Komercijalizacija Sekundarnih Sirovina i Reciklaze Otpada u Srbiji

8/17/2019 Komercijalizacija Sekundarnih Sirovina i Reciklaze Otpada u Srbiji

1/36

KKOOMMEERRCCIIJJAALLIIZZAACCIIJJAA

SSEEKKUUNNDDAARRNNIIHH SSIIRROO V VIINNAA

II RREECCIIKKLLAAZZEE OOTTPPAADDAA

--u--

SSRRBBIIJJII

2009-2010

PPRROOCCEENNAA

OBJAVLJENO: FEBRUAR 2010

Autor: Craig Hempfling

Ova publikaciija je ostvarena uz podršku američkog

naroda kroz Agenciju za međunarodni razvoj

Sjedinjenih Država (USAID), i ne odražava konkretne

stavove USAID-a, Vlade Sjedinjenih država iliBooz Allen Hamilton-a.

Ova publikacija obuhvata sadržaj koji je

finansiran od strane USAID-ovog Projekta za

razvoj konkurentnosti preduzeća isamofinansirane Treehouse Procene reciklaže u

južno-centralnoj Srbiji u 2009.


2/36

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpadaPrvi deo: Procena

i

Akronimi i definicije

AFR: Alternative Fuels & Raw Materials (Alternativnagoriva i sirovine), termin koji se koristi u industijicementa i spaljivanja.

CIM: Center for International Migration (Centar za

međunarodne migracije).

Sakupljač: Izraz korišćen u ovom izveštaju, a može bitiindividua ili javna ili privatna kompanija koja sakupljareciklabilne materiijale, i koja ponekad sprovodi daljuobradu kao što je sortiranje, pranje, i/ili proizvodnjagranulata ili seckane plastike.

CRDA: Community Revitalization through DemocraticAction (Revitalizacija zajednice kroz demokratskuakciju), USAID-ov projekat vredan 200 milliona dolara,implementiran širom Srbije kroz pet partnera koji suradili u pet različitih regiona Srbije od 2001-2007.

CRT: Cathode Ray Tube (Cevi katodnih zraka), videomonitori pre LCD-a.

DOO: Društvo sa ograničenom odgovornošću.

EC: European Commission (Evropska komisija), sadaDelegacija Evropske Unije u Republici Srbiji.

EBRD: European Bank for Reconstruction andDevelopment (Evropska Banka za rekonstrukciju irazvoj).

EPS: Elektroprivreda Srbije, Srpsko javno preduzećeza snabdevanje strujom.

GTZ: Deutsche Gesellschaft fur TechnischeZusammenarbeit (Nemačko internacionalno preduzećeza saradnju i razvoj).

HW: Hazardous Waste (Opasni otpad).

IFC: International Finance Corporation (Međunarodnafinansijaska korporacija), članica grupe Svetske Banke.IFC obezbeđije investicione i savetodavne usluge zaizgradnju privatnog sektora u zemljama u razvoju.

IPA: Instrument for Pre-Accession (Instrument zapredpristupanje), jedini instrument EU za finansiranjekorisnika i zemalja kanditdata.

IPPC: Integrated Pollution Prevention & Control(Integrisana prevencija i kontrola zagađenja), Direktivao industrijskoj emisiji.

ISWA: International Solid Waste Association(Međunarodno Udruženje za čvrsti otpad).

JKP: Javno Komunalno Preduzeće (Public CommunalEnterprise), Javno ili javno finansirano preduzeće uSrbiji koje radi na opštinskom ili regionalnom nivou,odgovorno za gradsko i opštinsko održavanje,uključujući i sakupljanje otpada.

LED: Local Economic Development (Lokalniekonomski razvoj), razvojna strategija koja olakšavapartnerima javnog, privatnog i civilnog društva koji radezajedno na poboljšanju ekonomskih uslova.

LEDIB (Danska): Local Economic Development in theBalkans (Lokalni ekonomski razvoj na Balkanu),petogodišnji projekat koji finansira Danska a kojipodržava razvoj LED, SME i stvaranje novih radnihmesta.

LLC: Limited Liability Company (Društvo saograničenom odgovornošću, DOO).

MEGA: Municipal Economic Growth Activity (Podsticajekonomskom razvoju opština), USAID-ov LED projekatvredan 24 milliona dolara, implementiran u ciljanimopštinama u Srbiji od 2005-2010.

MESP: Serbian Ministry of Environment & SpatialPlanning (Ministarstvo životne sredine i prostornogplaniranja u Srbiji).

MoU: Memorandum of Understanding (Memorandum orazumevanju).

MSME Development: Micro, Small and MediumEnterprise Development (Razvoj mikro, malih i srednihpreduzeća), skup strategija razvoja koje teže jačanjupostojećih i pokretanju novih preduzeća, njihovomefikasnijem poslovanju i bržem rastu.

MSW: Municipal Solid Waste (Opštinski čvrsti otpad).

NGO: Non-Government Organization (NVO- Ne vladineorganizacije).

OEM: Original Equipment Manufacturer (Proizvođač originalne opreme), garancije.

PMU: Program Management Unit (Jedinicaprogramskog upravljanja) u MESP.

PPI: Producer Price Index (Indeks proizvođačkih cena),meri prosečne promene prodajnih cena tokomvremena, dobijene od domaćih proizvođača za njihovuproizvodnju; u SAD, PPI se prikupljaju i prijavljuju odstrane SAD Biroa statistike rada; PPI-i se sakupljaju iprijavljuju za skoro sve industrijske materijale i sektore,

uključujući i reciklažne.

PPP: Public-Private Partnership (Javno-privatnopartnerstvo), u kontekstu ovog izveštaja indicirapartnerske sporazume između opština i privatnogstrateškog partnera za upravljanje otpadom.

PRO-Europe: Packaging Recovery OrganizationEurope (Evropska organizacija za oporavakpakovanja).


3/36

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpadaPrvi deo: Procena

ii

PWW: Porr – Werner & Weber, strateški partner uupravljanju otpadom sa ugovorima o upravljanjuotpadom u Jagodini i Leskovcu.

REAP: Recycling & Employment Alternatives Program(Program reciklaže i alternativnog zapošljavanja),implementiran od strane Mercy Corps-a u južnoj Srbiji uokviru USAID CRDA projekta; program je investirao u

23 opštine, sakupljače i reciklere privatnog sektora, u2007.

Recycler: (Recikler), izraz korišćen u ovoj Proceni zakompaniju koja proizvodi potrošački proizvod odrecikliranog materijala.

RSD: Republic of Serbia dinar (Dinar Republike Srbije),u vreme pisanja ove Procene: 1.00€ = 1.44$ = 96.3RSD.

SDC: Swiss Development Cooperation (Švajcarskarazvojna saradnja).

SEPA: Serbia Environmental Protection Agency

(Agencija za zaštitu živone sredine u Srbiji).

SIDA: Swedish International Development Agency(Švedska agencija za međunarodni razvoj).

SIEPA: Serbia Import-Export Promotion Agency(Srpska agencija za promociju uvoza i izvoza).

SRF: Solid Recovery Fuels (Čvrsta goriva zaoporavak), izraz korišćen u industriji cementa ispaljivanja.

SZR: Samostalna zanatska radnja.

TA: Technical Assistance (Tehnička asistencija).

TAM-BAS: Turn-Around Management and Business

Advisory Services (Menadžment za preokret i servissavetodavnih usluga), program implementiran krozEBRD, EAR i fondove Holandije. Cilj TAM-a je pružanjekonsultanskih usluga srednjim i velikim preduzećima,dok su BAS-ov cilj mikro i srednja preduzeća.

TSR: Thermal Substitution Rate (stopa termalnesupstitucije), izraz koji označava kalorijsku vrednostmaterijala u odnosu na konvencionalna goriva. 5% TSRznači da je 5% konvencijalnog goriva zamenjen nekimalternativnim gorivom.

UNDP: United Nations Development Program(Razvojni program Ujedinjenih Nacija).

USAID: United States Agency for InternationalDevelopment (Agencija Sjedinjenih Država zameđunarodni razvoj), Agencija Vlade SAD koja pružaekonomsku i humanitarnu pomoć širom sveta.

Akronimi plastike

ABS: Acrylonitrile-Butadiene-Styrene; elastična, niskegustine, kruta, nepropustljiva plastika koja se koristi zacevi, auto branike, delove za golf palice; kada istorijamaterijala nije poznata pre recikliranja materijala,

razmatra se korisnost materijala i originalnespecifikacije se ne mogu primenjivati; tri komponenteABS-a smatraju se kanceogenim.

HDPE: High Density Polyethylene; polietilen visokegustine, tvrda, neprozirna forma PE-a sa višljomtemperaturom topljenja; obično se koristi za gajbe zaflaše; takođe se koristi za oblaganje deponijskih jama;reciklažni simbol broj “2.”

LDPE: Low Density Polyethylene; polietilen niskegustine, obično se koristi za plastične kese i nosače zaflaše; reciklažni simol broj “4.”

LLDPE: Linear Low Density Polyethylene, linearnomolekularni oblik PE-a koji je povoljan jer omogućavamanju debljinu proizvoda; najčešće se koristi zasamolepljivu foliju i tanke plastične kese.

