Zato ODRIVI RAZVOJ? Odrivi razvoj predstavlja razvoj ljudskog drutva koji ne ugroava budue generacije. Odrivi razvoj zadovoljava nae potrebe danas, bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da ostvare svoje potrebe. To je razvoj koji koristi dananje izvore, ujedno ih uvajui za nae unuke. Jedna od osnovnih ljudskih potreba je potreba za stanitem, kuom. Od davnina ljudi grade kue, mesta u kojima se mogu skloniti i zatititi od sila prirode. Odriva gradnja predstavlja gradnju pri kojoj se void rauna o mogunosti da budue generacije mogu koristiti ono to mi danas izgradimo. Ona je jedan od znaajnih segmenata odrivog razvoja i ukljuuje upotrebu graevinskih materijala koji nisu tetni po okolinu i koji uvaju resurse, rekonstrukciju postojeih i izgradnju novih energetski efikasnih zgrada, kao i racionalno uklanjanje postojeih objekata i ponovnu upotrebu materijala od sruenih graevina. ta JE PASIVNA KUA? Termin Pasivna kua se vezuje za graevinske standarde. Ovaj standard se moe postii korienjem razliitih tehnologija, projektantskih metoda i materijala. To je dovitljivost niskoenergetske kue. Pasivna kua je zgrada, u kojoj komforna unutranja klima moe biti podeena bez korienja aktivnih sistema zagrevanja i hlaenja (Adamson 1987 i Feist 1988). Kua, koja se zagreva i hladi sama se zove pasivna. Za pasivne zgrade u Evropi, preduslov za ovo svojstvo je da godinje potrebe u energiji za grejanje budu manje od 15 kWh/(m2a) (4755 Btu/ft2/yr). Ono ne treba da bude dostignuto poveanjem potronje neke druge vrste energije (npr. elektrina energija). Osim toga, potronja ukupne primarne energije za sve potrebe stambenog prostora pasivne kue u Evropi ne bi smela da premai 120 kWh/(m2a) (38039 Btu/ft2/yr) za grejanje, toplu vodu i elektrinu energiju za domainstvo. U sluaju pasivne kue, dodatni energetski zahtevi bi mogli biti kompletno pokriveni korienjem obnovljivih izvora energije. Na taj nain ispunjava se kriterijum za nultu kuu (zero house) --- kuu koja ne troi energiju iz sistema, ve sama podmiruje sve svoje potrebe. To znai da je ukupna potronja energije pasivne kue nia nego prosene potrebe novosagraene kue u Evropi za elektrinom energijom i toplom vodom. tavie, ukupna energija koju potroi pasivna kua manja je od etvrtine energije koju potroi prosena nova zgrada izgraena u skladu danas vaeim energetskim propisima drava Evrope. Osnovne karakteristike, kojima se odlikuje konstrukcija pasivne kue: Kompaktna forma i poboljana izolacija zgrade:

Sve komponente spoljanje opne kue poboljano su izolovane da bi dostigle vrednost U (koeficijent prolaza toplote), koji ne prelazi 0.15 W/(m2K) (0.026 Btu/h/ft2/F).

Juna orijentacija i uslovi osenenosti: Pasivni zahvat solarne energije zimi i zatita od pregrevanja leti, znaajani su faktori u projektovanju pasivnih kua.

Energetski-efikasno prozorsko zastakljenje i ramovi:

Prozori (staklo i ramovi, zajedno) treba da imaju vrednost koeficijenta U koji ne prelazi 0.80 W/(m2K) (0.14 Btu/h/ft2/F), sa

koeficijentima zahvata suneve energije oko 50%.

Vazduna nepropusnost spoljne opne zgrade:

Protok vazduha kroz spojeve koji ne zaptivaju mora biti manji od 0.6 zapremina kue na sat.

Pasivno predgrevanje sveeg vazduha: Sve vazduh moe biti doveden do kue kroz podzemne cevovode, koji razmenjuju toplotu sa zemljom. Ovo predgreva sve vazduh do temperature iznad 5C (41F), ak i zimi.

