Konvergencija izvoznih struktura evropskih tranzicionih ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/... · Originalni naučni članak UDK: 339.564(497.11)”2009” Slavica

Originalni naučni članak UDK: 339.564(497.11)”2009”

Slavica Jovetić

Nenad Stanišić

Konvergencija izvoznih struktura evropskih

tranzicionih zemalja i zemalja EU15 sa posebnim osvrtom na Srbiju

Rezime: UsklaĊenost izvoznih struktura je i bitan preduslov uspešnog funkcionisanja

EMU, s obzirom da odrţivost monetarne unije zavisi, izmeĊu ostalog, i od verovatnoće pojave privrednih šokova koji na razliĉit naĉin pogaĊaju privrede zemalja ĉlanica, ĉineći tako zajedniĉku monetarnu politiku neefikasnom i neodgovarajućom za sve zemlje unije. Verovatnoća pojave takvih asimetriĉnih privrednih šokova je obrnuto srazmerna stepenu usklaĊenosti izvoznih struktura. U radu je prezentirana empirijska studija na primeru sedam tranzicionih zemalja, šest zemalja koje su već postale ĉlanice EU i Srbije.

Kljuĉne reĉi: izvozna struktura, asimetriĉni šokovi, monetarna unija.

Summary: The convergence of export structure is the important assumption of EMU

functioning, as the sustainability of monetary union depends on the presents of asymmetric shocks which make the common monetary policy ineffective and improper for all union countries. The presence of such shocks relates to the incompatibility of export structures. The empirical study of the convergence of export structure of seven transition economies to the structure of EU15 economies are presented in this paper.

Keywords: export structure, asymmetric shocks, monetary union.

1. UVOD

ilj istraţivanja, ĉiji su rezultati prikazani u ovom radu, je analiza strukturnog slaganja izvoza Srbije sa izvozom zemalja ĉlanica Evropske unije. Znaĉaj ove analize je u identifikovanju „slabosti“ srpske privrede na

putu ka ĉlanstvu u Evropskoj uniji. Usaglašenost privredne i izvozne strukture je bitna pretpostavka uspešnog konkurisanja na zajedniĉkom, otvorenom trţištu, kao i za prenošenje dela ekonomskog suvereniteta na nadnacionalne nosioce i kreatore ekonomske politike unije.

Rad je primljen 26. januara 2009. godine

Ekonomski fakultet u Kragujevcu, [email protected]

C

SS .. JJ oo vv ee tt ii ćć ,, NN .. SS tt aa nn ii šš ii ćć KK oo nn vv ee rr gg ee nn cc ii jj aa ii zz vv oo zz nn ii hh ss tt rr uu kk tt uu rr aa ee vv rr oo pp ss kk ii hh .. .. ..

2

Rad se sastoji iz ĉetiri celine. U prvom delu, analiziran je znaĉaj koji strukturno slaganje izvoza ima za zemlje ĉlanice ekonomske i monetarne unije. U drugom delu je predstavljena metodologija koja će biti korišćena u empirijskom istraţivanju usklaĊenosti srpskog izvoza sa izvozom zemalja ĉlanica Evropske unije. Rezultati istraţivanja su predstavljeni u trećem delu, zajedno sa analizom mera koje treba preduzeti u cilju pribliţavanja Srbije ĉlanstvu u EU. Ĉetvrti deo predstavlja zakljuĉna razmatranja obavljene analize.

2. ZNAĈAJ STRUKTURNOG SLAGANJA IZVOZA ZA ZEMLJE ĈLANICE EKONOMSKE I MONETARNE UNIJE

Prikljuĉenje naše zemlje Evropskoj uniji iskristalisalo se poslednjih godina kao strateški politiĉki i ekonomski cilj zemlje. Sve dugoroĉne strategije razvoja Srbije imaju za cilj prikljuĉenje ovoj najbrojnijoj i „najdubljoj“ integracionoj grupaciji nezavisnih zemalja na svetu.

Ipak, bez obzira na ţelju da Srbija što pre postane deo „evropske porodice“, neophodno je pre prikljuĉenja ispuniti preduslove da se privreda naše zemlje odrţi u uslovima jake konkurencije koja vlada na trţištu Evropske unije. Pored toga, prikljuĉenje podrazumeva znaĉajno gubljenje ekonomskog suvereniteta zemlje u voĊenju ekonomske politike. Ono kulminira prikljuĉenjem zemlje evropskoj Ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU), kada zemlja gubi svoj nacionalni monetarni suverenitet, tj. prenosi ga na viši, nadnacionalni nivo. Gubljenjem sopstvene valute, zemlja gubi mogućnost voĊenja nezavisne monetarne politike i politike deviznog kursa. Odrţivost unije, u tom smislu, zavisi od stepena u kome zajedniĉka ekonomska politika odgovara svim zemljama ĉlanicama, odnosno od raspodele ekonomske koristi i troškova koje odreĊena politika stvara. Da bi zajedniĉka ekonomska politika odgovarala svim zemljama na koje se ona odnosi, neophodno je da budu ispunjeni odreĊeni preduslovi, koji podrazumevaju sliĉnost relevantnih ekonomskih varijabli meĊu zemljama. Ovo se najlakše moţe objasniti na primeru dve zemlje koje se susreću sa suprotnim ekonomskim problemom.

Prepostavimo da se zemlja A suoĉava sa padom ekonomske aktivnosti i deflacijom, dok se sa druge strane zemlja B bori sa visokom inflacijom. U tom sluĉaju, zemlji A bi odgovarala ekspanzivna monetarna politika, a zemlji B restriktivna. U sluĉaju da su ove dve zemlje ĉlanice monetarne unije, lako je zamisliti sukob interesa u odlukama o zajedniĉkoj ekonomskoj politici. SprovoĊenje bilo koje monetarne politike odgovaralo bi više jednoj, a manje drugoj zemlji. Odnos raspodele troškova bi bio neproporcionalan, tj. jedna zemlja bi snosila znaĉajno veće troškove privrednog prilagoĊavanja od druge. Restriktivna monetarna politika bi odgovarala zemlji B u suzbijanju inflacije, ali bi pogoršala ekonomsko stanje u zemlji A, jer bi još više pojaĉala deflatorni pritisak i rast nezaposlenosti. Obrnuto, ekspanzivna monetarna politika odgovara zemlji A, ali pojaĉava inflatorni pritisak u zemlji B, ĉime se još više narušava njena makroekonomska stabilnost.

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 33 // 22 00 00 99 ..

