IZAÐI I GLASAJ!EUROPSKI IZBORI: Od 23. do 26. maja građani Europske unije odlučuju o svojoj budućnosti!

EKSLUZIVNO: KOSMO U GOSTIMA NA BELOM DVORUPrestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina Karađorđević

KOSMO0 5 / 2 019 . | I Z D A N J E B R . 10 3 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

Öste

rrei

chis

che

Post

AG.

MZ

09Z0

3799

0 M

COVER STORY

EURO SONG 2019

Droge za silovanje haraju klubovima

Ekskluzivni intervjui sa balkanskim predstavnicima

ENTG

ELTL

ICH

E EI

NSC

HA

LTU

NG

bmvit.gv.at

• Für E-Scooter gelten die gleichen Regeln wie für Fahrräder.• Gehwege sind tabu – der Radweg ist dein Zuhause.• Du fährst bis zu 25 km/h schnell – nimm Rücksicht auf andere!• Ein Helm kann lebensrettend sein.www.bmvit.gv.at/verkehrssicherheit

Ein Rat am Zweirad: sicher fährt besser!Mit dem E-Scooter bist du neu im Straßenverkehr.

BMVIT Zweirad KOSMO 200x280_01.indd 1 10.04.19 16:15

RAZONODAKrvavi praznik. Praznik rada se proslavlja širom sveta. No, ovaj veseli praznik je nastao na krvav način...

STARSRoko Blažević. Eksklu­zivan intervju sa hrvats­kim predstavnikom na Evroviziji i pobednikom „Pinkovih zvezdica”.

42

POLITIKA

REPORTAŽA

COVER

Povodom ekskluzivnog intervjua za KOSMO posetili smo Karađorđeviće u Belom dvoru.

26 Kraljevska porodica

Sve više žena širom Evrope postaju žrtve droga za silovanje, poznatijih i kao K.O. kapi. Otkrivamo zašto nije za-branjena prodaja ovih opasnih droga koje u većoj dozi mogu izazvati smrt.

32 Droge za silovanje

Od 23. do 26. maja se održavaju Evrop-ski izbori, na kojima građani EU imaju priliku da izaberu svoje predstavnike.

14 Izbori za Evropski

parlament

KUHINJAKinoa. Ova pseudožitarica pripitomljena je pre 5.000 godina, a bogata je mnogim aminokiselinama.

40

ZDRAVLJEAlergije. Stiglo je proleće, vreme alergija. KOSMO vam otkriva glavne uzroke i simp­tome ove prolećne bolesti.

38

MOJE PRAVOPaketi. Stigao vam je paket koji niste naručili? Saznajte koje obaveze i prava vam sleduju i da li paket morate vratiti ili ga možete zadržati.

12

KARIJERADanijel Aleksić. Od slabog znanja nemačkog do direk­tora međunarodne firme – Danijel je pravi primer da se rad i upornost uvek isplate.

20

SPORTŠumska idila. Otkrivamo vam najbolja mesta u Beču za šetnju kroz šumu tokom toplih, prolećnih dana. Sve što vam treba su dobre patike.

58

Sve češće se na licima dama našeg porekla u Beču mogu uočiti upadljive improvizacije estetskih intervencija. To nije delo samo lekarskih ruku, već i mnogih koji bez adekvatnog obrazovanja uzimaju lica žena u svoje ruke.

22 Estetski kriminal

STARSNevena Božović. U ekskluz­ivnom intervjuu za KOSMO srpska predstavnica na Ev­roviziji priča o svojoj muzičkoj karijeri.

KOSMO 03

REPORTAŽA

44

Foto

s: iS

tock

phot

os, N

eman

ja M

ilato

vić

56

INTEGRACIJAIntervju. Osnivač legendarne grupe „Wiener Tschuschen­kapelle” povodom 30 godina postojanja benda.

10

ENTG

ELTL

ICH

E EI

NSC

HA

LTU

NG

bmvit.gv.at

• Für E-Scooter gelten die gleichen Regeln wie für Fahrräder.• Gehwege sind tabu – der Radweg ist dein Zuhause.• Du fährst bis zu 25 km/h schnell – nimm Rücksicht auf andere!• Ein Helm kann lebensrettend sein.www.bmvit.gv.at/verkehrssicherheit

Ein Rat am Zweirad: sicher fährt besser!Mit dem E-Scooter bist du neu im Straßenverkehr.

BMVIT Zweirad KOSMO 200x280_01.indd 1 10.04.19 16:15

AUTO-MOTOPutarine. Uoči letnje se­zone KOSMO vam donosi aktuelan pregled cena za autoputeve u obližnjim zemljama.

60

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

KOSMO04Spremni za EU izbore!

Illu

stra

tion:

Fili

p A

ndro

nik

PODMLAÐIVANJE. Sve više žena danas poseže za metodama i sredstvima estetske hirurgije kako bi sprečile starenje i sakrile tragove svojih godina. Neke od njih, međutim, žele samo da „po-prave” ono što im se nikada nije sviđalo na njihovom telu, dok druge zaista vode borbu protiv vremena i prirodnog procesa starenja, pa u mogućnostima savremene medicine često znaju da preteraju i da ugroze svoje zdravlje. KOSMO se raspitao: Da li podržavate ubrizgavanje botoksa?

Mislim da je botoks prihvatlji, ali ukoliko čovek ne preteru­je. Svako stari i starenje treba prihvatiti sa dostojanstvom. Ponekad smanjiti neke bore je u redu, ali ne i pretvoriti se u botoks­monstruma kao neke zvezde iz Hollywooda.

Protivnik sam botoksa jer parališe mimiku lica. Isto smatram da je lepše da žena dostojanstveno stari i u sve­mu treba da ima meru, tako da umesto botoksa, uvek su dobrodošle kremice, tretma­ni i masaže.

Olga Gavrić (35), ekonomista

Botoks je danas postao lako dostupan. Zbog toga se često susrećemo sa dokazima njego­ve pretjerane upotrebe. Sma­tram da je u redu podvrgnuti se nekom od tretmana, ali tek u nekoj zrelijoj dobi i pritom mi­slim na minimalne korekcije.

Estetska hirurgija:

Aleksandra Krawczyk (32),advokat

Ja sam u suštini protiv botoksa jer smatram da je lepo sve što je prirodno. Da i starenje može biti lepo i privlačno i da je, sva­kako prirodno. Ipak, ako za to postoji velika potreba, nisam protivnik, samo to treba uraditi kod preofesionalaca.

Bojana Pavlović (35), istoričar

Andrea Matić (30), arhitekta

Nisam protivnik botoksa, ali bih dobro razmislila prije nego što se odlučim na taj korak. Čo­vjek treba biti siguran da je raz­motrio sve opcije i da je našao najbolju za sebe. I naravno – ne treba pretjerivati u tome, kao ni u drugim stvarima u životu.

Marija Rebrača (28), građevinar

Mislim da botoks apsolutno nije rešenje ni za šta. Jasno mi je da neko želi da „ispegla” svoje nedostatke i to je u redu, ali u današnje vreme, u kome su estetska medicina rapidno razvija, smatram da je botoks primitivna i nesigurna metoda.

Dušica Pavlović (30), prevodilac

lepota po svaku cenu?

Iskreno, nemam dobro isku­stvo niti mišljenje o botoksu. S jedne strane dejstvo botoksa traje otprilike pola godine, a s druge strane ostavlja veoma du­goročnu ukočenost lica. Bolja je opcija hijeluron koji se ubriz­gava iglicama.

Dragan Pavlović (69), anesteziolog

Nije sve crno­belo. Botoks ima dosta pozitivnih strana jer se koristi i u svrhe lečenja. Može se sprečiti prekomerno znojenje, koje ljudima može dosta otežavati život. Mislim da je u svemu tome imati meru i da ne treba preterivati.

Kristina Janković (23), novinar

KOSMO 05

Foto

s: zV

g.

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

„U poređenju sa Italijom, ono što me u Austriji najviše fascinira kada je umetnost u pi-

tanju je koncept vrednovanja te umetnosti. Italija ima dugu tradiciju u umetnosti,

kao što je to primer sa renesansom ili savremenom umetnošću, ali mi

nismo tako dobri kao Austrijanci kada se radi o vrednovanju, očuvanju i predstav-ljanju umetnosti na nov i inovativan način, tako da uvek bude dostup-

na publici”, kaže Davide Ciscì (36), istoričar umetnosti i muzičar iz Cagliaria.

Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Foto

: Duš

ica P

avlo

vić

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

KOSMO06

Foto

: Duš

ica P

avlo

vić

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

Europa braucht Ihre Antwort.

ODER SPALTEN?ZUSAMMENHALTEN

spoe.at

Europawahl26. Mai

KOSMO08

Srpski tabloidi — „Božja kazna” Požar koji je sredinom aprila izbio u čuvenoj katedrali Notre Dame u Parizu, čitav svet je ostavio bez daha. I dok su svi izjavljivali svoje saučešće, srpski tabloidi su ovaj požar videli kao

zasluženu, Božju kaznu. „Stigla ih je Božja kazna! Francuzi pre šest meseci okačili zastavu lažne države Kosovo u katedrali Notre Dame, sada je uništava vatrena stihija”, bio je naslov na naslovnici srpskog tabloida „Informer”. Fo

tos:

zVg,

iSto

ckph

otos

, KO

SMO

Levijatan — zaštitnici životinjaUdruženje za zaštitu živo­tinja „Levijatan – STOP Animal Abuse” spontano je formirano 2015. godine u Beogradu kao odgovor na sve češće slučajeve maltretiranja i ubijanja životinja. Udruženje se u međuvremenu proširilo, kako po celom regionu, tako i u Austriju. Nedavno je pokrenuta peticija za formiranje posebnog odeljenja MUP­a Republike Srbije, tzv. policije za životinje, koje bi urgentno delovalo na polju hapšenja i pravnog procesuiranja zlostavljača i nasilnika nad životinjama. Peticiju mogu potpisati i svi državljani Srbije u Beču. Više na: www.kosmo.at.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

25

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

os, K

OSM

O

odsto Amerikanaca ima manje od 10 dolara u svom džepu, a više od dva mi-liona Amerikanaca živi sa ispod dva do-lara godišnje. (Izvor: www.bankar.rs)

BROJ MESECA

izjavio je predsedavajući Predsjedništva BiH povodom zvanične posete Vatikanu. Uz to, Dodik je naglasio da će pokušati da objasni Papi Franji kakve su zločine ustaše učinile Srbima u Drugom svetskom ratu. „Hrvatska je jedini prostor u svijetu, gdje je bio dječiji logor. Historija prije toga nije zabilježila da je bio koncentracioni logor za djecu.”

„Niti ćemo zaboraviti, niti oprostiti, ali sigurno srpski narod nije onaj koji će poku-šati da se osveti za to”,

CITAT MESECA

Slavni srpski naučnik, Mihajlo Pupin, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njemu.

Postoji mnogo interesantnih činjenica o ovom velikom naučniku koje nisu mnogo poznate javnosti. Jedna od njih je da je on, kao profesor na prominentnom američ­kom Univerzitetu Kolumbija, zajedno sa svojim kolegom Francis B. Crockerom uveo plaćanje ulaza na njegova predavanja, kako bi sakupio novac i opremio čitavo odeljenje za elektrotehniku koje je bilo u veoma lošem stanju. Kada su sakupili novac, kupili su neophodne aparate koji su im omogućili naučna istraživanja. Upravo to je razlog što danas zgrada Univerziteta u kojoj su odeljenja za fiziku i astronomiju nosi ime „Pupinova” laboratorija.

DOBROTVOR:Mihajlo Pupin

KOSMO 09

VELIKA AKCIJA ČIŠĆENJA:

U velikoj, prolećnoj akciji čišćenja,

koju svake godine organizuje MA 48,

i ove godine tradicionalno učestvuju i

oni najmlađi. Mališani iz vrtića „Leo”

dali su podršku akciji očistivši Kai-

serwiese kod bečkog Pratera. Proleć-

na akcija čišćenja ove godine traje od

25. aprila do 9. maja. Mališanima se

pridružila i naša redakcija u zajednič-

koj akciji čišćenja.

ZAKINTOS:Neobične činjenice

MODA: Preplanuli ten

Zakintos je jedno od najpopularnijih turističkih destinacija u Grčkoj, no ove činje-nice o njemu sigurno niste znali.

Zakintos je najjužnije grčko ostrvo, koje je naseljeno još iz doba neolita. Prvi put se spominje u Homerovoj Ilijadi i Odiseji. Istoimeni glavni grad ostrva ujedno je i jedini grad na njemu. Prestonica je sredi­nom XX veka u potpunosti bila uništena u razarajućem zemljotresu koji je zahvatio celo Jonsko more. Poznate Caretta Caretta kornjače se svake godine, već hiljadama godina, vraćaju tu da bi položile svoja jaja.

Poznato je da je bleda i svetla koža bila nekada veoma poželjna i da se dugo vre-mena smatrala odlikom plemića. Kada je, onda, preplanuli ten uopše postao popularan?

Modu preplanulog tena uvela je čuvena modna dizajnerka Coco Chanel. Nakon jednog putovanja u Cannes vratila se sva preplanula i predivna. Zbog njene tadašnje

popularnosti u Parizu, žene su želele da je imiti­raju i izgledaju kao ona. Nakon što se saznalo za njen ten, sunčanje je postalo izuzetno popu­larno u Parizu.

INTEGRACIJA

Foto

s: w

ww.

tsch

usch

enka

pelle

.at,

KO

SMO

Tschuschenkapelle —neponovljivi već 30 godina

S ociolog i prevoditelj, Slavko Ninić, sa svojih 19 godina je došao u Beč

gdje je radio u savjetovalištu za jugoslovenske radnike. Tamo je imao kolege koji su u slobodno vrijeme svirali i pjevali, što je i našeg sugovornika potaklo da ponovo, nakon studentskih dana, uzme gitaru u svoje ruke. Svojim sviranjem nije stvarao samo glazbu, već novu legen­du austrijskog glazbenog kra­jolika. Tschuschenkapelle već 17 godina broji pet vrhunskih muzičara i stalnih članova ben­da koje obožava cijela Austrija.

KOSMO: Kako ste se kao stranci prvo etablirali među austrijskom, a tek kasnije među našom publikom? Slavko Ninić: Nas su od prvog dana pretežno slušali Austrijanci. Nismo nikada bili u nekom getu ili isključivo po našim klubovima, već smo odmah išli van naših lokala. Svirali smo koncerte po naj­poznatijim bečkim kućama. Nismo ostali izolirani u svojoj

obraćao na moj njemački di­jalekt. Možda je to i neki moj unutarnji protest, jer mislim da bih izgubio svoj identitet, kad bih govorio tako lijepo kao neko iz Ottakringa. Kod mene se uvijek čuje da sam Tschusch. Mislim da bih se promijenio kada bih govorio kao Austri­janac. Naravno, trudim se govoriti ispravno, ali ne želim mijenjati moj izgovor jer bih izgubio sebe.

U kojoj mjeri je identifika-cija sa podrijetlom bitna za čovjeka? Da li jača identifika-cija znači slabiju integraciju?Ne, ne bih to rekao. Treba odr­žati svoju tradiciju i podrijetlo

i ne utopiti se u drugoj kulturi jer jednosmjerna akulturacija ništa ne donosi. Nijedna kultu­ra ne dobija ništa ako se druga izgubi. Kulture treba među­

sobno da se prožimaju i nado­punjavaju. Tschuschenkapelle upravo približava balkansku kulturu austrijskoj, a u isto vri­jeme, pošto smo ovdje, učimo i o austrijskoj. Zato sam ostao otvoren prema bečkim pjesma­ma koje su uvijek sastavni dio našeg repertoara. Da li sam ja sada Bečanin? Ne znam ni ja sam. (smijeh) Volim ovaj grad – tu živim, tu su mi prijatelji, djeca. Ali volim otići i kod nas u selo i na more, kao i vidjeti druge zemlje.

Na osnovu čega pravite balans između stranog i balkanskog zvuka u svojim pjesmama?Balans dođe sam po sebi. Ono

što u tom momentu sviramo i pjesme koje su otkrivene u za­dnji čas uvijek idu na novi CD. Prije smo svirali više turskog, a sada više grčkog.

INTEGRACIJA

„Nismo ostali izolirani u svojoj etničkoj sredini, već smo svirali po najpoznatijim dvoranama.”

KOSMO10

etničkoj sredini. Naši su nas tek kasnije otrkili i zapravo su čuli za nas preko Austrija­naca. U međuvremenu je naša publika dosta izmiješana i sad su svi naši (smijeh). Ja uglav­nom moderiram na njemačkom i pokušavam Austrijancima pri­bližiti tematiku koja se obrađuje u našim pjesmama tako što ih interpretiram tj. dodajem malo svoga, čega nema u pjesmi, ali jednostavno paše. Mislim i da smo svirali dobru glazbu i da je ona presudna za to, što smo tu gdje jesmo. Nikada nismo trčali za nekim pomodarstvom, nismo se nikad komercijalizirali i svirali smo samo ono što smo mi htjeli. Ostali smo vjerni našem stilu.

Koliko je Vama, kao poje-dincu koji nije iz Austrije, bilo teško da pjevate i moderirate na njemačkom tj. „bečkom”?Bečki i dan danas nisam nau­čio. (smijeh) Za dijalekt se čo­vjek mora roditi u određenoj sredini ili biti profesionalni glumac koji vježba svaki dan. Nisam nikada mnogo pažnje

Piše: Dušica Pavlović

JUBILEJ. Prije 30 godina osnovan je bend koji je pravi primjer toga da glazba priča univer-zalnim jezikom koji svi razumijemo. Sa Tschu-schenkapelle, Slavko Ninić je na najbolji način uspio priblžiti balkansku kulturu austrijskoj.

Foto

s: w

ww.

tsch

usch

enka

pelle

.at,

KO

SMO

Tschuschenkapelle —

Za ovih 30 godina – kako se promijenila bečka publika?Mislim da nam je publika osta­la vjerna, ali i da je ostarila. Sla­bo ima omladine kod nas. Naša publika je rasla sa nama.

Što razlikuje Vaše glazbene metode od crossovera?To je sve pitanje definicije. Ja ne volim eklekticizme. Ako inter­pretiramo naše pjesme, onda neka to ostanu naše pjesme. Nema ih potrebe jazzirati ili ro­ckirati. To su neki strani utjecaji koji nisu potrebni. Pjesmu koja je nastala iz naše tradicije treba takvu sačuvati i njegovati. Ako umjetnik ima nešto svoje da doda, to je u redu, ali ne treba kalemiti nešto tuđe i kvariti pjesmu. Ja to ne volim. Ako uspiješ tako oblikovati pjesmu da njena umjetnička vrijed­nost i poruka ostanu sačuvane i dodati nešto svoje – uspio si. Ako samo hoćeš napraviti ne­što novo, a nisi razumio kako je

lijepo to staro, onda si uništio pjesmu. Na primjer – ne može se uzeti sevdah pjesma i pjevati kao jazz. Onda je bolje pjevati samo jazz, a sevdah ostaviti na miru.

Koje momente biste izdvojili kao najvažnije u karijeri?Bilo je dosta lijepih momenata. Svaka turneja i svaki koncert se pamti. Bili smo u Africi (Zim­babve, Mozambik), Americi (New York, Rio de Janeiro). Ipak, posebno mi je ostlao u sjećanju kada smo svirali tam­burice u bečkoj operi prilikom izvođenja operete „Vesela udo­vica”. Sir John Eliot Gardiner, poznati dirigent koji je tada dirigirao operetu zahtijevo je da partitura tamburica ima ori­ginalni zvuk, baš kao što je to napisao skladatelj Lehár. I tako su došli do nas, jer smo mi bili, navodno, jedini koji su mogli to da izvedu. Za jedan dan smo uspjeli da pripremimo partitu­

ru i odlično smo se uklopili sa orkestrom.

Poslednji album se zove „Die Patriotische” i posvetili ste je domaćoj, austrijskoj muzici...Meni je bila želja da snimimo nešto eksplicitno austrijsko, ali nisam htio zanemariti naše manjine. Neki su mi rekli da im se album ne sviđa mnogo jer nema naših elemenata. Meni se

jako sviđa jer je pun klasičnih, lijepih, stvari. Izbor pjesama se desio manje­više slučajno. Kako se kome članu benda svi­djela neka pjesma. No, bilo je jako teško napraviti izbor jer je Austrija puna glazbenog blaga.

Što još planirate u budućnosti?Sljedeće godine planiramo ići na istok – Ukrajina, Rusija, Azerbejdžan.

Europa beginnt hier.EN

TGEL

TLIC

HE

EIN

SCH

ALT

UN

G

Ihre Stimme zählt! Die Europawahl 2019 am 26. Mai.

Jetzt Wahlkarte über oesterreich.gv.at beantragen.

„Kod mene se uvijek čuje da sam Tschusch. Naravno, govorim ispravno, ali ne želim mijenjati moj izgovor jer bih izgubio sebe.”

Foto

s: iS

tock

phot

o

povraćaj robe postoji odre­đeni rok. Ukoliko je iden­titet tj. adresa osobe koja je robu zaista naručila ili poslala trećem licu poznata, njoj se zalutala roba može lako isporučiti. Međutim, problem nastaje ukoliko kontakt pošaljioca nije po­znat. Tada se može dogoditi, posebno u slučajevima sla­nja robe u inostranstvo, da pošta ili neka druga firma koja nudi usluge transporta paketa, ne želi o svom troš­ku da vraća greškom poslatu robu. Iz tog razloga zakon ne obavezuje pogrešnog pri­maoca da robu mora vratiti niti platiti i ostavlja mu pro­stor da robu zadrži ili baci. Kao što je već ranije pome­nuto, zakon štiti potrošače koji su greškom primili robu osim u slučaju da je ta ista roba poslata u slučaju zablu­de. Zbog toga se postavlja glavno pitanje - kako znati da je roba poslata zabludom ili ne?

ZabludaSvako može uraditi nešto iz zablude, ali nije svaka za­bluda pravno prihvatljiva. Kako bi postojanje zablude moglo pravno da se dokaže, neophodno je da jedna od ugovornih strana (u ovom slučaju – kupoprodajnog ugovora) dokaže da je imala pogrešnu predstavu o uslo­vima i sadržaju ugovora ili o ulozi druge ugovorne stra­ne. Dovođenje u zabludu se, ipak, može osporiti ukoliko su ispunjeni sledeći predu­slovi:

1. jednoj od ugovornih stra­na je moralo biti očigledno da se desilo dovođenje u za­bludu,2. jedna ugovorna strana je drugu svesno dovela u zablu­du,3. zabluda se pravovremeno otkrila, tako da je mogla da se ukloni pre nego što su se posledice ugovora odrazile na bilo koju ugovornu stranu.