Visoko efikasna toplotna rekuperacija pomou iskorienog vazduha korienjem izmenjivaa toplote vazduh/vazduh

Najvei deo toplote u starom vazduhu prenosi se na sve vazduh (vrednost izmene toplote je preko 80%).

Obezbeivanje tople vode korienjem obnovljivih izvora energije:

Solarni kolektori ili toplotne pumpe obezbeuju energiju za zagrevanje vode.

Aparati, koji tede energiju u domainstvu

Kuni aparati koji malo troe --- energetski efikasni (klasa AA) friideri, pei, zamrzivai, lampe, ve-maine, suilice, neophodni su u pasivnoj kui.

Pasivna kua je i ekonomski efikasna. Sabrani trokovi izgradnje (projektovanje, izgradnja i montae opreme, kao i trokovi korienja tokom 30 godina) ne prelaze sabrane trokove prosene novosagraene kue.

Poreenje procene potronje energije domainstava WSchVO = Nemaki propisi toplotne zatite SBN = vedski graevinski standard

Definicija PASIVNE KUE Pasivna kua ne predstavlja energetski standard ve pre koncept da se postigne najvii termiki komfor uz najmanje trokove. Stoga je ispravna definicija: Pasivna kua je zgrada u kojoj termiki komfor (ISO 7730) moe biti postignut iskljuivo naknadnim grejanjem ili hlaenjem sveeg vazduha koji je potrebno obezbediti radi postizanja dovoljnog kvaliteta unutranjeg vazduha (DIN 1946) --- iskljuujui recirkulaciju iskorienog vazduha. Ovo je isto funkcionalna definicija. Nisu joj potrebne numerike vrednosti i ne zavisi od klime. Iz ove definicije je jasno da pasivna kua nije obavezujui standard koji je neko nametnuo, ve osnovni koncept. Pasivne kue nisu izmiljene, ve su samo otkriveni uslovi za primenu pasivnog principa. Svakako da se moe raspravljati o tome da li je naziv Pasivna kua odgovarajui za opisivanje ovog koncepta. Meutim, boljeg nema. Termiki komfor u pasivnoj kui obezbeuje se pasivnim merama koliko god je to mogue --- izolacija, izmena toplote, pasivno korienje solarne energije i osloboene toplote unutar kue. Iskljuivo korienje pasivnih mera moe biti isplativo u nekim klimatima, ali u najveem broju sluajeva nije mogue. Crte ilustruje osnovne principe pasivne kue: Ventilacija mora da obezbedi barem potreban sve vazduh za udoban boravak u prostoriji.

Da li je mogue koristiti samo ovu koliinu vazduha za zagrevanje i hlaenje kue? --- Da, u principu je to mogue, ali maksimum toplote, koji se moe obezbediti ovim konceptom, vrlo je nizak. Evo prorauna iz koga se izraunavaju uslovi za pasivnu kuu: iz iskustva (i DIN normi iz 1946) znamo da je 30 m3/h po osobi minimalna koliina vazduha da bi se postigao prihvatljiv kvalitet vazduha u prostoriji. (U avionu vam je esto na raspolaganju samo 12 ili 15 m3/h.) Vazduh ima specifini toplotni kapacitet od 0,33 Wh/(m3K) (na 21C). Doputeno poveanje temperature sveeg vazduha je najvie 30 K, ne vie, da bi se izbeglo pirolitiko razlaganje praine. Odavde se dobija 30 m3/h/Pers 0,33 Wh/(m3K) 30 K = 300 W/Pers Ovo pokazuje da se 300 W po osobi moe obezbediti putem zagrevanja sveeg vazduha. Ako je na raspolaganju npr. 30 m2 stambenog prostora po osobi, to znai 10 W/m2 stambenog prostora. Ova vrednost ne zavisi od spoljne klime. Poto su ove vrednosti maksimalne mogue, to znai da je ovo ujedno i maksimalni potrebni kapacitet sistema za grejanje. Naravno, u zavisnosti o uslova spoljne klime pasivna kua e biti razliito izolovana: vie izolacije za kuu u Stokholmu, a manje u