3

Sa aspekta ovog rada, zanimljiviji je problem koji se moţe javiti u sluĉaju neusklaĊenosti izvoznih struktura zemalja ĉlanica monetarne integracije. Pretpostavimo da se zemlja A suoĉava sa znaĉajnim deficitom tekućeg bilansa, a zemlja B sa suficitom. Zemlja A će biti izloţena deflatornom, a zemlja B inflatornom pritisku. Neophodno je izvršiti prilagoĊavanje njihovih tekućih bilansa. U sluĉaju da su dve posmatrane zemlje ekonomski nezavisne, sa sopstvenom monetarnom i deviznom politikom, kratkoroĉno prilagoĊavanje se moţe izvršiti na nakoliko naĉina:

1. promenom deviznog kursa,

2. menjanjem nivoa cena u zemlji,

3. meĊunarodnom mobilnošću proizvodnih faktora.

Imajući u vidu relativno slabu meĊunarodnu pokretljivost faktora proizvodnje (pogotovo radne snage) i prioritet odrţavanja unutrašnje ekonomske ravnoteţe u savremenim ekonomijama, jasno je zašto je najpopularniji metod prilagoĊavanja platnog bilansa promena deviznog kursa.

MeĊutim, u sluĉaju kad zemlje imaju zajedniĉku valutu, ne postoji mogućnost da se promenom deviznog kursa otklanja spoljnoekonomska neravnoteţa. Sa druge strane, ekonomska unija zemalja omogućava dodatni „kanal“ privrednog prilagoĊavanja, a to su fiskalni transferi meĎu zuemljama članicama. Problem se javlja u sluĉaju kada ne postoji dovoljna mobilnost radne snage meĊu zemljama i kada su raspoloţivi fiskalni fondovi za raspodelu meĊu zemljama mali. U tom sluĉaju kapacitet ova dva kanala prilagoĊavanja je nizak, pa svaki veći poremećaj platnog bilansa rezultira velikim promenama nivoa cena u zemlji, tj. stvara visok inflatorni (ili deflatorni) pritisak. Zemlja sa deficitom platnog bilansa suoĉila bi se sa padom opšteg nivoa cena (deflacijom), a zemlja sa suficitom platnog bilansa sa inflacijom. Imajući u vidu mogućnost zemlje da se mnogo lakše izbori sa inflatornim pritiskom (putem tzv. „politike sterilizacije“), teret prilagoĊavanja uglavnom snose zemlje sa deficitom platnog bilansa.

Navedeni primer ilustruje opasnost sa kojim se moţe suoĉiti monetarna i ekonomska unija (kakva je EMU) u sluĉaju asimetričnih privrednih šokova. Da bi se navedeni problem javio, potrebno je da odreĊeni privredni šok deluje razliĉito (asimetrioĉno) na razliĉite zemlje ĉlanice unije, tj. da istovremeno bude uzrok razliĉitih ekonomskih problema u razliĉitim zemljama unije. Ukoliko bi šok bio simetriĉan, tj. sa istim dejstvom na sve zemlje unije, bilo bi lako odrediti ekonomsku politiku koja će povoljno delovati na sve zemlje istovremeno. Ako bi se sve zemlje ĉlanice monetarne unije suoĉile sa inflatornim pritiskom, odgovor monetarnih vlasti bi bila restriktivna monetarna i kreditna politika. Suprotno je u sluĉaju deflatornog pritiska. Opasnost po opstanak unije predstavljaju oni šokovi koji simultano dovode do razliĉitih problema meĊu zemljama ĉlanicama, zbog ĉega nema mogućnosti da se oni reše jednom, zajedniĉkom ekonomskom politikom.

Asimetriĉan privredni šok moţe biti rezultat promene traţnje na svetskom trţištu koja utiĉe na izvoz zemalja ĉlanica unije. Ipak, sama promena u svetskoj traţnji ne znaĉi bezuslovnu pojavu asimetriĉnog šoka i problema za uniju. Ukoliko su


4

izvozne strukture zemalja ĉlanica unije sliĉne, navedena promena će jednako uticati na sve zemlje ĉlanice unije (bilo u pravcu pojave deficita ili suficita u svim zemljama). Ovakav, simetričan šok ne predstavlja opasnost za uniju jer je teret jednako rasporeĊen na sve zemlje ĉlanice i postoji mogućnost sprovoĊenja mera ekonomske politike koje će dovesti do uravnoteţenja platnog bilansa u svim zemljama unije. Problem su javlja samo u sluĉaju razliĉitih izvoznih struktura zemalja unije, kada se svaka promena u svetskoj traţnji manifestuje kao asimetriĉan šok, koji u jednim zemljama uzrokuje deficit, a u drugim suficit spoljnotrgovinskog bilansa. Tada ne postoji jednaka raspodela ekonomskog tereta unutar unije, kao ni jedinstvena politika koja bi odgovarala svim ĉlanicama.

Imajući u vidu prethodno razmatranje, jasno je zašto je strukturno slaganje izvoza znaĉajno za zemlje ĉlanice Evropske unije, a pogotovo Ekonomske i monetarne unije. Politika pribliţavanja naše zemlje Evropskoj uniji bi trebalo da se zasniva na ostvarenju što veće realne ekonomske konvergencije koja, izmeĊu ostalog, ukljuĉuje i konvergenciju izvozne strukture Srbije sa strukturom izvoza zemalja EU.

3. METODOLOGIJA ISTRAŢIVANJA I PODACI U istraţivanju strukturnog slaganja koristi se nekoliko razliĉitih pokazatelja. Jedan od njih je Finger-Kreinin indeks. On se raĉuna prema formuli:

gde:

Xij predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje j, a

Xik predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje k.

Vrednost ovog koeficijenta varira u intervalu [0,1], pri ĉemu nulta vrednost oznaĉava potpunu razliĉitost izvoznih struktura posmatranih zemalja, a jediniĉna vrednost potpuno strukturno slaganje izvoza. Potpuno slaganje izvozne strukture ostvaruje se u sluĉaju kada sve proizvodne grupe imaju isti udeo u ukupnom izvozu posmatranih zemalja. Obrnuto, nulta vrednost indeksa ostvaruje se u sluĉaju kada u strukturi izvoza jedne zemlje nije zastupljena ni jedna proizvodna grupa iz izvozne strukture druge zemlje, i obrnuto. Ekstremne vrednosti indeksa ostvaruju se samo teorijski, dok u praksi indeks uzima vrednosti negde unutar mogućeg intervala. Vrednost bliţa jedinici znaĉi znaĉajno podudaranje izvoznih struktura, i obrnuto, vrednost bliţa nuli oznaĉava znaĉajnu razliĉitost izvozner strukture.

Drugi mogući pokazatelj strukturnog slaganja, koji se ĉesto koristi u analizi tokova meĊunarodne trgovine je koeficijent specijalizacije. Izraĉunava se primenom formule:


5

gde oznake predstavljaju:

Xij - predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje j, a

Xit - predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje t.

