Konstantin Mihailović: Janičarove uspomene

7/28/2019 Konstantin Mihailovi: Janiarove uspomene

1/155

ore ivanovi

Predgovor spisu

Konstantina Mihailovia"Janiarove uspomene ili turskahronika"

Konstantin Mihailovi iz Ostrovice

ivot Konstantina Mihailovia

Ostrovica

Poreklo i lik Konstantina Mihailovia

Delo Konstantina Mihailovia

Na kojem je jeziku Konstantin Mihailovi pisao

O ovom izdanju

Napomene

Konstantin Mihailovi iz Ostrovice

ivot je bio veoma tedar prema Konstantinu Mihailoviu, Srbinu iz Ostrovice, i pruiomu mogunost, ne uvek prijatnu, da okusi mnoge bede i iskuenja, da proe kroz mnogemene, da oseti mnoge ivotne krajnosti, da doivi to je malo ko mogao doiveti, semvaljda bogatstva i dostojanstava, a moda se potkraj ivota bar unekoliko i toga okrznuo,tako da bi se malo koji knjievnik u svetskoj knjievnosti mogao pohvaliti da je u tomepogledu bio bogatiji od ovog naeg zemljaka. Posle svih doivljaja i promena, koji sukatkad bili veoma opasni, pravo je udo to je uspeo sve to da preturi preko glave, da

doivi ipak dosta duboku starost i da tada nekako pred svojom saveu naini konaniobraun, koji je evo dopro sve do nas. Obraun je to bio zato to je Konstantin Mihailovibio u vie mahova prisiljen da menja gospodare i da se u vie navrata bori za ono za tanikako nije ocenao ni oduevljenje ni raspoloenje. U toj borbi izmeu elja ineminovnosti, Konstantin Mihailov je uspeo da se odri i da njegov stav i njegova borbaipak budu asni, ma kako esto oseao griu savesti to postupa onako kako ga prilikeprisiljavaju da postupa. To on u vie mahova ponavlja, jer mu je bilo stalo da svoje


2/155

postupke opravda neminovnou. Zato kaemo da je njegovo delo ustvari njegov obraunsa saveu.

Konstantin Mihailovi je iveo u XV veku, negde u poslednje tri etvrti njegove. To jebio vek velike prekretnice u ivotu balkanskih naroda. Moda je ova injenica najvie

doprinela da je njegov ivot bio tako raznovrstan i tako bogat najudnijim unutranjim ispoljanjim sukobima. On je ne samo svedok nego i aktivni uesnik u mnogimdogaajima koji se mogu smatrati za veoma znaajne kako u istoriji srednjevekovneSrbije, tako i u istoriji itave Evrope XV veka. On je borac pri zauzimanju Carigrada1453, i to se on, hrianin, dobar Srbin, ak patriota, bori u vojsci jednog hrianskogdespota, srpskog despota, koja je morala da pomae Turcima pri osvajanju Carigrada,metropole hrianstva u Evropi. On se tei jedino time da njegova pomo i pomonjegove srpske pane ne bi mnogo doprinela pobedi turskoj da nije bilo drugih veih ijaih razloga. Uskoro posle toga, Konstantin Mihailovi, raniji borac za turska osvajanja,pri propasti Srbije dopae turskoga ropstva, pokuae da ga se oslobodi, ali e munemilosrdna sila sabiti strah u kosti i uveriti ga da je besmisleno na taj nain boriti se

protiv tako velike sile kakva je turska. On je osetio i svoju linu nitavnost. A moda jeuvideo i neto to je bilo neka vrsta njegova otkrivi da ta sila nije sluajno postala takovelika, nego da u njoj ima neto to se njemu vie svidelo nego u njegovoj srpskoj zemljido njene propasti. On je svedok svih razmirica i nesloga meu srpskim velikaima. Onzna da je to bilo najvee zlo. I da je zbog toga zla dolo do propasti Srbije. I ne samoSrbije nego i ostalih srpskih doskora samostalnih i slobodnih zemalja. A Turska je snanai neustraiva. Ali je snana ne samo zato to je velika, nego zato to se u toj dravi iosobito u turskoj vojsci nita ne dobija po nekom nasleu, ve sve po linoj zasluzi. Nijeli za Konstantina Mihailovia bilo otkrie kad je uvideo da u turskoj vojsci i sasvim sitanovek, nepoznat i neznatan ovek, ak dojueranji rob, moe da dospe do velike asti ido visokih funkcija u dravnom i osobito u vojnom aparatu ako lino stekne zasluge?Zato se ne treba uditi to emo i njega, dobrog Srbina, koju godinu poto je dopao utursko ropstvo, videti kao turskog vojnika, i to kakvog vojnika: elitnog, sultanskogjaniara. A uskoro posle toga i kao janiarskog oficira. Svakako nieg ina, ali tek oficira,im je mogao da bude samostalni zapovednik jednoga grada, ma kako ovaj bio malen.Kao janiar bopie se Konstantin Mihailovi ak i u Bosni protiv Stevana Tomaevia1463. godine. Zakrvavie njegovo srce zbog toga, bol e mu obuzeti duu, ali je takomoralo biti. On pokuava dodue bar donekle da pomogne svojoj brai i da ih obavesti oopasnosti koja im preti, ali oni ne veruju njegovim reima. Kada meutim iste te godineMaari upadoe u Bosnu i napadoe i na njegovu malenu tvravu, on se nikako ne mislipredavati, iako je svestan da se bori na turskoj strani protiv hriana. On i tu borbu smatraza asnu borbu i tako je i zavrava. On sada brani svoju, tj. tursku vojniku ast. Tekkada se vie nije moglo izdrati, kada se uverio da njegova odbrana ne moe vie imatinikakva smisla ni opravdanja, on polae oruje, svestan da je svoju vojniku dunostobavio asno do poslednjeg trenutka i do poslednje mogunosti. On je srean na kraju tose ponovo naao meu hrianima, ali je jo sreniji to to nije uspeo na kakav neastannain, nego kao ispravan i poten ratnik, pa makar i branilac polumeseca. Jer se sultanuzakleo na vernost. I ostao je veran toj svojoj zakletvi dokle god je to bilo mogue.Maarsko ropstvo je izgleda brzo izbegao, a onda mu je savest naloila da napie delo oTurskoj, o njenoj upravi i njenoj vojsci, da bi pokazao koliko je bilo pravilno i dobro


3/155

reenih pitanja u toj vojsci, ne samo zato da bi opravdao svoj udeo u njoj, nego i zato dabi je ponekad izneo kao uzor razjedinjenoj i rasparanoj Evropi, koja je brzim koracimasrljala ako ne u potpunu propast, a ono na svaki nain u veoma teke poraze. I ne samo daje Konstantin Mihailovi tada napisao delo o Turskoj, nego i o Srbiji, u eljenoj svojojotadbini, i o sebi, ukoliko se i njegov ivot uklopio u zbivanja i krupnije dogaaje toga

vremena.Od Konstantina Mihailovia je ostalo samo jedno delo. I ba kao to je on imaoraznovrstan i bogat ivot, kao to je on menjao gospodare i zemlje, a ipak ostao eckuniki lutalica, tako je nekako i njegovo delo nastavilo avanturistiki ivot svoga stvaraoca. Jerje i ivot ovoga dela slian istinskoj avanturi kakvoga beskunika i lutalice.

Delo Konstantina Mihailovia bilo je veoma popularno onda kada je postalo, a to je bilopotkraj XV veka, jer se u njemu govorilo o Turskoj. A Turska je u to vreme bila glavnaopasnost koja je pretila Evropi. Nije onda nikakvo udo to se ovo delo i tokom XVI iXVII veka mnogo prepisivalo i prevodilo. Iz tih vremena doprli su do nas tekstovi eki i

poljski, razliiti po obliku, razliiti po mnogim pojedinostima, a ponekad i po itavimpoglavljima. Na jednome mestu nala se zabeleka da je postojao neki latinski tekstovoga dela, a na drugom pak mestu imamo tvrdnju da je postojao i jedan tekst pisanirilicom. Svi ovi podaci svedoe o velikoj popularnosti Mihailovieva dela, a osim togapoveavaju zabune i zablude oko osnovnog pitanja: na kojem je jeziku KonstantinMihailovi pisao ovo svoje delo. Jer sve do dananjega dana ini nam se da se to ne znapouzdano, i to zato to se - kao za pakost - originalni Mihailoviev rukopis nije sauvao.Kad bi se meutim reilo ovo pitanje, onda bi bilo reeno i drugo, isto tako vano, amoda jo i vanije od prvoga: kojoj knjievnosti delo Konstantina Mihailovia pripada.Kao to se vidi, ostalo je iroko polje za nagaanja i pretpostavke. One nisu vezane samoza ova dva osnovna pitanja, nego i za tree, takoe vrlo vano: kakav je najverovatnijemogao izgledati originalni tekst Konstantina Mihailovia, jer se tekstovi koje imamosauvane ne slau u svemu, neki su sa izvesnim oevidnim manjim i veim prepravkamai dopunama, a neki su verovatno dosta slobodne prerade, pa zato ovek treba i u tomepogledu biti veoma oprezan, jer mu se moe desiti da upotrebi deo teksta koji neodgovara najstarijim rukopisima Mihailovieva dela.

Eto tako delo Konstantina Mihailovia nastavlja lutalaki ivot svoga tvorca. Poljskiistoriari knjievnosti uglavnom smatraju da je Konstantin Mihailovi pisao na srpskom,pa zato njegovo delo ne unose u istorije poljske knjievnosti. Nai istoriari knjievnostimeutim primaju miljenje nekih naih istoriara da je on pisao na poljskom, pa ga zatone smatraju srpskim knjievnikom i ne unose u nae istorije knjievnosti. I ne spominjuga uopte. Tako je Konstantin Mihailovi do dana dananjeg ostao - beskunik. Meutim,ma kako bilo definitivno reeno pitanje jezika originala Mihailovieva dela, mi smoduni da ga bolje upoznamo i da ga unesemo u istorije nae knjievnosti, pa bilo kaosrpskog knjievnika - ako bismo primili pretpostavku da je on pisao na srpskom - ili kaojednog od "naih na strani", kao jednog od onih naih ljudi koji su jednim svojim delomvezani za jednu drugu knjievnost. I u jednom i u drugom sluaju Konstantin Mihailovizasluuje da se njime ozbiljnije i vie pozabavimo. Ovo nae izdanje njegova dela napoljskom sa naporednim srpskim prevodom ima za cilj da ga priblii naim itaocima, a


4/155

ne sumnjamo da e onda i studije o njemu postati bogatije i plodonosnije, te bismo semogli nadati da e mnoga dosada nerazjanjena pitanja s njim u vezi postati jasna. Ovajna predgovor treba da ukae na niz problema vezanih za ime Konstantina Mihailovia injegovo delo, na neka pitanja pak da prui i neto podrobnije a moda i tanije odgovore.Podvlaimo da e nereenih pitanja i posle ovoga ostati jo uvek na pretek. Naa je elja

da delo Konstantina Mihailovia privue panju naih naunih radnika ne bi li se na tajnain reila i ona pitanja koja dosad nisu mogla biti reena. Jer on to svakako zasluuje.

***

Konstantin Mihailovi nije bio kod nas nepoznat. Jo 1865. godine iziao je prevodnjegova dela u Beogradu. Tada je naime Janko afarik preveo ovo delo na srpski saekog i tampao ga u Glasniku Srpskog uenog drutva, knj. XVIII, str. 25-188, ca ovimdugakim naslovom: "Mijaila Konstantinovia, Srbina iz Ostrvice, Istorija ili ljetopisiturski, spisani oko godine 1490", a unutra, u samome tekstu, naslov je glasio: "Turskaistorija ili kronika, verno i istinito spisana od nekog Srbina ili Bonjaka, zvanog Mijailo

Konstantinov iz Ostrovice, kog su Turci negda zarobili i me janiare dali". ve po samojstilizaciji vidi se da je ovo poslednje bilo pravi naslov dela.

ta su sve Srbi mogli saznati iz ovoga prevoda i napomena uz njega?

Janko afarik je uz prevod dao i povei obavetajni, "objanjavajui" predgovor u kojemje pokuao da predstavi srpskim itaocima pisca ovoga dela.

Na prvi pogled ve pada u oi da afarik Konstantina Mihailovia naziva ili MijailoKonstantinovi ili Mijajlo Konstantinov. Otkuda to dolazi? Ako pregledamo malo njegovpredgovor, mnoge e nam stvari biti odmah jasne.

afarik je najpre ustvrdio da je ovaj na pisac - zovimo ga mi i dalje KonstantinomMihailoviem, a kasnije emo objasniti zato to inimo - pisao svoje delo "izvorno uPoljskoj i na poljskom jeziku, no to je tako i ostalo u rukopisima sve do naeg vremena,ali je jo u 16-tom veku na eki jezik prevedeno i u ekoj napeateno bilo podnaslovom: "Historia neb kronuka turecka, od neuakeho Rbca neb Vosnjbka jmenemMichala Konstantuna z Ostrovice, nkdu od Turkuov zajateho a mezu Jencare daneho,wrne a pgaw sepsana. A wudana od Alexandga Aujezdskeho w Lutomili leta 1565".