Sve više ljudi naginje ka online kupovini u odnosu na kupovinu po prodav-nicama. S tim u vezi se i broj paketa koji se dnev-no šalju rapidno povećava iz godine u godinu. Zbog toga i ne čudi kada u moru pošiljki, neka stigne na pogrešnu adresu. Šta onda raditi sa njima?

Sve više potrošača dobija pa­kete koje nisu naručili. Sva sreća, za ovakve slučajeve postoji zakon za zaštitu po­trošača koji kaže: greškom dostavljenu robu ne morate vraćati, platiti, niti bacati, već je možete zadržati. Me­đutim, ovo pravilo ima izu­zetak. Greškom dostavljena roba se mora vratiti ukoliko je u slučaju zablude poslata na pogrešnu adresu. U tom slučaju primalac koji nije naručio dostavljenu robu o tome mora obavestiti do­stavljača i o njegovom troš­ku poslati robu nazad. Za

Pogrešno dostavljeniPogrešno dostavljenipaketi — šta sa njima?

MOJE PRAVO

12 KOSMO

Zabrinjavajući brojeviUdruženje za zaštitu konzu­menata (VKI) je 2018. godi­ne sprovelo jedan test, čiji su rezultati pokazali da u 90% slučajeva dolazi do grešaka pri­likom slanja pošiljki. Te greške su razne prirode – nije došlo ni do pokušaja slanja pošiljke od strane dostavljača, paket je ostavljen na pogrešnom mestu ili na mestu za preuzimanje koje se nalazi daleko od adrese primaoca. Godine 2017. je 27 miliona pošiljki više poslato nego 2016. godine.

Na internet stranici Rad­ničke komore: www.arbei­terkammer.at možete naći detaljnije informacije o po­grešno dostavljenim pake­tima, kao i o paketima koji nikada nisu ni poslati na adresu primaoca. Osim toga, na navedenoj internet stranici se nalazi obrazac koji možete poslati dostavljaču ukoliko se vama desi da dobijete paket koji niste naručili.

Foto

s: iS

tock

phot

o

CLAUDIA GAMONImpressum NEOS, Neustiftgasse 73-75, 1070 Wien

VEREINIGTE STAATEN VON VEREINIGTE STAATEN VON

14 KOSMO

POL IT IKA

Zašto izaći naeuropske izbore?

IZBORI. Svakih pet godina građani Europ-ske Unije mogu glasati za svoje zastupnike u Europskom perlamentu. Što se točno bira na izborima i koja je uloga Europskog par-lamenta za građane?

Piše: Dušica Pavlović

Foto

s: iS

tock

phot

o, K

OSM

O

za koje želite da vas zastupaju na europskoj razini i štite vaše interese u EU­u. Ne samo da zastupnici rade na novim zako­nima i odlučuju o njima, već je u njihovoj nadležnosti glasati o novim trgovinskim spora­zumima, nadzirati institucije EU­a i potrošnju novca pore­znih obveznika, kao i pokretati istrage o konkretnim pitanjima. Samim tim, glasanjem sudjelu­jete u odlučivanju o tome kako će Europa izgledati sljedećih pet godina.

Koliko ima zastupnika po zemljama?Broj mjesta utvrđen je europ­skim ugovorima. Uzima se u obzir broj stanovnika svake zemlje pri čemu manje zemlje imaju relativno više mjesta nego što bi to bilo razmjerno. Od ove godine Hrvatska ima 12 mjesta u Parlamentu, Slovenija osam, a Austrija 19. Ukupno u Par­lamentu ima 705 zastupnika, a 350 milijuna građana ima pravo glasa.

AUSTRIJAu novom izbor-nom razdoblju ima 19 mjesta u Europskom parlamentu.

I zbori za Europski parlament ove će se godine održavati od 23. do 26. svibnja 2019.

U tom periodu će svi punoljet­ni građani imati mogućnost odabrati svoje zastupnike u Parlamentu, koji će zastupati njihove interese.

Zašto glasati?Europski izbori izravno utiču na život svih građana EU. Na europ­skim izborima birate zastupnike

KOSMO 15

KOSMO je povodom predstojećih izbora sudjelovao na novinarskom putovanju u EU parlament i rzagovarao sa austrijskim zastupnicima.

Othmar Karas: „U EU se ne radi o tome — Bruxelles ili Austrija. Ne postoji takav vid konkurencije.”

Tko se kandidira na izborima?Na izborima sudjeluju nacio­nalne političke stranke, ali se nakon izbora većina zastupnika pridružuje transnacionalnim klubovima zastupnika. Većina nacionalnih stranaka povezana je s političkom strankom na europskoj razini, pa je tijekom izbora jedno od glavnih pitanja koja će od tih europskih politič­kih skupina imati veći utjecaj u sljedećem zakonodavnom razdoblju. Političke stranke na europskoj razini čine nacionalne

Foto

: Pa

rlam

ents

dire

ktio

n / P

HO

TO

SIM

ON

IS, P

rivat

, zVg

.

1. Harald VilimskyAustrijski zastupnik u Europskom parlamentu

3. Petra StegerPoslanica u Državnom savijetu nacija i demokracije

2. Georg MayerAustrijski zastupnik u Europskom parlamentu

FPÖSlobodarska stranka Austrije

4. Roman HaiderPoslanik u Državnom savjetu

5. Vesna SchusterPoslanica u Pokrajinskom savjetu Donje Austrije Fo

to:

Parla

men

tsdi

rekt

ion

/ PH

OT

O S

IMO

NIS

, Ger

aldK

rot0

07/W

ikim

edia

Com

mon

s, Pe

ter D

raxl

1. Claudia GamonPoslanica u Državnom savijetu

3. Stefan WindbergerEkspert za ravoj pri UN­u.

2. Karin FeldingerGradska ministarka u gradu Elsbethen

NEOS Nova Austrija i liberalni forum

4. Stefan ZottiPreduzetnik

5. Nini TsiklauriGlumica

Naši novinari na predstavljanju pro-jekta „Diesmal wähle ich” u Europ-skom parlamentu u Bruxellesu.

16 KOSMO

POL IT IKA

stranke i pojedinci, a zastupljene su u više država članica.

Kada i kako glasati?Europski izbori u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji će se održati 26. svibnja. Biračice i birači glasaju na biračkim mjestima prema adresi prebivališta. Ako se birači na dan izbora zateknu izvan mjesta prebivališta ili u inozemstvu, mogu glasati na drugom biračkom mjestu ili u inozemstvu ako su najkasnije 10 dana prije izbora podni­jeli zahtjev nadležnom tijelu državne uprave. Prethodna regi­stracija nije potrebna, no ako ste nedavno mijenjali adresu, sva­kako provjerite jeste li upisani u registar birača.

„Ovaj put glasam”Ove godine je Europska Unija pokrenula projekat pod nazi­vom „Ovaj put glasam”, s ciljem da podigne svijest građanja Europske Unije o tome koliko je važno glasati. Godine 2014, kada su poslednji put održani

Na EU iznorima se biraju zastupnici, koji će šti-titi interes građana na europskoj razini.

izbori za Europski parlament, izlaznost glasača u Austriji je bila 45,39%. Ovim postotkom Austrija se uvrstila u zemlje sa visokom stopom izlaznosti, što, zapravo, pokazuje da je izlaznost u drugim zemljama članicama bila izuzetno niska. Od 1979.

godine, kada je prosečna izla­znost iznosila 61,99 posto, ovaj broj se nalazi u konstantnom padu, pa je 2014. iznosila 42,61 posto. Putem inicijative „Ovaj put glasam”, građani Europske unije imaju mogućnost informi­rati se o radu europskih organa, a prije svega Parlamenta, kao i o tome kako njihov glas utječe na politiku i budućnost EU. Osim dobijanja informacija, građani se mogu pridružiti inicijativi time što će se registrirati na ovom portalu:

www.ovajputglasam.eu i pozvati svoje prijatelje da se pridruže i informiraju i ostale u svojoj okolini o važnosti glasnja na EU izborima. Predsjednik Europskog parlamenta, Antonio Tajani, u saopćenju za javnost u rujnu prošle godine rekao je da

se Parlament od 2017. godine nalazi u središtu rasprave o budućnosti Europe kao jedina izravno izabrana institucija EU­a. „Čelnici vlada pridružuju se redovito raspravama kako bi iznijeli svoje vizije Europe. To će poslužiti kao temelj za poboljšanje europskog pro­jekta. Istovremeno, ugostili smo više od 8.000 mladih ljudi u Strasbourgu i 800 u Bru­xellesu, što nam je omogućilo da naučimo više o željama i problemima sljedeće generacije.” Fo

tos:

KO

SMO

1. Othmar Karas Austrijski zastupnik u Europskom parlamentu

3. Angelika Winzig Poslanica u Državnom savjetu (Nationalrat)

2. Karoline Edtstadler Državna tajnica u Ministarstvu unutarnjih poslova

ÖVP Austrijska narodna stranka

4. Simone Schmiedtbauer Gradonačelnica općine Hitzendorf

5. Lukas Mandl Austrijski zastupnik u Europskom parlamentu Fo

to:

Euro

pean

Uni

on 2

016

­ Sou

rce:

EP,

BM

I / A

. Tum

a, P

arla

men

tsdi

rekt

ion

/ PH

OT

O S

IMO

NIS

, Pau

l Gru

ber,

ww

w.ch

arak

ter.p

hoto

s | P

hilip

p M

onih

art

1. Andreas SchiederDržavni tajnik u Ministarstvu financija

3. Günther SidlPoslanik u Pokrajinskom savjetu (Landtag) Donje Austrije.

2. Mag. Evelyn RegnerAustrijska zstupnica u Europskom parlamentu

SPÖSocijaldemokratska stranka Austrije

4. Bettina VollathPredsjednica pokrajinskog savjeta Štajerske

5. Hannes HeideGradonačelnik grada Bad Ischl

Foto

: Pa

rlam

ents

dire

ktio

n / P

HO

TO

SIM

ON

IS, P

arla

men

tsdi

rekt

ion

/ WIL

KE,

Her

bert

Käf

er, S

PÖ­A

rchi

v, Fo

to F

ische

r, w

ww.

bad­

ischl

.ooe

.gv.a

t

Foto

: APA

/HEL

MU

T F

OH

RIN

GER

KOSMO 17

Z a nas, slobodnjake, pro­mena političkog kursa predstavlja ujedno i

vraćanje interesa Austrije u težište politike, umesto za­nemarivanja njenih interesa radi evropskih nerealnih ideja. Zbog toga vas pozi­vamo da izađete na izbore za Evropski parlament 26. maja!

Kao i 2017. godine prilikom izbora za Državni savet, tako i sada imamo jednistve­nu priliku da na izborima promenimo tok politike na evropskom nivou. Samo vaš glas može doprineti rešava­nju azilantskog haosa.

Za sigurne graniceSpoljne granice EU moraju konačno biti zaštićene od ilegalne imigracije. Granične kontrole u okviru teritorije Evropske unije su jak instru­ment protiv terorističkih pretnji i sekundarne imigra­cije. Zbog toga svaka država članica treba da ima moguć­

nost kontrole svojih granica, dokle god su spoljne granice EU­a nezaštićene.

Austrijapre Evropske unijeMi, slobodnjaci, odbijamo centralizovanu EU­državu kao oblik „Sjedinjenih evrop­skih država”. Evropska unija treba da se koncentriše dopri­nosu evropskih vrednosti kao što su međunarodna trgovina, zaštita spoljnih granica, sigur­nosna politika i istraživanje. U ostalim oblastima, države čla­nice treba da odlučuju same za sebe.

Manje birokratijeManje posla za EU auto­matski znači i uštedu novca za birokratiju. Zbog toga se zalažemo za sheobuhvatnu birokratsku reformu unu­tar EU. Institucije Evrop­ske unije koje broje preko 60.000 radnika treba da se smanje, kao i da se prepolovi broj zaposlenih u Komisiji i Parlamentu. Sve ustanove i

institucije Evropskog parla­menta treba da imaju jedni­stveno sedište rada.

Više kontrole za lobisteJak uticaj hiljada preduze­ća koji vrše jak lobi i uticaj na nosioce odluka u evrop­skim institucijama je, s de­mokratske strane gledišta, zabrinjavajuć. Zbog toga se zalažemo za obaveznu regi­straciju svih „savetnika” kao i za otvoreno predstavljanje njihovih ciljeva i načina ko­munikacije sa EU predstav­nicima i službenicima. U slučaju kršenja ovih pravila, treba da postoje oštre kazne.

Nasilno prihvatanje izbeglicaOdbijamo svako nasilno prihvatanje izbeglica, kao i ostale obaveze iz progra­ma preseljenja. Ne želimo nametnutu solidarnost, već države članice treba da ima­ju kontrolu i uvid u to koji i koliko ljudi se nalazi na nji­hovoj teritoriji.

„Glasajte zanašu domovinu!” Borba protiv teroraOd 2015. godine je oko 350 ljudi ubijeno, a 1.900 povre­đeno prilikom islamističkih, terorističkih napada. Kako bi bolje zaštitili stanovništvo, osobe koje su označene kao „ugražavajuće” bi trebalo da budu ili proterane ili da im se ograniči mogućnost delovanja, npr. kroz sigurnosni pritvor. Osim toga zahtevamo uvođe­nje posebnog odbora za borbu protiv terora u Evropskom par­lamentu.

Manje patnje za životinjeGodišnje otprilike 360 milio­na svinja, goveda, ovaca i koza se transportuje unutar EU, a oko četiri miliona životinja i van država Unije. Dugačka putovanja prouzrokuju ne­potrebno mučenje ovih ži­votinja. Zbog toga želimo da ograničimo vreme transporta životinja na osam sati dnevno. Osim toga želimo da uvede­mo striktnu zabranu izvoza životinja iz EU u treće zemlje.

18 KOSMO

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: w

ww.

noe.g

v.at.

U razgovoru sa predsed­nicom pokrajine, Jo­hannom Mikl­Leitner

i pokrajinskim ministrom za izgradnju stambenih objeka­ta, Martinom Eichtingerom.

Koje ciljeve želi ostvariti Donja Austrija kroz plavo-žutu strategiju izgradnje stambenih objekata?Johanna Mikl-Leitner: Plavo­žuta strategija pred­

„Najveća strategijaza jeftinije stanovanje

u Donjoj Austriji”PRIUŠTIVO. Plavo-žuta strategija izgradnje stambenih objekata je sveobuhvatni pro-jekat koji na godišnjem nivou omogućava jeftinije stanovanje za 45.000 domaćinsta-va u okviru subvencija za izgradnju stanova i stvara oko 30.000 novih radnih mesta.

uveden je finansijski bonus za novogradnju i sanaciju, kako bi seoska područja postala atraktivnija za stanovanje. Bez obzira na region Donje Austrije, pokrajina daje u proseku 20% više od subven­cija za stanovanje u seoskim područjima, kako bi se posti­gao regionalni balans i kako bi slabije naseljena mesta postala atraktivnija za život. Osim toga, planirane su i

druge mere za oživljavanje manjih mesta. Jedna od tih je poseban finansijski dodatak za izgradnju kuće u slabije naseljenom mestu u iznosu

stavlja sveobuhvatni koncept sa jasnim ciljem: stanovanje mora biti priuštivo za sve stanovnike pokrajine i mora pružati dostojanstven kva­litet života. Iz tog razloga, kroz našu strategiju odgova­ramo na aktuelne izazove u ovoj oblasti. Svesni smo da društvo postaje sve starije i mobilnije, da broj jednočla­nih domaćinstava raste, da pitanja zaštite životne sre­

dine igraju sve veću ulogu i da postoje nove, digitalne forme rada. Sve ove aspekte smo obuhvatili u našoj stra­tegiji. Ona predstavlja jaku „ofanzivu” u oblasti stanova­nja koju Donja Austrija još nije imala.

Strategija obuhvata tri glavna stuba. Jedan od njih je pojačanje razvoja seoskih krajeva i lokalnih

centara. Na koji način je to izvodljivo?Mar tin Eichtinger: U okviru subvencija za izgrad­nju stambenih objekata

„Cilj plavo-žute strategije izgradnje stanova je priuštivo stanovanje za sve građane.”

KOSMO 19

„Najveća strategijaza jeftinije stanovanje

u Donjoj Austriji”

do 12.000 evra u zavisnosti od položaja i vrste građevin­skog projekta.

Kakve mogućnosti za sani-ranje stambenih objekata u manjim centrima obuhvata ova strategija? Johanna Mikl-Leitner: Ko želi da obnovi svoju kuću u manjim lokalnim centrima može dobiti jed­nokratnu pomoć pokrajine za deo radova na sanaciji uz već postojeću subven­ciju za kupovinu objekta. Ova jednokratna pomoć se može dobiti za sve radove na sanaciji kuća. Ono što je potpuno novo su subvencije za pravna lica koja su izvo­đači radova. Po prvi put u Donjoj Austriji sprovodimo model „Bauherrenmodell”, u okviru kojeg pravni izvo­đači radova mogu dobiti subvencije za sanaciju pra­znih objekata poput hotela, bioskopa ili gostionica i nji­hovo preuređivanje u stanove za iznajmljivanje. Cilj ovih subvencija je da se građevin­ski objekti u tim mestima iskoriste za stanovanje.

Da li se ove subvencije odnose samo na pravna lica?Johanna Mikl-Leitner: Ne. I neprofitne zadruge mogu dobiti subvencije za radove na sanaciji višespratnih objekata.

Kako će pokrajina osigurati niže kirije u subvencionisa-nim stanovima?Martin Eichtinger: Zajedno sa Evropskom investicionom bankom (EIB) obezbeđu­jemo našim stanovnicima jefitnije kirije u stanovima pokrajine. Uspeli smo da

dobijemo 125 miliona evra od EIB­a. Na taj način će se subvencionisana gradnja i u budućnosti još jefitnije finansirati. Konkretno, to znači da će kirije u stanovima pokrajine biti i do 200 evra jefitnije na godišnjem nivou. Tako će stanovnici Donje

Austrije u ovim stanovima moći da uštede živ novac.

Na koji način ove subvencije pomažu mladim ljudima?Johanna Mikl-Leitner: Pove­ćali smo subvencije za mlade porodice sa 5.000 na 10.000 evra. Isto tako se povećala

suma za prvo dete sa 8.000 na 10.000 evra. Za svako sledeće dete se dobija jednokratno 10.000 evra. Na taj način se ciljano pomaže mladim fami­lijama da stanu na svoje noge. Model „Mlado stanovanje” je uspešna priča, koju sada želimo još više ojačati.

Kako funkcioniše model „Mlado stanovanje”? Martin Eichtinger: Donja Austrija je za mlade ljude razvila poseban model još 2013. Sada se taj model još intenzivnije sprovodi,

jer je porasla potražnja. Nedavno je izgrađen 450. stan za mlade, a planirana je izgradnja još 200. Ovaj vid stanovanja je za mlade ljude do 35 godina veoma atrak­tivan jer ne zahteva više od 4.000 evra učešća. Stanovi imaju njaviše 60 m2.

Koji savet biste dali ljudima koji traže stan u Donjoj Austriji?

Johanna Mikl-Leitner/Martin Eichtinger: Ko traži povoljan stan, Donja Austrija je pravo mesto za njega. Trenutno, za kratko vreme, imamo 900 stanova u ponudi na našoj platformi. Iskoristite priliku i nađite svoj stan na: www.noe­wohnbau.at.

KontaktinfosSve informacije o plavo­žutoj strategiji izgradnje stambenih objekata, kao i o subvencijama i slobodnim stanovima možete pronaći na: www.noe-wohnbau.at.

Izgradnja u brojevima

• Donja Austrija omogućava jeftinije stanovanje za 45.000 porodica i domaćinstava godišnje zahvaljujući različitim merama.

• Neprofitne zadruge godišnje grade 6.150 stanova i kuća u Donjoj Austriji.

• Prošle godine je oko 777 miliona evra bilo izdvojeno za investicije u oblasti izgradnje u Donjoj Austriji.

• Na taj način je otvoreno oko 30.000 novih radnih mesta i iskorišćen investicioni volumen od 1,8 milijardi evra.

• Devet od 10 opština u Donjoj Austriji raspolaže subvencionisanim stanovima.

Sa 200 planiranih stanova i iznosom od maksimalno 4.000 evra za učešće, model „Mlado stanovanje” postaje još atraktivniji za mlade.

Sa 125 miliona evra od Evropske investicione banke Donja Austrija obezbeđuje jefitinje stambene kirije.

KIRIJE će biti jeftinije za 200 evra godišnje.

PROČITAJTE JOŠ...

20 KOSMO

Danijel je rođen u Srbiji, opštini Petrovac na Mlavi. Kada je imao samo pet go­

dina, njegovi roditelji su odlu­čili da se presele u Mattighofen, Austriju. „Nisam znao ni reč nemačkog, osim da brojim do 10. Međutim, imao sam dru­ga u razredu koji mi je prvih par meseci sve prevodio. Na kraju prvog razreda sam uspeo da imam trojku iz nemačkog”, započinje Danijel svoju priču. Već iz prve rečenice se može zaključiti da naš sagovornik ništa ne ostavlja na pola zavr­šeno. Zahvaljujući svojoj rado­znalosti i upornosti uspešno je stekao obrazovanje u oblasti

tehnike i trgovine. Prvo je za­vršio tehničku školu, a potom i poslovni menadžment na Univerzitetu u Klagenfurtu. Kako se kod njega uopšte javi­la ljubav prema tehnici? „Od malena sam pokušavao da razumem kako stvari funkci­onišu, tako što sam rasklapao i sklapao igračke, a pre svega motore kod električnih igrača­ka. Obožavao sam da se igram čekićima i sličnim alatima, tako da je interesovanje za tehničko obrazovanje došlo vrlo prirod­no.” Nakon uspešno završenog obrazovanja i dugogodišnjeg radnog iskustva, master studije u oblasti opšteg menadžmenta

su bile upravo ono, što je Dani­jelu bilo neophodno kako bi se razvio u uspešnog poslovođu.„Kombinacija ove dve oblasti je, po mom mišljenju, bila pun pogodak za moju dalju karije­ru. S jedne strane se razumem u tehniku i produkciju, a s dru­

ge moram da znam kako da vodim firmu od 120 miliona prometa godišnje i mnogo za­poslenih.”

Upornostpobeđuje

„Čovek sve može ostvariti uz volju, ambiciju i izdržljivost i nikad ne treba odustati.”