Vrednost ovog koeficijenta se, takoĊe, kreće u intervalu [0,1], pri ĉemu se, kao i u sluĉaju Finger-Kreinin indeksa, maksimalna vrednost koeficijenta ostvaruje u sluĉaju potpunog podudaranja izvoznih struktura dve zemlje. Nulta vrednost je pokazatelj potpune razliĉitosti izvozne strukture dve zemlje.

Treći pokazatelj je koeficijent slaganja (coefficient of conformity), koji se raĉuna upotrebom formule:

Gde simboli imaju sledeće znaĉenje:

Xij predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje j, a

Xik predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu zemlje k.

Vrednost i ovog koeficijenta se kreće u intervalu od nula do jedan. U sluĉaju potpuno istog uĉešća proizvodnih grupa u izvozu posmatranih zemalja, vrednost koeficijenta slaganja uzima vrednost jedan. U sluĉaju kada se izvozna struktura dve zemlje razlikuju u toj meri da proizvodne grupe koje ĉine izvoznu strukturu jedne zemlje uopšte ne figuriraju u izvozu druge zemlje, vrednost ovog koeficijenta biće jednaka nuli. U praksi se nikada ne sreću ekostremne vrednosti koeficijenta podudarnosti u sluĉaju analize izvozne strukture, a dobijena vrednost se tumaĉi relativno, poreĊenjem meĊu zemljama.

Kao što se moţe uoĉiti, sva tri pokazatelja strukturnog slaganja imaju dosta sliĉnosti, kako po pitanju intervala u kome se vrednosti kreću, tako i u tumaĉenju dobijenih rezultata. Analiza izvozne strukture imaće iste zakljuĉke upotrebom bilo kog pokazatelja. Iz tog razloga, istraţivaĉi se uglavnom opredeljuju za upotrebu jednog od navedenih pokazatelja. U ovom radu biće korišćen koeficijent slaganja.

Pomoću prethodne metodologije se utvrĊuje samo vrednost koeficijenta slaganja, ali ne postoji metodologija za testiranje hipoteze o njegovoj statistiĉkoj znaĉajnosti. Pošto se testiranjem hipoteze, pomoću Studentovog t-testa, utvĊuje statistiĉka znaĉajnost koeficijenta proste linearne korelacije, to je u radu odreĊen i koeficijent proste linearne korelacije i testirana hipoteza o njegovoj statistiĉkoj znaĉajnosti (5, str. 470-471). TakoĊe je, pomoću standardizovane normalne sluĉajne promenljive, testirana i statistiĉka znaĉajnost razlika izmeĊu


6

koeficijenata korelacije. Koeficijent korelacije pokazuje stepen, smer i jaĉinu kvantitativnog slaganja izmeĊu dve pojave. Koeficijenta determinacije predstavlja odnos izmeĊu objašnjenog i ukupnog varijabiliteta, tj.

n2

i2 i 1

n2

ii 1

ˆ( y y )

R

( y y )

, gde je2

1

n

ii

ˆ( y y ) objašnjeni varijabiliteta, a

n2

ii 1

( y y )

ukupan varijabilitet. Koeficijent proste linearne korelacije je

kvadratni koren iz koeficijenta determinacije, tj.

n2

ii 1n

2i

i 1

ˆ( y y )

R

( y y )

ili u ovom

radu

n

1i 1 2i 2i 1

n n2 2

1i 1 2i 2i 1 i 1

1( x x )( x x )

nR .

1 1( x x ) ( x x )

n n

Brojilac prethodnog izraza predstavlja kovarijansu izvoznih struktura zemlja, ĉije se strukture porede, x1j - predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu prve zemlje, x2i - predstavlja udeo izvoza proizvoda i u ukupnom izvozu druge

zemlje, 1x je proseĉni udeo izvoza proizvoda u ukupnom izvozu prve zemlje, a

2x je proseĉni udeo izvoza proizvoda u ukupnom izvozu druge zemlje.

Kovarijansa se obeleţava sa cov(X1X2) i pokazuje vezu izmeĊu serije podataka jedne i druge zemlje. Ako je kovarijansa jednaka nuli ne postoji linearna meĊuzavisnost izmeĊu pojava, odnosno strukture izvoza zemalja ĉije se strukture porede se potpuno razlikuju. Vrednost koeficijenta proste linearne korelacije jednaka jedinici, ako obe strukture imaju iste vrednosti relativnih podataka. MeĊutim njegova statistiĉka znaĉajnost zavisi od vrednosti samog koeficijenta i od vrednosti njegove varijanse. Testiranje hipoteze o statistiĉkoj znaĉajnosti koeficijenta korelacije sprovodi se pomoću Studentove t statistike na sledeći naĉin [5, str.477-478]:

Nulta hipoteza je da je koeficijent korelacije u populaciji jednak nuli, tj.

0H : 0.

Alternativna hipoteza je 1H : 0.

Test je dvosmeran. Verovatnoća nivoa znaĉajnosti testa je .

Statistika testa je 2

Rt n 2

1 R

.


7

Zona prihvatanja nulte hipoteze je (v , / 2 )t t .

Zona odbacivanja nulte hipoteze i prihvatanja alternativne 1H je (v , / 2 )t t .

Ako se prihvati nulta hipoteza, to znaĉi da koeficijent proste linearne korelacije nije statistiĉki znaĉajan, pa se ne moţe smatrati da su dve strukture, koje se

porede, sliĉne. U sluĉaju da se prihvati alternativna hipoteza 1H , to znaĉi da je

koeficijent proste linearne korelacije statistiĉki znaĉajan, pa se moţe smatrati da su dve strukture, koje se porede, sliĉne.

TakoĊe u radu je testirana hipoteza o statistiĉkoj znaĉajnosti razlika izmeĊu dva koeficijenta korelacije.

Nulta hipoteza je da je koeficijent korelacije jedne populacije jednak koeficijentu

korelacije druge populacije, tj. 0 1 2H : .

Alternativna hipoteza je 1 1 2H : .

Verovatnoća nivoa znaĉajnosti testa je .

Statistika testa je standardizovana normalna sluĉajna promenljiva

1 2

2 2z z1 2

z zz

s s

, gde statistike

11

1

1 R1z ln

2 1 R i

22

2

1 R1z ln

2 1 Rimaju

pribliţno normalan raspored sa aritmetiĉkom sredinom 1E(z ) i 2E(z ) i

varijansom

z11

1s

n 3 i

z2

2

1s

n 3.

