Kreacija i animacija lutke u radu sa decom predškolskog uzrasta

Metodički dani ‘96Lutka u predškolskom vaspitno-obrazovnom procesu

Kreiranje i animiranje lutke ima svoju primenu u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada s decom predškolskog uzrasta, kao što su: likovno, literano, muzičko, fizičko, matematičko, upoznavanje okoline i druga. Ona je snažno sredstvo za socijalizaciju deteta, ali ima i veliku terapeutsku vrednost.Najveći uticaj na likovnu kulturu dece ima kreacija lutke. Kod deteta se formira elementarni smisao za estetsko doživljavanje razvijanjem njegove mašte i stvaralaštva vlastitim izražavanjem u crtanju, modelovanju i drugim oblicima plastičnog oblikovanja, pri čemu je lutka svedena na simbol, a ne navernu imitaciju živog lika. Animiranjem, odnosno davanjem duše lutki, deca se podstiču na govor, odnosno da govore o onome što opažaju, što rade i što osećaju. Igre sa lutkama su, po svom karakteru, govorne igre. Dete spontano i neposedno preko lutke izražava svoj intimni doživljaj sveta. Dramatizacijom nekog teksta deca se upoznaju sa ličnostima iz literature.Važnu ulogu u animiranju lutke ima i muzika- bilo da dete peva ili daje ritam, čime se i razvija želja za pevanjem, sluh, osećanje za ritam itd. Kako je lutka u središtu dečije igre, dominantna je fizička aktivnost kojom se utiče na razvijanje koordinacije pokreta, a naročito takozvane fine motorike.Različitom kreacijom i animacijom lutke kao elementa skupa, lika ili tela razvija se dečije opažanje i logičko mišljenje u oblasti elementarnih matematičkih pojmova.Kreiranjem i animacijaom lutke kao simbola predmeta i pojava iz najbliže okoline, stiču se elementarna znanja o njima. Igre sa lutkama socijalizuju decu i mogu uticati na razvoj pozitivnih karakteristika ličnosti. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta kreacija i animacija lutke smanjuje nekontrolisanu fizičku aktivnost, terapijski deluje u slučaju povećane agresivnosti i utvrđuje njen uzrok.

Lutka u radu sa decom mlađeg predškolskor uzrasta

U radu sa decom mlađeg predškolskog uzrasta (od 3 do 4 godine) kreacija i animacija lutaka je više u domenu vaspitača nego dece. Moglo bi se govoriti o uticaju na razvoj i usvajanju lepog i animiranju lutke kao igračke. Tek u drugoj polovini radne godine može se pokušati da deca u ovom uzrastu sama “kreirajulutke”. Mora se voditi računa o psihofizičkim sposobnostima te grupe, a zatim i o tome koliko se u prethodnom periodu u fazi šaranja radilo sa decom.Primer iz prakse: deca su gledala lutka-igru Tri sneška. Sledećeg dana pričala se o predstavi, da bi se deci dale olovke i papir da od dva kruga naprave sneška. Vaspitačica je isekla oblik sneška i nalepila ga na štapić ili jaču traku od kartona. Deca su tražila da se igraju samo sa svojim sneškom i bila oduševljena svojom prvom kreacijom “plošne”(površinske) lutke.Dete u ovom uzrastu najčešće razgovara sa lutkom stavljajući je u situaciju u kojoj je ono bilo neposredno pred dolazak u vrtić ili ako je prethodnog dana doživela neki konflikt sa okolinom. Ređe sarađuju sa ostalim “lutkarima”. Često se u igri i pri pokušaj u animacije lutke na štapu može čuti dečije “pevanje”, samo na-na-na i ljuljanje lutke (kao da lutka peva), pa čak i kretanje lutke u ritmu muzike. Ukoliko

se sa decom radilo na razvijanju osećanja za ritam, može se očekivati da deca to prenesu i na lutke prilikom animacije.Matematički pojmovi se mogu deci predstaviti kao likovi u lutkarskoj igri. Mnogo lakše i brže deca zapamte i požele da se igraju lutkama koje su, u stvari, elementi matematike. Na primer, u priči Veliki i mali zec deca na najlepši način – lutkarskom igrom – upoznaju i usvajaju pojam veliko i malo.Isto tako, na osnovu jednostavnih i kratkih tekstova sa jednim ili dva lika vaspitač može pomoću lutaka zainteresovati decu za svet koji ih okružuje, kao na primer u tekstovima: Maca i vrapčić, Oblak (kiša, vetar i cveće), Koka i pilići.U radu sa decom posebnu pažnju treba posvetiti fizičkom vaspitanju, jer je ono veoma važan faktor u fizičkom i psihičkom razvoju dece predškolskog uzrasta. Česti su primeri deteta koje trči, skakuće, baca i hvata loptu, ubacuje u mali koš, takmiči se sa drugovima u raznim igrama. Nasuprot ovom detetuimamo dete koje ne može da trči, iz bilo kojih razloga, lopta mu ispada pre nego što je ulovi, ne može da je doda- dobaci drugu, ne uspeva da ubaci loptu u koš …Prvo dete je veselo, nasmejano, spremno za druženje sa drugarima. Drugo dete je mrzovoljno, sve mu smeta, kvari igru drugarima, povlači se u sebe ili postaje agresivno.Sva vaspitno-obrazovna područja rada sa decom su u uskoj povezanosti, uzročno-posledičnoj vezi sa fizičkim vaspitanjem. Treba ozbiljno raditi sa decom već od jaslica, kada negovateljice sprovode individualni rad sa decom. Dalje, u mlađoj grupi treba svakodnevno izvoditi vežbe za razvijanje fine motoroke, tj. finih mišića šake. Možda reč vežba treba da bude zamenjena rečju igra, jer određenom vrstom igre, u stvari, vežbamo i utičemo na pravilan rast i razvoj dece. U mlađoj grupi to će biti igre imitacije. Na razvoj fine motorikeuticaćemo igrom sakupljanjem raznog semenja i stavljanjem u plastične flaše, cepkanjem novina itd.

Lutke u radu sa decom srednjeg predškolskog uzrasta

Deca srednje uzrasne dobi (od 4 do 5 godina) već mogu nacrtati lik za “plošnu” lutku, napraviti lutku na štapu, varjači i oblikovati glinu, plastelin. Isto tako, mogu napraviti lutke od raznih plodova, kao i ginjolke od kaširanog papira … Posle čitanja kraće priče ili neke konfliktne situacije, deca mogu kreirati lutke i napraviti malu lutkarsku scenu (mesto gde se odigrava neka radnja). Veoma uspešno animiraju lutke (dva do tri lika), ispričaju priču koju su čuli ili da izmisle sličan tekst. Bogatstvo rečnika i veća mogućnost pri animaciji pružaju veliko zadovoljstvo deci i vaspitaču koji u publici prate sasvim nove sadržaje.Deca rado pevaju pa zašto to ne bi mogle i lutke koje oni animiraju. Vaspitač može koristiti lutku kao sredstvo prilikom učenja teksta i melodije nove pesme, primer je i pesmica Crta, crta Đokica. Isto tako, deca će lakše shvatiti i zapamtiti razliku između likova i tela ako u lutkarskoj igri vide kvadrat i kocku, krug i loptu …Pored lutaka kojima vaspitač animira decu i pomaže im da na najlepši način upoznaju i shvate svet oko sebe, deca ovog uzrasta mogu i sama da izrade jednostavnije lutke kao predmete i pojave iz okoline i animiraju ih (kao u lutkarskoj igri Tri leptira).

Lutka u radu sa decom starijeg predškolskog uzrasta

Deca ovog uzrasta (od 5 do 7 godina) već mogu sami da kreiraju lutke na osnovu nekog teksta sa više likova, bilo da su “plošne” ili trodimenzionalne ili da od prirodnog neoblikovanog materijala naprave lutke i animiraju ih. Pored lutaka na štapu i ginjolki, veoma vešto animiraju i veće lutke u saradnji sa svojim drugarima (npr. lutka zmaj). U ovom periodu razvoja već se može dati zadatak da dvoje-troje dece izmisle tekst na zadanu temu.Vaspitač može koristiti lutke kao sredstvo i metod rada prilikom slušanja muzike, učenja novih pesama i malih muzičkih igrokaza. Deca mogu i sama animirati lutke uz muziku ili pomoću nje otpevati pesmicu koju su prethodno učili. Upoznavanje okoline može biti mnogo zabavnije nego pričanje ili čitanje iz knjige. U ovom uzrastu deca mogu, uz pomoć vaspitača, napraviti lutke za malo pozorište lutaka i veoma uspešno animirati lutke. Uz tekstove Mačak i petao, Tri leptira lepše i lakše će upoznati svet prirode, a pomoću zanimnjivog tekstaSijalica proširiti svoje znanje.Zašto je u igri s lutkom važno fizičko vaspitanje? Svako dete ima želju da napravi lutku i da je animira. I ma koliko se na prvi pogled činilo da je lakše lutku animirati nego napraviti, to nije tako. Da bi dete moglo animirati lutku, pre svega, mora imati dobru koordinaciju pokreta (oko-šaka-noga-ruka), a za lutke ginjolke i dobro razvijenu finu motoriku. Izražena je posebna želja deteta da udahne život lutki i pokaže drugarima i vaspitaču šta ono može. Međutim, događa se da samo volja nije dovoljna. Dete sa nedovoljno razvijenom koordinacijom doživljava razočaranje i ostavlja lutku da bi nastavilo da smeta drugarima koji uspešno animiraju lutke.

Lutka u rukama vaspitača

Vaspitač ima veoma važnu ulogu u izboru aktivnosti i načinu na koji će te aktivnosti sa decom provoditi. Hoće li lutka živeti u malim dečijim ručicama i glavicama ne zavisi samo od njih samih, nego i od toga da li njihov vaspitač želi da shvati koliko je lutka snažno sredstvo i metod u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada sa decom predškolskog uzrasta.Negde su lutke sačuvane, obnovljene i još uvek u upotrebi. Negde su pokidane, sa jednim okom ili bez jedne ruke i stoje tako u sobi više kao strašilo nego kao sredstvo koje bi ulepšalo vaspitaču rad. a deci boravak u vrtiću. Negde su vaspitači pustili mašti i kreativnosti na volju i prave nove lutke “svojoj” deci. Jednostavnije lutke prave zajedno sa decom i uživaju u svom zajedničkomradu. Vesela i zadovoljna deca, zadovoljni vaspitači. A umorni roditelji kada dođu po svoju decu ne mogu a da ne primete zadovoljstvo i osmeh na licima dece i vaspitača. Rado slušaju šta su deca taj dan radila i zaraženi osmehom odlaze kući. I ne retko, sutradan dolaze sa pitanjem: “Marko nam je priča o kako ste se lepo igrali, imali ste lutkarsku predstavu; treba li da nešto donesemo za nove lutke”?I tako se zatvara čarobni krug. Mi smo mislili da smo animirali lutke, a one su, u stvari, animirale nas. Našli smo najlepše sredstvo i put za rad sa decom i preko potrebnu saradnju sa roditeljima, ali i ostvarivanje ciljeva i zadataka u svim vaspitno-obrazovnim područjima rada sa decom predškolskoguzrasta. I umesto zaključka: lutke treba da su na dohvat dečijih ruku, tako da budu dostupne njihovim rukama i mašti.

U SAMOPOSLUZI

Devojčica: (dolazi naglo na scenu) Mama, mama! … Nigde je nema. Ja ne znam gde se samo izgubila? (odlazi sa scene)Mama: (dolazi lagano na scenu, opazi decu i obraća im se) -Dobar dan! Kako ste? Baš nešto gledam kako ste lepi i dobri. Da nije moja Sanja sa vama? Obećala sam da ću je voditi u samoposlugu, a nje nema. Negde se sigurno zaigrala … A, sigurni ste da nije tu sa vama?Devojčica:- A tu si mama. Gde si bila? Zaboravila si šta si mi obećala?Mama:- Nisam zaboravila, Sanja. Spremala sam se i evo me. Možemo da krenemo. (ulaze u samoposlugu)Devojčica: – Kupi mi bombone, mama kupi mi (krevelji se)! Xoćy ovu čokoladu, kupi mi ove kekse, kupi mi …Mama:- Sanja, molim te budi dobra, ne mogu ti sve kupiti. Odluči se šta ćeš čokoladu, bombone ili kekseDevojčica:- Hoću sve. I čokolade i keksa i bombone i žvake i sladoledi … i … sve hoću što mi padne na pamet).Mama: – Dogovorile smo se da ćeš biti dobra. Vidi, svi te gledaju.Devojčica:- Pa šta, neka me gledaju (viče). Kupi mi, kupi mi (baca se na pod)Mama: – Sanjice, .mama nema toliko novaca da ti to sve kupi. Evo, uzmi ovu čokoladicu, drugi put ćemo kupiti kekse.Devojčica:- Neću-u-u, neću čokoladicu, hoću veliku čokoladu (opet viče i baca se na pod).Mama:- Dobro Sanja, nećemo ništa kupiti.Vratićemo korpu na blagajni i idemo kući.Devojčica:- Neću kući. Hoću bombone-e-e.Mama:- Idemo (skoro vuče devojčicu)! Reci lepo DOVIĐENJA!Devojčica: – Neću da kažem doviđenja. Neću kad mi nisi ništa kupila.TRI LEPTIRALikovi: Prvi leptir (žuti), Drugi leptir (crveni), Treći leptir (beli), Prva lala (žuta), Druga lala (crvena), Treća lala (bela), Vetar, Sunce, Oblak,Scena: (Livada puna raznobojnog sveća. Uz vedru muziku veselo lete leptiri po sceni. Lale se njišu u ritmu muzike- valcer cveća.)Prvi leptir: Najviše volim proleće. Tada livada obuče svoju najlepšu haljinu i zamiriše novim mirisima.Drugi leptir: I ja volim proleće, vesele me topli sunčevi zraci i golicaju moje pipke.Treći leptir: (doleti veselo do prva dva leptira) Dođite, pronašao sam nešto.(lete zajedno do drveta i nešto nerazumljivo pričaju, – vraćaju se na sredinu scene).Prvi leptir: Baš je lep onaj cvetić. Samo je još mali, moramo sačekati da naraste, pa ćemo ga pozvati u igru.Drugi leptir: Lepo je kada nađeš novog prijatelja.Treći leptir: Znao sam da ću vas obradovati svojim otkrićem(leptiri lete i sleću na tulipane)Prva lala: Danas je tako veselo na našoj livadi.Druga lala: Vetra tako lepo svira po mladim granamaTpeća lala: Volim kad svira valcer. Ćini me sretnim kada se njišem u tom ritmu.Prvi leptir: Vi ste lale danas raspoložene za igru.Drugi leptir: Otplešimo zajedno jedan ples.Treći leptir: Molim vas gospođice lalo zaigrajte sa mnom.(plešu valcer. Odjednom nežna muzika prestaje, čuju se uznemireni tonovi. Vetar jače duva, a oblak se približava suncu. Leptiri i lale prestaju da plešu. Leptiri lete levo-desno, skoro se sudarajući, uz uplašeno glasanje.)

Prvi leptir: Bežimo brzo kući. Pokisnuće nam krila, a onda više nikada nećemomoći leteti.Drugi leptir: Letimo brže.(leptiri lete prema drvetu i nestaju iza njega. Ubrzo se vraćaju uplašeni.)Prvi leptir: Šta ćemo sada, mama je zatvorila vrata da kiša ne pada u kuću. Zaboravila je da smo mi na livadi.Drugi leptir: Znam šta ćemo.Treći leptir: (radoznalo) Šta?Drugi leptir: Zamolićemo lale da nas sakriju od kiše.Treći leptir: Dobro si se setio, pa lale su nam prijateljice.Prvi leptir: Idemo.(sva tri leptira doleću do bele lale)Treći leptir: Molim te lalo sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam ne pokvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.Tpeća lala: Primiću samo tebe beli leptiru, jer si iste boje kao ja. Tvoje prijatelje ne mogu primiti.Treći leptir: Kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja da se sakrijem kod tebe.(lete prema crvenoj lali)Drugi leptir: Lalo, molim te sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam ne pokvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.Druga lala: Primiću samo tebe crveni leptiru, jer si lep kao ja. Tvoje prijatelje ne mogu primiti.Drugi leptir: Kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja da se sakrijem kod tebe.Prvi leptir: Zamoliću žutu lalu, možda nam pomogne.(lete prema žutoj lali)Prvi leptir: Molim te lalo primi mene i moje prijatelje. Sakrij nas od kiše. Bojimo se da nam na okvasi krila. Nećemo više moći leteti, a možemo i uginuti.Prva lala: Primiću samo tebe, jer si lep i žute boje kao ja.Tvoje prijatelje ne mogu primiti.Prvi leptir: Neću, kad nećeš da primiš i moje prijatelje, neću ni ja kod tebe.Vetar: (duva i kreće se po sceni)Lepo smo se zabavljali i igrali, ali nešto je pokvarilo našu iogru. Mislio sam da će se svi radovati mom prijatelju oblaku i lepoj prolećnoj kišici. Zaboravio sam da su leptirići nežna stvorenja i da ih kiša može ubiti. Oblačiću ne ljuti se, igraćemo se drugi put. Molim te idi na drugu livadu.Oblak: Kako ću sam da se igram? Pođi i ti samnom.Vetar: Hoću oblačiću, evo me.Oblak: Pozovi i decu da se igraju sa nama.Vetar: Dobro.(obraća se deci u publici) Deco, pomozite mi da pokrenemo oblačić. Duvajte ovako kao ja.(duva i deca, još, jače)(oblak i vetar odlaze sa scene)(za vreme razgovora vetra i oblaka, leptiri su se ščučureni ispod drveta i lagano podrhtavaju od straha. Njihovo podrhtavanje ne treba da bude prejako da ne odvlači pažnju dece dok traje dijalog između vetra i oblaka)(kada vetar i deca počnu duvati, cvetovi se savijaju na tu stranu, a leptiriri se još više stisnu jedan uz drugog)

(prvo sa scene nestaje oblak a dok je vetar već na izlasku leptirići im dovikuju)Sva tri leptira: Hvala tiiii vetre. Ti si pravi prijatelj.(još malo lete veselo, uz veselu muziku, po pozornici i oni odleću sa scene).SVETLOST(U mraku na tavanu, u paučini čuju se glasovi i komešanje. Na sceni su: sveća, fenjer, baterijska lampa i sijalica)Sve svetiljke: (u glas, bojažljivo)- Kakav mrak, kako je strašno ovde, prst pred okom se ne vidi.Sveća: – Trebalo bi neko os vas da mi pomogne i zapali fitilj, pa da zasvetlim i rasteram mrak.Fenjer: – Ti da rasteraš mrak? (podrugljivo) Ti, sa svojim jadnim plamičkom koji drhti i gasi se pri najmanjoj promaji.Sveća:- Kako ti to meni? (ljutito) Slušajte ga svetiljke, kako me vređa, a ja sam najstariji ovde.Fenjer: -Svaka čast, najstarija jesi, ali nisi najsavremenija. Tebe ljudi nikada ne smeju da ostave samu jer možeš da padneš i da upališ nešto, pa da ljudi imaju više štete nego koristi od tebe.Beskorisna si kada pada kiša ili duva vetar. Jedna kišna kap tebe može da ugasi.Sveća: -Možda nisam savršena, ali ja deci pričinjavam mnoge radosti i zadovoljstva. Setite se samo da nema rođendana i torti koje ja ne ukrasim. Zamislite, svetiljke, kako bi izgledalo da umesto ukrasnih, raznobojnih svećica, nasred torte bude fenjer. Smešno, zar ne? (svi se smeju osim fenjera)Fenjer: – Baš smešno (prezrivo) Tako se slatko ne bi smejali da ste u noći dok besni oluja i lije kiša. Šta bi tada svećo? Od straha bi zaboravila sve one dvorove i carske trpeze koje si ukrašavala u prošlosti.Svi u glas sem fenjera:- Stvarno, šta bismo tada? Ko bi nam pomogao da nađemo izlaz iz mraka i oluje?Fenjer: -Ja (samouvereno). Ja, jer meni ne mogu ništa: ni kiša, oluja. Ja sam neuništiv.Baterijska lampa:- Fenjeru, nemoj da si toliko samouveren. Ti svetliš onoliko dugo, koliko ti je dugačak fitilj, a kad fitilj izgori, ti možeš da služiš samo kao ukras. Dosta više svađe, znase koga od nas ljudi najradije nose. Naravno, mene.Fenjer:- Tebe? E, jesi mi ti mustra (podrugljivo).Baterijska lampa: (rugajući se)- Jednostavno. Potrebno je samo da neko pritisne na dugme i ja sijam. Moja svetlost oteraće mrak. Mene nose rudari na svojim šlemovima, ja im svetlim duboko u rudnicima. Sa mnom se rado igraju deca, jer ih ne mogu opeći.Sijalica: – Sve je to lepo, ali i ti svetlišsamo dok traje tvoja baterija, kada se baterija isprazni, ti postaješ beskorisna. Ja najduže trajem. Ja mogu da osvetlim svaku prostoriju. Pod mojom svetlošću ljudi mogu da rade, uče ili da se deca igraju kao usred dana. Moja svetlost je najača.