Stabilno ka vrhuKada je počeo sa obrazova­njem, Danijel nije planirao ve­liku karijeru. Uspesi su se nizali korak po korak. „Na početku mog obrazovanja mi je krajnji cilj bio završen zanat. Par me­seci nakon što sam završio za­nat, shvatio sam da postoji još mnogo toga više. Moj nadređe­ni mi je bio uzor i inspiracija da i ja isto postanem poslovođa i to što pre. Kada sam i to ostva­rio, ponovo su se otvorile nove mogućnosti za napredovanje itd. Uvek sam sebi postavljao ciljeve korak po korak. Kada sam imao 17, 18 godina, mi­slio sam da ću sa 40, 45 postati direktor produkcije. No, taj cilj sam ostvario već sa 30 godina. Onda sam sebi postavio novi cilj i tri godine kasnije sam po­stao direktor MODINE, za šta sam mislio da će se desiti tek kad budem imao 60 godina”, smeje se Danijel.Danas je Danijel direktor in­ternacionalnog koncerna i odgovoran je za 120 miliona godišnjeg prometa i 600 radni­ka. Ali, ta odgovornost je upra­vo ono što je on i hteo. „Ljudi koji su na ovakvim pozicijama žele tu odgovornost, inače ne bi radili takav posao. Velika prednost ove pozicije je ta da se čovek na njoj može ostvariti u različitim sferama. Mogu da vodim firmu, da direktno uti­čem na njen uspeh, mnogim

ljudima sam obezbedio rad­no mesto i to me čini veoma ponosnim i zadovoljnim. No, ovakva odgovornost nije uvek

DANIJEL ALEKSIĆ. Sa pet godina je došao u Au-striju bez znanja nemačkog jezika, a danas je već direktor MODINE A.G. jednog od najvećih, dobavljača tehnike za hađenje i klimatizaciju. On je pravi primer za to da: ko hoće — nađe način.

Piše: Dušica Pavlović

KARIJERA

Foto

s: K

OSM

O

KOSMO 21

pozitivna, posebno kada čovek mora da donese teške odluke.”Svojim osmehom i srdačno­šću naš sagovornik uopšte ne ostavlja utisak da je njegov put karijere bio dosta trnovit ili da je pod stresom. Zanimalo nas je, koji je njegov tajni recept za uspeh.„Ne postoji jedan jedinstveni recept za uspeh. Iza uspeha se krije mnogo volje. Uvek je teš­ko pre nego što postane bolje. Put ka uspehu se gradi sa dna i svaki sledeći nivo donosi sa so­bom nove izazove i poteškoće. No, čovek nikada ne treba da odustane i uvek treba ostati po­zitivan. Kada se osoba nalazi na vrhu jednog preduzeća, onda je poprilično sama i ne može se sakriti ni iza koga. S tim u vezi, mora posedovati određenu

sposobnost da izdrži. Izdržlji­vost i otpornost su od ključne važnosti za upravljanje firmom, a pozitivan način razmišljanja ja krucijalan za rešavanje kriza i pronalaženje svetla na kraju tunela. U svakoj firmi vlada neki vid permanentne krize i zato je važno da čovek uvek bude pozitivan i time i ostale ljude izvuče iz krize. Pored svih obrazovanja, to je osnovno što čovek treba da poseduje”, za­ključuje Danijel.Sa svojih 36 godina, naš sago­vornik je ostvario već mnogo, ali još mnogo toga i planira.

„Jako sam zadovoljan svime što sam postigao, kako privatno, tako i poslovno. Pre ili kasnije želim da napravim korak da­lje i da proširim svoje iskustvo van Austrije ili, čak, Evrope. Mogao bih sebe da zamislim i da vodim austrijsku firmu u Srbiji. MODINE ima svoju fi­lijalu u Sremskoj Mitrovici koja trenutno broji 150 radnika i u konstantnom je porastu”, otkri­va nam 36­godišnjak.

Upornost pobeđuje sveDosta migranata u Austriji govori o tome da se suočavaju sa diskriminacijom u mnogim sferama života. Danijel je, pak, primer da je čvrsta volja jača od bilo kakvih predrasu­da. „Nikada se nisam osećao diskriminisanim. Možda sam imao sreću sa prijateljima, mada sam se uvek družio i sa Austrijancima i sa našima. Možda je do moje ličnosti i do toga što nikad nisam osećao potrebu da ističem srpstvo. Može biti da se nekima ne svi­đa moje poreklo, ali to niko

nikada prema meni nije otvo­reno pokazao. Moja poruka svim ljudima sa migracionim poreklom u Austriji bi bila da ne koriste migraciju kao izgovor za svoje neuspehe i da nikad ne odustaju od svojih ciljeva. A pre svega ovo prvo! Često čujem ljude da se žale

kako nisu dobili posao samo zbog toga što se prezivaju na ­ić. Moguće je da su neki do­živeli diskriminaciju na svojoj koži, ali ona ne sme biti iz­govor. Kada čovek poseduje volju, ambiciju i izdržljivost, sve može ostvariti. I to ne važi samo za migrante, već za sve!”

POREKLO ne sme biti opravdanje za neuspeh.

„U svakoj firmi vlada neki vid krize. Zato je važno da čo-vek uvek bude pozitivan i time i ostale izvuče iz te krize.”

Matura sa Dr. Rolandom – Vaš saputnik ka cilju Završena matura važi za jednu od najvećih prekret-nica u životu mlade osobe. U slučaju straha od ispita, negativnih ocena i slabih živaca, dobro je znati da po-stoji plan B koji je brz, ne-komplikovan i efikasan.

Blizu cilja neki od učenika dolaze u tešku situaciju: kome od njih pred kraj školovanja preti ponavljanje razreda, ima mogućnost da napusti držav­no školstvo i završi maturu u maturskoj školi Dr. Roland kao vanredni učenik. Tako se đacima pruža šansa da izbe­gnu potencijalno izgubljenu školsku godinu jer kao van­redni učenici ispite polažu samo iz gradiva, koje još nije uspešno završeno u državnoj školi. Takođe, postoji ograni­čenja kod gradiva za prijemne ispite iz onih predmeta, koje učenici izaberu za maturu. Uz dovoljnu ambiciju i jasan

cilj pred očima, vanredni učenik može svoju matu­ru položiti istovremeno sa svim vršnjacima.

Maturska škola Dr. RolandNeubaugasse 43, 1070 WienIndividualno i neobavezno savetovanje pod: +43 (0) 15231488 ili info@roland.athttp://www.roland.atwww.facebook.com/Matu­raschuleDrRoland

Dr. Roland_ Anzeige Kosmo_82x64mm

Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at

HÖCHSTEERFOLGSZAHLÖSTERREICHS

• Hauptschulabschluss

• AHS-Matura

• Berufsreifeprüfung Beginn: Frühjahr & Herbst

NEU!

REPOR TAŽA

KOSMO22

Estetika na crno — lepota posvaku cenu

PREVARANTI HARAJU. Sve češće se na lici-ma dama našeg porekla u Beču mogu uočiti upadljive improvizacije estetskih interven-cija. Nažalost, to nije delo samo lekarskih ruku.

P re nekoliko meseci KO­SMO je pisao o leka­rima iz Srbije, koji su

dame ulepšavali u frizerskim salonima, u sobicama iz šan­kova u kafićima, u privatnim stanovima, pa čak i u podru­mima. Vikendom su svi oni primali na desetine žena, što im je donosilo enormnu zara­du na koju, naravno, nisu pla­ćali porez. Akcija bečke poli­cije je uplašila i njih i sve one koji su u svojim nenamen­skim poslovnim prostorima otvarali „ordinacije”, pa su se neko vreme pritajili, odnosno nisu putem društvenih mreža otvoreno reklamirali rad na crno, da crnji ne može biti.Nažalost, praksa muljanja u ovoj sferi medicine nije iskorenjena jer je mogućnost

dobre zarade preveliki izazov. I dalje pojedini lekari, tzv. kraljevi usana i stručnjaci za „lice bez bora“, skoknu viken­dom do Beča i višestruko kršeći zakon, sve pod paro­lom humanosti, mada ne po Hipokratu, odrađuju isplative tezge. Jataci su im korisnice njihovih usluga, koje kli­jentelu pod velom tajnosti okupljaju u svojim stanovima. No, po onoj staroj – zaklela se zemlja raju – informacije se šire od usta od usta, naročito onih koja podsećaju na pačje kljunove zbog preteranih doza hijalurona, ali i silikona koji se u Beogradu nabavlja vrlo jeftino. U Austriji je taj preparat zabranjen, ali žene to ne znaju, a alavi lekari mudro ćute, papreno ga naplaćujući.

Piše: Vera Marjanović

Novi oblik kriminalaDa ne grešimo dušu, ima među ilegalno gostujućim lekarima iz Srbije i onih koji su kroz praksu naučili posao što, naravno, ne opravdava kršenje zakona i izlaganje pacijentkinja riziku zbog rada u neuslovnim prostorima. Problem je što je mnogima od njih u Srbiji novi zakon ograničio polje delovanja, kad je estetska medicina u pitanju, pa im Beč dođe vikend tezga, kao da su estradne zvezde. Međutim, ono što ozbiljno zabrinjava su kozmetičarke iz Srbije koje, kad obuku bele mantile, umisle da su lekarke, pa i one ordiniraju po bečkim budžacima. O njihovom vrlo opasnom delovanju saznali smo od Fo

tos:

iSto

ckph

oto/

Sym

bolfo

to

23KOSMO

lepota posvaku cenu

Lakoverna žena: „Dobila sam volumen usa-na, bol koji ne prestaje i kvržice ispod kože.”

Foto

: iSt

ockp

hoto

/Sym

bolfo

to

više žena, a ilustrovaćemo ga kroz slučaj D.J. (puno ime i prezime poznato je redak­ciji), najpoznatije među mešetarkama, inače vlasnice kozmetičko­frizerskog salona u Smederevu. Ona već dosta dugo dolazi u Beč, a tržište je proširila na Nemačku i Fran­cusku. U prvo vreme, dok je prikupljala stalne lakoumne mušterije, ona je jedan dan vikenda estetske tretmane izvodila u jednom turskom frizerskom salonu u 16. Bezirku, a za drugi solo dan su joj asistentkinje lovile žene putem Facebooka. U među­vremenu je posao proširila toliko da je prestala sa radom u frizeraju. O svom iskustvu jedna od naših sagovornica kaže:„Znam da D.J. vrlo često dolazi u Beč, a o terminima nas putem FB obaveštavaju njene stalne mušterije. Uvek radi u drugom apartmanu, obično u 16. Bezirku, koji iznajmljuje preko interneta. Ja sam išla kod nje jer sam želela da imam malo izraže­nije usne, a u ordinacijama

bečkih lekara taj zahvat mi je bio preskup – košta mini­malno 250 eura. Šta da vam kažem, bila sam oduševljena kad mi je D.J. rekla da će mi usne biti trajno savršene za samo 70 eura. Nisam posum­njala u njenu stručnost, niti u kvalitet materijala koji koristi, nije mi smetalo što je pregled i određivanje tre­tmana obavila pored obične lampe u improvizovanom prostoru. Ubrizgala mi je preparat, moje usne su zaista dobile volumen, ali pro­blemi su nastupili kad sam shvatila da bol ne prestaje i da ispod kože imam kvržice koje nikako nisu nestajale. Za pomoć sam se obratila

lekaru specijalisti, koji mi je rekao da mi je u usne ubriz­gan tzv. Biopolimer, odnosno tečni silikon, koji je u Austriji zabranjen. Zbog opasnosti po zdravlje, savetovao mi je da se podvrgnem hiruškom odstranjivanju kuglica iz usana. Svoju lakoumnost sam skupo platila.”

Stručnjak za sve estetske intervencijePonesen i novinarskom radoznalošću, nakon ovog svedočenja smo počeli da istražujemo rad pomenute kozmetičarke, koja sebe predstavlja i kao estetičarku. Naravno, Facebook je bio

prva stanica. Malo je reći da njeno samoreklamerstvo izaziva šok, ako znamo da u Austriji medicinsku iglu u ruke smeju uzeti isključivo lekari. Koliko je zakon strog govori i činjenica da čak ni medicinska sestra ne sme dati injekciju ili izvaditi krv paci­jentu bez prisustva lekara.Dakle, D.J. na FB profilima svog salona u Smederevu i na svom privatnom, sve sa slikama žena koje tretira, poziva mušterije na ulepšava­nje hijaluronom, botoksom, PRP metodom, mezoni­tima... Ona briše bore, ističe jagodice, ulepšava noseve, uvećava usne, podiže tonus lica, uklanja višak masnog

KRIMINALZa 70 eura se u usne ubrizga-va zabranjeni i jako opasni tečni silikon.

REPOR TAŽA

KOSMO24

tkiva sa tela ... Najkraće rečeno, radi sve što se može poželeti, kao da je završila sve moguće specijalizacije iz oblasti estetske medicine. Tragajući dalje, došli smo do sertifikata kojima alava kozmetičarka lakovernim, ili bolje rečeno lakoumnim ženama dokazuje stručnost. Naime, D.J. je na FB istakla potvrde, sve na engleskom i nemačkom jeziku, na kojima stoji da je vikendom u Beogradu uzimala učešće na treninzima za određene oblasti estetske medicine. Šta god da je tamo radila, te potvrde joj ne daju zakon­sko pravo da se time i bavi. Ponavljamo i naglašavamo – to pravo imaju isključivo lekari i to samo ako su prošli određenu stručnu obuku!

Kako su žene vrlo osetljive kad su u pitanju njihova lica, ima i onih koje se uplaše posledica. Jedna od takvih nam je ispričala:„Čula sam da je PRP metoda, odnosno tretman sopstve­nom krvnom plazmom, jako uspešan, kad je revitalizacija kože lica u pitanju. Želela sam da se podvrgnem toj metodi, ali problem mi je bio novac. O tome sam razgova­rala sa prijateljicom i ona mi je rekla da poznaje doktorku iz Srbije, koja često dolazi u Beč i čije su cene prihvat­ljive. Ništa ne sumnjajući, otišla sam sa drugaricom na zakazani termin. Prvi tračak sumnje mi se pojavio kad sam u jednom stanu zatekla desetak žena, koje su pušile u kuhinji. Dama koja me je primila je lepa i preterano srdačna, pa mi se odmah obratila sa TI, što mi se nije dopalo. Rekla je da će me odmah uzeti u rad, ali kad je uzela špric da mi izvadi krv, svest mi je proradila, pa sam je pitala da li je ona lekar. Ironično se nasmejala i odgovorila mi da nije, nego estetičarka, za šta poseduje brojne sertifikate. Tvrdila je

da zakon forsira lekare, da bi im gurao novac u džepove. Izletela sam napolje kao da me đavoli gone! Bolje da ostanem i sa nesavršenom kožom, nego unakažena.”

Krađa materijala iz AKHSlike sa FB, koje ilustruju rad junakinje naše priče, pogledao je renomirani bečki doktor, koji se dugi niz godina bavi estetskom medicinom. Odmah nam je skrenuo pažnju na ubode

igala za uvlačenje mezoniti u lice, tvrdeći da je to urađeno plitko, bez reda i znanja, što ostaje bez željenog efekta na koži. A onda je ostao u šoku pri pogledu na ubrizgavanje hijalurona, verujući da gleda rad lekara:„Šta ovo koleginica radi?! Kakve ovo špriceve koristi za rad na usnama i nazolabijal­nim borama? Ja te špriceve i visokomolekularni hijaluron koristim za tretiranje hrska­vice kolena, a za sve partije

U Austriji medicinsku iglu u ruke smeju uzeti samo lekari, a D.J. vadi krv i sprovodi PRP metodu.

Kozmetičarka iz Smedereva poziva mušte-rije na ulepšavanje hijaluro-nom, botoxom, PRP meto-dom, mezonitima. Ona briše bore, ističe jagodice, ulepšava noseve, uvećava usne, podiže tonus lica, uklanja višak ma-snog tkiva sa tela... Najkraće rečeno, radi sve što se može poželeti, kao da je završila sve moguće specijalizacije iz oblasti estetske medicine.

Mezoniti se postavljaju po strogo određenim ana-tomskim regijama, ali to kozmetičarka ne zna.

Radi po apartmanima u 16. Bezir-ku, a umesto medicinske, na gla-ve žena stavlja kapu za tuširanje.

Drska kozmetičarka dugo dolazi u Beč, a posao je proširila na Nemačku i Francusku.

Mezoniti postavljeni bez određenog reda, sa previše raz-maka, preplitko ispod kože.

na licu postoje hijaluronski fileri, u kojima su špricevi sa „krilcima”. Ovde nešto nije u redu... ili je u pitanju elemen­tarno neznanje, ili žestoki kriminal, vezan za zloupo­trebu materijala. Mislim da je to slučaj za policiju.”To je za KOSMO bio alarm. Koristeći novinarski auto­ritet i razgranate kontakte u zajednici, došli smo do osoba bliskih samozvanoj „doktorki” iz Smedereva, koje su upoznate sa šokan­ Fo

to: F

aceb

ook,

Scr

eens

hot

Dr. Bernadette Vago, specijalista dermatolog i venerolog, ekspert za estetsku medicinu

REČ LEKARA

„Opasno je ako nestručno lice uzme iglu u ruke.”

25KOSMO

tnim detaljima njenog rada u Beču. Uslov da progovore bio je zaštita identiteta, a mi smo se zakleli u majku, komši­nicu i obraz bez hijalurona sumnjivog porekla. A priča ide ovako:„D.J. je moja drugarica, zai­sta je lafica za prijatelje. Nema ona vremena za česta druže­nja u Beču jer mnogo radi i zarađuje velike pare. Ove naše devojke i žene sve žele njene usluge, a mnoge joj i ja preporučujem. Istina, pitala sam se često kako to da su joj cene usluga tako povoljne u odnosu na ovdašnje lekare, a onda sam sve saznala. Naime, ona ima jednu našu ženu koja radi u AKH. Nije doktorka, a mislim da nije ni medicinska sestra, nego radi nižerangirane poslove. Ona za D.J. donosi ogromne koli­čine materijala sa klinike jer to tamo niko ne proverava. Ima tu hijalurona, botoksa,

špriceva i drugog potrošnog materijala, ali ne znam da li joj D.J. za to daje novac. Telefonom dogovaraju primo­predaju, a ta žena je uplašena da je ne uhvate, pa stalno menja telefonske kartice. Ne znam na kojem odeljenju u AKH radi, ali očito su joj ti preparati dostupni.”

Zakonski prekršajiOvim tekstom želimo da skrenemo pažnju ženama da paze kome poklanjaju poverenje, ali i nadležnima na ozbiljno kršenje zakona sledećim (ne)delima lekara i kozmetičara:­ Rad na crno,­ neplaćanje poreza,­ rad u neuslovnim prosto­rima i opasnost od infekcija,­ rad sa zabranjenim preparatima,­ nestručni rad, opasan po zdravlje ljudi,­ krađa preparata iz AKH.

Tvrdeći da zakon forsira le-kare da bi im gurao novac u džepove, uz bezvredne potvrde o pohađanju kurseva u Beogra-du, D.J. javno reklamira svoje mešetarenje po Evropi.

Hijaluron i botoks, koje jedna naša žena krade iz bečke AKH, nisu predviđeni za estetske tretmane lica.

KOSMO: Zašto je štetno ubriz-gavanje tečnog silikona u usne?Dr. Vago: Hijaluron se resorbuje za oko 12 meseci, pa treba pono­viti tretman. Zato se neke devojke odlučuju za tečni silikon, tzv. bio­plimer, koji duže traje i znatno je jeftiniji od hijalurona, ali može biti jako opasan, na šta je upozorila i Svetska zdravstvena organizacija. Implantati se ne mešaju sa tkivima, već samo zauzimaju prostor i pove­ćavaju grudi. U tkivo ubrizgani silikon dovodi do trajnog ošte­cenja, bolova i deformacija, kao i do teških lokalnih i sistemskih infekcija. Jednom ubrizgan silikon u tkivu ostaje trajno, oko njega se stvarju grudvice i kuglice koje je moguće odstraniti samo hirurški. Postoji opasnost da one dospeju u krvne sudove, da krenu kroz njih i dovedu do začepljenja, što može uzrokovati embolije, infarkt i smrt.

Kakvi su hijaluronski fileri?Ispravni fileri su namenjeni samo za jednokratno ubrizgavanje i ne mogu se deliti na više osoba. Uvek treba zahtevati da se filer otvori neposredno pred špricanje i da se proveri rok trajanja. Otvoreni fileri su vrlo opasan izvor infekcije, naročito ako se apliciraju u nehigi­jenskim uslovima. Vrlo je opasno ako nestručno lice, koje ne poznaje anatomiju lica, mišića, nerava i krv­nih sudova, ubrizga filer u krvni ili limfni sud, ili pogodi granu nekog nerva, jer nastaju otoci, modrice i užasni bolovi koji danima ne prolaze.

Šta je sa botoxom?Efekat botoxa, koji se koristi u estetske svrhe, traje šest meseci i važno je poznavanje anatomije lica da bi se pravilno ubrizgao. Nepoznavanje mišića na licu i kori­štenje botoxa koji nije adekvatno rastvoren ili čuvan pre upotrebe, može dovesti do paralize mišića sa deformacijama na licu, poput spuštanja kapka ili neželjenog podizanja obrva.

Kakve epruvete se koriste za PRP tretmane?Zabluda je da se za PRP tretmane mogu upotrebljavati obične i jeftine epruvete za vađenje krvi. Setovi za PRP tretmane koštaju i do 80 eura po komadu. Oni su napravljeni tako da kroz gel za odvajanje ne propuštaju minerale, poput gvožđa, koje može biti vrlo opasno ako se ubrizga u kožu lica, ili koren kose, jer ga može uništiti.

Kakva opasnost vreba od raznih niti za zatezanje kože?Prave mezoniti, namenjene za lifting ili zatezanje partija lica, su samo PDO, tj. Polydioxan niti, koje imaju mogućnost resor­pcije. Nikakve zlatne ili plastične niti ne dolaze u obzir jer stvaraju povrede potkožnog tkiva koje su jako bolne i dovode do potkožnih ožiljaka, kao i do gubitka senzibi­liteta na licu. Narvno da su PDO niti znatno skuplje od bilo kojih drugih, a mogu ih kupovati samo lekari .

Da li su hijaluron i botox, koji su predviđeni za kolena i druge delove tela, opasni kad se ubriz-gaju u lice?Hijaluron za tretiranje hrskavice kolena i rana je visokomolekularni, ostaje lokalno u zglobu ili u rani i ne meša se sa tkivom. Međutim, kozmetički niskomolekularni hijaluron ulazi u meka tkiva, rav­nomerno se meša i raspoređuje u njima, lakše se resorbuje i ne stvara grudvice. Botox za paralizovanje velikih mišića ne treba koristiti za lice jer može da izazove jače para­lize i teška oštećenja.

Na kojim bolničkim odeljenjima se koriste hijaluron i botox?Koliko je meni poznato, koriste se na ortopediji, urologiji, neurologiji i dermatologiji, a za pojedine sluča­jeve se primenjuje i PRP metoda. Sa sigurnošću mogu da tvrdim da se na pomenutim odeljenjima ne rade čisto estetski tretmani.