Rimu. Vano je razlikovati vrednosti toplotnog optereenja (snaga u W (Vatima)) od vrednosti godinje potronje (toplota ili energija u kWh). Za srednjeevropsku klimu iz iskustva i na osnovu simulacija poznato nam je da je potronja energije pasivne kue oko 15 kWh/m2 godinje --- ali ovo su samo okvirne vrednosti. U Stokholmu bi one verovatno bile oko 20, dok u Rimu pre oko 10 kWh/(m2a). Standard Pasivne kue nudi ekonomski efikasan nain smanjenja potreba za energijom novih zgrada ili energetski rekonstruisanih postojeih, u skladu sa globalnim principima odrivog razvoja, dok u isto vreme unapreuje komfor korisnika. Tako se postavlja osnova na kojoj je mogue ostatak potreba za energijom obezbediti u potpunosti iz obnovljivih izvora.

Filozofija Pasivne kue se gradi na osnovu dva principa: Princip 1: Optimizacija onoga to je svakako osnovno Ono to ini ovaj pristup efikasnoj potronji tako ekonominim je injenica da se on oslanja na optimizaciju onih delova zgrade koji su u svakom sluaju neophodni: omota zgrade, prozori, dok je automatski ventilacioni sistem svakako koristan iz higijenskih razloga. Unapreivanje efikasnosti ovih komponenata postignuto je do nivoa na kome su trokovi njihove primene i ugradnje u potpunosti pokriveni ostvarenim utedama. Princip 2: Smanjenje gubitaka pre poveanja dobitaka Pasivna kua spreava toplotne gubitke koliko god je to mogue (insistiranjem na smanjenju gubitaka). I prorauni na teoretskim matematikim modelima, i iskustvo sakupljeno na brojnim izvedenim projektima u centralnoj Evropi i u drugim klimatima pokazali su da je ova strategija znaajno efikasnija od strategija koje se oslanjaju na pasivnom ili aktivnom korienju solarne energije.

Najvanije osobine Kljuna osobina pasivnih kua je da se primenjuju visoki standardi u pogledu zahteva za potrebnom termoizolacijom. Na taj nain se toplotni gubici kroz omota zgrade znaajno smanjuju, to smanjuje i potrebu za grejanjem. Ovako mala potreba za grejanjem omoguava da se, i tokom najhladnijih dana, pasivna kua greje iskljuivo predgrevanjem sveeg vazduha koji se ubacuje u prostorije. Toplotni gubici kroz uobiajenu konstrukciju zgrade(spoljni zid , pod ka podrumu ili ploa na zemlji, tavanica ili krov) opisuju se koeficijentom prolaza toplote ili U-vrednou. Ova vrednost pokazuje koliko toplote (u W) proe kroz neku konstrukciju po m2 i pri standardnoj temperaturnoj razlici od 1 stepena Kelvina. Meunarodna jedinica za U-vrednost je W/(m2K). Da bi se izraunao toplotni gubitak zida mnoi se U-vrednost sa povrinom i temperaturnom razlikom. Sledea tabela prikazuje tipine toplotne gubitke za razliite spoljanje zidove zasnovane na tipinoj evropskoj porodinoj kui sa povrinom spoljanjih zidova 100 m2. Kao tipine za centralnu Evropu koriene su zimske temperature od -12 C napolju i 21 C unutar kue. U-vrednost [W/m2K] Toplotni gubici

(intenzitet) [W] Godinji toplotni gubici [kWh/m2a]

