati rad. A i naši sugrađani će konačno imati mesto na kojem će moći da se upoznaju sa radom LSV, njenim programom i idejama – istakao je Mate za Slobodnu Vojvodinu. On je dodao da su iđoški ligaši veoma zahval-ni ligašima iz Bačke Topole koji su im puno pomogli oko otvaranja ove kancelarije, a pre svega Dejanu Kerestešu, koordinatoru RO LSV Sever-na Bačka i Karolju Vekonju, predsedniku OO LSV Bačka Topola.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

NOVI SAD – Ovih dana, tačnije, 22. jula u memorijalnom komplek-su nacističkog logora Flosenburg u Nemačkoj biće postavljena spomen ploča svim rodoljubima i borcima protiv fašizma iz Srbije koji su tamo stradali. Spomen ploču, izrađenu uz pomoć Lige socijaldemokrata Voj-vodine, odneće i postaviti Ljubiša Letić, poslednji preživeli iz Srbije, koji je propatio u tom nacističkom logoru u Drugom svetskom ratu. Letić će zvanično otkriti ovu spo-men ploču, prilikom godišnjeg

okupljanja preživleih logoraša, koje posećuje svake godine. Kako kaže, otkrivanjem ove ploče stradanje i borba antifašista sa ovih prostora, dobiće još jedan vidljiv i itekako po-treban trag. - U logor Flosenburg oterano je oko 7000 pripadnika narodno oslobodi-lačkog pokreta sa teritorije današnje Srbije. Pošto je logor popunjavan zarobljenicima sa teritorija pod Ma-đarskom okupacijom, to faktički znači da su skoro svi iz Vojvodine – kaže Letić.

Otkrivanje spomen ploče logorašima

NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Voj-vodine očekuje da nadležni državni orga-ni Srbije zatraže od mađarskog pravosuđa ponavljanje suđenja Šandoru Kepirou koji je pred sudom u Budimpešti oslobođen krivice za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma 1942. godine. Nakon ovog suđenja, ostao je bolan utisak da je na odluku suda uticala Kepirova starost i zdravstveno sta-nje, a što su skandirajući potencirale i nje-gove pristalice, saopštila je LSV 18. jula. - Ako je Kepiro ostario, zločin u kojem je od 20. do 23. januara 1942. godine ubijeno ili pod led na Dunavu gurnuto 1.246 Jevre-

ja, Srba i Roma i dan danas je bolna rana na srcu Novog Sada i svih građana koji su tada izgubili najmilije. Kada se tome doda i da je ovaj nekadašnji kapetan mađarske žandarmerije krajem Drugog svetskog rata bio dva puta osuđen na zatvorske ka-zne zbog spomenutih zločina i da je zbog toga pobegao u Argentinu, najmanje što žrtve zaslužuju jeste da se suđenje ponovi. Bez obzira na Kepirove godine i zdravlje. Ako sud u Budimpešti nije u stanju da to suđenje organizuje, sud u Novom Sadu jeste. Makar mu se sudilo u odsustvu, po-ručila je LSV.

Ponoviti suđenje Kepirou

Samo je Vojvodina domnenad čanak u Subotici, na 21. rođendanu lSv poručio

NOVI SAD - Dvadeset jednu godinu se okuplja-mo i govorimo jedno te isto. A kad bismo pokušali da sve što smo do sada re-kli sažmemo u jednu reč, ta reč bi bila Vojvodina – rekao je 15. jula u Subotici nakon defilea 1000 zasta-va povodom 21. rođenda-na Lige socijaldemokrata Vojvodine predsednik LSV Nenad Čanak. Ro-đendan LSV dan ranije je proslavljen u gradovima i mestima širom AP Vojvo-dine, a centralna prosla-va je održana na palićkoj Velikoj terasi. Čanak je okupljene pozdravio na nekoliko jezika nacional-nih zajednica u Vojvodini, a ligašima i ligašicama je čestitao rođendan. - Mi nemamo drugo me-sto na kome se osećamo

dobro. Mi ligaši, mi Voj-vođani možemo putovati svugde na ovom svetu, i ići do najdaljih kutaka planete, ali samo na jedno mesto se možemo vratiti. Samo se jedno mesto zove dom – a to je Vojvodina – rekao je Čanak.

Tražili smo istinu i mir

Čanak je rekao da nema trga u Vojvodini na kome se ligaši nisu okupljali da traže slobodu, da traže istinu, da traže mir. - Ovde na ovom trgu smo pre dvadeset godina, sa svim dobrim ljudima zi-dali bedem ljubavi i tražili da prestane ludilo među ljudima. Bilo nas je malo, bilo nas je tek šaka, ali je činjenica da su dvadeset godina kasnije mnogi pre-

uzeli naše misli i poku-šavaju da ih prikažu kao svoje – rekao je on.

Nismo dozvolili da ludilo uđe među nas

- Ligaši, dvadeset jednu godinu smo bili dosled-ni, 21 godinu smo se bo-rili za ono za šta smo se dogovorili da se borimo. Dvadest i jednu godinu se nismo osvrtali na to ko je koje vere, ko je koje naci-je. Dvadeset jednu godi-nu nismo dozvolili da nas ludilo koje nas je plavilo uđe među nas. Nikada to nećmo dozvoliti – rekao je Čanak. On je dodao da je 21 teška godina iza Lige, a barem 21, a on lično ve-ruje i 210, još težih godina pred njom. - Lako je bilo pobediti one

koje smo mogli da vidimo i identifikujemo, teško je pobediti ono što lebdi u vazduhu ovih dana – a to je osećaj da nema nade, osećaj da je propalo, osećaj da nema kud. Ove zastave koje su ovde su zastave pod kojima će se vrati-

ti nada, pod kojima će se pronaći put. Podignite za-stave i neka odmah za sva-kom od njih pođu hiljade Vojvođana i neka krenu u Evropu, u bolji život. Neka krenu tamo gde smo kre-nuli pre 21. godinu - za-ključio je Čanak.