Time je afarik rekao da je delo naega Konstantina Mihailovia prevodio sa spomenutogranog ekog izdanja. Mi znamo meutim da je taj tekst dosta drukiji nego ostalitekstovi, pa je zato uvek moralo biti nezgodno sluiti se njime i pozivati se na njega kaona istorijski izvor. Ali to je drugo pitanje. Za taj eki tekst je afarik tvrdio isto tako daje ustvari prevod s poljskog. To svoje tvrenje zasnovao je na literaturi koju je tada imaopri ruci. A evo koja je to bila literatura. To je bilo najpre jedno poljsko izdanjeMihailovieva dela. To je prvo poljsko izdanje ovoga dela, tampano u Varavi 1828.godine i nosilo je naslovPamitpiki Japczara Polaka. afarik se vie puta poziva na ovoizdanje, ponekad iz njega navodi mesta kojih nema u njegovu ekom originalu. Jedinoto nije rekao to je tvrdnja poljskog izdavaa da je pisac ovoga dela bio "Janiar Poljak",


5/155

kako u naslovu pie. afarik ak nee da navede ni ceo poljski naslov dela da se ne bi iznjega to videlo, nego kae da naslov na poljskom glasiPamitpiki Japczara. Dodue,neko bi mogao pomisliti da je moda afarik imao drugo izdanje poljsko, u kojem je unaslovu nainjena popravka i ono "Polaka" izbaeno, ali po svemu izgleda da je on imaoba prvo izdanje. afarik tekst ovog poljskog izdanja smatra za Konstantinov original.

Zbog toga nam je malo udan jedan njegov postupak. On je jasno video da se tekst togapoljskog izdanja na vie mesta znatno razlikuje od ekog teksta, koji on prevodi, pa ipakitavo delo skroz prevodi prema ekom izdanju, ne unosei ak ni one izmene koje jemogao uiniti prema poljskome tekstu, nego se na neke razlike poziva samo upredgovoru. To bismo mogli razumeti samo tako ako bismo pretpostavili da afarikpoljski tekst nije ni imao u rukama, nego da je o njegovim osobinama govorio samoonoliko koliko je naao u jednom radu Josifa Jireeka o Konstantinu Mihailoviu. Bio jeto lanak Josifa Jireeka tampan u njegovu zborniku radova pod naslovomRozpravu zoboru historie, filologie a literaturu, sveska prva, izdatom u Beu 1860. godine. Mi emose kasnije due zaustaviti na ovom Jireekovom radu, jer je on znaajan za prouavanjenaega pisca, sada pak spominjemo samo ono to je upotrebio afarik za svoj predgovor i

to je preneo srpskoj italakoj publici. afarik je tu rekao da je Konstantin Mihailovi,odnosno po njemu Mihailo Konstantinovi, rodom iz rudnike Ostrovice, da je roen oko1430. godine, da je "od roditelja boljeg stanja". Onda dalje pria pojedinosti izMihailovieva ivota koje je naao u samome delu. Na kraju e pretpostaviti, zaJireekom, da je na pisac boravio neko vreme u ekoj i Moravskoj, a da je onda preaou Poljsku, gde je dobio i plemiku titulu. Konstantinovo prianje i afarik je, opet zaJireekom, uporeivao s onim to je o Turskoj pisao Hamer u svojoj istoriji ove zemlje(Geschichte des Osmanischen Reiches), kao i nemaki istoriar Engel (afarik ga nazivaEngels) u svojoj istoriji Srbije. Najzad, prema Jireeku e afarik spomenuti i podatke odrugim rukopisima Mihailovieva dela, koji su pronaeni u Poljskoj i o kojima je bilopisano u literaturi o tome predmetu.

Ta su i tolika znanja imali Srbi o Konstantinu Mihailoviu dugi niz godina. I zvali su gaza afarikom, odnosno za imenom pievim u ekome tekstu, MihailomKonstantinoviem. Rekli smo ve da se u naslovu poljskoga izdanja od 1828.Mihailovievo ime ne spominje.

afarikov prevod su uglavnom mogli upotrebljavati i upotrebljavali nai istoriari sve donajnovijih vremena. Zato e mnogi od njih sve do poslednjih godina da ga nazivaju timpogrenim imenom, sve do Vladimira orovia, koji e ga pod tim imenom spominjati usvojojIstoriji Jugoslavije (1933). Ovim. Mihailovievim tekstom sluie se i StevanSremac onda kad je pisao neke od svojih pripovedaka u zbirci Iz knjiga starostavnih. Kose odatle ne sea njegovih pripovedakaZaboravljeni Obilii ili Smrt cara Lazara? U ovesvoje pripovetke unosi Sremac itave reenice iz Mihailovieva dela, to sam kae, a tereenice obino tampa drukijim slogom da bi se razlikovale od njegova teksta.

Nai istoriari, stariji i noviji, bogato su se koristili delom Konstantina Mihailovia kaoistorijskim izvorom. Ali se mi ne moramo na toj literaturi zadravati. Nas zanima samoono to je pisano o samom Mihailoviu. Ta se literatura tokom prologa i naega vekadosta razvila i mi ne moemo ravnoduno proi pored rezultata njenih. O Mihailoviu su


6/155

uglavnom pisali Poljaci, pokuaemo u najkraim crtama da prikaemo kako su se znanjao Konstantinu Mihailoviu razvijala od samih poetaka pa sve do dananjih dana krozstudije i rasprave i ta bi se od svega toga moralo i danas primiti kao verovatno iubedljivo. Ovaj pregled pokazane nam isto tako koji su glavni problemi ostali nereeni uvezi s naim piscem i njegovim delom, kako se do tih problema dolo i kakvi su pokuaji

injeni da se oni ree.Ve po onome to je afarik u svome predgovoru uz prevod rekao vidi se da jeMihailovievo delo prvi put tampano na ekom 1565.

On zatim spominje i poljsko izdanje od 1828, a zna da je to izdanje ponovljeno 1857.Osim toga, afarik spominje - kao to sam kae: prema Jireeku - da postoje jo dvapoljska rukopisa. Iz ovoga se vidi da je ve tada bilo jasno da je Mihailovievo delo usvoje vreme bilo veoma popularno, im se tako esto prepisivalo i prevodilo. PremaJireeku je afarik tvrdio da je eki tekst prevod s poljskog. A onda je rekao i to - opetprema Jireeku - da je poljski naunik "slavni Kuharski" (tj. Andej Kuharski) tvrdio da

je poljski tekst tampan 1828. prevod sa ekoga. ve ovi navodi dovoljno ubedljivosvedoe koliko je teko bilo govoriti o pojedinim pitanjima u vezi s ovim delom.Miljenja su bivala vrlo oprena, a katkad i sasvim suprotna, pa je teko bilo u prvi mahzauzeti odreen stav prema njima: kome poverovati pre, a ta odbaciti kao manjeverovatno.

Spomenimo najpre da je delo Konstantina Mihailovia dosad tampano u nekolikonavrata. Prvo je izilo ve spomenuto eko izdanje od 1565. godine. Samo deo naslova uovome izdanju e nam ve mnoge stvari razjasniti i rasvetliti: "Hystorya neb kronukaTureckb od njakho Rca neb Voska, jmnem Michala Konstantina z Ostrowice,nkdy od Turkw zagatho, a mezi Jenae danho, wrn a praw sepsana. Item taenu

proti Turku, a na konci tak pidan gsau nektere wci z knich o savnch inechSkanderbergka, kniete Epirotskho. Od Alex. Augezdskho, impressoga w gednosebrn a na mnoh mistech z stganu czesstinu spgawen. W Litomussii 1565". Iz samogovog naslova vide se ve na prvi pogled ove etiri stvari: 1. Konstantin Mihailovinazvan je tu pogreno Mihal Konstantinovi ili Konstantinov; 2. on je "Rac (tj. Srbin) iliBonjak"; 3. na kraju su dodate "neke stvari iz knjiga o slavnim delima Skenderbega,epirskoga kneza", i 4. sve je to "ujedno skupio i na mnogo mesta doterao u pogleduekoga jezika" izdava Aleksandar Oujezdski ili Oujezdecki. Osim svega ovoga, ovomekom izdanju Mihailovieva dela dodate su jo nekolike druge stvari, koje su posadraju sline njegovu delu. Pored ostalih, nalaze se ovde i odlomci o turskoj carevini izpera isto tako poznatog jugoslovenskog poznavaoca turskog pitanja Bartolomejaurevia ili Georgijevia, koji je iveo neto kasnije, o kojem se kod nas dosta pisalo i okojem se dosta i zna. Naravno, mi se nemamo potrebe zaustavljati na svima ovimdodacima, jer za nas nemaju neki osobiti znaaj. Ali ove pojedinosti govore da je ekiizdava bio dosta slobodan prema svome izvorniku, da je mnoge stvari menjao i dodavao,pa je onda oigledno da njegov tekst mora biti drukiji od Mihailovieva originala. Ili sebar na mnogim mestima mora od njega razlikovati. A to znai da se njegovu tekstu nesme uvek verovati kao originalnom tekstu Konstantina Mihailovia. Ovaj eki tekstizdat je ponovo 1581. godine.


7/155

Prvo poljsko izdanje je ono koje spominje afarik, a koje smo i mi spomenuli, tj. iz 1828.godine. ono je imalo potpun naslovPamitniki Janczara Polaka przed rokiem 1500papisape, tj. Uspomene janiara Poljaka napisane pre1500. godine. Izdava je bio A.Galenzovski (Gazowski) iz Varave. Ovde je delo bilo izdato u dva naporedna teksta:jedno je bio tekst u originalnom pisanju, a drugo u savremenoj transkripciji. Kao to se iz

toga vidi, izdava je imao ambicije da prui nauno izdanje ovoga teksta. Ovo izdanje jejo dvaput kasnije ponovljeno, i to 1857. i 1868, oba puta u Sanoku. Oba puta je i naslovpromenjen utoliko to je iz njega izbaeno ono "Polaka", jep se po samome tekstu jasnovidelo, a to su isticali i oni koji su pisali o prvom izdanju, da ovaj pisac-janiar nije bioPoljak nego Srbin. Dodajmo jo i to da u ovom prvom poljskom izdanju, upravo urukopisu prema kojem je ovaj tekst tampan, nije bilo uopte navedeno nigde ime piscaovoga dela. On je figurisao prosto samo kao "Janiar", a izdava mu je dodao jo i ono"Janiar Poljak".

Kao izdanja neemo spominjati ona dela u kojima su tampani samo pojedini odeljci izdela Konstantina Mihailovia, jep je bilo i takvih sluajeva.

Najzad 1912. godine dobili smo izdanje poljskog filologa Jana Losja. On je pregledao sverukopise dela Konstantina Mihailovia o kojima je mogao saznati po literaturi ili polinom ispitivanju i traganju, uporedio ih je, odredio starinu pojedinih prepisa i nainioizdanje najstarijeg i najpotpunijeg poljskog prepisa, dodajui mu sve varijante iliodstupanja iz drugih prepisa ili tekstova uopte. Njegovo ispitivanje je pokazalo da setekstovi meusobno dosta razlikuju, a starina nekog prepisa ne pokazuje sigurno da je tajtekst morao biti najblii originalu, jep je sve moglo zavisiti od paljivosti prepisivaa.Tekstovi su tampani u cavremenoj transkripciji. Ovo izdanje mi sada pretampavamobez ikakvih izmena i dodajemo mu potpuni i doslovni srpski prevod.

***Znanja o Konstantinu Mihailoviu i njegovu delu moemo pratiti od vremena kada sepojavilo prvo izdanje ovoga dela. To znai od polovine XVI veka.

eki izdava Mihailovieva dela, kao to smo videli, nije znao ak ni pravo ime naegapisca. To meutim nije bila njegova krivica nego onoga prepisa odnosno prevoda premakojem je on svoj tekst izdavao. Te su se stvari tek mnogo kasnije bolje razjasnile uprilino bogatoj literaturi o ovome predmetu. I pored toga to je vremenski bio najbliinaem piscu, eki izdava nam nije skoro nita o njemu mogao pei. Sve to je imao dakae stavio je u naslov, a ostalo su itaoci sami mogli proitati u samome tekstu. Iz onogapak to izdava pie vidi se da je ovo delo ve u XVI veku kolalo u vie prepisa, da su tiprepisi katkad proirivani i preraivani, zato je i on morao da pravi neku vrstu izbora i"ispravaka", bar to se tie ekoga jezika, kako on sam kae. Koliko bismo mi danas bilisreniji da ovaj izdava nije bio ovako "paljiv", pa da nam je dao prosto onaj tekst kojije imao pri ruci, onakav kakav je bio, bez ikakvih izmena i dopuna! Ali to je pusta eljanaa.


8/155

O Konstantinu Mihailoviu poelo se pisati mnogo vie i stvarnije tek u prvoj poloviniXIX veka i tek to moemo smatrati kao pravi poetak naunog interesovanja kako zanjega lino tako i za njegovo delo.