CRTA CRTA ĐOKICA

Lica: Đokica, Marija. pas(na sceni je pripremljen papir za crtanje i mali stalak).

Đokica: (dolazi na scenu, veselo) “Zdravo deco (dobar dan)! Kako ste mi lepi! Jako mi se sviđate! Ja se zovem Đokica. Hoćete li da budemo prijatelji”?Deca iz publike: “Da”!Đokica: “Pošto smo postali dobri prijatelji otkriću vam jednu tajnu. Voleo bih da upoznate moju najbolju prijateljicu. Zove se Marija. Znate, ona je najlepša devojčica u mojoj ulici. (stidljivo) Čini mi se da sam se zaljubio. Molim vas nemojte nikome odati moju tajnu. Znate li šta ja volim najviše da radim? Pogodite”!Deca iz publike: “Ne znamo”.Đokica: “Rećiću vam. Najviše od svega volim da crtam. Znate, ja svaki dan crtam i slikam. Danas ću i vama nešto nacrtati. Idem samo da donesem olovku, papir je već tu, odmah se vraćam. Čekajte me, brzo ću ja. (odlazi)Pas: (čuje se lajanje pre nego što izađe na scenu)”Av, av, av. (dolazi na scenu i razgleda levo-desno)“Av, av, jeste li videli Đokicu? Svuda ga tražim. Znata ja sam njegov pas Kiki. Najviše volim da se igram sa Đokicom. Ja mu pravim društvo dok on crta ili slika. Rekao mi je da će biti tu, ali ja ga ne vidim. Jeste li ga vi videli deco”?Deca iz publike: “Jesmo”!Pas: “Recite mi na koju stranu je otišao? Ovamo? Onamo? (ide levo-desno i zagleda kao da nekoga traži; deca pokazuju pravu stranu kuda je Đokica krenuo i pas odlazi na tu stranu, prethodno se obraćajući deci) “Hvala vam puno, idem brzo da stignem Đokicu. Av, av”. (odlazi sa scene)(čuje se muzika neke dečije pesme i devojčica peva, ulazi na scenu Marija pevajući i plešući)Marija: “Ćao drugari! Kako ste? Ja sam Marija. (zagleda po sceni levo-desno, obraća se deci) Znate, tražim svog najboljeg drugara, Đokicu.(obraća se deci) Čini mi se da sam se malko zaljubila. Đokica je najbolji dečak u mojoj ulici. Najviše od svega voli da crta, a ja volim da mu pravim društvo.”Đokica: (ulazi na scenu, a za njim i njegov pas- av, av, av) “Ćao, Marija, kako si”?Marija: “Hvala, dobro sam. Tražim te da se igramo”.Đokica: “Išao sam kupim po olovku. Pripremio sam papir za crtanje. Hoćeš li mi praviti društvo dok crtam”?Marija: “Xoću, znaš da se veselim kad mogu da ti pravim društvo i igram se sa tobom.”Pas: (veselo) “Av, av, av.” (odlazi do Đokičinih nogu i umiri se, Đokica crta).Marija: (prvo malo pogleda u crtež, pa decu u publici, pa opet u crtež i obraća se deci skoro šapatom)“Znate li šta Đokica crta? … Da vam kažem? Važi, rećiću vam to pesmom, a vi dobro slušajte da naučite pesmu pa ćemo je zajedno pevati. Važi”? (opet pogleda u crtež i počinje pesmicu)(peva)Crta, crta Đokica, sedam , malih kokica.Nisu one krive, što mu nisu žive,nisu one krive što mu nisu živePa da nose ko-ko-dak ponedeljak, utorak…svakog dana sve do krajado nedelje sedam jaja.Svakog dana sve do krajado nedelje sedam jaja.(obraća se deci) “Hajde da otpevamo pesmicu zajedno!” (peva Marija i deca iz publike)

Đokica: (ostavlja olovku i uzima crtež u ruke, za njim kreće i njegov pas uz obavezan av, av)“Evo završio sam crtež. Izbrojte koliko ima kokica na crtežu. (broji i on zajedno sa decom)Lepo, a sada i vi uzmite papir i boje i nacrtajte za svaki dan u sedmici po jednu koku. Baš me zanima koliko ćete vi kokica nacrtati”.Primedba (ili kraće uputstvo za primenu teksta)

Pre početka ove lutkarske igre sa decom sam razgovarala (pošto se radi o starijoj grupi) o danima u nedelji, koliko ih ima i kako se redom nazivaju. Pored toga što ova kratka lutkarska igra može poslužiti za lepši i zanimljiviji način za utvrđivanje broja dana u nedelji za vođenu aktivnost u starijoj grupi, ona može poslužiti i za poticanje i negovanje drugarstva i pozitivnih emocija kod dece svih uzrasta.Pošto su radnja i tekst jednostavni te se pojavljuje mali broj likova, ova lutkarska uipa se može prikazati i deci mlađe vrtićke grupe (u trećoj godini života).Lutke: za ovu lutkarsku predstavu treba pripremiti lutke-ginjolke, jedino pas može biti lutka na štapu (obavezno trodimenzionalna).Muzika: zvučna kulisa neka bude lepa instrumentalna muzika sa kasete ili ploče. Nipošto neka novokomponovana. Za onaj deo kada se pojavljuje devojčica Marija može poslužiti i neka dečija pesmica koja se lagano gubi kada lutka počinje da priča, a smenjuje je ponovo zvučna kulisa.Scena: scenu nije potrebno posebno pripremiti jedino ako želimo kod dece uticati na dublji vizuelni dožiivljaj smestićemo igru u scenski prostor prema sopstvenom izboru i urediti scenu koja odgovara dvorištu, sobi, terasi ili poljani punom cveća i blizini šumice … Mogućnosti su bezbrojne.

Zamišljeno putovanjeUhvati ritam afričke priče – deo prvi: Zamišljeno putovanje  Deca su imala priliku, vođena magijom priča iz Afrike, da se upoznaju sa novom kulturom, načinom života, prirodom, biljnim i životinjskim svetom, igrama i interesovanjima dece sa drugog kontinenta.Teme koje su najviše zastupljene u pričama iz Afrike su:

životinje i priroda briga za očuvanje prirode selo i porodični život poštovanje slabih i nenasilno rešavanje problema

Svaka od ovih tema je vrlo aktuelna, priče imaju jasne poruke, trajnog su kvaliteta i usklađene su sa interesovanjima dece. Lako se uklapaju u programske ciljeve.Projekat je na godišnjem nivou i tako ćemo vam ga i prezentovati. Krećemo na put sa Eminom i decomTema rada za mesec novembar bila je “Karneval životinja”, a jedna od podtema “Divlje životinje”. To je bio odličan momenat da se krene sa realizacijom sadržaja iz  knjige“Uhvati ritam afričke priče” Dušice BojovićDeca su prvo pogađala gde će putovati, a ja sam im davala smernice postavljajući pitanja:

Da li su nekada bili u zoo vrtu?Deca odgovaraju da jesu u Jagodini i Beogradu.

Koje životinje žive u zoo vrtu?Deca navode: žirafu, lava, tigra, majmuna, srnu, leoparda, pandu, slona.

Da li lav, slon, tigar žive kod nas u šumama, odakle su došle?Deca odgovaraju da ne žive, da žive u džungli ali ne znaju odgovor na pitanje u kojoj zemlji je džungla.Sledeći korak je bio da deci pokažem globus. Deca su pokazala veliko interesovanje. Onda smo zajednički pronašli našu zemlju, a zatim sam im pokazala mesto-kontitnent gde ćemo “putovati” – Afriku. Poredimo veličinu naše zemlje i Afrike i deca uočavaju koliko je Afrika veća.Kažu da je Afrika veća 100 puta i da naša zemlja izgleda poput muve u odnosu na Afriku. 

      Sledeći predloge iz knjige o načinu uvođenja dece u proces upoznavanja sa novim, deci iskustveno nepoznatim odredištem, govorim  im da ćemo ići na zamišljeno putovanje u Afriku i delim ih u 4 grupe: 

U prvoj grupi su: Dunja, Milica, Staša i Ilija. Oni dobijaju sliku pustinje Sahare i slike životinja: zebre, antilope, lisice, hijene, škorpije, noja, kamile i guštera. 

U drugoj grupi su M.M., Nikola, Janko K. i Ognjen M. Oni dobijaju sliku savane i slike  životinja: slona, antilope, lava, leoparda, zebre, nosoroga, hijene i noja. 

U trećoj grupi su Ljubica, Iva, Teodor i Elena. Oni dobijaju sliku kišne šume i slike životinja: majmuna, leoparda, antilope, papagaja, slona, gorile, šimpanze. 

U četvroj grupi su Mia, Todor, Aleksa, Lazar. Oni dobijaju sliku močvare i slike životinja:  nilskog konja, krokodila, flamingosa i guštera.  Deci delim pripremljene slike i upućujem ih da pažljivo posmatraju šta se na slikama nalazi, da međusobno razgovaraju, dogovaraju se kako će najbolje predstaviti svoju sliku. 

      

      Prva grupa dece, posle posmatranja slike, pustinju opisuje kao mesto prekriveno peskom, gde je vrućina i gde ima samo kamenja i peska i poneki kaktus. Zaključuju da nije prijatno tamo živeti.Zebru prepoznaju i imenuju je na slici. Kažu da je crno-bela kao krava, samo krava ima krugove po telu, a zebra ima linije.Imenuju noja, opisuju ga da je skroz crn, a ima i malo bele boje po sebi, liči im na labuda.Imenuju kamilu. Govore i opisuju njenu grbu. Nije im poznata funkcija grbe. Pokazuju interesovanje da saznaju više o tome zašto kamila ima grbu.Guštera opisuju da menja boje, ima dve noge, dve ruke i dva oka. Kada vide njegovu sliku govorebljak,  kažu da liči na žabu ali nije žaba.Imenuju lisicu sa slike, podseća ih na vuka. Dive se njenom repu.Ne umeju da imenuju hijenu, opisuju je kao opasniju od vuka, da ima oštre zube i izgleda kao tigar.Za škorpiju kažu da je mnogo ljuta i ima ruke kao rak. Telo joj je pomalo dlakavo. Druga grupa dece, posle posmatranja slike, savanu opisuje kao zeleno mesto sa puno trave.Slona imenuju i kažu da ima veliku surlu, veliko telo i stopala. Veoma im se dopada.Lava imenuju i opisuju da je pomalo braon boje, ima veliki rep, kosastu, veliku glavu, voli da se šepuri grivom i da sigurno grebe jer ima velike kandže.Prepoznaju nosoroga. Kažu da ima veliki rog na nosu.Imenuju i leoparda – on ima žuto-crne tačkice po sebi.Imenuju  i antilopu, za koju M.M. kaže da ima velika dva roga na glavi i duge noge. Čini joj se da su duže od nojevih. Deca zaključuju da verovatno veoma brzo trči. Podseća ih na srnu.

Noja imenuju i opisuju – da ima dugačak vrat i dugačke noge. Čini im se da mu  je glava od drveta, a noge mu pomažu da brže trči. Treća grupa dece posle posmatranja slike džunglu opisuje kao mesto sa puno drveća i zelene trave. Uočavaju da visoko drveće ima lijane gde se majmun kači da bi došao do sledećeg drveta. Lijane su ljuljaška za majmune.Ne prepoznaju šimpanzu, (ne uočavaju sličnost sa drugim majmunima) kao ni jaguara koga mešaju sa leopardom. Jaguar im izgleda opasno kao tigar, jer ima oštre zube i ljutiti pogled.Gorilu opisuju kao životinju koja ima velike ruke i spušta se lijanama. Zaključuju da sigurno ima velike mišiće i da je jak.Imenuju slona i detaljno ga opisuju.Za majmuna kažu da mnogo voli bananu, da voli da se ljulja na lijanama – šašav je malo, ne razmišlja svojom glavom.Za leoparda kažu da trči brže od dece i jelena. Četvrta grupa dece, posle posmatranja slike, močvaru opisuje kao mesto sa puno vode i trave. Zaključuju da ako ne bi bilo vode životinje koje žive tu bi umrle – da one mnogo vole vodu.Za krokodila kažu da je mnogo opasan i da ima bodlje na leđima, ne bi ga mazili da ga vide  zato što može da ih proguta. Ima ogromna usta i velike zube. Koža mu je hrapava.Prepoznaju nilskog konja. Kažu da izgleda druželjubivo. Njega bi mazili, izgleda im kao dobrica debeljko.Ptica flamingos im liči na noja. Kažu da su to lepe ptice i da izgledaju druželjubivo. Podseća ih na početak filma” Kralj lavova” kada ptice polete. Perje joj je šareno i lepo.  Sledeći korak: Igram sa decom igru pantomime. Deca dočaravaju kretanje životinja. Kreću se četvoronoške kao lisica i šunjaju da nešto ulove; u ulozi hijene i leoparda prave namrštene izraze lica; M.M. odlično imitira slona – od ruke improvizuje surlu, kao i gorilu – ispuštajući glasove U-U-U i lupajući se u grudi. Urađena je improvizacija i zamrznute slike Sledeći korak: Prva grupa ima zadatak da zamisli da se nalazi u pustinji.Opisuje pustinju: Toplo je, pustinja je prekrivena peskom, nema vode, ne duva vetar, danju je vruće, noću hladno. Ne znaju gde će da spavaju, dogovaraju se da to bude šator. Biraju džip kao prevozno sredstvo jer ima velike gume, ne može da se zaglavi u pesku. Moraju da paze da se ne sapletu o kamenje. Od opasnosti će se zaštititi ako brzo trče ili pobegnu kolima. Ne znaju gde će naći vodu, kažu: na česmi. Ne umeju da pokažu kako se kreću kroz pustinju u doba peščane oluje, hodaju brzo, pa im je potrebna moja pomoć i objašnjenje. Kada sam im objasnila, povezuju sa peščanom plažom, peskom u parku i bolje se snalaze. Kada dune oluja staviće naočare za sunce da ih zaštite od zrnca peska. Druga grupa zamišlja da se nalazi u savani. Kažu da ima puno trave, a nema vode. M.M. predlaže da timski rade i da pronađu gde će da spavaju. Prave plan  da je najbolje da naprave gnezdo. Odlučuju da će se voziti kombijem jer ima velike gume i puno mesta za sve njih.

Opasnosti im prete od životinja. M.M. opet predlaže da rade timski, da smisle neki plan – da sednu u kola i da pobegnu, da upotrebimo stvari koje nam daje priroda, da se krijemo iza velikog kamena.  Kretanje kroz savanu u zamišljenoj situaciji kada krdo slonova prelazi preko nje pokazuju tako što se provlače kroz noge zamišljenih slonova. Treća grupa zamišlja da se nalazi u džungli. Kažu da će spavati u kući napravljenoj od drveta. Smatraju da im najveća opasnost preti od gorile. Odlučuju da će ako gorila naiđe pobeći kolima ili se sakriti iza velikog drveća. Zadatak koji sam im dala bio je da pokažu kako se kreću kroz džunglu noću. Potrebna im je moja pomoć-dodatno objašnjenje. Kada im dočaram džunglu noću deca prihvataju, šunjaju se, prikazuju kretanje od drveta do drveta. Drže zamišljeni dvogled. Osluškuju. Četvrta grupa je imala zadatak da zamisli da su u močvari. Deca ne mogu samo na osnovu slike da zaključe da li je u močvari toplo ili hladno. Odlučuju da će se voziti čamcem. Sigurna su da im opasnot preti od krokodila. Zaštitiće se tako – što će se dogovoriti da stražare. Opet timski odlučuju.Jedan će biti budan i kad vidi krokodila onda će sve probuditi i svi će brzo da veslaju i pobegnu. Ako je jedan umoran, taj koji stražari, deca se dogovaraju da će drugi da ga zameni. Kretanje kroz močvaru ne uspevaju odmah da pokažu, potrebna im je moja pomoć. Kada usmerim decu da močvara asocira na blato, uspešno prikazuju kretanje.  Prva grupa odlično pokazuje kako hodaju kroz pustinju, žedni, pogrbljeni, izmučenih izraza lica. Druga grupa odlično pokazuje kako su se sreli oči u oči sa lavom – hodaju unazad, ruke su im ispružene u znak odbrane, M.M. se trese, izrazi lica su im uplašeni. Treća grupa je dobro pokazala kako se šunjaju kroz šumu noću. T. se naročito unosi i odlično dočarava izrazom lica strah. Četvrta grupa ne uspeva u početku da dočara kretanje Nilom i potrebna im je moja pomoć.  Onda su to prezentovali pantomimom.O. M. je odlično pantomimom pokazao da je uplašen – skupio je ruke ispod brade, a očima je zbunjeno kolutao. M.M. kašljanjem pokazuje da je bolesna. Lj. povlačenjem unazad i kolutanjem očima pokazuje da joj u susret dolazi neka opasnost.Igre pantomime su deci veoma interesantne i vole kada ih primenjujem u radu. 