PE: Polyethylene; najčešće korišćena plastika, sagodišnjom proizvodnjom od 80 milliona tona;prvenstveno se koristi za ambalažne materijale,uključujući i kese za kupovinu; vidi opis za određenevrste PE.

PET: Polyethylene terephthalate; neravna laganaplastika koja služi kao odlična barijera za tečnost i gas;najčešće se koristi za flaše za pića; Mylar je tanak slojPET-a; reciklažni simbol broj “1.”

PP: Polypropylene; neravna plastika, neobično otpornana većinu hemikalija; najčešće se koristi za poklopceza flaše i tegle (npr. PET flaše), kao i za većinupoklopaca za druge proizvode (kečap, Tic-Tacbonbone...) zbog svoje otpornosti na savijanje;reciklažni simbol broj “5.”

PS: Polystyrene; najčešće se koristi za pribor za jelo za jednokratnu upotrebu i za CD omote; foamedpolystyrene (Stiropor) se koristi za šolje za kafu,izolaciju i stiropor u komadićima za pakovanje osetljiverobe; reciklažni simbol broj “6.”

PVC: Polyvinyl chloride; treći najrasprostranjenijitermoplastični polimer posle PE i PP; najćešće sekoristi u pravljenju aplikacija za građevinski materijalkoji je jeftin, izdržljiv i lak za montažu; obično se nereciklira zbog previsokih troškova obrade.


4/36

Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada u SrbijiPrvi deo: Procena

Sadržaj

Akronimi i definicije ............................................................................................................................i

Uvod ....................................................................................................................................................1

Vlada Republike Srbije ......................................................................................................................4

Akteri nacionalnog privatnog sektora ....................................... ...................................... ........................

7Donatorske inicijative .................................................................................................................................. 8

JKP-i i Opštine ............................................................................................................................................... 9

Strateški partneri u upravljanju otpadom (PPP) ..........................................................................12

Sakupljači..........................................................................................................................................14

Sekundarni sirovine (materijali) .....................................................................................................17

Plastika ...................................................................................................................................................... 17

Papir ........................................................................................................................................................... 18

Staklo ......................................................................................................................................................... 20

Metal ..........................................................................................................................................................

21

Elektronski otpad i baterije ..................................................................................................................... 22

Drvo ........................................................................................................................................................... 23

Građevinski otpad .................................................................................................................................... 24

Industrija cementa ................................................................................................................................... 25

Otpadno ulje ............................................................................................................................................. 27

Organski otpad (kompost) ...................................................................................................................... 28

Pravni okvir za upravljanje otpadom .............................................................................................29

Aneks 1: Intervjuisani akteri

Annex 2: Rezime opštinskih programa sakupljanja

Annex 3: Regionalni planovi za upravljanje otpadom

Annex 4: Rezime poređenja prerađivača plastike i reciklera

REDUKUJ: Koristi manje, bacaj manje i kupuj proizvode koji sadrže manjepakovanja kroz:

• Smanjenje izvora: Smanji koli č inu otpada pre njegove kupovine, i kupujprizvode koji nisu rasipni č ki u pogledu ambalaže ili koriš ć enja.

•

O č uvanje: Smanji koli č . otpada kroz mudro koriš ć enje prirodnih resursa.• Reciklaža: Kupuj proizvode u reciklabilnoj ambalaži.

REUPOTREBI: Upotrebi materijal ponovo u njegovom izvornom obliku ili gaprosledi onome ko ga može ponovo upotrebiti, umesto da ga baciš.

RECIKLIRAJ: Odvajaj reciklabilne materijale i odnesi ih u centre za reciklažugde mogu biti iskoriš ć eni za pravljenje istog ili drugog proizvoda. Recikliranjetroši manje energije i resursa od proizvodnje od novog materijala.

KOMPOST: Kompostiraj organski i prehrambeni otpad kako bi proizveokoristan nus-proizvod i sa č uvao deponijski prostor.


5/36


1

Uvod

Pregled ProcenePregled: Ova Procena je inicirana i finansirana od strane USAID Srbija Projekta za razvoj konkurentnosti. Namera jebila napraviti pregled upravljanja otpadom i sektora reciklaže u Srbiji iz svih relevantnih perspektiva: Vlada RepublikeSrbije i ostali nacionalni akteri i inicijative; opštinske uprave i Javna komunalna preduzeća (JKP); akteri privatnog

sektora koji rade sa 11 različitih vrsta materijala i/ili uloga u sektoru; relevantni razvojni programi i donatori. Ciljevi ovestudije su:

• Proceniti i prezentovati trenutno stanje reciklaže i njenih aktera u Srbiji, posebno onih u privatnom sektoru;

• Ispitati tokove lanca snabdevanja za različite sekundarne sirovine (materijale) iz komunalnih i industrijskih izvora;

• Identifikovati mogućnosti za potencijalno uključenje srpskih kompanija u javno-privatna partnerstva;

• Obezbediti pregled politike/zakona u Srbiji i EU;

• Identifikovati specifične oblasti u kojima USAID Srbija Projekat za razvoj konkurentnosti može da podrži i razvijeprivatni sektor.

Obim Procene: Ovaj izveštaj je prvi od tri postojeća dela Procene:

Prvi deo: Komercijalizacija sekundarnih sirovina (materijala) i reciklaže otpada u Srbiji: Procena (ovaj tj. Prvi deo)

Drugi deo: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija

Treći deo: Predlozi i preporuke za programske aktivnosti USAID Srbija Projekat za razvoj konkurentnosti

USAID Srbija Projekat za razvoj konkurentnosti: Ovaj petogodišnjiUSAID Srbija Projekat za razvoj konkurentnosti je orjentisan na generisanjebrzog, održivog i rasprostranjenog ekonomskog rasta u Srbiji, i to ciljanih,specifičnih privrednih sektora sa velikim potencijalom. Cilj projekta je daobezbedi ekonomski rast i razvoj ciljanih sektora; poveća kapaciteteprivatnog sektora; unapredi poslovnu klimu i osposobi okruženje; uvećadomaću, regionalnu i međunarodnu trgovinu i investicije; uveća mogućnostza zapošljavanjem.

Metodologija: Ova Procena je rezultat 77 održanih intervjua i sastanaka saakterima reciklaže širom Srbije (vidi Aneks 1 za kompletnu listu). Intervjui iinformacije dobijene iz nezavisno sprovedene Treehouse Procene reciklaže

južne i centralne Srbije (2009) su takođe uključeni. Intervjui su sprovođenina licu mesta, u firmama ili kancelarijama ispitanika, i obuhvatali su iobilazak objekata. Intervjui su strukturirani da obezbede: profil aktera;snabdevanje i sakupljanje; tržište i tražnju; finansije; izazove i mogućnostisektora; i makro pitanja kao što su zakonodavstvo i asistencija donatora. Utabeli u nastavku su navedeni ispitanici; svaki ispitanik je detaljno profilisanu drugom delu ove Procene: Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija.

Baza podataka reciklaže: Na samom početku, akteri reciklaže su identifikovani kroz više izvora i baza podataka: IFCRecycling Linkages, US Community Connections- Studijsko putovanje za Upravljanje otpadom, MESP baza podataka,Ekapija-Servis poslovnih vesti, Žute strane Srbije, Ambalaža i pakovanje i putem privatnih kontakata širom Srbije.

Pregled čvrstog komunalnog otpadaČvrsti komunalni otpad: Dijagram u nastavku predstavlja rezime tokova čvrstog komunalnog otpada razdvajanjemukupnog toka otpada na tri glavne klasifikacije: komunalni otpad, industrijski i komercijalni otpad i građevinski otpad.

Komunalni otpad: Komunalni otpad čini 63% ukupnog otpada. Generalno gledano, nije ekonomično sakupljati otpadradi reciklaže. Trenutno se sakupljanje komunalnog otpada uglavnom sprovodi od strane opštinskih JKP-a, a jedan brojopština već sprovodi programe reciklaže. Od skora postoji trend u opštinama i regionima u Srbiji koji podrazumevapotpisivanje ugovora i prepuštanje upravljanja deponijom i sakupljanja otpada nezavisnim međunarodnim operaterima,kroz javno- privatna partnerstva (PPP) u trajanju od 25 godina.

Pregled ProceneIntervjuisani akteri

Sektor/Akteri BrojVlada Republike Srbije 5Nacionalni Privatni Sektor 5Donatorske inicijative 10JKP i Opštine 15Strateški partneri zaupravljenje otpadom (PPP) 2

Sakupljač

i8

Plastika 11Papir 5Staklo 2Metal 2Elektronski otpad i baterije 2Drvo 4Građevinski otpad 2Cementna industiija i gume 3Otpadna ulja 1Ukupno 77


6/36


2

Širom sveta, u poslednjih 12 godina, došlo je do pove ć anjaproizvodnje PET boca za 700%, a samo 5% porastareciklaže.

• Potrebno je 500 godina da bi se PET boca razgradilana deponiji.