REPOR TAŽA

KOSMO26

KOSMO naPiše: Vera MarjanovićFotografije: Nemanja Milatović

kraljevskom dvoru

27KOSMO

kraljevskom dvoru

KRALJEVSKA VISOČANSTVA. Mi, obični narod, u bajkama smo se susretali sa ljudima plave krvi, a kasnije samo kroz medije. Dalek nam je i nedodirljiv taj svet, pa je privilegija kad u njega lično zavirimo.

P ripremajući se za odlazak na Beli dvor u Beogradu, strepela sam da ću možda, zbog nedovoljnog pozna-

vanja protokola, napraviti neki propust tokom intervjua sa Prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem i njego-vom suprugom, Princezom Katarinom. Srećom, za strah nije bilo mesta. Ali, kre-nimo od početka.

Od monumentalne kapije, koja se nalazi na ulazu u dvorski kompleks, kroz raskošni park, u koji tek što se uselilo proleće, kolegu fotografa i mene vozač iz protokola je odve-zao u drugi svet. Na vratima dvora smo dočekani vrlo zvanično i bili odvedeni do salona za prijem, gde sam od mladih ljudi iz PR službe tražila instrukcije o oslovljava-nju kraljevskog para, o pitanjima koja smem da postavljam i fotografisanju. Naravno, diskretno sam posmatrala oko sebe, uoča-vajući otmenost, ali i otisak zuba vremena na nameštaju. Kraljevski par Karađorđe-vić pojavio se tačno u dogovoreno vreme. Priznajem, poželela sam da napravim kniks, kako to dolikuje, ali iz straha da ću se nespretno saplesti i naći se na podu, odustala sam. Moj prvi utisak – blagost u očima koja pleni i njegov topli, a njen, tipično za Grkinje, široki osmeh. A onda je usledilo možda najveće iznenađenje: iako ih neki kritikuju zbog nedovoljnog pozna-vanja srpskog jezika, Prestolonaslednik i Princeza su sa mnom sve vreme govorili na srpskom. Istina, nije to jezik iz čuvenog beogradskog kruga dvojke, fale tu finese jer

su oboje najveći deo života proveli u belom svetu, ali smo se odlično razumeli. Uz fino posluženje, razgovarali smo otvoreno u pri-jateljskoj atmosferi.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II KarađorđevićRođeni ste i odrastali daleko od Srbije. Jesu li Vas učili da se osećate Srbinom daleko od svoje zemlje?Ja sam rođen na jugoslovenskoj teritoriji u Londonu, ali sam neprijateljem Jugoslavije smatran kao dete od svoje druge godine. Već tada sam bio vrlo opasan čovek, što je protiv svih ljudskih prava. Na sreću, to je prošlost. Nažalost, iz detinjstva nemam neposrednih sećanja na Srbiju, ali imam snažne slike i urezana osećanja o mojoj otadžbini jer su mi roditelji, Kralj Petar II i Kraljica Aleksandra, svakodnevno govo-rili o Srbiji, o našem narodu, istoriji, kao i o važnosti očuvanja vrednosti i tradicije. Otac mi je mnogo pričao o svom životu u Srbiji. Njegova kazivanja su obilovala detaljima, koje sam ja kao dete upijao. To je razlog što sam pre 17 godina, kad smo došli u Srbiju, tačno znao gde je koja soba, slika, kakav je pogled sa terase i još puno toga. Otac je uvek isticao da, ako ikad budemo imali šanse da se vratimo u našu zemlju, treba da živimo u ovom dvoru.

Jeste li pripremani za povratak na tron, odnosno za ponovno uspostavljanje monarhije u Srbiji?Uvek sam smatrao da bi ustavna parla-mentarna monarhija bila dobro rešenje za našu zemlju jer bi donela jedinstvo, stabil-nost i kontinuitet, a takođe bi doprinela i pozitivnom imidžu Srbije u svetu i sma-njila politička trvenja u zemlji. Ustavne parlamentarne monarhije su zemlje sa naj-naprednijom socijalnom zaštitom u svetu. Pogledajte samo skandinavske monarhije u kojima žive mnogi naši ljudi, a ne zaboravite ni Kanadu, Australiju i Novi Zeland. Da li ste znali da je i Japan ustavna monarhija?

Sa kakvim osećanjima ste se vratili u Srbiju?U julu 2001. godine došao sam sa mojom porodicom da živimo na Kraljevskom dvoru na Dedinju, u domu mog oca Kralja Petra II i mog dede Kralja Aleksandra I. To ose-ćanje konačnog povratka kući nemoguće je opisati, to je nešto najsnažnije i ne može se porediti ni sa čim drugim. Ljubav prema porodici je velika, kao i ljubav prema lju-dima, ali otadžbina je nešto najveće i najsvetije, pa je sam povratak korenima i postojbini bio isto tako veliki i važan za

REPOR TAŽA

KOSMO28

Foto

: Wik

imed

ia C

omm

ons,

zVg.

Kraljevska lozaRodonačelnik porodice Karađorđević bio je Vožd Karađorđe, koga je nasledio sin, Knez Aleksandar.

Sledeći u nizu je Kralj Petar I, koji je u braku bio sa crnogorskom princezom Zorkom, ćerkom Kralja Nikole Petrovića.

Kralj Aleksandar I, u narodu poznat kao ujedini-telj, bio je oženjen Marijom, ćerkom rumunskog kralja i unukom Kraljice Viktorije. Ubijen je u atentatu u Marseju 1934. godine, a iza sebe je ostavio tri sina.

Kralj Petar II Karađorđević je imao samo 17 godina kad je 1941. napustio Jugoslaviju. U Lon-donu se 1944. oženio Kraljicom Aleksandrom, ćerkom grčkog Kralja Aleksandra.

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević na svet je došao 17. jula 1945. godine u hotelu Kleridžs u Londonu. Odlukom britanske vlade, po instrukcijama Vinstona Čerčila, hotelski apartman broj 212 proglašen je jugoslovenskom teritorijom. U Vestminsterskoj opatiji, krštenje Prestolonaslednika je obavio Patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili Kralj George VI i njegova ćerka, tada Princeza, a danas Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II.

Bio je u braku sa Princezom Marijom da Glori-jom od Orleana i Bragance, rođakom u prvom kolenu španskog Kralja Huana Karlosa. Imaju sinove Petra, Filipa i Aleksandra.Sa Princezom Katarinom Karađorđević venčao se u Londonu 21. septembra 1985. godine, a kumovi su im bili grčki Kralj Konstantin i Princ Tomislav Karađorđević.

Rođen u londonskom hotelu, Prestolonaslednik Aleksandar je neprijateljem Jugoslavije smatran kao malo dete.

Krštenje Prestolonaslednika Aleksandra u Vestminsterskoj opatiji u Londonu obavio je Patrijarh Gavrilo.

Kralj Petar II i Kraljica Aleksandra sinu su govorili o Srbiji, o narodu, istoriji i o očuvanju tradicije.

U Lon donu se Kralj Petar II Karađorđević 1944. oženio kraljicom Aleksandrom, ćerkom grčkog Kralja Aleksandra.

Maleni Princ Stefan rođen je i kršten u Beogradu, a prve reči izgovara na srpskom jeziku, na radost dede.

Kraljevski gosti sa evropskih dvorova i porodica na venčanju Princa Filipa i Princeze Danice u Beogradu.

Foto

: Wik

imed

ia C

omm

ons,

zVg.

mene. Ovde smo prijatelji sa svima, poštu-jemo sve političke stranke, sve konfesije, apsolutno smo neutralni. Živimo u ovoj pre-lepoj zemlji, bogatoj istorijom, koju takođe izuzetno poštujemo, ali smo svesni koliko je važno da okrenemo novu stranicu i da za našu zemlju gradimo bolju budućnost. Želimo da naš narod živi bolje, da ljudi budu zaposleni i dobro plaćeni za svoj rad, a za to su nam neophodni investitori. Važno je, takođe, da naš narod ne radi protiv sebe!

U pripremi demokratskih promena u Srbiji, dali ste podršku opoziciji. To je bilo Vaše prvo javno političko angažo-vanje, vezano za Srbiju.U vreme o kojem govorite, ja sam imao dva neprijatelja: režim u Srbiji i NATO, zbog agresije na našu zemlju. Smatrao sam da treba sprovesti promene kroz demokratski proces, da dođe do vladavine prava. Aktivno sam se uključio u sazivanje i održavanje kon-ferencija sa demokratskom opozicijom, što je kroz izbore dovelo do 5. oktobra. To je bio uspeh, ali dve godine kasnije se desila tragedija, odnosno atentat na gospodina Đinđića. Srbija je nastavila dalje jer se tako mora, ali vrlo je važno da se zna: ljudi koji žele vlast, treba da imaju plan. Vlast se dobija isključivo na izborima, ali se mora ponuditi plan za ekonomiju, za spoljnu politiku, za Kosovo. To važi za sve političare. Nije reše-nje samo dobiti glasove, nego treba pokazati odgovornost prema narodu i državi.

Kako vidite današnje prilike u Srbiji?Ako pogledate Beograd, svuda ćete uočiti kranove na gradilištima, u saobraćaju ćete videti puno novih automobila, čega nije bilo pre pet, šest godina. Dolaze nam investitori, imamo novu avio-kompaniju „Air Serbia”,

stekli smo mnogo prijatelja u inostranstvu, a imamo i stabilnost. Naglašavam da sam ja protiv bojkotovanja izbora jer to dovodi do nezdrave situacije. Kad su 1999. pripre-mane demokratske promene, u opoziciji je bilo mnogo stranaka, ali je na sastancima u inostranstvu dogovoreno da se na izbore protiv režima ide sa samo jednim kandi-datom. Za sve je potrebna mirna situacija i zajednički rad. Sada, kada odemo u ino-strannstvo, ljudi nas pitaju kakva je situacija u našoj zemlji jer čitaju da je mnogo naroda na ulici. Ne znam šta da odgovorim o tome jer ne znam kakav im je plan, a nisam jedini koji to kaže.

Vi ste porodično, kumovski i prijateljski povezani sa mnogim dinastijama. Da li tim svojim kontaktima možete da pomo-gnete Srbiji?Moja supruga i ja smo veoma zadovoljni našim odličnim odnosima sa kraljevskim porodicama Evrope i Bliskog istoka. Oni nas često pozivaju na rođendane, venčanja i druga slavlja. Od skorijih događaja, bili smo na proslavi 70. rođendana Nj.K.V. Princa od Velsa u Bakingemskoj palati, kao i na proslavi 70. godišnjice venčanja Njenog Veličanstva Kraljice Elizabete II i Nj.K.V. Vojvode od Edinburga, u zamku Vindzor. Na kraljevskim prijemima srećemo se i sa predsednicima vlada zemalja u koje odla-zimo, a njih interesuju prilike u našoj zemlji. Uvek naglašavam da su nam potrebni inve-stitori radi budućnosti našeg naroda, ne ustručavam se da zamolim za pomoć Srbiji, kako bismo krenuli dalje. Uvek govorim o našim pametnim i ljubaznim ljudima, o lepotama naše zemlje, pozivam ih da nam budu gosti na dvoru, kad god posete Srbiju. Najkraće rečeno, radimo Public-Relations za našu zemlju.

Nedavno ste bili u Americi, gde ste se susreli i sa predsednikom Donaldom Trampom. Smem li da pitam o čemu ste razgovarali?Mi smo prijatelji sa predsednikom Tram-pom dugi niz godina. Mnogo puta smo bili kod njega u Njujorku i u Palm Springsu, a dva puta nas je ugostio u svojoj kući na Mar-a-Lago. Bilo nam je tamo jako prijatno sa predsednikom Trampom, njegovom supru-gom Melaniom i sinom Baronom, veoma dobrim i pametnim dečkom, koji, zamislite, govori slovenački. Roditelji gospođe Mela-nie su takođe jako fini ljudi.

Srpski mediji su pisali da Vi predsednika Trampa nagovarate da dođe u Srbiju.Naš predsednik, gospodin Aleksandar

Vučić, želi da gospodin i gospođa Tramp dođu u Srbiju, znam da su dobili poziv. Mi smo ga pozvali takođe i čekamo odgovor. Pretpostavljam da će on, kad dođe u Srbiju, obići i ostale zemlje regiona, jednako kao što je uradio Princ Čarls. To je sistem, radi se na održavanju ravnoteže. U svakom slu-čaju, oni znaju da ih kod nas u dvoru čeka soba, kao što smo mi imali u njihovoj kući. Jedino nemamo okean, kao kod njih na Mar-a-Lago.

U Srbiji Vam je, navodno, određeno obeštećenje od 500.000 evra za Beli dvor. Hoćete li se obratiti međuna-rodnom sudu zbog kršenja prava na privatnu imovinu?Nadam se da će to pitanje biti rešeno uskoro, kako za moju porodicu, tako i za sve ostale ljude, mada ima i važnijih pitanja koja takođe nisu rešena. Svakako bi konačno

rešenje statusa Kraljevske porodice trebalo da bude od koristi, kako za Karađorđeviće, tako i za građane Srbije i državu Srbiju. Dva dvora u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju, Kraljevski i Beli dvor, kao i sva ostala imovina, uključujući sadržaj sefa 555 u Narodnoj banci, nesporno su privatna imovina Kralja Aleksandra I. Te nekretnine su kupljene, građene, održavane i finansirane iz ličnih sredstava mog dede Kralja Aleksandra I, za šta imam apsolutne i neoborive dokaze. Privatno vlasništvo je

500.000 EVRAod države određe-no obeštećenje za Beli dvor.

KOSMO 29

Od dana venčanja 21. septembra 1985. Pre-stolonaslednika i Princezu vežu topla ljubav i divno razumevanje.

U prijateljskoj atmosferi, sa Prestolonaslednikom i Princezom intervju je vođen na srpskom jeziku.

Foto

s: K

önig

liche

s Priv

atar

chiv,

Nem

anja

Mila

tovi

ć

REPOR TAŽA

KOSMO30

jedno od najosnovnijih ljudskih prava i osnova je svih demokratskih i civilizovanih zemalja. Privatno vlasništvo ne može da se tretira drugačije, u zavisnosti od toga da li je stečeno u prošlosti ili sadašnjosti, to su dvostruki standardi.

Otac ste trojice sinova: prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra. Kakav je njihov odnos prema Srbiji i istorijskom nasleđu predaka?Njihov odnos prema Srbiji je pun poštova-nja i emocija, delom jer sam se celog života trudio da im prenesem tu ljubav prema Srbiji i srpskoj tradiciji, a drugim delom jer su se i sami uverili koliko su koreni, otadž-bina, tradicija i narod važni i nezamenljivi. Ponosan sam na njih što su baš takvi kakvi jesu, pravi naslednici loze od koje potičemo i kojom se dičimo.

Imate i unuka, koji je rođen u Beogradu. Na kojem jeziku on izgovara svoje prve reči?Stefan je predivno dete, uvek se smeje, i svi ga mnogo volimo. Nedavno je napunio godinu dana, a njegove prve reči kao što su: „mama”, „tata”, ali i „deda”, upravo je izgovo-rio na srpskom, na šta sam veoma ponosan. Uvek sam srećan kad vidim njega, Danicu

i Filipa. Doći će nam u junu, a mislim da je njihov plan da se iz Londona sasvim vrate u Srbiju za najkasnije dve godine.

Vaša supruga i Vi ste veoma angažovani u humanitarnom radu. O čemu se tačno radi?Kada je u pitanju moja Fondacija za obra-zovanje i kulturu, ponosan sam na to što ćemo ovog juna osamnaestu godinu zaredom na Belom dvoru prirediti tradi-cionalni prijem za više od 600 najboljih maturanata iz Srbije i Republike Srpske.

Pored toga, dodelili smo i brojne sti-pendije, kako iz oblasti informacionih tehnologija, tako i za različite inostrane akademije i škole. Veoma sam ponosan na moju suprugu Princezu Katarinu, koja je izuzetno aktivna kao pokrovitelj svoje fon-dacije u Srbiji i humanitarne organizacije Lajflajn u Sjedinjenim Američkim Drža-vama, Velikoj Britaniji, Kanadi i Grčkoj.

Moja supruga je angažovana na obezbeđi-vanju donacija, prvenstveno medicinske opreme, pomoći za bolnice, škole i domove za stara lica, kao i organizovanju obuke za medicinsko osoblje.

Nj.K.V. Princeza Katarina KarađorđevićRecite mi nešto o svom životu pre nego što ste ušli u kraljevsku porodicu?Rođena sam u Atini, u Grčkoj, kao pono-sna kćerka Roberta i Ane Batis, velikih filantropa od kojih sam naučila radost davanja. Pohađala sam školu u Švajcarskoj. Sećam se, kad sam pitala majku šta bi volela da ja budem kad odrastem, ona je odgovo-rila da je jedina stvar koju želi od mene da budem dobar primer u životu. Nemamo dovoljno dobrih primera, a ja sam uvek nastojala da dam sve od sebe i da budem dobar primer. Gde ste upoznali Vašeg supruga i je li teško nositi titulu princeze?Upoznala sam ga u Vašingtonu 1984. godine, a venčali smo se u Londonu 21. septembra 1985. godine. Velika je čast pripadati dinastiji Karađorđević, koja je stara više od dva veka, ali "princeza" je samo titula, ono što je važno jeste osoba koja stoji iza titule. Titula nam samo daje priliku da pomognemo drugima.

Ipak, za Vas je počeo sasvim novi život, iako mentalitet Grka i Srba ima puno sličnosti.Da, to jeste bio drugi život, ali ja sam kao devojka vaspitavana da treba da budem uz čoveka koji je u mom srcu. Verujem u sudbinu i sledim je, a takođe verujem u Boga i verujem da On od nas nikad ne traži da činimo više nego što možemo. Slič-nost mentaliteta Grka i Srba, naročito u poštovanju porodične tradicije, jedan je

od razloga što ja svoju ulogu ovde mogu da ostvarujem bez naročitog napora. Imala sam veliku sreću da upoznam čoveka koji se nalazi iza titule, jer on je neko ko svoju krunu nosi u srcu. To je ono što me je vezalo za njega. On je vrlo realističan, divan otac i suprug, kao i prijatelj. Potpuno je usredsređen na traženje načina kako da narodu u Srbiji učini život boljim. Zbog

Majka mu je bila grčka Princeza, a Prestolonaslednika je sa suprugom Grkinjom venčao grčki Kralj Konstantin.

Princeza Katarina: „Moj suprug je usredsređen na traženje načina kako da narodu u Srbiji učini život boljim.”

Foto

s: N

eman

ja M

ilato

vić

svega toga, moja ljubav prema njemu je uve-ćana od kako smo došli u Srbiju jer sam ga videla među svojim narodom, za šta ranije nije bilo prilike. To me je veoma dirnulo, a njegova posvećenost srpskom narodu čini ga jedinstvenim čovekom. On je Božji dar za Srbiju!

Da li uspevate ponekad da budete samo supruga, a da isključite princezu?Nezavisno od naših zvaničnih titula, on je moj princ, a ja njegova princeza, sa kru-nama u našim srcima. Bilo bi divno kad bismo imali više slobodnog vremena da uživamo u kafi u i drugim zajedničkim stvarima, ali postoji vreme za sve, to sam

naučila od moje majke. Ako neko želi da sledi svoju sudbinu, mora nečega i da se odrekne. Ne možemo da imamo sve, moramo da imamo određene prioritete, sve mora da se postavi na pravo mesto.

Kako funkcioniše Vaša Fondacija i ko su korisnici pomoći?Pored humanitarne organizacije Lajflajn sa pet kancelarija u svetu, Fondacija Nj.K.V. Princeze Katarine osnovana je 2001. godine, kad smo se trajno preselili u Beo-grad, sa misijom da pomognemo ljudima u nevolji, bez obzira na njihovu versku ili etničku pripadnost. Za sve ove godine, Fondacija je mnogo postigla u pružanju pomoći najugroženijoj populaciji u Srbiji, kao i zdravstvenim ustanovama. Počeli smo sa medicinskom opremom koju smo donirali Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj (Beograd) pre 25 godina, a nasta-vili sa medicinskom opremom i bolničkim krevetima za skoro svaki dom zdravlja i bolnicu u Srbiji. Sproveli smo projekat modernizacije odeljenja intenzivne neo-natalne nege u Srbiji, u okviru kog smo obezbedili 250 inkubatora u vrednosti od preko 2 miliona eura, obezbedili smo prvi

mobilni mamograf, kojim je pregledano više od 100.000 žena itd. Samo u toku prošle godine isporučili smo raznovrsnu medicinsku opremu, kao i pomoć za decu bez roditeljskog staranja i starije osobe, u iznosu većem od 2 miliona eura. Nedavno smo Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije isporučili ultrazvučnu opremu u vrednosti od 73.000 eura, zahvaljujući dobrim ljudima iz Njujorka i Toronta, a veoma sam srećna što ćemo im uskoro isporučiti i opremu za genetsko testiranje ćelija raka. Kliničkom centru Niš ispo-ručićemo radnu stanicu za mamograf, a Institutu za onkologiju Vojvodine u Srem-skoj Kamenici monitore za pacijente. Sve to biće obezbeđeno kroz grant koji smo dobili od fondacije Niarhos iz Amerike, sa kojom sarađujemo dugi niz godina.

FONDACIJAPrinceza vredno radi na opremanju bolnica u Srbiji.

Prelistavanje porodičnog albuma sa Kraljevskim parom, bila je posebna privilegija i čast.

Foto

s: N

eman

ja M

ilato

vić Dream. win. remember.

09. - 26.01.2020

Kroatien spielt die Vorrunde in Graz und die Hauptrunde in Wien, sofern qualifiziert.

HOL DirDein TickeT.

Tickets:www.eHf-eurO.cOm

Foto

: iSt

ockp

hoto

KOSMO

COVER

32

33

Foto

: iSt

ockp

hoto

KOSMO

OPASNOST. Droge za silovanje ili K. O. kapi su lako dostupne, za njih nije po-treban recept, a malo veće doze mogu prouzrokovati prestanak rada organa, pa čak komu i smrt!

