Foto:

Flick

r / Pr

ay 4

Serb

ia

Ana Brnabi}

Klju~ni su ve}i rast BDP-a i pad nezaposlenosti

D`ejms Rouf

Srbija }e biti dinami~naekonomija ili opet

zavisiti od doznakaAleksandar Vlahovi}

Odr`ivi rast zahteva ve}e investicije

Pavle Petrovi}

Javne investicije moraju da se pove}aju za 50 odsto

D A N A S | p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 .

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018[TA POSLE FISKALNE KONSOLIDACIJE:

KAKO FISKALNU STABILNOST MERAMA EKONOMSKE POLITIKEPRETVORITI U ODR@IV RAST I RAZVOJ?

u saradnji sa Mastercard®Kongresni Centar Kopaonik

4-7 mart 2018

KOPAONIK BUSINESS FORUM 2018BEYOND EXPANSIONARY AUSTERITY:

WHAT SHOULD SERBIA'S ECONOMY DO TO TRANSFIGUREFISCAL STABILITY INTO SUSTAINABLE GROWTH?

in partnership with Mastercard®Kopaonik Convention Centre

March 4-7, 2018

II p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Ana Brnabi}, predsednica Vlade

Klju~ni su ve}i ispod 10 odsto

Pogled unapred nakon uspe{nog zavr{etka programa reformi sa MMF-om

Ako ne postane dinami~naekonomija, Srbija }e ponovo zavisiti od doznakaD`ejms Rouf{ef misije MMF-a za Srbiju

T rogodi{nji program ekonom-skog prilago|avanja Srbije,koji je podr`an od strane Me-|unarodnog monetarnogfonda (MMF), je zavr{en 22.

februara. Ukupno posmatrano, pro-gram je bio uspe{an, zahvaljuju}i od-lu~nosti i marljivom radu.

Tokom 2014. godine, Srbija je bi-la u veoma lo{oj ekonomskoj situa-ciji, privreda je stagnirala, bud`etskideficit je bio veoma visok, a dug jebrzo rastao. Problemati~ni krediti ubankama su tako|e brzo rasli, doksu u realnom sektoru stope investi-cija bile niske, a nezaposlenost izno-sila vi{e od 20 odsto. Zbog svegaovoga, program koji je dogovoren sa

MMF-om je morao da obuhvati i te-{ke mere, poput smanjenja plata ujavnom sektoru i ve}ih penzija, za-tim izmena Zakona o radu, kao idrugih reformi penzijskog sistema ucilju ispravljanja nepravednih razli-ka u sistemu.

To su bili samo neki od mnogih va-`nih koraka koji su preduzeti tokomprotekle tri godine. Od po~etka dokraja programa je o~uvana stroga fi-skalna disciplina. Bud`etski deficit odskoro sedam odsto BDP-a u 2014. jepretvoren u suficit od preko jedan od-sto BDP-a u 2017. godini, uz smanje-nje duga znatno ranije i br`e nego {toje to inicijalno predvi|eno. Kako su sepoverenje i investicije vratili, sni`ava-nje kamatnih stopa je pomoglo daekonomija raste uprkos smanjenju dr-`avnih rashoda. Problemati~ni kreditisu re{avani kroz sveobuhvatnu strate-giju i sada su na najni`em nivou odpo~etka krize.

Rezultati su dodu{e {aroliki u obla-sti strukturnih reformi. Program jemorao da obuhvati i fundamentalneprobleme, uklju~uju}i prekomernooslanjanje na neefikasni javni sektor,lo{e poslovno okru`enje, i neproduk-tivni sektor dr`avnih preduze}a koja

izvla~e resurse iz ostatka ekonomije. Itu su ostvareni zna~ajni pomaci. Izvr-{ena je racionalizacija dr`avne uprave,iako smo i dalje daleko od toga daimamo delotvoran javni sektor u ko-jem su broj zaposlenih i plate oprede-ljeni prema potrebama i sposobnosti-

ma. Fiskalni tro{ak dr`avnih preduze-}a je znatno smanjen, uz nekolikouspeha, kao {to su restrukturiranje e-leznice i privatizacije @elezare Smede-revo i Galenike - ali jo{ uvek, na`alost,ne i Telekoma ili pak Komercijalnebanke. Niz istra`ivanja pokazuju zna-~ajna pobolj{anja u lako}i poslovanja,iako i dalje postoje prepreke, poputpravosudnog sistema i slabe poreskeadministracije.

Mada treba proslaviti uspe{an krajprograma, ovo svakako nije vreme zapo~ivanje na lovorikama. Srbija bele`iekonomski rast, ali jo{ uvek ne brzi-nom koja bi joj omogu}ila da uspe{nopristigne razvijenije zemlje EU. I, ma-da dohodak i zaposlenost rastu, mno-gi ljudi i dalje ne veruju da se njihovsopstveni polo`aj znatnije pobolj{ao.To je delom posledica toga da postojivremenska zadr{ka izme|u pobolj{a-nih ekonomskih politika i njihovihefekata u smislu pove}anja dohotka i

`ivotnog standarda. Verovatno je ta-ko|e posledica i sporog napretka uoblastima koje su od klju~ne va`nostiza svakodnevni ivot, poput pobolj{a-nja zdravstva i obrazovanja. I, na kra-ju, mnogi se u Srbiji jo{ uvek dobro se-}aju „boljih vremena“ iz pro{losti, ko-

ja Srbija prema njihovom mi{ljenjutek treba da dostigne.

U cilju ispunjenja o~ekivanja ljudi iostvarenja svog punog potencijala, Sr-bija mora da izvr{i znatno dublju tran-sformaciju svoje ekonomije kako bibila spremna da se nadme}e na jedin-stvenom tr`i{tu kada pristupi EU -uklju~uju}i i jedinstveno tr`i{te rada.Ukoliko Srbija ne nastavi da radi natome da postane dinami~na ekonomi-ja u kojoj glavnu ulogu igra privatnisektor i koja se bazira na ve{tinama, ri-zikova}e da ponovo postane pasivanregion koji zavisi od doznaka dok di-nami~na radna snaga sa sposobnosti-ma koje imaju dobru pro|u na tr`i{tubude odlazila u potrazi za boljim prili-kama negde drugde u EU.

Iz tog razloga srpske vlasti sadazapo~inju nove razgovore o politika-ma za predstoje}i period. Pored odr-`avanja fiskalne i makroekonomskediscipline, potencijalne oblasti uklju-~uju razli~ite institucionalne i struk-turne reforme preporu~ene u na{imizve{tajima:

Fiskalne reforme poput pojed-nostavljivanja poreske admini-stracije, naknada i taksi i pobolj-{anja podsticaja u poreskom si-stemu; izmena okvira fiskalnihpravila, reformisanje finansij-skih odnosa izme|u centralnih ilokalnih vlasti i pobolj{ana soci-jalna za{tita.Reforme monetarnog i finansij-skog sektora kako bi se postiglove}e kori{}enje dinara, reformi-sanje dr`avnih finansijskih insti-tucija i suzbijanje rizika pranjanovca. Pobolj{anja u poslovnom sekto-ru poput re{avanja problema si-ve ekonomije, pobolj{anje javneinfrastrukture, kao i restrukturi-ranje i privatizacija dr`avnihpreduze}a.

Sve su to va`ne oblasti kojima }eSrbija vremenom morati da se poza-bavi, a koja }e tako|e biti neophodnaza uspe{no ~lanstvo u EU. Me|utim, sobzirom na ograni~ene kapacitete zaimplementaciju, bi}e va`no da se de-fini{u prioriteti i redosled u sprovo|e-nju reformi.

[ta god da budu}nost donese, 22.februar predstavlja va`nu prekretnicu.Za tim MMF-a je predstavljalo ~ast dau~estvujemo u naporima koje je Srbi-ja ulo`ila u cilju postizanja uspe{nihrezultata u protekle tri godine.

Prioritet u pro{loj godini bile suekonomske reforme i fiskalnakonsolidacija, a godinu smozavr{ili sa dobrim ekonom-skim pokazateljima. Zna~ajno

smo smanjili javni dug, imamo stabi-lan kurs dinara i inflaciju u planiranimokvirima. Vlada je napravila velike po-make u unapre|enju uslova poslova-nja, za {ta smo dobili priznanja najve-}ih me|unarodnih institucija, uklju-~uju}i i Svetsku banku, koja je Srbijuproglasila liderom u sprovo|enju re-formi u Jugoisto~noj Evropi. Na krajugodine, ukupan bilans direktnih stra-nih investicija iznosio je 2,6 milijardievra. Uveli smo poreske podsticaje zapreduzetnike, i na tome }emo nastavi-ti da radimo - ka`e za Danas Ana Br-nabi}, predsednica Vlade Srbije, sumi-raju}i proteklu godinu.

Kako ka`e, bud`et za ovu godinu jerazvojni, sa 128,8 milijardi dinara zakapitalne investicije, od ~ega je vi{e od40 odsto planirano za projekte saobra-}ajne infrastrukture. Klju~ni ekonom-

ski izazovi u ovoj godini su sna`nijirast BDP i smanjenje nezaposlenostiispod 10 odsto.

- Zato }emo nastaviti zapo~eti po-sao na rastere}enju privrede. Pored to-ga, prioritet ostaje i privla~enje novihinvesticija jer to doprinosi konkurent-nosti privrede. Ono {to je novina, je-ste da Vlada razmatra unapre|enjepolitike subvencija, u cilju privla~enjakompanija koje donose inovacije i no-ve tehnologije. Zapo~eli smo procestransformacije na{e ekonomije u eko-nomiju 21. veka koja je zasnovana nainovacijama i na znanju. To je ekono-mija koja po~iva na digitalizaciji i naobrazovanju - {to i jesu na{i klju~niprioriteti.

Nedavno ste u jednom intervjuurekli da je glavni ekonomski zadatakza 2018. da se dostigne privrednirast od ~etiri odsto. Kako namerava-te to da postignete?

- U 2018. godini prognoziran je rastBDP-a od 3,5 odsto. Uvek su mogu}aodstupanja u oba smera usled nepred-vi|enih ekonomskih uticaja, ali je do-bro to {to su i MMF i Fiskalni savet,dve konzervativne institucije, do{le dosli~nih predvi|anja u kom pravcu }ese kretati srpska privreda.

Doneli smo niz mera koje }e daunaprede na{u ekonomiju. Pre svega,nastavljamo da unapre|ujemo, pojed-nostavljujemo i pojeftinjujemo po-slovni ambijent u Srbiji, jer je upravoprivatni sektor glavni motor rasta, raz-voja i zapo{ljavanja. Tako|e, nasta-vljamo svakodnevno da radimo na

pobolj{anju pozicije Srbije na „DoingBusiness“ listi Svetske banke. Podiza-njem neoporezivog dela zarade sa11.790 dinara na 15.000 dinara, sma-njili smo poreski pritisak na privredu.Nastavi}emo da smanjujemo parafi-skalne namete, poreze i druga optere-}enja, ali odgovorno, po{tuju}i fiskal-ni prostor.

[to se poljoprivrede ti~e, nastavlja-mo sa ulaganjem u sisteme navodnja-vanja, kao i automatizaciju protiv-gradne za{tite i elektrifikaciju polja, dabi bili otporniji na klimatske prome-ne. Nadam se da }emo u saradnji saBiosens institutom ve} u aprilu poka-zati na{im, ali i poljoprivrednicima izregiona, prvu digitalnu farmu kaoogledno dobro koje }e u budu}nostivoditi mnogo efikasnijoj poljoprivred-noj proizvodnji.

Kao {to znate, planiramo i velikiprojekat stanogradnje koji }e sigurnoimati dobre efekte i na BDP.

Kona~no, ulaganjem u obrazovanjei digitalizaciju i unapre|enjem vlada-

vine prava, postajemo zna~ajno kon-kurentniji u privla~enju investicija. Tosu klju~na pitanja za Vladu i radi}emona tome da dostignemo projektovaninivo BDP-a, a verujem da }emo na-stavkom ekonomskih reformi imatijo{ br`i rast u godinama pred nama.

Pre godinu dana na Kopaonikuste izjavili da nemamo preveliku, aliimamo neefikasnu dr`avnu upravu.Kako stojimo danas?

- Napravili smo zna~ajne pomake utom sektoru u smislu efikasnije javneuprave podizanjem kapaciteta za elek-tronske servise za gra|ane i privredu.Na`alost, i dalje ima jako mnogo poslai treba}e vreme da gra|ani i privredaosete sve benefite e-Uprave. Za{to?Pre svega zato {to smo kao prethodnavlada zatekli sistem u kome apsolutnoni{ta nije ura|eno da bi se elektronskauprava uspostavila i da gra|ani vi{e nebi bili kuriri dr`ave, ve} dr`ava njihovservis.

Da}u vam nekoliko primera: ma-ti~ne knjige gra|ana su jo{ uvek bilesamo u papirnom obliku, vi{e od trimiliona gra|ana Srbije nije imalo va-lidne adrese, odnosno iveli su u ulica-ma bez imena i ku}ama bez broja, po-daci o dr`avljanstvu su jo{ uvek isklju-~ivo u papirnom obliku, nije postojalaopcija za elektronsko pla}anje - karti-cama ili elektronskim novcem - zausluge koje vam pru`a dr`ava...

Krenuli smo to da menjamo, ali }etrebati vremena - zavr{ili smo prenosmati~nih knjiga u elektronski oblik,uveli smo elektronska pla}anja, zapo-

Planiramo i veliki projekat stanogradnje koji }esigurno imati dobre efekte i na BDP.Ulaganjem u obrazovanje i digitalizaciju iunapre|enjem vladavine prava, postajemozna~ajno konkurentniji u privla~enjuinvesticija. To su klju~na pitanja za Vladu

Bud`etski deficit od skoro sedam odstoBDP-a u 2014. je pretvoren u suficit odpreko jedan odsto BDP-a u 2017. godini

Foto:

FoNe

t Alek

sand

ar Le

vajko

vi}

Srbija bele`i ekonomski rast, ali jo{ uvek nebrzinom koja bi joj omogu}ila da uspe{nopristigne razvijenije zemlje EU: D`ejms Rouf

~eli rad na Adresnom registru, o~eku-jemo da Skup{tina usvoji izmene i do-pune Zakona o dr`avljanstvu pa da ipodatke o dr`avljanstvu prenesemo uelektronski oblik, povezujemo polakosve baze podataka koje imamo u elek-tronskom obliku.

Jo{ kao ministarku dr`avne upravei lokalne samouprave {okirao me jepodatak da {alterski slu`benici godi-{nje izdaju vi{e od sedam miliona iz-voda, potvrda i raznih uverenja. Akose za odlazak na {alter u proseku po-tro{i samo jedan sat, to je vi{e od se-dam miliona sati godi{nje koje je po-tro{eno na papirologiju. Zahvaljuju}iinformacionom sistemu eZUP, kojiomogu}ava elektronsku razmenu po-dataka iz slu`benih evidencija 14 bazapodataka {est velikih dr`avnih institu-cija, za samo nekoliko meseci razme-njeno je oko 100.000 elektronskih do-kumenata.