• Od 1978, proizvo đ a č i su smanjili težinu PET boce od 2litra za 29%, sa 68 na 48 grama.

• Reciklažom 1 tone PET-a, sa č uva se 4.8m 3 deponije.

PET boce prodate i reciklirane u svetu

Source: Enso Bottles LLC

Ovaj dijagram prikazuje organizaciono raš č lanjivanje č vrstog komunalnog otpada, uklju č uju ć i komunalni, industrijski i komercijalni Igra đ evinski otpad. Obezbe đ ene su procenjene koli č ine za svaku vrstu otpada, ukoliko su bile dostupne, i klju č ne č injenice koje se ti č utokova otpada. Postoje male razlike izme đ u ovog dijagrama i onih predstavljenih iz drugih izvora, ali ova Procena prati organizacijukoja je ovde prikazana.

Organizacioni rezime komunalnog čvrstog otpadaKlasifikacija otpada

Komunalni otpad• 2.37M t/god. (318 t/osobi/god).• 60-70% sakupljenog MSW.• Domaćinstva generišu 63% MSW.

Opštinskičvrsti otpad

Plastika• 948K t/god.• 6-10 veliki učesnici.• Stotine malih prerađivača.• PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad• Velika potražnja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i čistoće.• Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Građevinski otpad• Beton i metal: minimalna reciklaža;

izvodljivo samo na velikim projektima.• Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje.• Mali-srednji projekti: materijali su često

“reciklirani” od strane vlasnika.Ambalažni otpad• Procenjeno 334K t/god.• 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir• 397K t/god.• Relativno efikasna reciklaža.

Staklo• 405K t/god.• Nizak nivo reciklaže.• 2 biznis modela reciklaže.

Deponije• 164 zvanično registrovanih deponija.• 4,481 identifikovanih divljih deponija.• Do 29 novih deponija predviđenih za

izgradnju.• Trend strateškog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika• 85.6K t/god. novih

elektronskih uređaja prodato.• 3 licencirana reciklera.• Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaža.

Metal• Prvenstveno industrijski izvori.• Efikasno prikupljanje i recikl.• Aluminijum: ReCan.

Gume• Procena 50K t/god.• Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno.• 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo• Briketi i pelete za grejanje.• Mogućn. za ind.cementa AFR.• Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost)• 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada).• Nekoliko kompost operacija

(Čačak).

Otpadna ulja• Rastući trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene:• Svi statistički podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom

(revidirana edicija), Jun 20, 2009.• Neki tokovi otpada koji nisu relevantni zaovu Procenu su isključeni (npr. medicinski,životinjski, poljoprivredni, opasni).

Komunalni otpad• 2.37M t/god. (318 t/osobi/god).• 60-70% sakupljenog MSW.• Domaćinstva generišu 63% MSW.

Opštinskičvrsti otpad

Plastika• 948K t/god.• 6-10 veliki učesnici.• Stotine malih prerađivača.• PET, LDPE, HDPE, PP, ABS.

Industr.i komercijalni otpad• Velika potražnja zbog kvaliteta,

konzistentnosti i čistoće.• Procenjeno 700K t/god. neopasnog otp.

Građevinski otpad• Beton i metal: minimalna reciklaža;

izvodljivo samo na velikim projektima.• Postoji zainteresovanost velikih

gradjevinskih i kompanija za demoliranje.• Mali-srednji projekti: materijali su često

“reciklirani” od strane vlasnika.Ambalažni otpad• Procenjeno 334K t/god.• 2011: 4% reciklirano,5% oporavak;

Seko-Pak, Green Dot sistem.

Papir• 397K t/god.• Relativno efikasna reciklaža.

Staklo• 405K t/god.• Nizak nivo reciklaže.• 2 biznis modela reciklaže.

Deponije• 164 zvanično registrovanih deponija.• 4,481 identifikovanih divljih deponija.• Do 29 novih deponija predviđenih za

izgradnju.• Trend strateškog partnera za upravljanje

otpadom (PPP); IFC i MEGA asistencije.

Elektronika• 85.6K t/god. novih

elektronskih uređaja prodato.• 3 licencirana reciklera.• Olovne baterije: 27K t./god;

FarmaKom reciklaža.

Metal• Prvenstveno industrijski izvori.• Efikasno prikupljanje i recikl.• Aluminijum: ReCan.

Gume• Procena 50K t/god.• Cementna industrija: 15K

t/god dozvoljeno.• 2010: 70% reciklir.; 30% AFR.

Drvo• Briketi i pelete za grejanje.• Mogućn. za ind.cementa AFR.• Nedostatak

organiz.sakupljanja

Organski (Kompost)• 3.70M t/god.(49.7% od

komunalnog otpada).• Nekoliko kompost operacija

(Čačak).

Otpadna ulja• Rastući trend u otpadnim

biljnim uljima za biodizel.

Napomene:• Svi statistički podaci su uzeti iz srpske

Nacionalne strategije o upravljanju otpadom

(revidirana edicija), Jun 20, 2009.• Neki tokovi otpada koji nisu relevantni zaovu Procenu su isključeni (npr. medicinski,životinjski, poljoprivredni, opasni).

Industrijski i komercijalni otpad: Industrijski i komercijalni otpad (npr. fabrike, supermarketi, javne ustanove kao što subolnice i skladišta) je najpoželjniji i najtraženiji otpad na tržištu. Slobodno se može re ći da bez industrijskog ikomercijalnog otpada operateri privatnog sektora ne mogu opstati; svi intervjuisani privatni sakupljači i recikleri u ovomistraživanju (Proceni) zavise u određenoj meri (u nekim slučajevima i isključivo) od industrijskog i komercijalnog otpada.

Ambalažni otpad: Procenjuje se da se u Srbiji godišnjegeneriše oko 334,000 tona ambalažnog odpada. Ambalažniotpad je regulisan zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu,i ima ciljane i utvrđene količine za naredne godine, počevši sa4% za reciklažu i 5% za oporavak (upotreba u dr. svrhe) u

2010-toj, sa rastom na 25% za reciklažu i 30% za oporavak u2012. PRO-Europe (Packaging Recovery OrganizationEurope) je matična Evropska organizacija za ambalažu ioporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu ireciklažne programe; Seko-Pak je jedini PRO-Europe operateru Srbiji. Nacionalne PRO-Europe organizacije kao što je Seko-Pak, će bitno olakšati industrijskim kompanijama ikomercijalnim preduzećima u njihovim individualnimobavezama, i to preuzimanjem korišćene ambalaže kroz radprograma kojim se ispunjavaju obaveze na nacionalnom nivou,a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbediti ponovnu


7/36


3

Ovaj dijagram isti č e neke od aktuelnih inicijativa i interesa koji trenutno vladaju uupravljanju otpadom u Srbiji. Dijagram ispituje pojedine ta č ke iz perspektive reciklera,proizvo đ a č a energije iz otpada, sakuplja č a i operatera odlaganja otpada. Pregleduklju č enih aktera služi da istakne interes u sektoru upravljanja otpadom u budu ć nostiMnoge odluke koje budu sada donešene ć e imati dugoro č ni uticaj na ovaj sektor i

njegove aktere u Srbiji.

Ključne inicijative i interesi u Srbiji

PRO- Evropski Operateri• Ambalažni otpad-opštinski,

komercijalni, industrijski.• Green Dot sistem.

• Seko-Pak trenutno jedini operateru Srbiji.

Deponije• Između 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (ekspertise slažu da je to prevelik broj).

• Brojne nove sanitarne deponije suzavršene i rade.

Reciklažna dvorišta• Brzanplast-idejni koncept.• 27 “Reciklažnih dvorišta” i linija za

sortiranje podržavaju mrežuinicijativa sakupljanja.

• Finansiranje u okviru Fonda zazaštitu životne sredine.

Recikleri privatnog sektora• Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i tržište u svimsektorima.

• Aktivna trgovina među akterima.• Nabavka i ograničeno sakupljanje.

Cementna ko-obrada• Lafarge i Holcim.• Gume, usitnjeni čvrsti otpad,

biomasa.• Regionalno rešenje.• Generalno nije u konkurenciji sa

reciklažom.

Opštinsko/JKP sakupljanje• Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu.• Brojni uspešni primeri.

Strateški partneri u.o.• Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i).• 25-godišnji ugovori o upravljanju

otpadom.• Investiranje u novu opremu.• Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti.• Mandatne deponijske takse.• Minimalne finansijske inicijative za

reciklažne operacije.

Sekundarno sortiranje• Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama.• Manje količine korisnih materijala

iz s ekundarnog sortiranja.• Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklažnaprimarna selekcija

Proizvodnjaenergije

Energija iz spaljivanjaotpada

• Konfliktne informacije oprimenljivosti u Srbiji; neophodnostvisokog unosa ograničava primenuna velike gradove/tržišta.

• Mala peć za spaljivanje otpadaplanirana u blizini deponije Duboko(Užice).

Sakupljanje iodlaganje

PRO- Evropski Operateri• Ambalažni otpad-opštinski,

komercijalni, industrijski.• Green Dot sistem.

• Seko-Pak trenutno jedini operateru Srbiji.