Droge zaPiše: Dušica Pavlović

silovanje

COVER

KOSMO34

S edim za visokim, klupskim stolom sva zadihana dok se hladim lepe-zom. „Hoćeš da piješ još nešto?”,

pita me drugarica sa kojojm sam se zaputila u mračne bečke klubove. Njen predlog za piće u ovoj vreloj atmosferi zvuči kao spas! Naravno, pristajem da popijem još jedan Heineken, a verovatno i još par njih. Samo što sam zapalila cigaru i zauzela pozu osmatrača pijane mase u klubu, konobar spušta dve flaše na naš sto. Primećujem da se moja dru-garica mršti i sa neodobravanjem gleda u svoju flašu: „Mrzim kad mi konobar donese otvorenu flašu! Treba da je otovri preda mnom!”. Nije mi bilo jasno kakve veze ima da li je flaša otvorena na mom stolu ili za šankom. „Sigurnije je”, bilo je objašnjenje moje drugarice. Još je i izrazila sumnju da mogu da nam sipaju drogu u piće. Grohotom sam se nasme-jala na njenu teoriju „zavere”. Droge! Pa ko će nama u ovim godinama (28) da sipa droge! To se radi klinkama od 17, 18. Uostalom, ta vremena kada me je otac svaki put pred izlazak upozoravao da ne ostavljam piće bez nadzora su već sigurno prošla. Ta spika je stara skoro 10 godina. Sigurno su te stvari zastarele i opasnost sada vreba iza nekog drugog ugla. „Baš mi je drago da nisam više u tim godinama kada tako nešto može da mi se desi”, razmišljam u sebi gledajući u pivo koje se besčujno penuša u flaši. „Danas ću pre naići na nekog nasilnika na mrač-noj ulici koji će pokušati da me opljačka. Kakve crne droge u pićima i silovanja. Previše sam ja velika i nezanimljiva za

to. Ovde ima mnogo većih ’ravaku’ za takve poduhvate”, razmišljam dalje dok nameštam dekolte koji je sad već lagano previše otkrivao. Te večeri sam stigla normalno kući. I one nakon nje. I svaki put sam, hvala Bogu, stizala živa i zdrava. Razmazana šminka i pocepane čarape su najgore što mi se ikada desilo u klubu. A onda mi je glavni urednik predložio da pišem ovu reportažu. „K.O. kapi? Šta je to?”, bila je moja prva rekcija. Sela sam za kompjuter i počela da googlam. DROGE ZA SILOVANJE – izašlo je kao prevod na srpski. Zar to i dalje postoji!!? Na nemačkim sajtovima su se nizali novinarski članci o slučajevima žena koje su postale žrtve silovanja, pa čak doživele teške kome i moždane udare jer se napadaču, očigledno, ruka malo više omaknula kada je žrtvi sipao ove kapi u piće. Jedna devojka je toliko bila pod dejstvom ovih droga da je u jednom momentu skočila sa petog sprata. Strašne priče i ispovesti žrtava su se vrtele pred mojim očima. Sva iznenađena i šokirana,

prepričavala sam drugaricama nakon posla na kakvoj temi radim. Htela sam u njihovim reakcijama da vidim da su isto tako šokirane činjenicom da te droge haraju klubovima. Ali, one ne samo da su odmah znale, za razliku od mene šta su K.O. kapi, već su znale i da je pojava trovanja njima česta. „Ok, samo nisam toliko informisana, ali sam i dalje sigurna da se to meni neće dogoditi”, pomilslila sam. „E, pa, vidiš, mene su drogirali K.O. kapima”, rekla je jedna od mojih drugrica, Johanna (pravo ime poznato redakciji), kao da je pročitala moje mislii. Zaledila sam se. Zurila sam u nju neverujući da se ta, za mene toliko apstraktna stvar dogo-dila mojoj Johanni. Ovoj ovde, od krvi i mesa!! Onda je ona započela svoju priču: „Jedne večeri, pre otprilike četiri godine, moje drugarice i ja smo koračale između kuća u jednom bečkom naselju. Put nas je vodio ka, takozvanom, „jugo klubu”. Nije prošlo ni 15 minuta kako smo ušle u klub, a kelner nam je već nasuo po čašu penušavog vina svakoj. Ushićeno smo nazdarvile i obećano veče je moglo da počne! Međutim, tok večeri se veoma brzo preokrenuo i umesto vesele žurke i razbibrige, situacija je krenula da se odvija u suprotnom smeru. U klubu mi je postajalo sve toplije i toplije, ali na neki čudan, do tada, nepoznat način. Krenula sam ka izlazu kluba kako bih udahnula malo svežeg vazduha. Izašla sam sama, jer sam planirala da se vra-tim nakon par minuta. Sama, bez jakne, bez novčanika i mobilnog... i tu prestaje svako moje sećanje. Sve što se sa mnom dešavalo nakon tog momenta saznala sam od moje majke i moje najbolje pri-jateljice sutradan. Nakon što je primetila da se ne vraćam kući, majka je počela da me traži po celom Beču. Potraga je trajala tri sata, a ona je zvala sve policijske stanice u gradu dok joj jedna nije potvrdila da su našli devojku koja odgovara mom opisu.

Saveti za prevencijuKampanja Magistrata 57 za zaštitu protiv K.O. kapi - Imajte u vidu da vam K.O. kapi, pored nepoznatih osoba, mogu ubaciti i prijatelji u piće.- Nikada ne ostavljate piće na stolu bez nadzora.- Dogovorite se unapred sa prijateljicama da svaka naizmenično pazi na pića.- Ne prihvatajte otvorena pića od nepoznatih osoba.- Prihvatite piće od drugih, samo ukoliko možete da ispratite čašu na putu od šanka do vas.- Susrete sa novim osoba dogovarajte na javnim mestima i obavestite prijatelje o tome.- Verujte vašem instinktu! Ukoliko primetite na žurki da se čudno osećate, odmah obevestite vaše prijatelje i ne napuštajte žurku sami, već isključivo u pratnji osoba od poverenja.- Ukoliko ste sami i sumnjate da vam je neko sipao kapi u piće, obratite se osoblju lokala.- Čak i da ste dobrovoljno uzele kapi, osoba koja ih vam je dala čini krivično delo.- Reagujte odmah, bez stida i odu-govlačenja ukoliko sumnjate da vam je neko stavio K.O. kapi u piće.- Odmah pozovite policiju (133) ili hitnu pomoć (144).

PROČITAJTE JOŠ...

Foto

: iSt

ockp

hoto

, KO

SMO

mogu pretvoriti u otrov koji je opasan po život. Kapi su bez boje i mirisa, imaju slan i blag ukus i u pićima se jedva mogu primetiti. „U međuvremenu govorimo o K.O. supstancama jer se te droge ne pro-izvode samo u tečnoj formi. Supstance su toliko raznolike, da se mogu naći u svim formama i mogu izazvati isti efekat droga za silovanje. Mnoge od njih se nalaze na tržištu zbog svoje prvobitne funkcije kao sredstva za smirenje. Jedna od njačešćih,

zabranjenih supstanci je GHB – kolo-kvijalno i ’tečni ekstazi’, ’tečni ekser’ ili ’G’. GBL se, na primer, pre svega koristi kao industrijski rastvor, a s vremena na vreme se zloupotrebljava kao droga za silo-vanje”, upozoravaju Mag.a Sabine Gasser i Mag.a Stephanie Staubauer, psihološkinje i savetnice pri 24-časovnoj sigurnoj liniji za žene u opasnosti. K.O. kapi mogu imati različito dejstvo, a sve zavisi od telesne težine žrtve, koliko je prošlo od poslednjeg unosa hrane, koliko je alkohola konzumirano i da li žrtva koristi druge droge ili lekove. Osim toga, vrsta dejstva zavisi i od količine doze, pa varira od preterane opušteno-sti preko seksualne dezinhibicije, pa sve do potpunog gubitka svesti, koje može biti opasno po život. „K.O. sredstva na početku mogu izazvati euforiju, a kasnije prouzrokovati dubok san, nalik komi,

KOSMO 35

K.O. kapina početku izazivaju euforiju, a kasnije san nalik komi, gubitak sve-sti, pa čak i smrt.

Brzo je krenula ka meni, a kad je stigla u policijsku stanicu, jedan od dežur-nih policajaca joj je ispričao da sam se vozila taksijem koji nisam mogla da platim. Kada je taksista primetio da nemam para kod sebe, pa samim tim ni da platim vožnju, odvezao me je u obližnju policijsku stanicu. Nemam nikakvu predstavu o tome koliko dugo i gde sam se sve vozila taksijem i koliko dugo sam se zadržala u policijskoj sta-nici. Na tom mestu je jednostavno crna rupa u mojoj glavi! Majka me je odvela kući i ja sam čvrsto zaspala. Sledeći dan, kada sam se probudila, mama je ušla u moju sobu puna brige i suza u očima. Odmah sam primetila da nešto nije u redu, ali nisam mogla da shvatim šta. Ispričala mi je sve što je ona videla da se te noći desilo i pitala me je da li se ičega mogu setiti i da li joj mogu reći šta se dogodilo. Ali nisam mogla, jer moje sećanje jednostavno ne postoji. Tokom dana smo otišle u bolnicu gde sam dala urin na testiranje. Naše sumnje

su se potvrdile – K.O. kapi.”Nakon njene priče, jedine misli koje su mi se vrtele kroz glavu, bile su: „Bože, hvala ti da je živa! Hvala ti da ju je tak-sista odveo u policiju, a ne u neki mrak gde je mogao da je siluje!” i „Bože, da se meni ovo dogodilo, ja ne bih ni znala šta je. Ja, čak, ne bih mogla ni da odem u bolnicu i policiju jer ja do juče nisam ni znala šta su K.O. kapi!!” Shvativši da predatori i njihove droge ne poznaju starost svojih žrtava i da svest o ovim drogama može život da nam spasi, bacila sam se u dalje istraživanje...

Izolovan slučaj?Izgleda da Johanna nije jedina žrtva ovih opasnih kapi. U medijima se sve češće mogu pročitati priče o ženama koje su zbog K.O. kapi zamalo izgubile život. U kojoj količini se ovakvi slučajevi dešavaju u Austriji i koliko njih je do sada regi-strovano, pitali smo 24-časovnu sigurnu liniju za žene u opasnosti (24-Stunden Frauennotruf). „Ova organizacija od 2014. godine vodi statistiku o slučajevima žrtava droga za silovanje. U ovoj godini smo imali osam poziva. Prošle godine taj broj je iznosio 24, a 2017. 28 poziva. U većini slučajeva nakon prvog poziva slede pozivi koji su vezani za dalje savetovanje putem telefona, imejla ili lično u našim prostorijama. Prošle godine smo imali 131 savetovanje za žrtve K.O. kapi”, otkriva nam Mag.a Martina Steiner, zamenica upravnika 24-časovne sigurne linije za žene u opasnosti. Uglavnom su mlade žene te, koje postaju žrtve ovih droga prilikom izlazaka (pa čak i u krugu „prija-telja”) te se nakon toga za pomoć obraćaju 24-časovnoj sigurnoj liniji. Ovo saveto-valište je prvo mesto za pružanje pomoći žrtvama K.O. kapi, kojem se mogu obra-titi u bilo koje doba sa potrebom za savetovanje. „Svaku ženu doživljavamo vrlo ozbiljno i svaka nam može ispričati šta se dogodilo u strogom poverenju. Kao prvo, možemo im pomoći pružanjem detaljnih informacija o dejstvu K.O. kapi i objašnjavanjem koliko je važno pravovre-meno osigurati dokaze. U slučaju da se žena nekada odluči da slučaj prijavi poli-ciji, materijalni dokazi kao i protokoli o sećanju (koje žena može dopuniti i kroz

izjave očevidaca) mogu biti odlučujući za uspešnu krivičnu prijavu.”

Otrov se krije u malim flašicamaMnoge žene nisu samo doživele seksu-alno zlostavljanje zbog ovih droga, već su bile životno ugrožene ili pretrpele teške povrede. Za to postoji nekoliko razloga. Kao prvo, do droga za silovanje se dolazi jako lako (bez recepta i preko interneta), a kao drugo – malo veća doza ovih kapi može prouzrokovati smrt. Čak je i čuvena nemačka emisija „Galileo” testirala i pokazala da se droge za silovanje lako

MA 57: „K.O. su izuzetno opasne, jer su bez boje i mirisa i najčešće se ne mogu primetiti u pićima.”

ISPOVEST. Johannu ju obu-zimala čudna toplota, pa je htela da izađe iz kluba na svež vazduh. Izašla je sama, bez telefona, para i jakne jer je htela da se vrati u klub. U tom momentu njeno sećanje nestaje, a sutradan se budi na mestu, na koje ne zna kako je dospela.

Johanna je imala sreću da ju je taksista odveo u policiju jer je vrlo lako mogla završiti tragično.

Foto

: iSt

ockp

hoto

, KO

SMO

COVER

KOSMO36

POSLEDICE.Potpuno zamračenje svesti, ank-sioznost, napadi panike, problemi sa srcem, problemi sa koncentra-cijom, otežano disanje.

AMNEZIJA.U stručnim krugovima se koristi ter-min „anterogradna amnezija”. Žrtve se ne mogu sećati dešavanja nakon konzumiranja K.O. kapi.

Prvi simptomi K.O. kapi se osećaju već 10, 20 minuta nakon njihovog konzumiranja. U prvu ruku supstance mogu probuditi u nama osećaj euforije i blage omamljenosti, tj. opijenosti.

Nakon prvog udarca K.O. kapi koji nas „podiže” odjedanput nastupa težak umor. Žrtve padaju u dubok san, a mogu čak pasti i u nesvest.

Kada se K.O. kapi pomešaju sa alkoholom, pojačava se njihovo dejstvo, što može imati fatalne posledice: može doći i do prekida disanja.

Foto

: iSt

ockp

hoto

BRZAreakcija žrtve je od-lučujuća za pripremu adekvatnih dokaza.

KOSMO 37

„Mich kriegst du nicht K. O.” je kampanja magistrata 57, koja ima za cilj da podigne svest kod žena o ovoj temi.

g ubita k svesti , pa čak i smrt.

S i mp t o m i t r o v a n j a K.O. sred-s t v i m a su: nagla

vrtoglavica, m u č n i n a ,

otežano percipi-ranje stvari i okoline,

gubitak svesti, osećaj lebdenja, gubitak volje, ograničena sposobnost kretanja, pa čak i totalna nemogućnost pokreta, rupe u sećanju, amnezija. Posledice koje se javljaju nakon nekoliko sati: žrtve su svesne da su konzumirale K.O. kapi tek kasnije. Probude se kod kuće ili na nekom nepoznatom mestu i uopšte ne znaju kako su tamo dospele. Osećaju se izuzetno mamurno ili iscrpljeno. Čak i nakon nekoliko sati mogu imati glavo-bolje, vrtoglavicu, pa i povraćanje. Žrtve ne znaju šta se i kako dogodilo, da li su pretrpele neku vrstu nasilja. Često imaju nejasan osećaj da su doživele seksualno

zlostavljanje ili silovanje. Znakovi ovih napada su modrice, pocepana odeća ili nedostatak nekog njenog dela, bolovi u području donjeg dela stomaka ili tra-govi sperme. Za žrtve je veoma teško da žive sa rupama u pamćenju i osećajem nesigurnosti koji ostaje. Zato saveto-davni razgovori kod nas mogu mnogo da pomognu”, govore Mag.a Gasser i MAg.a Staubauer. S obzirom na to da postoji mnogo vrsta K.O. supstanci, ne spadaju svi pod Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstan-cama Austrije i upravo iz tog razloga se do nekih vrsta ovih droga lako dolazi. „Nisu sve supstance koje se koriste u svrhe droga proizvedene sa tim ciljem. Praktički je nemoguće sprečiti njihovu zloupotrebu. Ne treba da zaboravimo da i prekomerno konzumiranje alkohola može izazvati isto dejstvo kao i K.O. supstance. Pot-puno je nebitno da li je žrtva dobrovoljno ili protiv svoje volje konzumirala opijate jer je seksualno zlostavljanje bespomoćne ili psihički zaostale osobe krivično delo prema Krivičnom zakoniku Austrije, član 205”, ističe Mag.a Dietz, pravnica i

savetnica pri 24-časovnoj sigurnoj liniji za žene u opasnosti.

Od žurke do optužniceJohanna i mnoge druge žene su se nakon noći, u kojoj su nesvesno konzumirale K.O. supstance, probudile potpuno dezorjentisane, sa užasnim osećajem da nešto nije u redu. Ali, ne mogu da se sete apsolutno ničega! Kakve mere može pre-duzeti osoba u takvoj situaciji? „U svakom slučaju se savetuje da žrtve podnesu prijavu (zbog sumnje na krivično delo silovanja ili nanošenja telesnih povreda). Žrtve imaju pravo na besplatno pravno i psihološko save-tovanje tokom čitavog procesa, koje im omogućava Ministarstvo pravde. Važna napomena: adekvatni materi-jalni dokazi su odlučujući za podizanje optužnice (kao i kod svih seksualnih delikata)”, naglašava Mag.a Dietz. „Uspeh istražnog postpuka u velikoj meri zavisi od raspoloživih dokaza. Oni mogu biti zadovoljavajući ili ekstremno zadovoljavajući ukoliko se u bolnici

zavedu tragovi telesnih povreda, kao i DNK tragovi, bilo da se seksualno zlostavljane zaista dogodilo ili da samo postoji nejasno sećanje na takav delikt”, objašnjava dalje Mag.a Dietz. Osim toga, tragovi K.O. kapi u krvi ili telesni tragovi zlostavljana izuzetno pomažu kvalitetu dokaza. „Tragovi K.O. supstanci u telesnim tečnostima (krvi ili urinu) se zadržavaju kraće ili duže, a u zavisnosti od vrste K.O. supstanci. Međutim, sve one se mogu identifikovati u nešto kraćem roku od 24 sata nakon njihovog konzumiranja. Zbog toga je od velike važnosti da žrtva reaguje što pre i da se testira na K.O. supstance. Među-tim, savetujemo svim žrtvama, da urade testiranje i odu u bolnicu čak iako prođe više od 24 sata, jer se neke supstance zadr-žavaju i duže u krvi”, naglašava Mag.a Steiner. „Što su bolji i jasniji dokazi, to su šanse da javno tužilaštvo podigne optužnicu veće. A time su veće i šanse da javno tužilaštvo naredi testiranje na K.O. supstance, što znači da ono u potpu-nosti preuzima troškove testiranja”, jasno govori Mag.a Dietz.

Borba protiv K.O. supstanciMagistrat MA 57 za žene pokrenuo je kampanju pod nazivom „Mich kriegst du nicht K.O.” („Mene nećeš imati K.O.”) sa ciljem da poveća svest kod žena o ovim opasnim drogama. „S jedne strane smo putem kampanje informisali javnost o tome šta su K.O. kapi i kako se žene mogu zaštiti od njih. S druge strane nam je bilo veoma važno da pokažemo ženama šta mogu da urade ukoliko sumnjaju da su postale žrtve ovih droga. U okviru kampanje smo pokrenuli tzv. Freecard akciju, koja je trajala nekoliko nedelja i koja je imala za cilj da ženama i muškarcima sažeto prenese najvažnije informacije o K.O. kapima. Isto tako nam je bilo izuzetno važno da informišemo sve o našem save-tovalištu – 24-časovnoj sigurnoj liniji za žene u opasnosti. Okačili smo i plakate na ovu temu u toaletima nekoliko lokala, a na našoj internet stranici smo detaljno postavili sve najvažnije informacije. I u budućnosti ćemo se baviti ovom temom i postavljati nove ciljeve. Osim toga, spro-vodimo i druge kampanje koje se bave prevencijom nasilja, kako bismo podigli svest javnosti o tom problemu i ukazali ženama na naše savetovalište tj. sigurnu liniju”, obaveštavaju nas iz MA 57. U međuvremenu je reč o različitim pro-duktima poput slamčica ili narukvica, koje, navodno, mogu identifikovati pri-sustvo K.O. supstanci u piću. „Ovakvi produkti, nažalost, nisu pouz-dani jer u međuvremenu postoji veliki broj različitih supstanci koje se koriste kao droge za silovanje. I dalje je najsigur-niji način da se piće nikada ne ostavlja bez nadzora, zamoliti druga ili drugaricu da pripazi na piće, ne prihvatati otvorena pića od nepoznatih osoba i biti pažljiv kada neko želi da nas počasti pićem. Ženama savetujemo da veruju svom instinktu i u slučaju sumnje uvek da pozovu policiju ili hitnu pomoć. Na našoj internet stranici smo objavili listu sa određenim merama, koje mogu pomoći u prevenciji dolaska u dodir sa K.O. supstancama.”Fo

to: i

Stoc

kpho

to

javljaju neposredno nakon kontakta sa alergenom. Zbog toga ih je teško povezati sa uzročnikom, mada ih prati poremećena funkcija cri-jevne sluzokože. U poslednje vrijeme ove alergije su dobile na značaju i brojnosti, a naj-češći izazivač im je hrana, pa se slobodno može reći da su tekovina modernog vre-mena, tj. industrijalizacije u proizvodnji hrane. Izazivači alergija ovog tipa su: brza hrana, aditivi, konzervansi, vještačke boje u hrani, kao i uzimanje pretjeranih količina lijekova.

Ovaj tip alergije zavisi od količine i vremena konzu-miranja određenih namirnica – što je više i duže, tegobe su izraženije. Na sreću, ove alergijske tegobe ne ostaju do kraja života. U dijagnostici

KOSMO38

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

os

Piše: Vera Marjanović

Neugodne,ali i opasne alergije

DEFINICIJA. Alergi-ja je prekomjerna reakcija organiz-ma na specifičnu, inače neškodljivu materiju, ili više njih, poznatih pod imenom alergeni.

A lergije su dio naše svakodnevice, a mani-festacije ove bolesti

mogu biti vrlo burne, neu-godne, pa čak i opasne po život. One dolaze iznenada i ostaju tokom cijelog života. Međutim, postoje razlike u simptomima koje su važne za prepoznavanje, liječenje i prognozu bolesti kod svakog pacijenta pojedinačno. Aler-gije su podijeljene na četiri tipa. U prva tri radi se o sen-zibilizaciji, tj. preosjetljivosti koja nastaje tako što se na određene uzročnike, odnosno alergene, u krvi stvaraju tačno određena antitijela čiji je zada-tak da odstrane napadača. Kod četvrtog tipa alergija radi se o ćelijama koje napadaju i odstranjuju napadača.

Alergije tip 1To su prave, klasične alergije, najpoznatije u narodu, zbog kojih se odlazi u alergijski insti-tut, a simptomi su im:

cijelog života. Alergije ovog tipa posredovane su imu-noglobulinima grupe E , koji dovode do oslobađa-nja histamina iz određenih ćelija organizma. Važno je znati da alergijska reakcija ne zavisi od količine sporne materije sa kojom se dolazi u kontakt. Znači, simptomi će biti jednako burni ako se radi o miligramu, kao da je u pitanju kilogram.

Alergije tip 2Ovaj tip alergija se najređe pojavljuje u praksi, a za njega je karakteristično odbaciva-nje transplantata. Narodski rečeno, to su slučajevi kad organizam ne prihvata, odno-sno odbacuje djelove drugog organizma, a dešava se da je u pitanju i vještački kuk i sl.