 Sledeći korak: Vodili smo razgovor kako se pripremamo kada idemo na more ili kod bake u selo.Deca kažu da stavljamo stvari u kofere i nosimo rekvizite za more – kofice, lopatice, grabuljice, mišiće. Na moje pitanje šta sve pakujemo, deca odgovaraju da u kofer pakujemo šta nam treba: stvari, peškire, igračke za more. Kažu da put dugo traje: jednu noć i pola dana. Putuju autobusom, kolima ili avionom. Na pitanje koju odeću nose i od čega to zavisi odgovaraju da nose cipele, trenerke, papuče za plažu, a da to zavisi od toga koliko je hladno, a koliko toplo. Mnogi od njih su putovali u Grčku, ali ne znaju da je to inostranstvo (pojam). Lj. izjavljuje da je inostranstvo neka druga zemlja.M.: “To je kad se drugi pozovu i pozove se drug i onda se druže malo i popiju piće”.Na pitanje šta je neophodno da bi otišli u inostranstvo, odgovaraju: da se putuje dugo.Pravimo plan za kretanje. Deca predlažu da putujemo čarobnim ćilimom, a ne avionom jer on putuje dugo. Što se vremenskih prilika tiče znaju da će tamo gde idemo biti toplo. Za smeštaj predlažu šatore i da bi svi stali u šator predlažu da dele mesto sa drugom. Ne znaju da ima hotela u Africi, pa im ja za smeštaj predlažem hotel. Od dokumenata koji su potrebni za put pokazujem im  pasoš, avionsku kartu, zdravstvenu knjižicu. Deca kažu da će od odeće poneti letnju – haljine i kratke rukave. Izjavljuju i da nam je potrebna vakcina da se zaštitimo od ujeda škorpije i njenih otrova. Ne znaju da odgovore na pitanje kako se može komunicirati osim govorom, žele da nauče govor ljudi koji žive tamo gde putujemo.Učimo neverbalnu komunikaciju. U parovima deca prikazuju kako bi nekome ko ne razume njihov jezik prikazali: da su gladni, pitali za put, da su žedni, da im je hladno, da im je toplo, da su uplašeni, da su se izgubili, da hoće da kupe kamilu.…

 

   

N  a  s  t  a  v  i  ć  e      s  e …

Snežna devojkafeb6

Odlomak iz radionice: „Dobar si čovek“ iz knjige VIŠE OD IGRE

  Cilj je da deci prezentujemo značenje pojma sebičanMaterijal: papirni tanjir, kolači Treća lekcija – „Nauči da deliš, nemoj biti sebičan!“ „Deda, zašto pada sneg. Kako nastaju pahulje?” upitala je radoznala devojčica svoga deku. „Ti sigurno znaš, star si i mudar.”„Zašto… hmmmmm, mislim da je to zbog Snežne Devojke, sebične i pohlepne, koja nikada nije mislila o drugima. Mislim da zbog nje veju pahulje. Hoćeš li da ti ispričam tu priču?”„Pričaj deko, požuri”, zamolila je unuka umiljatim glasom.„Pa, dobro… Ovo je priča o Snežnoj Devojci. Saslušajte je i vi i obavezno zapamtite.Zvala se Ružica i živela je u malom selu, tako sam čuo da ljudi pričaju. Ružica je bila ćerka poštenog i vrednog seljaka. Svaki dan je morala da čuva krave, napasa ih na livadi i muze. Radila je i sve druge kućne poslove sa svojom mamom i tatom. Radila je, ali nekako mrzovoljno, bezvoljno, sa kiselim izrazom na licu i gorkim ukusom u ustima. Jednostavno i istinito, Ružica bila lenja i sebična.Mislila je samo o sebi i svom dobru. Nije vodila računa o osećanjima drugih ljudi. Ono što je ona želela svakako nije bilo hranjenje svinja, niti ruke koje mirišu na kravu. Jedino dobro koje je videla u svemu je bilo da može pojesti kajmak sa mleka, pre svih drugih.Mama i tata nisu znali šta Ružica misli. Spolja je ličila na divan ružin pupoljak, ali iznutra, u duši, bila je prava samoživa cicija.

Jednog sunčanog letnjeg dana, Ružica se po običaju uspavala. Nije otišla da pomuze krave i pomogne majci. Čim je ustala, otrčala je do obližnjeg jezera, da se sladi šumskim jagodama, da duva bele, rascvetale mace i uživa u dokolici i hladovini. Ponela je parče maminog tek ispeče-nog kolača sa mirisom cimeta i parče dimljenog mesa iz tatine pušnice. Napunila je flašu belim, sveže pomuženim mlekom.Ružica je ležala u travi i brala rascvetale bele mace. Isplela je venčić i stavila ga oko vrata. Pretvarala se da je otmena princeza. Zatim je sebi isplela i krunu, prsten i narukvicu. Gledala je svoj odraz u jezeru, sanjareći da je kraljica cele zemlje. Od tolikog divljenja samoj sebi, ogladnela je. Izvadila je hranu i piće i sela da ruča.„Dobar dan, devojko”, začula je kreštav glas, upravo kada je gucnula mleko iz flaše. Ružica je skočila, i prosula mleko po haljini. Okrenula se ljutito. Ugledala je mršavo, staro stvorenje, nalik patuljici, sa velikim ušima koje su virile iz sede kose.„Da li biste podelili malo hrane sa iznemoglom staricom?” upitala je patuljica.„Ne!” uzviknula je sebična devojka. Brzo je sakrila beli kolač ispod kecelje i gurnula parče mesa iza sebe. „Nemam hrane za deljenje. Imam samo malo vode i koricu hleba.”Starica je sela pored Ružice i pogledala je pravo u oči.„Voda i korica hleba, stvarno? Pa dobro. Daj mi barem koricu hleba.”„Ne dam! Odlazi mala ženo, ružnog lica. Gaziš po mojim belim macama, sve ćeš ih uništiti.”„Tvoje mace, stvarno?” rekla je starica i dalje gledajući Ružicu pravo u oči. „Bićeš kraljica cele zemlje sa krunom od maca, a imaš samo hleb i vodu”, zadirkivala je starica.Ružica je pocrvenela od besa. Sva krv iz njenog sebičnog srca grunula je u njeno lepo lice. Srknula je još gutalj mleka iz flaše da se malo rashladi. Ali, od iznenađenja se zagrcnula. Umesto svežeg, belog mleka, u flaši je bila hladna voda. Žurno je podigla kecelju, ali ni traga belom kolaču. Okrenula se, ali nigde suvog mesa, samo korica hleba.Pa, sada ne mogu da vam kažem koje je sve ružne reči Ružica uputila starici. Sramota me je i da ponovim. Klela je, pretila je, udarala je besno nogama o zemlju, čak je podigla i pesnicu.Starica je mirno sedela, gledajući neprekidno Ružicu pravo u oči.„Sada, draga moja umišljena kraljice, saslušaj me. Ceo grad zna da ti je srce hladno poput zime i da jedino voliš sebe. Tvoji jadni roditelji ispunjavaju ti svaku želju, a tebe je baš briga. Okićena belim macama, jedeš beli kolač, piješ belo mleko, sama samcijata. Ti ne treba da budeš ovde, ovog divnog, toplog letnjeg dana. Ovaj dan je za ljude čije je srce toplo. Za ljude koji nisu sebični. Tvoje mesto je tamo gde je večiti led i sneg.”Starica je posula bele mace po Ružicinoj kosi. Latice iz devojčine cvetne krune padale su, jedna po jedna, na zemlju oko Ružičinih nogu. Čim bi dodirnule zemlju, pretvarale su se u snežne pahulje. Ružičino lice se smrzlo i ona je pobelela poput jutarnje magle. Dok je nestajala u belini, čula je staricu kako govori:„Kraljica pahulja ti ćeš biti,svi će o tome govoriti.Ledena duša i srce će postati,zima će zauvek tvoj dom ostati.”I danas, kada veje, a vetar pahulje u vrtlog podigne, kada nema žive duše napolju, ljudi govore: „To kraljica zime trese ledene latice mace sa svoje ledene krune. Kraljica Ružica je napolju, bežite u kuću.”Aktivnosti:• donesite papirni tanjir i bombone ili kolače za decu, osim za petoro njih. Objasnite da niste imali dovoljno novca da kupite toliko kolača. Postavite pitanje: „Šta da radimo?”• ispričajte priču „Pas u koritu”. Diskutujte o tome kako je pas bio sebičan. Demonstrirajte način na koji bi pas pokazao nesebičnost• vaspitač u ulozi : vaspitač igra ulogu predsednika životinja i saziva sastanak svih životinja sa farme. Opisuje im postupak psa i traži da odluče šta da rade da se to ne bi ponovilo. Svako dete

neka da svoj predlog• ispričajte priču o Snežnoj kraljici• pitajte decu da objasne zašto je ona sebična?• pitajte decu li sebična deca imaju ili nemaju prijatelje i zašto?• podeliti decu u parove. Svaki par ima zadatak da odigra dijalog između starice i Snežane (prvo kao iz priče, a onda suprotan postupak. Kako bi postupila da je nesebična)• odigrajte igru uloga na primerima iz svakodnevnog života.Moguće problem situacije:• jedna ljuljaška, a dvoje dece• drug je zaboravio užinu• dvoje dece, a jedna igračka• dvoje dece hoće istu ulogu u pozorišnoj predstavi

Zašto medvedi imaju kratke repovejan10

PRIMER AKTIVNOSTI PANTOMIME

Iz knjige MOĆ MAŠTE, MOĆ POKRETA Narodna priča iz Kanade Jednog veoma hladnog, zimskog dana, lisica je ugledala ljude, verovatno ribolovce, kako nose kući ulovljene ribe. Ribu su stavili u korpu, a korpu na taljige. Lisica je krišom uskočila u taljige i sakrila se da je ljudi ne primete. Lisica je veoma promućurna i lukava i kada je primetila da su ljudi zaneti pričom tiho je pobacala sa taljiga nekoliko najvećih i najboljih komada ribe, taman dovoljno za dobru večeru. Tada je i ona sama iskočila sa taljiga i počela da jede ribu.Dok se sladila ribom putem je naišao medved.„Dobro jutro,“ rekao je Gospon medved učtivo. „Vidim da si danas imala dosta sreće u ribolovu. Ovo su veoma fine ribe. Kako si ih uhvatila?“„U pravu si, ribe su baš ukusne i debele,“ odgovori Gospoća lisica i nastavi maznim glasom. „Ukoliko noćas sa mnom kreneš u ribolov pokazaću ti kako da uloviš još veće ribe nego što su ove moje.“„Sa zadovoljstvom ću poći sa tobom“, meda je bio radostan. „Poneću svoju udicu i kanap.“„Neće ti biti potrebni udica i kanap,“ reče lisica i nastavi: „Ja ribe uvek lovim pomoću mog repa. Ti imaš mnogo duži i lepši rep od mene. Sa takvim repom napecaćeš dovoljno riba za svu svoju porodicu.“U sumrak, po dogovoru, medved je sačekao lisicu na obali zamrznutog jezera. Pažljivo su stigli do sredine i napravili malu rupu na ledu.„Sada, g-dine medvede“, reče lisica, „sedite na led, zaronite svoj rep u vodu kroz ovu rupu. Morate biti mirni i veoma strpljivi. Ovo je najbolji način za hvatanje ribe. Sačekajte da se dosta ribe uhvati za vaš rep, a onda svom snagom povucite rep iz vode.“Medved je poslušao. Seo je i ubacio rep u vodu. Neko vreme je veoma strpljivo sedeo.Ali, kako je vreme odmicalo, bilo mu je sve hladnije i hladnije. Pokušao je da se pomeri i malo razmrda.

„Jao!“ Zakukao je meda iz sveg glasa.Njegov divan, dug rep zamrznuo se u vodi.„Da li je sada vreme da izvučem rep iz vode?“ zabrinuto je meda zapitao lisicu.„Ne, ne!“ povikala je lisica koja je sedela na panju, daleko od mede. „Sačekaj još samo malo. Što duže čekaš više ribe će se upecati na tvoj rep. Ti si veoma jak. Budi strpljiv. Nisi kukavica. Možeš da sačekaš još malo.“Tako je jadni meda sedeo i čekao sve do zore. U jednom momentu začuo je pse kako laju na obali jezera.Medved se strašno uplašio. Hitro se uspravio i svom snagom pokušao da izvuče rep iz vode. Međutim, rep se skroz zamrznuo i zalepio za ledenu površinu jezera.Meda je vukao i trzao, vukao i trzao. Sa svakim novim pokušajem da izvuče rep ostajao je bez jednog njegovog dela. Rep je bio sve manji i manji. Na kraju, kada se rep konačno odlepio, to nije bio više onaj dugačak, lep rep, ponos svakog medveda, nego smešni mali patrljak.Gospođa lija je pobegla grohotom se smejući i smejući, likujući kako je nasamarila jadnog medu.Ovo je deco priča koja objašljava zašto današnji medvedi imaju kratke repove. OPIS AKTIVNOSTI • Zatražite od dece da pronađu svoj lični prostor u sobi.• Kažite: „Oblikujte svoje telo kao da ste meda. Razmišljajte kako biste se kretali da ste medved, počnite polako da se krećete po sobi kao medved.“• Posmatrajte decu, radite sa njima i asistirajte im ukoliko je potrebno:„Ja ću se pretvarati da sam lisica koja peca pored reke.“ (Vaspitač u ulozi) Što vernije pokušajte pantomimom da prikažete sve faze pecanja. „Vi medvedi sada treba da se prikradete ka meni i sakrijete iza drveta. Interesuje vas šta ja to radim. Gladni ste. Ali, nemojte stvarno da se sakrijete iza nekog predmeta u sobi, nego pantomimom prikažete kako se krijete iza zamišljenog drveta i posmatrate šta ja radim. Uh, kako ste gladni. Voda vam curi na usta. Riba je omi-ljena hrana medveda. Kada prikupim sve ribe, prestanite da se krijete, priđite mi i i tada ćemo da razgovaramo.“• Posmatrajte decu dok deca pantomimom prikazuju kako se kriju iza za-mišljenog drveta, kako su gladni.• Uđite u centar sobe u ulozi lisice (ogrnite se nekim krznom). Ukoliko deca sama ne iniciraju razgovor, možete započeti na primer ovako: „Medvedi, da li se to vi krijete iza drveta? Vidim kako vam viri vaš dugačak, divan rep. Skoro je lep poput moga.“• Dalji razgovor improvizujte sa decom. Pošto ste porazgovarali nastavite sa lekcijom. Kažite medvedima da umoče svoj rep u vodu, budu strpljivi i sačekaju da riba naiđe i upeca se.• Izađite iz uloge lisice (skinite krzno).„Sada više nisam lisica. Vratite se u svoj lični prostor. Zamislite da je to obala reke. Zamočite svoj dugi rep u ledenu vodu i pokažite mi izrazom lica i pokretima tela kako se medved oseća. Jeste, baš je neudobno i hladno, ali zamislite svu onu ribu koju ćete uloviti. Posle dugog čekanja sve vam je hladnije i pokušavate na razne načine da se ugrejete.“ Posmatrajte decu dok „rade“, ohrabrujte i pohvalite svaku pantomimičnu dobro izvedenu radnju, maštovite akcije, pokrete.• Nastavite: „Pošto ste celi dan čekali u hladnoj vodi, palo vam je napamet da lisica možda nije bila iskrena prema vama. Počinjete da se osećate uznemireno. Odlučili ste da popričate sa lisicom. Sve ste više i više zabrinuti. Pokušavate da ustanete, međutim ne možete, jer vam se rep priljubio za ledenu površinu vode. Teglite i vučete svom snagom, ali i dalje ste prilepljeni. Vaš divan dugačak rep se zalepio za zaleđenu reku. Pokušajte ponovo da vučete i trzate i vučete…i oslobodili ste se.• Pogledajte iza sebe. Ijaooo! Vaš divni, krzneni, baršunasti, dugi rep ostao je priljubljen na ledu u zamrznutoj reci. Ostao vam je mali patrljak. Razmislite o tome kako se meda u tom trenutku oseća, hodajte tiho i polagano po sobi razmišljajući kako ste prevareni.Ja ću sada ponovo da se vratim u igru u ulozi lisice. Hajde da vidimo kakvu vrstu razgovora bi meda i lisica mogli sada da vode. Zapamtite da poštujete tuđi prostor, znači nema fizičkog kontakta.“• Motivišite decu na dijalog akcijom: „Ćao medo, da li si uhvatio neku ribu?“ Improvizujte sa decom nastavak razgovora. Nemojte odmah prihvatiti njihove „napade“ već preuzmite inicijativu postavljajući pitanja: „Koliko ste dugo čekali u vodi?“ „Zašto niste sačekali da se reka odmrzne?“• Kada ste razmenili dovoljno rečenica i kada medvedi postanu

„agresivni“, tada neka Gospa Lija ponudi za pomirenje medama ribu i zatraži od dece da sednu pored „vatre“ u krug da se ugreju.

Lala i Lilidec16

Uhvati ritam afričke priče – aktivnosti dece u PU Lala i Lili, Novi Beograd

Grupa: predškolskaVreme održavanja: u kontinuitetu tokom čitave godineCiljevi:

razvoj multikulturalnosti bogaćenje rečnika, dečjih slušalačkih i pripovedačkih sposobnosti razvoj dečjeg govornog stvaralaštva razvoj kreativnosti emocionalni razvoj moralni razvoj razvoj kooperativnosti i timskog rada

Radionice su se zasnivale na pričama i igrama iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“ Dušice Bojović.Teme koje su najviše zastupljene u pričama iz Afrike su:

životinje i kišne šume briga za očuvanje prirode selo i porodični život poštovanje slabih i nenasilno rešavanje problema

Svaka od ovih tema je veoma aktuelna i uklapa se kako u interesovanja dece tako i u programske ciljeve koji su bili pred vaspitačem.Glavni junak ove knjige je veoma neobičan. To je Anansi – pauk, nacionalni junak Afrike, jedan od glavnih likova afričke narodne priče. Ovaj pauk je nekada mudar, nekada zabavan, a nekada i lenj. Međutim, uvek postoji lekcija koju naučimo od njega. Originalan, šarmantan, vedre i šaljive prirode, pun dosetki, Anansi je veoma brzo osvojio decu. Put sticanja veština i znanja bio je u znatnoj meri zabavniji i deca su u njemu uživala.Centralni deo strukture radionica bio je dramski metod i tehnike.Dramskim tehnikama u kombinaciji sa pripovedanjem ostvarili smo više ciljeva:

postigli smo da priče budu dinamičnije uspostavio se pozitivni dijalog dete-dete, dete-vaspitač, vaspitač-dete svaka priča je bila mala pozorišna predstava u kojoj su glavni glumci bila deca deca su postala akteri i aktivni slušaoci dramske tehnike su svakoj priči dodale element interaktivnosti

Ono što priče iz Afrike čini posebnim je njihova originalnost, dinamičnost, jasna poruka, trajni kvalitet i usklađenost sa interesovanjima dece.Afričke životinje u pričama

Majmunska posla Leteća žaba

Zašto tigar živi sam Anansi i aligator Kako je kornjači napukao oklop Kornjača i babun Zec, slon i kit Dva načina da se broji do deset Neobičan lav…

 Zašto tigar živi samPre mnogo, mnogo vremena Anansijev najbolji drug je bio tigar. Anansi je imao i najbolju drugaricu. To je bila koza i njena mala deca. (sve grupe se drže za ruke i igraju)Zaustavite priču. Neka deca ispričaju ko su njihovi najbolji prijatelji i za-što.Svi zajedno su živeli u lepoj kući. Anansi je živeo na krovu. Tigar je živeo u kući a koza je živela u podrumu. (grupa Anansi stoji, grupa tigar čuči, a grupa koza leži)Lepo su se slagali. Ali, jednog dana tigar je započeo svađu. Rekao je Anansiju:Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“Dečje govorno stvaralaštvo – „Moje stopalo putuje“

 

 

 Pustinjska lađaNeka deca prvo nauče repetativnu frazu (stih) koji se ponavlja.Na vaš znak tokom priče deca treba da zajednički izgovore stih.