Deponije• Između 22-29 novih deponija

najavljeno za izgradnju (ekspertise slažu da je to prevelik broj).

• Brojne nove sanitarne deponije suzavršene i rade.

Reciklažna dvorišta• Brzanplast-idejni koncept.• 27 “Reciklažnih dvorišta” i linija za

sortiranje podržavaju mrežuinicijativa sakupljanja.

• Finansiranje u okviru Fonda zazaštitu životne sredine.

Recikleri privatnog sektora• Privatni sektor: razvijeno

sakupljanje i tržište u svimsektorima.

• Aktivna trgovina među akterima.• Nabavka i ograničeno sakupljanje.

Cementna ko-obrada• Lafarge i Holcim.• Gume, usitnjeni čvrsti otpad,

biomasa.• Regionalno rešenje.• Generalno nije u konkurenciji sa

reciklažom.

Opštinsko/JKP sakupljanje• Nepoznat broj organizovanih

programa, ali je u porastu.• Brojni uspešni primeri.

Strateški partneri u.o.• Uspostaviti Multi-nacionalne

korporacije (Srpske ili PPP DOO-i).• 25-godišnji ugovori o upravljanju

otpadom.• Investiranje u novu opremu.• Od nedavno trend u Srbiji; brojni

konkurenti.• Mandatne deponijske takse.• Minimalne finansijske inicijative za

reciklažne operacije.

Sekundarno sortiranje• Linije za sekundarno sortiranje

locirane na deponijama.• Manje količine korisnih materijala

iz s ekundarnog sortiranja.• Privatni operateri upravljaju

ulaznom deponijskom taksom.

Reciklažnaprimarna selekcija

Proizvodnjaenergije

Energija iz spaljivanjaotpada

• Konfliktne informacije oprimenljivosti u Srbiji; neophodnostvisokog unosa ograničava primenuna velike gradove/tržišta.

• Mala peć za spaljivanje otpadaplanirana u blizini deponije Duboko(Užice).

Sakupljanje iodlaganje

upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji način. Trgovačka marka ''Green Dot'' je simbol kojikoriste kompanije koje su potpisale licencirani sporazum sa organizacijom za oporavak (ponovnu upotrebu) ambalaže.

Građevinski otpad: Reciklaža građevinskog otpada je podeljena u dve kategorije: i) reupotreba (spašavanje)građevinskog materijala; i ii) reciklaža betona i dr. materijala. Reupotreba (neoštećenih i iskoristivih materijala) je običnoprepuštena vlasniku; ukoliko je prepuštena ugovorenoj građevinskoj kompaniji, materijal obično završi na deponiji.Reciklaža betonskog otpada, uključujući metalnu armaturu, cigle i kamenje, obično nije ekonomski isplativa, osim kadasu u pitanju rušenja većih razmera. U tom slučaju materijali se drobe, često zajedno; metal se uklanja, a komadi se

sortiraju po veličini i koriste kao baza za pošljunkavanje. Obično se ovi komadi ne mogu koristiti za novi beton.

Inicijative i interesovanja u SrbijiInicijative i interesovanja: Ovo jeinteresantan i ključni period u Srbijii upogledu upravljanja otpadom ireciklaže. Prisutne su velike i ponekadtakmičarske aktivnosti koje ćeverovatno imati jak uticaj i dugotrajneefekte na način upravljanja otpadomu Srbiji u narednim godinama idecenijama. Najvažniji faktor jezakonodavstvo i izglasan zakon u

Srbiji, koji je u skladu sa standardimaEU. Neki od ključnih faktora sa kojimase Srbija danas suočava su ovdenavedeni i prikazani u dijagramu.

• Planovi za upravljanje otpadom: Opštine imaju rok do 23.05.2010.da razviju planove za upravljanjeotpadom, grupišu se po regionimai razviju regionalne planove. Mnogiregioni, čak većina njih , ćeizabrati privatnog strateškogpartnera za upravljanje otpadom.Jedan broj međunarodnih

kompanija trenutno promoviše itakmiči se za 25-godišnje ugovoreza upravljanje otpadom, deponijama i/ili pružanje usluga odnošenja smeća.

• Eko-Taksa: Eko-taksa ''Proizvođač plaća'' će biti primenjena na robi plasiranoj i prodatoj u Srbiji, i koristiće se zafinansiranje Eko-fonda koji će dalje ulagati u sakupljanje, transport, konsolidaciju, tretman i odlaganje.

• PRO-Europe Operater: PRO-Europe operater u Srbiji, Seko-Pak, će se takmičiti za sporazume o upravljanjuotpadom sa generatorima, sakupljačima i tretman-operaterima.

• Registracija reciklera: Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imaju rok do 23.05.2010. da se registruju pokriterijumima novog zakona, što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja (MESP) obezbediti prikazkretanja otpada i uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Ovaj podatak ćepomoći u odlučivanju gde je potrebno usmeriti investicije Eko-fonda.

• Reciklažna dvorišta: Koncept “Reciklažnih dvorišta” je u razmatranju za podršku od strane Eko-fonda. Projekat

može dramatično uvećati i proširiti opštinski program reciklaže i rezultovati mrežom centara za sakupljanje isortiranje u većim gradovima širom Srbije; projekat može uticati i na dinamiku i interesovanja.

• IPA Fondovi: IPA sredstva za Srbiju pod komponentama 1 i 2 će se uvećati na 198.7 milliona € u 2010. Očekujese da Srbija stekne pravo na sredstva za komponentu 3 (Regionalni razvoj) početkom 2011. god. (202.7 milliona€ ukupno planiranih sredstava).

Sekundarne sirovine (materijali)Pregled: Srbija ima relativno dobar nivo aktivnosti u sektoru reciklaže, sa akterima koji rade sa skoro svim materijalima(vidi gornji dijagram). Sakupljači i recikleri dele jedan broj izazova, uključujući i nedostatak državnih subvencija iinvesticija, za razliku od EU zemalja; umanjene cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom; smanjene količine


8/36


4

Cene sekundarnih sirovina su bile teško pogo đ ene svetskom krizom u2008. Cene plastike i papira su pale za skoro 50% u odnosu na periodod pre osam godina. Cene papira su se od tada oporavile i dostigle''normalan'' nivo. Fe metali dostigli su cene iz perioda neposredno presvetske krize; oni koji su u to vreme kupovali velike koli č ine, su biliprimorani da zadrže ili prodaju materijale sa gubitkom. Svi akteri su bilipogo đ eni, s obzirom da je lanac snabdevanja bio prekinut.

Indeks cena reciklažnih materijalaSAD Indeks cena proizvođača (PPI)

materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, niskih cena i ostalih faktora; kompleksne, spore i skupeadministrativne procedure, ponekad kompleksnije od onih u zemljama EU.

Istorija cena: Prateći grafikoni prikazuju indeks cenaproizvođača (SAD) za recikliranu plastiku, otpadnipapir i gvožđe i obojene metale od Januara 2000.(PPI=100). Ovi podaci pedstavljaju sastav relevantnihmaterijala i tržišta. Cene svih materijala su lagano

rasle od 2002-2008; cena Fe metala se skoroudvostručila u periodu od 7 meseci, od Decembra '07.do Jula '08. kada je dostigla 4,7 puta viši nivo nego uJanuaru 2000. U jesen 2008, sa početkom svetskeekonomske krize, cena sekundarnih sirovina jedramatično pala, poremetila lanac snabdevanja inaglo smanjila sakupljanje. Individualni sakupljači suprestali sa radom, ili se fokusirali na druge materijale.Sakupljanje papira koje je inače bilo veoma efikasno,za posledicu je imalo romsku populaciju koja niježelela da sakuplja papir zbog niskih cena. Velikekoličine materijala su uskladištene kako bi se izbeglaprodaja sa gubitkom, ali su na kraju njihovi vlasnici

bili prinuđeni da prodaju. Potražnja je opala u lancusnabdevanja, primoravajući neke aktere da sprovode

očajničke transakcije, dok neki nisu opstali.

Oporavak: Oporavak cena većine materijala je utoku. Akteri se slažu da se Fe metali prodaju poneodrživim cenama, a napori sakupljanja su nanormalnom nivou; slično je i sa ostalim metalima.Romi još uvek nisu u potpunosti nastavili sakupljanjekomunalnog kartona; sakupljači su prisutni, ali velikekoličine ostaju nesakupljene i kupci i dalje navodenizak nivo oporavka i količina. Oporavak ceneplastike je sporiji, ali svi veliki akteri u Srbiji su opstali

u kriznom periodu, i nedavno je bilo i nekoliko značajnih investicija.

Sakupljači i Recikleri: Za potrebe ove Procene, napravljena je razlika između termina: sakupljač i recikler. Termin''sakupljač'' se koristi za opisivanje kompanije ili pojedinca koji se ograničio na sakupljanje, sortiranje i nizak nivotretiranja materijala kao što su pranje i mlevenje. Termin “recikler” se koristi za opisivanje kompanije koja proizvodifinalni proizvod (npr: creva za vodu, folije, gajbice) ili granulat i vlakna. Razlika između ove dve grupacije može bitisuptilna, i ponekad je podela izvršena na osnovu njihove klasifikacije

Društvena svest: Interesantno zapažanje tokom sprovođenja ove Procene je nivo društvene svesti aktera privatnogsektora. Skoro svi praktikuju neku formu korporativne odgovornosti (npr. čišćenja, obrazovanje, kampanje, zastupanja) iizražavaju stepen uvida u perspektivnost pitanja zaštite životne sredine, i njihove uloge u zajednici.