Procedura zakljuĉivanja je standardna procedura zakljuĉivanja pomoću standardizovane normalne sluĉajne promenljive. Kritiĉna vrednost pragova testa

je / 2z .Nulta hipoteza se prihvata ako je empirijska vrednost z manja ili

jednaka teorijskoj / 2z , tj. / 2z z . Nulta hipoteza se odbacuje i prihvata

alternativna ako je / 2z z .

Drugo bitno pitanje koje zahteva odgovor pre analize je: koju i kakvu klasifikaciju proizvoda koristiti? U sluĉaju istraţivanja podudarnosti izvozne strukture, to moţe biti podela prema nekoj meĊunarodnoj klasifikaciji proizvoda (kao što su SITC ili B.E.C.) ili prema samostalno izvedenoj klasifikaciji koja se zasniva na pomenutim standardnim klasifikacijama, ali se odreĊenom agregacijom postiţe podela koja bolje odraţava cilj istraţivanja. Primer takve podele je podela proizvoda prema faktorskoj intenzivnosti, koja se ĉesto koristi u analizi izvoznih performansi zemlje. U ovom radu biće korišćena Standardna meĊunarodna trgovinska klasifikacija – SITC, revizija 3. Prema ovoj klasifikaciji, proizvodi su podeljeni u deset osnovnih grupa koje se dalje rašĉlanjuju do petocifrenog nivoa dezagregacije. U tabeli br.1 dato je deset osnovnih grupa.


8

Tabela 1. – Osnovne grupe proizvoda po klasifikaciji SITC 0 HRANA I ŢIVE ŢIVOTINJE

1 PIĆA I DUVAN

2 SIROVE MATERIJE

3 MINERALNA GORIVA I MAZIVA

4 ŢIVOTINJSKE I BILJNE MASTI

5 HEMIJSKI PROIZVODI

6 PRERAĐENI PROIZVODI

7 MAŠINE I TRANSPORTNI UREĐAJI

8 RAZNI GOTOVI PROIZVODI

9 NEKLASIFIKOVANI PROIZVODI

Podaci o vrednosti izvoza po kategorijama proizvoda preuzeti su iz publikacije Svetske banke World Development Indicators, za period 2000-2006. godina i iz Statističkog godišnjaka Zavoda za statistiku Republike Srbije.

Treća bitna metodološka odluka, pored izbora odgovarajućeg pokazatelja i klasifikacije podataka, je izbor zemalja koje će biti predmet analize. U skladu sa ciljem rada, da se ukaţe na strukturno (ne)slaganje izvoza naše zemlje sa izvoznom strukturom Evropske unije kao celine, kao i njeno poreĊenje sa strukturom izvoza zemalja koje su prošle kroz tranzicioni proces, a sada su ĉlanice Evropske unije, poreĊenje je izvršeno na osnovu izraĉunavanja koeficijenta slaganja izvozne strukture sedam zemalja (Srbije, Poljske, MaĊarske, Ĉeške, Slovaĉke, Slovenije i Bugarske) sa strukturom izvoza 15 najrazvijenijih zemalja ĉlanica Evropske unije, tzv. EU15, koju ĉine Nemaĉka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Velika Britanija, Irska, Danska, Grĉka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska i Švedska.

4. REZULTATI ISTRAŢIVANJA

Na osnovu podataka o vrednosti izvoza po sektorima, odreĊena je struktura izvoza posmatranih zemalja po grupama SITC klasifikacije za period od 2000. do 2005. godine. Rezultat je dat u tabeli br.2.