Elektronska uprava {tedi vreme inovac, ona je efikasan mehanizam usmanjenu birokratije i borbi protiv ko-rupcije. Drago mi je {to na{i gra|anidanas sve vi{e tra`e uvo|enje elek-tronske uprave - zna~i da smo ovo na-metnuli kao temu i legitimno o~ekiva-nje, ne samo od ove vlade ve} i od svihbudu}ih, kad ve} prethodne nisu vide-le interes da se ovim bave.

[ta je Vlada u me|uvremenu ura-dila na pove}anju efikasnosti javneuprave?

- Pored svih stvari koje sam pome-nula, va`no je naglasiti da smo se i in-stitucionalno unapredili. Formiralismo Kancelariju za informacione teh-nologije i e-Upravu i time postavili do-bru osnovu za razvoj elektronskeuprave. Kancelarija objedinjava IT ka-pacitete, omogu}ava centralizovanukontrolu nabavki i tro{enja resursa.Tako|e, formirali smo i Dr`avni Datacentar koji je klju~an za efikasno funk-cionisanje e-Uprave i koji }e biti osno-va za razvoj novih usluga za gra|ane iza privredu.

Usvojili smo Zakon o elektron-skom dokumentu, elektronskoj iden-tifikaciji i uslugama od poverenja uelektronskom poslovanju, i formiraliRadnu grupu Vlade za smanjenjeupotrebe pe~ata i eliminacije papirnihfaktura. Vlada je usvojila predlog Za-kona o elektronskoj upravi i uputila gau Skup{tinu.

U domenu kapaciteta javne upravetako|e smo zavr{ili Zakon o nacional-noj akademiji za javnu upravu koji jeSkup{tina usvojila krajem pro{le godi-ne. Ove godine kona~no otvaramoAkademiju koja }e se, po prvi put u Sr-biji, baviti kontinuiranim obrazova-njem i podizanjem kapaciteta zaposle-nih u lokalnim samoupravama.

Krajem pro{le godine usvojen jeZakon o zaposlenima u javnim slu-`bama koji stupa na snagu od slede-

}e godine. [ta bi trebalo da donesetaj zakon?

- Reforma javnog sektora je temelj-na i svaki propis koji je donet ili na ko-me se radi priprema se u stalnom di-jalogu sa sindikatima. Zakon o zapo-slenima u javnim slu`bama jedan jeod najva`nijih koji treba da uredi si-stem dr`avne uprave. Prilikom izradeovog zakona, uva`eno je 70 odsto pri-medbi i sugestija sindikata. Zakonutvr|uje mehanizme i sistem za vred-novanje rada i nagra|ivanja. Tako|e,obezbe|uje ve}u ulogu sindikata u ko-lektivnom pregovaranju oko otprem-nina, kao i u organizaciju rada. Poredovoga, obezbe|uje se dodatna za{titau slu~aju materinstva i gubitka zdrav-stvene sposobnosti.

Va`no je naglasiti da Zakon o zapo-slenima u javnim slu`bama ne ure|u-je visinu plata. On ure|uje polo`aj ivrednovanje rada zaposlenih u javnimslu`bama - ne{to na {ta ~ekamo dece-nijama. Ono {to smo ovim zakonomobezbedili, a {to se ti~e visine plata, je-ste za{tita nivoa zate~enih primanja uprelasku na novi sistem plata.

Da li Vlada razmatra novi aran-`man sa MMF-om? ^emu ste bli`i,nastavku ili zavr{etku saradnje?

- Me|unarodni monetarni fonduspe{no je ocenio zavr{etak trogodi-{njeg aran`mana iz predostro`nostivrednog 1,32 milijarde dolara. Novasaradnja sa MMF-om bila bi dodatansignal doma}im i stranim investitori-ma, da smo posve}eni o~uvanju ma-kroekonomske stabilnosti koju smopostigli odgovornom fiskalnom kon-solidacijom, i da smo fokusirani daostvarimo odr`ive, vi{e stope rastaBDP-a u narednim godinama.

Zbog toga, kao i zbog ~injenice daimamo jo{ ozbiljnih strukturnih refor-mi koje moramo da sprovedemo, raz-matramo novi aran`man sa MMF. Tajaran`man svakako ne}e podrazume-

vati nikakvu finansijsku podr{ku ilikreditnu liniju iz predostro`nosti jernama to danas ne treba. Pregovori saMMF }e po~eti u naredna dva mesecai o~ekujem da }emo do sredine godi-ne u}i u novi aran`man.

Kao ministarka ste insistirali nadigitalizaciji javne uprave. Da li smonapredovali u poslednjih godinu da-na na ovom planu, {ta je ura|eno, a{ta je ostalo da se uradi?

- Jedan od projekata na koji sam po-sebno ponosna jeste projekat „Bebo,dobro do{la na svet“, zahvaljuju}i ko-jem smo roditeljima omogu}ili da od-mah u porodili{tu, bez odlaska na {al-

ter, odrede ime detetu, elektronski pri-jave prebivali{te i zdravstveno osigura-nje. Sada smo pro{irili ovaj projekatnovom uslugom - podno{enjem zah-teva za roditeljski dodatak i on funkci-oni{e u Zrenjaninu, Leskovcu, Loznicii Beogradu, a do kraja septembra }e za-`iveti u svim porodili{tima u Srbiji.

Ovako kompleksnu i efikasnu elek-tronsku uslugu u porodili{tu nema nive}ina zemalja Evropske unije.

Projektom automatske overezdravstvenih kartica svi poslodavci,preduzetnici, poljoprivrednici, slo-bodni umetnici i ostali, oslobo|eni suobaveze da overavaju zdravstvene kar-tice na {alterima RFZO. Time smo pri-vredi u{tedeli vi{e od 500.000 sati go-di{nje i sigurno vi{e od 1,5 milionaevra godi{nje.

Od 1. januara ove godine omogu-}ili smo elektronsku registracijupreduzetnika. Budu}i preduzetniciputem interneta mogu da podnesuzahtev za registraciju i da izvr{e elek-tronsko pla}anje.

Jo{ puno posla je pred nama, alismo na dobrom putu da imamo mo-dernu eUpravu i efikasnu javnu upra-vu koja je servis gra|anima i privredi.

U narednom periodu posebnu pa-`nju }emo posvetiti ja~anju kapacite-ta lokalnih samouprava, jer su upravooni partner Vladi u pokretanju lokal-nog ekonomskog razvoja i postizanjuravnomernog regionalnog razvoja.

Kada }e biti gotovi adresni registribez kojih ste rekli da nema e-Uprave?

- A`uriranje adresnog registra inici-

rali smo jo{ u mandatu prethodne vla-de, u Ministarstvu za dr`avnu upravui lokalnu samoupravu. Taj registar sa-dr`i podatke o nazivima ulica i ku}nimbrojevima i jedan je od najva`nijih dr-`avnih registara. Kao {to sam pome-nula, prema procenama Republi~koggeodetskog zavoda, vi{e od tri milionagra|ana Srbije ima prijavljeno prebiva-li{te u ulicama bez odre|enog ku}nogbroja, a od toga vi{e od 2,6 miliona gra-|ana prijavljeno je na adrese za koje ni-je odre|en ni naziv ulice. To stvara ve-like probleme i gra|anima i dr`avniminstitucijama, ote`ava i onemogu}avakomunikaciju.

Uspe{no smo zavr{ili pilot-projekatu Loznici, gde je 677 ulica dobilo ime,a ku}e brojeve. Zaposlili smo 30 novihgeodeta koji rade na ovom projektu.Dr`ava }e izdvojiti pet miliona evrakako bi se ovaj va`an posao zavr{io.Cilj nam je da a`uriranje adresnog re-gistra na teritoriji Srbije zavr{imo dosredine 2019. i time omogu}imo brze,efikasne i lako dostupne usluge gra|a-nima i privredi. Re{eni smo da uvede-mo red u dr`avu i dr`avnu upravu.

IIID A N A S | p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Srbije, o rezultatima u protekloj godini i planovima za ovu

rast BDP-a i pad nezaposlenosti

Zbog investitora, kao i zbog ~injenice daimamo jo{ ozbiljnih strukturnih reformi kojemoramo da sprovedemo, razmatramo noviaran`man sa MMF. Pregovori }e po~eti unaredna dva meseca i o~ekujem da }emo dosredine godine u}i u novi aran`man

Elektronska uprava {tedi vreme i novac, ona je efikasan mehanizam u smanjenubirokratije i borbi protiv korupcije. Drago mi je {to na{i gra|ani danas sve vi{e tra`e uvo|enje elektronske uprave

Projektom automatske overe zdravstvenih karticaprivredi smo u{tedeli vi{e od 500.000 sati godi{njei sigurno vi{e od 1,5 miliona evra: Ana Brnabi}

IV p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Aleksandar Vlahovi}, predsednik Saveza ekonomista Srbije

Odr`ivi rast zahteva ve}e investicijeDa bi se fiskalna stabilnost

pretvorila u odr`ivi rast neo-phodno je otkloniti funda-mentalne slabosti privred-nog sistema. Fiskalnom

konsolidacijom su stvoreni uslovi zarealizaciju strukturnih reformi, ali ona(kratkoro~na fiskalna konsolidacija)nije sama po sebi reformska mera, ve}samo neophodna pretpostavka. Odr-`ivi rast zahteva zna~ajno vi{i nivo in-vesticija, mereno u odnosu na BDP -ka`e u razgovoru za Danas Aleksan-dar Vlahovi}, predsednik Saveza eko-nomista Srbije i jedan od organizato-ra Kopaonik biznis foruma.

Kako dodaje, rast je u proteklih ne-koliko godina uglavnom bio vo|enuticajem jednokratnih faktora i to uoba slu~aja: kada su rezultati bili boljiod plana (2016. godine) i kada jeostvaren podba~aj u odnosu na plan(2017. godine).

- Sve vreme ukupne investicije ni-su prelazile nivo od 18 odsto BDP-a.Problem niskih investicija se ne mo`ezamagliti ~injenicom da su strane di-rektne investicije najvi{e u regionu, teda su u pro{loj godini iznosile gotovo{est odsto BDP-a.

Kako onda podi}i ukupne investi-cije?

Nije realno o~ekivati zna~ajniji raststranih investicija u narednom perio-du. Zbog toga zabrinjava nizak nivokapitalnih - dr`avnih i, pre svega, do-ma}ih privatnih investicija. Da bi sedoma}e privatne investicije podstaklepotrebno je su{tinsko unapre|enjeuslova poslovanja. Najpre je neophod-no restrukturiranjem i privatizacijomosposobiti javna preduze}a i portfeljneprivatizovanih velikih preduze}a(RTB Bor, petrohemijski kompleks isl.) za novi investicioni ciklus. Ovakvakakva jesu danas te{ko da mogu da re-alizuju i minimalne zamenske investi-cije. Neophodan je napredak u refor-mi pravosu|a, tj. efikasnijoj za{titisvojine i ugovora, finansijskoj discipli-ni, ravnopravnosti u~esnika na tr`i{tu- jednom re~ju, izgradnja privrede idr`ave koja slu`i op{tim dru{tveniminteresima. Samo tako se pojedinci -preduzetnici mogu podsta}i da vi{e{tede i investiraju, da preuzimaju rizi-ke, uvode inovacije. Dakle potrebnanam je celokupna strukturna reforma:reforma javnog sektora, sistema obra-zovanja, hvatanje koraka sa IV tehno-lo{kom revolucijom, kao i kori{}enje{ansi koju digitalizacija pru`a Srbiji zaskokoviti rast i ubrzani razvoj.

Koliki godi{nji privredni rast jepotreban Srbiji da bi bar uhvatilapriklju~ak sa zemljama CIE?

- Ako `elimo da konvergenciju sarazvijenim zemljama Evrope ostvari-mo u naredne dve decenije, rast nemo`e biti manji od 4,5 do pet odstogodi{nje. U 2017. godini rastom ispod1,9 odsto mi se udaljavamo od evrozo-ne, jer je ona u istom periodu imalarast od 2,4 odsto. Sa projektovanim ra-stom od tri do 3,5 odsto nama }e tre-bati najmanje jo{ jedna decenija vi{eza hvatanje priklju~ka sa razvijenimsvetom. U ekonomiji postoji tzv. „pra-vilo 72“ koje vam govori koliko godi-na je jednoj zemlji potrebno da udvo-stru~i bruto proizvod pri planiranojstopi rasta bruto proizvoda. Ako to e-lite da uradite za 10 godina, kao npr.Kina, prose~ni godi{nji rast mora biti7,2 odsto. Ako proizvod jedne zemljeraste po prose~noj stopi od 3,5 odsto,bi}e vam potrebno dvadeset godina zadupliranje bruto doma}eg proizvoda.

Kako ocenjujete period izme|udva Foruma? Gde je ostvaren najve-}i napredak, u kom delu obe}anjanisu ispunjena?

- Klju~ni uspeh, koji je postignut u2017. godini, jeste ostvareni bud`etskisuficit i sa~uvana makrofiskalna stabil-nost. Kao nagrada za to postignu}e rej-ting Srbije je popravljen i sada nas sa-mo dva koraka dele od dobijanja inve-sticionog rejtinga. U ovom trenutkukreditni rejting Srbije je bolji od npr.susedne Hrvatske, koja je ~lanica EU.

Tako|e, Srbija je jedna od 10 zemaljakoje su tokom poslednje dve godinesprovele najvi{e regulatornih reformi izbog toga je pozicija Srbije na DoingBusiness listi popravljena za 16 mesta.Ostvaren je napredak i na listi konku-rentnosti, opet zahvaljuju}i makroeko-nomskoj stabilnosti. Javni dug je sma-njen za 10 procentnih poena, dodu{ena to je uticaj imalo i sna`no ja~anje di-nara u odnosu na evro i dolar. Vero-vatno su svi ovi rezultati, zajedno sa ~i-njenicom da smo uspe{no okon~alistand by aran`man sa MMF-om, do-prineli da nivo stranih direktnih inve-sticija bude iznad 2,35 milijardi evra,daleko najvi{e u regionu ZapadnogBalkana. Na drugoj strani, neuspeh jemanji rast od planiranog. Podseti}u daje plan bio tri odsto, a ostvarenje ispod1,9 odsto. Razlozi nisu samo nepovolj-ni vremenski uslovi. Zbog su{e poljo-privreda je imala pad od 10 odsto. Padod {est odsto u proizvodnji elektri~neenergije te{ko se mo`e pripisati hlad-noj zimi, s obzirom da se on bele`i odmarta pro{le godine kada je „minus“ve} bio iza nas. Ponovi}u, problem sufundamentalne slabosti privrednog si-stema i sledstveno isuvi{e velika izlo`e-nost na{eg rasta jednokratnim faktori-ma uticaja. Ako budemo imali u 2018.meteorolo{ku godinu sa prose~nimuslovima, zbog o~ekivanog skoka upoljoprivrednoj proizvodnji lako }emodosti}i plan od 3,5 odsto, pa ~ak i ~eti-ri odsto. Ali, {ta }e biti ve} slede}e,2019. ukoliko se su{a ponovi?