Konverzija valuta: Relevantni valutni kurs koj i se koristi u ovom izveštaju je 1.00 € = 1.44$ = 96.3 RSD.

Vlada Republike SrbijeRezime: Ovaj deo obezbeđuje pregled ključnih aktera u Vladi Srbije. Svi akteri su detaljnije profilisani u Drugom deluove Procene: ''Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija''.

Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije (Eko-Fond)Profil: Fond za zaštitu životne sredine (Eko-Fond) je odgovoran za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životnesredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. god. budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona € , aočekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona € (Fond u Hrvatskoj iznosi više od 150 miliona € godišnje). Do sada sudirektne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za


9/36


5

Eko-Taksa i Eko-FondFinansijske i investicione šeme

Ovaj dijagram prikazuje kako bi trebali da funkcionišu Eko-Taksa i Eko- Fond. Proizvo đ a č i pla ć aju Eko-taksu kada plasiraju proizvod na tržište; ovaji drugi prilivi (vidi tekst) ć e se deponovati u Eko-Fond. U me đ uvremenu,registrovani recikleri dobijaju dozvole i po č inje pra ć enje tokova i trensferaotpada. Na osnovu koli č ine razli č itih materijala i njihove uloge u lancusnabdevanja, menadžment fonda ć e mo ć i da proceni gde treba investirati, iu kom obliku: subvencije ili investicije. Registrovani recikleri ć e mo ć i dakonkurišu za pomo ć preko Poziva za podnošenje predloga. Cilj MESP su

veliki sakuplja č i i konsolidatori koji ć e izgraditi i održavati mrežu sakuplja č a,i obezbediti kvalitetne sekundarne sirovine sa dobrom cenom za kupce itržište.

Sakupljač

Operaterodlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

“Eko Fond”

Subvencije/investicije

Ostale republičkestruje prihoda

Eksterne strujeprihoda (buduće)

Taksa“Proizvođač plaća”

Dokumentacija•Licence•Manifesti

Sakupljač

Operaterodlaganja

Operatertretmana

Transporter

Konsolidator

“Eko Fond”

Subvencije/investicije

Ostale republičkestruje prihoda

Eksterne strujeprihoda (buduće)

Taksa“Proizvođač plaća”

Dokumentacija•Licence•Manifesti

upravljanje otpadom. Strukturu prihoda Eko-fonda čine četiri izvora, kojima će se dodati itaksa za proizvođače koja će biti primenjena narobii plasiranoj i prodatoj u Srbiji - taksa''Proizvođač plaća''.

1. Emisija Ox, SOx i čestica u vazduhu, plustaksa za odlaganje otpada; na osnovu

podataka o emisiji;2. Registracija motornih vozila; na osnovu

zapremine motora;

3. Jedinjenja koja utiču na smanjenje ozona; uzavisnosti od količine korišćenja;

4. Upotreba i marketing divlje flore i faune; naosnovu dozvola za sakupljanje;

5. Taksa “Proizvodjač plaća”; primenjena narobi plasiranoj i prodatoj u Srbiji. Upotrebomovog principa, proizvođač snosi troškovesvojih aktivnosti, tako da su tretman iodlaganje otpada uračunati u cenu

proizvoda. Taksa se plaća kada proizvođač plasira lokalno proizveden ili uvezen prizvodna tržište. (Proizvodi prizvedeni u Srbiji radiizvoza ne podležu Eko-taksi u Srbiji). Namera je koristiti taksu u cilju podrške upravljanja otpadom nakon istekaupotrebne vrednosti proizvoda. Nije jasno kako i da li će se Eko-taksa odnositi na ambalažu; različiti izvori tvrdeda ovo još uvek nije rešeno, ali čini se da će proizvođači biti odgovorni za reciklažu svog ambalažnog otpada, iliće za alternativu imati finansiranje Seko-Pak-a ili drugog PRO-Europe operatera koji će reciklirati odredjenekoličine u njihovo ime.

Prioriteti: Do sada su osnovni prioriteti Fonda bili usektoru otpada, i pre svega su se odnosili na zatvaranje iizgradnju novih deponija i transfernih stanica. Do proleća2010. se ne očekuju izmene prioriteta. U vreme održanog

intervjua (Dec. ‘09), Eko-Fond je razvijao strategijski planza koji se očekuje da bude završen u Martu 2010.

Opštinski i republički Fondovi: Po zakonu o zaštitiživotne sredine koji je usvojen u Maju 2009, sve opštinemoraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine.Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESP-u radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinskifondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali sefinansiraju iz istih izvora. (Republički Fond 60%, Opštine40%). Opštine mogu da apliciraju sa projektima za

sredstva iz republičkog Eko-fonda. Izgleda da je bilo nekih sporova oko toga koji fond bi trebao biti korišćen za određeneprojekte (npr. Problem Ambrozije i kanalizacije).

Agencija za zaštitu životne sredine u Srbiji (SEPA) Pregled: SEPA ima zadatak da prikuplja, analizira, dokumentuje i prijavi sve podatke i informacije u vezi sa životnomsredinom, zagađenjem i zagađivačima u Srbiji. SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstamaotpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svimpodacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduhaširom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnjiizveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine.Većina bivših radnika Agencije za reciklažu (vidi u nastavku) sada radi za SEPA-u.

Izdavanje dozvola i registracija: Prema novom zakonu o upravljanju otpadom, kompanije koje rade u sferi upravljanjaotpadom, imaju rok do 23.05.2010. za registraciju svojih kompanija i podnošenje zahteva za radnu dozvolu. Proces

Kreditna linijaFonda za zaštitu životne sredine

2009 Kreditni kapital: 50 M RSD (smanjen sa planiranih 300 M)

2010 Kreditni kapital: 100 M RSD predviđen

Maksimum za pozajmice: 10 M RSD

Kamatna stopa: 3% godišnjeTrajanje: 3-5 godina

Grejs period: 6-12 meseci

Apliciranje: Dostupno na www.sepf.gov.rsEko-Fond u saradnji sa republi č kim Fondom za razvoj, jeosnovao kreditnu liniju za finansiranje investicija za zaštituživotne sredine u tri segmenta: č vrsti otpad, emisija u vazduhu iobnovljivi izvori energije. Dve pozajmice su odobrene: jednakompaniji koja proizvodi brikete za grejanje i druga kompaniji kojaproizvodi biorazgradive plasti č ne kese. Obe pozajmice su bileotprilike 7.5 milliona RSD. Tre ć a pozajmica za kompaniju kojaproizvodi palete za grejanje je na č ekanju.


10/36


6

prijavljivanja će se iskoristiti za pravljenje nove baze podataka reciklera. Kompanije mogu podneti zahtev za dozvolu za jednu od pet klasifikacija: i) sakupljanje; ii) transport; iii) konsolidacija; iv) tretman; ili v) odlaganje. Kompanije koje rade uviše od jednog područ ja, će biti pokrivene jednom dozvolom. (Situacija nije jasna za kompanije koje proizvode finalniproizvod od recikliranog materijala; po svedočenju nekoliko takvih kompanija, u prošlosti nisu bili uslovljeni da seregistruju kao recikleri). Postoji 16 različitih klasifikacija sekundarnih materijala koje treba pokriti dozvolom. Premanovom zakonu, počevši od generatora, svi oni koji rade sa otpadom će biti u obavezi da dokumentuju sva kretanja itransfere; SEPA će koristiti te podatke za statistiku. U vreme intervjua (Dec. ‘09), nijedna kompanija nije bilaregistrovana po novom zakonu; očekuje se da će većina čekati krajnji rok za prijavu. Baza podataka će biti objavljena na

SEPA website (www.sepa.gov.rs) kada bude završena.

Informacioni sistem menadžmenta: U Septembru 2009., SEPA je instalirala sistem za upravljanje informacijama kojiće uskoro biti postavljen na njihov website. Trenutno je većina podataka koju poseduju ona dobijena sa terena i naručno popunjenim tabelama, dok su same tabele analiza jednostavnih formata.

MESP-ova Jedinica za upravljanje programom (PMU)Pregled: Mandat MESP PMU je da pripremi projekte i dizajnza trenutne i buduće IPA, NIP, Eko-Fond i internacionalnedonatore. PMU trenutno priprema projekat za IPA Komponentu3 (vidi prilog) u oblasti otpada, vode i vazduha; ukupnavrednost trenutnog portfolija projekta je 100 million €. Neki odprojekata uključuju Kalinić deponiju (otvoreni rudnik lignita kod

Obrenovca); deponiju Halovo koja opslužuje Zaječar, Bor iostale opštine; i deponiju Nova Varoš. PMU prisustvujekoordinacionim sastancima donatora, organizovanim dva putagodišnje, u kojima učestvuje i USAID.