Kao da nije ni postojalo eko izdanje od 1565. godine, pa ni ono drugo iz 1581, u

Varavi izlazi 1828. novo izdanje Mihailovieva dela. ono je sasvim drukije izgledalonego ona ranija eka. Izdava je poljski oigledno imao nameru da njegovo izdanje budenauno, da izazove interesovanje kao nauno dostignue. Rekli smo ve da je stogatampao rukopis u originalnom pisanju i u savremenoj poljskoj transkripciji. Izdava A.Galenzovski, koji je svakako pisao sve beleke i predgovor uz svoje izdanje, nije znao zastaro eko izdanje. On je ovaj tekst tampao kao novootkriveni stari poljski rukopis, nepretpostavljajui da postoji jo itav niz drugih prepisa i prevoda ovoga istog dela. On jeu predgovoru ispriao ta je imao da kae o ovome rukopisu koji izdaje. Taj rukopis je -veli on - nedavno naen u berdievskom manastiru, "nikada ne objavljivan, dragocen posvome sadraju", koji dobija jo veu vrednost stoga to je postao pre 1500. godine, a posvoj prilici jo za vlade Kazimira Jagjelovia (1445-1492). To je po njemu jedan od

najstarijih spomenika poljskoga jezika. Pisac ovoga dela je Poljak. GalenzovskiKonstantinu Mihailoviu ne zna ime, jer njegov rukopis toga podatka nema. Taj "Poljak"je bio u turskoj slubi onda kad su ovi zauzeli Carigrad. "Neke pojedinosti o njemu naie italac u samome delu; ko je on bio, gde je iveo poto se izvukao iz turskog ropstva,kada je i za koga pisao ove uspomene ne moe se s pouzdanog u utvrditi". Skoro jeteko poverovati, ali je istina, da ovaj izdava pie predgovor delu koje izdaje, a nepoznaje sadraj toga dela. Jer da ga je proitao, ne bi mogao rei za KonstantinaMihailovia da je bio Poljak, kad ovaj na vie mesta vrlo podrobno pria svoje doivljajei govori o svome poreklu. Sve ovo prosto ne bi bilo razumljivo ako ne bismo itav ovajpostupak shvatili kao namerni manevar. Pretpostavljamo da je Galenzovski poznavaopojedinosti o Konstantinu Mihailoviu, ali ga je namerno nazvao Poljakom ne bi li time sjedne strane opravdao izdavanje ovoga rukopisa, a s druge strane pak da bi jaezainteresovao poljski italaki svet za ovo delo. Svakako e Poljak pre uzeti da itaprianja jednoga Poljaka koji se naao u turskom ropstvu, nego nekakvoga Srbina, dostadalekog po zemlji, a moda i po ostalim svojim osobinama i sklonostima - tako je mogaorazmiljati Galenzovski. Ako tako shvatimo njegov postupak, onda bi on imao nekoopravdanje. Nekakvo, ali svakako ne potpuno niti sasvim ubedljivo.

Ova tvrdnja Galenzovskog i njegovo izdanje zaveli su mnoge. Velika je teta to je njimapodlegao najvei Poljak XIX veka Adam Mickjevi. I to ne u kakvom manje vanomspisu ili uzgredno, nego u svojim pariskim predavanjima, onima koja je drao uFrancuskom koleu etrdesetih godina prolog veka. Ona su ve tih godina tampana i tona tri jezika: na poljskom, nemakom i francuskom. Ne smetnimo s uma da su zato ovaMickjevieva predavanja bila vrlo dugo izvor obavetenja o Slovenima kod mnogih ljudikoji su vladali nekim od ova tri jezika.

Dvaput se Mickjevi koristio tekstom Konstantina Mihailovia u izdanju Galenzovskog ioba puta je imao prilike da se osvrne i na linost pisca ovoga dela. Prvi put je to uinio uXVI predavanju od 19. februara 1841. godine. Bilo mu je to potrebno onda kad je poeoda izlae srpsku istoriju. Naravno, on tu istoriju pria uglavnom prema naim narodnim


9/155

pesmama. Tako e ispriati i sve ono to narodna pesma govori o Kosovskom boju, uzobaveznu priu o svai pre boja izmeu Miloa i Vuka Brankovia i o izdajstvu Vukovu.Toga meutim kod naega Konstantina Mihailovia nema. Ali je Konstantinovu tekstuMickjevi pribegao onda kad je hteo da ispria smrt kneza Lazara, koje u narodnoj pesminema onako lepo i puno ispriane kao kod Konstantina Mihailovia. Zato Mickjevi i

kae da istoriari na razliite naine predstavljaju Lazarevu smrt, ali svakako najvie veretreba pokloniti onome to pria o tome "poljski hroniar poznat pod imenom JaniarPoljak, koji je kao janiar bio verovatno oevidac onoga to se zbilo". I onda Mickjevipria iz Konstantina Mihailovia onu scenu koja se veoma svidela i Stevanu Sremcu pa jeuzeo za predmet jedne svoje pripovetke. Morao je Mickjevi tada veoma ovlano itatitekst Galenzovskog kad je pisca ije je delo pisano negde potkraj XV veka, kako tvrdiizdava Galenzovski i u naslovu a i u predgovoru, mogao predstaviti kao oevicaLazareve pogibije, a Konstantin Mihailovi mogao se roditi tek pedesetak godina posleovoga dogaaja.

Drugi put je Mickjevi zatraio veu pomo od Mihailovieva dela, pa je tada imao

prilike da se jo vie zaustavi i na piscu. To je uinio u XXVII i XXVIII predavanju od 7.i 11. maja 1841. godine. Kad je hteo da predstavi sukobljavanje poljskih i turskih interesau junim krajevima poljskim i poljsko-turske borbe iz XV veka, on se ponovo obratio zapomo delu naega janiara. Prosto je neverovatno da ni Mickjevi nije u delu proitaoko je bio Konstantin Mihailovi, a govori ba o njegovu ueu pri zauzimanjuCarigrada. Jasno tu itamo u Mihailovievu delu zato je poslat na Carigrad, pod ijomkomandom i kakvu je ulogu imao srpski odred u kojem je on bio. Mickjevi ak navodizavrnu reenicu iz toga odeljka u kojoj se Konstantin tei kako je srpska pomo Turcimabila tako neznatna da po njoj nikad ne bi ovi zauzeli Carigrad. Jo manje panjepoklonie Mickjevi onome mestu kad Mihailovi pria o susretu sa izaslanicimaStevana Tomaevia. Tu Konstantin jasno kae da su to bosanski izaslanici. I razvija se otome itava pria, poznata iz Konstantinova dela, koju Mickjevi prepriava. Ali oveizaslanike - ne znamo zato - pretvara u Albance. Puno je i drugih pojedinosti Mickjeviproitao u delu Konstantina Mihailovia i preneo ih svojim sluaocima u Francuskomkoleu, a posle ih i tampao u tim svojim predavanjima. Osnovna elja Konstantinovabila je - veli tu Mickjevi - da upozna Tursku, da upozna slabe strane ove zemlje, daproui tursku politiku i da Evropljanima pokae kakva su sredstva najpogodnija za borbuprotiv turske vojne sile. I onda Mickjevi daje kratak sadraj Mihailovieva dela: prvo sutu dati osnovi turske religije, zajedno sa svima praznovericama vezanim za tu religiju,onda istorija turskoga naroda i drave, pa vojnika i politika organizacija. Prepriavajuisve ovo iz Mihailovieva dela, Mickjevi veli da su Turci u vojnikoj organizacijinadmaili Evropljane. Osobito hvali janiarsku organizaciju i kae za nju da jenajsavrenija od svih drugih. "Janiari nemaju otadbine niti iega to bi ih vezivalo zazemlju". Janiar (tj. Konstantin Mihailovi nam daje - veli dalje Mickjevi - dragocenepojedinosti o sastavu turske vojske, o turskim vojnikim inovima, o rodovima orujakojima se Turci slue. Zatim otkriva slabe strane te itave organizacije i pokazuje kako bise Turci mogli pobediti. Mickjevi onda uzdie vrednost Mihailovieva dela veomavisoko, stavljajui ga iznad dela Marka Pola ili slavnoga Tamerlanova sekretaraildbergera. "Ne znam da li postoji prostije i korisnije delo od Janiarovog" - zakljuujeMickjevi svoja izlaganja o Konstantinu Mihailoviu i njegovu delu. Sve misli iznete u


10/155

ovom delu - dodaje na kraju - potpuno su nove ako se uporede sa tada usvojenimnaelima. Ali su opomene ovoga jadnoga janiara ostale bez odjeka.

Za Konstantina Mihailovia, upravo za toga nepoznatoga "Janiara Poljaka", Mickjeviuvek ima najlepe rei. To je, veli, neki Poljak kome se ne zna ni ime ni ivot. On je

neobrazovan ovek, ne zna dobro ni istoriju ni geografiju. Za potvrdu ovoga navodi onneke Mihailovieve geografske greke. Ali to nita ne smeta, ni drugi u to vremeverovatno nisu bolje poznavali ove stvari. Inae o njemu Mickjevi misli da je sitanljahti, vojnik, ovek vezan za veru svojih praotaca, ali nije fanatik.

Za nas je jo uvek neverovatno da Mickjevi nije opazio, itajui delo KonstantinaMihailovia, da je ovaj Srbin, kad to izbija skoro iz svake glave gde on govori o Srbiji i odogaajima u kojima i sam uestvuje. Mickjevi meutim sve to nije opazio.Najzanimljivije je iz njegovih predavanja ono mesto kad govori o istorijskim memoarima(predavanje XXVIII od 11. maja 1841). Mickjevi to predavanje poinje tvrdnjom kakoosim Francuza jedino Poljaci imaju istorijske memoare. Rusi ih nemaju. U Poljskoj sitna

ljahta poinje da neguje ovaj knjievni rod i savreniji primerak ove knjievne vrste.Onda uporeuje hroniare i pisce memoara. I hvali druge na raun prvih. Na zavretkudaje ovakvu misao: "Oni (tj. pisci memoara) imaju velike stilske vrline, piu ubedljivo,jasno, ponekad privlano; velika je slinost izmeu njihova stila i stila srpskih pesnika.Srbi su pisali za seljake; pisci poljskih memoara su pisali za sitnu ljahtu; njihova dela,itana po kuama, esto prepisivana, retko su dospevala do biblioteka, a ueni ljudi su ihpotcenjivali". I onda kao primer takvog stila Mickjevi daje itav odeljak iz delaKonstantina Mihailovia u kojem ovaj opisuje bitku kod Varne.

to Mickjevi Konstantina Mihailovia trpa u sitnu ljahtu, nama je sasvim razumljivo.On je uopte smatrao da e budunost poljsku poneti ovaj drutveni sloj. I sam je vodio

poreklo iz njega. To pokazuje pri tom da mu je Konstantinov tekst bio prirastao za srce.A to je Konstantina Mihailovia uporeivao sa srpskim pesnicima, to znai sa srpskimnarodnim pesnicima, prosto je izvanredno. Mickjevi je Mihailovievo delo itao kao daga je pisao Poljak. Poznajui pak dobro srpsku narodnu pesmu, zakljuio je da taj stilmnogo podsea na ovu pesmu. ve ta jedna njegova tvrdnja dovoljna je da mu oprostimoto nije do kraja paljivo itao Mihailovievo delo. Iako nije ni pomiljao ta je ponarodnosti pisac-janiar, Mickjevi je na osnovu svoga suptilnog poznavanja pesnikihstilova zakljuio da je Mihailoviev stil slian stilu srpske narodne poezije. A nije nipomiljao da su ova dva stila imala isti izvor, da su veoma bliski. Ovaj zakljuak svakakoslui Mickjeviu na ast. Sve pak njegove greke moemo mu oprostiti, jedno stoga to jeon kao profesor bio vie pesnik nego pravi profesor, a zatim i stoga to je za pripremanjesvojih predavanja vrlo teko dolazio do razbacanoga i siromanoga materijala. Akokadgod nije uspeo paljivo da proita svu potrebnu literaturu o predmetu, moramo muoprostiti, hitnja je tu igrala ogromnu ulogu.

Zaustavili smo se due na Mickjevievu miljenju o Konstantinu Mihailoviu zato to jeu prvoj polovini XIX veka Mickjevi bio veoma popularan kao profesor, jer su njegovapredavanja, tampana na tri jezika, dospela do najudaljenijih krajeva sveta i imala mnogoitalaca i potovalaca. Mickjevievo miljenje je zato moralo biti veoma iroko poznato.