Stru~njaci procenjuju da su Srbijipotrebne investicije od 25 odstoBDP-a, a mi se nalazimo na ispod 20odsto. Kako posti}i ovaj nivo inve-sticija?

- Podsticanjem doma}ih privatnihi kapitalnih investicija. Kada su u pi-tanju kapitalne - dr`avne investicije,one se u kontinuitetu nalaze ispodplana i do sada nisu prelazile nivo od3,8 odsto BDP-a. Pri tome, Srbija sedanas nalazi u periodu intenzivne in-frastrukturne izgradnje. Uporedniprimeri govore da su druge zemlje uperiodu intenzivne bazi~ne izgradnje

imale izdvajanja iz bud`eta ~ak i pre-ko {est odsto BDP-a. S obzirom da uSrbiji fiskalni prostor za kapitalne in-vesticije postoji, o~igledno ne{to nijeu redu sa institucionalnim kapacite-tima za realizaciju svega {to je plani-rano. Upravo na unapre|enju tih ka-paciteta treba raditi.

Da li vidite mogu}nost da se relak-sacijom monetarne politike pomog-ne privredni rast? Ako da, na kojina~in?

- Ne mislim da kod nas monetarnapolitika treba da podsti~e privrednirast. Ideja o monetarnim podsticajimakakvi su postojali u SAD, ili kakvi da-nas postoje u evrozoni kroz takozvano

„kvantitativno popu{tanje“, u Srbiji, nasvu sre}u, nije preto~ena u konkretnuakciju. Prvo, problem kod nas nije ne-dostatak novca. Banke su likvidne, osi-guravaju}e kompanije tako|e raspola-`u sa velikom likvidno{}u, anga`ova-nje dodatnog kapitala preko berze jemogu}e. Problem je nedostatak proje-kata, kolaterala, mehanizama plasma-na, poverenja. Drugo, velika javnapreduze}a i druge neprivatizovanekompanije, zbog odlaganja restruktu-riranja i privatizacije, nisu osposoblje-na za nove investicione cikluse - njiho-va investiciona apsorpcija je slaba i ne-efikasna. Ako bi se u takvoj situacijikreatori ekonomske politike nekim,nesretnim slu~ajem, odlu~ili na eks-panzivnu monetarnu politiku, za po-sledicu bismo imali, i to veoma brzo,produbljivanje eksternih deficita(spoljnotrgovinski i deficit teku}eg pla-}anja), {to bi sledstveno dovelo do ra-sta bud`etskog deficita i javnog duga.Dakle, ugrozili bismo klju~no dostig-nu}e fiskalne konsolidacije - makroe-konomsku stabilnost. Monetarna po-litika se kod nas u kontinuitetu dosled-

no vodi. Ona je postala manje rigidnau trenutku kada je fiskalna vlast po~e-la odgovorno da se pona{a. Od 2015.do danas referentna kamatna stopa jesa 8,5 odsto postupno smanjivana nadana{njih 3,5 odsto, {to se pozitivnoodrazilo na pad kamatnih stopa na di-narske kredite. Dinarski krediti su svevi{e prisutni kod privrede, ali i kod sta-novni{tva i to je dokaz poverenja u na-cionalnu valutu. E, sad, problemati~naje apresijacija dinara u proteklih godi-nu dana i eventualni negativni uticajna spoljnotrgovinski bilans. Me|utim,ako prihvatimo postulat da se kurs di-nara tr`i{no formira, ja~anje dinara jedokaz da se strane investicije zaista re-alizuju na visokom nivou i da je Srbijazemlja sa relativno niskim i prihvatlji-vim rizikom za investiranje.

Kako ocenjujete to da je u refor-mama najmanje ura|eno na re{ava-nju problema javnih i dr`avnihpreduze}a? [ta ko~i sve vlade da re{eova pitanja?

- Postoji ~itav niz razloga za{to je totako. Prvo, u ekonomskoj tranzicijiovo je mo`da najte`i posao i zbog togazahteva vreme; mora da se radi konti-nuirano, bez zaustavljanja i promenestrategije prilikom svake smene vlasti.Drugo, radi se o velikim preduze}imagde su sindikati sna`ni, dobro organi-zovani sa velikim ucenjiva~kim kapa-citetima - npr. {trajk u EPS-u bitnougro`ava vitalno funkcionisanje ~itaveprivrede. Tre}e, te{ko }ete ubediti jav-nost (a podr{ka javnosti je potrebna)da jedna od strategija restrukturiranja

treba i mora da bude privatizacija, akoste privatizaciju koristili populisti~ki idemago{ki kao „babarogu“ za dobija-nje jednokratnih politi~kih poena upredizbornoj utakmici. To rade goto-vo sve stranke kad su u opoziciji. ^e-tvrto, javne nabavke velikih dr`avnihpreduze}a su {ansa za privilegovanapreduze}a i grupe za unosne poslove,pa i otuda dolaze sna`ni otpori. Peto,javna preduze}a su uvek, ~ak i u dobajednopartijskog sistema, kori{}ena kaosredstvo za zapo{ljavanje partijskih -strana~kih aktivista. Restrukturira-njem i privatizacijom gubi se ta sna`napoluga partijske kontrole. Nave{}u pri-mer NIS-a koji je u godinama pre pri-vatizacije, iako monopolista, poslovaosa velikim gubicima. Danas je to profi-tabilno preduze}e gde vi{e nije mogu-}e strana~ki uticati na politiku zapo-{ljavanja. Da zaklju~im, za restrukturi-ranje ove grupe preduze}a neophodnaje prethodna politi~ka odluka. Bez re-strukturiranja i delimi~ne ili potpuneprivatizacije javnih i dr`avnih predu-ze}a nema uspe{nog zavr{etka tranzi-cije i obezbe|enja odr`ivog rasta.

Preko 1.000 u~esnika na KBF-u[ta o~ekujete od ovogodi{njeg Kopaonik biznis foruma?

- Ovo }e biti jubilarni 25. Kopaonik biznis forum. O~ekujem dolazak vi{e od 1.000u~esnika. Bez obzira {to se istovremeno odr`avaju izbori u Beogradu, intereso-vanje stru~ne javnosti i medija je najve}e do sada. O~ekujem dobre i kvalitetnediskusije u okviru 22 predvi|ena panela i tri plenarne sesije, mno{tvo novih ideja,preporuka za koncipiranje ekonomske politike na{e zemlje. U~esnici u agendiForuma, svojim znanjem, iskustvom, pozicijom koju zauzimaju u privredi, dr`avii dru{tvu jesu garant i jo{ jedna potvrda da je Kopaonik biznis forum najzna~ajni-ji doga|aj ove vrste u na{oj zemlji.

Foto:

FoNe

t Nen

ad Dj

ordjev

i}

U 2017. godini rastomispod 1,9 odsto mi seudaljavamo odevrozone, jer je ona uistom periodu imalarast od 2,4 odstoAko `elite da duplirateBDP za 10 godina kaoKina, morate da rastete7,2 odsto godi{nje. Akorastete 3,5 odsto, bi}evam potrebno 20godina

Ideja o monetarnim podsticajima poput onih uSAD ili evrozoni, kroz takozvano "kvantitativnopopu{tanje", u Srbiji, na svu sre}u, nije preto~ena ukonkretnu akciju

Ako `elimo da sustignemo razvijene zemljeEvrope u naredne dve decenije, rast ne mo`e biti

manji od 4,5 odsto godi{nje: Aleksandar Vlahovi}

VD A N A S | p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Najva`niji rezultat fiskalne kon-solidacije je to {to je Srbijauspela da od ogromnog fi-skalnog deficita koji je u 2014.bio 2,2 milijarde evra do|e u

2017. do izbalansiranog bud`eta. Takoje zaustavljen gotovo nekontrolisan rastjavnog duga i izbegnuta je duboka kri-za kojoj se zemlja u 2014. veoma pribli-`ila. Me|utim i pored ovih, nespornodobrih rezultata, sprovedena fiskalnakonsolidacija nije se izborila sa velikimbrojem dugogodi{njih strukturnih pro-blema u javnim finansijama iako je i tobilo prvobitno planirano. Zbog toga jav-ne finansije Srbije nisu jo{ uvek dobroure|ene i ne deluju podsticajno na pri-vredni rast - ka`e u razgovoru za DanasPavle Petrovi}, predsednik Fiskalnogsaveta i profesor Ekonomskog fakulte-ta u Beogradu.

U kojoj meri su ispunjeni ciljevi izdela strukturnih reformi?

- Upravo u ovom svom delu fiskalnakonsolidacija najvi{e je podbacila. Prak-ti~no ni{ta nije ura|eno na reformi naj-ve}ih dr`avnih sistema, prosvete i zdrav-stva, a usluge koje ovi sektori pru`ajugra|anima kotiraju se veoma lo{e nasvim relevantnim me|unarodnim lista-ma. Iako je odavno bilo najavljeno da }esistem zarada u javnom sektoru da seuredi, odnosno da bude pravi~an, objek-tivan i transparentan, taj posao nikakoda se zavr{i. Umesto toga, iz godine ugodinu pove}anje zarada odre|uje sepau{alno po razli~itim sektorima dr`a-ve, bez jasnih kriterijuma gde je to pove-}anje opravdano, a gde nije. Tako|e, jo{nisu napravljene dobre sistematizacijekojima bi se ta~no utvrdilo gde dr`avaima vi{ak, a gde manjak zaposlenih. Po-{to toga nema, na snazi je i dalje privre-mena mera zabrane zapo{ljavanja kojaje trebalo da se ukine jo{ 2015, a koja lo-{e uti~e na kvalitet javne uprave u sred-njem roku. Pored svega navedenog, bu-d`eti lokalnih samouprava su u vrlo lo-{em stanju, javne investicije su nedovolj-ne i mnogo toga jo{ uvek nije ure|eno, atrebalo je. Mo`da najve}i strukturni pro-blem javnih finansija ipak predstavljajuneuspe{na javna i dr`avna preduze}a.Uprkos obe}anjima, nijedno javnopreduze}e sem @eleznica su{tinski se nereformi{e, a zavr{etak privatizacije dr-`avnih preduze}a kojima se lo{e upra-vlja odla`e se iz godine u godinu.

Da li postoji opasnost da se rizici izposlovanja javnih i dr`avnih preduze-}a preliju na bud`et?

- To nije samo rizik, to se zapravostalno de{ava. Na primer, GSP Beograd,Resavica, Azotara, bez prestanka pri-maju veliku pomo} dr`ave i ne pla}ajusve svoje ra~une. Azotara se svake godi-ne implicitno subvencioni{e sa oko15.000 evra po zaposlenom, koliko ovopreduze}e ne plati isporu~enog gasa Sr-bijagasu. U javnosti se dosta polemi{eoko toga da li nam se isplate sli~ne sub-vencije za strane investitore - a ova dr-`avna preduze}a takve i ve}e iznose pozaposlenom dobijaju, ne jednom, ve}svake godine i nakon toga nastavljaju daostvaruju lo{e rezultate. U 2017. (i naj-verovatnije 2018) tro{kovi koje dr`avaima zbog neuspe{nih javnih i dr`avnihpreduze}a ne{to su manji nego u pret-hodnim godinama, jer najve}i dr`avnigubita{i (Srbijagas, RTB Bor i Petrohe-mija) trenutno ne prave gubitke. Ipak,bolje poslovanje ovih preduze}a nije po-sledica njihovih reformi i investicija, ve}povoljnog odnosa svetskih cena njiho-vih proizvoda i sirovina koje koriste.Ovakva profitabilnost, me|utim, mo`eda se izgubi istom brzinom kojom je ne-nadano do{la.

Koja preduze}a predstavljaju naj-ve}e rizike za javne finansije?

- Najve}a preduze}a nose i najve}erizike. Na primer, RTB Bor je svojim ne-

uspe{nim poslovanjem kumulirao du-govanja od preko milijardu evra i sadapojedini stari poverioci tog preduze}atu`e i dobijaju sporove protiv dr`ave(Mitilineos). Sli~no tome, dr`ava je prene{to vi{e od godinu dana platila deoduga Petrohemije prema NIS-u od oko100 miliona evra. Pitanje je koliko jo{postoji sli~nih tu`bi i potra`ivanja koddrugih dr`avnih preduze}a koje sutramogu da padnu na teret bud`eta. Jedi-ni na~in da se ovi fiskalni rizici predu-prede je da se kona~no re{i sudbina svihdr`avnih preduze}a. Tr`i{ni uslovi zaprivatizaciju RTB Bora i Petrohemijepovoljni su u 2018. i njihova privatiza-cija mora da bude jedan od prioritetaekonomske politike Vlade. Druga dr-`avna preduze}a poput Azotare, koja i

pod ovakvim tr`i{nim okolnostimaprave ogromne gubitke, po svemu su-de}i nemaju nikakvu perspektivu i dr-`ava bi trebalo to da prizna i prihvati.

Bili ste zagovornici ideje prilikompravljenja ovogodi{njeg bud`eta da seokon~a va`enje zakona o privreme-nom ure|ivanju na~ina isplate penzi-ja, odnosno da se sve penzije vrate nanivo pre smanjenja. Dr`ava je druga-~ije postupila. Kako to komentari{ete?

- Pre svega moram da ka`em da jeprivremenim umanjenjem penzija (iplata) krajem 2014. izbegnuta dubokaekonomska kriza i ova mera tada je bi-la neophodna. Me|utim, u 2018. vi{ene preti neposredna opasnost od krizejavnog duga i nema ekonomskogopravdanja da se ono dalje produ`ava,tim pre {to su penzije blizu svog dugo-ro~no odr ivog nivoa od 11 odsto BDP-a. Verovatno postoji politi~ki problemu tome {to bi ukidanje zakona o privre-menom umanjenju penzija dovelo dosna`nijeg pove}anja iznadprose~nihpenzija u odnosu na najni`e penzije,budu}i da su 2014. jedino ve}e penzijebile umanjene. Me|utim, to sledi iz ste-~enih prava na osnovu prethodno upla-}ivanih doprinosa, te se ne mo`e sada~itav penzijski sistem proizvoljno me-njati tako {to }e se odr`avati privreme-

no umanjenje ve}ih penzija i kada uslo-vi za to prestanu. Ukoliko se zadr`ava-nje ovog zakona u 2018. godini pravnoospori, to bi moglo predstavljati ozbi-ljan fiskalni rizik.

