1. UVOD

U ovom trenutku uloga saobraćajnih sredstava sa pripadajućom infrastrukturom pored velikog udela u privredi, kao samostalna privredna grana, takođe ima i veliki udeo u međunarodnojtrgovini, kako na porast njene funkcionalnosti tako i na porast njene mobilnosti. Mobilnostomogućava slobodan transport, jednostavnije pogranične procedure kao i veću produktivnost. Produktivan saobraćajni sistem deluje kako lokalno tako i globalno, omogućava uspešan protok robe, pospešuje međunarodnu trgovinu i smanjuje nesrazmernu razvijenost među državama iregijama. Produktivan saobraćajni sistem smanjuje trošak novca, dok istovremeno povećava konurentnost i produktivnost celokupne privrede. Transport izuztno pogoduje razvoju infrastrukture, potreba, zahteva i mogućnosti države kao i drugih učesnika u njemu.

Transport možemo definisati kao privrednu granu koja se bavi premeštanjem ljudi imaterijalnih dobara na određenom geografskom prostoru. Transpotni put je put kojim se kreće transportna vozilo iz jednog u drugo mesto. Po svomkarakteru razlikujemo:- prirodne puteve: vodeni i vazdušni;- veštačke puteve: drumski, ţeleznički, plovni kanali, cevovodi, ţičani transport i sl.

Konvencionalni prevoz je prevoz (transport, prenos, premeštanje) predmeta prevoz (tovara) izjednog u drugo mesto s jednim prevoznim sredstvom (brod, vagon, kamion ili vazduhoplov) koje se direktno tovari u/na to prevozno sredstvo.

Integralni transport je način transportne manipulacije, pri kojem se predmet transorta ne tovaridirektno na transportno vozilo već se prikuplja i pakuje u standardizovane palete ili kontejnere.Tako prikupljena roba, zajedno sa paletom ili kontejnerom, sada postaje nova transportna jedinica koja se tovari na transportno srestvo. Transportna jedinica je sada veća i sa robom se ne manipuliše osim na početnoj i krajnjoj tački transporta. Ovim se označava novi princip transportnih usluga “od vrata do vrata”.

Principi integralnog transporta (united loads) su:

- Utovar robe u veće tovarne jedinice radi lakše i brže manipulacije- Nova tovarna jedinica je prilagođena svim vrstama transportnih sredstava koja će se usput Upotrebljavati- Tovar se vrlo brzo ukrupnjava, po mogućstvu već pri proizvodnji ili pakovanju- Tovar se što je moguće kasnije razjedinjava, po mogućstvu kod krajnjeg korisnika Zbog svega ovog tovarna jedinica mora biti:

-Što je moguće veća-Što pre fornirana-Kompaktna-Pripremljena za pretovar sa svim mogućim pretovarnim uređajima na transportnom putuSvaki vid saobraćaja ima geografske, tehnološke i ekonomske domene s konkretnim prednostima, koje se u određenim uslovima mogu pretvoriti u monopol. Postojanje više vidova