11/155

Mnogo je manje iroke popularnosti imalo ono to su tokom prve polovine XIX vekapisali poljski istoriari i istoriari knjievnosti o Konstantinu Mihailoviu i njegovu delu.Bile su to katkad sasvim kratke beleke, a jo ee kratka reagovanja na ono to je prenjih bilo napisano i dopunjavanja ranijih miljenja. Kako su pak ta miljenja i tvrdnje biliveoma razliiti, esto opreni i suprotni, i ta reagovanja su bila bogatija. Tako je

Konstantin Mihailovi postajao poznat kroz polemiku o njemu i njegovu delu.Spomenuemo bar najvanije pisce iz tih prvi je njen spomenuti Andej Kuharskiustvrdio ono to je morao videti svako ko je paljivije itao delo KonstantinaMihailovia, naime da je pisac toga dela bio Srbin a ne Poljak. Jo neto je ustvrdioKuharski to je imalo jo veu vanost za nauku: on je rekao da je tekst koji je 1828.izdao Galenzovski bio prevod sa ekog.[1] Naoko suprotno miljenje imao je pakbibliograf poljski Adam Joher. Njemu se ini da je eki tekst, onaj koji je izdao 1565.Oujezdecki, prevod s poljskog. On smatra da je ovaj izdava Mihailovieva dela, zasvoga boravka u Kenigzbergu, mogao tamo nai kakav poljski tekst ovoga dela i preveoga na eki.[2]

Ova dva miljenja izgledaju suprotna, meutim ne tiu se iste stvari. Dok je Kuharskigovorio o jednom poljskom tekstu, Joher je govorio o sasvim drukijem ekom tekstu.Kasnije e se pokazati da doista najverovatnije tako i izgledaju ovi tekstovi: eki jeverovatno prevod s poljskog, a spomenuti poljski je prevod s nekog ekog, naravnodrukijeg nego to je onaj s kojeg je Oujezdecki nainio svoje izdanje.

Dve kratke vesti tampane u dva poljska asopisa etrdesetih godina govorile su samotoliko da su pronaena dva nova poljska rukopisa spomenutoga dela, i to jedan uKurnjiku a drugi u Viljnu.[3]

Ni prvi poljski istoriari knjievnosti nisu dali mnogo bolja obavetenja o Konstantinu

Mihailoviu. Tako e Mihal Vinjevski u svojoj velikoj istoriji poljske knjievnosti, u IVknjizi, progovoriti i o delu naega Konstantina.[4] On je ustvari ponovio tvrdnjuGalenzovskog da je delo pisano za vladavine Kazimira Jagjelovia, da je pisac "Slovak izrake zemlje", i da se u tome delu "ne nalazi nita o Poljskoj". On se mnogo vie zadraona opisu novog rukopisa ovoga dela koji se nalazio u biblioteci u Kurnjiku, o emu je vebila izila kratka beleka u listu Tugodnik Literacki.

Piui povodom istorije poljske knjievnosti Vinjevskoga, poljski istoriar prava iistoriar knjievnosti Vaclav Maejovski imao je prilike da prui neke nove i veomasmele pretpostavke o Konstantinu Mihailoviu.[5] I neke nove tvrdnje. Neke od njih jesusmele, ali i proizvoljne. Vredi ih spomenuti makar samo zato da se vidi koliko je bilolutanja, ali ne bez izvesnog razloga i opravdanja. Maejovski je takoe rekao da jeKonstantin Mihailovi bio Slovak, da je poreklo vodio iz "rake zemlje", da je rodom bioiz Ostrovice, a ta Ostrovica je po njemu u Bosni. Morao je on negde proitati da je i uBosni postojala neka Ostrovica, to mi takoe znamo, ali ne bismo ni na koji nainKonstantina vezivali za tu Ostrovicu. Maejovskom je i to sve bilo malo, pa je nainiojednu jo smeliju pretpostavku: po njemu je Konstantin bio poreklom iz neke poljskeporodice "odavno nastanjene s one strane Karpata", pa kad se ovaj bivi Poljak vratio usvoju nekadanju otadbinu, tj. u Poljsku, napisao je svoje memoare na poljskom jeziku.


12/155


13/155


14/155


15/155

ieiupium. Jeiunium peomeniorum. Elemosina. Aliud festum. Festum septimale.Circumcisio. Opinio Machmetistarum de Christianis. To je prvi prepisiva dodavaokratak sadraj teksta na latinskom. Inae tekst je podeljen na 49 glava i jedini od svih napoetku poslednje glave ima obraanje ugarskom i poljskom kralju Olbrahtu da seorganizuju za borbu protiv Turaka. Ovaj tekst je najpotpuniji od svih drugih tekstova,

tako da e na vrlo malo mesta biti potrebno da se dopunjava prema drugim tekstovima.Ali se ne moe rei da su prepisivai bili uvek mnogo paljivi. Oni e ponekad priprepisivanju praviti prosto neverovatne pogreke, jer su katkad suvie mehaniki shvatilisvoj posao. Poslednji prepisiva napisao je na kraju: "Ova hronika pisana je najpreruskim pismom godine 1400. od roenja bojega". Godina je svakako pogrena, u tonema nikakve sumnje. Da li je pak to dolo kao sluajna omaka u prepisivanju, pa jeprepisiva napisao 1400. mesto 1500, ili je pak drugi razlog po sredi, teko je rei. Premapretpostavci J. Losja mogla bi ta godina biti obeleena slovima, i iriliskim ili grkim, paprepisiva nije umeo tano da ih proita, a kako nije mnogo razmiljao o sadrini dela,napisao je sasvim pogrenu godinu. Da je samo malo razmislio o onome to je prepisaona poetku poslednje glave, gde se pisac opana poljskom kralju Olbrahtu, morao bi se

dosetiti da to nije moglo biti 1400, nego 1500. godine. to se tie pak onoga podatka o"ruskom pismu", on e zadati najvie muka ne samo J. Losju, nego i svima onima koji sukasnije pisali o Konstantinu Mihailoviu. Je li tu u pitanju neki srpski tekst, ili poljskitekst pisan irilskim slovima, takoe nije lako odgovoriti. Nije li i tu nepaljivi prepisivanainio kakvu teku greku, a mi moramo oko nje da se muimo? - Za ovaj rukopiskarakteristine su nekolike rei napisane grkim pismenima. One se u rukopisu dostateko mogu proitati, jer ih je prepisiva, oevidno ne znajui dovoljno grki, moraoprosto precrtavati sa teksta s kojeg je prepisivao. Ove rei napisane grkim slovima znaeili turska zvanja ili su pak lina imena. Da prepisiva nije znao grki svedoi i belekaposle zavrne rei. Ona glasi . Prepisiva nije znao ta znai na grkom ta re, anije bio siguran da je prvo slovo u njoj dobro prepisao, pa je zato dodao sa strane: "Finismoe " (tj. Finis moda...). - Poto je za vreme poslednjega rata bibliotekaZamojskih potpuno unitena, mnogi su verovali da je i ovaj rukopis u njoj propao.Meutim, on je ca drugim nekim dragocenijim stvarima bio sklonjen i sauvao se. Danasse nalazi u odeljenju rukopisa Narodne biblioteke u Varavi.

2. K. - Rukopis koji se uva u biblioteci Vladislava Zamojskog u Kurnjiku. On je netomlai od rukopisa Z, ali je ipak postao u XVI veku. U njemu se na poetku nalaze "Vojnilanci" Florijana Zebidovskoga, pa tek onda dolazi tekst dela Konstantina Mihailovia.Napisano je tu da je pisac Konstantin sin Mihaila Konstantinovia "z Ostrowice Reta" (tj.Srbina iz Ostrovice). Prianje poinje od prvog odeljka, predgovor je isputen. Nedostajutu i neki drugi odeljci. Tako e biti isputena 44. glava (O martolosima), a prianje seprekida u sredini 46. glave, to odgovara 47. glavi rukopisa Z, s reima: "A povrh togaonih koji se svake godine dobrovoljno poture nije mali broj". Moe se rei da su tekstoviZ i K uglavnom bliski. Odstupanja su najee sitna, tiu se obino odstupanja priprepisivanju i sva je prilika da su oba prepisa nainjena prema nekom treem rukopisu.To se moe tvrditi po tome to su i mnoge greke prenete i u jedan i u drugi prepis. Imapak nekoliko mesta gde su u rukopisu Z isputene izvesne rei, a mogu se dopuniti premaK. Takvih mesta ima osobito u poetnim glavama, i to u 3, 4, 5, 15 i dr. Uglavnom pakuzevi, tekst Z je mnogo potpuniji i daje bolju optu sliku teksta s kojeg su prepisivani. I


16/155


17/155

spomenuti ime Mihailovievo, ak ni onda kad prema njemu daje stvari koje ovaj pria uprvom licu. Inae se Hajek koristio uglavnom onim glavama u kojima KonstantinMihailovi pria istorijska zbivanja, a to su glave od 20-35.

6. C. - To je rukopis biblioteke artoriskih. Nastao je u XVI veku i pisale su ga dve ruke.

Po ovome tekstu tampano je delo Konstantina Mihailovia 1828. godine u Varavi, i1875. i 1868. u Sanoku. Iz ovog izdanja Mihailovieva dela naveo je Janko afarik usvome predgovoru srpskome prevodu neka mesta kojih nije bilo u njegovom ekomoriginalu, smatrajui da je ovaj poljski tekst Konstantinov original. To je veoma defektanrukopis. Pisale su ga dve ruke, ima 308 strana teksta. Mnoge glave nisu itave ouvane, ito 3, 4, 17, 28, 29, 34, 40, 41, a rukopis se zavrava odmah na poetku 47. glave. Rukopisje tampan takav defektan. Osim toga, ovaj rukopis je nemarno prepisivan, te se mnogamesta iz njega ne mogu razumeti ako se ne uporede s drugim tekstovima. Prepisivai nisubili mnogo paljivi. Pa ipak i ovaj rukopis na nekolikim mestima pomae da se boljeshvati smisao kad u tekstovima Z i K nije dovoljno jasan. Koja cu sve to mesta videe seiz samog tampanog teksta. - Ovaj rukopis po svojim osobinama predstavlja neku sasvim

drukiju redakciju teksta Konstantina Mihailovia nego oni o kojima je bilo govoradosad. U njemu se nalazi veliki broj istih ehizama, kao to cu: Uhrzu - poljski bi biloWgrzu, uherski - poljski bi bilo wgierski, tesarzow - poljski cieli, Wajce mesto Jajce,Klicz - poljski Klucz itd. Ovi i ovakvi primeri nisu mogli doi u poljski tekst drukijeve. neposredno iz ekog jezika, odnosno iz ekog originala. To bi znailo da je ovajpoljski tekst prevod sa ekoga. s kojeg i kakvog ekog teksta - teko je rei, ali je itakav eki tekst morao postojati. Ovaj rukopis ima najvie slinosti sa ekim starijimrukopisom M, to bi svedoilo da su oba ova rukopisa postala od jednog prvobitnogteksta, ali M kao prepis, a s kao prevod. Osim drugih osobina, ovaj tekst ima dosta ikasnijih umetaka, koji se ne nalaze ni u jednom ranijem tekstu, pa se po tome dostarazlikuje i od teksta M. Tako, na primer, kad Konstantin Mihailovi pria o opsedanjuCarigrada, on to govori na taj nain da se iz njegova teksta vidi da je i on pri toj opsadibio. U ovom rukopisu meutim nalazimo na tome mestu i ovakvu reenicu: "meukojima (tj. opsadnicima) sam i ja bio". Takvo mesto je i ono iz XXXI glave kadKonstantin pria kako su se prosuli zlatnici i kako su ih janiari skupljali, pa nastavlja: "Ija sam se tu bio naao, ali suvie kasno..." Ovo se mesto nalazi i u rukopisu M, te je dostaverovatno da je moglo biti i u prvobitnome originalu. Zatim u XXXVII glavi itamo najednome mestu i ove rei: "Bajazit je postao car, koji je jo za mojega vremena vladao".Ovo je oevidna besmislica, jer je Bajazit postao car 1481, a Konstantin Mihailovi jezarobljen od Maara 1463, pa to svakako nije moglo biti u prvobitnom Konstantinovutekstu. Sem ako se ono "za mojega vremena" ne shvati kao vreme Konstantinova boravkau Turskoj, nego kao vladavina uopte za njegova ivota, tj. i u ono vreme kad on vie nijebio u Turskoj. Ovaj rukopis ima jo jedan povei umetak o vlakom vojvodi BogdanuJednookom, ali to za nas nema nekog neposrednog znaaja.