Alergije tip 3U ovaj tip alergija spadaju reakcije imunih kompleksa koje su spore i nikad se ne

• Koprivnjača • napad astme,• kolaps zbog pada krvnog

pritiska,• otoci na licu i vratu,• svrab po tijelu. O ve promjene na staju neposredno nakon kon-takta sa alergenom i zato ih je lako povezati sa njim. Najčešći izazivači su: odre-đeni lijekovi, pojedine vrste namirnica, ujedi insekata, životinjska dlaka i perje, biljke i cvijetni prah, kao i kućna prašina i grinje. Liječenje se sprovodi anti-histaminskim preparatima (blokatori histamina) i li vakcinama. Prvi kontakt sa alergenom može se, slikovito rečeno, nazvati upoznava-njem, pri kojem organizam donosi odluku da li mu se materija dopada ili ne. Ako je reakcija negativna, poruka je da se ne pojavljuje ponovo jer će odgovor biti buran i odbijanje će trajati tokom

Foto

s: iS

tock

phot

os

ali i opasne alergijeveoma pomažu laboratorijski testovi koji ciljano traže anti-tijela na određene uzročnike, najčešće iz hrane. Liječenje se sprovodi paralelnim sanira-njem crijevne sluzokože i promjenom načina ishrane. Pacijenti dobijaju i preparate koji smanjuju imunološku rea kciju organizma , t j . stvaranje velike količine imu-noglobulina IgG klase.

Simptomi:Reakcije organizma kod alergija tip 3 nisu burne i ne ugrožavaju život, ali mu u velikoj mjeri umanjuju kvalitet. Manifestuju se velikim brojem nespecifičnih simptoma:• Nadimanje u stomaku (proliv

ili zatvor),• umor, slabost cijelog

organizma,• česte glavobolje,• bolovi u zglobovima i

mišićima,• promjene na koži (akne, peru-

tanje, otoci...),• otežano disanje,• gojaznost,• sklonost ka infekcijama,• depresije, pa čak i visok krvni

pritisak.

Alergije tip 4Kod ovog tipa alergija glavnu ulogu igraju ćelijske, odnosno reakcije bijelih krvnih zrnaca iz grupe limfocita. Najčešće

ih dobijaju mala djeca koja ne podnose bjelančevinaste ili voćne namirnice: jaja, mlijeko, čokoladu, jagode... Postoji otprilike dvadesetak alergena koji izazivaju ekceme na koži ili smetnje pri disanju kod djece. Da bi se posta-vila dijagnoza, potrebno je detaljno laboratorijsko ispi-tivanje, a dijeta se ne smije sprovoditi bez konsultacije sa ljekarom. Reakcije, odno-sno alergije na određene vrste teških metala, bilo da se radi o nakitu ili amalgamu koji se ranije intenzivno koristio za zubne plombe, takođe spa-daju u ovaj tip alergija.

Pseudoalergijske reakcijeKod sva četiri tipa alergija postoji konkretni uzročnik na kojeg je organizam pre-osjetljiv, pa reaguje burno i bolesno. Međutim, neke reakcije nastaju bez odre-đenog uzročnika, tj. on se ne može naći niti dokazati testom. To su tzv. hista-

minske reakcije, vrlo slične alergijama tipa 1, a prate ih i dodatni simptomi: glavobo-lja, crvenilo kože i smetnje u menstrualnom ciklusu. Ove promjene su posljedica kon-zumiranja hrane koja sadrži veliku količinu histamina: vino, suvo meso i zreli sirevi, kao i lijekova čije je neželjeno dejstvo oslobađanje hista-mina. Dijagnoza se postavlja detaljnom anamnezom, kli-ničkim pregledom stolice na crijevnu floru i krvnom anali-zom, dok se liječenje sprovodi dijetom i saniranjem crijevne sluzokože.

Koprivnjača i svrab po tijelu su nepri-jatni simptomi alergije tipa jedan.

Zbog klasičnih alergija, koje se i najčešće javljaju, pacijenti odlaze u alergijski institut.

ALERGIJE Burne su, dolaze iznenada i ostaju cijelog života.

Vaučer za Dr. Böhm® Magnesium Sport® proizvode važi od 1. do 31.5.2019. samo u pojedinim apotekama.

-20%popusta

Magnezijum i kalijumza mišiće i povećanje proizvodnje energije.

20190328_MagSport_Kosmo_100x280_WIW_LA.indd 1 28.03.19 12:27

Foto

s: Je

lena C

vetk

ović

Šar

kano

vić

KUHINJAKUHINJA

KOSMO40

KINOA. Ova pseudo žitarica pripitomljena je pre

oko 5000 godina u području Anda i veoma je za-

hvalna za uzgoj jer nije zahtevna. Bogata je ami-

nokiselinama poput lizina, kalcijuma, fosfora i

gvožđa, a priprema se veoma brzo i jednostavno.

Divlja, a pitomaPiše: Dušica Pavlović

KOSMO 41

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 5 minuta

Kakao pudnig sa quinoa pops

Sastojci:• 4 zrele banane• 8 kašika kakaa (kakao praha)• 4 kašike musa od badema• Quinoa pops

Priprema:Banane oljuštite i dobro izgnječite u jednoj posudi dok ne dobijete

kašastu smesu.

U smesu dodajte kakao, mus od badema i quinoa pops te sve

dobro pomešajte.

Možete odmah uživati u ovom izvrsnom dezertu ili, prema

ukusu, ostaviti par minuta u frižideru da se ohladi.

1.

2.

3.

KOSMO42

„Glazba je mojaPiše: Dušica Pavlović

STARSSTARS

ROKO BLAŽEVIĆ. Predstavnik Hrvatske na Euroviziji 2019 je već sa 18 godina ostvario iznimne uspjehe zahvaljujući svom svestranom talentu.

najveća ljubav”

Rođen si u obitelji koja je glazbeno nada-rena. Da li se podrazumijevalo da i ti ideš tim putem?Glazbom se bavim otkad znam za sebe. Oduvijek sam okružen glazbom i ona je ritam moga života. Od svoga djetinjstva sudjelovao sam na mnogim pjevačkim natjecanjima i televizijskim showovima, tako da je ovakav rasplet bio moj san i sretan sam što mi se ostvario već sa 18 godina. Ne vidim se u drugoj profesiji, glazba je moja najveća ljubav, a kada ne bih uspio u glazbi, vjerojatno bih bio profesor matematike :)

Pjevaš, sviraš orgulje, klavir. Što najviše voliš od toga?To je kao da roditelja pitate koje mu je dijete najdraže – jako je teško odgovoriti. Od svoje sedme godine sviram klavir, a pjevam otkad znam za sebe. Puno mi kod nastupa pomaže glazbeno obrazovanje i sjajno je što uvijek sam sebe mogu otpratiti na klaviru. Pone-kad mi odgovara da samo sviram i uživam u tome, ali najčešće je to spoj pjevanja i svi-ranja i tako se nekako i vidim u budućnosti na stageu!

Godine 2017. si pobijedio na takmičenju „Pinkove zvezdice”. Kakvo je to iskustvo

Foto

s: D

amja

n Fi

ket

KOSMO 43

najveća ljubav”

Foto

s: D

amja

n Fi

ket

Istina da mi se veliki uspjeh desio s malo godina, no on nije došao preko noći. Godinama sam se trudio, školovao, išao po raznim natjecanjima i nisam odustajao od svojih snova. Život mi se sada promijenio utoliko što me svi znaju i što imam jako puno poslovnih obveza na koje se moram priviknuti, ali mislim da mi dobro ide! Obitelj mi je tu puno pomogla svojom podrškom, odgojem i što me nisu kočili u mojim nastojanjima da se bavim glazbom. Prijatelji su mi također ogromna podrška i najveća pomoć da uskladim školske i poslovne obveze. Još uvijek ne mogu vje-rovati da ću predstavljati svoju Hrvatsku na najvećem svjetskom tv showu koji prati 200 milijuna gledatelja! Kakva golema čast i odgovornost, no spreman sam i jedva čekam nastupiti!

Koliko je bilo teško osvojiti Doru i što te je, po tvom mišljenju, izdvojilo od ostalih natjecitelja?

Mislim da smo imali sjajno zaokružen umjetnički koncept. Naša glazbena priča ima „glavu i rep”, kako se kaže. Detaljno smo osmislili svaki djelić nastupa i koncepta. Sve je tu imalo svoje zašto i zato! Konkurencija je bila jaka, natjecali su se neki od najvećih autora, pa i oni s eurovizijskim iskustvom, a i velike estradne zvijezde, no moj Dream team je dokazao da zna što radi, moj

menadžer Mihovil i mentor Jacques imaju bogato eurovizijsko iskustvo i još jednom su dokazali da su pravi Eurosong znalci i da znaju osmisliti glazbenu priču koja pobje-đuje! Hvala još jednom i publici i žiriju što su prepoznali moju pjesmu i izvedbu te me nagradili maksimalnim brojem bodova te sam tako ostvario apsolutnu pobjedu na svojoj prvoj Dori!

Da li misliš da imaš šanse za pobjedu?Prije svega se veselim novom ogromnom iskustvu i prilici da nastupim na najvećoj svjetskoj glazbenoj pozornici i predstavljam svoju Hrvatsku – to se ne dešava baš svaki dan. Dati ćemo sve od sebe. Do najsitnijih detalja smo razvili nastup, imam podrsku sjajnih plesača Endija Schrottera i Diega Siqueire. Koreograf Leo Mujić je odradio vrhunski posao s nama i jedva čekamo to pokazati Europi. Ovo je natjecanje, mi se izazova ne bojimo, a spremni smo i za pobjedu! Nakon točno 30 godina Euro-song bismo opet mogli dovesti u Zagreb!

Tvoj outfit i nastup na Dori su izvazvali mnoge kritike. Da li si razmišljao da to promijeniš za nastup u Izraelu?Anđeoska krila su dio moje pobjede. Publika i žiri su, između ostalog, glasali i za to jer to je dio moga nastupa. Sve je to konceptualno jako dobro osmišljeno i dio je vizije i misije naše pjesme. Za nastup u Izraelu pripremili smo sjajnu nadogradnju, dodali vrijednost i bit će jako zanimljivo, no neću sve otkriti. Sve će se znati vrlo brzo, već nakon prve probe u Tel Avivu. Preza-dovoljan sam kako teku probe i vjerujem u naš uspjeh i da će publika i žiri doživjeti našu viziju i ovu nadogradnju!

Što misliš o pjesmi „Kruna” od Nevene Božović? Pjesma mi se jako sviđa, kao i Nevenin vokal – stvarno sjajno pjeva! Želim joj svu sreću, kao i svim našim susjedima i bilo bi sjajno da podržimo jedni druge, kao neke ostale zemlje, pa da nas što više s ovoga dijela Europe prođe u finale!

bilo za tebe i što si naučio iz toga?Osim pobjede na Dori, pobjeda na „Pin-kovim zvezdicama” za mene je najveći dosadašnji uspjeh i najljepša uspomena. Stvorio sam važna poznanstva, sprijateljio se s jako puno mladih kolega, i stasao kao izvođač kroz sve te mjesece natjecanja. Ste-kao sam jako puno iskustva, a publika me prihvatila kao svoga i na tome sam joj jako zahvalan – zaista neprocjenjivo iskustvo!!!

Tvoj glavni suradnik je Jacques Houdek, jedan od

najpoznatijih i najcjenjenijih hrvatskih glazbenika. Kako je

počela vaša suradnja?Jacques mi je uzor oduvijek, njega smatram najboljim hrvatskim vokalom, ali i šire. Upoznali smo se tijekom RTL-ova showa ’Zvijezde’ u kojem mi je bio mentor i doveo me do superfinala i drugog mjesta. Tada je pobijedila također njegova kandidatkinja – Ilma Karahmet – vanserijska pjevačica, što

je dokaz koliko je Jacques sjajan mentor i koliko ljubavi unosi u rad s mladim talen-tima. Tijekom showa pratio je moj razvoj i uvelike mi pomogao svojim neprocjenjivim savjetima i prebogatim iskustvom. Nakon završetka showa nazvao me je i pitao da li bih išao na Doru i tako je sve počelo! Pre-zahvalan sam i Jacquesu, kao i njegovom i svom menadžeru Mihovilu Beku koji je glava ove operacije „THE DREAM”!

Da li škola i obitelj imaju razumijevanja za tvoju glazbenu karijeru i izostanke iz škole?Maturant sam splitske IV. gimnazije Marko Marulić. S odličnim ću uspjehom završiti četvrti razred, a nakon Eurosonga još me čeka državna matura. Ovo je razdoblje bilo iznimno zahtjevno i naporno i sigurno ne bih uspio bez velikog razumijevanja i podrške i nastavnika, razrednika i ravna-teljice, kao i obitelji. Hvala im svima na tome, a vjerujem da sam opravdao veliko povjerenje koje mi je ukazano i data prilika da ostvarim svoje glazbene snove, no pri-tom nisam zapostavio svoje obrazovanje i školske obveze.

Je li teško sa tako malo godina nositi se s tako velikim uspjehom?

THE DREAMima jasan koncept, vrhunski tim iza sebe i veliku šansu za pobjedu.

Kroz natjecanje na Dori i „Pinkovim zvezdicama”, Roko je stasao kao izvo-đač i stekao neprocjenjivo iskustvo.

„Istina je da mi se veliki uspjeh dogodio sa malo godina. No, godinama sam se trudio i školovao i nikad nisam odustajao.”

Piše: Mariana Lukić

INTERVJU. Rođena Mitrovčanka završila je specijalistič-ke studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Doživela je ogromnu pažnju publike svojim učešćem u „Prvom glasu Srbije,” a ove godine predstaviće Srbiju na Evroviziji po treći put. Neka joj bude treća sreća!

Zašto si se ipak odlučila da učestvujes u izboru predstavnika Srbije na ovom takmičenju?Na nagovor mojih najbližih, pre svega mog verenika. Saradnici su odmah nakon završetka snimanja rekli da je ovo prava pesma za Evroviziju.

Sama reč „kruna” je veoma simbolična. Zbog čega si pesmi dala baš to ime, i da li bi se ona mogla opisati i krunom tvoje dosadašnje karijere? To je moja kantautorska pesma koju osećam, uz koju dišem isto svaki put kad je otpevam. Sve sam rekla na sceni Beovizije, pevam mojoj ljubavi, Nikoli.

Imala si dosad nekoliko uspešnih pesama, poput „Pogledaj me”, „Bal” i slično, no za „Jasno mi je” si dobila sprestižan MAC Award. Šta predstav-lja ova nagrada za tebe?Nevena Božović: Pesma „Jasno mi je” je bila najemitovanija pesma u protekloj godini, kako na engleskom, tako i na srpskom jeziku. Drago mi je zbog toga i naravno MAC nagrade koju sam dobila od radio stanica jer sam bila u najužem izboru zahvaljujući glasanju publike iz regiona.

Jednom prilikom si spomenula da je pesma „Kruna” tvojih ruku delo, koje zapravo nisi namenila Beoviziji.

STARSSTARS

KOSMO44

Foto

s: G

orda

n Jo

vić,

Nik

ola R

istić

/RT

S

svojoj ljubavi,Nikoli”

„U Izraelu pevam„U Izraelu pevam

KOSMO 45

Foto

s: G

orda

n Jo

vić,

Nik

ola R

istić

/RT

S

svojoj ljubavi,

KOSMO46

„Kruna nije bila namenjena Beoviziji, ali na nagovor naj-bližih sam se ipak odlučila da učestvujem u takmičenju.”

STARSSTARS

Foto

s: A

lek

Živk

ović

/Wan

nabe

.rs

Mora se priznati da imaš specifičnu boju glasa koja podseća na etno pesme sa južnog Balkana, a u „Kruni” se može posle refrena čuti i delić toga. Zašto si obogatila pesmu ovim elementom?Jednostavno nisam razmišljala o tome, otpevala sam kako sam osećala, a kažu da kroz umetnost emitujemo ono što zapravo u korenima jesmo. Ja sam pono-sna Mitrovčanka i volim da izvodim izvorne pesme.

Kada smo već kod teme: u tekstu za pesmu „Kruna” pevaš jedan deo na engleskom jeziku. Hoćeš li izmeniti tekst za tvoj nastup u Izraelu radi opšte razumljivosti, kao što su to uči-nile, na primer, Sanja Vučić i Bojana Stamenov?Neću menjati tekst. Englesku verziju radimo sa simfonijskim orkestrom RTS-a, a na sceni u Izraelu pevam na srpskom.

Što se Evrovizije tiče, tvoje učestvo-vanje u Izraelu biće „treća sreća”. Već si dostigla veliki uspeh, tj. drugo mesto u dečjem formatu 2007. a 2013. zamalo da uđeš sa „Moje 3” u finale. Po čemu će ti ova iskustva na sceni Evrovizije od biti pomoći, a šta si naučila da ne treba ponavljati?Evrovizija je svaki put za mene bila dra-goceno iskustvo. Mnogo radite na sebi, stalno se samoispitujete i sazrevate, to mi je donela, i ponovo će.

Jesi li još u kontaktu sa Sarom Jo i Mirnom Radulović? Hoće li doći do ponovne saradnje između vas? Grupa „Moje 3” je bila sastavljena namenski samo za Evroviziju, tako da su usledile solo karijere.

Koji cilj si sebi zadala kada je reč o tvom nastupu u Izraelu i kako ocenju-ješ tvoje šanse za pobedu?Nikada ne govorim unapred. Volim da gledam reakcije ljudi iz različitih

zemalja, i zahvaljujem se ovoga puta na podršci.

Najkasnije od „Prvog glasa Srbije” poznata si široj javnosti, no deluje da sebe veoma dozirano eksponiraš

MEDIJI„Ne prija mi medij-ska pažnja u velikoj meri. Nisam se još navikla na nju.”

u javnosti. Zašto je to tako? Radim samo šta mi prija. Ne mogu reći da sam se navikla na medijsku pažnju, i dan danas mi to ne prija u velikoj meri. Naravno, ne možete to kontrolisati, pa pokušavam da se naviknem.

Imaš li već planove, šta će posle Evro-vizije slediti i čime ćeš iznenaditi svoje fanove?Snimiću još nekoliko svojih kantautor-skih pesama, na kojima već radim.

A za kraj: Šta miliš o pesmi hrvatskog predstavnika, Roka Blaževića?Pre svega on je odličan pevač, pesma je zanimljiva i zahtevna. Ja takve kompo-zicije volim.

„Otpevala sam ’Krunu’ kako sam osećala, a kažu da kroz umetnost emitu-jemo ono što zapravo u korenima jesmo. Ponosna sam Mitrovčanka i volim da izvodim izvorne pesme”, rekla nam je ovogodišnja predstavnica Srbije.

Foto

s: A

lek

Živk

ović

/Wan

nabe

.rs

KOSMO48

STARSSTARS

Piše: Manuel Bahrer

Poznati koji su Poznati koji su prešli u islam

Zoran Radojković PILE

Piletov osvrt

KOMENTAR

Jedan Bog, a sto interpretacija...

K o je od poznatih promenio veru, hmm. Sve počinje veli-kom ŠIZMOM 1054. tj. po-

delom Rimskog carstva na Istočno i Zapadno. Tu se prve vere menjaju. A granica katoličanstva i pravoslav-lja od tada se vuče preko Krajina kroz Bosnu do Mađarske.Tada su u Dalmaciji koristili jednu crkvu u oba obreda i po jednoj i drugoj veri. Neću sada o nasilnom pokato-ličavanju, pa pomuslimanjivanju za vreme Turske... Bilo je, ne ponovilo se. Sećam se prvo Kasijus Kleja, koji je u sred slave postao musliman - Muhamed Ali. On mi je dobar pri-mer, uspešnog šampiona u boksu. Reditelj Emir Kusturica, Sarajlija, po imenu musliman, prelaskom u Srbiju, a iz ličnih ubeđenja postaje pravoslavac i dobija ime Nemanja. Mada ga mnogi Romi gotive i svo-jataju zbog filma DOM ZA VEŠA-NJE, a dobacuju mu na ulici i : „E, evo ga Koštunica!”... Ha, ha.Recimo u Hollywoodu je sada jako popularno biti Budista.Tom Kruz je član neke takve verske sekte. Pa onda AMERIČKI ŽIGOLO, (to sam oduvek želeo da budem) – Ric-hard Gere. Madonna praktikuje Kabalu, a od naših Gile iz ELEK-TRIČNOG ORGAZMA je po-stao Budista. Velja Abramović, brat Marine Abramović, svetske umet-nice, poznavalac Teslinog dela, iako rođen kao pravoslavac, sve više je Budista (tako on kaže). U Beču je jako organizovana verska zajednica „Adventista”, a mnogi su se pridru-žili i „Jehovinim svedocima”. E, sada – što, to nije moje da pitam. To je ljudsko pravo. Ali ako je bog jedan i verujemo u njega, onda je sve jedno ko vam je Provajder. Veliki broj Vla-dika imaju besna kola, poneki decu, a par njih i dečake. Fuj! Verujte u šta hoćete, ali budite Ljudi!

Supruga poznatog francuskog fud-balera potiče iz Alžira, zbog čega je i velika zvezda FC Bayerna konver-tirala u islam pre 13 godina.

Sestra kralja popa promenila je svoju veru iz ljubavi prema uspeš-nom biznismenu Wisammu Al Mani iz Katara, za kojeg se udala 2015. godine.

Kultni reper prešao je još 90-ih godina iz hršćanstva u islam. Neretko se izjašnja-vao kritično o veri uopšte i savetovao svojim fanovima da treba uvek da slušaju svoju savest.

Franck Ribéry

Janet Jackson

Ice Cube

prešli u islamSVE ZA LJUBAV. Nebitno da li je ljubav prema

partneru muslimanske veroispovesti ili iz du-

hovnih uverenja, nemali broj poznatih prešao

je iz hršćanstva u islam. A razlozi su, kao i

branše u kojima ove zvezde deluju, različiti.

Foto

s: zV

g.

Prešavši u islam ova irska pevačica promenila je svoje ime u Shuahadu Davitt, pod kojim uređujue jedan profil na Twitteru, gde se poka-zuje pokriveno pevajući duhovnu muziku.

Od 2007. godine ovaj reper je pripadnik muslimasnke ver-ske zajednice, a na Instagramu često objavljuje verske poruke za svoje fanove.

Nemački reper je promenio svoju veru još u mladosti, tačnije od 15. godine. Glavnu ulogu u toj odluci je navodno igrao njegov očuh, alžir-skog porekla.

Ice Cube

Sinéad O’Connor

Busta Rhymes

Kollegah

KOSMO 49

Village Cinema Wien Mitte

SCENA

Mladi bečki reper, podrijetlom iz Kotor Varoši pored Banjaluke Stefan Marković (20), pozna-tiji kao ShemA, od svoje 15 godine sa bavi rep glazbom, piše pjesme i izbacuje ih na svom You-Tube kanalu. Kako je odrastao u Beču, pretežno repuje na njemačkom, ali ima i par pesama na „našem”.

KOSMO: Zašto baš rep? Oduvijek sam volio glazbu, a najviše RnB i hi-ohop. Njemački rep sam, zapravo, počeo slušati od svoje 15. godine. Prije toga sam smatrao da je rep površna vrsta glazbe u kojoj samo dominiraju be-smislene psovke. Međutim, kada sam više obratio pozornost na tekst, shvatio sam da i sam želim pisati tekve pjesme. Slušajući Kay One-a sam sam zavolio nje-mački rep, a zahvaljujući prija-telju sam otkrio ovaj svijet.