Tabela 2. – Izvozna struktura u period 2000-2005

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

ĈEŠKA

2000. 0.029 0.007 0.035 0.031 0.001 0.071 0.254 0.445 0.124 0.002

2001. 0.027 0.007 0.030 0.030 0.001 0.064 0.244 0.473 0.122 0.001

2002. 0.025 0.007 0.028 0.029 0.001 0.059 0.234 0.497 0.119 0.002

2003. 0.027 0.006 0.028 0.029 0.001 0.059 0.231 0.501 0.118 0.001

2004. 0.027 0.005 0.026 0.028 0.001 0.056 0.222 0.516 0.112 0.007

2005. 0.033 0.006 0.024 0.031 0.001 0.060 0.217 0.507 0.115 0.008


9

MAĐARSKA

2000. 0.065 0.004 0.021 0.017 0.003 0.065 0.107 0.591 0.115 0.012

2001. 0.072 0.004 0.018 0.016 0.002 0.065 0.106 0.571 0.128 0.019

2002. 0.065 0.003 0.018 0.016 0.002 0.066 0.103 0.585 0.130 0.012

2003. 0.062 0.003 0.018 0.016 0.002 0.069 0.103 0.610 0.106 0.010

2004. 0.057 0.003 0.020 0.019 0.002 0.075 0.101 0.625 0.096 0.003

2005. 0.053 0.002 0.018 0.017 0.001 0.073 0.098 0.587 0.078 0.073

POLJSKA

2000. 0.076 0.005 0.027 0.048 0.001 0.071 0.249 0.344 0.179 0.000

2001. 0.071 0.005 0.024 0.053 0.001 0.070 0.242 0.368 0.167 0.000

2002. 0.070 0.005 0.023 0.046 0.001 0.072 0.237 0.386 0.161 0.000

2003. 0.070 0.005 0.023 0.041 0.000 0.073 0.239 0.392 0.157 0.001

2004. 0.062 0.005 0.026 0.053 0.009 0.063 0.219 0.345 0.135 0.083

2005. 0.072 0.006 0.023 0.050 0.010 0.068 0.214 0.336 0.126 0.094

SLOVAĈKA

2000. 0.025 0.004 0.032 0.070 0.001 0.077 0.266 0.393 0.119 0.012

2001. 0.027 0.004 0.033 0.065 0.001 0.070 0.273 0.384 0.130 0.012

2002. 0.027 0.004 0.030 0.060 0.001 0.066 0.267 0.395 0.140 0.009

2003. 0.024 0.004 0.024 0.051 0.001 0.050 0.236 0.474 0.129 0.007

2004. 0.029 0.003 0.028 0.065 0.002 0.053 0.247 0.458 0.110 0.005

2005. 0.037 0.002 0.027 0.068 0.002 0.058 0.247 0.444 0.104 0.012

SLOVENIJA

2000. 0.024 0.013 0.019 0.007 0.001 0.110 0.273 0.359 0.193 0.002

2001. 0.024 0.012 0.018 0.010 0.001 0.114 0.268 0.361 0.191 0.002

2002. 0.022 0.013 0.017 0.011 0.001 0.122 0.261 0.371 0.180 0.002

2003. 0.021 0.013 0.017 0.014 0.001 0.136 0.256 0.366 0.175 0.002

2004. 0.020 0.007 0.021 0.016 0.000 0.131 0.253 0.382 0.169 0.001

2005. 0.027 0.004 0.029 0.021 0.001 0.124 0.242 0.390 0.160 0.001

BUGARSKA

2000. 0.062 0.033 0.060 0.093 0.002 0.103 0.263 0.098 0.220 0.065

2001. 0.063 0.025 0.053 0.079 0.002 0.091 0.237 0.111 0.260 0.077

2002. 0.081 0.023 0.058 0.081 0.003 0.075 0.217 0.122 0.266 0.074

2003. 0.065 0.021 0.058 0.079 0.002 0.073 0.239 0.128 0.280 0.055

2004. 0.067 0.023 0.059 0.083 0.003 0.065 0.273 0.123 0.255 0.048

2005. 0.071 0.020 0.067 0.087 0.003 0.079 0.276 0.149 0.233 0.014

EU 15

2000. 0.061 0.014 0.023 0.039 0.003 0.132 0.155 0.438 0.114 0.021

2001. 0.061 0.015 0.022 0.036 0.003 0.138 0.151 0.437 0.115 0.022

2002. 0.062 0.015 0.022 0.036 0.003 0.150 0.150 0.425 0.116 0.020

2003. 0.064 0.015 0.023 0.039 0.003 0.153 0.148 0.417 0.115 0.022

2004. 0.061 0.014 0.024 0.040 0.003 0.155 0.152 0.415 0.113 0.022


10

2005. 0.061 0.014 0.024 0.053 0.003 0.158 0.152 0.405 0.110 0.020

EU 27

2000. 0.060 0.014 0.024 0.039 0.003 0.129 0.158 0.436 0.117 0.020

2001. 0.061 0.014 0.022 0.036 0.003 0.134 0.154 0.435 0.119 0.021

2002. 0.062 0.015 0.023 0.036 0.003 0.144 0.153 0.425 0.120 0.019

2003. 0.063 0.015 0.023 0.039 0.003 0.147 0.152 0.418 0.119 0.021

2004. 0.061 0.014 0.025 0.040 0.003 0.148 0.156 0.417 0.116 0.021

2005. 0.060 0.013 0.025 0.054 0.003 0.150 0.156 0.407 0.113 0.020

SRBIJA

2000. 0.158 0.008 0.070 0.003 0.011 0.091 0.312 0.130 0.166 0.051

2001. 0.157 0.008 0.052 0.029 0.010 0.077 0.293 0.140 0.208 0.026

2002. 0.230 0.008 0.052 0.037 0.009 0.081 0.265 0.121 0.174 0.023

2003. 0.181 0.012 0.050 0.022 0.006 0.090 0.250 0.207 0.166 0.016

2004. 0.182 0.016 0.056 0.026 0.018 0.109 0.336 0.107 0.143 0.007

2005. 0.173 0.012 0.044 0.037 0.010 0.110 0.356 0.099 0.157 0.003

Na osnovu prezentiranih podataka, izraĉunat je koeficijent slaganja izvozne strukture sedam odabranih zemalja sa izvoznom strukturom EU15. Rezultati su predstavljeni u tabeli br.3.

Tabela 3. - Koeficijenti slaganja izvozne strukture odabranih zemalja sa EU15

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

POLJSKA 0.946 0.957 0.964 0.964 0.953 0.950

ĈEŠKA 0.973 0.973 0.969 0.967 0.967 0.967

SLOVAĈKA 0.961 0.950 0.952 0.963 0.961 0.962

MAĐARSKA 0.972 0.974 0.965 0.958 0.954 0.946

SLOVENIJA 0.942 0.944 0.955 0.957 0.965 0.971

BUGARSKA 0.664 0.673 0.692 0.696 0.691 0.749

SRBIJA 0.693 0.708 0.672 0.827 0.663 0.651

Na osnovu dobijenih rezultata moguće je izvesti nekoliko zakljuĉaka (vidi sliku 1):

Poljska, Ĉeška, Slovaĉka, Slovenija i MaĊarska imaju proseĉne koeficijente preko 0,95, što ukazuje na vrlo visoku podudarnost izvoznih struktura ovih zemalja i zemalja EU15. Znaĉajno zaostaje Bugarska sa koeficijentom 0,75 u 2005. godini, a na zaĉelju je Srbija sa koeficijentom 0,65.

Uoĉljiva je mala promena koeficijenta slaganja u posmatranom periodu od šest godina - svega nekoliko procenata, kod svih zemalja, osim u sluĉaju Bugarske, koja je ostvarila znaĉajnu konvergenciju izvozne strukture prema zemljama EU15 (od 66% u 2000. godini do 75% u 2005. godini). Male promene koeficijenta su posledica spore promene


11

izvoznih struktura. Kao i za bilo kakvu znaĉajniju ekonomsku promenu u realnom sektoru, i promena izvozne strukture zahteva duţi vremenski period.

Slika 1. – Koeficijent slaganja izvozne structure odabranih zemalja sa EU15

Bivše tranzicione zemlje koje su od 2004. godine ĉlanice Evropske unije (Poljska, MaĊarska, Ĉeška, Slovaĉka i Slovenija) imaju vrlo visoko strukturno slaganje izvoza sa starijim ĉlanicama ove integracije. Zanimljivo je uoĉiti da se navedena podudarnost izvozne strukture nije desila nakon, već pre njihovog prijema u EU. Strukturno slaganje je oĉigledno dostiglo visok nivo još u drugoj polovini 90-ih godina XX veka. Konvergencija izvozne strukture (kao i mnogo toga drugog u ekonomskom sistemu zemlje) je nešto što bi trebalo da se odigra pre prijema zemlje u ĉlanstvo EU. Da je to tako svedoĉi i iskustvo Bugarske, koja je tek 2007. godine postala ĉlanica EU, a vidljiva je brza konvergencija njene izvozne strukture ka strukturi izvoza zemalja EU15 u posmatranom periodu od 2000. do 2005. godine. U tom, relativno kratkom vremenskom periodu, koeficijent slaganja za Bugarsku se povećao za skoro 10 procenata, sa 66% na 75%.

Smatrajući da se Srbija nalazi na putu ka Evropskoj uniji, zanimljivo je uporediti njene performanse sa izvoznim performansama Bugarske, najnovije ĉlanice EU. Na slici br. 2 ilustrovano je kretanje koeficijenata slaganja izvozne strukture ove dve zemlje sa zemljama EU15.