7. S. - To je takozvani rukopis Smoguleckih i nalazio se u Publinoj biblioteci uPetrogradu. To je veliki rukopis, ali dosta oteen. Pisalo ga je nekoliko ruku u XVIveku. U ovome rukopisu nalazi se samo jedan deo dela Konstantina Mihailovia, od str.226-248, i to zavrni deo. Ime pievo nije navedeno na tome kratkom izvatku. Inaetekst odgovara tano glavama 39, 38, 40, 42, 43, 44, 46 i 45. Red koji smo dali odgovara


18/155

onome redu koji je dat grai u ovome rukopisu. Ve iz toga izlazi da je to ne obianprepis, nego prerada, katkada vrlo slobodna. Tako je jedan itav deo samo sadraj glava40, 42, 43, 44 i 46. Treba rei da ovaj rukopis u odeljku u kojem se govori o turskomjuriu, a to je zavrni deo, ima nekih dodataka kojih nema u drugim rukopisima. Premanekim sitnim crtama ie da je ovaj tekst najblii tekstovima P i A, o kojima e dalje biti

govora.8. P. - Takoe rukopis nekadanje Publine biblioteke u Petrogradu. Pisala ga je jednaruka krajem XVI veka. Ima 57 listova. Pored dela Konstantina Mihailovia ima i dodatakHronika o vlakoj zemlji, koji se nalazi na listovima 48-54. Nekoliko strana, od 40- 47,veoma je oteeno vlagom, tako da se jedva mogu itati. A poneki delovi su potpunozabrljani. Delo Konstantinovo se naglo prekida, pa se posle vlake hronike ponovo nastranama 54-57 nalazi odeljak ovoga dela koji odgovara glavi 33. Pisac je ovde MihailoKonstantinovi, a rukopis je pripadao Mikolaju Beskom, dvorskom sekretaru, koji je1566. godine bio poslanik u Carigradu. Tekst predstavlja istu redakciju dela KonstantinaMihailovia kao i onaj s kojeg je nainjen eki prevod tampan 1565. to se tie

rasporeda glava, on ne mora da je potekao od prepisivaa, nego od onoga ko je mnogokasnije taj rukopis povezivao. U odnosu na tekstove Z i K ovaj tekst ima dosta dodataka,kasnijih umetaka, a ponekad i neku vrstu objanjenja, od kojih su znatnija odstupanja uglavama 2, 3, 7, 19, 23, 24, 26 i 42. Najzad tu postoji predgovor kojeg nema u ranijimtekstovima, a drukiji je i zavretak 41. i 42. glave. Sada se i ovaj rukopis nalazi uvaravskoj Narodnoj biblioteci (Viblioteka Narodowa).

9. A. - Rukopis Gradskog arhiva u Krakovu. Pisan je svakako u prvoj polovini XVIIveka. Tekst odgovara rukopisu R, ima isti dodatak vlake hronike i na isti nain prenosiskoro sve to se nalazi u rukopisu R. I ovde je ime pisca Mihailo Konstantinovi. Ali ovajrukopis ima i neke povee dodatke kojih nema ni u jednome drugom rukopisu. Tako jenaveden u njemu veliki govor sultana Mehmeda 1463. protiv Skenderbega (glava 36),zatim se tu nalazi itav novi odeljak o turskom pripremanju za napad, pa onda neke stvarikoje bi predstavljale u neku ruku nastavak Konstantinova dela, gde se govori o vladanjuSelima I, zatim popis vojske Sulejmana II kad je krenuo na Maarsku u ponedeljak 29.aprila 1566, i najzad tu je opis turskih juria na Siget 1566. Osim svega toga ima u ovometekstu i nekih beleaka o Mikolaju Beskom, onome koji je bio vlasnik teksta R. Zato setu nalaze i njegova prianja o nekim dogaajima u Turskoj i Vlakoj.

10. L. - eki tekst koji je tampan u Litomilju 1565, a s kojeg je prevodio J. afarik.Ovaj eki tekst je svakako prevod s poljskog, kako je skoro nepobitno utvreno, i to snekog teksta koji je bio veoma slian tekstovima koje nalazimo u rukopisima P i A.Nekolike pak crte pribliavaju ovaj tekst rukopisima M i S. Od svih tekstova meutimovaj kao da ima najvie izmena u odnosu na one najstarije tekstove poljske. Tekst s kojegje taj tekst prevoen svakako je bio neka proirenija redakcija od one s koje su injeniprvi prepisi. Izgleda meutim da je i eki prevodilac bio prilino slobodan prema svomeizvorniku, te ga je as skraivao i menjao, a as opet proirivao. Tako e biti dostaumetaka u glavama 2, 7, 9, 17, 19, 23, 24 i 41, kao to e biti sitnijih i u drugim glavama.Tih umetaka ima i poveih. Tako je na kraju 5. glave (u ekom tekstu je to 6. glava)dodata turska molitva, koje nema ni u jednom drugom tekstu. U poljskim opet


19/155

rukopisima 4. glava zavrava se hrianskom molitvom, koje ovde nema. Velike umetkenalazimo i u 21. glavi, kao i u 33, gde je sasvim s druge strane unet itav odeljak oSkenderbegu. O Skenderbegu je dat povei dodatak i na kraju knjige. Razlikuje se uovome tekstu i glava 41 (kod ekoga prevodioca 42) od starijih poljskih tekstova. Zatoje pak tekst glave 47 (ovde 48) jedino ovde i u M dat ispravno, sudei po smislu. Iz ovoga

se moe zakljuiti da su se esi dvaput posluili poljskim tekstom Mihailovieva dela:jedanput kad su prevodili prema prvobitnoj redakciji ovoga dela, i tada je nastao tekst M,i drugi put kada su prevodili prema rairenoj redakciji poljskoj ovoga dela i kad su davalii svoje umetke i dodatke. Sva odstupanja ovoga teksta od starije redakcije mogu itaocinaega izdanja i prevoda da zapaze ako ovaj prevod uporede s prevodom Janka afarikatampanim u Glasniku SUD XVIII, 1865.

11. N. - I to je rukopis nekadanje Publine biblioteke u Petrogradu. Pisan je u prvojpolovini XVII veka i ima 136 listova. U njemu se nalaze razni spisi, uglavnom o Turskoj,kao to su politiko-statistiki opis Turske za vreme Ahmeda I i opis vojske, flote inaoruanja turskog, to je pisao Aini Ali, sekretar Divana, a na listovima 54v-126v nalazi

se prerada dela Konstantina Mihailovia sa mnogim dodacima koje je napisao nepoznatipoljski politiki agent u Turskoj. Tekst s kojeg je ovaj prepis nainjen morao je bitizavren 1629. godine. U odnosu na prvobitni Konstantinov tekst pisac ove prerade bio jedosta slobodan: on je tekst menjao, kako stilski tako i u svima onim sluajevima kada jemislio da moe ispraviti Mihailovieve poglede. Njega nisu interesovala isto verskapitanja o Turcima, pa je zato izbacio prvih sedam glava, a kasnije je mnoge pojedinostiunosio sa drugih strana. U ovom rukopisu nema glava 15-17, u kojima se govori o istorijiSrbije. Ta graa svakako nije interesovala prepisivaa ovoga rukopisa. itav tekst jesabijen u 26 odeljaka, a na kraju je prepisiva ca svoje strane dodao itavu novu glavu otome kako sultan prima strane poslanike, a osobito poljske. Mnoge glave imaju naroiteizdvojene dodatke, koji dopunjavaju tekst Konstantina Mihailovia ili ga ponegdeobjanjavaju. U tim dodacima uopte ima vrlo mnogo zanimljivih podataka, ali oni nedoprinose mnogo boljem rasvetljavanju osnovnog teksta dela Konstantina Mihailovia.

12. J. - Najzad, poslednji rukopis poljski pripada Jagjelonskoj biblioteci u Krakovu. Pisanje u XVII veku. Tu ima vie razliitih stvari, a izmeu ostalih i dve glave iz delaKonstantina Mihailovia, i to 9 i 2 po prvobitnome tekstu. Ali i to malo teksta pokazujeda je ovaj rukopis nainjen sa iste redakcije dela Konstantina Mihailovia s koje jenainjen i rukopis N. Prepisiva se oslanjao na one dopune koje je naao u proirenojredakciji ve ranije spomenutoga poljskog politikog izaslanika u Turskoj. Ovaj jesvakako po povratku iz Turske, gde je boravio izmeu 1600. i 1629, hteo da dopuni iproiri delo Konstantina Mihailovia svim onim to je sam znao o Turskoj i tako jenastala redakcija sa koje su prepisani poljski tekstovi N i J.

13. D. - Ovo bi bio rukopis pisan irilicom, nekada uvan u Dereinjskoj bibliotecikneeva Sapjeha. O ovome se rukopisu zna samo ono to je 1864. godine napisao M.Malinovski u predgovoru knjizi "Stanisawa askiego Prace naukowe..." gde se, kao tosmo ve rekli, nalazio deo Mihailovieva dela, i to rukopis W, o kojem smo ve govorili.Evo ta tu kae Malinovski o delu Konstantina Mihailovia: "Da je gornji "Letopis",prema domiljanju uenoga Jana Bartoevia, morao biti pisan srpski dokazuje rukopis


20/155

pisan irilicom, koji je u Dereinjskoj biblioteci kneeva Sapjeha pre 1831. godinepregledao profesor viljnjanske gimnazije Jan Zakevski i nainio iz njega znatan ispis,koji sam imao u rukama i mogao se uveriti da su prepisivaeva tvrenja istinita". To jesve to se o tome rukopisu moe rei. Je li taj rukopis bio na srpskom, na ruskom, iliukrajinskom, ne moe se odgovoriti, jer oni koji su o njemu neto znali to eto nisu rekli.

Ipak je malo verovatno, bar prema svemu to je dosad bilo poznato o rukopisima ovogadela, da je to bio srpski tekst, a jo manje bi se moglo verovati da je ba to bioKonstantinov original. Ali ako bi se taj rukopis naao, moda bi i mnoga druga pitanja uvezi s ovim delom bila bolje razjanjena. Zasad nam ostaju samo nagaanja. I tobespredmetna.

Kad ve govorimo o rukopisima dela Konstantina Mihailovia, moramo se zaustaviti i najednoj pretpostavci, koja je jedno vreme mogla da zavede nekoga u zabunu, a razjasnio jejedan na istoriar. U svojoj raspravi "Kallimach i znajomo pastwa tureckiego wPolsce okoo pocztku XVI w." poljski profesor Franjiek Bujak napisao je itav lanaki o delu naega Konstantina Mihailovia, gde je dao i jednu napomenu po kojoj bi u

vatikanskoj biblioteci trebalo da se uva jedan rukopis Konstantinova dela.

[8]

Ovanapomena mogla je biti utoliko verovatnija to je i na jednome rukopisu bila tvrdnja da jeovo delo prvobitno bilo pisano na latinskom jeziku (rukopis W). Na istoriar i akademikprof. Nikola Radoji zainteresovao se za ovu stvar i dao je da mu se snime tri straneovoga rukopisa: prva, jedna iz sredine i poslednja. Tekst koji se tu naao ne lii nikako naKonstantinov, sem ako nije kakva suvie slobodna prerada. Toliko je mogao da zakljuiprof. Radoji na osnovu snimaka[9].

Iz svega ovoga to se reklo o raznim dosadanjim rukopisima ili tampanim tekstovimadela Konstantina Mihailovia moe se zakljuiti uglavnom ovo: tokom XVI veka poPoljskoj i ekoj kolale su dve redakcije ovoga dela, jedna je bila svakako prvobitna,dakle onakva kako je verovatno sam Konstantin Mihailovi svoje delo napisao, a druga jebila neto proirena, sa koje su svakako postali rukopisi P i A, kao i onaj poljski tekst skojeg je nainjen eki prevod tampan 1565. godine. Kao to se ve po samom brojurukopisa Mihailovieva dela vidi, interesovanje za njega bilo je i tokom XVII vekaveoma ivo. Prema svemu to dosadanji rukopisi i sauvani tekstovi pokazuju, moglo bise pretpostaviti - ovo je pretpostavka Jana Losja, koja nam izgleda sasvim prihvatljiva -da su rukopisi morali nastajati ovim redom i ovakvim putem:

X (prvobitna poljska redakcija)

X1 (prepis) X2 (eki prevod)

Z K W M H s (poljski prevod)

P A S (proir. redakcija) -> L

N J (nova prerada)

D (hip. ruski prevod)


21/155

U ovoj tabeli Jana Losja moe biti sumnje samo po pitanju prvobitnog i poslednjeg tekstaD, jer se ne moe sasvim ubedljivo i nesumnjivo dokazati na kojem je jeziku KonstantinMihailovi pisao svoje delo, kao to se ne moe pouzdano rei na kojem je jeziku biopisan tekst D o kojem je bilo rei. Ostalo meutim ostaje kao verovatno.

Pri izdavanju dela Konstantina Mihailovia postupak prof. Jana Losja bio je, ini nam se,sasvim pravilan: on je tampao najpre skroz tekst Z, jep je to najstariji i najpotpuniji odsvih poljskih tekstova, a uz ovaj tekst je dao sitnije varijante ostalih tekstova. Manjedopune stavljao je u sam tekst, varijante je tampao ispod teksta, a ukoliko su se pojedinitekstovi na nekim mestima mnogo razlikovali od teksta Z, on je te odeljke tampao udrugom delu knjige odvojeno, najpre tekstove iz XVI veka, a onda one iz XVII. Na krajuje dao i potpun tekst N. Ovaj tekst je - kao to smo ve rekli - prerada Mihailovieva dela,ali prerada koja je vrlo jasno i dobro pisana, pa se ovek katkad moe zapitati nije li takasna prerada raena prema nekom nama danas nepoznatom tekstu koji je bio ispravnijiod svih ovih koje mi danas imamo. Ovaj rukopis zatim ima posle skoro svake glavedodatke koje je pisao neki nepoznati poljski politiki agent u Turskoj u XVII veku. Jasno

je da ti dodaci nisu Mihailovievi, ali oni esto govore o njemu ili o njegovu tekstu,objanjavaju ga ili dopunjuju, a nisu mnogo veliki, te je poljski izdava Mihailovievadela smatrao da je dobro tampati i njih. Oni e biti korisni kako za poznavanjeKonstantina Mihailovia, tako i za turske studije uopte. Zato i mi prenosimo tekstpoljskog izdavaa od poetka do kraja, bez ikakvih izmena.