U oceni fiskalne strategije navoditeda Srbija ve} du`e vreme, kao i pro{legodine, zaostaje privrednim rastomza zemljama CIE. Kolike stope rastasu potrebne da uhvatimo priklju~aksa njima?

- Privredni rast Srbije jo{ od zavr{et-ka prvog talasa krize iz 2009. zaostaje zadrugim uporedivim zemljama Central-ne i isto~ne Evrope. Zemlje CIE ostvari-le su kumulativan rast BDP-a od 2010.do 2017. od 22 odsto, a Srbija svega 6,5odsto. Zbog toga i ivotni standard gra-|ana Srbije sve vi{e zaostaje ne samo zarazvijenijim zemljama CIE poput ^e-{ke, Slovenije, Poljske, Estonije, ve} i zazemljama sa kojima smo do pre desetgodina bili uporedivi, poput Rumunije iBugarske. U 2017. zemlje CIE imale surast BDP-a od preko 4,5 odsto, a pri-vredni rast Srbije bio je ispod dva odsto.^ak i kad se isklju~e nepovoljni privre-meni ~inioci na privredni rast u Srbiji -poput su{e (poljoprivreda) i problemau poslovanju EPS-a - rast BDP-a u Srbi-ji bio bi opet manji od tri odsto. Da biSrbija prestala da zaostaje za uporedi-vim zemljama, potrebno je da se stoparasta BDP-a trajno pove}a na preko ~e-tiri odsto, a ukoliko `eli da ih pristi`e,Srbija bi morala, u sada{njem op{temubrzanju privrednog u Evropi i svetu,da raste preko pet odsto.

Koji su razlozi zaostatka?- Razlog vidim u niskim investicija-

ma kako javnog tako i privatnog sekto-ra. U Srbiji se u poslednjih pet godina nainvesticije ukupno odvajalo 18 odstoBDP-a, a u zemljama CIE oko 22 odstoBDP-a. Pri tom, zemlje CIE koje sadanajbr`e rastu, poput Rumunije i Estoni-je, u prethodnih pet godina za investici-je su odvajale vi{e od proseka, odnosnooko 25 odsto BDP-a. Srbija bi za pristi-zanje zemalja CIE trebalo da te`i upra-vo ovom nivou investicija.

Gde je problem kod investicija jav-nog sektora?

- Javne investicije trebalo bi da seuve}aju za 50 odsto. Pri tom, ono {to seplanira za velike infrastrukturne projek-te u narednim godinama - Koridore, e-lezni~ku infrastrukturu u na~elu je do-voljno, mada bi trebalo pratiti da li }e sete investicije efikasno izvr{avati. U pro-teklim godinama najve}i problem saovom vrstom investicija bio je upravo to{to su radovi kasnili i plan se retko kadaostvarivao. Ipak jo{ ve}i problem kodjavnih investicija su nedovoljne investi-cije u lokalnu infrastrukturu. To nije sa-mo va`no za privredni rast ve} i za kva-litet ivota gra|ana. Na primer, u Srbijipostoji vi{e hiljada neure|enih deponi-ja koje zaga|uju ivotnu sredinu, velikibroj stanovnika nema pristup ispravnojvodi za pi}e, nema pristup kanalizaciji,otpadna voda se bez pre~i{}avanja izlivau vodotokove ~ak i u najve}im gradovi-ma u Srbiji i drugo. Uz sve to dr`ava ne-dovoljno investira u prosvetu i zdrav-stvo, gde analize tako|e pokazuju da poinvestiranju znatno zaostajemo za dru-gim uporedivim zemljama. Na kraju,va`na poluga za pove}anje ukupnih in-vesticija u zemlji su javna i dr`avnapreduze}a. EPS na primer godinama neinvestira dovoljno i umesto da pokre}eprivredni rast on ga, kao u 2017, ko~i.Nekim dr`avnim preduze}ima, poputRTB Bora i Petrohemije, koja trenutnone prave gubitke zbog povoljnih svet-skih cena njihovih proizvoda, neophod-ne su ogromne investicije za dugoro~noodr`ivo poslovanje. Dr`ava sredstva zaove investicije nema, niti bi ona trebaloda ih sprovodi. To je jo{ jedan razlogzbog kog je veoma va`no da se privati-zacija ovih preduze}a sprovede u 2018,dok su jo{ tr`i{ni uslovi povoljni.

Koje su prepreke za zna~ajniji rastprivatnih investicija?

- Postoje dva va`na kanala preko ko-jih ekonomska politika Vlade mo`e dauti~e na pove}anje privatnih investicija.Prvi je da smanji jo{ uvek veliki rizik ze-mlje tako {to }e u narednih pet do desetgodina da vodi odgovornu fiskalnu po-litiku sa pribli`no izbalansiranim bu-

d`etom. Naime, uprkos poslednjem po-pravljanju kreditnog rejtinga, sve rejtingagencije Srbiju jo{ uvek svrstavaju u ne-investicionu ({pekulativnu) zonu. Zarazliku od Srbije, ve}ina zemalja CIE,uklju~uju}i i neke zemlje okru`enja(Ma|arska, Bugarska i Rumunija), ran-girane su na investicioni nivo. Zbog to-ga se privrede ovih zemalja mogu zadu-`ivati i investirati pod znatno povoljni-jim uslovima. Pobolj{anje kreditnogrejtinga Srbije direktno je povezano saniskim deficitom i smanjenjem previ-sokog javnog duga. To se neposrednomo`e pokazati tim {to je premija rizikaSrbije na po~etku fiskalne konsolidaci-je bila za 150 baznih poena ve}a od pro-seka CIE, a u 2017. ova razlika smanje-na je na oko 30 baznih poena. Do dosti-zanja investicionog rejtinga Srbiji suostala jo{ dva do tri koraka za koje jepreduslov dugoro~no odr`iv izbalansi-ran bud`et i smanjenje javnog duga.Ovo je, nakon fiskalnih pobolj{anja uprethodne tri godine, sada dosti`no i toje retka prilika koja ne bi smela da sepropusti.

Koliki je napredak napravljen u po-bolj{anju privrednog ambijenta?

- To je drugi i verovatno najva`nijikanal kojim dr`ava mo`e da uti~e napove}anje investicija. U ovoj oblasti je-ste bilo nekih pobolj{anja u prethodnimgodinama, odnosno napretka Srbije nasvetskim listama konkurentnosti, me-|utim, to ipak nije uticalo na sna`nijepove}anje investicija privatnog sektora.Ovo postaje ne{to jasnije kada se pogle-da kako je do napretka Srbije na listamakonkurentnosti uop{te do{lo. Naime, toje bila posledica sprovo|enja fiskalnekonsolidacije koja je dovela do ekonom-ske stabilizacije zemlje i velikog pobolj-{anja nekih pojedina~nih indikatora,poput izdavanja gra|evinskih dozvola.S druge strane, na svim relevantnim li-stama konkurentnosti nije bilo zna~aj-nijeg napretka kod indikatora koji seodnose na vladavinu prava. Ta~nije, uspecifi~nim istra`ivanjima korupcije(Transparency International) i vladavi-ne prava (World Justice Project) Srbijabele`i ~ak i pad. Postoje jasni argumen-ti za{to je ure|en pravni sistem va`an zapove}anje investicija. Mi smo, na pri-mer, jo{ ranije uo~ili da najve}i manjakinvesticija Srbija bele`i kod doma}ihmalih i srednjih preduze}a. Na poslova-nje ovih preduze}a nedostatak pravneza{tite (po{tovanje ugovora, naplata po-tra`ivanja i dr.) najvi{e uti~e, budu}i davelika preduze}a i strani investitori saovim problemima mogu efikasnije dase izbore.

Opasnost da vlada krene da tro{iDa li mislite da nakon dobrih fiskalnih rezultata preti opasnost od

ve}ih pritisaka za tro{enjem, pove}anjem plata i penzija...?- Ta opasnost nesporno postoji. Zapravo upravo to se u pro{losti uvek de{avalonakon zavr{etka prethodnih aran`mana sa MMF-om. Tada, po pravilu, Vladapove}ava penzije i plate u javnom sektoru preko ekonomskih mogu}nosti zemlje.To mo`e da traje neko vreme, ali onda na kraju mora da do|e do njihovog zam-rzavanja ili bolnog smanjenja kao krajem 2014. godine. Prvi nagove{taji o tome{ta bi moglo da Srbiju o~ekuje po ovom pitanju u budu}nosti nisu ohrabruju}i, jersu plate u javnom sektoru u 2018. pove}ane znatno vi{e od privrednog rasta. To jo{uvek ne predstavlja neposredan rizik po javne finansije, ali je opasan presedan.Vide}emo do kraja 2018. da li su na{e dru{tvo i Vlada sada napokon dovoljnosazreli da rast plata u javnom sektoru i penzija ograni~e rastom privatnog sekto-ra ili }emo ponovo ponavljati iste gre{ke iz pro{losti. A gde to vodi najboljepokazuju podaci o privrednom rastu Srbije i drugih zemalja CIE u prethodnih de-set godina. Dok druge zemlje CIE sprovode reforme, ekonomski napreduju i ondatrajno pobolj{avaju `ivotni standard svog stanovni{tva - mi se stalno vrtimo u is-tom krugu, a reforme koje bi pove}ale privredni rast se ne sprovode.

Pavle Petrovi}, predsednik Fiskalnog saveta

Javne investicije moraju da se pove}aju za 50 odsto

Foto:

FoNe

t Alek

sand

ar Le

vajko

vic

GSP Beograd, Resavica, Azotara, bez prestanka primaju veliku pomo}dr`ave. Azotara se subvencioni{e sa15.000 evra po radniku, svake godine

U Srbiji se u poslednjih pet godina na investicijeukupno odvajalo 18 odsto BDP-a, a u zemljamaCIE oko 22 odsto BDP-a: Pavle Petrovi}

VI KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018. KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A S VII

D anas se ~esto govori o tome daje Srbija zavr{ila fiskalnu kon-solidaciju i da sada treba da sefokusira na privredni rast. Me-|utim, fiskalna konsolidacija u

na{oj zemlji jo{ nije zavr{ena. Javni sek-tor je i dalje relativno skup, ne zadovolja-va u dovoljnoj meri potrebe gra|ana, aistovremeno je neracionalan jer se kroznjega i dalje suvi{e mnogo i ~esto nena-menski tro{e sredstva koja su u krajnjojliniji sredstva gra|ana - poreskih obve-znika. Pro{logodi{nji fiskalni uspeh je ne-sporan, jer je zaustavljen neprihvatljivi

trend stalnog rasta javnog duga u odno-su na bruto doma}i proizvod (BDP). Ovajparametar je bitno smanjen i sada je is-pod 65 odsto. Ipak, u prekomernoj hvalitreba biti oprezan.

Prvo, u poslednjih nekoliko kvartaladinar realno (a u pojedinim vremen-skim intervalima ~ak i nominalno) apre-cira i time ~ini da je devizna (ina~e do-minantna) komponenta javnog dugamanja u odnosu na BDP. Time se, me-|utim, ote`ava izvoz, olak{ava uvoz iuti~e na usmeravanje investicija u neraz-menjivi deo BDP-a, {to je lo{e i nije u in-teresu dugoro~nog razvoja zemlje. Ne-gativni efekti se ve} ose}aju u smanjiva-nju pokrivenosti uvoza izvozom.

Drugo, javna preduze}a se ~esto iscr-pljuju ispla}ivanjem dividendi dr`avi.Ta~no je da to pove}ava dr`avne prihodei smanjuje fiskalni deficit, ali se time isto-vremeno smanjuju resursi za investicijejavnih preduze}a i podizanje njihovekonkurentnosti. Istovremeno, tako pri-kupljena sredstva dr`ava nije koristila zasvoje investicije, ve} su uglavnom i{la upotro{nju i ovo je smanjilo ukupne inve-sticije u zemlji. Ni ovo nije dobro.

Tre}e, dr`ava je potro{ila manje odpredvi|enog iznosa za kapitalna ulaganjau pro{log godini. To je smanjilo rashode idoprinelo dobrom fiskalnom rezultatu,ali su time investicije u zemlji dodatnosmanjene i to nije dobro ni za razvoj in-frastrukture ni za stopu rasta BDP-a.

Uz sve navedeno, do{lo je i do slablje-nja dolara u odnosu na evro (i naro~itodinar), ~ime je dolarska (ina~e zna~ajna)komponenta javnog duga dodatno izgu-bila na vrednosti u odnosu na BDP. Tosmanjenje, naravno, nema veze sa fiskal-nom konsolidacijom i mo`e se u nared-nom periodu u slu~aju ja~anja dolaraokrenuti u suprotnom pravcu. Ukupnafiskalna konsolidacija zemlje zahteva dase bitno ubrza i zavr{i proces racionaliza-cije, ali i reformi u javnim funkcijama dr-`ave koje }e u krajnjem dovesti do rastakvantiteta i kvaliteta dr`avnih usluga gra-|anima po jedinici utro{enog novca. U

ovoj oblasti ima jo{ puno posla. A da bi fi-skalna konsolidacija bila trajno uspe{na,privreda mora da raste i razvija se, jer sa-mo uz stabilne i visoke stope privrednograsta (znatno vi{e od onih ostvarenihprethodnih godina) mogu}e je stabilizo-vati javne finansije i vratiti javni dug naznatno ni i nivo u odnosu na BDP. Dakle,vi{i privredni rast je i uslov dugoro~ne iodr`ive fiskalne konsolidacije.

Privredni rast u Srbiji ve} godinamaunazad je vrlo nizak. U vezi s tim ne sme-mo zaboraviti jednostavnu i logi~nustvar: vi{ih stopa privrednog rasta ne}e

biti bez rasta ukupnih investicija u zemlji.Ukupne investicije u Srbiji u odnosu naBDP poslednjih godina su oko 18 odsto.To je znatno ispod potrebnog nivoa zaubrzani privredni rast (preko 25 odstoBDP-a), znatno je ispod svetskog prose-ka (oko 23 odsto BDP-a), daleko je ispodzemalja koje kontinuirano imaju visokestope privrednog rasta (npr. Kina preko40 odsto BDP-a), a manje je i od prosekana{eg (ina~e siroma{nog i sporo rastu-}eg) regiona (oko 23 odsto BDP-a). Otu-da ne treba da ~udi poslednja ocena„Kvartalnog monitora“ da Srbija zaostajeza privrednim rastom zemalja Centralnei isto~ne Evrope ve} skoro jednu celu de-ceniju i da u odnosu na grupu ~etrnaestizabranih zemalja Evrope, Srbija ima naj-ni`i kumulativni rast BDP-a u periodu2012-2016. Otuda, rast ukupnih investi-cija (dr`avnih, privatnih inostranih i pri-vatnih doma}ih) predstavlja preduslov iprivrednog rasta i kona~nog uspeha fi-skalne konsolidacije u Srbiji.