Projekti: PMU je obezbedio pregled svojih trenutnih projektnihportfolija i inicijativa za različite tokove otpada, uključujući stareautomobile, olovo, aluminijum, gume, otpadno ulje, papir,plastiku i komunalni otpad.

MESP PMU u odnosu na Eko-fond: Iako su neki od opisanihprojekata Eko-fonda i MESP PMU slični, ipak postoji nekoliko bitnih razlika: i) PMU samo dizajnira projekte, dok ih Eko-fond dizajnira i implementira; ii) PMU se finansira iz državnog budžeta i ima znatno manja finansijska sredstva od Eko-fonda; iii) PMU se fokusira na spoljne izvore finansiranja, pre svega na IPA fond.

Privredna komora SrbijePregled: Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnicihemijskog, naftnog, papir, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima iorganizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanjeekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu iupravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. U oblasti upravljanja otpadom,organizovali su studijsko putovanje u Sloveniju u proleće 2009; sarađivali sa GTZ-om kako bi razvili on-line trgovinusekundarnim sirovinama, gde prodavci i kupci mogu da pronađu materijale i trguju (kako saznajemo od GTZ-a,sklopljena je saradnja između Privredne Komore i Agencije za reciklažu, ali zbog konflikta koji je nastao između dvestrane oko vlasništva, on-line trgovina nikada nije pokrenuta); sarađivali sa IFC-ovim Recycling Linkages projektom.

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (IPPC): Privredna komora trenutno radi sa kompanijama na

integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC), direktivi o industrijskim emisijama, a u vreme naše posete su bili uprocesu organizovanja događaja za odbor u Valjevu (Dec. ‘09). Fabrika Gorenje iz Valjeva je prva kompanija u Srbijikojoj će biti izdata saglasnosti IPPC za dozvolu.

MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažuPregled: Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona oupravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetimaunutar MESP. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i.Nekadašnja direktorka Agencije Gđa. Gordana Perović, a sada Savetnik Ministra MESP, je obezbedila informativnipregled trenutne politike i zakonodavstva, koji je korišćen za potrebe ovog izveštaja. Rezime procesa za dobijanjedozvola za rad i zahteva koji su u vezi sa kretanjem otpada, su sažeti u narednim paragrafima.

Instrument EU za pred-pristupanje (IPA)IPA Komponente

Komponenta 1: Tranziciona asistencija i izgradnja institucija

Komponenta 2: Prekogranična saradnja

Komponenta 3: Regionalni razvoj

Komponenta 4: Razvoj ljudskih resursaKomponenta 5: Ruralni razvoj

IPA,ili evropski instrument za pred-pristupnu pomo ć , trenutno je jedini instrument EU za period 2007-2013. IPA zamenjuje4 prethodna Fonda: Phare, ISPA, SAPARD i CARDS.Finansiranje Komponenti 1 i 2 uklju č uje sve zemlje pa iSrbiju. Preostala tre ć a komponenta je usmerena samo nazemlje kandidate; o č ekuje se da Srbija postane podobna zafinansiranje Komponente 3 po č etkom 2011. MESP PMUtrenutno priprema projekte ukupne vrednosti od 100 milliona€ u tri oblasti IPA 3: otpad, voda i vazduh.


11/36


7

Akteri nacionalnog privatnog sektora

Seko-Pak (PRO-Europe) Pro-Europe Sistem: PRO-Europe (Packaging Recovery Organization Europe), osnovana 1995, je matična Evropskaorganizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu upotrebu), reciklažu i reciklažne programe, kojakoristi trgovačku oznaku ''Green Dot'' (''Zelena tačka'') kao finansijski simbol. PRO-Europe deluje kao platforma

zajedničke politike koja zastupa interese svih Organizacija za ponovnu upotrebu ambalaže i reciklažu, osnovanih ivodjenih od strane, ili u ime industrije. Ove nacionalne Organizacije u suštini oslobađaju industrijske kompanije ikomercijalna preduzeća od njihove pojedinačne obaveze (da preuzmu nazad korišćenu ambalažu) kroz funkcionisanjeprograma, i na taj način ispunjavaju obaveze na nacionalnoj osnovi, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je obezbeditipovraćaj i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji i ekološki način. Pored koordinacije i usklađivanjačlanova pojedinačno, oni rade na očuvanju zajedničkih interesa i koherentnosti projekta, jedinstvene politike i pozitivnogimidža u okruženju. PRO-Europe je Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) registrovano u Belgiji.

Seko-Pak: Seko-Pak je trenutno jedina Organizacija u Srbiji (većina zemalja ima po nekoliko provajdera; Austrija, sakojom Seko-pak, kako izgleda, ima najbližu saradnju, ima samo jednog provajdera). S obzirom da je Seko-Pak tekzapočeo sa aktivnostima (Jan. ‘10), mnogi detalji koji se tiču njihovog poslovanja u Srbiji nisu definisani i objavljeni.Trenutno postoji 9 osnivača iz industrije u Seko-Paku (npr. Coca-Cola, Ball Metal, Tetrapak, Calsburg). Seko-Pak nijeograničen samo na sektor pića, već može predstavljati bilo koju kompaniju, nudeći rešenje za bilo koj i ambalažni otpad.

Namera Seko-Paka je da bude neprofitabilana kompanija kojaće sav prihod koristiti za subvencionisanje i unapre

đenjesakupljanja (umanjeno za administrativne troškove); potencijalne zalihe sredstava će se koristiti za dalje reinvestiranje ili

da bi se smanjila naknada za članarinu osnivačima/klijentima. Treba napomenuti da je Seko-Pak Društvo saograničenom odgovornošću (D.O.O.) i da Seko-Pak neće biti vlasnik otpada.

Reciklažne investicije: Prihodi se ostvaruju kroz cenu po toni otpada plaćenog od strane osnivača i klijenata (specifičnidetalji još uvek nisu definisani). Pristupanje Seko-Paku radi navedenih usluga je na dobrovoljnoj osnovi. Postoje dvavida pristupanja Seko-Paku: kao klijent ili kao vlasnik akcija DOO-a (osnivač). Trenutni plan Seko-Paka je da uđe u 7-10Opština i pomogne im da uspostave osnovne programe sakupljanja. Kako tvrde u Seko-Paku, njihov kratkoročni cilj jeda stabilizuju sakupljanje kroz subvencionisanje i investiranje u sakupljanje. Pripremanje građana kroz edukativnekampanje je nezaobilazno, s obzirom da veliki procenat komunalnog otpada čini ambalažni otpad, ali nije potpuno jasnoda li Seko-Pak planira da finansira javne edukativne kamanje.

Uticaj politike: Seko-Pak je učestvovao u formiranju Zakona o upravljanju otpadom i pravilnika o Ambalaži i

ambalažnom otpadu, koji u suštini obavezuje generatore otpada da tretiraju svoj otpad. Seko-Pak je protiv sistemadepozita s obrazloženjem da samo 5-12% otpada čine flaše/boce za napitke, i smatra da se sistemom depozita nanosišteta potrošačima. Seko-Pak je takođe protiv pojedinačnih kvota za različite materijale (po zakonu: 5% za reupotrebu,4% za reciklažu, za 2010-u), jer bi to za neke materijale bilo problematično. Smatraju da će biti efikasnije fokusirati se nateže ciljeve u kratkoročnom periodu, nakon uloženog rada na uvećanju sakupljanja materijala koji se trenutno reciklirajuna visokom nivou. Planiraju da iskoriste period od prvih par godina za pravljenje plana, kako bi dostigli dosta ambicioznukvotu za 2012. god: 30% reupotreba, 25% reciklaža.

Udruženje reciklera plastike u SrbijiPregled: Srpsko Udruženje reciklera plastike (osnovano 2006. god.) je Udruženje građana čiji je cilj promovisanjereciklaže i preduzimanje inicijativa u saradnji sa privatnim sektorom, Vladom Srbije i Donatorima. Ciljevi Udruženja su: i)organizovati reciklere kako bi bolje sarađivali i imali priliku da rade na zajedničkim ciljevima; i ii) omogućiti neprofitneaktivnosti, kako bi imali pristup javnim i internacionalnim resursima. Vodeći osnivač je kompanija Brzanplast, od koje

Udruženje dobija i finansijsku podršku (naknada za kancelarijski prostor i dr. troškovi). Gospodin Rade Simić, DirektorBrzanplasta, je Predsednik Udruženja; Gospodin Milan Ilić je Predsednik Odbora i vodi kancelariju Udruženja u

Beogradu. Udruženje upošljava 5-10 volontera. Članovi, kojih ima oko 50, nisu u obavezi da plaćaju članarinu.Udruženje je član Evropskog Udruženja za reciklažu, i dobilo je tehničku pomoć i savete o metodama sakupljanja iplaniranja.