Posao i udeo prof. Jana Losja u rasvetljavanju pitanja vezanih za ime KonstantinaMihailovia i njegovo delo nisu meutim zavreni izdavanjem samoga dela. Poredizdanja on je napisao i studiju koju smo ve vie puta spominjali.[10] Tu je dao pregledliterature i opis rukopisa, a onda je dao svoja miljenja i o nekim drugim pitanjima,kojima emo se i mi morati pozabaviti ovom prilikom. On je govorio tu o linostiKonstantina Mihailovia, o jeziku na kojem je ovaj pisao svoje delo i najzad je dao sud oistorijskoj i knjievnoj vrednosti Konstantinova dela. Najpre je u pregledu Konstantinovaivota izraunao na osnovu razliitih injenica iz dela nekolike vane godine do kojih semoe doi samo posrednim putem. Tako je utvrdio - tanije nego to je to uinio ranijeJosif Jireek - da je Konstantin Mihailovi morao biti roen najkasnije 1435, jep je ve1453. bio vojnik i uestvovao pri osvajanju Carigrada. Roen je inae u Ostrovici "ublizini Novoga Brda", a u napomeni itamo i ovo: "Novo Brdo lei na sever odOstrovice, u istoj turskoj pokrajini nedaleko od granice Srbije".[11] Za prelazakKonstantinov iz Maarske u Poljsku on odreuje najkasnije 1468. godinu, a kao vremepisanja dela odreuje granine godine 1496. i 1501. to se tie jezika originalaKonstantinova, miljenje je prof. J. Losja da je ovaj svoje delo pisao na poljskom, a da je

upotrebljavao irilovs ili grka pismena. Poto je do pisanja svoga delaKonstantin proveo u Poljskoj oko trideset godina, mogao je poljski jezik sasvim dobronauiti da bi na njemu pisao delo upueno poljskome kralju.

Ova tvrenja J. Losja, naoko veoma ubedljiva, izazvala su izvesna suprotna miljenja,tako da se nekih svojih tvrdnji kasnije i on sam odrekao.


22/155

Najpre je o ovom pitanju progovorio Vatroslav Jagi u omanjoj kritici tampanoj uasopisu Archiv fr slavische Philologie. On smatra da beleka na kraju rukopisa Z, ukojoj pie da je ovo delo bilo najpre pisano "liter rusk" (tj. ruskim pismom), nijedovoljno objanjena. Ali je pitanje doista teko. Isto tako ni on ne veruje da bi onajirilovski rukopis D, o kojem se zna samo po literaturi, mogao biti Konstantinov original.

Najmanje mu je pak ubedljiva pretpostavka J. Losja da je Konstantin mogao pisati napoljskom jeziku ali irilovskim ili grkim pismenima. Kad je Konstantin, premamiljenju J. Losja, - veli dalje Jagali - proveo u Poljskoj pre pisanja svoga dela okotrideset godina, i kad je za to vreme nauio dobro poljski, teko je zamisliti da ne biuspeo da naui i latinicu. I zakljuak je: "Also - non omnia liquent!".[12]

Drugi se osvrnuo na pisanje Jana Losja eki istoriar enjek Zibrt. On je napisao najprepovei lanak povodom rasprave J. Losja i tampao ga u asopisu ekog muzeja.[13] Onje u ovom svom lanku pod naslovomMichala Konstantina z Ostrovic Historia nebKronika Turecka 1565, 1581 uglavnom prepriao neke podatke koje je naao u raspravi J.Losja, a onda je dao opis ekih tekstova, kao i njihovo poreenje. On tako uporeuje

rukopis ekoga muzeja (mi smo ga s beleili ca M) ca tekstom ekoga hroniaraVaclava Hajeka iz Liboana, koji je - kao to smo ve rekli - upotrebio neke glave iz delaKonstantina Mihailovi za svoju eku hroniku. Na kraju je Zibrt prikazao raspravuJosifa Jireeka o Mihailoviu, pa onda J. Losja i dao njihove glavne rezultate. Zanimljivoje napomenuti da Zibrt ita i prepriava rad J. Losja, gde se Konstantin Mihailovi ve unaslovu naziva ovim imenom, a on mu i dalje daje pogreno ime sa ekog tampanogteksta (rukopis M ima u naslovu isto tako pravilno navedeno ime naega pisca) i ispraviese tek drugom prilikom, poto mu na to skrene panju Konstantin Jireek.

To je sve Zibrt pisao povodom studije J. Losja. Ponovo e se meutim vratiti naemKonstantinu Mihailoviu onda kad je izilo i njegovo delo u izdanju J. Losja. On jemnogo iznenaen izdanjem, jer mu tekstovi pokazuju mnogo jasnije nego to je to mogaopretpostaviti kolika je slinost izmeu najstarijeg poljskog i najstarijeg ekog rukopisa,pa mu ve ovlano uporeenje tekstova izaziva sumnju u pravilno izdvajanjebohemizama u poljskim tekstovima, kao i polonizama u ekim. Smatra da studijom J.Losja i izdanjem dela Konstantina Mihailovia nisu jo reena osnovna pitanja koja setiu ovoga pisca. Zato na kraju izraava elju da neki pozvani znalac jo jednom vrlopaljivo prostudira poljski i eki tekst i da ustanovi ta su doista u poljskim tekstovimaehizmi, a ta su u ekim tekstovima polonizmi. Iz njegove sumnje moglo bi se naslutitida ne veruje tvrdnji J. Jireeka i J. Losja da su eki tekstovi prevodi s poljskog. [14]

Najotriji je u svojim kritikama bio Aleksandar Brikner. On je napisao dve kritike, ukojima je izneo uglavnom iste svoje poglede na delo Konstantina Mihailovia. On se neslae sa mnogim pretpostavkama J. Losja. Najpre mu smeta sam naslov, jer misli da nijedobro nazvati Mihailovievo deloPamitniki Janczara, poto ovaj nije vie bio janiarkad je delo pisao, nego "eks-janiar", a da bi se unutranji naslov dela Czasw popisanielepo mogao prevesti sa "wremennik", tj. hronika. Po njemu je delo moralo biti pisanosrpski, to potvruje i beleka na kraju rukopisa Z. On smatra da Konstantin Mihailovinikad nije ni nogom kroio u Poljsku, pa zato o Poljskoj jedva da po tota zna. Briknernaroito zakljuuje to iz injenice to Konstantin ne zna da su se kod Varne borili Poljaci,


23/155

a mogao je u Poljskoj u svoje vreme jo nai ljude koji su uestvovali u toj bici, da je onu Poljskoj uopte iveo. Zatim smatra da Konstantin nije znao protiv koga se to poljskikralj Olbraht borio kad je pretrpeo znatne gubitke u ljudstvu: on je mislio da se to poljskikralj borio protiv Turaka za odbranu hriana, a stvar nije tako stajala. Misli da nisusrbizmi one rei koje kao takve nalazi kod J. Losja. Rei napisane grkim pismenima u

rukopisu Z smatra za "pisarsku zabavu". Inae hvali izdanje i smatra da nije bilo potrebnoposveivati mu toliko filoloke paljivosti, nego pre dati jedan lako itljiv tekst.[15]

Tako u prvoj kritici.

U drugoj kritici A. Brikner e uglavnom potvrditi jo jedanput svoje ranije zamerke, maloe ih proiriti, a neke dodati. On, najpre, smatra da je pisac one prerade iz XVII veka,koju mi oznaavamo ca N, bio poljski agent u istonim zemljama Samuel Otvinovski,koji je ak preveo poznato delo persiskog pesnika Saadija ulistan. Opet potvruje svojuraniju misao da Konstantin nikada nije bio u Poljskoj, pa zamera i Japanu to je primioovu pretpostavku J. Losja. Odluno tvrdi da je Konstantin pisao "crkvenim jezikom".

Najzad smatra da je opis bitke kod Nikopolja, koji se nalazi u XVII glavi rukopisa P i A,ustvari poetak prie o Kraljeviu Marku, kojega Konstantin naziva "bugarski knez". [16]

Briknerove otro pisane kritike toliko su uticale na Jana Losja da je i on sam tri godinekasnije, izdajui veliku hrestomatiju Przegld jzykowych zabytkw (1915) napisao da jeKonstantin Mihailovievo je delo pisao na crkvenoslovenskom jeziku.[17]

Jo jednom se Aleksandar Brikner pozabavio delom naega Konstantina Mihailovia. Itada najiscrpnije i najpotpunije. Dodue, osnovne njegove misli ostale su iste koje jeizneo i u ve spomenutim dvema kritikama, ali je sada imao prilike da se pozabavi i samvie samim delom, a ne samo onim to je bilo sporno u itavom tom kompleksu pitanja.

A ponegde e ranija miljenja donekle da ispravi. To je uinio 1923. tampajui poveilanak o Konstantinu Mihailoviu pod naslovom Wremennik serbskoturecki.[18] Pun jeovaj lanak lepih zapaanja i misli o znaaju dela, o sadraju njegovu, o izvorima, onainu kako je Konstantin Mihailovievo je delo pisao, i naroito o vezi izmeuKonstantinova dela i srpske narodne tradicije. Ti odeljci su svakako najlepe i najivljeto je u itavoj literaturi o Konstantinu napisano. Naravno, morao se dotai tu i pitanjakoja je pokretao i ranije. On i ovde tvrdi da Konstantin nikada nije bio u Poljskoj, da jesvoje delo pisao na srpskom, i to na prostom narodnom jeziku bez primesacrkvenoslovenskoga, i da ga je pisao irilicom. Kasnije je ovo delo sigurno neki Slovakpreveo na eki, a tek onda je postao i poljski prevod. Inae Konstantin je verovatnoiveo meu ugarskim Srbima. Sve ovo potvruje Brikner velikim brojem srbizama uekom i poljskom tekstu, koje navodi i tumai.

Ovo Briknerovo miljenje uglavnom je ovladalo u poljskoj knjievnoj istoriografiji.Naravno, sa malim izuzecima, ili pak s malim izmenama. Zbog toga mnogi istoriaripoljske knjievnosti nee Konstantina Mihailovia uopte uzimati u obzir, a ko o njemukae koju re, onda to uini samo zato da bi pokazao koliki je znaaj imalo ovo delo upoljskoj knjievnosti kao prevod. Tako e Ignaci Hanovski u svojoj popularnoj i veomapoznatojHistorii literatury Niepodlegej Polski rei da je Konstantin delo svoje pisao na


24/155


25/155


26/155

Konstantin Mihailovi najvie po tome izdanju bio poznat, pa je zato i njegovo pravo imedugo ostalo nepoznato svima onima koji su se njegovim delom sluili uglavnom prekoovog ekog prevoda. Da pakost bude vea, drugo izdanje Mihailovieva dela, upravoprvo poljsko, nije uopte imalo u naslovu nikakva imena. Rukopis s prema kojem jenainjeno poljsko izdanje iz 1828. nema nigde spomenuta pieva imena. Zato se greka

stvorena ekim izdanjem nije mogla ispraviti ni prvim poljskim izdanjem. Istaknimo daje poljski izdava Galenzovski, ponesen poljskim patriotizmom, u naslovu napisao da jeovaj janiar bio Poljak, mada se iz teksta sasvim jasno moglo videti ta je KonstantinMihailovi bio po narodnosti.

Kad je 1865. Janko afarik preveo delo Konstantina Mihailovia sa ekoga na srpski, nion nije mogao o imenu pisca da kae nita vie nego ono to je naao u naslovu ekogaprevoda. On je dodue imao pri ruci i poljsko izdanje iz 1828. godine, njime se akposluio u dva-tri navrata u svome predgovoru, ali kako je taj tekst i inae vrlo slab - kaoto smo ranije pokazali - nije mu mogao ni u ovoj stvari nita pomoi. Tako je KonstantinMihailovi uao i u srpsku knjievnost i istoriju kao Mihailo Konstantinovi, pa nije

nikakvo udo to se vrlo esto, sve do najnovijih vremena, spominje kod nas pod timimenom. Tako je i kod Vladimira orovia u njegovojIstoriji Jugoslavije (1933, str.250).

Tek posle izdanja Jana Losja iz 1912. videlo se prema najstarijim rukopisima Z i M, kao iprema rukopisima P, W i J, da je pravo ime naega pisca bilo Konstantin Mihailovi,odnosno Konstantin sin Mihaila Konstantinovia.