transporta nužno vodi međusobnoj konkurenciji, koja u određenim uslovima može da deluje i pozitivno na usavršavanje tehnologije i povećanje produktivnosti rada. Domeni pojedinih vidova transporta nisu neprobojni okviri, nego se prepliću tehničko-tehnološkim napretkom. Pojedini vidovi upućeni su na međusobnu saradnju preko kooperacije ikoordinacije u poslovanju i razvoju. Vremenski usaglašena realizacija transporta i zahteva, pretovara i skladištenja predstavlja transportni laac, kojim se omogućava nesmetan protok robe od pošiljaoca do primaoca. Značajan faktor u rešavanju problema transporta, pored usavršavanja tehničke baze su i tehnološko-fizičke osobine pojedinih vrsta i grupacija robe kao predmetatransportno-manipulativnih operacija, a posebno pojavni oblik robe (tečna, rasuta ili komadnaroba).Najjednostavnije su robne operacije sa tečnom robom, što je omogućilo brži razvoj tehnologije manipulisanja, pa čak i automatizaciju procesa. Nešto složenije su operacije pretovara rasute robekoju karakteriše masovnost, što uz odgovarajuće pretovarne tehnike omogućava visokuproduktivnost, pa i automatizaciju manipulativnih jedinica. Razvoj tehnike i tehnologije pretovara komadne robe bio je znatno usporenije, usled nehomogenosti i usitnjenosti proizvodaraznih dimenzija, oblika i masa.Povećanjem robe široke potrošnje, komadna roba je dobila masovni karakter, što je još vise ukazivalo da su pretovarne operacije usko grlo. Kod rešavanja ovog problema pristupilo se ukrupnjivanju komadne robe, odnosno formiranju većih, homogenih jedinica tereta, čime sustvoreni uslovi za efikasnije manipulisanje, transport i skladištenje. Uz korišćenje pretovarn eopreme visokog kapaciteta, izjednačuju se uslovi manipulisanja sve tri grupe robe. Ovakokoncipiran razvoj otvara put tipizacije tehnologije i maksimalnoj racionalizaciji pojedinihoperacije. U saobraćajnoj teoriji, načelno, razlikuju se dva oblika transporta: direktni(neprekinuti) i indirektni (prekidni) transport. Idealni oblik savlađivanja prostora jeste kada se jedan transportni zadatak između mesta pojave i mesta potrošnje robe realizuje istim prevoznim sredstvom u neprekinutom saobraćaju. Iz geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava pojedinih vidova saobraćaja to nije uvek moguće postići. U praksi je najčešći prekinuti transportsa svim svojim nedostacima (velika pretovarna učestalost, veliki transportni zahtevi itd). Da bi se ovi nedostaci i poteškoće što je moguće više smanjili, razvijeni su novi oblici transporta kroz savremene tehnologije prevoza. Osnovni elementi integrisanja procesa i operacija u transportu su teretne jedinice odnosno logističke jedinice. To su u stvari standardizovani nosači: ukrupnjene ili neukrupnjene robe, paketirane ili nepaketirane, podešeni da se premeštaju primenom pretovarne mehanizacije.

Teretne jedinice su:-palete-mali kontejneri-srednji kontejneri-veliki kontejneri-kompletna drumska i ţeleznička vozila i barže vodenog teretnog saobraćaja ili samo pojedini delovi (izmenljivi transportni sudovi).Danas se, u većem ili manjem obimu, primenjuju različite tehnologije transporta u čijoj realizaciji učestvuju transportna sredstva više vidova saobraćaja primenom iste teretne jedinice. One se zajedničkim imenom nazivaju savremene tehnologije transporta i predstavljaju određenevrste transporta nove, najprograsivnije transportne tehnologije.Savremene tehnologije razvijaju se kompleksno, kao sastavni deo svih vidova transporta i privrede, što zahteva nove investicione

i organizaciono-tehnološke mere. Ekonomski značaj razvoja ovakvih tehnologija u svetu i kod nas prevazilazi okvire transporta i postaje jedan od najznačajnijih zadataka u racionalizaciji distribucije robe i razvoja celokupne privrede. Da bi se realizovala bilo koja tehnologija transporta, treba preduzeti više mere, a razvoj ove modern tehnologije treba shvatiti kao jedinstvo tehnoloških, tehničkih, ekonomskih, organizacionih i pravnih elemenata koji determinišu osobinosti ove tehnologije manipulisanja i transporta.

2. KOORDINACIJA I KOOPERACIJA U TRANSPORTU2.1. Koordinacija saobraćaja

 Jedinstveni (koordinisani) transport treba da ispuni sledeće zahteve: 1. Da odgovara geografskim, provrednim i kulturnim uslovima kao i odbrani zemlje za koju je stvoren2. Da bude prilagođen veličini i strukturi prevoza3. Pojedine grupe prevoza treba da budu opremljene takvom infrakstukturom, voznim parkom i organizacijom da mogu da ispuezadatke u okviru sistema4. Integralne delove sistema usmeriti na izvršenje onim sredstvima koja imaju najviši stepenekonomske efikasnosti.Koordinacija u širem smislu znači da sredstva dodeljena saobraćaju treba da budu raspoređena između pojedinih saobraćajnih grana na način koji obezbeđuje najbolji kvalitet usluge i da svaka grana koristi onaj deo ograničenih sredstava zajednice koji obezbeđuje njenu optimalnuproizvodnju.

Ciljevi koordinacije:1. Formiranje jedinstvenog transportnog sistema zemlje2. Usmeravanje investicija i ulaganja pojedinih vidova transporta3. Optimalni razvoj transportnih sistema4. Povećanje kvaliteta transportnih usluga5. Minimalizacija troškova distribucije6. Stvaranje uslova za uvođenje iprimena savremenih tehnologija7. Razgraničenje svere primene pojedinih grana saobraćaja i racionalna podela prevoza.