Godinji trokovi (2005) samo toplotnih gubitaka spoljanjih zidova E/a

1,00 3300 78 429.- 0,80 2640 62 343.-

0,60 1980 47 257.- 0,40 1320 31 172.- 0,20 660 16 86 0,15 495 12 64 0,10 330 8 43

ta sa ekonomijom? iroko je rasprostranjeno miljenje, da super izolacija, onakva kakva se koristi u pasivnim kuama, ne vraa novac koji je u nju uloen. Ovo jednostavno nije tano. U datoj tabeli, u treoj koloni dati su ukupni toplotni gubici tokom jedne godine, po m2 povrine konstrukcije. To je jednostavno za raunanje: mnoi se U-vrednost sa prosenom temperaturnom razlikom i vremenskim intervalom grejnog perioda ili ak jednostavnije, samo U-vrednost se mnoi stepen-satima --- 78000 stepen-sati za centralnoevropsku klimu. Za proizvodnju toplotne energije koristi se prirodni gas, ulje za loenje ili elektrina energija --- danas nije mogue kupiti toplotnu energiju za manje od 5,5 Cent/kWh, a i u budunosti cena energije u proseku nee biti nia. Zato su godinji trokovi grejanja koje samo pokriva gubitke kroz spoljanje zidove (100 m2), u iznosu datom u poslednjoj koloni. Jednostavnim poreenjem neizolovane i pasivne kue dobija se:

U prvoj vrsti (crveno) date su vrednosti tipinog spoljanjeg zida jedne stare zgrade. Svake godine mora da se plati 536 samo da bi se pokrili toplotni gubici kroz 100 m2 ovakvog zida. Sa dodatnom izolacijom kakva se koristi u pasivnoj kui (zeleno) potrebna toplota je redukovana faktorom 10. Godinji trokovi usled energetskih gubitaka sada su 54 . Ali, to nije sve: 1. Veoma je mogue da e trokovi energije u bliskoj budunosti biti ak vei nego to je izraunato i prikazano u ovoj tabeli. 2. Izolacija e trajati najmanje 40 godina, ak i ako fasada mora da bude ponovo prebojena kroz 15 - 25 godina --- kao to bi trebalo uraditi i sa neizolovanim zidom. Za sve to vreme izolacija e tedeti energiju. 3. Dodatne prednosti izolacije su besplatne: nema hladnih uglova, nema vlage u sobama, nema buavih zidova, veoma komforna unutranja klima bez oseaja hladnoe i bez strujanja hladnog vazduha po podu. 4. ...i, ako je to nova izgradnja ili savremena rekonstrukcija, to e biti korak ka pasivnoj kui, sa osiguranim visokim termikim komforom. 5. Poslednje, ali ne i najmanje vano: Ova merenja su u Nemakoj i Austriji subvencionisana dravnim novcem. (Oekuje se da e vei broj evropskih zemalja uini neto slino.) To nije uzeto u prethodno opisanu raunicu.

Zakljuak: Dobra izolacija je prava stvar. Prava odluka je "kako god, uzmite najbolju dostupnu izolaciju". Ovo vai kako za izgradnju novih zgrada, tako i za renoviranje postojeih.

Kako NAPRAVITI PASIVNU KUU? Pasivni solarni dobitak Pasivne kue okrenute ka jugu takoe su i solarne kue. Kod pasivnih kua koriste se sve pogodnosti, tako da pasivni dobici od suneve energije, koja ulaze kroz staklo dimenzionisano da obezbedi dovoljno dnevnog svetla, pokrivaju oko 40% toplotnih gubitaka kue. Da bi se to dostiglo, savremeni prozori za pasivne kue imaju niskoemisiono troslojno staklo i superizolovane ramove. Takvi prozori zahvataju vie toplote od sunca, nego to se kroz njih gubi. Dobitak je vei ukoliko su glavne staklene povrine orijentisane ka jugu i nisu u senci.

ema pasivne kue Komponente Pasivni solarni dobitak Mera Optimalno zastakljenje na junoj strani Specifikacija Oko 40% doprinosa zahtevu prostornog

grejanja Superstakla Mera Niskoemisiono troslojno staklo Specifikacija U-vrednost = 50% Superramovi Mera Superizolovani prozorski ramovi Specifikacija U-vrednost