Prvi podatak koji imamo o ivotu Konstantina Mihailovia nalazimo u XXVI glavinjegova dela. Sultan Mehmed, to je bio slavni Mehmed Osvaja, - pria tu Konstantin -zatraio je od despota ura Brankovia da mu prema jednome ranijem ugovoru poalje

1500 konjanika, jer hoe da krene na Karamaniju. Despot alje ovaj odred podkomandom vojvode Jake Breiia, rodonaelnika onih Jakia koji su kasnije dugoiveli u Ugarskoj. Mihailovi kae da je ovaj Jaka bio pooim onih Jakia. To je onajJaka koji je 1452. bio u Dubrovniku kao despotov poslanik, a kojega razliito nazivaju:Beri ili Breii. Po Mihailoviu bi pre bio Breii, mada i u njegovu delu, u raznimrukopisima razliito je navedeno prezime ove linosti. Mi se ovde oslanjamo na rukopisM, u kojem su imena najbolje prenesena. Zato verujemo da je i ovo dobro preneto. Kadsu stigli meutim u Tursku, ovi srpski vojnici budu poslati na Carigrad, na svoje velikoiznenaenje i uenje. To je sve dakle bilo 1453. Po nainu opisivanja borbe za Carigradjasno je da je i Konstantin bio u ovoj vojsci. To izlazi iz stilizacije reenica. U rukopisu sak je i napisano: "meu ovima (tj. vojnicima) sam i ja bio", ali je ovo po pretpostavciJosifa Jireeka kasniji umetak. To meutim nita ne menja stvar. Konstantin Mihailovije dakle tada uestvovao pri napadu na Carigrad kao vojnik. Ako pretpostavimo da tadanije mogao imati manje od 18 godina, izlazilo bi da je morao biti roen najkasnije oko1435. Posle ove godine svakako ne, a pre nje bi mogao biti. Ali mnogo ranije isto takonije mogao biti roen zbog jednog drugog podatka koji emo neto kasnije spomenuti.Prema tome teko bi se mogla braniti tvrdnja Konstantina Jireeka da je na KonstantinMihailovi roen tek oko 1438,[26] jer bi onda znailo da je iao na Carigrad kao deak od15 godina, to je skoro sasvim neverovatno.


27/155


28/155

njegova dva brata, te pohvatane begunce sprovodnici najzad pustie i mirno odvedoepreko mora. Nita nam Konstantin ne pria gde je zadran i je li to i koliko uio. Vie datada nije ni znao tano gde se ba nalazi, jer u geografiji nije bio mnogo jak - kako e sekasnije po drugim nekim pojedinostima videti. Ali nam je zato ispriao jedan straandoivljaj koji je opet vezan za ovu njegovu grupu.

Kad je sultan osvojio dobar deo Srbije, vratio se u Jedrene. Mora biti da su mu tadadoveli i pokazali ovu grupu srpskih mladia i deaka. On od njih bira osmoricu sebi zakomornike. Konstantin nije meu tim izabranima. Jednoga dana ovi se mladiidogovorie da ubiju sultana, "Ako ovog turskog psa ubijemo, itavo hrianstvo e bitiosloboeno, a ako nas pohvataju, onda emo biti pred bogom muenici" - rekli su onitada kao zavet. Kad je dolo njihovo vee, bili su spremni da izvre svoju nameru, ali senae meu njima izdajica, Dimitrije Tomai. Sultanova osveta bila je strana. Pitao ih jeprvo ko ih je podgovorio da ovakvo delo smisle, a oni odgovorie da ih je na to nagnalavelika alost i tuga za pobijenim roditeljima i prijateljima. Sultan naredi da im se veupod kolena vrela peena jaja da bi im se ile zgrile i ukoile. A kad neto kasnije vide da

od njih vie nema nita, izdade naredbu da ih pogube. "A neki od nas, uzevi njihova telau noi, sahranili smo ih kraj pustog manastira koji se zove Ne vidi sunce". Konstantin ena kraju ispriati i sudbinu onog izdajnika. Sultan ga je uinio velikim gospodinom, ali ganapade teka bolest suica, od koje se osui i umre.

Ovu epizodu iz dela Konstantina Mihailovia uzeo je Stevan Sremac za predmet svojepoznate prieZaboravljeni Obilii.

Posvedoila se tvrdnja Konstantinova savremenika vizantijskog istoriara Kritovula da"Srbija ima krasno stanovnitvo i osobito ratobornu omladinu".

Konstantin ne pria dalje ta je radio u Maloj Aziji. Ali kako mi znamo da se tamopripremao za janiara, moemo pretpostaviti da je morao proi odreeni put za to, kakonam je on sam ispriao na drugom jednom mestu govorei o tome kako se pripremajujaniari (glava XXXIX). Kad god carska vojska - pria Konstantin na tome mestu -prodre u koju stranu zemlju i tamo doe do veeg broja zarobljenika, odmah za vojskomide carski pisar i upisuje sve deake za janiare, poto za svakog da pet zlatnika onomeod koga deaka uzima. Onda ovu decu vode u Malu Aziju gde ih vaspitavaju. Takvihmladia biva oko 2.000. Ako se pak iz neprijateljskih zemalja ne bi nakupilo dovoljnotakve dece, onda tu decu skupljaju od hriana svojih podanika. Tek broj mora uvek dabude potpun. Oni mladini koji se skupljaju u samoj turskoj zemlji mogu kasnije po svojojsmrti sve to imaju ostaviti kome oni hoe. Oni pak mladii koji su iz neprijateljskihzemalja ne mogu po svojoj smrti nikome nita ostaviti, nego sve ostaje sultanu. Izuzetakje samo onda ako neko od njih stekne tolike zasluge da postane slobodan. Takav ondadobija ista prava kao i oni prvi. I Konstantin je postao takav slobodnjak posle teke bitkeu Vlakoj, o emu e biti govora malo kasnije. Sultan ne miana nita za onu decu kojualje u Anadoliju, nego se o njima staraju oni ljudi kojima su ta deca data. Ti se ljudimoraju o ovoj deci starati, moraju ih vaspitavati i gajiti, a posle ih upuuju onamo kudaim se naredi. A evo kuda se oni alju, emu se pouavaju. Bie da su ti deaci po kuamadok ne odrastu do izvesnog uzrasta kad su sposobni za vojne vebe. Prema elji svakoga


29/155

takvog mladia vri se to dalje pouavanje: jedni se ue da se bore sabljom na konjima, injih sultan snabdeva; drugi odlaze na galije, gde se vebaju za borbu na vodi; Treisvakako ue vetinu peakog ratovanja, jer su janiari uglavnom peaci. Onda sultanbira od ovih mladia najbolje, uzima k sebi i poviava im platu. A od onih drugih kadneko doraste, alje se u gradove za strau. Kao to se vidi iz ovih kratkih Konstantinovih

obavetenja, janiari se specijalizuju za posebne vidove borbe. Janiar za svoje greke nemoe biti novano kanjen, ve samo moe platiti glavom.

O ulozi janiara uopte, a i o sebi u tome, Konstantin Mihailovi je vie puta ispriaodosta pojedinosti. Izgleda da nije olako obavljao te svoje dunosti. To e nam osobitodobro pokazati jedno mesto iz njegova dela. Priajui kako janiari osvajaju gradove, onje to tako ivo predstavio da bi zaista teko bilo pretpostaviti da nije i on sam imao vieputa priliku da oseti svu strahotu jednoga takvog juria na gradske zidove. Prvo e reikakve se pripreme vre za juri. Kad se topovskom vatrom naini na nekom mestuprolom, janiari se priblie tome mestu i ekaju svanue. Onda najpre topovi zaspu tomesto iz svih orua. Posle toga janiari brzo jure s lestvicama na zidove, jer branilaca

tada ne moe biti na zidovima. Ali kad vide janiare na zidovima, okreu se i tuku ih sasvih strana. Janiari se meutim puu uz lestvice, gurajui jedan drugog napred. A uzasve to s bokova lete gusto strele i pucaju puke, die se huka od bubnjeva i ljudske vike. Ito tako traje najvie jedan sat ili dva. Posle toga sve mora da oslabi ako se ne uspe priprvom naletu, jer neki bivaju izranjavljeni, neki pobijeni, a svi su premoreni. To nije nekaopta slika, to je iseak iz ivota jednog janiara, to je neto to je na Konstantin moraovie puta doiveti u svojoj janiarskoj karijeri.

Konstantin ne postaje odmah janiar, kako je to pretpostavio jedan njegov biograf. [27] Alion je ve idue godine vojnik turske vojske i prati pohode sultanove. Samo ne znamo ukakvome svojstvu. im je tako brzo postao vojnik, znai da nije ni bio u Maloj Aziji ukakvoj porodici na vaspitavanju, nego je odmah poslat na izuavanje vojne vetine,ukoliko je on ve izranije nije poznavao. To kaemo zbog toga to e on ve 1456.godine biti u turskoj vojsci pri opsadi Beograda. On sve zna ta se tu odigralo. On znakako je sultan eleo da preveze prvo svoju vojsku preko Dunava i da je ukopa s drugestrane da ne bi Maari mogli dobijati pojaanja za borbe na Beogradu. Ali su ga od togaodgovorili. I sultan se posle mnogo kajao zbog toga, jer su onda Maari lako mogli dadovode pojaanja i da odbrane Beograd. Zatim Konstantin zna kako je poginuo Karada-paa, pa kako su janiari pre vremena napali na zidine gradske i kako su otud odbijeni, pakako je izgorela velika oprema topovska i mnoge druge pojedinosti. Priajui kako suTurci bezuspeno juriali na Beograd, Konstantin e rei i ovo: "A posle toga smo videlijaniare kako bee iz grada" (glava XXIX). Da je i on tada bio janiar, svakako bi nadrugi nain ispriao ovo, a ne bi samo rekao: "videli smo janiare..."

Posle opsade Beograda Konstantin putuje sa sultanskom vojskom na Peloponez. I priasa pojedinostima kako je tekao rat na Peloponezu. Ali ni tu ne vidimo u kakvom jesvojstvu uestvovao, jer stalno govori o turskoj vojsci uopte i o sultanu. Tek ponekareenica nam pokazuje da je i on uesnik u tome pohodu. "A kad smo ve bili nedalekood Soluna..."', "A kad smo doli do grada koji zovu Livadija...", "Onda smo ili najednoga poganikoga kneza..." - eto tako izgledaju reenice Konstantinove koje nam


30/155

svedoe da je i on uesnik itavog ovog ratovanja. Ovaj rat je trajao tri godine, od 1458-1460.

Najtei pohod sultana Mehmeda II bio je svakako onaj na Trapezunt iz 1459. Konstantinga pria sa mnogo zanimljivih i ivih pojedinosti. Vidi se da je u njemu i on bio jae

angaovan. Teren teak, as planinski, as movaran, a ba u vreme ovoga pohoda padajuvelike kie. Kola nisu mogla ii s tovarom, nego se sve moralo pretovariti na kamile itako se kretalo dalje. Ilo se "s planine na planinu" - kako kae Konstantin. Za teinuovoga pohoda karakteristina je scena s kamilom to se sruila pod teretom sanduka sdukatima. Janiari koji su bili blizu isukanih sabalja su uvali ovo blago dok ne doeblagajnik. I sva se vojska morala zaustaviti da bi se rasuto blago pokupilo. Kad sultan uta je bilo, naredi da se puste vojnici da skupe novac za sebe, iia ko ta dograbi.Konstantin veli da su se dobro okoristili oni koji su bili blizu. "I ja sam se tu desio, alikasno; ve su svi zlatnici bili gde su imali da budu, samo je crna zemlja ostala, jer su ljudiskupljali kaki su mogli s travom i blatom, otimajui jedan drugome", - veli na kraju naKonstantin.

Po jednoj reenici vidimo da je on tada janiar. I to iz sultanske najblie pratnje.

Teren je bio vrlo teak, veli Konstantin, te je kamile trebalo sputati niz strminu uzljudsku pomo. Sultan zamoli (Konstantin upotrebljava ba glagol zamoliti) janiare daovaj posao obave. "I morali smo s velikom mukom ii gore i celu no smo se muili skamilama dok ih nismo preveli" - pria Konstantin ovo sve u XXXI glavi. Posle togajaniari bie bogato obdareni od sultana.

Posle osvajanja Trapezunta vrati se sultan u Jedrene. Jo na samome putu stigoe muvesti preko glasnika od Ali-bega da je pobedio hriane i da je uhvatio Mihaila Silaija.

Samo toliko kae Konstantin. A to je bio pad Srbije 1459. godine.Pohod na tatarskog kana Uzun-Hasana Konstantin nije mnogo teko podneo. On pria otome mnoge pojedinosti, ali to su stvari koje je mogao i sluati, koje je mogao videtiizdalje, ali to nisu stvari koje je on sam doivljavao na svojoj koi onako kako smo tovideli u dva-tri maha ranije, i kako emo opaziti u nekim kasnijim sluajevima. Vojska jekretala sve do Eufrata. I tu Konstantin o ovoj reci govori neto to je udno po neznanju:"To je velika i iroka reka, kao Dunav, tee na sever i uliva se u Crno More". s jedneplanine su, veli, videli neku drugu visoku planinu, koja se zove Babil, a iza nje je varoVavilonija i u njoj se nalazi kula prelomljena na tri dela. To je dakle bilo sve od legendekoja je u ovo vreme kolala u Konstantinovoj okolini.

Izgleda da je za Konstantina veoma teak bio pohod na Vlaku.