Za razvoj koordinacione aktivnosti potrebno je imati u vidu:

1. Na kojem stepenu se ova aktivnost razvija2. Vremenski period za koji se koordinacija računa3. Predmet koordinacije

Koordinacija saobraćaja se deli:

1. Plansko-ekonomsku planiranje robnih i putničkih prevoza i njihov raspored na svaki vid transporta. Ovde se podrazumeva utvrđivanje i razrada:a) stanja i strukture pojedinih vidova transportab) jedinstvene metodološke osnove tarifnog sistema za svaki vid transportac) unifikacija planskih i drugih pokazatelja

2. Tehnička koordinacija - obuhvata projektovanje pojedinih transportnih pravaca, njihoveprevozne i propusne moći, itd. Podrazumeva usaglašavanje vidova transporta i korisnika transporta u cilju efikasnog korišćenja U/I frontova, unifikaciju i standardizaciju U/Imašina itd.

3. Tehnološka koordinacija podrazumeva:a) Kompleksan sistem eksploatacije različitih vidova transporta sa optimalnom organizacijom robnih tokova b) Koordinacija rada raznih vidova transporta po zajedničkom redu vožnjec) Uvođenje jedinstvenih tehnoloških procesa rada u U/I punktovimad) Primena zajedničkog informacionog sistemae) Koordinaciju robnih tokova različitihvidova transportaf) Organizacija transportnih procesa od ”vrata do vrata”

4. Organizaciona koordinacija - odnosi se na mere državnih organa, zakonodavne akte u vezisa pojedinim vidovima transporta.

5. Pravna koordinacija - odnosi se na usavršavanje zakonodavstva kojim se reguliše procesprevoza i obaveze.

Kod ekonomske koordinacije rad i razvoj saobraćaja se usmerava ekonomskim merama:

1.Investicije u smislu izbora društveno najekonomičnijih i najrentabilnijih ulaganja usaobraćajne kapacitete2.Regulisanje i kontrola cena3.Sistem transportnih tarifa4.Ostale mere: amortizacija, kamate, kreditna politika

Kod tehničke koordinacije vrši se usaglašavanje tehničkih faktora (U/I mehanizacije, skladište,itd) radi ostvarenja jedinstvenih procesa i optimizacije tehičkih i tehnoloških efekata. Koordinacija se odnosi više na strategiju i politiku razvoja, a kooperacija na zajedničkusaradnju i realizaciju transportnih lanaca odnosno transportnih usluga.

2.2. Kooperacija u transportu Cilj razvoja je objedinjavanje prednosti različitih vidova transporta. To se ogleda u smanjenju troškova distribucije robe.Kooperacija - oblik zajedničkog rada i saradnje u transportnim procesima.Prosta kooperacija - svaki učesnik radi sve operacije neophodne da se napravi proizvod. Složenakooperacija - izvršena podela rada, učesnici se specijalizuju. Ona je prisutna u transportu.Cilj koperacije je racionalniji proces transporta gde se usluge transporta realizuju sa najmanjedva učesnika (transportni lanac). Partneri u kooperaciji su svi vidovi transporta. Za šest vidova saobraćaja postoji petnaest mogućnosti kooperacije. Razvoj transporta zavisi od niza

ekonomskihi tehničkih faktora. Prednosti optimizacije transporta uvođenjem mehanizacije i automatizacijeogleda se u:

1. Ekonomskim efektima na U/I radovima2. Vremenskom efektu3. Oslobađanjem fizičkog rada primenom ukrupljenih tovarnih jedinica – humanizacija4. Ubrzavanje manipulisanja robom u skladištu.

3. Oblici kooperacije3.1. Kooperacija železničkog i drumskog transport

Slika 3.1 Oblici kooperacije između drumskog I železničkog saobraćaja

Ţeleznica je pogodna za transport na duge relacije dok je drumski transport pogodniji za kratke.Kod ţeleznice preovladavaju fiksni, dok su kod drumskog varijabilni troškovi. Kooperacijom se eliminiše konkurencija železnice i drumskog transporta. Ali tu konkurenciju treba unapređivati u obimukoji daje pozitivne rezultate i sprečiti je kad se javi monopol na nekim relacijama u odnosu na ostale transporte.