Postavlja se pitanje kako pove}ati in-vesticije u zemlji.

Dr`avne investicije treba pove}ati uve-}avanjem izdvajanja iz bud`eta za kapi-

talna ulaganja uz punu posve}enost dr`a-ve da se izdvojena sredstva zaista namen-ski tro{e. Uz to, javnim preduze}ima tre-ba u ve}oj meri ostavljati profit za reinve-stiranje, {to bi uticalo i na rast njihovekonkurentnosti, zaposlenosti, ali i ukup-nih investicija. Ovo drugo zahteva da senastavi i ubrza proces korporativizacijejavnih preduze}a, tj. njihovo reformisa-nje u pravcu normalnih i efikasnih kom-panija u dr`avnom vlasni{tvu sa kompe-tentnim rukovode}im strukturama.

Privatne strane investicije (direktnestrane investicije i portfolio investicije)

zahtevaju jake institucije sposobne da us-postave visok nivo vladavine prava i ni-zak nivo korupcije. Uz to, od posebnog suzna~aja kvalitetno obrazovana radna sna-ga, dobra infrastruktura i jednostavnost istandardizovanost poslovanja. Privatnedoma}e investicije dodatno zahtevaju iznatno razvijeniji finansijski sistem u od-nosu na postoje}i, kao i efikasnije i inova-tivnije mehanizme podsticanja finansira-nja malih i srednjih preduze}a.

Dakle, dugoro~na fiskalna konsolida-cija je neodvojiva od privrednog rasta, aprivredni rast pre svega zavisi od investi-cija. One, me|utim, zahtevaju razvijeneinstitucije, tj. zavise od vladavine prava,nivoa korupcije, razvijenosti infrastruk-ture, kvalitetnog obrazovanja, nau~noi-stra`iva~kog potencijala i sl. Kratkoro~nepozitivne rezultate u fiskalnoj konsolida-ciji mogu}e je posti}i jednokratnim pote-zima Vlade. Me|utim, reforme koje vodedugoro~nom visokom privrednom rastu,fiskalnoj stabilnosti i rastu bogatstva gra-|ana moraju biti celovite i sveobuhvatne.One moraju da vode napretku dru{tva ucelini u pravcu afirmacije vladavine pra-va, kvalitetnog obrazovanja i radne etike.

B anke u dana{nje vreme ubrza-no tra`e nove poslovne mode-le kojima }e osigurati svoje me-sto na tr`i{tu u uslovima nara-sle konkurencije koja dolazi od

novih nebankarskih finansijskih insti-tucija i tehnolo{kih kompanija, narasliho~ekivanja klijenata, i bitno izmenjenihekonomskih prilika na finansijskim tr-`i{tima {irom sveta.

Ovako stanje u bankarskom sekto-ru, vidi dr Dejan Te{i}, ~lan Izvr{nogodbora i Chief Market Officer Komer-cijalna banke, jedne od vode}ih bana-ka u Srbiji.

Digitalizacija je jedna od centralnihtema na Kopaonik Biznis forumu. Ukojoj meri je Komercijalna bankauklju~ena u ovaj proces?

- Komercijalna banka je u prethod-ne dve godine na~inila krupne korakeu ovoj oblasti uvo|enjem proizvoda iservisa koji na{im klijentima omogu}a-vaju jednostavnije, br`e, jeftinije, tran-sparentnije a istovremeno bezbednijeposlovanje i neposredniji kontakt sabankom.

Prvi smo obezbedili servise za eU-pravu, jo{ pro{le godine sa elektron-skim pla}anjima na sajtu APR a sada iza novu platformu koja je nedavno pro-movisana. Uz to, realizovali smo niz no-vih servisa namenjenih fizi~kim licima,poput digitalne ekspoziture koja je do-stupna klijentima kroz online kanale,slanja novca putem mobilne aplikacije,digitalne Visa kartice i zna~ajno una-pre|enog sistema elektronskog i mobil-nog bankarstva. Intenzivno se unapre-|uju i digitalne usluge namenjene prav-nim licima (e-fakture, nova platformainternet i mobilnog bankarstva, itd.).

Tako|e, klijenti Komercijalne banke,

preko Kombank Trader aplikacije kojusmo razvili sopstvenim kapacitetima,mogu da trguju akcijama i drugim in-strumentima na 35 svetskih berzi.

Vode}e banke u svetu ~ini krup-ne korake ka daljoj modernizacijikoji klijentima omogu}avaju, doskora, nezamislive vrste bankar-skih usluga i mogu}nosti? U kojojmeri se i Va{a Banka pribli`avaovim trendovima?

- Komercijalna banka pravi krupnekorake u tom smeru a program digita-lizacije je jedan od klju~nih stubova po-slovne strategije banke. To se mo`da inije o~ekivalo od Komercijalne bankekoju tr`i{te percipira kao tradicionalnubanku oslonjenu na svoju razgranatuposlovnu mre`u, ali mi ne smatramo da

su tradicionalno poslovanje kroz mre`uekspozitura i digitalni servisi u suprot-nosti, ve} treba da budu optimalankomplement koji upotpunjuje korisni~-ko iskustvo. Pratimo i usvajamo novetrendove i tehnologije. Na{ tim koji sebavi razvojem najsavremenijih, do sko-ra nezamislivih bankarskih usluga ve}je realizovao niz servisa. Otvaranje teku-}eg ra~una „onlajn“ bez dolaska u eks-pozituru ili karti~no pla}anje „bez kar-tice“, biometrijska identifikacija, do prenekoliko godina bili su nezamislivi, adanas su realnost za korisnike Komer-cijalne banke. Nove usluge koje }euklju~iti tehnologije „pro{irene realno-sti“, tzv. „ma{inskog u~enja“ i ve{ta~keinteligencije su ve} u razvojnim labora-torijama.

Klijent i njegovo iskustvo u interak-ciji sa bankom su za nas neprikosnove-ni prioritet, sva re{enja koja uvodimo,posve}ujemo tom cilju.

Komercijalna banka je pro{le go-

dine zabele`ila zapa`en poslovni re-zultat?

- Banka je u prethodnom periodusprovodila te{ke ali neizbe`ne mere ka-ko bi se oja~ala za tr`i{nu utakmicu.

Sprovedena je reorganizacija poslovnemre`e kako bi se omogu}ila kvalitetni-ja interakcija sa korisnicima, olak{alainterna digitalizacija poslovnih proce-sa i unapredio sistem unutra{njih kon-trola. Istovremeno je izvr{ena centrali-zacija funkcija podr{ke {to sve zajednoomogu}ava da organizacija br`e i efi-kasnije odgovara na zahteve klijenata.Uz beskompromisno re{avanje lo{ihplasmana iz ranijih perioda, zna~ajnoje unapre|en kvalitet kreditnog port-folija orijentacijom na manje rizi~nesegmente tr`i{ta {to je sve smanjilotro{kove rezervisanja. Preduzete mereobezbedile su rast operativne profita-bilnosti iz redovnog poslovanja uprkostrendu sni`enja kamatnih stopa na tr-`i{tu i ni`im kamatnim prihodima, i

mislim da ima dosta razloga za zado-voljstvo ostvarenim rezultatima kojidolaze pre svega iz velikog zalaganjazaposlenih, i koji istovremeno predsta-vljaju osnovu na kojoj }e se graditi bu-du}a pozicija banke.

S druge strane, svesni smo da posto-ji zna~ajan prostor za unapre|enja i pri-lago|avanja poslovnih modela novimuslovima, kako bi banka bila sposobnada trajno ispunjava svoju ulogu stabil-nog i pouzdanog partnera za vi{e od mi-lion svojih klijenata, fizi~kih lica, veli-kih, malih i srednjih preduze}a i predu-zetnika, i da pru`i najve}u mogu}u po-dr{ku kapitalnim infrastrukturnim pro-jektima u zemlji u skladu sa svojim zna-~ajnim kapacitetima. To }e i biti na{iglavni pravci delovanja.

S tigla je! Juri ulicama, seju}i svoje distruptiv-no seme. Kola bez voza~a. Milioni pametnihure|aja koji pamte na{e potrebe i `elje. Ve-{ta~ka inteligencija preuzima sve repetativ-ne poslove. Ljudi }e biti pla}eni samo ako su

kreativni i druga~iji. Muzika, novine, knjige suodavno digitalne. Sad i radnje najrazli~itijih proiz-voda polako prelaze iz fizi~kog u digitalni svet. Ovarevolucija je uspela da trgne i dodirne i poslovi~no-konzervativne i nezainteresovane za svet ispod njih:Bankare i Advokate. ak i oni su po~eli da joj se pri-lago|avaju, sa digitalnim filijalama i servisima. Te-lekomi, pani~no, ponovo izmi{ljaju sami sebe, gra-naju}i se u sve novija i novija polja, dalje od svojihtradicionalnih poslova prenosa komunikacije, a ko-ja preuzimaju messingeri i druga divlja deca digi-talne revolucije.

Stari poslovni modeli su ili kapitulirali ili se jedvadr`e. Sa gubitkom dominacije poslovnih modela na-stalih na dru{tvenim promenama za~etih u 19. ve-ku, a mahom realizovanih posle Drugog svetskog ra-ta, do}i }e i do promena u sudbinama naroda. Pret-hodne industrijske revolucije su i{le na ruku mno-goljudnim bogatima nacijama koje su mogle da in-vestiraju u industrijalizaciju i infrastrukturu potreb-

nu za nju. Ova ~etvrta, daje {ansu nekolicini pamet-nih da opslu`e milione.

Mo`emo li pogurati sre}u da nas malo pogleda?Gde je u celoj toj digitalnoj revoluciji Srbija? Odlu~ni smo u tome da ne bude posmatra~. U

ovoj novoj podeli karata tra`imo novo, bolje mestona lestvici globalne ekonomije. Zato }e Srbija biti nabarikadama ove revolucije. Me|utim, ne goloruka,spremna da joj prospu zube, ve} spremna i promi-{ljena. U na{im {kolama klinci }e koristiti Petlju,me|u najboljim {kolskim programima za razvoj al-goritamskih razmi{ljanja. Ve} u ovoj {kolskoj godi-ni deca u na{im {kolama u~e da programiraju odpetog razreda osnovne {kole. Po tome smo me|uprvima u svetu, kona~no da na{i sportisti dobijukonkurenciju. Vratiti deci veru u vrednost u~enja inauke je primarno. Na zapadu su jo{ pre dvadesetgodina bubalice postale glavne. U srednjim {kola-ma pravimo specijalna informati~ka odeljenja. Pra-vimo interdisciplinarne programe na fakultetima,da bi na{i studenti, naoru`ani znanjem o Big Data,Internet of Things, ma{inskom u~enju, digitalnommarketingu, hrabro zakora~ili u svoje startape koji}e igrati na globalnom tr`i{tu. Vreme je da uverimosebe da smo sposobni da napravimo proizvode ko-

je }e neko kupiti i sa zadovoljstvom koristiti. Po-trebno je da, kao iz pra}ke, ispalimo tu generacijukoja sada ima 15-25 godina, iz na{eg obrazovnog si-stema pravo na barikade digitalne revolucije. Ne,nemojte misliti da je cilj proizvesti hiljade i hiljadeprogramera. Ne, to zaista nije. Cilj je da obu~imoljude da sagledavaju prilike na druga~iji, digitalnina~in. Da znaju da ih prepoznaju i iskoriste. Naoru-`ani tim znanjem, kao bejzbolkom, valjda }e na{a,toliko samo hvaljena snala`ljivost, uraditi ostalo.Ovu {orku do~ekujemo spremni i ne}emo stati dokSrbija ne bude cela digitalna.

Neboj{a Bjelotomi}, direktor kompanije Saga,~lanice Inicijative Digitalna Srbija

Digitalna revolucija Sa gubitkom dominacijeposlovnih modela, mahomrealizovanih posle Drugogsvetskog rata, do}i }e dopromena u sudbinamanaroda. Prethodneindustrijske revolucije su i{lenaruku mnogoljudnimbogatima nacijama. Ova~etvrta, daje {ansu nekolicinipametnih da opslu`e milione

Javna preduze}a seiscrpljujuispla}ivanjemdividendi dr`avi. Topove}ava dr`avneprihode, ali se timesmanjuju resursi zapodizanjekonkurentnosti tihjavnih preduze}a

Dejan [o{ki}, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Fiskalna konsolidacija i privredni rast

Dr Dejan Te{i}, ~lan Izvr{nog odbora Komercijalne banke

Zahvaljuju}i novim tehnologijama „vama najbli`a“ banka jo{ bli`a klijentima

Foto:

FoNe

t Alek

sand

ar Le

vajko

vic

Otvaranje teku}eg ra~una „onlajn“ bez dolaska uekspozituru ili karti~no pla}anje „bez kartice“,biometrijska identifikacija, do pre nekoliko godina bili sunezamislivi, a danas su realnost za korisnikeKomercijalne banke. Nove usluge koje }e uklju~ititehnologije „pro{irene realnosti“, tzv. „ma{inskog u~enja“i ve{ta~ke inteligencije su ve} u razvojnim laboratorijama

Neboj{a Bjelotomi}

Dejan [o{ki}

VIII p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Florian Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu

Zemlje Zapadnog Balkana su zarobljene dr`ave

Nakon godina zapostavljanja,EU je pro{le godine ponovootkrila Zapadni Balkan. Kri-za u Makedoniji, sve ve}i, ~e-sto destruktivan, ruski uticaj

i nerazre{eni odnosi Srbije i Kosova is-takli su ~injenicu da je laissez-faire pri-stup EU poslednjih godina bio de-struktivan. Nakon {to je iza sebe osta-vila seriju kriza, od ekonomske do kri-ze evra, Gr~ke, migrantske i Bregzita,sada mo`e da se fokusira vi{e na Za-padni Balkan.

Ovo obnovljeno interesovanjeodra`ava novu strategiju Komisije ive}u posve}enost Komisije i pred-sednika Junkera, kao {to je njegovaposeta regionu pre nekoliko dana.Ve}ina ove promene je retori~ka.Kada je Junker preuzeo funkciju, iz-javio je da ne}e biti primanja novih~lanica u njegovom mandatu, a sadase diskutuje o magi~nom datumu2025. godine. Dok je prvo shva}enokao odbacivanje Zapadnog Balkana,2025. je shva}ena kao obe}anje. Na-ravno, oba su ista. Junker 2025. go-dine ne}e biti na funkciji, kao ni nje-gova komisija. Tako u stvari glavnarazlika je u tome {to je pre nekolikogodina Junker rekao da je ~a{a do-pola prazna, a sada ka`e da je dopo-la puna.

Retorika je va`na i nema sumnje daje EU zainteresovanija i spremna dapodr`i pro{irenje sada nego pre dve-tri godine. Strategija ukazuje na najo-zbiljniji problem u regionu, naime da„zemlje pokazuju jasne elemente zaro-

bljenih dr`ava“. Ovo va`i za sve zemljeZapadnog Balkana.