Kamila Lota je imala najmanju grbu od svih jednogrbih kamila koje su ži-vele u pustinji Sahari. To joj se nimalo nije sviđalo. Jednom je duvala peščana oluja. Trajala je dva dana. Kada je prestala, Ahmed, vlasnik ka-mila, je brzo pronašao svoje kamile jer su im grbe virile iz peska. Ali ne i Lotu. Nju je tražio pet dana jer je bila duboko zatrpana pod peskom, a imala je malu grbu koja nije virila.Druge kamile su često ismejavale Lotu. Pravile su šale na njen račun. Čak su smislile i pesmicu:„Lota, Lota, koja grbe nema,ispod peska drema,čista sramota,Lota, Lota, bezgrba smota.”Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“Maske u Africi

 

 

  Priča o Žani i Žiletu 

  U davna vremena žirafe su imale kratke vratove, baš poput konja. Baka mi je ispričala da zasluga što danas žirafe imaju dugačke vratove pripada mladoj ženki žirafe po imenu Žana.Žana i njeno krdo su putovali već tri dana, a da nisu naišli na vodu. Vodu je teško naći u Africi. Posebno u vreme sušnog perioda. Svi su bili veoma mnogo žedni.Odlomak iz knjige Uhvati ritam afričke priče

Priče o Anansiju

  Anansijeva pričaNa početku sve priče na svetu bile su vlasništvo Niame, Boga Neba. Pauk po imenu Anansi, poželeo je da on postane vlasnik svih priča na svetu. Zato je otišao do Niame i ponudio mu mnogo novca da kupi priče.Bog Neba je rekao: „Spreman sam da ti prodam priče. Priče su najveće bogastvo i zato mnogo koštaju. Već je dosta ljudi dolazilo da ih kupi. Ali ni bogate, ni siromašne porodice nisu bile u stanju da plate. Da li ti misliš da možeš da platiš?”Anansi je odgovorio: „Mogu. Koliko koštaju?”Odlomak iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“Ples u Africi

 

Radionica „Uhvati ritam afričke priče“dec4

Radionica „Uhvati ritam afričke priče“ – u vrtiću „Bambi“ PU „Nada Naumović“ iz Kragujevca

održana 24. novembra 2011.Radionica prati sadržaje iz knjige „Uhvati ritam afričke priče-dramske tehnike u pričama za decu“ Dušice BojovićRealizatori radionice: deca, roditelji i vaspitačice Emina Živojinović i Svetlana JekićCilj radionice:

Upoznavajući se sa elementima tradicije, običaja i muzike naroda Afrike utičemo na razvoj multikulturalnosti kod dece

Razvoj samopouzdanja Razvoj kreativnosti

Razvoj timskog duha Razvoj empatije

Afrička muzika prati čitav tok radionice. Deca su prethodno saznala iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“Dušice Bojović,koliku važnost ima muzika u životu dece i ljudi u Africi.Deo iz knjige:„Muzika u Africi je neodvojivi deo života ljudi i dece . Ona je deo svih priredbi, festivala i rituala. Pesme se pevaju kada god je neki važan događaj. Pitajte decu koji su važni događaji u njihovom životu, npr. rođendani, venčanja, slave… Da li tada slušaju muziku i pevaju?U Africi se koristi muzika i kada je neko bolestan, a hoćemo da ga izlečimo(Afrikanci misle da muzika ima čarobna svojstva), kada želimo da dozovemo kišu (podsetite ih na naše dodolske pesme), kada želimo da kiša prestane, u religioznim plesovima (kao u crkvama), da bi slali neke poruke razgovarali uz pomoć muzike.Tok radionice:

Modna revija – deca su u saradnji sa roditeljima napravila i nosila na modnoj reviji neke delove odeće karakteristične za podneblje AfrikeDeo iz knjige:Kania: dugačka tkanina omotana oko telaToga: usko parče tkanine omotano oko strukaKitenge: košuljaKanzu: dugačak beli ogrtačSkafu: maramaTokom izrade odeće deca su se upoznala sa simbolikom boja kojima afrički narodi daju posebno značenje:(iz knjige „Uhvati ritam afričke priče“)ŽUTA BOJA – predstavlja žumance kao i pojedino voće i povrće. Žuta boja je simbol stvari koje su dragoceneRUŽIČASTA – upotrebljava se da simbolizuje osobine poput mirnoće, ljubaznosti i osećajnostiCRVENA – poput krvi, predstavlja jaka osećanjaBRAON – simbolizuje majku Zemlju i smatra se lekovitomPLAVA– poput neba, simbolizuje mir, dobru sudbinu i ljubavZELENA – povezana je sa biljkama i predstavlja dobro zdravlje i rastZLATNA– poput metala zlata predstavlja kraljevsko ponašanje i držanje, bogatstvoBELA- predstavlja belance u jajetu kao i čednost i čistoćuCRNA – predstavlja starenje, zato što su stvari sve tamnije što su starije, a podseća na duh predakaSIVA– predstavlja pepeoSREBRNA – predstavlja mesec, radost, vedrinu i svetlostLJUBIČASTA – kao i braon, povezana je sa majkom Zemljom

Kente tkanina – jedna od najlepših tradicionalnih tkanina je iz GaneDeca su se takođe upoznala sa pričom „Kako je Anansi naučio ljude da tkaju i boje“ iz knjige„Uhvati ritam afričke priče“ – dramske tehnike u pričama za decu

Tradicionalna afričko jelo – roditelji su napravili Ndizi Kanga ili prženu bananu.Recept:Banane se iseku na četvrtine. Zatim se umaču u sok od limuna. Svako parče se isprži na buteru dok ne požuti. Izvadi se i stavi na papirne salvete da se ocede. Kada se ohlade, deci ih pospu šećerom u prahu i sa malo oraščića. Zatim ih u slast pojedu.Prijatno!

Umetnička radionica – deca su sa roditeljima pravila i ukrašavala činije od suvih tikvi i plastičnih posuda, tradicionalne afričke Kalabaš činije.

deca su se tokom rada upoznala sa pojmovima mustra, šara, šablon pri dizajnu i dekoraciji činije – imitacije činije od tikve

isprobala su se u vajarstvu kreirajući papir-marše činiju

Radionice i aktivnosti iz knjige „Uhvati ritam afričke priče – dramske tehnike u pričama za decu“Dušice Bojović, odvijaće se u kontinuitetu tokom čitave godine u vrtiću „Bambi“.

Jedna bundeva i dva miša iz knjige “Više od igre”

nov14

Odlomak iz knjige “Više od igre”.

 U praksi vaspitača iz tri predškolske ustanove.Kada decu upoznajete sa sadržajem određene priče dobro je da analizirate sopstveno iskustvo koliko i kako su na vas određene priče iz detinjstva uticale.Razmislite kako vas je priča:

OBRAZOVALA POMOGLA DA IZGRADITE ODREĐENE VREDNOSNE STAVOVE DISCIPLINOVALA VAS IZGRADILA ODREĐENO ISKUSTVO UNAPREDILA VAŠE MOGUĆNOSTI DA SE NOSITE I REŠAVATE PROBLEME UTICALA DA SE PROMENITE, DA SE OSEĆATE BOLJE

Priče su neodvojivi deo kreativne drame/dramskog metoda. One su osnovni stimulans, od njih sve počinje, na nju se nadograđujeu ideje i ciljevi. Čarolija priče se u potpunosti oslobađa kada koristimo dramski metod u radu sa decom. Deca se podstiču da se suoče sa sopstvenim izazovima i različitim situacijama, suočavaju se sa svojim željama, nadama, strahovima. Ovaj proces se kreće od jednostavnog pripovedanja ili čitanja pa sve do dramatizacije.Priča “Jedna bundeva i dva miša” u knjizi “Više od igre” jedna je od priča iz radionice:

MIR, MIR, MIR, NIKO NIJE KRIVCiljevi radionice:Deca treba da isprobaju, prihvate i u svakodnevnim aktivnostima primene ogovarajuće kooperativno, prosocijalno ponašanje, tako da ono postane trajni deo njihove ličnosti.Cilj je da kreirate sredinu gde će se deca osećati sigurno, voljeno, gde će učiti da međusobno sarađuju u timu i gde će naučiti tehnike kako da u kasnijem životu rešavaju konflikte.

deca treba da nauče strategije miroljubivog rešavanja konflikata i problema da negativno identifikuju nasilno-agresivno ponašanje nasuprot mirnom, nežnom, ljubaznom,

nenasilnom ponašanju da izraze verbalno i neverbalno svoja osećanja o nasilnom i nenasilnom ponašanju da identifikuju barem jednu osobu kojoj mogu da se obrate za pomoć da konstruktivno učestvuju u grupi upotrebljavajući odgovarajuće socijalne veštine u komunikaciji da razviju nezavisnost i radne navike da steknu i uvećaju svoje iskustvo i znanje o miru da opišu prednosti sredine u kojoj vlada mir da uvećaju sposobnost koncentracije da nauče vrednost prijateljstva da se osposobe da ostvaruju dugoročna prijateljstva u grupi

PU “Suncokreti”- jesenje aktivnosti u grupi. Vaspitačica Maja Mirković je sa decom napravila lutke i deca su dramatizovala priču “Jedna bundeva i dva miša”. Zatim su “pravili” bundeve.

    

    Predstava “Jedna bundeva i dva miša” iz knjige Više od igre u izvođenju vaspitača iz vrtića“Bubamara” PU “Duga” Aranđelovac. Miševi iz priče su “samoinicijativno” izašli iz knjige i krenuli na Sajam poljoprivrede u Novi Sad da prikažu svoju bundevu. Naravno, osvojila je prvo mesto zahvaljujući prijateljstvu dva miša.Svake godine, počev od 2007-me godine Dečja Ustanova “DUGA” iz Arandjelovca vredno radeći obelezava sve značajne medjunarodne ekoloske datume. Njima je pridruzila i medjunarodne zdravstvene datume i formirala uzročno posledični spoj ekologije i zdravstva.U priči “Jedna bundeva i dva miša” vaspitači su prepoznali još jedan edukativni cilj, a to je upoznavanje dece sa zdravim načinom ishrane.

    

    PU Radosno detinjstvo, vrtić Neven, vaspitačica Zorica Berar je sa decom napravila neobične i originalne “lutke naprstke”, miševa iz priče “Jedna bundeva i dva miša”,a bundeva je kreativna ekologija – napravljena od dva donja dela plastičnih flaša.Zatim su priču zajednički improvizovali. Miševi su se prošetali po celoj sobi.

    

    

     

ičino kretanje po zemlji, većina se kretala četvoronoške, pa im je bila potreba moja pomoć. Naročito im je bilo

smešno, kako je iz dana u dan, u nedelji, gusenica sve više jela, i postajala sve veća i teža, kao i momenat kada

se svi, kao tako teške i velike gusenice kreću po prostoru, pa se negde sretnu i sudare glavama. Kao čaure smo

umesto folija, koristili veliki pertinijev padobran. Kao leptiri nevešto oponašaju let, ruke ne prave slobodne

pokrete, pa je i tu vaspitač morao da pomogne. M.M. i Milica “doleću” do mog stola na kome se nalazi vaza sa

ružom i Milica kaže Mariji “Nema nikakvih poslastica u ovoj ruži.” M.M. joj odgovara: “i ruža je cvet, ona ima

poslastica.” Nepoznata im je bila reč – čaura – pa su bila potrebna dodatna objašnjenja uz pomoć slika.

Pošto je tema vaspitno-obrazovnog rada za mesec jun “Ala je to divota”, a jedna od podtema “Dolazi nam

leto”sa decom srednje grupe realizovana je aktivnost pantomime “Hajdemo na pecanje” iz knjige “Moć

mašte, moć pokreta.” Aktivnosti su prethodili odlasci na obližnje jezero, posmatranje vode, razgovor sa

pecarošima, koji su nam objašnjavali delove udice i demonstrirali kako se peca, kao i svoj ulov – ribu babušku,

njene delove – škrge pomoću kojih diše, telo prekriveno krljuštima, kao i peraja pomoću kojih pliva. Organizovali

smo i akciju sakupljanja smeća na jezeru, kako bi zaštitili prirodu.

Aktivnost je počela, tako što su deca zatvorila oči, udobno se smestila u svom ličnom prostoru, i zamišljala sebe

kako se nalaze na jezeru, u čamcu, u ulozi pecaroša koji čeka na svoj ulov. Nakon “buđenja”, svako dete priča o

svom ulovu, i pokušava pantomimom da ga predstavi. Nisam išla na to, da svako dete svoj ulov predstavi

pantomimom, a ostali da pogađaju, jer su ipak oni mali za to, nego je svako dete pričalo šta je ulovilo i

pokušavalo to da predstavi pantomimom.

Ljubica je ulovila novu cipelu koju je neki čika izgubio, i to odlično pokazuje pantomimom – prstima crta oblik

čizme u vazduhu.

Dunja je ulovila malu zvezdu. Pantomimom to pokazuje tako što prstima opisuje krug u obliku sunca.

Marko je ulovio velikog soma, ne može ni sam da pokaže koliko je veliki, što ima brkove. Pokazuje to sitnim,

nejasnim pokretima.

Staša je ulovio zelenu ajkulu. Pantomimom je predstavlja u obliku oblaka.

Lazar je ulovio ribu. Prstima u vazduhu je opisuje kao krug iz koga izlaze dve uspravne linije.Ilija je ulovio veliku ribu plave boje. Ona je pantomimom predstavljena kao tačkica na koju se nadovezuje ravna

horizontalna linija.

M.M. je ulovila morsku zvezdu i pantomimom odlično pokazuje oblik morske zvezde, kao i Una koja je ulovila

ribu.

Teodor je ulovio žabu, ali to nevešto pokazuje pantomimom.

Na kraju aktivnosti, stavljam se u ulogu pecaroša i pokušavam da deci dočaram svoj ulov – hobotnicu. Kada sam

pokušavala da je prstima opišem u vazduhu, nisu uspeli da pogode, ali kada su mi prsti ruke poslužili kao njeni

pipci, uspeli su da pogode da je reč o hobotnici.

Zatim vodim razgovore sa njima o tome šta je pantomima.

Kažu da je pantomima kad nešto pokazuješ bez reči.

Pitam ih ko je najbolje i zašto prikazao svoj ulov. Ne znaju da odgovore. Pohvaljujem svu decu, a naročito

Ljubicu, M.M. i Unu. Milica to komentariše: “To je zato što su pametne.”

Pitam ih šta misle o tome da li je teško ili lako biti ribolovac. Odgovaraju: -Teško, zato što moraš da čekaš i da

čekaš, dok se riba ne upeca, i zato što nemaš hrane. -

- Kad neko ode na pecanje, može da zaboravi da ponese hranu i bude gladan. -

- Teško je biti ribolovac, zato što ne može lako da se upeca riba. -

- Tško, zato što riba tek mora da nanjuši i vidi mamac, da bi ona bila upecana.

Pitam ih šta misle o tome, kako se ljudi odnose prema reci, jezeru, moru. Odgovaraju mi da ljudi zagađuju vodu,

bacaju stare cipele, konzerve, flaše, đubre, automobilske gume. Ljubica i M.M. kažu da se ljudi prema prirodi

odnose – agresivno i bezobrazno, i da je to baš glupo. – Milica dodaje:I to se zove, uništenje prirode. -

Pitam ih kako da spasemo jezero.

M.M.: – Treba ljudi da prestanu da bacaju konzerve, flaše i stare otpatke.

Milica: – Ako bilo ko baci nešto na travu, ili u jezero, onda patkice mogu da se povrede. -

Ljubica: – Da kažemo ljudima da prestanu to da rade. -

Obradili smo i akcionu priču “Mileva Škrgić” iz knjige “Moć mašte, moć pokreta.” Deci je smešno njeno ime.

M.M. mi postavlja pitanje: “Da li se sve ribe prezivajuŠkrgić?’ Priču smo postepeno usvajali. Prvo smo u tekst

priče ubacivali samo pokrete, kad se spomene ime ribice, Mileva Škrgić. Mnoga deca su zaboravljala da rade

rukama – perajima u toku pričanja priče. Dečak Ilija opominje ostalu decu da polako lupkaju nogama o pod.

Zatim smo usvajali stihove koje ribica izgovara, a onda smo povezali pokrete i govor i probali da tako

učestvujemo u priči. Deci je bilo teško da zapamte – glup, glup, glop, glop, glab, glab – kao i da u oglašavanju

ribice, povežu i govor i pokrete ruku i nogu. Bilo im je teško da to sinhronizuju u izvođenju.

U toku pričanja priče, iznenađeno su reagovali kada sam ih pitala koga je Mileva Škrgić pokušala da ulovi u igri;

prave namršten i ljutit izraz lica u trenutku kad je sijamski borac pogledao Milevu ljutito’ oponašaju i momenat

kad je ribica pokušala da uhvati vazduh u svoje male škrge, kao i kad je odahnula kada se sijamski borac sklonio

od nje. Sve su to bile njihove spontane reakcije.

Nakon završene priče pitam ih šta im se najviše dopalo u njoj? Uglavnom svoj deci se dopalo da pokretima

oponašaju ribicu Milevu Škrgić, jedino se devojčici Mii dopalo kad izgovaraju stihove. Od likova u priči nikome se

nije dopao sijamski borac, zato što je namćor, osim Janku M. koji kao razlog navodi što je poleteo (misli na

trenutak kad je sijamski borac napao Milevu Škrgić). Dečak Janko M. inače ispoljava agresivno ponašanje u

grupi. Deca su navela svoje razloge zašto ne vole sijamskog borca.

M.M.: Zato što je namćor, a niko ne voli namćorastog čovek. Namćorasta ribica znači da ništa ne radi i nikome

ne pomaže.”

Milica: “I nikada nije bio fin, ni dobar, ni pristojan.”M.M.: “Mileva mi se dopala, zato što je ona pozvala ostale ribice da se igraju žmurke, da se ne igraju drugari

sami.”

Milica: “I meni se Mileva dopala zato što je bila pristojna i dobra i svima je pomagala.”

Teodor: “Mileva je dobra zato što sve zove da se igraju.”

M.M.: “Sijamski borac je lenj i samo sedi i uživa.”

Milica: “Sijamski borac je lenjiviji i od Robija” Robi je negativan lik iz crtanog filma “Lenji grad” koji deca mnogo vole da gledaju.Milica me pita da li je sijamski borac bio velika riba.

