KRIMINAL

Tipian primer drutvene devijacije Skupni naziv za krenje pozitivno-pravnih drutvenih normi ponaanja koje prate sankcije

ASPEKTI KRIMINALA

1. Formalni aspekt krivinog dela :ljudska aktivnost 2. Materijalni aspekt krivinog (sadraj): ugroavanje drutvenih vrednosti3. Drutvena reakcija :krivine sankcije

KRIVINO DELO

Svako injenje ili neinjenje definisano zakonom kojim se ugroavaju drutvene vrednosti na koje drutvo reaguje zakonom definisanim krivinim sankcijama

DEFINICIJA KRIMINALASve one aktivnosti (i proputanja) koje ugroavaju u odreenom vremenskom razmaku pojedina lica ili pak dobra u materijalnom i moralnom smislu, koja pripadaju tim pojedincima, raznim drutvenim organima i organizacijama kao i drutvu uzev u celini, a koje su inkriminisane u vaeem kazneno-pravnim normama jedne zemlje, smatraju se i pravno tretiraju kao njen kriminalitet za to vreme. Njihovi izvrioci se uzimaju na odreenu krivinopravnu odgovornost i podleu odgovarajuim sankcijama i merama za njihovo izvrenje

DEFINICIJE KRIMINALAU uem smislu =sva registrovana i sankcionisana krivina dela na nekoj teritoriji u odreenom vremenskom perioduU irem smislu kriminal = sva ponaanja kojima su prekrene krivino-pravne norme, bez obzira na to da li su vinovnici poznati ili ne, da li je prema njima pokretan krivini postupak i izreene sankcije ili ne

SLIKA KRIMINALA1. Postojanje razliitih kaznenih politika2. Veliki broj krivinih dela ostane neotkriven, u 40% sluajeva ne pokree se krivini postupak i u 20 do 30% sluajeva se ne izreknu nikakva sankcija3. Visoke tamne brojke

ZATIENE VREDNOSTI1. Drutveno-pravni i politiki sistem (poredak)2. Opte humane vrednosti (ivot, telesni i lini integritet oveka)3. Imovina4. Ekonomski sistem (tip ekonomskih odnosa)5. Posledice tehnolokog razvoja (ponaanja u saobraaju i zatita ovekove okoline),6. Lina, graanska, ekonomska, socijalna i druga prava ljudi itd.

NAJOPTIJA KLASIFIKACIJA1.Primarni = svi pravosnano osueni izvrioci krivinih dela

2.Recidivizam (povrat) =ponavljanje krivinog dela:A) opti B) specijalni

KRIMINAL PREMA ORGANIZOVANOSTI

1. Neorganizovani kriminal (situacioni i neki poluprofesionalni kriminalci) 2. Poluorganizovani kriminal (ad-hoc grupa ili bande)3. Organizovani kriminal.

ORGANIZOVANI KRIMINAL1. Hijerarhijska struktura2. Monopolistika kontrola i primena moi (nasilje, ekonomska, politika, policijska i druga mo)3. Otpornost na standardne metode i mere suzbijanja kriminala4. Korienje korupcije i izbegavanje sankcija 5. Ekonomski interesi i visoka dobit (pet italijansko-sicilijanskih porodica u Njujorku sa oko 900 lanova i oko 9000 pridruenih ostvaruje vie od milijardu dolara godinje)

OSNOVNI TIPOVI ORGANIZOVANOG KRIMINALA

1. konspirativni iroko rasprostranjen model (kineske trijade, japanske jakuze, mafija ili cosa nostra) 2. lokalni model organizovan od strane etnikih rupa (albanski, ruski, italijanski, kineski i drugi klanovi) i 3. preduzetniki tip

ORGANIZOVANI KRIMINAL Kriminalni sindikati ili kriminalna udruenja (vrhunska tehnologija i organizacijaPreuzetniki kriminal (nelegalna prodaju i promet oruja, promet naftom i drugim derivatima, prodaja droga, prostitucija, trgovina ljudima i ljudskim organima, organizovano kockanje i sl.)Veza sa vlau i poslovnim svetom

ORGANIZOVANI KRIMINALMeunarodni

1. irenje kriminalnih delatnosti preko granica mnogih zemalja i2. povezivanje, udruivanje i podela posla ili teritorija3. meunarodne kriminalne korporacije