Naravno, izraz „elementi“ poma-lo dovodi u zabludu. Koncept zaro-bljene dr`ave zna~i da dr`ava slu`iinteresima pojedinaca i grupa, a necelokupnog dru{tva, kao i da stran-ke ili druge mre`e imaju kontrolu.„Elementi zarobljene dr`ave“ je po-malo kao opis genocidnih dela(umesto samog genocida) ili biti po-malo trudan, jer dr`ava je ili zaro-bljena ili nije.

Dalje, strategija ispravno identifi-kuje potrebu da se prevazi|u zaostav-{tine pro{losti, pre svega zaostav{tineratova devedesetih i re{avanje bilate-ralnih nesuglasica. Dijagnoza je ta~-na, ali omalo neubedljiva. Kako bilo,ono {to pre svega nedostaje je lek.Komisija je ponudila nove instru-mente kao {to su specijalne misije zasprovo|enje vladavine prava. One sumodelovane po tzv. Pribeovom izve-{taju za Makedoniju, koja je jasno ijavno identifikovala slabosti u vlada-

vini prava pod prethodnom vla{}u.Ipak, nije jasno da li }e biti javni i da li}e privu}i toliko pa`nje javnosti kaouzor u Makedoniji. Tako da Junker iostali (jo{) nisu odlu~ili da budu jasnii otvoreni u identifikovanju zaroblje-nih dr`ava u regionu: to su autokrat-ske tendencije mnogih vladaju}ihpartija i njihovih lidera koji ~ine zaro-bljenu dr`avu. Otimanje dr`ave ima

imena i lidere i nije pasivan proceskoji se doga|a sam od sebe.

Kada govorimo o zaostav{tini pro-{losti, EU nudi malo novog: naravnoglavna inicijativa treba da do|e od sa-mih zemalja, uklju~uju}i usvajanjeREKOM inicijative, ali postoji potre-ba za vi{e, kao {to je mehanizam re-{avanja bilateralnih razmirica, koji jeotvoren na Be~kom samitu Berlin-skog procesa, ali bez nastavka. Ovo seodnosi i na javne debate i edukaciju ozaostav{tini ratova. Ovde se i{lo una-

zad. U Srbiji, osu|eni ratni kriminal-ci su dobili istaknuta mesta na doga-|ajima vladaju}ih stranaka, uklju~u-ju}i poslednjeg Vinka Pandurevi}a.Ovde bi jasnija osuda EU bila va`nakako bi se poslala poruka da je zva-ni~no ogla{avanje ratnih kriminalacaneprihvatljivo.

Ako onda EU nije sposobna da bu-de otvorenija i direktna u prepoznava-

nju problema, 2025. godina mo`e is-pasti da bude samo jo{ jedna prikazana putu ka pristupanju EU. Na kraju,zemlje ~lanice }e imati zadnju re~ onovim ~lanovima i mnogi }e pa`ljivogledati da izbegnu uvoz jo{ jednogproblema u EU.

Florian Biber je profesor Istorije i po-litike Jugoisto~ne Evrope i direktor Cen-tra za JIE studije na Univerzitetu u Gra-cu. On je tako|e koordinator za Balkanu Grupi za evropski politi~ki savet (Bi-EPAG). Tvituje pod @fbieber.

Kada je Junker preuzeo funkciju, izjavio jeda ne}e biti primanja novih ~lanica unjegovom mandatu, a sada se diskutuje omagi~nom datumu 2025. godine. Dok jeprvo shva}eno kao odbacivanje ZapadnogBalkana, 2025. je shva}ena kao obe}anje.Naravno, oba su istaFlorian Biber

IXD A N A S | p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Internet je u potpunosti promeniopravila igre. Korisnici ele sve vi-{e podataka i sadr`aja, a mi po-slujemo u industriji koja to i

omogu}ava. Da li znate da svakih 15minuta korisnici kreiraju i postavena mre`e sadr`aj koji je jednak koli-~ini podataka u Kongresnoj bibliote-ci u SAD? U jednom minutu,900.000 korisnika se uloguje na Fej-sbuk, i pregleda 4,1 milion Jutjub vi-dea. Ukoliko se doda ~injenica da je

kori{}enje mobilnog interneta u sve-tu prema{ilo kori{}enje fiksnog jo{2013. godine, jasno je da su mogu}-nosti neverovatne!

Digitalizacija menja `ivote, na~inposlovanja kompanija i javnog sekto-ra, i pru`a brojne mogu}nosti, ali sasobom nosi i odre|ene izazove. Temogu}nosti imaju tri aspekta. Pona-{anje korisnika se menja, interakcijasa njima je druga~ija i jednostavnija.

U Telenoru imamo vi{e od 800.000korisnika koji putem aplikacije Moj-Telenor pla}aju ra~une, obnavljajuugovore ili kupuju servise i ure|aje.To je vi{e nego u Norve{koj, koja jeuvek me|u prve tri vode}e zemlje ka-da govorimo o digitalizaciji. Na kra-ju, digitalizacija olak{ava poslovanjei omogu}ava da se iskoriste sve pred-nosti javno-privatnog partnerstva.

Sve te mogu}nosti sa sobom nosei odre|ene izazove. Tr`i{te u regionu

ima tendenciju nultog rasta, a inve-sticije u infrastrukturu su i dalje vi-soke. Zahtevi korisnika u pogledukvaliteta i obima usluga rastu, uzograni~ene mogu}nosti da plate zanove usluge, a do{lo je i do promenekonkurencije. Investirati na profita-bilan na~in bi}e zadatak za sve ope-ratore u narednom periodu. Konku-rencija je sve o{trija i vi{e se ne tak-mi~imo samo lokalno, tu su novi glo-

balni igra~i, poput Vibera iliWhatsAppa koji nisu regulisani, nepla}aju poreze, ne zapo{ljavaju u Sr-biji. Pravi izazov je nositi se sa ta-kvom konkurencijom.

Na tom putu moramo da vodimora~una o privatnosti i za{titi podatakakorisnika. Na nama je da o~uvamopoverenje i da ne izgubimo kontakt sakorisnicima u vremenu digitalizacije.Me|utim, cilj je da korisnicima pru`i-

mo uslugu koju ele, uz puno po{tova-nje privatnosti. Va`no je da imamo ja-sna pravila i regulativu u ovoj oblasti.

Ukoliko uporedimo korisnike uSrbiji sa korisnicima u drugimevropskim zemljama, pred nama jejo{ posla. S jedne strane, to su na-predni korisnici. S druge, postoji jo{dobar deo onih koji ne koriste mobil-ni internet, odnosno jo{ uvek nismovideli internet cunami.

Automobili bez voza~a, ve{ta~kainteligencija, big data i kriptovalutepojavili su se na na{em radaru u2017. godini. O~ekuje se da ve{ta~kainteligencija i ma{insko u~enje u2018. godini na|u svoju primenu ivan internet giganata. Doba digitali-zacije je tu. Oni koji su ju~e bili po-bednici, ne zna~i da }e to biti i sutra.Na nama je da iskoristimo njen punpotencijal.

Zoran Petrovi}, predsednik Izvr{nog odbora Rajfajzen banke

[to je dobro za privredu dobro je i za bankeDa bismo i mi i na{i klijenti ra~unali na dalji

rast, klju~no je unapre|enje poslovnogokru`enja i o~uvanje makroekonomskestabilnosti. Tu treba tra`iti i rizike. Me|u-

tim, banke su spremne da ja~e kreditiraju privre-du. Likvidnost je tu, a i bilansi preduze}a su se po-bolj{ali, ka`e u intervjuu za Danas Zoran Petrovi},predsednik Izvr{nog odbora Rajfajzen banke.

Kako vidite izglede za doma}i bankarski sek-tor u ovoj godini? [ta }e biti glavni generatorirasta prihoda i profita, a gde su rizici?

Bankarski sektor je dobro poslovao u 2017.godini zahvaljuju}i otpu{tanju tro{kova rizika ive}oj kreditnoj aktivnosti. O~ekivanja su da }edinami~niji privredni rast u ovoj godini pogura-ti investicije i potro{nja koji ce biti podr`ani da-ljim kreditnim rastom tako da su izgledi za ban-karski sektor dobri. Glavni generatori rasta pri-hoda i profita }e biti ve}i kreditni obimi, dalje ot-pu{tanje tro{kova rizika i efikasnije poslovanje.Sve {to je dobro za privredu dobro je i za banke,koje dele sudbinu svojih klijenata. Dobri vetrovi}e nastaviti da duvaju sa strane na{eg klju~nogspoljnotrgovinskog partnera - EU. Pred banka-ma je i velika promena u vidu prelaska na digi-talni na~in poslovanja.

Da li (i kada) o~ekujete rast kamatnih stopana me|unarodnim finansijskim tr`i{tima i ka-ko bi se to moglo odraziti na nas?

Politika niskih kamatnih stopa Evropske cen-tralne banke (ECB) u proteklom periodu svakakonam je i{la naruku i uticala na smanjenje cene za-du`ivanja. Ipak, uprkos rastu ekonomije EU uprethodnoj godini, ECB je jasno stavila do znanjada }e izlazak iz ekspanzivne monetarne politike i}iusporeno usled sporog opadanja stope nezaposle-nosti i iznena|uju}e sporog oporavka rasta infla-cije. Prema procenama, prvo pove}anje referent-ne kamatne stope o~ekuje se u 2019. godini, a po-sledi~no i pomeranje euribora svih ro~nosti u po-zitivnu teritoriju.

Me|utim, prema na{im procenama, nivo Euri-bora }e do 2022. ostati ispod nivoa iz 2008. godine,

tako da u toku ove godine mo`emo o~ekivati osta-nak kamatnih stopa na devizne i indeksirane kre-dite na sli~nim nivoima kao i u 2017.

Kako ocenjujete re{avanje NPL-ova u sektoru?^itav region bele`i zna~ajan pad NPL-ova u

2017, a mi smo jedna od vode}ih zemalja u tompogledu, i to prvenstveno zahvaljuju}i boljoj na-plati ovih kredita i ekonomskom oporavku zemljekao i merama NBS. Recimo, u odnosu na periodod pre ~etiri godine, ukupni NPL u sektoru je go-tovo prepolovljen i na kraju pro{le godine iznosioje oko 11 odsto. Na{a banka je u tom pogledu „po-gurala“ oporavak sektora, a na{ ukupan NPL jedaleko ispod ovog sni`enog tr`i{nog proseka.

Kapitalna adekvatnost, likvidnost sektora i po-kri}e za procenjene rizike su ostali na visokom ni-vou. Vi{e od dve tre}ine banaka dr`e strani vlasni-

ci koji pru`aju podr{ku svojim supsidijarima u Sr-biji, a ~injenica je da je u proteklom periodu do{lodo konsolidacije sektora i prodaje banaka ili delo-va portfolija novim i nekim starim „igra~ima“ natr`i{tu. Dosada{nja praksa je pokazala da je dostaproblema bilo i u vezi sa lo{im korporativnimupravljanjem tamo gde je dr`ava bila ve}inski ilimanjinski vlasnik.

U kojoj meri su banke danas spremne da po-dr`e zna~ajniji privredni rast i investicije?

Siguran sam da su sve velike banke vi{e negovoljne da podr`e kvalitetne kompanije sa dobrimbiznis planovima i zdravim poslovanjem. Visok

kapital, likvidnost i spremnost da se kreditira suneupitni. Do{lo je i do popravljanja „krvne slike“ ubilansima kompanija. Mi bele`imo rast tra`nje ito prvenstveno od velikih kompanija, ali i od kom-panija koje pripadaju segmentu malih i srednjihpreduze}a. O~ekujem da }e se ovaj trend nastavi-ti i u ovoj godini, a podr{ka bankarskog sektora in-vesticijama jedan je od klju~nih preduslova pri-vrednog rasta. Naravno, svaka banka }e procenji-vati koliki rizik je u konkretnom slu~aju spremnada preuzme.

Kako ocenjujete poslovno okru`enje danasu odnosu na prethodni Kopaonik biznis fo-rum? [ta je promenjeno na bolje, a {ta nije, atrebalo je?

Ura|eno je mnogo, ali ima jo{ dosta prostoraza unapre|enje. I uvek je dobro otvoreno govori-ti o svemu. To sam ~inio tokom protekle tri godi-ne mog mandata na ~elu Ameri~ke privredne ko-more u Srbiji, koji je upravo zavr{en. U anketi ~la-nice su povoljno ocenile reforme u oblasti izdava-nja gra|evinskih dozvola i inspekcijskog nadzora,

u oblasti radnih odnosa, kao i mere usmerene kafiskalnoj konsolidaciji i smanjenju bud`etskog de-ficita. I prognoze za privredni rast i nove investi-cije su optimisti~nije. ^ak 68 odsto ~lanova je ja-kom trojkom ocenilo poslovnu klimu, {to je na-predak u odnosu na 46 odsto prethodne godine.

Ipak, za stabilniji ekonomski rast, svi zajedno -i Vlada i privreda, moramo da se prebacimo u„petu brzinu“ i izazovima pristupimo efikasno isistemski. Predvidljivost izmene i primene propi-sa, posebno poreskih i nelojalna konkurencija si-ve zone najve}i su izazovi za rast, a unapre|enjeefikasnosti pravosu|a i smanjenje korupcije naj-

va`niji preduslovi za nove investicije. Potrebno jei aktivnije u~e{}e privrede u javnim raspravama.

Kako Vi vidite re{enje problema, kako dosti-}i potrebne stope privrednog rasta ili se bar pri-klju~iti zemljama CIE i zadr`ati fiskalnu stabil-nost?

^injenica je da smo zabele`ili manji rast od ze-malja u regionu, ~ak i kada isklju~imo jednokrat-ne efekte izazvane su{om ili hladnim vremenom.Naravno, pitanje je da li bi i druge zemlje, da su bi-le prinu|ene da sprovode fiskalnu konsolidaciju,ostvarile bolji rezultat. Dobro je da je pove}ananeoporezovana osnovica za plate. Tako|e, akostvari u pogledu odr`ivosti javnih finansija idu udobrom pravcu, bilo bi dobro da dalje poreski ras-teretimo tro{kove rada. Tu je i preko potrebna re-forma parafiskala. Reforme javnih preduze}a ismanjenje uticaja javnog sektora na BDP je onosto privatna privreda eli da vidi jer ona i pokrivate tro{kove. Tako|e, prilagodimo na{ {kolski si-stem da bismo imali sutra kadrove koji }e da nam„nose“ privredni rast.

Prema na{im procenama, nivo euribora }e do 2022.ostati ispod nivoa iz 2008. godine, tako da u toku ove godine mo`emo o~ekivati ostanak kamatnih stopa na kredite na sli~nim nivoima kao i u 2017.