Koperacija u klasičnoj tehnologiji - priključni transport - prelazak sa jednog na drugo prevozno sredstvo vrši se promenom transportnog suda. Brže izvršenje transportnog zadatka se vrši zajedničkim planiranjem termina prevoza (vremensko planiranje). Vremenskom koncepcijom se skraćuje vreme čekanja saobračajnih sredstava. To se ogleda u smanjenju cene prevoza (smanjenjem troškova) i kraćem vremenu vezanosti saobraćajnih sredstava. Drugi vid kooperacije je organizovanje sabirnog vida transporta (denčana roba), gde organizaciju i manipulisanje robom obavljaju špedicije.

Kooperacija u tehnologiji integralnog transporta-prevoz robe bez promene transportnogsuda. Ostvaruje se samo ako su troškovi dopreme i otpreme robe kamionom do i od stanice zajedno sa troškovima prevoza robe ţeleznicom manji od troškova prevoza robe direktno kamionom. Ovakav vid kooperacije je HUCKE-PACK (hak-pak) saobraćaj. Zahteva pararelan razvoj oba vida transporta. Problem je prilagođenje kamiona profilima železnice što dovodi do smanjenja tovarnih kapaciteta kamiona. Drugi vid kooperacije je prevoz kontejnera, pri čemu se pravi razlika u prevozu malih, srednjih i velikih kontejnera.

Slika 3.2 Oblici kooperacije između drumskog i železničkog saobraćaja

A – Tehnologija pokretnih autosudova – prevoz autovozova, pojedinačnih vozova na specijalnoj železničkoj blok garnituriB – Tehnologija sedlastih prikolica – prevoz prikolica i polu-prikolica železničkim kolimaC – Tehnologija izmenjenih trasportnih sudovaD – Bimodalna tehnologija

3.2. Kooperacija rečnog i ostalih vidova transporta

Slika 3.3 Oblici koordinacije između rečnog i drumskog saobraćaja

Rečni saobraćaj je samo jedan član transportnog lanca. Funciju prikupljanja I distribucije robe vrše drumski i ţeleznički saobraćaj. Samo prevoz masovne robe obezbeđuje takav obim transporta koji omogućava realizaciju potrebne gustine saobraćaja i ekonomično korišćenjetransportnih sredstava. 

Kooperacija u klasičnoj tehnologiji3) Kooperacija rečnog I ţelezničkog saobraćaja: razvijan u vreme kad se razvoj pristaništa

oslanjao na postojeće mogućnosti ţeleznice, a drumski saobraćaj nijeučestvovao u dopremno-otpremnom saobraćaju. Lučka postrojenja železnice predstavljaju vezu između pretovarnih postrojenja rečnog saobraćaja I celokupne železničke mreže. Preduslov za ovu koperaciju je vremenska I tehnička kooperacija u oblasti manipulacije robom. To zavisi od organizacije rada

 pristaništa. Razlikujemo: 1) svi poslovi u pristaništu objedinjeni-njima rukovodi pristanišna organizacija; 2) železnički saobraćaj izdvojen I obavlja ga sama železnica. Postoje dva tipa: pomoću sopstvenih sredstava I osoblja od tarifskog secišta do mesta za pretovar u pristaništu I obrnuto I od tarifskog secišta do mesta predaje robe sopstvenim saobraćajnim sredstvima.

b) Kooperacija rečnog I drumskog transporta: drumski saobraćaj obavlja dopremnootpremne poslove kao I prevoz robe da delu transportnog lanca. Preduslov za ovo je osnivanje organizacije za drumski transport čije je predstavništvo u pristaništu.Zadatak mu je organizacija optimalnog podmirenja potreba pristaništa uslugama drumskog transporta. Isto tako neophodno je formirati I organizaciju u okviru rečnog saobraćaja koja treba da unapredi organizaciju sa drumskim saobraćajem i optimizuje kooperaciju.

3.3.Kooperacija pomorskog I kopnenog transporta

Slika 3.3.1 Oblici kooperacije između pomorskog i kopnenog saobraćaja

Konkurencija između pomorskog i ostalih vidova transporta praktično ne postoji, ali je zato velika konkurencija između domaćih i stranih luka. Zato je važna kooperacija sa kompletnim transportom koji realizuje poslove u zaleđu luke. 