Pasivne kue imaju neprekidno snabdevanje sveim vazduhom, optimizirano tako da obezbedi komfor korisnika. Protok sveeg vazduha precizno je regulisan kako bi se ubacila potrebna koliina. Pre ubacivanja sve vazduh se filtrira, tako da je kvalitet unutranjeg vazduha bolji od spoljanjeg. Visoke performanse izmenjivaa toplote koriste se da prenesu toplotu sadranu u iskorienom unutranjem vazduhu koji se izbacuje, na sve vazduh koji se ubacuje u prostoriju. Ova dva vazduna protoka se ne meaju. Tokom perioda hladnih dana, sve vazduh koji se ubacuje moe da se dodatno zagreje. Provoenjem cevi za sve vazduh kroz tlo, mogue je predgrejati vazduh i na taj nain smanjiti potrebu za dodatnim zagrevanjem ubaenog sveeg vazduha. Komponente Mera Direktno proticanje vazduha kroz celu kuu;

stari vazduh se izbacuje iz vlanih prostorija (kuhinja, kupatilo)

Specifikacija Oko 30m3 po asu i po osobi Izmena toplote Mera Unakrsni izmenjiva toplote vazduh/vazduh Specifikacija Efikasnost izmene toplote >= 80% Preuzimanje toplote od iskorienog vazduha Mera Kompaktni ureaj toplotne pumpe Specifikacija Maksimalno toplotno optereenje 10W/m2 Izmena toplote preko tla Mera Predgrevanje sveeg vazduha Specifikacija Temperatura sveegvazduha >= 80C

Elektrina efikasnost podrazumeva efikasne aparate Opremanjem pasivne kue energetski efikasnim kunim aparatima, povezivanjem instalacije tople vode sa mainama za ve i posue, vetrenjem prostorija i korienjem tedljivih kompakt fluorescentnih sijalica, elektrina potronja se takoe smanjuje za oko 50% u poreenju sa prosenom, ve izgraenom kuom, a da se pri tome nita ne izgubi na komforu i ugodnosti. Svi sistemi kue su projektovani da funkcioniu sa maksimalnom efikasnou. Na primer, ventilacioni sistem pokreu visoko efikasni jednosmerni motori. S druge strane, visoko efikasni kuni aparati esto nisu skuplji nego proseni. Kao po pravilu oni sami sebe otplauju kroz tednju elektrine energije.

Zadovoljenje preostalih energetskih potreba obnovljivim izvorima Ekonomini solarni termiki sistemi mogu pokriti 40---60% od svih potreba za toplotom niske temperature Pasivne kue. Preostala potreba za energijom (za zagrevanje prostorija, pripremu tople vode i potrebna elektrina energija u domainstvu), budui znaajno umanjena, moe se u potpunosti zadovoljiti iz obnovljivih izvora energije. To je ono to ini Pasivnu kuu potpuno primarno energetski i klimatski neutralnom.

Izolacija Najvaniji princip Pasivne kue je izolacija (uto), postavljena kontinualno oko omotaa zgrade, bez termikog mosta. Veina izolacionih materijala nije vazduno nepropusna. Zato omota mora biti nepropusan. Nepropusni omota se moe videti na preseku, oznaen je crvenom linijom. Izbegavanje termikih mostova je veoma vano. kako bi se pojednostavili detalji razvijen je

poseban projektantski metod pod nazivom "Konstrukcije bez termikog mosta". U Pasivnoj kui cela opna (omota) zgrade ima odlinu termiku izolaciju. Omota sadri sve delove konstrukcije, koji odvajaju unutranju klimu od spoljanje. Za izgradnju Pasivne kue mogu se koristiti svi materijali. Uspeno su testirane sve vrste konstrukcija: armiranobetonske, eline, zidane, lake drvene konstrukcije, konstrukcije od prefabrikovanih elemenata i kombinacije svih prethodno pomenutih metoda.

Ovo je mogue samo u pasivnoj kui: grejanje samo sveim vazduhom Na slici je prikazana klasina kompaktna jedinica: svi ureaji zgrade su napravljeni u jednom prikladnom aparatu: grejanje, ventilacija i priprema tople vode. Sve je skoncentrisano oko vazduha: vazduh je medijum koji prenosi toplotu (na stranu za snadbevanje), vazduh je medijum koji prenosi toplotu (na strani za ubacivanje), izvor toplote za toplotnu pumpu (na strani za izbacivanje). Naravno, u toplim klimatima, korienjem ove opreme vazduh se moe hladiti ili suiti.