Biznis sa glazbom je dosta naporan. Kako izlaziš na kraj sa tim i kako se boriš protiv udaraca? U Beču je teško baviti se repom jer čovjek ne do-bija skoro nikakvu podršku za to. Moraš se dosta truditi i raditi prije nego što dobiješ priznanje.Na početku je bilo doista teško i dugo je trajalo dok me ljudi nisu počeli primjećivati. Što sam bio bolji, to su ljudi više dijelili moje spotove i moju glazbu, a time su me sve više i podržavali. Kad god doživim neki udarac, onda još više radim na sebi. Nikada

nisam imao želju da uzvraćam udarce i da time nekome naškodim. Želim svima

samo najbolje i trudim se da gledam sebe.

Odakle ideja za tvoje umjetničko ime?To je veoma smiješna priča. (smijeh) Sa svojim roditeljima svake godine ljeto pro-vodim u Hrvatskoj, blizu Splita. Kada sam imao 14, 15 godina, tamo je bila veoma popularna riječ „šema”, u smislu da je nešto „cool”. Tu riječ smo jako često upotrebljavali. Ona mi se jako dopala, pa sam jednostavno

rekao „ja sam šema”. Posebno mi je draga jer, zbog mog hrvatskog podrijetla, imam

ličnu poveznicu sa njom.

Koji je tvoj najveći san i kakvi su tvoji planovi za

budućnost?Moj najveći san, još od dje-

tinjstva, je da kupim mojim roditeljima kuću. To sam oduvijek želio. Što se tiče

moje karijere – želio bih da postanem poznat reper i da jednog dana napunim neki fudbalski stadion ili Stadthalle kao RAF Camora. Takve ciljeve postavljam sebi kako nikad ne bih odu-stao od svog puta. Isto tako bih volio zarađivati od repa. U bliskoj budućnosti imam plan da još više radim na sebi i da se usavršavam. Želim i da unesem više tematike u svoje tekstove i da poč-nem sa izbacivanjem albuma. Sa svojim drugom želim da proširiti grupu koju imamo, „Loyal

to death” i da od nje napravimo label.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g.

Piše: Patricia Trötzmüller

„Stalno radim na svom usavrsavanju

”

4.

EU Jugendkino

9:00-10:309-10.5.2019. povod za njihovo projekto-

vanje su predstojeći izbori za Evropski parlament. Cilj ovih projekcija je da okupi što više mladih ljudi na jednom me-stu i da ih podstakne da izađu na glasanje krajem maja. Na-kon projekcije kratkih filmo-va, gladaoce očekuju disku-sije sa poznatim i vrhunskim umetnicima, književnicima, preduzetnicima itd. Među gostima će se naći i Selma Prodanović, preduzetnica,

filantrop i CEO grupe Bra-inswork, kao i poznati austrij-ski pisac Vladimir Vertlib. Ovo je jedna od manifestacija

u okviru kampanje „Ovaj put glasam”. Ulaz je besplatan, ali je potrebna prijava na:www.youth-cinema.eu.

KOSMO50

Predstavništvo Evropske ko-misije u Austriji zajedno sa LET'S CEE Filmskim festi-valom poziva svu austrijsku omladinu i mlade, odrasle ljude da dođu u bioskop! Projekcije interesantnih, kra-tikih filmova održaće se u bioskopima širom Austrije, a

Fotografija: Fabian Skala

Foto

s: zV

g.

„Stalno radim na svom usavrsavanju

”Fo

tos:

zVg.

Najveći spektakl dijaspore:Bečki oskar popularnosti!

Tradicionalno, svake godine u carskoj prestonici održava se manifestacija koja je omi-ljena širokom auditorijumu. Dvanaesti po redu, Bečki oskar popularnosti okupiće najveće zvezde iz Srbije, Bo-sne i Hercegovine i dijaspore 29.5.2019. Luksuz, glamur i sjaj uz najsjajnije izvođače! Preko dvadeset pevača sasta-će se na jednom mestu: ve-lika imena naše estrade kao što su Adil, Adreana Čekić, Katarina Grujić, Sloba Rada-nović, Kija Kockar, Emir Ha-bibović, Jelena Kostov, Viki Miljković, Ivan Kurtić, Indy, Katarina Živković, Nadica Ademov, Emir Djulovic, Pe-

tar Knežević i mnogi drugi.Naše velike zvezde će najno-vijim limunzinama doći do Mozaik Eventcentra, luksu-zne lokacije u kojoj se ove godine održava veliki Bečki oskar popularnosti. Zatim će prošetati crvenim tepihom, pa prirediti nezaboravnu noć! Ne propustite ovaj jedinstveni događaj čiji su organizatori In production i restoran ,,Lovac” iz Beča. Prošle godine je 30 zvezda učestvovalo na Beč-kom oskrau popularnosti, što je ovaj događaj plasirao među najbolje u regionu. Iz godine u godinu je program sve ra-znovrsniji, a interesovanje sve veće. Prošle godine, organiza-

20:0029.5.2019. MOZAIK, Eventcenter

tor Danije Đurić, ekskluzivno za KOSMO je izja-vio: „Raduje me da se ova mani-festacija održava već po 11. put. O r g a n i z a c i j a Oskara zahteva puno posla, ali sam jako za-dovoljan i po-nosan da ovaj događaj sve više raste.” Karte su već uveli-ko u prodaji . Više informacija na: +436604378891i na +43 66913000922. Za ovu neza-boravnu noć KOSMO vam dodeljuje karte. Sve što treba

da uradite jeste da po-setite naš sajt: www.kosmo.at i u rubrici „Gewinnspiele” učestvujete u nagradnoj igri za ovaj jedinstven muzički doživljaj!

NAGRADNA IGRA

Dr. Bettina Liebmann, Expertin für Mikroplastik im Umweltbun-desamt, konnte im Vorjahr ge-meinsam mit der medizinischen Universität erstmals den Nach-weis von Mikroplastik im Men-schen erbringen.

Die promovierte Chemie-Ingeni-eurin ist Schadstoffen jeder Art auf der Spur. Gemeinsam mit ih-rem Team aber auch mit KollegIn-nen aus ganz Europa erforscht sie, wie diese den Weg in die Um-welt gefunden haben und wel-

che Aus-wirkungen sie auf den Men-schen ha-ben. Diese w i c h t i g e

Grundlagenarbeit von Dr. Liebmann hat dazu geführt, dass die europäische Chemi-kalienagentur aktuell die Be-schränkung von Mikroplastik in Produkten wie Zahnpasten, Gesichtspeelings oder anderen Kosmetikprodukten diskutiert. Auch viele andere Aktivitäten sind nun europaweit im Gang, etwa die EU-Verbote von Ein-wegplastikartikel oder das Ziel, Kunststoffe als Verpackungsma-terialien zu reduzieren oder mög-lichst lange zu verwenden.

Schadstoffe kennen keine Grenzen Viele der Projekte, an denen Bettina Liebmann arbeitet, wer-den von der EU gefördert und finanziert. Das ermöglicht ihr,

sich europaweit mit anderen Laboratorien, die ebenfalls Um-weltschadstoffe erforschen, zu vernetzen und zu arbeiten. „Erst der intensive Austausch hat dazu geführt, Mikroplastik im Trink-wasser, in den Flüssen, im Bo-den oder letztlich auch in uns Menschen nachzuweisen“, so Liebmann, und fügt hinzu: „Die europaweite Zusammenarbeit ist wichtig, denn Schadstoffe ken-nen keine Grenzen“.

Bettina Liebmann, Umweltbundesamt

Nachweis von Mikroplastik im Menschen kommt aus Österreich

Foto

: Um

wel

tbun

desa

mt/S

. Enz

inge

r

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

52 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g, M

att B

aron

- Sh

utte

rsto

ck

Knjige

Bijelo na crno: lekcije iz prošlosti za budućnost — Hrvoje Klasić

Ljevak, Zagreb 2018. Kolumne cenje-nog istoričara i predavača na Filozofskom fakultetu u Zagrebu vrlo

elokventno, zanimljivo i argu-mentirano podsjećaju javnost na važnost dijaloga i međusobnog uva-žavanja pišući protiv sprege politike i kriminala, obnavljanja fašističko-naci-stičkog i lažiranja istorijskih činjenica.

Ženski razgovori —Dušan RadovićLaguna, Beograd 2018.

Zbirka du-hovitih priča iz ugla razli-čitih žena (i muškaraca) o ljubavi, sreći i zajedničkom življenju. Po-

smatrajući muški svet iz ženske perspektive u dramskim crticama, Radović kroz humor, ali i gorči-nu analizira ono što svakodnevno živimo. Ironična, ali dobrodušna, knjiga u kojoj će se svako pronaći.

Wonisch (Hg.)Edition Atelier, Wien, 2019.

U sklopu blok nastave „Migra-

tion & Zusammenleben” organizovan od strane Wiener Bildungsakademie (2017/2018) nastao je zbornik o istoriji migracije u Austriji iz razli-čitih perspektiva od Austrougarske monarhije do sadašnjosti sa radovima brojnih stručnjaka.

Migrationsgeschichte —Grasl-Akkilic, Schober,

Atmosfera kao na sučanoj plaži usred austr i jske prestonice.

Ljubitelji dobre hrane moći će tri dana uživati u austrijskim specijalitetima.

Izložba poznatog umetnika, Žarka Alek-sića, pomera naše granice razmišljanja.

U vremenu kognitivnog kapitalizma i pokrenut od ideje da se koncept veštačke inteligencije i virutalnog prostora marginalizuje, umetnik Žarko Aleksić istražuje struk-ture i aspekte svesti kao što su subjektivnost, jedinstvo i intencije. U okviru izložbe ovaj umetnik iz Srbije se bavi primarno subjektivnim mentalnim stanjima. Kritički aspekti se javljaju u performansu The Trip, koji uka-zuje na emancipatorni potencijal neuplasticiteta kao i umetnički rad „Potemkins Dorf ”. Aleksićev umetnički projekat traga za kognitivnim preokretom – razmišlja-njem. Više na: www.wienmuseum.at.

Po motom „kulinarska raznolikost regiona” Kuratorium Kulinarisches Erbe i stadt wien marketing pozivaju na 12. „Festival užitka” (Genuss-Festival), koji će se od 10. do 12. maja održati u bečkom gradskom parku. Ova mani-festacija je poslednjih godina obavezan termin za sve hedoniste širom države. Program festivala odvešće vas na kulinarsko putovanje sa različitim specijalitetima iz svih devet pokrajina: od Reindlinga iz Koruške, preko suhomesnatih proizvoda iz područja reke Inn, do gradi-šćanskog Uhudlera, Schilcherovog grožđanog soka ili sira iz šume oko Bregenza. Više info: www.genuss-festival.at

Genuss-FestivalStadtpark

Sunce, muzika i puno zabave biće iznova glavne karak-teristike 13-og po redu Donaukanaltreiben od 24. do 26. maja 2019. Između Spittelaua i Franzensbrückea održaće se bogati kulturni program u znaku vode: živa muzika, modne revije, radionice plesa i joge kao i druge (sportske) aktivnosti pretvoriće ovaj deo austrijske pre-stonice u pravu letnju oazu. Prošle godine je 30.000 hiljada ljudi uživalo u programu Donaukanaltreibena, a ne sumnja se da će se i ove godine najmanje isto toliko odazvati letnjem pozivu ove manifestacije. Više infor-macija: www.donaukanaltreiben.at

Žarko Aleksić — Simulacija razmišljanja

Donaukanaltreiben 2019

10-12.05.2019. Wiener Stadtpark

Wien Museum MUSA

9.5-5.6.2019

Spittelau — Friedensbrücke

24-26.05.2019.

Foto

s: zV

g, M

att B

aron

- Sh

utte

rsto

ck

KOSMO 53

The Hole In The Ground

Aladdin 2019

Žanr: horrorGlumci: Seana Kerslake, James Quinn Markey, Kati OutinenRežija: Lee CroninNa repertoaru od: 3.5.2019.

U pokušaju da pobegne od svoje prošlosti, Sara O’Neill gradi novi život sa svojim malim sinom Chrisom. Stra-šan susret s tajanstvenim su-

sedom razbija njenu krhku sigurnost, bacajući Sarah u užasnu noćnu moru paranoje i nepoverenja, dok pokušava otkriti jesu li uznemirujuće promene u njenom dečaku povezane sa zloslutnim po-norom duboko u šumi. Ako je verovati kritičarima ovaj film se može svrstati uz bok najboljih horor filmova ikad snimljenih.

Kino - najnoviji blockbusteri

APPSLEEP BETTER besplatna

Sleep Better pruža jed-n o s t a v n u i efikasnu

mogućnost za poboljšanje kvali-teta sna. Bez obzira da li imate probleme da zaspite, želiti znati koji faktori (kofein, alkohol, tre-ninzi, stres) utiču na vaš san, ili prosto hoćete da isprobate novi budilnik, Sleep Better ima bez-broj funkcija za kvalitetniji san.

MOMENTbesplatna

Ova aplikaci-ja ima za cilj da kod kori-sinika mobil-nih telefona

dostigne zdrav način korišćenja istoga i time utiče na više slobod-nog vremena bez telefona u ruci, koje se može koristiti za druge ak-tivnosti. Moment prati provedeno vreme ispred ekrana pametnih te-lefona, kao i koje aplikacije najviše gutaju „naše” vreme.

MK 11PC, PS4, XboxOne, Nintendo Switch

Mortal Kom-bat, bez sum-

nje najbrutalnija serija borilačkih video igara, dobila je svoj 11. nasta-vak. Novi Mortal Kombat je krcat sadržajima kako za solo igrače, tako i za one koji preferiraju da kontro-lere ukrste sa drugima. A sada ono zbog čega 99 odsto ljudi igra Mortal Kombat – necenzurisano, spekta-kularno nasilje! Naravno da ga ima još više! Uostalom, novi skok u gra-fici je doprineo da igra izgleda čak realistično i pokazuje svaki detalj.

Igrica

Royal CorgiŽanr: animacijaGlumci: Jack Whitehall, Ju-lie Walters, Tom Courtenay, Jon Culshaw, Jamal Fahim, Kulvinder GhirRežija: Ben Stassen, Vin-cent KestelootNa repertoaru od:1.5.2019.Ocena: 4

Animirani film o omiljenoj vrsti pasa britanske kraljice Elizabete, velškim korgijima, od kojih se još od djetinjstva ne odvaja. Otkad je Rex kao mlado i slatko štene ušao u Buckinghamsku palatu ovaj pas živi kao pravi kralj. Nije trajalo dugo da ovaj velški Korgi osvoji srce kraljice, dok su ostali njeni psi vrlo brzo dobili samo sporednu ulogu.

Sve je bilo sjajno i bajno u Rexovom životu, sve dok nije organizovan svečani pri-jem za predsednika SAD-a sa specifičnom kosom u naran-džastoj boji. Brže nego što je kraljica Velike Britanije mogla da kaže „I am not amused” odjednom je malom, nestaš-nom mezimcu prestao život u raskoši i luksuzu. Rex je završio na ulicama Londona i postao je jedan od brojnih pasa lutalica što se iz dana u dan bore za goli opstanak. No Rex ne bi bio Rex da se tek tako predaje novonasta-loj situaciji. On želi svima da pokaže da je on i te kako bio s razlogom omiljeni kućni lju-bimac kraljice. No, put nazad u Buckinghamsku palatu nije bio tako lak kako je on

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

to u početku zamislio. Pred Rexom je trnovita odiseja pun avantura i opasnosti. U svojoj borbi za mesto u krilu kraljice Velike Britanje mali Korgi se ne mora samo suočavati sa bezbroj prepreka, već nalazi ženku svoga života i otkriva svoje stvarno „ja”, tj. svoj pravi identitet. Ovaj animirani film je pravi užitak i zabava za čitavu porodicu.

Žanr: Avantura, fantazijaGlumci: Will Smith, Billy Magnussen, Naomi Scott, Marwan Kenzari, Mena MassoudRežija: Guy RitchieNa repertoaru od: 23.5.2019.

Četvrt veka nakon izlaska jednog od najvoljenijih Di-sneyevih klasika, na velika platna stiže igrana verzija cr-

tanog filma Aladin. Džafar će ponovo zakoračiti u mračnu arapsku noć kako bi se do-mogao čarobne lampe. Lopov Aladdin će ponovo postati princ, Jasmina će pobeći iz pa-late u Agrabi, a naravno opet ćemo sresti simpatičnog duha iz čarobne lampe. Doživljaj za stare fanove, ali i za sve budu-će obožavaoce Aladdina - bez obzira na starosno doba.

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

HOROSKOP

54 KOSMO

Foto

s: zF

aceb

ook/

Che

r

Cherilyn Sarkisian — Cher20.5.1946, KalifornijaVrlo malo poznatih osoba uspe da izgradi status

samo s jednim imenom, ali Cher je definitivno na

vrhu liste. U dugačkoj, uspešnoj i vrlo raznolikoj

karijeri otporna pripadnica Bika s Mesecom u

ambicioznom Jarcu preuzela je ulogu pevačice,

kantautorice, glumice, režiserke i producenkinje.

Osvojila je Oscar, Grammy, Emmy, tri Zlatna glo-

busa kao i nagradu People's Choice za doprinos

filmu, muzici i televiziji.

Horoskop poznatih

BIK: Bikovi su često poznati po svojoj tvrdoglavosti, ali se to takođe može protumačiti kao potpuna posvećenost iz-vršenju zadataka. Jednom kada donesu odluku, retko skreću sa ucrtanog puta, ljubavne veze ili posla. To

ih čini odličnim radnicima, jer ostaju dugo da rade dok

god ne završe posao kako treba i odličnim prijateljima,

jer su uvek tu, bez obzira na iskušenja i turbulencije u životu. Bik je jedan od znakova na kojeg najviše možete

računati. Snaga: pouzdan, strpljiv, muzikalan, praktičanSlabost: tvrdoglav, beskompromisan, posesivanOmiljena boja: ljubičasta

Znakmeseca

Mesečnihoroskophoroskop

horoscope.pdf 2 11.08.17 12:00

KOSMO 55

Foto

s: zF

aceb

ook/

Che

r

Ovan (21.3 - 20.4)Posao vam je nekada bio veoma bitan, ali sada, kada ste shvatili kako svet funkcioniše,

nije vam više na prvom mestu. Nemate više toliko motivacije i volje da radite kao nekada

zato što znate da uspeh i napredovanje ne zavise samo od va-šeg talenta, već i od poznanstava i veza. Spremate se na daleki put koji neće biti lak jer ćete biti u društvu nepouzdane osobe. KOSMO SAVET: Posetite ortopeda.

Bik (21.4 - 20.5)Prevelik pritisak na poslu će trajati i ovog meseca. Pokušajte da prebacite neke zadat-ke na kolege koji nemaju toliko posla kao vi. Srešćete osobu koja vam je nekada bila veoma bitna. Ipak, nemojte da dozvolite da vam se ona ponovo uvuče pod kožu jer, iako je bilo lepih stvari u prošlosti, bilo je i onih dosta negativnih. Za svaki prekid postoji razlog. KOSMO SAVET: Preko vam je neophodan odmor.

Blizanci (21.5 - 21.6)Nije vreme za rizične poslovne odluke, iako vam se neke prilike posebno čine zanimljivima. Po-

stoji dosta faktora koji negativno mogu uticati na celu situaciju te je bolje sačekati povoljniji period

za finansijska ulaganja. Ovaj mesec će vam doneti određene probleme, a komunikacione sposobnosti su prve na udaru. KOSMO SAVET: Jedite barenu hranu više i češće.

Rak (22.6 - 22.7)Vaša karijera će se naći na meti mnogih koji smatraju da ne znate da radite svoj posao ili da se ne trudite dovoljno dobro da ga radite. Vaš partner nema razumevanje za vaše zahteve i prohteve koji su, iz dana u dan, sve veći. U drugoj polovini meseca ćete dobiti priliku za jedno romatnično putovanje, na kojem možete popraviti komunikaciju sa partnerom. KOSMO SAVET: Napravite korekciju ishrane što pre!

Lav (23.7 - 23.8)Borićete se hrabro ovog meseca sa svim ne-daćama, problemima i obavezama koje se

sve više gomilaju. Međutim, vi drugačije ne biste ni mogli zamisliti vaš život. Vaš ljubavni

život je i dalje buran, mada vam je sve to već dosadilo. Že-lite da se smirite i da uživate u trenucima sa voljenom oso-bom, ali vas i dalje mame noćni izlasci i višečasovni pro-vodi. KOSMO SAVET: Morate da prekinete sa porocima!

Devica (24.8 - 23.9)Poslovna komunikacija sa jednom osobom će vam doneti dosta toga pozitivnog ovog meseca. Imaćete šansu da naučite mnoge stvari i da otvo-rite nova vrata. Posle toliko traganja, konačno ste u vezi sa starijom osobom i pravo je čudo kako ranije nista shvatili da su veze sa starijim osobama prave za vas i da su veze sa mlađim – gubljenje vremena. KOSMO SAVET: Očistite stan.

Jarac (22.12 - 20.1)Oduvek vam je bilo bitno da imate dovoljno slobodnog vremena, kako biste mogli da pro-vodite vreme sa porodicom. Ako vas zovu sa posla, pokušajte da im objasnite da niste samo vi zaduženi za neke stvari. Svaka poslovna prilika je dobra šansa. Nemojte propustiti nijednu jer, ako uspete – još bolje za vas, a ako ne – iskustvo će vas učiniti još kvalitetnijom osobom. KOSMO SAVET: Razgovarajte o vašim osećanjima!

Vodolija (21.1 - 19.2)Umorni ste od obaveza zato što partner sve prepušta vama. Niste anvikli da kažete NE, ali ponekad očekujete pomoć od voljene osobe.

Za sada se još uvek ne vide posledice toga, ali se osećate na ivici snaga. Tvrdoglavi ste u ljubavi i to je jedina stvar preko koje partner ne može da pređe. Ipak, ni ljubomo-ra vam nije strana, pa će se i ona ispoljiti ovog meseca. KOSMO SAVET: Naučite da kažete NE!

Ribe (20.2 - 20.3)Imate dosta energije i motivacije i generalno se dobro osećate. Nemojte da posustanete ni u drugoj polovini meseca kada će vam snaga malo zafaliti. U ovom mesecu ćete imati priliku da pokažete svoje rad-ne sposobnosti. Imaćete želju da se takmičite sa svima. Međutim, pazite se! Ima i onih koji izgledaju kao da ništa ne znaju, ali su jako pametni. KOSMO SAVET: Slušajte svoj instinkt.