Novi globalni igra~i poput Vibera iliWhatsAppa nisu regulisani, ne pla}ajuporeze, ne zapo{ljavaju u Srbiji. Praviizazov je nositi se sa takvom konkurencijom

Ingeborg Ofsthus, generalna direktorka Telenora u Srbiji

Nova pravila igre O~ekuje se da ve{ta~ka inteligencija i ma{inskou~enje u 2018. godini na|u svoju primenu i vaninternet giganata: Ingeborg Ofsthus

NPL-ovi u Srbiji sada su 11 odsto, a u Rajfajzenui daleko ispod toga: Zoran Petrovi}

X p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Tokom pro{le godine do{lo je dozna~ajnog smanjenja nivoa NPL-a, pre svega zahvaljuju}i odluciNBS, koja je propisala da su ban-

ke u obavezi da otpi{u, odnosno uradetehni~ki otpis svojih NPL plasmana ko-ji su 100 odsto ispravljeni. Pored togajedna od mera koja je olak{ala processmanjivanja NPL u bankama je i noviporeski propis koji je predlo`ilo Mini-starstvo finansija, a skup{tina usvojilakrajem godine. Sada banke nisu vi{e uobavezi da obra~unaju i plate porez nadobit, kao i porez na dohodak gra|ana,ukoliko za ove slu~ajeve rade tehni~kiotpis na bazi odluke NBS. Istovremenosa navedenim merama koje su doneledr`avne institucije, na nivo NPL-a uti-cala je ~injenica da je zna~ajniji prilivnovog zaustavljen, pre svega boljim me-rama na prevenciji od strane banaka, alisvakako je i va`an razlog to da je makro-ekonomska situacija u zemlji stabilna -ka`e Slavko Cari}, predsednik Izvr{nogodbora Erste banke, obja{njavaju}i urazgovoru za Danas razloge koji su do-veli do toga da nivo problemati~nih kre-dita u Srbiji bude prepolovljen u odno-su na 2015. godinu.

Koliko je to ko{talo banke?Samo sprovo|enje odluka NBS-a o

prenosu na vanbilans jeste ko{talo ban-ke, ali navedeni tro{ak je ne{to {to suone tokom poslednjih nekoliko godinapriznavale kao gubitak iz svog poslova-nja, tako da su ove mere predstavljalesamo prikazivanje pravog stanja stvari.Bitno je napomenuti da prenos potra i-vanja na vanbilans ne zna~i i oprost du-

ga za klijente, s obzirom na to da bankei dalje nastavljaju postupak naplate svo-jih dospelih potra`ivanja.

Da li je tr`i{te NPL-ova za`ivelo?- U poslednjih nekoliko godina po-

javile su se odre|ene kompanije, kao iprivatni investicioni fondovi, koji suna{em tr`i{tu NPL-ova videli potenci-jal. U poslednje vreme prime}ujemoda je trgovina NPL-ovima u~estalija,tako da se danas mnogo ~e{}e nego ra-nije pojavi vest da je neka banka ustu-pila deo svog NPL portfolija nekojkompaniji ili privatnom investicio-nom fondu. Navedene kompanije ifondovi poseduju know-how koji jepotreban na{em tr`i{tu. S druge stra-ne, kada razgovaramo o prodaji NPL-ova fizi~kih lica, o~ekujemo jasnu ipreciznu zakonsku regulativu. Ovopodrazumeva dono{enje odgovaraju-}ih propisa koje }e detaljno urediti po-

slovanje, kao i sam postupak naplatepotra`ivanja od strane specijalizova-nih kompanija za naplatu potra`iva-nja od stanovni{tva.

Kako vidite bankarski sektor u ovojgodini? [ta }e biti generatori rastaprihoda, a {ta rizici?

- Sude}i po trenutnom stanju, ban-karski sektor u Srbiji je spreman daostvari jo{ jednu dobru godinu. Gde vi-dim izazove? Na primer sa regulatornestrane. Dosta je ura|eno na ovom pla-nu, ali ima jo{ posla. Trenutno ne vidimeksterne pretnje po bankarski sistemSrbije. Ono na ~emu je zaista neophod-no raditi jeste unapre|enje na{e uslugei prilago|avanje novim trendovima ko-

ji dolaze, u smislu digitalizacije i perso-nalizovanijeg pristupa klijentima.

Kakve impulse o~ekujete spolja? Dali }e do}i do rasta kamata na me|una-rodnom tr`i{tu i kakve bi uticaje toimalo na na{ sistem?

- Svedo~imo tome da su u pojedinimzemljama CIE ve} po~ele da rastu refe-rentne kamatne stope. O~ekivanja su da}e i Evropska centralna banka privestikraju svoje mere monetarne politike,{to }e sve zajedno dosta uticati na pona-{anje me|unarodnih investitora. Nakraju krajeva, njihove odluke su va`neza zemlju u razvoju poput na{e. Narav-no, kretanja lokalnih kamatnih stopa }e

zavisiti i od ECB-a i od FED-a. Analiti-~ari procenjuju da bi visina referentnekamatne stope u Srbiji trebalo da osta-ne nepromenjena tokom 2018, ali se2019. o~ekuje postepeno pove}anje.

Banke su u prethodnoj godini zabe-le`ile dobre rezultate pre svega zbogprethodnih otpisa lo{ih kredita. Da lividite perspektive za ja~anje glavnogbiznisa, a to je kreditiranje?

- Neka inicijalna o~ekivanja su da biukupni krediti mogli da porastu za okotri-~etiri odsto i to je uslovljeno pre sve-ga potra`njom od strane stanovni{tva.Korporativni sektor i dalje predstavljaizazov u smislu ekspanzije. Me|utim,uz dodatne strane direktne investicije

koje se o~ekuju, agendu privatizacije isve ve}u privla~nost na{e zemlje za ula-ganja, korporativni biznis bi mogao br-zo da se pridigne. Ogroman kreditni po-tencijal poti~e i od zna~ajne izlo`enostibanaka dr`avnim hartijama od vredno-sti, od skoro 20 odsto. U slu~aju preo-kreta kamatnih stopa, pretpostavljamda bi se izlaganje od 10 do 15 procenatamoglo smanjiti ove godine, stvaraju}ivi{e prostora za rast kredita.

Kako ocenjujete de{avanja u ban-karskom sektoru u pro{loj godini, ve-liki broj preuzimanja, ukrupnjava-nja? Da li o~ekujete nastavak konsoli-dacije? Eventualni ulazak velikih svet-skih grupacija?

- Konsolidacija koja je po~ela pret-hodnih godina donela nam je zanimlji-vu ~injenicu da je nekoliko gr~kih bana-ka smanjilo izlo`enost u skladu sa svojimkapitalnim strategijama, dok je nekolikodoma}ih poslovnih ljudi u{lo u bankar-ski sektor. Trenutno svedo~imo aktivni-jem pristupu recimo ma|arskih grupa-cija, {to sve ukazuje na to da je u srpskombankarskom sektoru uvek dinami~no.Mislim da }e se trend ulaska poslovnihljudi nastaviti, kao i da }e se neke ve}egrupacije konsolidovati. Neke }e u}i, aneke iza}i, ali ne o~ekujem spektakular-na de{avanja. Ono {to je ~injenica jeste danajve}i igra~i, top 10 banaka, sada kon-troli{u gotovo 80 odsto sektora. Sa neko-liko teku}ih transakcija i potencijalnomkonsolidacijom ostatka malih banaka udr`avnom vlasni{tvu, mo`emo zavr{iti2018. sa 15 najboljih banaka koje kontro-li{u blizu 95 procenata tr i{ta.

Slavko Cari}, predsednik Izvr{nog odbora Erste banke

Banke ~eka prilago|avanje trendovima

Visina referentne kamatne stope u Srbiji trebalobi da ostane nepromenjena tokom 2018, ali se2019. o~ekuje postepeno pove}anje

Slavko Cari}

XID A N A S | p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2018. Urednik: Aleksandar Milo{evi} Lektura: L. D. Prelom: Branislav Be{evi}

Prof. dr Neboj{a Savi}, profesor na FEFA fakultetu i predsednik Saveta guvernera NBS

Najzna~ajniji faktor rasta je obrazovanjeSrbija je od 2015. uspe{no sprovo-

dila program sa MMF-om. Pooceni samog MMF-a, ciljevi kojisu bili postavljeni na po~etku su

nadma{eni. Rezultati koji su ostvare-ni na kraju programa ogledaju se u us-postavljanju makroekonomske stabi-lizacije srpske privrede, {to je i bila nje-gova svrha. U tom procesu dominira-le su dve komponente - monetarnastabilizacija i fiskalna konsolidacija -po~inje razgovor za Danas Neboj{aSavi}, predsednik Saveta guverneraNarodne banke Srbije. Kako ka`e, mo-netarna stabilizacija je primarnoostvarivana obaranjem stope inflacijeod 2012. Ona je sa nivoa od 12,2 odstooborena ispod gornje granice korido-ra oktobra 2013. Od tada pa do danasinflacija nije prema{ivala gornju gra-nicu koridora.

- Dakle, proces uspostavljanja niskei stabilne inflacije zapo~et je pre nego{to se u{lo u aran`man sa MMF-om iodr`an je do danas. NBS je pre vi{e odgodinu dana smanjila inflacioni cilj sa~etiri na tri odsto, a danas imamo usi-drena inflaciona o~ekivanja na nivouciljane inflacije od tri odsto, monetar-na politika ima visok kredibilitet i o~e-kuje se da se inflacija kre}e oko tog ci-lja i u srednjoro~nom periodu.

U procesu fiskalne konsolidacijekoji je okon~an sa istekom aran`ma-na sa MMF-om ipak nije ura|enomnogo na dovo|enju javnih i dr`av-nih preduze}a u red. Koje je Va{emi{ljenje zbog ~ega?

- Drugi deo ukupnih ekonomskihreformi predstavljala je fiskalna kon-solidacija. Srbiji je u tre}em kvartalu2014. pretila opasnost da ne}e mo}ida izmiruje svoje obaveze, a fiskalnideficit je tada dostigao evropski re-kord sa 6,6 odsto BDP-a. Zapo~eti surazgovori sa MMF-om o novomstandbaj aran`manu, ovog puta iz

predostro`nosti. Srbija je krenula nate`ak reformski put. U 2015. fiskalnideficit je oboren na 3,7 odsto, pa namanje od dva odsto, a u 2017. jeostvaren blagi suficit. U me|uvreme-nu je donet i novi Zakon o radu. Daljafiskalna konsolidacija treba da obu-hvati nekoliko stvari. Prvo, potrebnoje smanjiti optere}enje rada. Problemje kako u prelaznom periodu smanje-nje optere}enja na rad nadomestitinovim prihodima. Ovo bi otvoriloprostor za razvoj novih malih i sred-njih preduze}a u privatnom sektoru inovom zapo{ljavanju. Druga va`nastvar je da se iz javnih rashoda inten-ziviraju ulaganja u infrastrukturu.

Tre}a stvar je vezana za javna predu-ze}a koja predstavljaju veliki balastzato {to iscrpljuju resurse kojima seraspola`e. Jedan deo problema u @ele-zari i @eleznicama je re{en. Ostajuproblemi vezani za RTB Bor, hemijskikompleks i rudnik Resavica. Razre{e-nje ovih problema je potrebno dubin-ski obaviti tokom 2018. EPS i Srbija-gas su u me|uvremenu pove}ali na-platu i pobolj{ali poslovanje, ali je sva-kako potrebno da se korporatizuju ireorganizuju mnogo dublje nego {toje to do sada ura|eno. Ostaju i proble-mi sa lokalnim javnim preduze}imakoja ne funkcioni{u kao komercijalnisubjekti i ~esto sa gubicima.

Srbija }e sklopiti novi aran`mansa MMF-om. Kakvo je va{e mi{ljenjeo tome?

- Pored obaveza koje Srbija imakao ~lanica MMF-a po ~lanu IV Sta-tuta MMF-a, koji predvi|a dvogodi-{nje ili trogodi{nje nadgledanje stanjau svakoj zemlji, za Srbiju }e od velikekoristi biti da nastavi saradnju saMMF-om u nekom od drugih oblikasaradnje od dosada{njeg. Kako usprovo|enju poslednjeg programa Sr-bija nije povla~ila raspolo`iva sredstvaod MMF-a, to nije potrebno ni u bu-du}em aran`manu. Novi aran`mansa MMF-om treba Srbiji da omogu}ipodr{ku iskustvom i znanjem u pro-

cesu intenziviranje rasta na odr`ivimosnovama i podizanje konkurentno-sti srpske privrede. Saradnja sa MMF-om tako|e je va`na i zbog privla~enjastranih investicija.

Tema ovogodi{njeg Kopaonik bi-znis foruma je {ta Srbija treba dauradi da fiskalnu stabilnost pretvo-ri u odr`ivi rast. Pa {ta po va{em mi-{ljenju treba da uradimo?

- Srbiji su potrebni i rast i razvoj,koji se na odr`iv na~in mogu ostvaritisamo podizanjem konkurentnosti. Svisegmenti privrede i dru{tva morajubiti uklju~eni u ovaj proces. Dr`avatreba dalje da unapre|uje poslovnuklimu, ja~a institucije, osna`uje prav-nu dr`avu i unapre|uje administrativ-nu i logisti~ku infrastrukturu, da pre-

strukturira javna preduze}a, podi`ekvalitet obrazovnih institucija. Privat-ni sektor treba da ispolji ve}u predu-zetni~ku inicijativu, da ja~a kvalitetmenad`menta u firmama, da pro{iru-je lanac vrednosti, da pove}ava doda-tu vrednost proizvoda, da ula`e uR&D… A na strani tra`nje potro{a~i,koji su najmanje za{ti}en segment nana{em tr`i{tu, treba da podignu svojezahteve i zahtevaju vi{i kvalitet proiz-voda koji im se nude i da se izbore zakvalitetan zakon o za{titi potro{a~a.

Podizanje konkurentnosti, razvojinovativnosti i digitalizacija su osnovza odr`ivi rast i razvoj srpske privredeu novom dobu u kome danas ivimo.

Kakva je uloga obrazovanja u eko-nomskom napretku? Kod nas se ret-ko o tome govori.

- Najzna~ajniji faktor rasta danas jepostalo obrazovanje, a najzna~ajnijiimpuls rastu daju inovacije. Srbija tre-ba bitno da unapredi ova dva faktoraukoliko `eli da ostvaruje visoke stoperasta u budu}nosti. Ve}a ulaganja uobrazovanje i kulturu treba da podig-nu kvalitet ljudskih resursa, {to je va-`no za potencijalne investitore. Pove-}ana ulaganja u inovacije, ovog puta idr`ave, ali i privatnog sektora, jesu im-perativ za dinamiziranje na{eg razvo-ja. Osloba|anje preduzetni~ke inicija-tive, podsticanje inovativnosti i pro{i-rivanje digitalizacije poslovanja su im-perativi modernog poslovanja.

