Kuce brdovitog Balkana I u 84. godini zivota, penzionisani
profesor arhitekture Bozidar Petrovic jos bije bitke za ocuvanje
nasledja sa kojim treba uskladiti moderna resenja u neimarstvu Pre
15 godina bio je aktuelan taj famozni koridor 10 koji je i danas
aktuelan. Bozidar Petrovic, penzionisani profesor Arhitektonskog
fakulteta u Beogradu, tada je u jednom intervjuu rekao ono sto od
reci do reci jos ponavlja: Mnogo se govori o izgradnji autoputa, a
time i o novim carinskim zonama, hotelima, motelima, benzinskim
pumpama, bankama, menjacnicama i drugim objektima kraj puta. Ako
taj autoput prolazi kroz brdoviti Balkan i ovu Srbiju, zasto ne
uradimo da onaj putnik namernik sto drlazi sa severa Evrope oseti
da je prosao kroz jednu osobenu zemlju, jer ti objekti cine
identitet ovog podneblja i ovog naroda. Po bregovima i vijacima
kuda ce proci taj veliki svetski put, nasi dedovi i prapradedovi
ostavili su tragove svojih htenja i svoje energije. Od nas,
njihovih potomaka, bilo bi i moralno i duznicki da ne podrazavamo
tudju pamet kao neuki potrosaci, vec da gradeci svetski put gradimo
i svoj na nama svojstven nacin. Kad vec ulazemo tolike pare, zasto
ne iskoristimo ovu priliku da prostor pokraj buduceg puta bude i
osoben i lep, da ima svoju atmosferu i svoju duhovnost".
Zarobljavanje potomaka
Dobro zna prof. Petrovic da za ovaj cilj treba da se biju jos
mnoge bitke, pa ih on i bije. U 84. godini zivota. Bije bitke
protiv metala, stakla i betona, sastanci, obilazi ministarstva,
ubedjuje. Svuda nailazi na iste prepreke: pare, pare, pare. Svi
govore o parama, niko o duhovnosti. To je on uzeo na sebe, do
poslednjeg daha. Mada je izucio najvise skole na kojima se
neimarstvo u nas uci, prof. Bozidar Petrovic nije patrijarh" u
srpskoj arhitekturi. Opstina Gornji Milanovac, na cijem je tlu
rodjen, izabrala ga je za glavnog arhitektu, dok je glavni
arhitekta Beograda njegov ucenik Djordje Bobic. Nema veze, cika
Bozi je vaznije da bude prepoznatljiv nego poznat. A to je postigao
vise nego iko. Onome ko je bar jednom video neku od stotinak
njegovih kuca prosutih po Srbiji Grocka, Lici, Pranjani, Kostunici,
Rajac, Tara, Ripanj, Iriski venac... njegovo ime automatski izaziva
toplinu i neznost. Zato sto su i kuce prema njegovim projektima
tople i nezne, materinske, covekomerne, u potpunoj harmoniji s
prirodom. Knjiga Stare srpske kuce kao graditeljski
podsticaj", koja je dozivela cetvrto izdanje, ima, veli, gresku
u naslovu, posto nisu samo Srbi takve kuce pravili, one su izraz
balkanskog podneblja. Pojasnjava:
Kuca treba da zadovolji dva osnovna uslova: potrebe korisnika i
zahteve podneblja. Takve kuce su u Srbiji postojale sve do 20.
veka, a onda je polako zapocela njihova dekadencija i svi su
postali moderncsti". Najcrnje je to sto se obogatio skorojevic, a
on pravi kucu koja mu niti treba, niti je dobra i koja ce ostati u
nasledje nekim nesrecnicima posle njega. Usled brzih promena navika
i potreba, treba da pravimo kuce kratkog veka, najvise za jednu ili
dve generacije. A mi pravimo kuce za narednih 300 godina, kao sto
su, recimo, one betonske zgrade na Novom Beogradu, za nase
cukununuke koji ce ko zna kako ziveti i zeleti da zive. Time ih
zarobljavamo sto je veoma nehumano.
Razum, a ne patriotizam A kako treba? Ja sam za nasledje koje
nece biti poligon za klanjanje, nego za ostvarivanje savremenog
delovanja. I ja sam za moderno, prihvaticu sve sto je u modernom
vredno, ali necu da kopiram i kompiliram, vec da ga uskladim sa
podlogom nasledja. Nasi preci nisu slucajno pravili kuce kakve su
pravili. Imate moravsku kucu, vojvodjansku, zlatiborsku,
sumadijsku, bosansku... sve razlicite, ali sve odgovaraju
podneblju. U Nemackoj, u Pomoraniji, sve je isti tip kuca, a ja sam
bogatiji od njih jer je i moje nasledje bogatije. Dva osnovna tipa
kuce ovog podneblja, objasnjava profesor, su dinarska brvnara i
moravska kuca. Prva se prostire od Dinare do Morave, dok je druga
dosla s juga, osnova joj je kosovska kuca. Sumadija se nasla tacno
na sudaru ta dva tipa i nosi obelezja oba. Pinarska brvnara je
dvodelna ili trodelna. Osnovni deo je onaj u ko me se nalazi
ognjiste, zapravo taj deo nosi ime kuca" koje se kasnije prenelo na
ceo objekat. Drugi deo je soba, odnosno dve sobe ako je trodelna.
Poseban deo je vajat, mesto za stanovanje mladih clanova
domacinstva sa potomcima. Stigla s juga u bogatiji pomoravski kraj,
i moravska kuca je postala bogatija u resenju. Lobila je trem iz
koga se ulazilo u sve ostale prostorije, a kasnije i cardak,
zapravo prosireni deo trema u kome se zivelo, cak i spavalo leti.
Stig je bio citav mali grad takvih kuca, bila je milina stati i
gledati ih kaze prof. Petrovic. Velika je steta sto bar nisu u
celini snimljene pre nego sto su potopljene na Djerdapu. I
vojvodjanska kuca ima trem, obelezje moravske kuce koja joj je u
osnovi. Kao tipicna dinarska brvnara, po meni je zlatiborska kuca
ipak jedna od najlepsih. Sumadijska nosi obelezja i dinarske i
moravske, a najveci stepen razvoja dostigla je kao polubrvnara. Obe
ove kuce i njihove kombinacije razvijale su se i u gradskim
uslovima, a neke od njih bile su prave palate sa prekrasnim
tremovima i balkonima. Ali u gradovima su takve kuce uglavnom
unistene. Umesto zakljucka, prenosimo izjavu prof. Petrovica iz
knjige Snezane Toseve Bozidar Petrovic Kuca kao otisak
trajanja":