Projekat će biti nastavljen u septembru. Kao literatura biće dodata i knjiga Dušice Bojović “UHVATI

RITAM AFRIČKE PRIČE” – dramske tehnike u pričama za decu

 Nosioc projekta: Emina Živojinović, vaspitač

Dramske aktivnosti – više od igre!maj12

Prezentovano na susretima: Istrazivacki dani vaspitaca 2010. i Vaspitaci

vaspitacima – Kladovo 2011.Predškolska ustanova ‘’Boško Buha’’ Palilula – Beograd. Vrtić ‘’Ježurko’’iz Borče, stručni saradnik Biljana KojovićPrezentovale su Tamara Matic i Latinka Prgomet Pre dve godine neko od nas je nabavio knjigu Dušice Bojović ”Više od igre”. Ovaj priručnik nas je naveo na razmišljanje kako i koliko u radu sa decom koristimo potencijale koje nosi dramska igra, koliko i kako je podstičemo, obogaćujemo i kultivišemo? Opredelili smo se da ovo bude naš prijekat na godišnjem nivou.Radeći na ovoj temi želeli smo da deca :

aktivnim učestvovanjem u nekim od dramskih iskustava ispoljavaju svoju spontanost, maštu i samostalnost

istražuju i sama pronalaze različite mogućnosti rešavanja problema da istražuju izražajne mogućnosti svoga tela kroz jednostavne dramske forme istražuju sebe i svet oko sebe, svoje ponašanje,

svoje odnose sa svetom razvijaju sposobnost kritičkog odnosa prema sopstvenom igrovnom ponašanju,

razvijaju samostalnost i inventivnostIdeja vodilja nam je sve vreme bila: dramske aktivnosti moraju biti kreativne, a ne repetitivne!Sebi smo postavili sledeće ciljeve:

oformiti dramski centar u vrtiću, podstaći i bogatiti dečji dramski izraz ,tako što ćemo omogućiti deci da istražuju

izražajne mogućnost svoga tela, omogućiti da dramske aktivnosti budu prilika za učenje o sebi, drugima i svetu

oko sebe u realizaciji teme uključiti i roditelje, podsticajno delovati na sve aspekte razvoja.

 Podsticaj i oslonac u radu bili su nam priručnici:

„Više od igre“ autorke Dušice Bojović “Moć mašte, moć pokreta“ autorke Dušice Bojović „Dramska radionica“ autorke Olivere Viktorović ”Zamišljeno putovanje”  “Beleške lutkarskog pomoćnika“ autorke Nataše Čakić-Simić

 Kako smo radili?

Prvi korak nam je bio formiranje dramskog centra u vrtiću. Zajedno sa roditeljima smo krenuli u akciju prikupljanja materijala i izradu sredstava. Roditelji su nam doneli odeću, obuću, šešire, marame, trakice, kese, dugmiće, mašne, tašne, kravate, kutlače, varjače i raznorazne drangulije.

Tokom rada na opšte zadovoljstvo i dece i nas izrađeni su: raznovrsni kostimi, maske, lutke, lutke na štapu, ginjol lutke, lutke na metli, male pozornice, televizori…U rad na formiranju dramskog centra rado su se uključili i roditelji. Na nekoliko kreativnih radionica zajedno sa svojom decom izradili su veliki broj lutaka i scenskih rekvizita.

  Sve ovo je rezultiralo bogatim dramskim centrom koji deca rado koriste, kako u organizovanim dramskim aktivnostima, tako i u slobodnoj dramskoj igri. Glavni dramski centar nalazi se u centralnom holu vrtića, u blizini otvorene fiskulturne sale gde ga deca rado koriste.Budući da je na točkićima lako ga je prebaciti u neku od soba gde je sjajna dopuna sobnim dramskim centrima.

Alati koje drama koristi su: gest, mimika, pantomima, telesni pokret. Deci smo pružali priliku da istražuju izražajne mogućnosti svoga tela. U različitim situacijama, kao nezavisne mini aktivnosti ili kao delove dramskih ili nekih drugih aktinvosti. Radili smo sledeće vežbe:1.vežbe disanja- pomažu detetu da ovlada svojim disanjem, da poveća kapacitet pluća, angažje kostabdominalne mišiće itd2.radili smo i vežbe relaksacije i koordinacije - povećavaju detetovu svesnost u odnosu na pojedine delove tela, grade sposobnost voljnog upravljanja sitnijim partijama tela.3. deci su posebno interesantne bile vežbe čula. One se baziraju na upotrebi mimike, pokreta, gesta, za prenošenje informacija neverbalnim putem. Tako su deca jedna drugima neverbalno dočaravala raznorazna čulna iskustva: gledanje utakmice, zabavnog filma…, mirise prijatne i one koje to nisu, dodirivanje vrele, hrapave, glake površine, hod po različitim podlogama, slušanje različitih zvukova: škripe kočnica, operske arije, zujanja pčele…4. radili smo i dosta vežbi sa brzalicama i slične govorne vežbe kojima smo podsticali paraverbalne izražajne mogućnosti glasa (visina, intonacija, tempo, boja…).Sve ove i razne druge dramske vežbe rađene su planski, ali ne i izolovano, već kao sastavni deo dramskih ili nekih drugih aktivnosti.Gotovo da nema razvojnog aspekta koji nije podstaknut slobodnim, istraživačkim dramskim igrama: imaginacija, koncentracija, percepcija, samokontrola, fleksibilnost, izražajnost i tečnost u govoru, prilagodljivost i kooperativnost. Ipak dramska igra nije nam bila cilj po sebi, kreativna drama nije učenje drame, neo učenje kroz dramu i pomoću drame!Trudili smo se da deca:

aktivnim učestvovanjem u nekim od dramskih iskustava ispoljavaju svoju spontanost, samostalnost, maštu – da nema tačnih i pogrešnih ispoljavanja.

da deca istražuju i sama pronalaze različite mogućnosti rešavanja problema:dajemo im zaplet ili ga sama smišljaju, rešenja u maloj grupi dvoje,troje ili četvoro učesnika, sama osmišljavaju.

da kroz jednostavne dramske forme istražuju sebe, svet oko sebe, svoje ponašanje i svoje odnose sa svetom.

da razvijaju sposobnost svesnog kritičkog odnosa prema sopstvenom igrovnom ponašanju.

Kao prelaz i uvod u dramske aktivnosti koristili smo već pomenute „dramske vežbe“ i igre iz domena socijalno emocijonalnih odnosa, koje su doprinele opuštanju dece i stvaranju prijatne atmosfere. Nastojali smo da pođemo od dečjeg iskustva i da se uglavnoj aktivnosti na njega nadovežemo.

 U centralnom delu najčešće smo koristili:

kreativni pokret i ples, ričanje priča, kcione priče, igru uloga, vođenu fantaziju, pantomimu, narativnu pantomimu, zamišljena putovanja, improvizaciju, vruće stolice, forum pozorišta, dramatizaciju, lutkarsko pozorište…Nakon sveg – razmenjujemo utiske, osvrćemo se na grupno i pojedinačno iskustvo, podsećamo se na momente zabave i otkrića!!!Završavamo, kad nam se svidi, sa malim dramskim izvođenjima Tokom dve godine rada, sa decom smo u svim vaspitnim grupama realizovali brojne teme koje su više nego ranije bile oslonjene i prožete dramskim aktivnostima. 0slonac u radu predstavljala nam je knjiga: “Više od igre“ autorke Dušice BojovićNa primeru teme „Jedini način da imaš prijatelja je da budeš prijatelj!“ („Više od igre“) prikazaćemo vam korak po korak deo procesa rada u predškolskoj grupi. Ciljevi u radu na ovoj temi bili su:

da deci pomognemo da sagledaju značaj prijateljstva i koje su to osobine pravog drugarstva,tj; šta znači imati prijatelja, biti prijatelj i prijateljski se ponašati da identifikuju moguće poteškoće u prijateljstvu i kako ih prevazići da usvoje rečnik prijateljstva da identifikuju kvalitete pravog prijatelja da razvijaju kreativnost da izgrađuju pozitivnu sliku o sebi i svetu koji ih okružuje

 Bavljenje prijateljstvom počeli smo smo neuobičajeno: najpre smo pitali decu šta znaju o mitološkim bićima?Razgovarali smo o tome „po čemu su slični, a po čemu različiti od ljudi?“, a zatim smo se uz pomoć mašte susretali sa snažnim i nežnim divovima. Pitali smo se: „Kako bi izgledala u nekoj čarobnoj zemlji potraga za divovima?“ Deca su tragala, iščekivala i bila iznenađena kada ga pronađu. Pitali smo se kako možemo da prepoznamo tuđa osećanja na osnovu izraza lica ili napravljenog pokreta.Dok smo tragali za džinovima lovili smo i aždaju. (u maglovitoj šumi, budimo se, protežemo se, odlučni smo da pronađemo aždaju, gazimo po dubokoj travi, provlačimo se kroz gusto granje, nailazimo na aždajinu pećinu, plašimo

se… A zatim i igra ide unazad, pokušavamo da izvedemo sve pokrete i radnje kao da premotavamo film unazad, ali sada mnogo brže: nailazimo na pećinu, idemo kroz travu, granje, baru, zatvaramo vrata, budimo se!)

  Zatim smo prešli na plesnu dramu: pitali smo se i dočaravali: „Kako džin hoda, kako trči, kako jede, kako je zaljubljen, kako se sagne da ubere detelinu sa četiri lista?…“ Sve ovo bilo je povod da zastanemo i razmišljamo o problemima visokih i niskih osoba. Deca su imala zadatke da osmisle i odglume scene: npr. kako bi džin seo u dečju stolicu, kako bi patuljak dohvatio knjigu sa naše police…

 U nastavku, priču „Sebični džin“, (Više od igre) pričali smo deci uz lutku pričalicu, koja povremeno zastaje i decu zapitkuje: „Šta misle , šta će se dalje desiti ?“

 U sledećem koraku džina (koga je po želji predstavljalo neko dete) postavljali smo u ”vruću stolicu”, a ostala deca postavljala su pitanja džinu i intervijuisala

ga. Nekada smo uz lutkice „Smeška“ i „Ljutka“ prepoznavali emocije ili procenjivali ispravnost postupaka u priči. npr. deca podižu nasmejano lice ukoliko je tvrdnja tačna ili tužno lice ukoliko je tvrdnja netačna.Istraživanje prijateljstva nastavili smo sa igrom u kojoj su deca imala zadatak da „prepoznaju prijatelje“ po zadatim karakteristikama i da se, kada se pronađu, sa njim druže ceo dan.

  Usledila je priča „Prijateljstvo orla kornjače“.(Više od igre) Umesto pasivnog slušanja, deca su tokom čitanja priče pantomimom dočaravala akciju. Ovu smo priču koristili i za improvizacije: na primer deca podeljena na goste i domaćine razmenjivali su reči gostoprimstva i stvarali svoj „rečnik lepog ponašanja“ .

 

Novom pričom „Najbolji prijatelj“ (Više od igre) o ribici i hobotnici koja se u igri povredila, došli smo do zadatka da deca sama dovrše priču kroz osmišljavanje načina na koje bi oni sami pomogli hobotnici.

O prijateljstvu smo puno pričali, a od iskaza koje smo prikupili u toku razgovora na temu „prijateljstvo“ nastao je irečnik prijateljstva.

Priča „Majmun i zec“ (Više od igre) o dva dobra druga koja se lepo slažu ali imaju neke ružne navike koje im smetaju u komunikaciji. Deci je prezentovana kroz akcionu priču i narativnu pantomimu. Deca su bila podeljena u dve grupe: majmune i zečeve. Tokom čitanja priče oni su pokretima predstavljali ponašanje svog lika u skladu sa tekstom koji se čita.

Diskutovali smo o tome šta nam se dopada, a šta ne kod naših prijatelja i zaključili: prijatelje volimo iako nam se ne dopadaju baš svi njihovi postupci ili osobine.Usledila je kooperativna igra „obruč prijateljstva“. U njoj deca u parovima u obruču izvršavaju naloge i pri tom vode računa da obruč ne padne.

Pomoću priče „Nekada su bili prijatelji“ (Više od igre) o mački i mišici, dolazimo i do nekih problem situacijakoje uključuju proveru prijateljstva. Inspisani pričom improvizovali smo razne situacije u grupi , koje su deca rešavala na tri načina: verbalno, pantomimom, i lutkama na štapiću. Deca su i sama kreirala situacije: jedno dete želi da vozi bicikl, a drugo da se igra loptom…

Svi za jednog, jedan za sve (Više od igre) akciona priča

Marko ima balon. To je veliki (pokret) balon! To je veliki, crveni balon! To je veliki, crveni (pokažite predmet crvene boje), okrugli (pokret) balon!Marko ima malu kucu. Njegovo ime je Cuki. Cuki mnogo voli Marka. (pokret u obliku srca) Voli ga ovoliko (raširite ruke). Cuki voli da se igra sa Markom, a naročito da trče zajedno. (trčite u mestu) …

  Tokom rada na ovoj temi negovanje dečje kreativnosti nam nije bio osnovni cilj. Pomoću dramske igre deca suiskustveno istraživala veoma važno životno polje-kao što je prijateljstvo! Na sličan način i u ostalim vaspitnim grupama realizovane su brojne druge teme.Ovakvim načinom rada postigli smo dosta .Deca su sticala samopouzdanje, razvijala i isticala svoju kreativnost, maštu, dogovarali su se, pronalazili su rešenja, a u grupi je vladala vesela opuštena atmosfera.Deca su se smenjivala u predstavama, nisu se vezivala za uloge (često su menjali uloge). Sve u svemu , uživali su!

 Prikazaćemo vam deo procesa tokom kojeg nam je u fokusu bilo kreativno dramsko izražavanje:1.“Uvodna radionica“Na početku smo u uvodnoj radionici sa decom razgovarali o pozorištu i o pozorišnim predstavama. Tražili smo odgovore i moguća rešenja za sve što je potrebno da bi se napravila jedna pozorišna predstava. Došli smo do zaključka da

nam je potrebna bina, pozornica, tema tj. smišljena priča koju će odglumiti glumci, da su nam potrebni glumci i kostimi.2.“Promišljamo i dogovaramo se“Deca osmišljavaju i postavljaju scenu. Izabrali su mesto u sali, razvukli su kanape, okačili su platno za zavesu scene.3.“… Da bi šuma bila šuma treba još dosta toga…“Deca su se dogovorila da će predstaviti šumu pa su crtali stanovnike šume i prirodu, bojili su, slikali, a onda su iseckali oslikano i krenuli da životinjama traže mesto u šumi tako što su ih postavljali tj. kačili na platno.4.“Biramo uloge, kostime šminkamo se…“Da bi bili „pravi glumci“ želeli su da se kostimiraju: birali su i kombinovali garderobu, dogovarali se, pomagali jedni drugima… a onda je sledilo šminkanje. Nakon što bi se uredili igra je mogla da počne!5.“Dogovaramo se!“Priča koja je prva nastala zvala se „Škola za veverice“ – deca su sama osmislila priču, podelila uloge i odigralapredstavu.6.“Sutradan se priča razvija…“Razgovarali smo o predstavi, pitali smo decu o njihovim utiscima, pitali smo publiku (drugare koji nisu glumili ali koji su posmatrali). Deca su tom prilikom otkrila da nisu bila dovoljno glasna, da se nisu videli ,a glumci su priznali da su se stideli,“jer su mislili da će biti smešni!“ Ohrabreni podrškom drugara i vaspitača dopunili su priču, podelili uloge, obukli kostime i predstavili nam priču ali sada su bivali sve sigurniji, opušteniji, slobodniji…

Od akcione priče do dramatizacije

apr27

Dramski metod u praksi: “LJEPŠI LAKTAŠI ZA LJEPŠU PLANETU”

Predstavljam kreativne bibliotekarke iz JU Narodna biblioteka “Veselin Maslesa” Laktasi, koje na veoma posvećen način angažuju i motivišu decu da knjigu zavole i prihvate kao sastavni i neraskidivi deo svog života. Ovo je primer na koji način je interaktivna priča Jezero iz moje knjige u pripremi spontano dramatizovana u malu pozorišnu predstavu kao rezultat kontinuiranog rada sa decom u biblioteci u Laktašima.JEZERO -interaktivna priča iz knjige u pripremihttp://www.dramskimetod.com/2011/02/jezero/ Dušica Bojović – O akcionim pričama za decu Priče su jedan od najmoćnih alata kojima se edukatori služe u radu sa decom.Struktura svake kreativne drame u svom centralnom delu, glavnoj aktivnosti, uvek ima određenu priču ili pesmu na kojoj se temelje i grade ideje i ciljevi. Magijom priče decu vodimo na put u svet mašte, gde realnost može da bude na trenutak zamenjena fantazijom, gde deca mogu da se poistovete sa emocijama svojih junaka, steknu iskustva, usvoje nove vrednosti i tako učenje postaje moćno. Zato je od velike važnosti da deca zavole čin slušanja i pričanja priča. Aktivnost pripovedanja deca ne smeju da osete kao nametnutu obavezu. Imperativ za sve praktičare je da sam proces pričanja priča učine živim, dinamičnim, interaktinim i uzbudljivim.Ako deca imaju aktivnu ulogu u toku pričanja priče ona bolje razumeju ideju, angažovanija su, jača je koncentracija, motivisanost i deca lakše sagledavaju koncept i unutrašnju mudrost i poruku same priče. Kada se deca emocionalno i intelektualno uključe razvijaju kreativnost i imaginaciju.Praksa upućuje da postoji više načina kako da angažujemo decu da aktivno učestvuju radeći sa nama zajedno u toku priče. Jedan od načina su interaktivne ili akcione priče.Naravno, priče nemaju fusnotu sa objašnjenjem kako pripovedač treba da ispriča priču da bi animirao publiku da se angažuje. Zato je zadatak kreativnog pripovedača da osmisli i dodatne elemente koji će priču učiniti akcionom.Interakcija podrazumeva da vaspitač vodi decu kroz priču gde deca imaju svoje uloge. Vremenom, kada interaktivne priče postanu redovan edukativni alat vaspitača, deca će sama znati koja je njihova uloga, šta se od njih očekuje, prepoznaće ustanovljene znakove. Vaspitač-pripovedač i deca postaju harmonična celina. Ovo je momenat gde može doći do spontane igre uloga i dramatizacije. Posle akcionih priča, ove dve tehnike su temelji za male pozorišne predstave. Svako dete ili grupa dece ima svoju rolu u skladu sa pričom, vaspitač je moderator i oni deluju zajedno. Ovakve aktivnosti traju duže i zahtevaju više pripreme, ali rezultat je izvanredan. Rezultat može biti i spontano, bez drila, naučena pozorišna predstava, što predstavlja veliki uspeh kako za decu tako i za vaspitača.U nekim pričama deca će dramatizovati akciju u toku pričanja, u drugima će samo određene emocije ili tekst karakterističan za određene likove odglumiti. U suštini, svaka priča može da se adaptira za slušaoce-decu, bilo da se deca uključe verbalno, pokretima, oponašanjem zvukova prirode, oglašavanjem karakterističnih

zvukova životinja… Deca mogu, a i poželjno je, da se i sama kreativno izraze i daju svoje sugestije kako određenu ideju realizovati. Možete ih pozvati da budu koautori priče. U početku zatražite od njih pomoć da daju imena glavnim likovima, ili da opišu mesto dešavanja, a kada deca steknu iskustvo, smelost i samopouzdanje, možete im dopustiti da kreiraju i režiraju zaplet, pitajući ih:- I šta se posle desilo?- Kako bi vi rešili ovaj problem?- Šta će majka da uradi?Možemo zaključiti da je ključna reč uključiti se.Takođe je veoma važno napraviti dobar balans. Premalo učešća – manja deca će izgubiti pažnju; Previše ili pogrešan način učešća, dovešće do toga da sama priča izgubi svoju nit i ideju.Bilo da adaptiramo već poznatu priču ili da kreiramo novu, moramo nastojati da izaberemo dobru tehniku koja će doprineti da struktura same priče i događaja u njoj, kao i emotivni dodir, animira decu i ostvari cilj, a to je edukacija kroz igru.Dušica Bojović Dramski metod u praksi: “LJEPŠI LAKTAŠI ZA LJEPŠU PLANETU”-Od akcione priče do dramatizacije-Mesto događanja: LaktašiIzvođači: Dramska radionica dečjeg odeljenja Narodne bibliotekePovod: Dan planete Zemlje i Dan Opštine LaktašiNaziv manifestacije: “Ljepši Laktaši za ljepšu planetu”.Podršku manifestaciji su pružili JU Narodna biblioteka “Veselin Maslesa” Laktasi, vrtić i Omladinski centar.“PRIČA O JEZERU”Tekst: Dušica BojovićGlumci: Anđela, Ivana i Marija, čitaoci i drugari iz Integrisanog centraEntuzijazam za rad sa decom, osmišljavanje i izrada scene: teta bibliotekarke