Sa slike se moţe uoĉiti:

da je u prvoj posmatranoj godini (2000.) struktura izvoza Srbije bila sliĉnija strukturi izvoza zemalja EU15 nego što je to bila struktura izvoza Bugarske;

da je struktura izvoza Bugarske konstantno konvergirala strukturi izvoza EU15 u ĉitavom posmatranom periodu;


12

da je struktura izvoza Srbije, ako se izuzme 2003. godina, imala ĉak blagu divergenciju u odnosu na zemlje EU15;

da je u poslednjoj posmatranoj godini (2005.), koeficijent slaganja za 10% viši u sluĉaju Bugarske nego u sluĉaju Srbije.

UPOREDNI PREGLED KOEFICIJENATA SLAGANJA IZVOZNE

STRUKTURE SRBIJE I BUGARSKE SA EU15

0.500

0.550

0.600

0.650

0.700

0.750

0.800

0.850

2000 2001 2002 2003 2004 2005

SRBIJA

BUGARSKA

Slika 2. - Kretanje koeficijenata slaganja izvozne strukture Srbije i Bugarske

Interesantno je proveriti da li postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu proseĉnog koeficijenta kvantitativnog slaganja strukture Bugarske i EU u periodu 2000 -2005. godine i proseĉnog koeficijent kvantitativnog slaganja strukture Srbije i EU u istom periodu. Proseĉni koeficijent kvantitativnog slaganja strukture Bugarske i EU u periodu 2000 -2005. godini je 0,408864, a proseĉni koeficijent kvantitativnog slaganja strukture Srbije i EU u istom periodu je 0,448306, što ukazuje da je proseĉno kvantitativno slaganje strukture Srbije sa strukturom EU veće od slaganja Bugarske u navedenom periodu.

Nulta hipoteza je da je proseĉni koeficijent korelacije strukture Bugarske i EU

jednak proseĉnom koeficijentu korelacije strukture Srbije i EU, tj. 0 1 2H : .

Alternativna hipoteza da se koeficijenti razlikuju, tj. 1 1 2H : . Verovatnoća

nivoa znaĉajnosti testa je =0,05.

Statistika testa je

1 2

2 2z z1 2

z zz

s s

=0,239227. Test je dvosmeran. Kritiĉna

vrednost praga testa je / 2z =1,96. Pošto je / 2z z , to se prihvata nulta

hipoteza. To znaĉi da ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu ova dva koeficijenta korelacije, pa se moţe zakljuĉiti da ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu strukture izvoza Bugarske i strukture izvoza Srbije u periodu 2000-2005.godini i da su statistiĉke razlike izmeĊu strukture izvoza Srbije i strukture izvoza Bugarske i EU15 iste.


13

TakoĊe ćemo testirati hipotezu da li postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu ova dva koeficijenta u 2005. godini, odnosno da li postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu ove dve strukture u 2005.godini. Koeficijent kvantitativnog slaganja strukture Bugarske i EU u 2005. godini je 0,5129, a koeficijent kvantitativnog slaganja strukture Srbije i EU je 0,3591.

Nulta hipoteza je da je koeficije korelacije strukture Bugarske i EU jednak

koeficijentu korelacije strukture Srbije i EU u 2005. godini tj. 0 1 2H : .

Alternativna hipoteza da se koeficijenti razlikuju, tj. 1 1 2H : . Verovatnoća

nivoa znaĉajnosti testa je =0,05.

Statistika testa je

1 2

2 2z z1 2

z zz

s s

=0,93123. Test je dvosmeran. Kritiĉna

vrednost praga testa je / 2z =1,96. Pošto je / 2z z , to se prihvata nulta

hipoteza. To znaĉi da ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu ova dva koeficijenta korelacije u 2005. godini, pa se moţe zakljuĉiti da ne postoji statistiĉki znaĉajna razlika izmeĊu strukture izvoza Bugarske i strukture izvoza Srbije u 2005.godini i da su razlike izmeĊu strukture izvoza Srbije i strukture izvoza Bugarske i EU15 iste.

Struktura srpskog izvoza u 1989. godini se idealno slagala sa strukturom uvoza

Slovenije u istoj godini ( cC 0,993194) . Koeficijent kvantitativnog slaganja

strukture izvoza Srbije (1989. godine) sa strukturom izvoza EU (2005.godini) je 0,9396, a koeficijent kvantitativnog slaganja strukture izvoza Slovenije (1989. godine) sa strukturom izvoza EU (2005.godini) je 0,9257. Analiza ukazuje da je struktura izvoz Srbije bila bliţa ţeljenoj strukturi u 1989. godini nego sada.

Stepen kvantitativnog slaganja izvoznih struktura, meren preko koeficijenta korelacije, pokazuje sliĉno, tabela 4.

Verovatnoća nivoa znaĉajnosti testa je =0,05. Teorijska vrednost Studentove

t-statistike je (8;0,025 )t 2,3086.

Zona prihvatanja nulte hipoteze je t 2,3086. .

Zona odbacivanja nulte hipoteze i prihvatanja alternativne 1H je t 2,3086.

Boldirane vrednosti u tabeli 3. ukazuju da koeficijenti kvantitativnog slaganja strukture nisu statistiĉki znaĉajni, empirijske vrednosti t –statistika su manje od

teorijske, pa se, u tom sluĉaju, prihvata 0H . To znaĉi da je statistiĉki znaĉajna

razlika struktura u 2005. godini izmeĊu Srbije i EU i izmeĊu Srbije i Slovenije. U ostalim sluĉajevima se prihvata alternativne hipoteze, a to znaĉi visoku statistiĉku znaĉajnost kvantitativnog slaganja struktura. Naroĉito je izraţena statistiĉka znaĉajnost kvantitativnog slaganja strukture Slovenije i Srbije 1989.godine (t=22,0905).


14

Svi prezentirani rezultati ukazuju na lošu poziciju Srbije sa stanovišta njenog pribliţavanja Evropskoj uniji. Trenutno je struktura srpskog izvoza udaljenija od strukture izvoza zemalja EU15 nego što je to bila struktura izvoza Bugarske sedam godina pre njenog prikljuĉenja Evropskoj uniji.

Tabela 4.- Koeficijenti korelacije i Studentove t-statistike u 1989. i 2005. godini

Godine

Statistike 1989. 2005.

x y1R 0,89118 0,3591

t 5,557 1,0883

x y2R 0,8864 0,9515

t 5,4159 8,7478

x x1 2R 0,9919 0,5490

t 22,0905 1,8579

* 1x -Srbija, 2x -Slovenija, y-EU15

Loša struktura srpskog izvoza zahteva detaljnu sektorsku analizu, kako bi se otkrile njene „slabe taĉke“. U tabeli br.5. data je uporedna struktura izvoza Srbije i zemalja EU15.