Vano je napomenuti da se za grejanje/hlaenje koristi samo sve vazduh potreban za obezbeenje kvaliteta unutranjeg vazduha i da nema nikakve recirkulacije iskorienog vazduha. To je bitna razlika u odnosu na druge sisteme (npr. split sisteme) koji se iroko koriste npr. u SAD; oni koriste iskorieni vazduh za recirkulaciju i ti ureaji rade sa mnogo veim brzinama strujanja vazduha.

Ideja 1: Korienje ubacivanja sveeg vazduha potrebnog za kvalitet unutranjeg vazduha, za grejanje zgrade Zgradi u kojoj ive ljudi je potreban kvalitetan vazduh. Ako se snadbevanje sveim vazduhom preputa sluaju, ne treba da se iznenadimo ako se kvalitet unutranjeg vazduha pogora.

S druge strane, ako se toplota istroenog vazduha ne koristi, toplotni gubici usled neophodne ventilacije bie znaajni. Nemogue je napraviti energetski efikasnu zgradu na ovaj nain --- naroito ako kvalitet unutranjeg vazduha treba da bude visok. Stoga je za energetski efikasnu, novu ili rekonstruisanu, zgradu mehanika ventilacija sa izmenom toplote neophodnost. Ovo barem vai u hladnim klimatima (gde je zimi potreban sistem za grejanje), kao i u toplim (gde je neophodno aktivno hlaenje tokom leta). Ubaeni vazduh, koji se uvodi u prostorije preko izmenjivaa toplote, takoe moe transportovati odreenu koliinu toplote. To nije velika koliina, i nije dovoljna za zagrevanje klasinih kua, ali i samo 10 W/m2 unete toplote putem sveeg vazduha moe biti dovoljno za pasivne kue, jer su njihove potrebe u energiji veoma male. Na taj nain su neki jednostavniji ureaji u pasivnim zgradama postali mogui: grejanje putem sistema za ventilaciju, bez ikakvih dodatnih kanala. tavie, greja za ubaeni sve vazduh je integrisan sa sistemom za ventilaciju i pripremu tople vode, to sve ini integrisani kompakt ureaj. Grejanje, ventilacija, priprema tople vode u domainstvu, kao i hlaenje (ako je potrebno) mogu se obezbediti samo jednim aparatom. Moe se birati izmeu nekoliko reenja ureaja za grejanje:

Korienje male toplotne pumpe Korienje malih gorionika (kompaktna jedinica na prirodni gas) Korienje malog ureaja za sagorevanje biomase (npr. peleta od iblja ili slame).

Ideja 2: Grejanje ostatkom energije istroenog vazduha: Kompakt jedinica sa toplotnom pumpom Ostatak toplote u istroenom vazduhu posle vazduh/vazduh izmenjivaa toplote ne sadri mnogo energije. Tanije, re je o "entalpiji", zato to se glavni deo prenosi vlanou vazduha, koja stvara kondenz. Ponovo, u pasivnoj kui su toplotni zahtevi tako niski, da se mogu ostvariti skoro u potpunosti sa preostalom entalpijom istroenog vazduha. Ovo otkrie je publikovano 1995. od strane dr. Volfganga Fajsta (Wolfgang Feist). To je bio poetak razvoja sistema kompaktnih jedinica. U meuvremenu pojavilo se vie od deset proizvoaa ovakvih kompaktnih jedinica sa malim toplotnim pumpama. Paljivo praenje i testiranje ovih ureaja u pasivnim kuama dokazalo je njihovu visoku efikasnost. Ideja 3: Grejanje uz korienje biomase: Kompaktne jedinice na pelete Naravno, grejanje biomasom je mogue i u kuama koje nisu pasivne. Ali ukupan potencijal energije od biomase limitiran je --- sve dok se proizvodi na stari, odriv nain. Ako se energija koristi neefikasno, samo neznatan deo zgrada u Evropi moe se grejati biomasom, to vai i irom sveta, izuzev nekih udaljenih regiona. Ali ako je efikasnost pri korienju energije dovoljno visoka, npr. kao kod pasivnih kua, onda ovo gorivo, proizvedeno putem odrive poljoprivrede i umarstva, moe biti dovoljno da zadovolji veliki deo zahteva za energijom. Potencijal biomase u Nemakoj (procenjen na najvie 90 milijardi kWh/a) dovoljan je za grejanje 16% sadanjeg stambenog fonda. Ali, ako bi efikasnost ovih zgrada narasla do nivoa pasivnih kua