Uspenost organizovanog kriminala1. visoka profitibilnost, ukljuen kapital i dobit 2. veza sa tzv. zdravom ekonomijom, politikim i drugim odnosima u savremenom svetu3. visoka organizaciona i tehnoloka opremljenost i preimustvo nad organima i slubama drutvene reakcije4. neposredna povezanost sa interesima vladajuih drutvenih struktura i institucija dravne i druge javne vlasti i meunarodnih ekonomskih i politikih krugova5. povezanost sa organizovanim kriminalom unutar pojedinih drava i 6. uslovljenost prirodom ekonomskih, socijalnih, politikih i drugih podela, nejednakosti i sukoba u savremenom svetu

Kriminal prema bitnim sadrajima1. Imovinski kriminal je najraireniji vid kriminala i sastoji se u razliitim nainima dolaenja do materijalnih vrednosti (novca, vrednosnih papira, stvari, zlata i drugih dragocenosti)U pravnoj i kriminolokoj literaturi izdvaja se privredni kriminal, koji se po svojim krajnjim ciljevima ne razlikuje sutinski od imovinskog

Kriminal prema bitnim sadrajima2. Kriminal belog okovratnika (white collar crime) kriminalne aktivnosti drutveno uvaenih osoba visokog drutvenog statusa u okviru njihovih profesionalnih delatnosti. Neki autori dodaju povredu javnog poverenja kao jo jedno obeleje ovog tipa kriminala. Okupacioni kriminal:zakonom kanjivo delo poinjeno korienjem mogunosti koje nudi neko legalno zaposlenje.

Kriminal prema bitnim sadrajima3. Politiki kriminal A) Svako spoljanje ili unutranje ugroavanje stabilnosti nekog poretka, odnosno funkcionisanja draveB) Sa aspekta ljudskih sloboda i prava sve aktivnosti kojima se osujeuju ili ugroavaju i zloupotrebljavaju ljudska prava i slobode

Kriminal prema bitnim sadrajima

4. Saobraajni 5. Ekoloki 6. Elektronski

TIPOVI KRIMINALACA

1. agresivan, antidrutveni tip 2. agresivan pod uticajem alkohola3. agresivan, inferiorni tip4. emocionalno nestabilan tip5. nezreo, neadaptirani mladalaki tip6. nezreo, neadaptirani odrasli tip7. egocentrian tip, 8. hedonistiki tip 9. sugestibilan pasivan10. nomadski tip11. primitivan tip12. prilagoen niskim kulturnim standardima13. prilagoeni tip

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI1. Profesionalni kriminalci :A) viestruki povratniciB) vei broj krivinih delaC) mnoge osude i ei i dui boravci u zatvorimaD) specijalni povratE) specijalizacijaF) posebna obuenostG) specifine metodeH) rana kriminalna iskustva.

Profesionalni kriminalci

a) Provalnicib) Deparoic) Varaliced) Falsifikatorie) Profesionalni vercerif) Ostali profesionalni kriminalci

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI 2. Poluprofesionalni kriminalci

A) kombinuju kriminalne aktivnosti sa drutveno drutveno-prihvatljivim zanimanjimaB) kriminal je dopunska aktivnostC) ponekad su specijalizovaniD) viestruki su povratniciE) osuivani na krae vremenske kazneF) po pravilu postaju profesionalciG) manje opasna krivina dela

POLUPROFESIONALNI KRIMINALCI

a) Sitni lopovib) Preprodavci i prodavci ukradene robec) Predstavnici inovnikog kriminala

TIPOLOGIJA KRIMINALACA PREMA KARAKTERU AKTIVNOSTI 3. Situacioni kriminalci

a) kriminal od prilike do prilikeB) u osnovi nisu devijantniC) lina i drutvena situacija dovodi do kriminala (alkoholiari, narkomani i socijalno ugroeni)

Situacioni kriminalci

a) sitni situacioni lopovib) osueni za krivina dela protiv bezbednosti u saobraaju c) agresivni situacioni prestupnicid) seksualni prestupnicie) ostali situacioni kriminalci

DRUTVENA REAKCIJA NA KRIMINAL

1. kriminalna politika (krivino pravo i sistem sankcija) 2. tolerisanje nekih vidova kriminala 3. prevencija

Krivino-pravna reakcija

1. oslobaajue i uslovne osude2. novane kazne3. izdvajanje iz drutvene sredine (zatvor i druge kaznene ustanove)4. smrtna kazna5. liavanje graanskih prava4. mere bezbednosti: A) zabrane odreenih radnji ili aktivnosti B) obavezujui i prisilni nalozi