Tabela 5. - Izvozna struktura Srbije i EU15 (2005)

SEKTOR 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

EU15 6.06% 1.40% 2.42% 5.34% 0.33% 15.78% 15.17% 40.49% 11.04% 1.98%

SRBIJA 17.31% 1.23% 4.42% 3.66% 0.96% 11.02% 35.58% 9.88% 15.68% 0.27%

Odstupanja u izvoznoj strukturi po sektorima predstavljeni su i na slici br. 3.

KOMPARACIJA IZVOZNE STRUKTURE SRBIJE I EU15, PO

SEKTORIMA (SITC), 2005

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

SRBIJA EU15

HRANA I ŢIVE ŢIVOTINJE

PIĆA I DUVAN

SIROVE MATERIJE

MINERALNA GORIVA I

MAZIVAŢIVOTINJSKE I BILJNE

MASTIHEMIJSKI PROIZVODI

PRERAĐENI PROIZVODI

MAŠINE I TRANSPORTNI

UREĐAJIRAZNI GOTOVI

PROIZVODINEKLASIFIKOVANI

PROIZVODI

Slika 3.- Komparacija izvozne structure Srbije i EU15, po sektorima (SITC),

2005


15

Razlika u znaĉaju pojedinih sektora u izvozu Srbije i EU15 predstavljena je na slici br.3. Na x osi su oznake sektora prema SITC klasifikaciji (od 0 do 9). Pozitivna odstupanja (zelene površine) predstavljaju sektore koji imaju znaĉajno veće uĉešće u strukturi izvoza Srbije nego kod zemalja EU15, dok negativna odstupanja (crvene površine) oznaĉavaju sektore koji su znaĉajniji u izvozu EU15 nego u srpskom izvozu. Na y osi se moţe oĉitati za koliko je procenata odreĊeni sektor zastupljeniji u strukturi izvoza Srbije, u sluĉaju pozitivnog odstupanja, odnosno u strukturi izvoza EU15, u sluĉaju negativnih vrednosti.

ODSTUPANJE IZVOZNE STRUKTURE SRBIJE OD EU15 (2005)

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

SEKTORI

Slika 4. – Odstupanje izvozne strukture Srbije od EU15(2005)

S

ledeća tabela nam pomaţe u interpretaciji prikazanih strukturnih odstupanja. Sektori koji imaju veći znaĉaj u srpskom izvozu su hrana i ţive ţivotinje, preraĊeni proizvodi, razni gotovi proizvodi a sektori sa većim znaĉajem u izvozu zemalja EU15 su hemijski proizvodi i mašine i transportni ureĊaji.

Tabela 6. – Struktura odstupanja po sektorima u Srbiji EU15

Oznaka Sektor

0 HRANA I ŢIVE ŢIVOTINJE

1 PIĆA I DUVAN

2 SIROVE MATERIJE

3 MINERALNA GORIVA I MAZIVA

4 ŢIVOTINJSKE I BILJNE MASTI

5 HEMIJSKI PROIZVODI

6 PRERAĐENI PROIZVODI

7 MAŠINE I TRANSPORTNI UREĐAJI

8 RAZNI GOTOVI PROIZVODI

9 NEKLASIFIKOVANI PROIZVODI


16

Sektori koji imaju veće uĉešće u izvozu zemalja EU15 nego u srpskom izvozu su sektor hemijskih proizvoda i sektor mašina i transportnih ureĊaja. Upravo su ova dva sektora klasiĉan primer tehnološki-intenzivnih sektora, a njihovo malo uĉešće u izvozu Srbije ukazuju na slabo razvijenu tehnološku bazu i zastarelu proizvodnu tehnologiju, zbog ĉega se ove srpske industrijske grane ne mogu uspešno takmiĉiti na evropskom i svetskom trţištu. Razvoj pomenutih sektora bi trebalo da bude prioritet privrednog prilagoĊavanja Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Promena privredne strukture predstavlja jedino dugoroĉno rešenje problema deficita tekućeg bilansa Srbije. Neusaglašenost srpskog izvoza je posledica neusaglašenost privredne strukture Srbije sa strukturom razvijenih i srednje-razvijenih evropskih privreda. Razvoj tehnološki intenzivnih sektora bi rezultitao povećanjem izvoza s jedne, i smanjenjem uvoza tehnološki-intenzivnih proizvoda, s druge strane. Sprovedena analiza nam pokazuje u kom pravcu bi trebalo da se razvija srpska industrija. Sa sliĉnim problemom suoĉile su se sve evropske tranzicione zemlje. Svedoci smo da su sad mnoge od njih ĉlanice Evropske unije sa usaglašenim privrednim strukturama. Njihov primer nam pruţa odgovor na pitanje kako je moguće privrednu strukturu promeniti u relativno kratkom roku, od deset do petnaest godina. Nekoliko faktora su odigrali odluĉujuću ulogu:

razvoj trţišne privrede,

postepeno izlaganje inostranoj konkurenciji,

makroekonomska stabilnost,

priliv stranih direktnih investicija,

razvoj nacionalnog inovacionog kapaciteta,

podsticaj razvoju malih i srednjih preduzeća.

Promena privredne strukture uspešnih tranzicionih zemalja išla je u pravcu razvoja tehnološki-intenzivnih sektora. U istom pravcu bi trebalo da ide i razvoj Srbije. Osnovni razvojni problem u sluĉaju svih evropskih tranzicionih zemalja je znaĉajno tehnološko zaostajanje u odnosu na razvijene zemlje. Zbog toga se razvoj tehnološke baze pokazao kao osnovni faktor usaglašavanja privredne strukture, a samim tim i izvozne strukture. Uopšteno posmatrano, postoje dva naĉina razvoja tehnološke baze zemlje:

razvoj nacionalne tehnološke baze oslanjanjem na sopstvene snage i

„uvoz“ tehnologije putem priliva stranih direktnih investicija ili kupovinom licenci.

Jedini ispravan put predstavlja kombinovanje dva navedena „kanala“ razvoja domaće tehnološke baze. Oslanjanje iskljuĉivo na sopstvene snage podrazumeva izuzetno dug vremenski period, ĉak i od više decenija. Sa druge strane, privreda se ne moţe osloniti ni samo na uvoz inostrane tehnologije. On moţe biti samo faktor koji će, u relativno kratkom roku, podići tehnološku


17

opremljenost zemlje i pruţiti podsticaj razvoju sopstvene tehnologije. Iz tog razloga, paralelno sa politikom privlaĉenja stranih direktnih investicija neophodno je raditi na razvoju nacionalnog inovacionog sistema, koji predstavlja skup institucija, organizacija i njihovih meĊusobnih veza za generisanje, difuziju i primenu nauĉnih i tehnoloških znanja u zemlji.