Kad je sultan saznao kakve je sve nedae priinio Turcima vlaki vojvoda Vlad, krenuoje na Vlaku. Vojska je stigla do Dunava, ali se dalje nije moglo. Valjalo je prebroditibranjenu reku i osigurati mostobran. I opet su janiari bili ti koji su imali da povukunajvie. Sultan se njima obpana. Oni mu obeavaju da e se nou prebaciti amcima i dae poneti teret prebacivanja na svojim pleima. U prvoj grupi nalazi se i Konstantin.


31/155

Posle prelaze i drugi. Kad su se uredili, krenuli su lagano napred. A neprijatelji su ihpustili sasvim blizu, i onda osuli paljbu iz topova. Dvesta pedeset ljudi su im pobilinajednom. A sultan je bio na drugoj obali i nije mogao da im pomogne, ali se bojao da eizgubiti sve janiare. Tada su se oni morali urediti, ukopati dobro topove i zatititi se, patek onda su poeli da se brane na ivot i smrt. I odbranili se. Posle je dola pomo,

neprijatelj se povukao, a sultan se i sam prebacio preko Dunava i bogato nagradio svejaniare. Osim toga to je dao velike novane nagrade, sve one janiare koji nisu bilislobodni uinio je slobodnima, tj. da mogu svoje imanje ostavljati po smrti onome komeoni hoe - kako nas o svemu obavetava sam Konstantin. Ali se s tim nije zavrio ovajpohod. Vlaki vojvoda je nou iznenada napadao Turke pri noitima i priinjavao imvelike tete i nanosio velike gubitke u ljudstvu.

Konstantin posle pria kako su se Turci krenuli na Mitilenu, a posle toga na albanskeknezove. I sultan je pokoravao jednog po jednog vrlo lako zbog toga to je jedan mirnoposmatrao dok je drugi pokoravan. Samo se Skenderbeg odupro uspeno sultanu, jer je nacarskome dvoru upoznao tursku ratnu vetinu i nauio kako joj se treba odupirati. To je

Konstantinova pouka i svima onima kojima pie svoje delo kao pouku kako treba da sepripremaju da bi mogli Turcima dati otpor. Po nainu opisivanja svih ovih pohoda posleVlake izgleda kao da Konstantin nije u njima ni uestvovao, ili je moda u njima onlino bio na zaklonitijem mestu, a ne uvek u prvoj borbenoj liniji i u najveem okraju.

Najtei pohod za Konstantina bio je onaj na Bosnu 1463.

U Jedrenu su bili - pria Konstantin - izaslanici bosanskoga kralja Stevana Tomaevia(Konstantin ga uvek zove pogreno Toma). Oni su doli ia naine primirje. Sultan za tovreme skuplja vojsku, a ove izaslanike zadrava bez odgovora. Jednoga dana dogodi seKonstantinu da ode da obie svoga mlaega brata. On je bio uvar zgrade gde je bila

dvorska blagajna. "Pa kako mu je teko bilo samome, poslao je po mene da doem knjemu" - pria dalje Konstantin. I dok su oni tako razgovarali, nailaze u tu zgradu dvacarska savetnika. Konstantin nije imao vremena da izie, nego se sakrije meu sanduke. Itada uje njihov razgovor iz kojeg razabere da se sultan sprema da napadne Bosnu. Alimora da je iznenadi, jer se boji da u bosanskim planinama ne proe loe. im je sve ovosaznao, Konstantin pokuava o svemu da obavesti bosanske izaslanike. Oni mu ne veruju.Naroito jedan, mlai. "Ovo vam izistinski kaem da to dobro pamtite i da se seate ovihmojih rei, jer sam ja isto tako hrianin kao i vi" - kae izrikom Konstantin. Oveposlednje rei dodue ne nalaze se u svima rukopisima, ali se nalaze u P i A, koji imajudobro prenesen tekst u drugim sluajevima, pa im moemo verovati i na ovome mestu.

Ne daje nam Konstantin izuzetno mnogo pojedinosti o vojevanju u Bosni. Kao da on nijebio suvie angaovan. Ali saznajemo iz njegova teksta ipak sve ono to je zanimljivo zate dogaaje. Vidimo kako je osvojen Bobovac, tu Konstantin sree one izaslanike iporcena ih na svoje rei. "Ali je ve bilo kasno". Potom vidimo kako osvaja sultan Jajce iKlju i kako izmamljuje, hvata i ubija bosanskoga kralja.

Poto je osvojio itavu Bosnu, sultan ostavi u gradovima manje posade, a on se svojskom vrati u Jedrene. Tada i Konstantin ostade u Bosni kao zapovednik male tvrave


32/155

Zveaj na Vrbasu. Dobio je pedeset janiara i platu za pola godine, a drugih Turaka zapomo jo trideset. im se turska vojska povue iz Bosne, ovamo navali ve iste godine ujesen Matija Korvin iz Maarske, zauze itavu Bosnu, a Jajce i Zveaj ne uspe odmah dazauzme, nego ih samo opsede. Zidovi grada Zveaja bili su slabi da se odupru navali.

Pa ipak se ovaj grad drao dosta dugo. to bi preko dana topovi poruili, to suKonstantinovi ljudi preko noi popravljali. I tako j s Zveaj uspeo da se odri sve doknije palo Jajce, pa otuda dovedeno pojaanje. Tada su se opsaeni branioci moralipokoriti. Maari su ih sve pokupili i poveli sa sobom u Maarsku. Prianje o ovom svomdoivljaju zavrie Konstantin ovim reima: "A ja sam hvalio boga to sam se asnovratio iz tamnice meu hriane". On se borio znai sasvim poteno dokle god je mogao,a pokorio se tek kad je uvideo da drugog izlaza nema.

Posle ovoga dogaaja Konstantin Mihailovi u svome delu nita vie ne govori o sebineposredno. Moda bi se ipak poneto jo moglo naslutiti ili zakljuiti iz njegovaprianja. Ili razliitim domiljanjima. Krenimo sada tim putem.

Jedino to moemo tvrditi kao sasvim sigurno to je da je Konstantin Mihailovi poslezarobljavanja od strane Maara morao stii do Budima. Kralj Matija se ca pohoda uBosnu vratio - kako kae Josif Jireek - kao rimski trijumfator. To je bilo veliko slavlje.Vodio je ca sobom 500 turskih robova. Oni su bili njegovi ivi trofeji. Na sveanostima tirobovi su verovatno vodani kroz varo, a moda i kroz varoi, pokazivani svetu. Svakakone nagizdani i nakinureni, ve onako kako obino izgleda roblje. Jedan od tih ivihtrofeja je i na Konstantin. I moda je na elu povorke, jer je posle zapovednika Jajca,Jusufa Harambae, on najvanija linost. On jest da je rekao da se spasao "iz tamnice"onda kad su ga Maari zarobili, ali je on ipak rob, a to nikad nije ni lako niti moe bitiprijatno. Jer se ne treba zavaravati. Maari sigurno nisu milovali i mazili te turske

zarobljenike koji su se onako uporno branili u opsednutim gradovima, i koji su im tomsvojom odbranom sigurno priinili makar i najmanje gubitke. Moralo je tu bitiponiavanja svake vrste, a moda ak i muenja. Moda to nije potrajalo dugo, ali je bilobar za prvo vreme. Mi tu traimo klice Konstantinovu neraspoloenju prema Maarima.Mogli bismo rei i jau re, jer nije tu bilo samo neraspoloenje, nego i otvorena mrnja.I to mrnja koja e se ispoljavati na svakome mestu u delu koje na Konstantin pieitavih trideset godina kasnije. im spomene Janka Hunjadija ili Matiju Korvina, njegovasina, Konstantin odmah nae neku otru re za njih, odmah e ih predstaviti unepovoljnoj svetlosti. A mi po istoriji u mnogo sluajeva moemo kao sigurno rei daistina nije na toj strani. Ali Konstantin tako uvek postupa.

Kad je s takvim raspoloenjem doao u Maarsku, u tu hriansku "slobodu", kad je utakvom nezavidnom obliku bio prikazan Maarima, svakako da mu se nikako nije srcekidalo da ba tu ostane do kraja ivota. To moemo rei kao sasvim sigurno. I zato semoramo zaustaviti na nekim tvrdnjama koje smo ranije samo spominjali, a sad je batrenutak da ih malo pretresemo.

Kad smo prikazivali literaturu o Konstantinu Mihailoviu, zaustavili smo se naponavljanim tvrdnjama Aleksandra Briknera da Konstantin nikad nije nogom kroio na


33/155


34/155

Zatim, dalji deo one Konstantinove reenice daje nam jo neke podatke. Ne uzimamo uobzir onaj podatak "pooima". U poljskom tekstu doista tako stoji. Je li pak Jaka biootac Stefana i Dmitra Jakia, kako se smatra, ili je Konstantin znao neto vie i bolje odostalih, to ne moemo rei, jep to pitanje nije niko pokrenuo ko je o Jakiima pisao. Amoe se pretpostaviti da je kod Konstantina i omaka. Ali to je pitanje u koje mi neemo

ulaziti, neka se njime pozabave drugi, pozvaniji. Drugi deo one misli glasi: "pooimaonih Jakia koji su u Ugarskoj bili". Iz ovoga se jasno vidi da to nisu neki tada bliskiJakii, nego "oni koji su u Ugarskoj bili". Znai da toga trenutka kad je Konstantin ovopisao niti se nalazio u njihovoj blizini, niti je uopte znao da ih jo ima negde. Da jeKonstantin pri pisanju svoga dela iveo u Maarskoj, onda bi on rekao o njima netoblie, a nikako ne bi rekao da su "bili". Oni meutim tada ne samo da su u Maarskoj"bili", u prolosti, nego su bili i tada kad je Konstantin svoje delo pisao. Mi znamo da subpana Stevan i Dmitar Jaki posle pada Srbije preli sa poveim brojem svojih ratnika uMaarsku i da su 1464. dobili od kralja Matije Korvina nalako vlastelinstvo i jo nekadobra oko Moria. Kasnije, za ratne zasluge dobila su bpana Jakii jo i druge gradove ispahiluke irom itave Maarske. Stefan Jaki umro je 1489, a Dmitar 1486. Stefan je

imao sinove Dmitra, Stefana i Marka, jedna od triju njegovih Kepi bila je udata zadespota Jovana Brankovia, Dmitar Jaki je ostavio etiri sina: Jovana, Dmitra, Petra iora. Poslednji muki potomak Jakia umro je 1543. A krajem XV veka njih je punopo itavoj Maarskoj i vrlo su poznati. Da je dakle Konstantin Mihailovi za vremepisanja svoga dela iveo u Maarskoj, zar bi mogao krajem XV veka da napie da suJakii u Ugarskoj "bili?" Oni bi onda za njega bili linosti bliske i sasvim dobro poznate,pa bi za njih morao rei da "ive": da "su", a ne onako u prolom vremenu.

Mislimo da ova jedna navedena misao Konstantina Mihailovia sasvim jasno i, nadamose, ubedljivo govori da on nije iveo u Maarskoj za vreme pisanja svoga dela. Prematome, ne bi se mogla primiti Briknerova pretpostavka, razvijena kasnije od iria, da jeKonstantin itav svoj vek proveo u Maarskoj.

Kad je s onakvim raspoloenjem doao u Maarsku, upravo doveden tamo, Konstantin je,po naem miljenju, odmah morao traiti naina i mogunocti da napusti ovu zemlju.Kako da je napusti, to nije vano, legalno ili bekstvom, takoe nije vano. Zbog toga tood svih poznatih Srba u Ugarskoj Konstantin spominje samo Jakie, mi pretpostavljamoda je preko njih uspeo prvo da se iskopa iz zatvora, jep verovatno kao zarobljenik nijemogao iveti slobodan, a onda je - opet preko njih, odnosno pomou njih - uspeo danapusti Maarsku. Mi bismo pre pretpostavili da je iz Maarske pobegao nego da jelegalno otiao. Jep je obino poslednja uspomena najsnanija. A Konstantin je pokazivaojavno neraspoloenje prema Maarima, znai da mu poslednje uspomene iz ivota kodnjih nisu bile ruiaste.

Jo jedna stvar ozbiljno govori protiv pretpostavke da je Konstantin itav svoj ivotproveo u Maarskoj. Meutim, poslednji branilac ove hipoteze, Branislav irli, i toupotrebljava da bi dokazao ba ono protiv ega ta stvar najreitije govori.

Kako objasniti stav Konstantina Mihailovia prema Maarima, ako se zamisli da je on uMaarskoj iveo? Konstantin se uvek najei kad god spomene Janka Hunjadija ili


35/155

njegova sina Matiju Korvina. Da li takav njegov stav odgovara stavu ugarskih Srbaprema ovim linostima u to vreme? Mi tota o tome moemo rei. Negde ba na tometerenu, nekako u to vreme, morale su postati verovatno nae narodne pesme dugoga stiha,bugartice, u kojima je Janko vrlo esto sretana linost. On je slavni Sibinjanin Janko iztih naih pesama. Ugarski Srbi u svojoj tradiciji eleli su ak da poveu nekako Janka sa

srpskom nemanjikom dinastijom, pa je ta tradicija stvorila legendu kako je Janko sinSt

Documents

Konstantin Mihailović: Janičarove uspomene