1. Kooperacija u klasičnoj tehnologiji - pretovar robe sa broda se vrši najmanje dva puta, takoda se racionalizacijom pretovara (troškovi) najpovoljnije realizuje transport. Preduslov zato je kooperacija učesnika

a) kooperacija pomorskog i ţelezničkog transporta: ogleda se u prilagođavanju svihvidova saobraćaja, naročito u segmentu pretovara. Direktan pretovar brod – voz (bez skladišta) zahteva od železnice da obezbedi vozila u vreme raspoloživosti brodskih tovarnih kapaciteta. Ako brod ne dolazi na vreme kola se stavljaju na posebne koloseke na čekanje. To vreme (danguba) treba da je što kraće. Znači pravi se neki vid puferaželezničkih kola. Vremensko usklađivanjekomunikacionim sistemom.b) Kooperacija pomorskog i drumskog transporta: takođe se svodi na racionalizaciju pretovara. To znači da pored adekvatne infrastrukture mora postojati i adekvatna organizacija puteva i otpreme robe drumskog transporta (carina, itd). Ovde se uglavnom vrši posredan pretovar (preko skladišta) i to pomoću mehanizacije. Za prijem i otpremu denčane robe grade se sabirna skladišta za sortiranje. To takođe predstavlja vid racionalizacije. Saradnja osoblja dva vida transporta unapređuje se preko dispečerskog mesta za drumski saobraćaj gde se vodi evidencija dolaskavozila i raspoloţive radne snage.c) Kooperacija pomorskog i rečnog transporta: ima za cilj da obezbedi neprekidantransport. Troškovi mehanizovanog pretovara sa broda na rečni brod su zantno manji od pretovara brod-obala, zbog primene plivajućih postrojenja kod kojih je racionalna manipulacija. Ovde mogu da se kombinuju pretovarna mehanizacija i trakasti transporteri. Problem je kod prevoza denčane robe gde se roba kod pomorskog transporta klasifikuje po lukama ili primaocima, a kod rečnih ne. Zato ako je reč o denčanoj robi potrebno je organizovati prevoz denčane robe u oba pravca (rečnim brodovima) preko luka za raspodelu denčane robe.2.Kooperacija na području tehnologije integralnog transporta: teži se da se prekidi što je moguće više prevaziđu. Rečni saobraćaj u ovoj tehnologiji ima mali značaj. Ţeleznički idrumski transport imaju ovde veliki udeo, ali samo ako se vozila prilagode prevozu jedinica integralnog transporta, kao i da prihvati nove organizacione oblike. Da bi se smanjilo prazno trčanje kontenera formiraju se sabirni centri (kontenerski terminali). Kao posrednik u kooperaciji javlja se špediter koji ima funkciju koordinatora u transport kontejnera.

4. Kooperacija u transportnom lancu

Kooperacija u oblasti upravljanja: obuhvata korišćenje informacija, njihovu analizu i planiranje.Kooperacija u oblasti tehnologije: svodi se na kooperaciju u procesu transporta. Transportni lanac je osnov za vertikalne i horizontalne oblike kooperacije.1. Vertikalna kooperacija: između učesnika vrši se u toku izvršenja transportnog lanca2. Horizontalna kooperacija: predstavlja specijalizaciju pojedinih članova transportnog lanca Sve ovo služi za ubrzavanje transporta, poboljšanje pretovara i sniženje troškova. Ali, da bi mogla da se primeni odgovarajuća tehnologija mora doći do kooperacije u oblasti upravljanja,naročito kod:

1. Upravljanja kontenerima i izavanja dispozicija2. Zajedničke izrade ponude svih transportnih organizacija koje učestvuju u kooperaciji3. Vršenje nadzora i kontrole u upravljanju(kontrola izvršenja prevoznih zadataka)

 4. Obračunavanje troškova i prihoda 5. Upotreba jednoobraznih formulara 6. Planiranje proizvodnje (usluga) usklađivanje redova voţnje, obezbeđenje dostave transportnih sredstava itd.

Zaključak:

Koordinacije predstavlja raspored sredstava dodeljenih za saobraćaj pojedinim saobraćajnim granama. Koordinaciju saobraćaja moţemo podeliti na:- Plansko-ekonomsku koordinaciju- Tehničku koordinaciju- Tehnološku koordinaciju- Organizacionu koordinaciju- Pravnu koordinacijuKooperacija predstavlja objedinjavanje različitih vidova saobraćaja. Oblici kooperacije mogubiti:- kooperacija ţelezničkog i drumskog transporta (ona eliminiše konkurenciju između ova dva vida transporta)- kooperaciju rečkog i ostalih vidova transporta (može biti u funkciji sa drumskim ili železničkim transportom)-kooperacija pomorskog i kopnenog transporta

Razvoj koordinacije i kooperacije u transportu ogleda se u što većoj upotrebi mehanizacije iautomatizacije utovarno - istovarnih radnji. Teži se smanjenju vremena koje se utroši na utovarno - istovarne procese.