Vaga (24.9 - 23.10)Rokovi su kratki, ali vi uspevate sve da za-vršite u propisano vreme. Posao ne trpi vaš neorganizovani privatni život ali ukoliko ga

ne sredite, on će najviše trpeti. Porodica i bliski prijatelji žele da provedu više vremena sa vama, ali to početkom meseca jednostavno nije moguće. Ipak, u drugoj polivini meseca ćete imati više vremena, te ga iskoristite na najbolji mogući način. KOSMO SAVET: Organizujte piknik sa vašim najbližima.

Skorpija (24.10 - 22.11)Znate da bez dobrih i jakih poslovnih veza ne-ćete moći da ostvarite dobar poslovni rezultat. Zato, pre nego što bilo šta počnete, kontaktirajte osobe na položajima kako bi proverili da li će vas podržati. Vaš osećaj za komunikaciju vas ne služi najbolje ovog meseca, pa može doći do konflikta sa partnerom. Imate zajedničke ciljeve, ali vi jednostavno ne umete da kažete šta želite i kako se osećate. KOSMO SAVET: Malo samostalnosti će vam dobro doći.

Strelac (23.11 - 21.12)Kreativni ste, ali nemate kome da pokažete tu vašu kreativnost. Danas su neke druge vredno-

sti na proveri, a vi ih nemate i zato ste izgubljeni. Ovih dana vam se otvaraju brojna vrata, kako na

privatnom, tako i na poslovnom planu. Ako vam se neko sviđa, to ne znači da ceo dan morate da mislite samo na tu osobu.KOSMO SAVET: Ne pravite kompromise ni sa kim!

Kongres Druge internacionale u Briselu 1891. godine doneo je odluku da će se prvi maj svake godine obeležavati kao „praznik radnika svih zemalja, na kojem će radnici predstavljati svoje zajedničke zahteve i solidarnost”. Danas je ovaj dan zakonski pra-znik u većini država, uključujući i Austriju.

Prvi maj u AustrijiPrvi maj je zvanično postao državni praznik u Austriji nakon raspada monarhije. Narodna skupština je 1919. godine donela odluku da će 1. maj biti dan „opšteg odmora i slavlja”.

Prvobitna „nedelja pobunje-nika” postala je državni praznik. Godine 1933, prema odluci Engelberta Dollfußa, nekadaš-njeg austrijskog kancelara, bile su zabranjene sve ulične demon-stracije, čime su Prazniku rada oduzeti svi prvobitni sadržaji. Za vreme NS režima ovaj praznik se proslavljao pod nazivom „Dan nacionalnog (nemačkog) rada”. Prvi maj se i danas obeležava u Austriji sa puno ushićenja, iako svedočimo vraćanju na vremena pre 1886 - povećanju radnog dana na 12 sati.

RAZONODA

56 KOSMO

Međunarodni praznik rada slavi se širom planete kao državni praznik mnogih zemalja. U Austriji je on ustanovljen 1890. godine. Na našim prostorima se ovaj praznik vezuje za izlet, roštilj, druženje sa prijateljima u prirodi, a pritom mnogi zabo-ravljaju na prava radnika, zbog kojih je praznik nastao...

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

S ve moje molitve padaju u vodu zbog ove jedne. Ova jed-na koja se javi nekako s prolje-

ća. I dugo je nosim u srcu i tražim od Boga da mi je ispuni. Da ispuni moju želju, tako skromnu, a tako veliku – želju koja će značiti svima, pogotovo mom narodu. Molim te, Bože, usliši moje molitve i podari nam lijepo vrijeme za 1. maj. Taj praznik znači tako mnogo ljudima oko mene! Uz veselje i pjesmu i pokoje okrenuto janje, uz kobasice, sudžukice i bijelo meso, pjevamo i nazdravljamo do kasno u noć. Moja je plata možda mala, ali srce mi je veliko! Tako se uspijemo svi dogovoriti i za šaku para napravimo pravo dobru atmosferu. Bože dragi, samo da nas vidiš! Kosovi zviždu-ću u pratnji harmonike sa radija, a mi se borimo sa dimom od roštilja i univerzalnom pjesmom: „Bježi dime od nas, tamo su ti vrata”, dozi-vamo sile koje raspršuju ugljen-mo-noksid što dalje od nas. I da, znam da će neko reći: „Pa, roštiljate svako malo i možete roštiljati i nakon tog praznika”, ali niko ne zna, Bože dra-gi, da je tad meso najslađe, pogoto-vo janjeće i kad ga skineš sa vatre, a ono sa njeg' kapa li kapa…. usne da obližeš, pa pivom da sve to zaliješ. I eto, koliko smo skromni, samo lije-po vrijeme tražimo, samo to i ništa više, da ne bježimo pod strehe, ako nas kiše zadese. Bože zdravlja, pa ćemo ovako i dogodine. Nema veze što niko ne poznaje historiju tog dana i hvala Bogu da nas to i ne za-nima. Ne bavimo se trivijalnostima jer ćemo se ionako, odmah nakon ovog dana, vratiti svojim ritualima i kukanjem o politici, manjku rad-ničkih prava i sivoj ekonomiji. Mi smo posebna nacija i Bože, štuj naše zahtjeve, pa ćemo i Tebe poštovati. Amin.

Produhovljen za Prvi maj

Krvav pocetak veselog praznika

Sve je počelo u Sjedinjenim Američkim Državama u 19. veku. Male nadnice, dnevni rad od 12 do 18 sati i iskorišćava-nje dečje radne snage dovodili su do mnogobrojnih štrajkova u kojima su radnici zahtevali veće plate i bolje uslove života. U zemlji sa najbrže rastućom industrijalizacijom na planeti pretilo je da dođe do opasne eskalacije nezadovoljstva. Vrhunac se dogodio 1. maja 1886. godine u Chicagu kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 radnika, ističući svoje zahteve kroz jasne simbole, tj. kroz tri osmice – 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Radnički sindikati su tog dana proglasili generalni štrajk, a nije slučajno zašto je baš 1. maj bio taj dan. U Americi se, naime, 1. maj zvao i „moving day”jer su svakog prvog maja stari ugovori o radu isticali i sklapali su se novi.

Osam sati radaU prvoj liniji su demonstranti zahtevali od vlasti skraćenje radnog dana na osam sati. Za to su se radnici zalagali već od 60-ih godina 19. veka, međutim uspeli su radni dan da skrate

samo na 10 sati. Bez obzira na to skraćenje, uslovi rada su i dalje bili nepodnošljivi. Tako je 1. maja 1886. godine na ulice izašlo 40.000 ljudi iz 11.000 preduzeća.

EksplozijaŠtrajk je eskalirao trećeg dana, tačnije 3. maja. Tadašnja vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage što je dovelo do

žestokog sukoba i eksplozije bombe na području Haymarket-Square-a u kojoj je poginulo šest, a ranjeno 50 radnika. Mnogi demonstranti su uhapšeni, a vođe demonstracija su izvedene pred sud. Sedmoro ih je osuđeno na smrtnu kaznu. Krvav ishod demonstracija doveo je do toga da vlast ispuni deo zahteva rad-nika. Tako, od 1. maja 1890. godine, Amerikanci završavaju svoj radni dan nakon osam sati rada.

Od protesta do praznika

Hazim HADŽIĆ

Hazimovopero

1. maja 1886. godine na ulice je izašlo 40.000 ljudi tražeći skraćenje radnog dana na 8 sati.

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

veselog praznika

KrokodiliIde narkoman ulicom i šprica sprejom po putu.Pita ga komsija: -Šta radis to?Narkoman odgovara: -Špricam protiv krokodila.Komšija sav zbunjen, gleda unaokolo pa kaže:-Ovde nema krokodila!Narkoman:-Nema kad ja špricam!

ViršleDve cimerke kuvaju viršle. Prva uzima viršle, odseče po komadić sa oba kraja i stavi ih u šerpu i kuva. Pita je ova druga:-Što sečeš viršle sa oba kraja i tako ih kuvaš?Zbunjena, ova joj iskreno odgovori:-Uf, nemam pojma, moja mama uvek tako radi...Za vikend, devojka ode kući pa pita mamu:-Mama, reci mi zašto, kad kuvaš viršle, uvek odsečeš oba kraja?Mama se isto zbuni i kaže:-Pa moja mama, a tvoja baka je uvek tako radila...Onda devojka pita i baku koja je sa njima živela i ispalo je da je to neka vrsta porodične tradicije, jer je i prabaka, koja je sada smeštena u dom, isto pre kuvanja odsecala krajeve na viršlama.Devojka odluči da poseti prabaku u domu, rešena da razjasni stvar sa viršlama. Prabaka se oduševi posetom, vreme je prolazilo u priči, pa u jednom trenu devojka upita:-Reci mi zašto se pre kuva-nja moraju odsecati krajevi na viršlama?Prabaka zaćuti, pogleda je i reče:-Šta, još uvek niste kupili veću šerpu?

Ima li ovde pravog muškarca da mi to omogući?Pogleda je Mujo i bude mu milo. Ustane, samouvereno joj priđe, skine košulju i nežno joj kaže: -Evo, ispeglaj ovo.

RakijaUpeca alkoholičar zlatnu ribicu i ona kaže da će mu ispuniti tri želje ako je pusti i ovaj pristane. Pita ga ribica koja mu je prva želja, a on će:-Hoću da umesto vode ovom rekom teče rakija!-Koja ti je druga želja?, pita ribica.-Daj mi najveću kriglu što postoji da zagrabim sebi rakije. - Koja ti je treća želja? -Daj mi jedan bambus da pre-sečem ovu rakiju.

MedvediceLovili zeka i medved ribe i upecaju zlatnu ribicu i kaže ona njima: -Pustite me, ispuniću svakom po tri želje.Kaže medo:-Može, ali prvo meni. Kaže zeka: -Daj meni prvo! Kaže ribica:-Hajde, da se ne ljutite, prvo medi jedna (on je jači), pa onda zeki jedna i tako dalje. Dogovore se oni i i kaže riba: -Hajde, medo, prvu želju!-Vidiš onu šumu – hoću da se svako stablo u njoj pretvori u medvedicu.-Šta će ti, medo, tolko medvedica? Medo se smeška i kaže: -Neka, neka.Kaže ribica: -Dobro, kad hoceš, biće tako. Hajde sad ti zeko. -Hoću da ova livada bude puna šargarepe. -Može! Hajde sad ti, medo,

OdžakPita plavuša nekog lika.-Odakle si?-Iz Odžaka.-A, je l’ znaš Deda Mraza?

BibliotekaDolazi čovek u biblioteku:-Dobar dan, imate li knjigu o samoubistvu?-Ma da, pa da je ne vratiš!

FabrikaInspektor u fabrici pilećih salama i pašteta. -Je li vi možda mešate još neko meso pored piletine u vaše proizvode?-Paa... mešamo.-A koje to?-Pa konjsko meso.-Dobro, a koliko ?-Paa... pola-pola.-Kako to pola-pola?-Pa jedno pile, jednog konja.-Au... kad tako malo stavljate piletine, onda bolje da je ni ne stavljate.-Paa... i ne stavljamo.

MozgalicaŠto je to: danju laje, nocu pliva?-Tastina proteza.

AvionKapetan putničkog aviona preko razglasa: -Dragi putnici... Moram vas, na žalost, obavestiti da nam curi rezervar za gorivo i da ćemo za manje od 10 minuta ostati bez goriva... Pokušaću u međuvremenu prizemniti avion, ali pošto smo trenutno iznad planinskog područja, ne verujem da ću to uspešno izvesti...U avionu muk . Ustane zgodna devojka, skine svu odeću sa sebe i vikne: -Ako već moram umreti, želela bih da se osećam kao prava žena kad se to dogodi!

Pusta razbibriga

drugu želju. -Vidiš onu šumu – hoću da se svaka grana, na svakom stablu pretvori u medvedicu.-Šta će ti, medo, tolko medvedica? Medo se smeška i kaže: -Neka, neka. Hajde, zeko, ti sada drugu želju.- H o ć u m o t o r i t o Harley-Davidson.-Važi, kad hoćeš. -Hajde, medo, poslednju želju. -Vidiš onu šumu – hoću da se svaki list na svakoj grani pre-tvori u medvedicu. -Ma, šta ce ti, medo, tolko medvedica?Medo se smeška i kaže: -Neka, neka.-Hajde, zeko, ti sada poslednju želju. Kad zeko već na motoru turira i kaže: -Hoću da je meda peder!

FarmaceutkinjaRazgovaraju dve plavuše:-A onda mi je rekao kako je u početku mislio da sam ja far-maceutkinja! Znaš li šta je to?-Ne znam.-Nisam ni ja znala, ali sam mu ipak, za svaki slučaj, opa-lila šamar.

KuglicaPutuje plavuša vozom, pa se iz dosade igra nekom kugli-com. Baci je, pa je uhvati, pa opet baci, dok kuglica nije ispala na pod. Svi muškarci iz kupea skočiše da je traže, a ona će:-Ma, dajte, ostavite, nije potrebno.-Nema problema, gospođo, naći ćemo je!-Ma, nemojte, molim vas!-Ma, naći ćemo je, nije nam teško!A plavuša, sa prstom u nosu:-Ma, napraviću ja drugu!

KOSMO 57

KOSMO58

SPOR T

Foto

s: iS

tock

phot

o, S

cree

nsho

t/w

ww.

wie

n.gv

.atProlećna avanturaPiše: Dušica Pavlović

kroz devet gora

PLANINARENJE. Ne morate biti vrhunski

sportista i osvajati velike planine, kako bi-

ste uživali u čarima prirode i neograniče-

nom pogledu. Ponekad su najlepše stvari

baš u našem okruženju.

Foto

s: iS

tock

phot

o, S

cree

nsho

t/w

ww.

wie

n.gv

.at

S vi zvanični planinarski putevi grada Beča jasno su obeleženi putokazima, prohodni su, si-

gurni i ucrtani u elektronsku mapu grada na vašim mobilnim telefonima, tako da se uvek možete orijentisati. Do njih se lako stiže gradskim sao-braćajnim prevozom. Za porodice sa decom, na svim stazama postoji ne-koliko igrališta za razonodu i odmor, kao i određeni broj gostionica za ga-šenje žeđi i gladi.

1a KahlenbergStart: poslednja stanica tramvaja D – Nußdorf Dužina staze: 11 kmVreme prešačenja: 3,5 do 4 sata

1b LeopoldsbergStart: Nußdorfer PlatzDužina staze: 11 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

2 HermannskogelStart: poslednja stanica autobusa 39A – SieveringDužina staze: 10 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

3 HameauStart: poslednja stanica tramvaja – NeuwaldeggDužina staze: 10,5 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

4a JubiläumswarteStart: stanica tramvaja 49 – RettichgasseDužina staze: 7,2 kmVreme pešačenja: 2,5 do 3 sata

4b OttakringStart: poslednja stanica metroa U3 – OttakringDužina staze: 10 kmVreme pešačenja: 2,5 do 3 sata

5 BisambergStart: poslednja stanica tramvaja 31 – StammersdorfDužina staze: 10,3 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

6 Zugberg - Maurer WaldStart: poslednja stanica tramvaja 60 – RodaunDužina staze: 12,5 kmVreme pešačenja: 4 do 4,5 sati

7 Laaer BergStart: stanica metroa U1 i autobusa 15A – Altes LandgutDužina staze: 15 kmVreme pešačenja: 4 do 5 sati

8 SophienalpeStart: stanica autobusa 450 – KasgrabenDužina staze: 11 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

9 PraterStart: železnička stanica – Wien PratersternDužina staze: 13 kmVreme pešačenja: 3 do 4 sata

1a2

5

67

8

9

3

4a

4b

1b

KOSMO 59

BEČnudi čak devet iz-vrsnih opcija za fizičku aktivnost na obroncima Alpa.

Wnaderwege WIen je aplikacija specijalno izrađena za vašu avanturu kroz bečke šume. Na njoj možete pronaći mape svih devet ruta.

AUTO -MOTO

KOSMO60

Cestarine: Piše: Petar Rosandić

Najskuplji je put do mora

AUTOCESTE. KOSMO vam uoči ljetne sezone

donosi aktualan pregled cijena za autoceste u

obližnjem susjedstvu, te u turističkim destina-

cijama poput Italije, Hrvatske i Francuske.

Foto

s: iS

tock

phot

o

Najskuplji je put do mora

Foto

s: iS

tock

phot

o

N eovisno o tome je li riječ o vinjeti ili o jednokratnom plaćanju au-tocestarine: svako putovanje kroz

Europu sa sobom nosi troškove. Dok u Austriji već dugo vremeena važi obveza nabave vinjete, koja postoji u različitim verzijama i cijenama (vinjeta za 10 dana, 2 mjeseca ili godinu dana), a ista je situa-cija u susjednoj Sloveniji, u Hrvatskoj je i dalje na snazi sustav s plaćanjem nakon same vožnje u auto-kućicama…

ItalijaKod susjeda na jugu, čija obala i dalje pri-vlači velik broj turista iz Austrije, postoji sveukupno 80 autocesta koje zahtijevaju plaćanje na izlasku s autoputa. Dok ćete, ukoliko krećete ka sjevernim destinacijama u Italiiji, proći bez velikog troška, cestarina za put u Bari (1.030 km) na samom jugu zemlje će vas do Rima koštati 38,69 eura, a do Barija 52,79 eura. Cijene se računaju od samog austrijskog graničnog mjesta Arnoldstein. Za put do obljubljenih sje-vernih turistčkih destinacija poput Bibione, Caorlea, Jesola ili Grada – cijene se kreću od 11,40 do 14,70 eura.

SlovenijaPrije nekoliko godina slovenska vlast odlu-čila je ukinuti kućice za auto-cestarinu i uvela sistem s vinjetom. Neovisno o tome putujete li na dio slovenske obale ili nastav-

ljate dalje za Hrvatsku: vinjeta je obavezna i za 7 dana košta 15 eura, za mjesec dana 30, a za cijelu godinu 110 eura za vozilo B kategorije. Nikako na granici nemojte zaboraviti naba-viti vinjetu. Slovenija je, naime, poznata ne samo po čestim kontroloama policije, nego i kaznama od 300 do 800 eura.

HrvatskaU Hrvatskoj vas očekuju jedne od najnovi-jih i najmodernijih autocesta u Europi, ali i poprilično sočne cijene, naročito ako plani-rate put u južnije destinacije na jadranskoj obali. Logično: dok ćete na sjeveru zemlje znatno manje platiti zbog malog broja kilo-emetara (od granice do Poreča naprimjer 6 kuna), za ciljeve poput Dubrovnika morate uračunati i više od 50 eura…

FrancuskaDolazak do Francuske zahtijeva u svakom slučaju kupovinu vinjete za Švicarsku. U Švicarskoj, za razliku od Austrije i Slove-nije, ne postoje različite varijante nego samo godišnja vinjeta. Ista košta 36,50 eura. Cijene u Francuskoj variraju: dok od austrijske granice do Pariza – i zbog toga što se u Njemačkoj ništa ne plaća – stižete samo za 24 eura, destinacije na moru znatno su skuplje. Sve informacije o cijenama možete naći na www.autoroutes.

fr.

ŠpanjolskaPut do Španjolske vodi preko švicar-ske vinjete i niza francuskih autocesta. Zbog udaljenosti i geografske pozi-cije, logično je da je Španjolska iz perspektive Austrije i najskuplja auto-destinacija. Ako se odlučite za varijantu da, primjerice, letite do Barcelone pa tamo nastavljate s iznamljenim autom, cestarine proverite na www.autopistas.com. Put do Valencije od Barcelone bi nas, u pogledu cestarine, koštao 42 eura.

Od Beča do…• Splita (HRV) . . . . . . . . . 30,79 eur*• Jesola (ITA) . . . . . . . . . 14,70 eur • Bordeaux (FRA) . . . . . . 74,90 eur• Crikvenice (HRV) . . . . 13,86 eur*• Dubrovnika (HRV) . . . 41 eur*• Barija (ITA) . . . . . . . . . . 52,79 eur• Portoroža (SVN), vinjeta od 7 dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 eur

* cijene bez slovenske auto-vinjete

KOSMO 61

KOSMO62

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Patricia Trötzmüller | Kolumnisten: Hazim Hadžič, Zoran Radojković Pile | Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Damjan Fiket, Gordan Jović, Nikola Ristić, Fabian Skala, Jelena Cvetković Šarkanović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStockphoto | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Kristina Janković (kristina.jankovic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

KOSMO.at u aprilu

Hrvatska nije više broj 1među AustrijancimaBečki institut za istraživanje rekreacije i turizma pitao je 1.000 ispitanika za njihovu omiljenu destinaciju za go-dišnje domore. Za razliku od prošle godine, Hrvatska se ne nalazi na prvom mestu, već Italija.

Izdvojeni komentari usera:Manuela Ristevska Miloš: Du, dafür ist das Meer in Kroatien sauberer, für mir persönlich bleibt Kroatien die Nummer 1.

Nikola Draganović: Das kann ich nur bestätigen...

Al-quasa džamija gorela kad i Notre Dame

Treće najsvetije mesto islama je gorelo baš iste noći kada je vatra progutala i veliku pari-sku katedralu.

Izdvojen komentari usera:Proteus Protoman: Das ist eine Botschaft, kein Zufall!

Jacqueline Partin: Das wird nicht so groß gepostet – kein Wunder, denn hier spendet ja niemand Millio-nen! Kranke Welt...

Poštovani čitaoci,KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

das Meer und die Küste sind wunderschön – leider wird man überall nur noch abge-zockt... alles überteuert und schlecht...

Bekim Anders: Albanien ist ein Geheimtipp – billig, freundlich. Nur eine Reisever-sicherung sollte man machen, da es kein Abkommen mit der Krankenkassa gibt. Auch wenn man aus Serbien kommt, interessiert dort kei-nen. Durres, Seranda z. B.

Eka Eka: Kroatien ist für mich am schönsten... egal welcher Ort... einfach wun-derschön!!!

Mar Ti Na: Ob dass ein Zeichen von Gott dafür ist, dass die Menschen verblödet sind und sich gegenseitig ha-ssen? Am Ende kommen wir alle vor den gleichen Richter.

Wien wählt Europa!

Respekt zählt.

Bezahlte Anzeige

26.05.2019 Europawahl

Alle Informationen auf www.wahlen.wien.at oder telefonisch unter 01/50 255

Du bestimmst, was in Europa zählt. Bei der Europawahl am 26. Mai 2019. Du hast am Wahltag keine Zeit? Beantrage deine Wahlkarte jetzt im zuständigen Wahlreferat des Magistratischen Bezirksamtes:bis 22. Mai 2019 schriftlich (z. B. unter www.wahlen.wien.at)bis 24. Mai 2019, 12 Uhr, persönlich (aber nicht telefonisch!) Im 4., 6., 8. und 19. Bezirk gibt es eigene Wahlreferate außerhalb des Bezirksamtes.

INS_23_EU_Wahl_R_200x280.indd 1 29.04.19 14:08