5. STUDIJA SLUĈAJA Prikljuĉenje zemlje Evropskoj uniji podrazumeva prethodno usaglašavanje realnih i nominalnih ekonomskih pokazatelja zemlje sa vrednostima koje se postiţu unutar ove integracione grupacije. Skoro bez izuzetka, proces pribliţavanja zemlje Evropskoj uniji ukljuĉuje i promenu njene privredne strukture. Ova usaglašavanja imaju za cilj osposobljavanje privrede za uspešno konkurisanje na zajedniĉkom trţištu i stvaranje preduslova za efikasno voĊenje zajedniĉke monetarne i devizne politike.

Razliĉitost proizvodne i izvozne strukture meĊu zemljama unije je faktor nastanka asimetriĉnih privrednih šokova, kada se ne moţe pronaći mera monetarne i devizne politike unije koja će istovremeno odgovarati potrebama svih zemalja ĉlanica. Iskustvo tranzicionih zemalja koje su sada ĉlanice Evropske unije nam govori da je visok stepen usaglašenosti privredne i izvozne strukture postignut u godinama pre, a ne nakon ulaska u uniju. Ovo istraţivanje je pokazalo da je trenutna struktura izvoza Srbije u velikoj meri razliĉita od strukture izvoza zemalja ĉlanica Evropske unije i da nam tek predstoji ozbiljnije strukturno prilagoĊavanje privrede i izvoza.

Analizom iskustava drugih evropskih tranzicionih zemalja moţe se zakljuĉiti da je glavni faktor strukturnog privrednog prilagoĊavanja bio visok priliv stranih direktnih investicija. MeĊutim, paralelno sa politikom privlaĉenja stranih investitira, neophodno je izgraĊivati i razvijati sopstvene istraţivaĉke, nauĉne i tehnološke kapacitete. Razvoj nacionalnog inovacionog sistema je razvojna potreba Srbije u smislu izgradnje „ekonomije zasnovane na znanju“, ĉija će se privredna struktura podudarati u što većoj meri sa zemljama Evropske unije. Znaĉaj razvoja inovacione i tehnološke baze Srbije je vidljiv i iz ĉinjenice da je upravo malo uĉešće tehnološko-intenzivnih sektora u izvozu Srbije osnovni uzrok njegovog strukturnog neslaganja sa izvozom zemalja Evropske unije.

Neophodnim privrednim prilagoĊavanjima je potrebno pristupiti što ranije imajući u vidu da se struktura izvoza Srbije ne menja u poslednjih sedam godina tranzicije, zbog ĉega je izgubljeno znaĉajno vreme na putu pribliţavanja naše zemlje Evropskoj uniji. Istovremeno sa insistiranjem na znaĉaju ulaska Srbije u Evropsku uniju, neophodno je biti svestan znaĉaja pravovremenog i opasnosti koje sa sobom nosi preuranjeni ulazak.


18

6. ZAKLJUĈAK

Prikljuĉenje zemlje Evropskoj uniji podrazumeva prethodno usaglašavanje realnih i nominalnih ekonomskih pokazatelja zemlje sa vrednostima koje se postiţu unutar ove integracione grupacije. Skoro bez izuzetka, proces pribliţavanja zemlje Evropskoj uniji ukljuĉuje i promenu njene privredne strukture. Ova usaglašavanja imaju za cilj osposobljavanje privrede za uspešno konkurisanje na zajedniĉkom trţištu i stvaranje preduslova za efikasno voĊenje zajedniĉke monetarne i devizne politike.

Razliĉitost proizvodne i izvozne strukture meĊu zemljama unije je faktor nastanka asimetriĉnih privrednih šokova, kada se ne moţe pronaći mera monetarne i devizne politike unije koja će istovremeno odgovarati potrebama svih zemalja ĉlanica. Iskustvo tranzicionih zemalja koje su sada ĉlanice Evropske unije nam govori da je visok stepen usaglašenosti privredne i izvozne strukture postignut u godinama pre, a ne nakon ulaska u uniju. Ovo istraţivanje je pokazalo da je trenutna struktura izvoza Srbije u velikoj meri razliĉita od strukture izvoza zemalja ĉlanica Evropske unije i da nam tek predstoji ozbiljnije strukturno prilagoĊavanje privrede i izvoza.

Analizom iskustava drugih evropskih tranzicionih zemalja moţe se zakljuĉiti da je glavni faktor strukturnog privrednog prilagoĊavanja bio visok priliv stranih direktnih investicija. MeĊutim, paralelno sa politikom privlaĉenja stranih investitira, neophodno je izgraĊivati i razvijati sopstvene istraţivaĉke, nauĉne i tehnološke kapacitete. Razvoj nacionalnog inovacionog sistema je razvojna potreba Srbije u smislu izgradnje „ekonomije zasnovane na znanju“, ĉija će se privredna struktura podudarati u što većoj meri sa zemljama Evropske unije. Znaĉaj razvoja inovacione i tehnološke baze Srbije je vidljiv i iz ĉinjenice da je upravo malo uĉešće tehnološko-intenzivnih sektora u izvozu Srbije osnovni uzrok njegovog strukturnog neslaganja sa izvozom zemalja Evropske unije.

Neophodnim privrednim prilagoĊavanjima je potrebno pristupiti što ranije imajući u vidu da se struktura izvoza Srbije ne menja u poslednjih sedam godina tranzicije, zbog ĉega je izgubljeno znaĉajno vreme na putu pribliţavanja naše zemlje Evropskoj uniji. Istovremeno sa insistiranjem na znaĉaju ulaska Srbije u Evropsku uniju, neophodno je biti svestan znaĉaja pravovremenog i opasnosti koje sa sobom nosi preuranjeni ulazak.

LITERATURA

1. Allen, R.D.G., Mathematical Economics, Macmillan and Co., London, 1966.

2. Baldwin, R. and C. Wyplosz, European Economic Integration, McGraw Hill, London, 2003.

3. Eichengreen, B., European Monetary Unification: Theory, Practice, and Analysis, The MIT Press, Cambridge, 1997.


19

4. Eichengreen, B., Is Europe an Optimum Currency Area? CEPR Discussion Paper No. 478, 1990.

5. Jovetić, S., Statistika sa aplikacijom u Excelu, IP" Dositej", Kragujevac, 2007.

6. Krugman, P. and M. Obstfeld, International Economics, Pearson Education, Boston, 2003.

7. Petrović Predrag, Strukturne karakteristike robne razmene Srbije i Evropske unije, Ekonomski anali, vol. 50, br.166, Beograd, 2005, str. 109-128

8. Statistički godišnjak Srbije, Zavod za statistiku republike Srbije, 2006.

9. World Development Indicators, World bank, 2000-2005.

Documents

Konvergencija izvoznih struktura evropskih tranzicionih ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/... · Originalni naučni članak UDK: 339.564(497.11)”2009” Slavica