JezerodramatizacijaNa scenu ulazi Šumski patuljak, najveći ljubitelj i čuvar prirode. Osvrće se nervozno, gledajući čas u zemlju, čas u šumu, čas u nebo. Prelazi pogledom po publici i odmahuje glavom.ŠUMSKI PATULJAK: Ne valja brate, nikako ne valja! Pa priroda je nešto sa čim se ne treba igrati, a pogotovo ne uništavati. A ova mladost, a tek zrelost! (pokazati prema mlađoj, a zatim starijoj publici). Dobro, de, svi mi griješimo, ali neki ljudi baš pretjeruju…Eee, da bar vide da je to na njihovu štetu. A prave probleme – kao da im ne treba ni čist vazduh, ni čista voda…kao da ne postoje ni biljke, ni životinje. Eeee! (Duža pauza. Šumski patuljak spušta glavu i zamišljeno hoda lijevo – desno. Zatim podigne glavu i uputi pogled ka publici.)No dobro, nisu oni izmislili probleme. Problema je bilo i biće. A valja ih popraviti, pa se tako učiti na vlastitim greškama. Da, čovjek je veliki, onoliko koliko prizna da je pogriješio, a još je veći kad grešku ispravi ili ublaži. Zvaću djecu! Oni će mi pomoći da vam pokažemo kako se stvar može spasiti. Marijaaa, Ivanaaa! (dolaze) Sjećate li se vi jezera?NARATOR 1: Našeg Jezera?ŠUMSKI PATULJAK: Da.NARATOR 2: Jezera koje smo spasili?ŠUMSKI PATULJAK: Da, da. Hajde da im pokažemo kako je to bilo.

 NARATOR 1: Jezero je nastalo pre mnogo, mnogo godina. Velika santa leda se otopila, voda se slila i ispunila udubljenje u zemlji i tako je nastalo jezero. Okruženo je divnom šumom, četinarskom, zimzelenom. Kako opojno mirišu iglice bora i jelke. ŠUMSKI PATULJAK: (stavlja ruku u vodu i stresa se) Djeco, stavite ruku u vodu! (djeca dodiruju zamišljenu vodu) I kakva vam je voda? Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore) ŠUMSKI PATULJAK: A šta kažete za šumu, kako vam ona izgleda? Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore) ŠUMSKI PATULJAK (duboko udahne i izdahne): Hajde sada svi! Svi duboko dišu. ŠUMSKI PATULJAK: I da čujem, kakav vam je vazduh? Djeca odgovaraju (po potrebi sugrisati odgovore) NARATOR 2: U jezeru osim riba žive druge životinje, žabe, punoglavci, račići. U proljeće na jezero slijeću divlje patke i guske, pa neke ostanu da tu provodu tople ljetne dane. Pored jezera raste trska u koju ponekad svrate rode. ŠUMSKI PATULJAK: Imam ideju! Hajde da prošetamo malo! Svi kreću za Šumskim patuljkom u obilazak jezera. ŠUMSKI PATULJAK: Stop! A sad gimnastika! Je-n, dva, tri, čet’ri…(djeca rade vježbe). ŠUMSKI PATULJAK: Dosta! Nego, da vidimo kako skače zeko!(Djeca skakuću) ŠUMSKI PATULJAK: A kako lete ptice?(djeca imitiraju let ptica) ŠUMSKI PATULJAK: E djeco, ja sam se umorila. Da mi malo sjednemo?(svi zajedno sjedaju oko jezera) NARATOR 1: Ovo jezero se pročulo po svojoj izuzetnoj ljepoti i ljudi su počeli da dolaze na izlet. Palili su vatru, pravili roštilj, bacali otpatke i razno đubre u vodu. Šuma je bila u opasnosti od požara. Životinje u šumi su prve osjetile opasnost. Prestale su da silaze na jezero da piju vodu. NARATOR 2: Uskoro, jezero je bilo puno đubreta, bez riba i živog svijeta u njemu. Nazvali su ga Mrtvo jezero, kao Mrtvo more. Patke nisu više posjećivale ovo

jezero. Rode su ga zaobilazile u visokom letu. Voda se zagadila. Svuda oko jezera bilo je mnoštvo razbacanog prljavog papira. NARATOR 1: Ovo je postalo veoma tužno jezero. Ružno je izgledalo i ružno je mirisalo. Šuma je tužno gledala i žalila za onim jezerom na čijoj se površini nekada ogledala. Uporedo sa pričom naratora, djeca (uz pomoć teta) vade životinje i ubacuju smeće u jezero, i razbacuju ga okolo. ŠUMSKI PATULJAK (ustaje, gleda okolo i hvata se za glavu): Pa ovo je prava katastrofa! Pogledajte šta su ljudi napravili od onako divnogh jezera! (zamišljena) A i mi, ako budemo sjedili, nismo ništa bolji! Ovo se mora ispraviti! Zato, hajdemo mi lijepo da očistimo jezero, može li? DJECA: Može! (Uz pomoć teta skupljaju smeće i dodaju naratorima, koji stoje pored kutija i raspoređuju smeće koje im donesu djeca. Zatim vraćaju ribice i ostale životinje u vodu.) ŠUMSKI PATULJAK (obraća se publici, dok gore navedena radnja traje): Pokupićemo smeće (pokazuje na djecu), ali dobro ćemo paziti gdje šta stavljamo. Veoma je važno da razdvojimo otpatke. (zatim pokazuje na kutije) Staklo ćemo staviti u plavu kutiju, papir u zelenu, plastiku u bijelu, a limenke u žutu kutiju.(Napravi kratku pauzu posmatrajući rad djece, te se ponovo obraća publici)Mi, zapravo, radimo dva posla, čistimo jezero (pokazuje na jezero) i pripremamo smeće za reciklažu (pokazuje na kutije). Zna li neko šta je reciklaža? To je prerada otpada u novu sirovinu. Od toga se ponovo prave kese, kutije, sveske… ŠUMSKI PATULJAK (prolazi oko jezera, posmatra i kad je jezero ponovo čisto, ribice vraćene i smeće pokupljeno obraća se djeci): Ohoho, baš ste to dobro odradili! DJECA: Uraaaa, uspjeli smo! NARATOR 2: Naša akcija je uspjela. Očistili smo jezero. Vratili smo ribe. Vratili smo rode. Doletele su i patke. Žabe veselo krekeću. NARATOR 1: Jezero je opet srećno jer smo ga spasili i oživeli. Zahvaljuje nam se i šuma i namiguje svojim gorskim okom. Srna je dovela lane da se napije čiste jezerske vode (pokazuje na platno). ŠUMSKI PATULJAK (nakon što i naratori sjednu sa djecom oko jezera, izađe skroz na početak scene):Bavljenje prirodom je težak zanat u kome se čine velika djela, a autori obično ostaju anonimni. Naratori, tete i djeca ustaju, prolaze krug oko jezera i mašući izlaze sa scene. Za njima izlazi i Šumski patuljak.

Patuljak – poslednje pripreme

Tehnička podrška – asistenti

Ekipa realizatora

Marija i Ivana

Anđela-šumski patuljak

Scena – jezero, stanovnici jezera, kutije za reciklažu

Početak

Priča

Gimnastika na jezeru

Aktivnosti u PU Nada Naumovićapr12

VUK I SEDAM JARIĆA

U novembru prošle godine tema vaspitno-obrazovnog rada je bila “U svetu životinja”, pa je u srednjoj grupi, pored ostalog obrađena i priča “Vuk i sedam jarića” kroz dramsku tehniku “vruća stolica”. Prvo se vaspitač našao u ulozi vuka (koristio je masku vuka), a skidanjem iste, vraćao se na tehniku “vaspitač u ulozi”, da usmerava decu da postavljaju deskriptivna pitanja. Pre uvoda u samu tehniku, deci je postavljeno pitanje: šta je pitanje? M. M. odgovara: “Kad nekoga pitam ono što me interesuje”.Na pitanje: zašto ih postavljamo, deca daju odgovor da bi znali šta hoće.Na pitanje: “Kako da saznamo ono što nas interesuje?”, deca odgovaraju: “Pitamo.” Pitanja koja su mi deca postavljala, dok sam bila u ulozi vuka u “vrućoj stolici” su sledeća: M. M. : “Kako je biti vuk?”Matija dodaje: “Vuk jede jariće.”Ljubica: “Što si ti, vuku, došao ovde?”Todor: “Da li ideš sada da pojedeš jariće?”Matija se nadovezuje na pitanje: “Pa vuk je došao da pojede jariće.”Deca su oduševljena ulogom vaspitača prerušenog u vuka. Matija želi da bude u ulozi vuka i sutradan postavljamo dete u vruću stolicu. Ovo su pitanja koja su deca postavljala vuku i odgovori koje im je on davao.Milica pita vuka: “Gde živiš ti vuče?”Matija (dete u ulozi vuka): “Daleko u šumi, blizu drveta.”M. M. : “Vuče, hoćeš li ti da zaspiš pre nego što pojedeš jariće?”Iva: “Vuče, zašto si ti ovde došao?”Matija: “Zbog pitanja.”Ljubica: “A zašto ti ne živiš u kući?”Matija: “Nemam kuću, imam drvo u obliku trešnje.”Mia: “Zašto si ti vuče pojeo sve jariće?”Matija: “Zato što sam gladan.”M. M., devojčica koja se inače ističe među decom, interesantnim komentarima se prijavljuje da sada ona bude u “vrućoj stolici”, u ulozi vuka.Lena je pita: “Da li imaš majku?”

M. M. odgovara: “Imam, ali ne mogu da se setim kako se zove.”Marko: “Vuče, zašto imaš tako strašna velika usta?”M. M. : “Zato što su mi takva usta, zato što sam umoran. Neću da vas pojedem, zato što vi niste jarići, vi ste deca.”Realizovana je i igra “životinjski zvuci”. Deca odlično oponašaju kretanje i oglašavanje psa, krave, lava, medveda, tigra. Teži im je prelaz kretanja i oglašavanja sa tigra na papagaja, jer neki ne znaju kako se papagaj kreće, pa i dalje hodaju četvoronoške. Uživaju da oponašaju strašne životinje. Realizovana je i igra “poplava”.

Dečaci u ulozi vukova odlično oponašaju njihovo kretanje i oglašavanje, dok devojčice u ulozi koza ne znaju kako se kreću koze, misle da idu na dve noge, pa im vaspitač pomaže demonstracijom kretanja. Igra im se dopala. Kad je ostala zadnja strunjača – ostrvo, svi su se kretali u njenoj blizini, da bi što pre zauzeli mesto.M. M. oduševljeno pita kada ćemo da ponovimo igru.Dramska tehnika “vruća stolica”, sa kojom su se deca srednje grupe prvi put susrela, utvrđivana je kroz priču “Vuk i sedam jarića”, tako što se vaspitač ponovo našao u “vrućoj stolici” u ulozi mame koze (na glavi je imao maramu sa rogovima, a oko pojasa kecelju.) Ovo su pitanja koja su deca postavljala mami kozi:

Ilija: “Zašto si došla?”Una: “Da li znaš koliko je sati?”Lazar: “Zašto su ti veliki rogovi?”Ljubica: “Zašto si ti mama koza?”Todor: “Šta voliš da jedeš?”M. M. “Zašto ne čuvaš svoje jariće kod kuće?”Mia: “Zašto je vuk pojeo kredu da mu postane drugi glas?”

Organizovana je i “grupna igra uloga” – dramska tehnika sa kojom se deca prvi put upoznaju. Ljubica se javlja da bude u ulozi mame koze i oblači kostim.Vaspitač daje situaciju: Vuk dolazi sa namerom da pojede mamu kozu, ona je sama kod kuće, odvela je jariće u vrtić, vuk kuca na vrata, a mama koza ne zna da je to vuk.Ljubica: “Ova moja deca su sve napravila nered, i sad moram da čistim. Deca mi stalno prave nered.” (uzima metlu i čisti). Neko kuca na vrata. To je Matija u ulozi vuka. Matija se krije, govori Ljubici, odlično menja glas, da je to njena drugarica, mama koza otvara vrata. Matija u ulozi vuka, ne zna kako da se ponaša. i uz vaspitačevu podršku, počinje mamu kozu da juri oko stola, ona pokazuje strah. Ostala deca koja su publika, oduševljeno viču: “Beži, beži.” Posmatranjem ove igre zamišljenih situacija i problema, shvatam da, oni još uvek nisu na uzrasnom nivou da bi je proigravali.Realizovana je i radionica sa roditeljima predškolske grupe i roditeljima dece iz četvoročasovnog programa, na temu “Vruća stolica”. Radionici je prisustvovalo 28-oro roditelja i isto toliko dece. U uvodnom delu aktivnosti sa decom je realizovana igra “životinjski zvuci.”

U glavnom delu, roditeljima su ukratko objašnjene tehnike “vruća stolica” i “igra uloga“, a zatim su roditelji realizovali tri zadatka po grupama. Prva grupa roditelja imala je zadatak da se dogovori ko će od njih sesti u“vruću stolicu” u ulozi vuka da bi ga deca intervjuisala.

Druga grupa je imala zadatak da se dogovori ko će se od njih naći u ulozi mame koze u “vrućoj stolici”, a treća grupa je trebalo da “grupnom igrom uloga” prikaže sledeću dramsku situaciju: brat i sestra su ostali sami kod kuće i neko nepoznat im zvoni na vrata, šta se dešava?Roditelji su uspešno realizovali zadatke, pogotovu jedna mama u ulozi koze, koja je svojim nastupom motivisala decu da joj postavljaju raznovrsna pitanja. Problem situaciju roditelji rešavaju tako što nisu hteli da otvore vrata

komšinici koja je zvonila, nego su je zamolili da dođe kasnije, kad im roditelji budu bili kod kuće.Deca su ilustrovala mamu kozu i jariće, voštanom bojom i uglavnom su mamu kozu predstavljali kao vaspitača, jer je on bio u ulozi mame koze u “vrućoj stolici.”Stvorili smo i zamišljeni karakter vuka iz priče “Vuk i sedam jarića”, koristeći se novom dramskom tehnikom“karakter na zidu”, pomoću vizuelnog dijagrama osobina, koji je u obliku deteta i okačili smo ga na vidljivo mesto u našoj sobi. Evo šta su deca rekla o našem vuku:

Šta njegova okolina pozitivno misli o njemu?- Da je on ponekad dobar i da ne jede jariće, voli ga.

Šta okolina negativno misli o njemu?- Da je ružan, da je strašan i opasan, da plaši ljude.

Šta vuk misli o sebi?- Da je dobar i strašan.

Šta misli o mami kozi i jarićima?- Da oni nisu dobri, da on jeste i da će da ih pojede.

Šta voli?- Jariće, prasiće, koze.

Šta ne voli?- So, biber, kosku, šargarepu.

Informacije o porodici- Otac mu je Nikola, majka Jana, sestra Iva, braća Mateja i Marko.- Žive u šumi srpskoj.- Vuk želi da postane doktor.- Nada se da pojede jariće i da odnese tati hranu.- Ima li tajni? – sina Janka.

Kakve su mu namere?- Planira da pojede svinje iz sela i da se oženi, da bi imao ćerku Jelenu

Šta želi?- da ima puno snega, da pravi pahuljice i da ih liže.

Čega se plaši?- medveda, lava i tigra, tate jarca.

Šta planira?- Da pojede lovca, da pozdravi mamu i tatu, ako negde ide.

Kako izgleda?- Ima velike zube i nokte, opasno velike uši, velike oči, trapavo hoda, ima mnogo velike dlakave noge.- Ide u vrtić “Bambi”.- Omiljena igra su mu jurke.- Omiljene boje su mu plava, žuta i crna.

Šta njegova porodica pozitivno misli o njemu?- Ona želi da ga čuva, da ne sme da beži od kuće, ako se ne javi mami i tati, misli i da on nije strašan, voli ga.

Šta njegova porodica negativno misli o njemu?- Da ponekad nije dobar, ponekad nešto rastura, ponekad porodicu maltretira, ponekad nešto polomi i bez pitanja ide da jede jariće.U izradi vizuelnog dijagrama osobina vuka iz pomenute priče, naročito se istakla devojčica M. M.