Beograd - Na tr`i{tu osiguranja u Sr-biji radi 15 osiguravaju}ih kompani-ja, pri ~emu se preko 34 odsto ukup-ne premije odnosi na osiguranje odautoodgovornosti, osam odsto gra|a-na ima ivotno osiguranje, sedam od-sto je osiguralo svoje doma}instvo, aoko dva odsto ima privatno zdrav-stveno osiguranje - ka`e Gordana Bu-kumiri}, predsednica Izvr{nog odbo-ra UNIQA osiguranja, koju je lon-donska organizacija „EuropeanCEO“ pro{log meseca izabrala za

preduzetnika godine za tr`i{te osigu-ranja isto~ne Evrope.

Na pitanje kakvo je stanje u indu-striji osiguranja, Bukumiri} ka`e da sukada se pogledaju gore navedeni po-daci i kada se zna da je u~e{}e onlajnkupovine manje od jedan odsto, da suklijenti navikli da osiguranje kupujuisklju~ivo u poslovnicama i da je godi-{nja premija po glavi stanovnika ne{to

manje od 110 evra, jasni pokazateljitrenutnih uslova poslovanja.

- U protekloj godini rast tr`i{ta iz-nosio je oko osam odsto, uz sna`anrast kasko osiguranja, dobrovoljnogzdravstvenog i imovinskog osigura-nja. Na{ najve}i uspeh je {to smo ba{u tom konzervativnom i tradicional-nom poslu, postigli uspeh i iskorakpo pitanju nekih re{enja i inovacija -ka`e Bukumiri}, dodaju}i da }e pre-vlast na tr`i{tu odneti one kompanijekoje budu brzo uhvatile korak sa

trendovima i navikama klijenata ko-je }e sve vi{e biti usmerene na kreira-nje onlajn usluga i dalju digitalizaci-ju kompanija.

Govore}i o nagradi koja joj je uru-~ena u Londonu, Bukumiri} ka`e da jeponosna {to se na{la u odabranomdru{tvu najboljih u Evropi.

- Ipak, volim da istaknem da je timnajbitniji ~inilac pri izgradnji uspe-

{nog biznisa. Svakodnevno, zajedno setrudimo da klijent bude u fokusu sva-ke na{e odluke, da neprestanim inova-cijama kreiramo usluge i proizvode pomeri modernog ~oveka, kao i da ne-prekidno rastemo i {irimo svoje poslo-vanje. Ipak, u izazovnom vremenu ukojem danas poslujemo, ali i tako|ena tr`i{tu osiguranja koje je samo posebi veoma zahtevno, mogu sa sigur-

no{}u da ka`em da je najve}i izazovodr`ati kvalitet i reputaciju kakvuUNIQA osiguranje zahteva. Ova, kao idruge nagrade koje smo timski osvo-jili, dodatna su motivacija, ali i odgo-vornost za mene kao lidera.“, ka`e Bu-kumiri}.

Nagrada koju „European CEO“ do-deljuje ve} 10 godina, uru~uje se naj-boljim direktorima iz razli~itih oblasti

poslovanja koji su svojim odlukama irukovodstvom postigli izvanredne re-zultate. Osnovni kriterijumi pri odabi-ru pobednika baziraju se na analiziodr`ivosti tr`i{ta, strate{kih ciljeva,kao i sveukupnom imid`u kompanije.Ipak, jedno od najbitnijih stavki je sva-kako i ~injenica da li je nominovaniCEO prepoznat kao lider u okviru in-dustrije u kojoj posluje.

Bukumiri} se istakla svojim postig-nu}ima tokom dvadesetogodi{nje ka-rijere u oblasti osiguranja, ali i kao od-li~an lider jedne od najboljih osigura-vaju}ih kompanija na tr`i{tu Srbije.^lan Izvr{nog odbora UNIQA osigu-ranja je od 2011. godine, a od 2014.godine obavlja funkciju predsednikaIzvr{nog odbora i do sada je pozicio-nirala UNIQA osiguranje u Srbiji kaokompaniju koja se uslugom i bren-dom isti~e me|u konkurencijom.Upravo zato, uspeh UNIQA osigura-nja je {to je u konzervativnom i tradi-cionalnom poslu, uz sna`an tim koji~ine mladi i kreativni ljudi, napravilozna~ajan iskorak po pitanju brojnihre{enja i inovacija u poslovanju, kojisu prepoznati kod nas, ali i u okviruosiguravaju}e UNIQA grupacije.

Londonska organizacija „European CEO“ dodelila predsednici izvr{nog odbora UNIQA osiguranja, Gordani Bukumiri} nagradu

„Preduzetnik godine za tr`i{te osiguranja isto~ne Evrope“

Ostaju problemi vezani za RTB Bor,hemijski kompleks i rudnik Resavica.Razre{enje ovih problema je potrebnodubinski obaviti tokom 2018. godine

Godi{nja premija po glavi stanovnika uSrbiji je ne{to manja od 110 evra

Neboj{a Savi}

Ski ili baj pas za privredu

XII p o n e d e l j a k , 5 . m a r t 2 0 1 8 . | D A N A SKOPAONIK BIZNIS FORUM 2018.

Pored dobrodo{lice, na{a „obrnuta eko-nomija“, na osnovu svog dvodecenij-skog iskustva i trajanja, predla`e daSrpski Davos na Kopu, u svoju agendu,uvrsti najve}e probleme i zahteve na{e

„hraniteljke“. Da je privreda ozbiljno bolesna,dovoljne su samo dve „cifre“. U poslednjih {estgodina BDP je rastao prose~no oko jedan od-sto (u okru`enju tri odsto), dok ukupne inve-sticije u BDP-u u~estvuju sa 18 posto. Zato, pu-stimo privredu da pri~a.

Najpre je od oktobra 2012. godine op{ta sto-pa PDV-a sa 18 pove}ana na 20 odsto, a manjasa osam na 10 posto od po~etka 2014. godine.Akcize, kao siguran, unapred osiguran prihodkroz maloprodajne cene su pove}avane vi{eputa, a uvedene su i na struju. (Naravno, pri-hodi su vi{e nego duplirani. Sa 100 u 2012. go-dini, dostigle su 235 milijardi dinara na kraju2016. godine.) Stopa poreza na dobit je sa 10pove}ana na 15 posto od 2013. godine. U de-cembru 2013, sa po~etkom primene od 2014.godine, izmenama zakona o porezu na dobit,ukinuto je pravo na kori{}enje poreskog kredi-ta po osnovu nabavki osnovnih sredstava. [toje bio veliki udar na privredu i njenu konku-rentnost, posebno kad se zna da je prose~nastarost na{e opreme 27,5 godina, a u Evropskojuniji 15,5 godina. Pa se „bori“ sa 12 godina sta-rijom opremom, bez poreskog kredita.

Ve} se deceniju i po, privredi obe}avaju ni-`e stope poreza i doprinosa na zarade, kao naj-te`i teret u poslovanju. Ali svi i dalje be`e oddokazane filozofije „smanji stope, pove}ajosnovicu“. Lako je Rumunima, njihove stoperasta BDP-a su oko ~etiri do pet odsto, pa mo-gu. Nama je ipak bolji „vrabac u ruci, nego go-lub na grani“. A privreda je izdr`ala i „gora vre-mena“. Bez smanjenja nameta na zarade, bor-ba protiv „sive“ i „crne“ ekonomije, nema real-nih {ansi na uspeh.

Minimalna cena rada je pove}ana od po~et-ka 2018. godine za 10 posto. Sa 130 na 143 di-nara po sati, odnosno mese~no sa 22.880 na25.168 dinara. Ceo teret snose poslodavci, dr-`ava ne participira, smanjuju}i namete na za-rade. Da siroma{tvo prete}i „kuca na vrata“,pokazuje podatak da preko 30 posto zaposle-nih prima manje od 25 hiljada.

Evro je, od prve polovine 2017. godine, dodanas „oslabio“ sa skoro 124 na 118 dinara, ili

za skoro pet odsto. Posledice filozofije „jak di-nar, slaba privreda“ su svuda vidljive. Na svestrane veliki trgovinski centri sa uvoznom ro-bom, izvoznici promukli od „kukanja“.

Tridesetak republi~kih i oko 700 lokalnihjavnih preduze}a, kao i nekoliko „velikih siste-ma“ (poput RTB Bora) i dalje ~ekaju strategiju„{ta dalje“. Umesto koje se sve re{ava ad hoc,leks specijalistima. Javna rasprava je i dalje„misaona imenica“.

Povra}aji PDV-a stalno kasne. Pogotovokad se poklope sa presecanjem bilansa „dr`av-ne kase“ na kraju meseca. [ta to zna~i za izvo-znike i „male“, najbolje oni sami znaju. Pogo-tovo {to moraju da obra~unaju i plate PDV nafakture ispostavljene dr`avi, a dr`ava ne pla}aceo iznos fakture, sa sve PDV-om. (Ve}e 20 ne-go 100 + 20).

Da na kraju pomenemo i najve}e dru{tveneprobleme, o kojima su potro{ene tone papira.Korupcija, feudalna podela plena(biznisa i jav-nih preduze}a i institucija) na partije, porekloimovine politi~ara i dr`avnih funkcionera kaomera „zloupotrebe slu`benog polo`aja“, cen-tralizacija i „beogradizacija“.

Posle izno{enja problema i neda}a, da ~ujemo{ta bi konkretno eleli i {ta tra`e privrednici.

1. Da dr`ava ne izvrgava ruglu sopstvenu paro-lu „kupujmo doma}e“. Postupaju}i sasvimsuprotno. Ministarstvo unutra{njih poslovakupuje preko 700 putni~kih automobilastrane marke, a doma}a fabrika ~iji je dr`a-va suvlasnik (49 posto), ukida tre}u smenu iispla}uje otpremnine tehnolo{kim vi{kovi-ma. Ili da doma}i putari, od uglednih firmiu zemlji i inostranstvu, ostaju bez posla i in-`enjera, pa ona preostala gradili{ta vodepenzioneri. Blokirani ra~uni se podrazume-vaju. Dok puteve grade stranci, sa saslu`iva-njem svojih (partijskih) „putara“.

2. Da se kod subvencija za novozaposlene rad-nike, ako se uop{te daju, primenjuju princi-pi egalitarnosti i transparentnosti. U bud`e-tu se odredi suma, i istovremeno raspi{ekonkurs u kome se sve unapred zna, i kojitraje dok ima para. Nije bitno ko je investi-tor i ko je „doveo“ investitore, ili su sami do-{li. Do 10 radnika toliko i toliko po radniku,do 50 malo vi{e, i sve tako do preko hiljaduzaposlenih. Sve ide po unapred obelodanje-

nim pravilima i po redosledu primljenihzahteva. Sve su investicije „jednake“. Stranihi na{ih. Predsednikovih, premijerkinih, mi-nistarskih i anonimnih. Jedino najsiroma-{nije op{tine i gradovi, imaju pravo na odre-|ene privilegije i „preskakanje“ tabele.

3. Da Narodna banka, kroz politiku kursa,„navija“ za izvoznike, a ne uvoznike i trgo-vinske sitije, kao {to to ~ini sada. Sama ~inje-nica da „jak“ dinar, svoju „ni~im izazvanu“snagu, dominantno duguje ve}oj ponudideviza stranih banaka i finansijskih organi-zacija za kupovinu dr`avnih obveznica povi{estruko ve}im kamatama nego usvojim dr`avama, sve govori. Eks-perti su se davno slo`ili da jeprema snazi privrede i du-goro~noj strategiji na{egekonomskog razvoja,po`eljan kurs evra od150 dinara, a on ovihdana „si{ao“ do 118.

4. Da se jednom, makar simboli~no (do pet od-sto), smanje stope poreza i doprinosa na za-rade i po~ne primena davno obe}ane strate-gije „smanji stope, pove}aj osnovicu“. [to bibio pravi podsticaj za uspe{niju borbu pro-tiv sive ekonomije.

5. Da dr`ava pla}a ra~une i vr{i povra}aj PDV-a u rokovima koje je sama odredila. Manje jeva`no {to sada{njim ka{njenjima kr{i „svoj“zakon (po{to je i ina~e neupotrebljiv, jer ro-kove pla}anja odre|uje snaga privrede, a ne„papir“, makar da je i zakon), a daleko vi{e,{to, umesto da pomogne (i plati ranije), dr-`ava pokre}e lanac nelikvidnosti i blokadara~una.

6. Da dr`ava najpre zavr{i zapo~ete i maksi-malno pove}a druge strate{ke investicije(autoputeve, pruge i sl.), i da se privredi po-vrati pravo na poreski kredit kod utvr|iva-nja poreza na dobit. injenica da kod nas in-vesticije u BDP-u u~estvuju sa 18%, dok uEvropi koja je ve} skoro sve „izgradila“ izno-si prose~no 25 posto, najve}a je opomena.Dilema ne bi smelo biti, pogotovo sada kadse dr`ava „hvali“ suficitom.

7. Da se ne zaborave krediti. Banke i dr`avaimaju sli~an odnos prema privredi. [to ovi-ma prvim „kase“ sve punije, drugima svepraznije. Odavno je „minut do dvanaest“ za

istorijski trojni dogovor: banke, dr`ava i NBSi privreda. Ni`a referentna stopa, ni`e kama-te, izbegavanje „devizne klauzule“, vi{e parau Fondu za razvoj za start up kredite, dopun-ske garancije (menice) op{tina i gradova kaoobezbe|enje za firme iz svojih sredina.

8. Da se za javna preduze}a kona~no defini{e, ivremenski oro~i, strategija opstanka i razvo-ja. Najpre javni i unapred poznati kriterijumiza ocenu realnog stanja, selektiranje javnihpreduze}a u razli~ite grupe prema svojim bit-nim svojstvima (broj zaposlenih, rentabil-nost, nu`na investiciona ulaganja, konkuren-cija itd.), i predlog modela budu}eg statusa(restrukturiranje, prodaja, javno-privatnopartnerstvo, dugoro~ni zakup, koncesija i sl.).Posle obavezne i obavezuju}e javne rasprave,u kojoj javnost i struka treba da ka`u {ta ima-ju i znaju, slede zakoni i postupanje.

9. [to se o „borbi protiv korupcije i za dono{e-nje zakona o poreklu imovine“, vi{e pri~a iobe}ava, to su sve manji rezultati. Sli~no je isa departizacijom i decentralizacijom i rav-nomernijim regionalnim razvojem. Tako dasu ovakvi zahtevi, ve} postali deplasirani. Po-{to od svih „borbi“, izgleda jedino uspeva„borba za vertikalu“.

Dragan Vujadinovi}, ekonomski analiti~ar

Jedan od najve}ihproblema: RTB Bor