Projekti: Udruženje reciklera je partner u kampanji ''O č istimo Srbiju! '', vrednoj 4 M RSD kojom se finansiraju javnekampanje i reciklažna oprema. Sarađivali su sa IFC Recycling Linkages projektom, i zajedno napravili poslovni planreciklaže i studiju izvodljivosti za jednog člana, ''Eva'' iz Kladova. ACDI/VOCA, kroz USAID CRDA projekat, nabavila je

jedan broj kontejnera, mlinova i presa od Udruženja ili Brzanplasta; Opštine/JKP-i su dali doprinos u reciklabilnim


12/36


8

materijalima i to količinom koja je ekvivalentna 30% od ukupne vrednosti projekta. Udruženje je takođe učestvovalo i uformiranju Zakona o upravljanju otpadom, i imalo je neke kontakte sa UN i Svetskom Bankom.

Reciklažna dvorišta: Koncept “Reciklažna dvorišta” ima za cilj da pokrije teritoriju Srbije sa reciklažnim kontejnerima istrateški lociranim linijama za sortiranje reciklabilnog otpada, oslanjajući se na postojeće srpske kompanije kaopotencijalno tržište za sakupljene materijale. Tvorci koncepta promovišu ovu ideju Eko-Fondu i preporučuju MESP-u danabavi oko 7,500-11,000 kontejnera i presa za opštine, i oko 27 linija za sortiranje u većim opštinama Srbije (vidi prilog).Prema procenama Brzanplasta, troškovi finansiranja koncepta bi iznosili 2 milliona € i investicija bi rezultirala

sakupljanjem 20,000 t/god. balirane, reciklirane plastike, čime bi se dostigla kvota od 20-30% reciklirane plastike, plusdrugi materijali. Trenutni koncept i prethodne verzije su prezentovane u seriji kratkih publikacija (pripremio Brzanplast).

Izazovi: Nedostatak asistencije Vlade Srbije, nedostatak definisane nacionalne strategije i suprotstavljeni interesi uupravljanju otpadom i reciklaži, su glavne identifikovane prepreke; Udruženje tvrdi da veliki deo problema trenutno

rešava privatni sektor. Uz dužno poštovanje prema Udruženju, neki članovi, možda zbog nedovoljnog razumevanja,imaju prevelika očekivanja od Udruženja u smislu obezbeđivanja Donatorske pomoći; Udruženje bi trebalo da uvećasvoj profil i vidljivost a članovi da daju veći doprinos kroz angažovanje.

KOMDEL, Udruženje JKP-aPregled: KOMDEL je nacionalno Udruženje JKP-a, osnovano1998.god; članstvo je dobrovoljno, i trenutno ima 94JKP/ članova, što je odprilike polovina JKP-a od ukupnog broja. Interesovanje KOMDEL-a nije ograničeno na upravljanjeotpadom, već uključuje groblja, vodovod i toplane, plus 24 člana predstavnika industrije. Udruženje ne dobija javnasredstva; postoji mala ''značajna'' godišnja članarina. Prema KOMDEL-u, manje od 20% Opština u Srbiji ima neki oblikreciklaže komunalnog otpada, iako postoje neki dobri primeri i građani postaju sve više svesni potrebe za recikažom.

KOMDEL i TTI Grupa: Obzirom da KOMDEL u suštini nije finansijski održiv, Udruženje je povezano sa privatnomkonsultantskom grupom, TTI Group; rukovodstvo KOMDEL-a i konsultanti TTI Grupe su iste osobe. KOMDEL i TTI

Grupa zajedno pružaju konsultantske usluge za komunalne infrastrukture i upravljanje otpadom; oni razmenjujuinformacije i resurse, uključujući i website: http://ttigroup.co.rs. KOMDEL/TTI je proizveo veliki br. dokumenata i resursakoji se bave pitanjima o upravljanju otpadom, i zalaže se za planiranje i sprovođenje strategije o upravljanju otpadom nanacionalnom nivou.

Donatorske inicijativeKratak pregled: Intervjuisan je jedan broj Donatora i međunarodno finansiranih razvojnih inicijativa vezanih za reciklažui upravljanje otpadom. U cilju eliminacije pogrešno prezentovanih informacija o njihovim programima i inicijativama,obezbeđeni su samo kratki rezimei nekih relevantnih programa; potpuni profili prezentovani su u Drugom delu oveProcene: ''Akteri reciklaže u Srbiji i profili kompanija''

“Reciklažna dvorišta” Nacionalna strategija(Pezentovano od strane Brzanplasta i Udruženja reciklera plastike u Srbiji)

SakupljanjePopulacija u Srbiji 7,500,000Kontejneri (1 kontejner/1000 građana) 7,500 kontejneraSakupljanje po kontejneru 150 kg/mes.Ukupno sakupljanje u Srbiji 1,125 ton/mes.

SortiranjeLinije za sort.(1 linija/100,000 građana) 75 linija za sort.Izdvojeno PET-a za 1mesec 15,000 kg/mesec/linija

Pregled troškovaSakupljanje i odvoženje 38.9 M RSD/god.Sortiranje i presovanje 247.5 M RSD/god.

Transport do reciklažnog centra 45.0 M RSD/god.Ukupni troškovi (godišnji) 381.4 M RSD/god.

Analiza koštanjaCena PET-a po kg 24.5 RSD/kgCena po stanovniku 44.2 RSD/kg

Reciklirana količina po stanovniku1.8 kg/građ.

(odprilike 47 2-L boca)Cena po boci (26 2-L boca/kg) 0.94 RSD/boci

Ovaj dijagram i podaci prikazuju koncept “Reciklažnih dvorišta” i finansijsku analizu; dijagram šematski prikazuje liniju zasortiranje. Namera je prikupiti i upravljati komunalnim reciklabilnim otpadom u regionalnim objektima, a zatim materijaleprodavati kompanijama u Srbiji. Cifre su uzete iz originalne i malo starije verzije koncepta, a ne iz aktuelne, kojasvejedno prikazuje glavne ta č ke predloga za razvoj i investicije. Tako đ e, predlog koncepta treba potkrepiti medijskomkampanjom o reciklaži i podrškom Vlade Srbije na nacionalnom i lokalnom nivou.


13/36


9

Recycling Linkages, International Finance Corporation (IFC): Cilj projekta ''Recycling Linkages'' je bio poboljšanjeperformansi industrije reciklaže u regionu, stvaranjem jakog ekonomskog, socijalnog i uticaja na životnu sredinu,rezultirajući značajnim povećanjem obima sakupljanja i reciklaže širom regiona. Projekat je podržao mala i srednjapreduzeća, nacionalne i lokalne državne strukture, individualne sakupljače (uglavnom Rome) i poslovna udruženja.Aktivnosti su bile usmerene na: poboljšanje regulatornog okvira, jačanje operativnih kapaciteta privatnog sektorareciklaže i pristup finansijskim sredstvima, kao i na podizanje javne svesti o prednostima reciklaže. Projekat je radio usvim sektorima reciklaže i realizovan je u periodu od Jan. ‘06 do Dec. ‘08.

Integrated Solid Waste Management Project, International Finance Corporation (IFC): Projekat za integrisanoupravljanje čvrstim otpadom je usledio nakon Recycling Linkages, i započet je 2009. Projekat je originalno dizajniran dapomogne u sprovođenju strategije o upravljanju otpadom u Srbiji, kroz javno- privatna partnerstva u upravljanju otpadomu nekim od 27 označenih geografskih regiona. Međutim, projekat je od tada evoluirao i ima širi fokus, tako da se poredupravljanja otpadom bavi i generalnom temom opštinske infrastrukture. Konkretno, projekat pomaže Opštinama dapripreme i organizuju tendere za privatne partnere u oblasti komunalnih usluga ( uključujući ali ne ograničavajući se naupravljanje otpadom). Opštine Subotica i Smederevo trenutno učestvuju u projektu.

MEGA, USAID: MEGA obezbeđuje konsultantske usluge o upravljanju otpadom opštinama i JKP-ima, pomažući ima dapripreme projekte o čvrstom odpadu u skladu sa nacionalnim zakonom i direktivama EU. Njihove usluge uključuju:tehničku pomoć u dizajnu deponije i odabiru lokacije; asistenciju u pravljenju opštinskih i regionalnih planova oupravljanju otpadom; i asistenciju u procesu planiranja i nabavke za angažovanje strateških partnera za upravljanjeotpadom kroz PPP sporazume (slično IFC-ovom Projektu za integrisano upravljanje čvrstim otpadom). MEGA je

organizovala 4 radionice na ovu temu u 2009., kao i sednice o projektnom finansiranju, javno- privatnim partnerstvima ireciklaži. MEGA zvanično radi u 32 opštine, ali sa svojim konsultantskim uslugama pokriva sve regione i opštine. Uoblasti upravljanja otpadom, MEGA je trenutno fokusirana na Niš, Valjevo i Timočku Krajinu.

Socially Responsibile Waste Management, Holandija: Cilj ''Socijalno odgovornog upravljanja otpadom'' je da poboljšakapacitete svih nosilaca/aktera, da bi se osigurala održivost, efikasnost i pravičnost lokalne prakse u upravljanjuotpadom i reciklaži, i nacionalne politike i zakonodavstva u Srbiji. Projekat je započet krajem 2009. i trajaće 30 meseci.Usmeren je na opštine Prokuplje i Pirot; implementira se od strane nekoliko lokalnih i holandskih organiyacija.