Priča “Vuk i sedam jarića” je obrađena i dramskom tehnikom “Narativne pantomime” i “Akcione priče.”Vaspitač vodi priču:Vetar duva (deca prikazuju pantomimom), jarići se šale u kući (deca pokazuju), mama koza se šminka (deca pokazuju), maše deci (deca pokazuju) i odlazi u grad.Vuk dolazi, kuca na vrata, jarići se pitaju ko je (deca pokazuju), otvaraju prozore, gledaju levo, desno (deca pokazuju), ne otvaraju mu. Vuk odlazi u šumu, razmišlja (deca pokazuju), i sine mu ideja (deca pokazuju), jede kredu (deca pokazuju), maže šape brašnom (deca pokazuju), kuca na vrata kod jarića, oni otvaraju prozor (deca pokazuju), vide da je mama, vuk ulazi u kuću (vaspitač je sada u ulozi vuka), deca se skrivaju ispod stolica, devojčica M. M. je jare koje je ušlo u sat, vaspitač se sad “ubacuje” u ulogu mame koze, ulazi u kuću, jare iz sata – M. M. priča mami šta se dogodilo, mama koza – vaspitač zove decu da se približe vuku koji spava (deca pokazuju), jarići se čuju iz stomaka (deca pokazuju), vaspitač – mama koza daje deci magični kanap (Prethodno je obrađena igra magični kanap iz knjige “Moć mašte, moć pokreta”), da vuka vežu i bace u jezero (deca pokazuju), jarići dodaju mami kozi biber (deca pokazuju), zamišljeni vuk kija sedam puta (deca pokazuju), jarići izlaze, vezanog vuka prenosimo (deca pokazuju) i bacamo ga u reku (deca pokazuju).(M. M. devojčica me opominje da nisam poljubila jariće kad su izašli iz vukovog stomaka.)Priča “Vuk i sedam jarića” obrađena je i dramskom tehnikom “zamišljeno putovanje.”Deca i vaspitač kreću na put kroz šumu, do kuće mame koze koja danas slavi rođendan. Teodor pita šta će se dogoditi ako nas presretne vuk, a Sara predlaže da ga u tom slučaju vežemo konopcem. Teodor pominje biber kao rešenje za vuka. Deca su oduševljena ovom dramskom tehnikom, prate instrukcije vaspitača, kad je staza strma, uska, blatnjava, kada je vreme za odmor, stajemo, spuštamo rančeve da se odmorimo, pitam ih šta čuju, kažu zvuke muzike, na moje pitanje koje mirise osećaju, kažu da je to miris torte. Kažu da je vrlo toplo i da će uskoro kiša.Nailazimo na planinsku reku, pitam decu da natočimo vodu jer su nam flašice skoro prazne, deca odgovaraju da to ne radimo, jer je voda zagađena, zato što je padala prljava kiša. Naišao je vuk, i svi ležimo iza drveta sakriveni, dok vuk ne

prođe. Stižemo na proplanak, deca skaču od sreće. Pitam ih šta nosimo od poklona, kažu: – tegle, majice, čokoladno srce, lutku. – Kažu da je mama koza spremila čokoladnu tortu i da ćemo joj pevati rođendansku pesmu – Danas nam je divan dan, divan dan… Na pitanje – Koje ćemo se igre igrati kod mame koze – deca odgovaraju – šetalo, petalo.Milica se kostimirala u mamu kozu, dolazimo, čestitamo joj rođendan, dajemo zamišljene poklone, mama koza duva svećicu, iznosi posluženje za goste i rođendanska zabava počinje. PROŠETAJMO SVOJIH PET ČULA KROZ GODIŠNJA DOBA U mesecu decembru, pošto je tema vaspitno-obrazovnog rada bila “Zima i novogodišnji praznici”, između ostalog realizovana je i priča “Prošetajmo svojih pet čula kroz godišnja doba” uz pomoć dramskih tehnika“zamišljenog putovanja” i “narativne pantomime”, po ideji iz istoimene priče iz knjige “Više od igre”.Kreirana priča ovako glasi: “Bio je to predivan, ali hladan dan. Vetar je ljuljao grane ogolelog drveća. Maša i njena mama su odlučile da prošetaju parkom. Spakovale su užinu (deca oponašaju), uzele sanke (deca oponašaju), i razdragane se uputile ka obližnjem parku. Dok su šetale, gledale su (deca zastaju i pokazuju na oči), kako su grane drveća obučene u bela odela, i otežale pod teretom snega. Susedov pas je pritrčao Maši. Maša je čučnula(deca oponašaju), i pomilovala ga (deca oponašaju). Njegova dlaka je bila meka i svilenkasta. Nastavile su dalje. Odjednom su zastale (deca zastaju). Nešto je zasmrdelo (deca zapuše nos rukom). Neko neodgovoran je bacio kesu sa đubretom na sneg, umesto u kontejner. Maša i mama su ubrzale (deca brže hodaju), da se što pre udalje od neprijatnog mirisa. Uskoro su bile dovoljno daleko, da mogu da sklone ruku sa nosa (deca pokazuju).Skoro su ostale bez daha, koliko su brzo hodale (deca pokazuju). Sada su malo usporile i duboko udahnule vazduh (deca pokazuju). Osetile su (deca pokazuju na nos) miris svežeg vazduha i borova u parku. Miris ih je toliko opio, da su nastavile šetnju u tišini. Osluškivale su (deca zastaju i pokazuju na uši) zvuke oko sebe. Konačno su stigle u park. To je bila duga šetnja i mama i Maša su ogladnele. Zaustavile su se kod jedne klupe, skinule sneg sa nje (deca pokazuju), i iz korpe izvadile razne poslastice. Uživale su u ukusu (deca pokazuju na jezik) pripremljene hrane. Posle užine, Maša je sela na sanke, a mama je vozila (deca oponašaju mamu). Sa osmehom na licu, posmatrala je (deca pokazuju na oči), kako Maša uživa u vožnji. Posle izvesnog vremena postalo je jako hladno (deca oponašaju). Maša i njena mama su lagano krenule kući.Na pitanje koje su to zvuke čuli tokom šetnje, deca odgovaraju da je to bio zvuk flaše koja se razbija i vode koja teče. Na pitanje šta su videli, odgovaraju da je to bilo belo drveće, a šta je to što su omirisali, kažu smrad iz kese đubreta. Na pitanje šta su okusili – užinali, odgovaraju: pljeskavice, sendviče, pomfrit, sok od pomorandže, jabuke…Obrađena je i igra “Godišnja doba” iz knjige “Više od igre”. Igra im se dopala, mada u pokretima oblačenja, za izlazak napolje na zimu, imitiraju vaspitača. Grudvanje pantomimom i nova dramska tehnika “zamrznute slike” su im interesantne, grudvanje pogotovu, jer je dinamična aktivnost. Uz objašnjenje, u stanju su da facijalnom ekspresijom izraze svoje osećanje prema zimi – uglavnom

su to nasmejana lica dece, ali ne umeju da imenuju osećanja, prema izrazu lica, ali mogu da procene da li neko dete voli zimu ili ne. SNEŽNA DEVOJKA Obrađena je priča “Snežna devojka” iz knjige Više od igre koja se deci mnogo dopala. Cilj čitanja ove priče bio je da se deci objasni značenje pojma sebičan. Za nekog ko je sebičan, deca kažu, da ne deli igračke, da je bezobrazan, da kad donese nešto u vrtić, nikome ne da. Rešavamo situaciju: donosim četiri bombone na papirnom tanjiru, a ima dvadesetoro dece, postavljam im pitanje šta da radimo. Dečak Ognjen M. kaže da će mu tata kupiti bombone, pa će ih podeliti deci.Igrom uloga rešavamo sledeću problem situaciju: – Dvoje dece, a jedna lutka. Evo, kako je tekao dijalog između M. M. i Ljubice:- Ljubica: “Možemo da se menjamo?”- M. M. : “Misliš da podelimo, jedna tebi, jedna meni, ali kako?”- Ljubica: “Mislim da prvo dam tebi, pa onda ti vratiš meni.”- M. M. : “Mislim da ja tebi dam ovu lutku, a ja uzmem drugu.”Organizovana je i dramska tehnika “vruća stolica.” Milica P. je u ulozi Snežne devojke, odevena u beli plašt, a Ljubica u ulozi Nove godine, odevena u raskošnu novogodišnju haljinu. Navešćemo pitanja koja su deca postavljala Novoj godini i Ružici iz priče “Snežna devojka”O. M. dečak pita Ružicu: “Zašto imaš ledeno srce?”Ružica: “Zato što sam od snega.”Teodor pita Novu godinu: “Zašto si ti obučena tako?”Nova godina (Ljubica): “Pa zato što je Nova godina takva.”Teodor pita Ružicu: “Zašto si ti sebična?”Ružica: “Gladna sam, ne dam nikome ništa.”Mia pita Ružicu: “Zašto nisi dala čarobnici hranu?”Ružica: “Zato što sam bila zla.”

Marko pita Ružicu: “Što ti imaš tako belo srce?”Ružica: “Moje srce je od leda.”M. M. pita Novu godinu: “Kakva bi volela da bude sledeća?”Nova godina: “Da bude proleće, da bude lepo, da muškarci imaju autiće, a devojčice lutke.”Ono što je interesantno je da je više pitanja postavljeno Ružici, nego Novoj godini, a Milica koja se inače ponaša smelo, sigurno u sebe, je u ulozi Ružice u “vrućoj stolici”, i ako se sama prijavila, pokazala, nesigurno i stidljivo ponašanje. BAJKA O LABUDU Pošto je u mesecu januaru tema vaspitno-obrazovnog rada bila “Zimske novosti”, pored ostalog obrađena je i“Bajka o labudu” D. Maksimović kroz dramsku tehniku “vruća stolica” – dete u “vrućoj stolici.”U vrućoj stolici našle su se Ljubica B. u ulozi crne ptice (kostimirana u pticu) i M. M. u ulozi Snežane – kraljice zime (kostimirana u beli plašt). Ovo su pitanja koja su im deca postavljala:Marko pita crnu pticu: “Zašto si ti ptica?”Ljubica – crna ptica: “Zato što plovim jezerom.”

Todor pita Snežanu: “Zašto si bela?”M. M. (kraljica zime): “Zato što sam ja kraljica zime.”Ognjen M. pita pticu: “Zašto imaš toliki kljun?”Ljubica: “Zato što sam ptica, i kljun mi služi da jedem.”Lazar pita pticu: “A zašto si ti kada si se probudila postala bela ptica?”Ljubica: “Tako sam htela.”Janko M. pita kraljicu zime: “Zašto si ledena?”Marija: “Zato što sam kraljica zime, a ja sam dobra jer sam pomogla ptici.”Ognjen M. pita kraljicu: “Imaš li majku i tatu?”M. M. : “Da imam.” (ne može u trenutku da im smisli imena).Ilustrovali su voštanom bojojm pticu i kraljicu: M. M. je kraljicu predstavila kao raskošnu princezu sa velikim, belim plaštom, Ljubica je najlepše odradila likovni zadatak – prava crna ptica i princeza u raskošnoj haljini, koju ptica vozi po jezeru. Bajku o labudu slikali su i vodenim bojama.

Priča “Bajka o labudu” obrađena je tehnikom “narativne pantomime.”

Priča ovako ide:“Živela je na vrhu planine mala Snežana, kraljica zime. (deca oponašaju njeno lice, lice nadmene kraljice) Na nožicama je imala cipele od srebra (deca pokazuju), bila je ogrnuta belim plaštom (deca pokazuju), a na glavi je nosila ledenu kapu, koja se prelivala u bezbroj boja kad sunčev zrak na nju padne (deca pokazuju) kraljici zime nije bilo hladno (deca pokazuju), ni na vrhu planine. Spavala je (deca pokazuju), u snežnom gnezdu, golišava se valjala po smetovima (deca pokazuju), loptala se po ceo dan sa pahuljicama (deca sa zadovoljstvom pokazuju),vozila se po jezeru (deca pokazuju), na jenoj crnoj ptici, tužno oborene glave (deca pokazuju), mogla je sasvim udobno da joj sedne u krilo (deca pokazuju). Često je Snežana mislila (deca pokazuju), zašto li je crna ptica tužna (deca pokazuju mimikom), zašto uvek obara glavu (deca pokazuju), pa je jednom upita, zašto je toliko tužna i ptica joj se poveri a je tužna, zato što je sve oko nje belo, a samo je ona crna. Snežana se doseti (deca oponašaju), kako da pomogne ptici. Srebrna zvezda je učinila i posula (deca pokazuju) pticu belim pahuljama po kljunu (pokazuju), krilima (pokazuju), i celom telu (pokazuju). Ujutru je ptica videla (pokazuju) da je bela. Bila je iznenađena (pokazuju mimikom). Gledala je svoja krila (pokazuju), svoje telo (pokazuju), i ponosno (deca pokazuju mimikom) plovila (pokazuju) sa Snežanom po jezeru – kraljicom zime. Dopala im se narativna pantomima, mada pošto je reč o srednjoj grupi, neki još ne znaju da je pantomima govor bez reči, pa u nekoj situaciji radnju proprate govorom.

Realizovana je i igra “Dirigent” iz knjige “Moć mašte, moć pokreta.” Vaspitač je bio u ulozi vuka – dirigenta, a deca u ulozi prasića – poređana u četiri reda. Devojčica M. M. kaže da će biti vrlo uzbudljivo i vraća decu u red, kad naprave neki smešan zvuk ili pokret. Deci (srednjoj grupi) je još uvek nepoznata formacija vrste. Vuk peva: “Kad u šumu pođem ja…”, deca to ponavljaju. Vuk: “La, la, la, la, la, la”, glava je okrenuta u jednu stranu, deca ponavljaju to, zatim vuk opet: “la, la, la, la, la, la”, glava je okrenuta u drugu stranu, deca to opet ponavljaju. Zatim vuk peva: “Bu, bu, bu, bu, bu, bu” i pokazuje prstima sa strašnim izrazom lica. Prasići – orkestar to opet ponavljaju. Deci se dopala igra, pogotovu kad je poprimila dinamičan tok. IVICA I MARICA Okvir za bajku “Ivica i Marica” postavljen je kroz dramsku tehniku “zamišljeno putovanje.” Pokazujem sliku šume u koju ćemo ići. Pitam decu, kako ćemo putovati, neko kaže autobusom, neko pešaka, ali ja predlažem da putujemo čarobnim ćilimom (veliki padobran koji se koristi u igrama za decu). Sedamo svi

na ćilim (padobran), ali prvo moramo da smislimo čarobne reči da bi poleteo. Deca govore abraka-dabra. Stižemo u šumu. Pitam ih kakvo je vreme – kažu – toplo. M. M. kaže da sunce miluje drveće. Pitam ih, šta vide, kažu – visoko drveće. Koje mirise osećaju – miris vazduha, ruže, lale. šta čuju – kažu zvuk kiše. Odjednom čujemo pljusak i brzo se sakrivamo pod naš čarobni ćilim. Kada je kiša prestala, polako se spremamo da krenemo natrag, međutim M. M. oseća miris čokolade i kaže da je u blizini kuća od slatkiša. M. M. kaže da joj je drveće reklo da su tu zadobljeni Ivica i Marica, i da moramo da ih spasemo. Svi se polako prikradamo kući, uzimamo Ivicu i Maricu, i brzo bežimo na ćilim, izgovaramo čarobne reči, da se što pre vratimo u sobu, a M. M. kaže da joj je drveće reklo da prvo Ivicu i Maricu vratimo kući, pa da se tek onda vratimo u sobu. Deca su oduševljena putovanjem, pitaju kada ćemo ga ponoviti. Nakon završenog putovanja, čitali smo bajku. Bajka je obrađena i pomoću dramske tehnike “vruća stolica” – dete u vrućoj stolici. Ljubica je bila u ulozi Marice, Lazar je bio Ivica, a Iva zla veštica. Svako je imao po neki detalj, kao naznaku kostima. Evo nekih pitanja i odgovora:M. M. pita Maricu: “Koje si ti blago našla kod veštice?”Ljubica (Marica): “Dijamante, prstenje, narukvice, ogrlice, dukate.”Ognjen M. pita vešticu: “Zašto imaš tolike uši, kad veštice nemaju tolike uši?”Iva u ulozi veštice se stidi da mu odgovori, pa se tu vaspitač ubacuje da pomogne.M. M. pita vešticu: “Zašto si bila toliko zla prema deci?”Veštica: “Zato što su mi Ivica i Marica grickali krov.”Ilija pita Ivicu: “Zašto si ti došao ovde?”Ivica (Lazar): “Zato što nemamo hrane.”M. M. pita Ivicu: “A zašto nemate majku?”Ivica: “Zato što je umrla od zle veštice?”Ognjen M. pita Ivicu: “Kako ste se osećali kad ste bili sami u šumi po mraku, ti i Marica?”Ivica: “Nedobro.”M. M. pita Maricu: “Zašto vas je maćeha oterala u šumu?”Marica: “Zato što je bila zla?”M. M. pita vešticu: “Da li ste ti i maćeha radile zajedno?”Veštica (Iva): “Ne, nismo se poznavale.”M. M. pita Maricu: “šta ste uradili sa blagom?”Marica: “Kupovali smo hranu da jedemo.”Deca su ilustrovala bajku voštanom bojom.Bajka “Ivica i Marica” obrađena je i kroz tehniku “narativne pantomime”.Deca su pokazivala zloban izraz lica maćehe, radnju čekanja u šumi, kad ih je maćeha ostavila, a nije se vratila, kako im je bilo hladno te noći u šumi i kako su se bojali mraka. Pokazuju, kako su se ujutru probudili umorni u šumi, kako su se obradovali kada su ugledali kućicu od čokolade, i kako su uživali dok su je grickali. Pokazuju, kako je veštica sakupila drva, upalila vatru, stavila vodu u kazan i dodala začine da čorba bude bolja. Pokazuju i kako se Marica dosetila i gurnula vešticu u vatru i kako je veštica izgorela guzu. To im je bilo naročito smešno. Pokazuju i kako su se Ivica i Marica obradovalim kada su našli kovčeg sa blagom (vade prstenje, stavljaju, probaju ogrlice, minđuše, bacaju zlatnike). Pokazuju i kako su Ivica i Marica bili srećni kada su našli oca, svi su zagrljeni.

Realizovana je i dramska tehnika “karakter na zidu”. Deca su osmislila zamišljeni karakter Marice, i taj dobijeni vizuelni dijagram osobina smo okačili na vidno mesto u našoj sobi.

Evo važnih informacija koje određuju karakter Marice: Šta njena okolina pozitivno misli o njoj?

- Da je dobra, lepa, da se pristojno ponaša Šta njena okolina negativno misli o njoj?

- Nikada nisu čuli da ima mana; ponekad ne razume, da ne treba da se igra sa drugom koji je bije.

Šta njena porodica pozitivno misli o njoj?- Da je dobra, vredna, da pomaže svima

Šta njena porodica negativno misli o njoj?- Ponekad ne shvata da je maćeha bezobrazna, ponekad bije brata Uroša, ponekad baci šolju i ona se razbije, ponekad brzo jede

Šta Marica misli o sebi?- Da je dobra, nežna, vredna

Šta Marica misli o veštici i maćehi?- Da su zle, bezobrazne, nevaspitane, ružne, grozne

Šta voli?- Da se igra i trčkara.

Šta ne voli?- Ne voli da se bije, ne voli maćehu i zlu vešticu

Informacije o porodici- Otac Dragan, majka Milena, sestra Jelena i braća: Ivica i Uroš

Gde žive?- Na kraju šume u Engleskoj

Čemu se nada?- Da postane velika i dobije dete

Ima li tajni?- Sakrila je blago u svojoj sobi

Kakve su joj namere?- Da sačuva blago kad poraste, da kupi kuću i hranu, i da bude lepa sa blagom

Šta želi?- Da bude bogata sa ocem, braćom i sestrom- Da se maćeha više nikad ne vrati

- Želi da postane pevačica i igračica Čega se plaši?

- Zle veštice, vuka, mraka Šta planira?

- Da veštica zauvek ostane u rerni; da se oženi; da napravi piknik sa ocem i bratom

Kako izgleda?- Ima dve kike, kosa joj je duga i riđa, našminkana je, kao zvezda je, ima dve šnale, ruke su joj nežne, a nokti namazani, nosi zlatan prsten.U stvaranju zamišljenog karaktera Marice, najviše se svojim idejama, pored ostale dece, istakla devojčica M. M. MAŠA I TRI MEDVEDA Pošto je tema vaspitno-obrazovnog rada za mesec februar bila “U svetu bajki”, između ostalog obrađena je i bajka“Maša i tri medveda”, redosledom iz knjige Više od igre. Najinteresantnije im je bilo proigravanje svake scene iz priče. Poslednja scena je kad se medvedi vraćaju kući. Milica je u ulozi Maše, a ostala deca su medvedi (dobro oponašaju medvede, promenom boje glasa tata-mama-dete).Medvedi dolaze kući, ulaze u spavaću sobu i nailaze na Mašu. Iz razgovora sa decom, kako da se reši ovaj problem, dobijam odgovor da Mašu naučimo lepom ponašanju. Zatim se vaspitač stavlja u ulogu Maše da svi zajedno proigramo tu poslednju scenu. Maša se izvinjava medvedima – deci, što je bez pitanja ušla u kuću, a medvedi joj opraštaju.Deca su oduševljena i pitaju kada ćemo opet ponoviti ovu aktivnost.