(npr. 5 puta), ista energija biomase bila bi dovoljna da greje 79% svih kua. Visoka efikasnostje prednost i za stanare ovakvih kua: jedan od problema biomase uvek je bilo rukovanje sa gorivom, te je to zapravo i bio razlog to su ljudi preli na centralno daljinsko grejanje, i zato koriste ulje za loenje. Ali, ako se maksimalno potrebno grejno optereenje smanji na 1 do 2 kW, ureaj za grejanje na biomasu moe biti mala kutija koja se moe postaviti u dnevnu sobu, nalik kaminu koji veina ljudi voli da ima u dnevnoj sobi, a koji bi grejao ceo stan ili kuu. U pasivnoj kui se, kao centralni sistem za zagrevanje, primenjuje unapreen sistem sa zatvorenim ognjitem. Ovo daje brojne prednosti:

Pe na biomasu (kamin) moe da bude potpuno automatizovana kao bilo koji savremeni sistem za grejanje.

Potreba za gorivom je samo par kilograma biomase na dan. Stoga je i prostor potreban za skladitenje goriva sasvim mali. Gorivo se ak moe kupovati i jednom nedeljno, kada se kupuju i namirnice. Vazduh za sagorevanje koji zahteva pe na biomasu moe se dovoditi putem istog sistema

za ventilaciju. Dim i izdivni gasovi mogu se odvesti postojeim kanalima za istroeni vazduh kroz

izmenjiva toplote, te nije potreban nikakav dodatni dimnjak. Sve ove prednosti su mogue samo ako je najvee toplotno optereenje vaoma malo. U suprotnom bi bili neophodni poveani kapacitet pei, jo pei u drugim prostorijama, vie dimnjaka i sl. Ovo je sasvim jednostavan koncept koji se oslanja sasvim na obnovljivu energiju i koji moe da funkcionie u pasivnim kuama. Pojedine pasivne kue ve koriste ovaj koncept (pasivne kue u Frajbergu, u Nemakoj).

Ideja 4: Grejanje kondezovanim jedinicama: Kompakt jedinice, koje koriste prirodni gas Svi koji koriste gasne pei znaju da su mali i isti generatori toplote na prirodni (ili teni) gas iroko dostupni. Potrebno je neko vreme da mali grejai za dogrevanje vazduha na gas postanu dostupni kao deo kompaktnih ureaja za ventilaciju u pasivnim kuama. I ovaj sistem ima znaajne prednosti:

Kompaktni ureaj za sagorevanje gasa zahteva veoma malo vazduha za sagorevanje. Sistem za ventilaciju, koji predstavlja srce bilo kojeg kompaktnog ureaja, moe lako da obezbedi ovu koliinu vazduha. Stoga nisu potrebni nikakvi drugi dodatni kanali za vazduh.

U kompaktnom ureaju za sagorevanje gasa pojavljuje se kondenzat koji se mora odvesti u kanalizaciju. Meutim, u sistemu za ventilaciju sa izmenjivaem toplote ve postoji element za odvoenje kondenza koji se moe pojaviti pri rekuperaciji vazduha, te nije potrebna nikakva druga cev.

Na ve pomenuti nain izduvni gasovi se mogu odvoditi kroz kanale za istroeni vazduh i izmenjiva toplote. Ovde je, naravno, preduslov da su potrebe za dogrevanjem male, te da se koriste male koliine gasa, i svakako treba da postoji sistem koji spreava vraanje izduvnih gasova.