Što se karakterizacije likova tiče Mašu opisuju kao bezobraznu, nevaspitanu, lenju; tatu medveda kao velikog, debelog, strašnog, naljuti se kad neko jede iz njegovog tanjira; mamu medveda kao nežnu, milu, a ponekad i ljutitu, a medvedića kao malog, dobrog, plačljivog i plaši se duhova i veštica.M. M. se našla u “vrućoj stolici” u ulozi Maše. Ovo su pitanja koja su deca postavljala Maši.Lazar: “Zašto si ušla u tuđu kuću bez pitanja?”Maša: “Zato što sam nevaljala devojčica.”Ognjen M. : “Zašto si išla u duboku šumu bez pitanja, kad ti je mama rekla da ne smeš?”Maša: “Pa nisam slušala mamu.”Milica: “Zašto si medvediću polomila stolicu?”Maša: “Zato što sam velika, a stolica mala.”Ljubica: “Zašto si medi pojela kašu?”Maša: “Zato što je bila ukusna i taman kako treba.”U toku obrade priče, realizovana je i igra zajedničkog obroka u okviru medveđe porodice. U toku igre, deca komentarišu, kako ovako svaki dan i oni ručaju sa porodicom, i kako tata kad proba neku hranu, kaže da je ona ukusna.Realizovana je i tehnika “zamišljeno putovanje” u šumu.Deca predlažu da bude proleće. OblačImo se, pakujemo rančeve, sendviče i odlazimo u šetnju šumom. Teodor zapaža da je šuma gusta. Naglašavam da moramo voiti računa o očuvanju okoline, nailazimo na đubre, M. M. kaže – bljak, kako smrdi, usmrdelo je drveće – deca predlažu da ga bacimo u neku kantu,

skupljaju ga. Seli smo da se odmorimo i pojedemo sendviče. Naglašavam da moramo da pokupimo otpatke za sobom. Deca vide jelena kako prolazi proplankom, dive se njegovoj lepoti. Ali vide i vuka koji se približava jelenu, i sprema da ga pojede. Marko se odmah ubacuje u ulogu lovca, i sprema da ubije vuka. Vide i lisicu, kako se krije iza drveća. Pitam ih kako ćemo se orjentisati u šumi, da se ne izgubimo, kažu da ćemo bacati kamenčiće, hleb, po putu po kome idemo.Od ostalih dramskih tehnika realizovana je i “igra uloga” zamišljenih situacija i problema.” Prvi korak je bio izbor situacije – situacija je tematski povezana sa bajkom “Maša i tri medveda,” a odnosi se na svakodnevni život.SituacijaDevojčica donosi u vrtić lutku, drugarica joj traži, ona ne da, i onda ova koristi situaciju, kada se devojčica odalji od svoje lutke, da je uzme i slučajno polomi. Drugi korak je bio priprema i zagrevanje. Deci sam predstavila problem, koji sam malopre navela i pustila ih da razmisle. Treći korak je bio izbor učesnika. Dobrovoljno su se javile M. M. , Milica i Ljubica. Četvrti korak je upravljanje i rukovođenje situacijom. Uputila sam decu da zadatu situaciju odglume, onako kako misle, da bi to neko uradio u stvarnom životu, u istoj situaciji. M. M. donosi novu lutku u vrtić, Milica joj traži lutku, M. M. ne želi da je da, odlazi u kupatilo, Milica bez pitanja uzima lutku i lomi je. M. M. koja je inače slobodnog ponašanja se stidi, potrebna joj je vaspitačeva pomoć, Milica se u ulozi, ponaša mnogo slobodnije. M. M. dolazi iz kupatila, vidi da joj je lutka polomljena i obraća se vaspitačici Ljubici. Ljubica u ulozi vaspitača ne zna kako da postupi, obraćamo se deci – publici. Teodor kaže da je njegov tata majstor za lutke i da može da je popravi. M. M. čija je lutka predlaže da pozovemo majstora da popravi lutku i brine se šta će joj mama reći, a Ljubica – vaspitač uz moju pomoć donosi odluku da Milica odnese kućilutku i sa ocem pokuša da je popravi i vrati Mariji. Sledeći korak je evaluacija. Vodili smo razgovor o tome da li je Milica ispravno postupila. Deca smatraju da nije, jer je bez pitanja uzela lutku, ali ne znaju da odgovore na pitanje zašto i M. M. nije ispravno postupila – zato što nije htela da da drugarici da pogleda njenu novu lutku.Izvodim zaključak da naša grupa (reč je o srednjoj vaspitnoj grupi) još uvek nije na uzrasnom nivou za rešavanje problem situacija. MOJA MAŠTA SMIŠLJA SVAŠTA

Pošto je podtema za četvrtu nedelju februara u okviru teme “U svetu bajki” bila “Moja mašta smišlja svašta” deca su se upoznala sa novom dramskom tehnikom “Vođena mašta”, pa je tako realizovana vežba 2: “Mir” iz knjige

“Moć mašte, moć pokreta.” Tokom vođene mašte slušala su muziku sa CD-a na kome su instrumentalne uspavanke.Nakon vođene mašte kažu da su se lepo osećali. Zamišljali su: sveću – M. M. ; vaspitačicu – Teodor; mamu i tatu – Todor. Šta su radili – kažu da su se igrali. Osoba koja im se približavala u tom lepo uređenom dvorištu,zamišljenog vrtića su mama, tata. Lepo su se osećali i dok su se kupali. M. M. kaže da je obukla isti kupaći, kao i njena mama.Nakon vođene mašte, crtali su voštanom bojom, ono što su videli, doživeli, zamislili. Između ostalog, Ljubica je nacrtala sebe kako se kupa sa drugaricom Miom u jezeru punom zlatnih ribica; Ilija je nacrtao koleginicu i mene kako smo sa njim u dvorištu; M. M. je sebe predstavila kao figuru u pokretu, veselih boja, kako igra balet u toj divnoj bašti.

Realizovana je i vežba 3: “Vrtić, mirno mesto.”

Nakon vođene mašte sa decom je vođena diskusija kako je izgledalo mesto gde su bili, kažu – lepo, predivno, sa zlatnim ribicama i lokvanjima, i kao na jezeru videli su puno raznih životinja – guske, patke. Kažu i da su se ta deca koju su sreli – ponašala lepo, da nisu nikoga pljuvali, već su se mazili i ljubili. Kažu i da su sa njima razgovarali o tome kako posle igre, kažu vaspitačici – izvoli cveće. – Ta deca su im otkrila – tajnu o tome šta vaspitačica voli. – Sa njima su se igrali na – toboganu, peljalici, ljuljašci, pravili su tortu od peska i zamak. – Pokazuju pantomimom i uz pomoć reči, koje su se igre igrali sa tom zamišljenom decom – širi se, širi, veseli peškiri. – Izjavljuju da su se lepo slagali sa tom decom, da ih nisu tukli, samo su se grlili i ljubili sa njima. Kažu da su se lepo osećali, da im je u srcu bilo nežno. Pokazuju tu sreću izrazom lica, svi su nasmejani – zamrzavamo tu scenu dramskom tehnikom “zamrznute slike.”Nakon odrađene vežbe slikaju voštanom bojom ono što su doživeli i videli.Na crtežima Ljubice i M. M. vidi se puno dečjih figura koje su jedna uz drugu.Realizovana je i vežba 4: “Dvorac.”Umesto lutke čarobnjaka, u ovoj vežbi korišćena je lutka veštice iz bajke “Snežana i sedam patuljaka.” koja podseća na čarobnjaka.Nakon realizovane vežbe, vodimo razgovor kakvo je bilo putovanje do dvorca. Deca kažu da su videla životinje dok su putovala – mace, žirafe, zebru. Put kojim su išli bio je šumski puteljak. Put je bio – prav, a imao je dve strane koje pokazuju hoćemo li tamo ili onamo. – Od boja koje su na tom putu videli, navode – zelenu, roze, i sve različite boje vremena. – Kažu da je bilo drveća i cveća, i to drveća koje ima puno cveća i bobica. Kažu, da prelaze preko mosta, i vide neko lepo cveće koje je ispred njih puno cvetalo, pa su morali da gaze na prstima, da ga ne zgaze. Čuju i reku, kako šušti kao vetar. – Dalja diskusija tekla je u smeru šta se

dešavalo, kada su ušli u taj tajanstveni dvorac. – Pod je topao, ali i malo vlažan, pošto je to snežni dvorac. Tu su i dugačke stepenice do vrha dvorca. Deca se osećaju tužno što vaspitačica nije pošla na putovanje sa njima. Videli su kako nešto tumara oko stepenica. To je bio čarobnjak, koji ima moći da stepenice nestanu, a tu je bila i jedna mala princeza, koja je rekla da zna da leti i da neko tumara oko stepenica. Bila je lepa, imala je prelepu haljinu, s jedne strane ljubičastu, s druge roze, s treće plavu. Dali smo joj lepu krunicu zahvalnosti što nam je pokazala da neko tumara oko stepenica. Rekli smo joj da ćemo smisliti način da povratimo stepenice koje je čarobnjak uništio, i da se vratimo u našu sobu. Videli smo jednu magičnu vilu, koja je znala da leti i ona je koristila svoju moć da povrati stepenice i mi smo brzo odjurili u našu sobu i kad smo odlazili videli smo kralja kako sedi na stolici i posmatra princezu. – Videli su, pri odlasku i životinje – pudlice roze i bele boje sa roze i crvenim cipelicama i mace žute i bele sa haljinicama. Devojčica M. M. se najviše istakla svojim maštovitim idejama o ovoj vežbi, kao i dečak Teodor.Na kraju aktivnosti devojčica M. M. se obraća lutki – čarobnjaku sa pitanjem: “Zašto si želeo da se otarasiš stepenica?” Lutka čarobnjak (vaspitač): “Neka to ostane moja tajna.” NAJBOLJI PRIJATELJI Pošto je tema vaspitno-obrazovnog rada za mesec mart bila “Porodično blago”, a podtema za prvu nedelju marta “Svako ima nekog svog”, sa decom je obrađena priča “Najbolji prijatelji” iz knjige Više od igre. Deca su osmišljavala kraj priče, kako da mala riba Puf pomogne u nevolji svom prijatelju – velikoj hobotnici Oktu. Evo njihovih rešenja:Milica: “Da Puf pozove pomoć.”M. M. : “Može mala ribica, da pokuša da podigne kamen.”Onjen M. : “Uzmemo jedan veliki kanap, pa se zaveže za hobotnicu i hobotnica se povuče. Moj tata će da ide u vodu da zaveže kanap.”Ljubica: “Ribica Puf može da popije neki čarobni napitak od koga će da postane veća od kamena i da ga podigne.”Teodor: “Da ribica Puf uzme drščicu i stavi ispod kamena i onda ga podigne.”M. M. : “Ribica Puf da popije taj čarobni napitak, da je osnaži, da podigne kamen i spasi druga.”Lazar: “Da ribica Puf napravi nešto što može da odbaci kamen.”Realizovana je i igra “Zagrljaji” koja se deci mnogo dopala.Napravili smo i rečnik prijateljstva, i okačili ga u našoj sobi, da nam bude jedno od pravila ponašanja.Iliju ovaj rečnik podseća na bubamaru, M. M. i Ljubica raspravljaju da li životinje mogu da budu prijatelji.U izradi rečnika, najviše su učestvovali M. M. , Milica, Ljubica. Todor, Teodor. Ovo su izjave iz našeg rečnika.Prijatelji su: dobri, fini, nežni, ne tuku se, ljudska su bića, tihi, zabavni.PrijateljstvoOseća se fino, lepo, nežno, kao radost, sreća, lepa igra.

Zvuči kao proleće, cvetno zvono, pesma o cveću, o zvezdama o Sirenama (crtani film “Sirene”), o ljubavi, kao prijateljska muzika.Izgleda kao čarolija, zlato, srebro, šetnja, ljuljanje na ljuljašci, drug, drugarica.

Deca su pantomimom glumila akciju.Podelila sam ih u dve grupe: grupu Okta i Pufa. Bez reči razrađujemo radnju. Ribice Puf su devojčice. One žmure. Hobotnice Okto – dečaci, se kriju, staju ispod kamena, prave bolan izraz lica, jer im je kamen priklještio pipak; ribice ih traže, nalaze ih, traže drvo, pomoću koga dižu kamen, rukama i izrazom lica pokazuju da su srećni, hobotnice i ribe plivaju zajedno kao prijatelji. Vaspitač učestvuje u igri kao ravnopravni partner. Realizovana je i igra “Prepoznaj prijatelja” koja se deci mnogo dopala. DRAMSKA RADIONICA ZA RODITELJE

U martu mesecu je realizovana i dramska radionica za roditelje. Planirano je bilo da se roditelji upoznaju sa još nekim novim dramskim tehnikama kao što su: “staza savesti”, “dramska igra”, “karakter na zidu”, koje se rade sa njihovom decom u vrtiću, tako što bi realizovali tri različita zadatka. Ali, zbog malog broja roditelja na radionici (bilo ih je svega osmoro), realizovan je samo jedan zadatak u kome je zastupljena dramska tehnika“karakter na zidu.”

Roditelji su stvorili karakter na zidu Snežane iz bajke “Snežana i sedam patuljaka”.

Tako smo dobili Snežanu, o kojoj njeni prijatelji misle da je lepa, dobra, pametna, vredna, i da nema negativnih osobina, dok njena porodica misli da je naivna, ali isto tako da nema negativnih osobina. Snežana o sebi misli da je usamljena, uplašena, a o drugim ljudima da su svi dobri. Voli da pomaže drugima. Ne voli zlobu i nepravdu. Ne ide ni u vrtić. ni u školu. Hobi su joj pevanje i životinje. Omiljena boja joj je roze. Otac joj je kralj, a majka je umrla. Otac se bavi vladavinom, žive na dvoru, nema ni braće, ni sestara. Želi da postane princeza. Nada se da će upoznati princa i biti srećna. Živi u šumi, a njena tajna je da živi kod patuljaka i da je živa. Ona je lepa, visoka, crna, belog tena, i rumenih usana. Ima strah od zle maćehe, a želju za životom i srećom.Iz ovog vizuelnog dijagrama osobina Snežane, možemo zaključiti, koliko su roditelji realno predstavilii njen karakter u skladu sa bajkom koju znaju još iz detinjstva i sa mnogo manje mašte, nego što to čine njihova deca pri osmišljavanju karaktera nekog junaka iz priče. KAD SMO BILI BEBE Pošto je podtema vaspitno-obrazovnog rada u trećoj nedelji marta bila “Sa rodom sam raščistio”, sa decom sam obradila akcionu pesmu “Kad smo bili bebe” iz knjige Više od igre. Deci se dopala pesma, interesantni su im pokreti koje izvode u njoj, a i smešna im je. Janko M. koji inače ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima se uključio i učestvovao u celoj aktivnosti.M. M. pita zašto moramo da ostarimo, jer pesma predstavlja životni ciklus od rađanja do starenja, a Ljubica komentariše da je pesma lepa.Ovu akcionu pesmu su deca lako i brzo usvojila.Obrađena je i igra “Prepoznaj po dodiru i glasu” koja se deci mnogo dopala.Pored ostalih dramskih igara, obrađene su i igrice: “Oluja”, “Riblja supa”, “Zdravo, dobar dan”, “Zamrzni se”, “Smešan hod” iz knjige “Moć mašte, moć pokreta” kojih se često igramo. (zaboravila sam da navedem i igru “Magični kanap”.)U igri “Oluja” decu je najviše oduševila primena tempa brzo-sporo, koji je menjao vaspitač.U usvajanju igre “Riblja supa”, devojčica M. M. se odlično pokazala u ulozi Ajkule (koliko je “opasna”, ona pokazuje namrštenim grimasama). Deca su slabo oponašala kretanje morskih životinja, tako da je vaspitač morao da im

demonstrira kretanje životinja, brzo usvajaju pravila, mada sa teškoćom nalog: “Promena pravca.” M. M. u ulozi ajkule i posle igre, daje naređenja deci: “Ajkula napada.”Igra “Zdravo, dobar dan” im je bila teška za usvajanje. Prva instrukcija od strane vaspitača da se rukuju sa – Zdravo, dobar dan – im je bila jasna i dobro su je realizovali, ali nisu razumeli instrukciju da se rukuju sa omiljenim likom iz crtanog filma, jer taj lik još uvek ne mogu da prenesu sa imaginarnog na realni plan. Ognjen M. i Ljubica N. pokazali su izuzetan strah u nalogu da se rukuju sa vešticom iz “Snežane i sedam patuljaka.”U nalogu da su sreli nekoga koga se mnogo plaše, M. M. se najbolje pokazala gestovima i mimikom.Igra “Zamrzni se”, im se mnogo dopala, bile su im smešne instrukcije koje je davao vaspitač u toku igre. Najbolje zamrznute figure pokazali su: M. M. , Todor, Staša, Ljubica, Mia, Lena, Iva.Igru “Smešan hod” realizovali su sa uživanjem jer se na kraju, pretvorila u “malu muzičku tačku.” Pošto je mesec april u našoj ustanovi, mesec nekih bitnih dešavanja iz oblasti dramskog stvaralaštva, (tada se organizuje Festivalčić, kada se svaki vrtić u Pozorištu za decu predstavlja nekom predstavom), u planu mi je da pored ostalih aktivnosti, sa decom realizujem još neke dramske igre iz knjiga Više od igre i Moć mašte, moć pokreta, kao i aktivnost “Idemo u pozorište”, akcione priče “Čarobno jezero”, “Mala žuta lala”, “Uskrs na farmi”… EVALUACIJA Dramske tehnike koje sam do sada probala u radu sa decom pomogle su mi da prepoznam nadareno dete – Mariju Mijailović, devojčicu, koja se isticala u aktivnostima više od sve dece, svojom spontanošću, samostalnošću i slobodom, kao i originalnim idejama. Ona je u aktivnostima počela polako “da povlači za sobom i ostalu decu”, pa su tako introvertna deca poput Teodora, Todora, Janka K. , Janka R. , Ive, Lene, počela polako da se otvaraju i pokazuju svoje skrivene kreacije. U skladu sa tim mogu se praviti i akcioni planovi, kako dalje podsticati nadarenu decu poput devojčice M. M. , kao i introvertnu, nezainteresovanu decu. Projekat realizovan u periodu oktobar 2010./mart 2011.srednja grupaNosioc projekta: Emina Živojinović, vaspitačUčesnici u projektu:Verica Jovičić, vaspitačDubravka Kis Milojević, vaspitačIvana Miljković, vaspitačJelena Dimitrijević, vaspitačIvana Blagojević, vaspitačPodrška projektu: Branka Stanojević, pedagog