Plastic Recycling Project, USAID Makedonija: USAID-ov Projekt reciklaže plastike imao je cilj da uspostavi efikasan iekonomski održiv program za reciklažu plastike u Makedoniji. Projekat vredan 1.3 milliona $, i realizovan u periodu odSept. ’05 do Dec. ‘09, bio je sastavljen od 6 komponenti: i) razviti i sertifikovati kompanije za sakupljanje i reciklažu; ii)sprovesti program sakupljanja PET-a u opštinama; iii) sprovesti kampanje podizanja javne svesti na nacionalnom ilokalnom nivou; iv) ojačati opštinske kapacitete u upravljanju otpadom, uključujući apliciranje za IPA sredstva; v)

osnovati Udruženje reciklera plastike PETRA; i vi) asistirati MESP-u u razvijanju i implementaciji zakona o ambalažnomotpadu koji će zakonski ustanoviti industriju reciklaže.

Strengthening of Local Self Government & Modernization of Communal Services, GTZ: GTZ je dobar tehničkiresurs za pitanja koja se odnose na upravljanje otpadom, deponije i Strategiju o upravljanju otpadom u Srbiji. GTZ radina primenjivanju nemačkih uspešnih iskustava u Srbiji. Oni veruju da Srbija treba da se fokusira na širenje reciklažnihinicijativa i da je broj planiranih deponija (27) previsok. Njihovo obrazloženje je da su troškovi deponije visoki, da seevropske deponije zatvaraju i sjedinjuju, dok Srbija planira da gradi još deponija, i da se PPP model za upravljanjeotpadom može na kraju pokazati neisplativim. GTZ je zainteresovan za jačanje saradnje između međunarodnih inacionalnih aktera, i veruje da bi postojeći komitet za gradove i opštine trebao da bude više zastupljen u koordinacijiDonatora. GTZ je na prethodnom projektu radio sa Agencijom za reciklažu i Privrednom komorom Srbije na razvojusistema elektronske trgovine sekundarnim sirovinama u Srbiji. Sistem je završen pre izbijanja sukoba oko vlasništva nadsistemom i podacima, i iz tog razloga sistem nikada nije postao operativan; GTZ će možda ponovo pokušati sa

uvođ

enjem sistema. Zaključci radne grupe upravljanja otpadom iz Juna 2009. su prezentovani u Drugom delu: Akterireciklaže u Srbiji i profili kompanija.

JKP-i i Opštine

Programi sakupljanjaOpštinski programi sakupljanja: Za potrebe ove Procene intervjuisano je 13 Opština i JKP-a (uključujući i one izTreehouse Procena reciklaže u južnoj i centralnoj Srbiji), od kojih je devet dobilo donaciju od USAID-a za pokretanje iliproširenje reciklažnog programa. Od navedenih devet, ukupno pet trenutno upravlja programom reciklaže, dve suzapočele a zatim prekinule sa aktivnostima (Ivanjica i Priboj), a dve nikada nisu ni započele sa korišćenjem donacije


14/36


10

Raška je rešila problem sakontejnerima, postavljanjem velikihvre ć a unutar kontejnera. Kontejnerse otvori, izvadi se vre ć a i isprazniu kamion, a zatim vrati u kontejner.Sadržaj kontejnera u Raški jeodli č no sortiran, i č ini se da sukontejneri strateški i efikasnopostavljeni po gradu.

JKP Kragujevac zapošljava

privremene radnika zasortiranje, presovanje ibaliranje plastike, prekosocijalnog programarepubli č kog fonda. Kako uJKP-ima napominju,reciklaža PET-a nijeprofitabilna bez subvencija,osim ukoliko je sakupljanjevelikog obima.

In đ ija ima efikasan sistem sakupljanja sa visokom stopomu č eš ć a. Firme su u obavezi da nabave kontejnere za plastiku ipapir; ku ć e i stanovi u gradu i u 11 sela dobijaju vre ć e. Nafotografiji se vidi da je JKP ostavio plavu vre ć u(za papir) ispredku ć e nakon preuzimanja pune vre ć e. Kasnije u toku dana,JKPse vra ć a da pokupi žute vre ć e (plastika), i tada ostavlja noveprazne vre ć e.

Opštinski programi sakupljanjaPodaci Procene

Ovaj dijagram prikazuje rezultate sakupljanja u 13 anketiranihopština. Devet opština, uklju č uju ć i i č etiri koje ne sakupljaju,

dobile su donaciju za podršku reciklaže od USAID-a. Svakiprogram je jedinstven u jednom ili više aspekata kada govorimoo dizajnu, geografskom položaju ili akterima. Može segeneralizovati i re ć i da iza svih aktivnih programa stoji jedna iliviše osoba kojima se može pripisati uspeh. U ve ć ini slu č ajevasu preduzete neke izmene i poboljšanja radi unapre đ enjaprograma, a na osnovu nau č enih lekcija.

(Nova Varoš i Tutin). Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET), u manjoj meri papira i kartona, i veomamalo ostalih materijala; nekoliko sakuplja staklo. Prateći grafikon prikazuje prosečno mesečno sakupljanje plastike ipapira u 13 anketiranih opština. Aneks 2 predstavlja osnovni pregled svake anketirane opštine, uključujući pregledmaterijala, metoda sakupljanja, sortiranja i odvajanja, i tržišta. Čitalac ovog izveštaja se upućuje na Drugu deo oveProcene za detaljan profil svakog programa.

Vrste programa sakupljanja: Svaki od opštinskihprograma sakupljanja je na neki način jedinstven, ali se

generalno pojavljuju tri vrste programa ili njihovekombinacije: i) kontejnersko sakupljanje, ii) sakupljanjevreća (domaćinstva), i iii) mokro-suvi model.

Kontejnersko sakupljanje: Tradicionalno kontejnerskosakupljanje, sa kontejnerima dizajniranim za specifičnematerijale je najzastupljenije, realizovano samostalno ilisa drugim inicijativama u osam od devet opština (Čačakkoristi mokro-suvi model). Opštine najčešćeodrede/obeleže kontejnere za plastiku i u manjoj meri zapapir. U nekoliko slučajeva postavljeni su i kontejneri zadruge materijale. U Inđiji sve firme moraju da obezbededva kontejnera od 140 litara za plastiku i papir.

Skupljanje vreća (domaćinstva): Inđija i Čačakorganizuju programe sakupljanja tako što zadomaćinstva u ciljanim područ jima obezbeđuju i delekese za reciklažu. Za kuće, kese se ostavljaju ispredkuće na dan sakupljanja; za stambene zgrade, kese sesakupljaju od vrata do vrata. U obe varijante se na dan sakupljanja pune kese zamenjuju novim. Iako su ova dvaprograma rangirana visoko po količini sakupljenog materijala (mada ne i po glavni stanovnika), oni su takođe i najintenzivniji u smislu upravljanja i verovatno najskuplji što se tiče cene koštanja upravljanja.

Mokro-suvi model: Od svih intervjuisanih opština, jedino Čačak koristi mokro-suvi model za sakupljanje rec.materijala. U ovom sistemu, mokar otpad se odlaže u jednu kesu ili kontejner, a suvi u drugu (razli čite boje). Mokriotpad se odlaže na deponiju (JKP Javno ZeleniloČačak, takođe radi na pilot projektu kompostiranja, gde se šaljemala količina mokrog otpada); suvi otpad se šalje na sortiranje (u ovom slučaju je to privatno-upravljana linija na

opštinskom kompleksu za upravljanje otpadom). Seko-Pak, čini se, podržava mokro-suvi model.

Prednosti i nedostaci: Ne može se generalno reći koji od ova tri modela je najbolji, to uglavnom zavisi od ljudskih imaterijalnih resursa kojima su JKP-i, opštine i drugi akteri spremni da doprinesu. Treba napomenuti da nijedan odanketiranih programa ne pokriva svoje troškove.


15/36


11

• Za opštine koje žele da započnu sa programom, ili za one kojima nedostaju sredstva, kontejneri su verovatnonajbolje rešenje: to je relativno jednostavan, jeftin i lak za sprovođenje program, i može se lako uvećatipovećanjem broja kontejnera.

• Upotreba kesa rezultira boljim sortiranjem, jer građani sakupljaju u svojim domaćinstvima; građani samostalnoodlažu svoj mokri otpad, dok se vreće za suvi otpad preuzimaju od njih, obično jednom nedeljno, tako da su onidosledni u odlaganju samo suvog otpada u vreće. Sakupljanje vreća zahteva veće angažovanje radnika, sobzirom da se vreće preuzimaju po kućama i stanovima.

• Mokro-suvi model je dizajniran da bude najjednostavniji za građane; omogućava najvišlji stepen sortiranja ipovećanje broja materijala koji se mogu sortirati. Sa druge strane, zahteva najviše investiranja i radne snage odstrane opštine ili drugih aktera. Kao prvo, mora postojati linija za sortiranje i postrojenje za razdvajanje, presa iskladište za materijale; drugo, otpad na liniji mora biti sortiran ručno, što znači da broj upošljenih radnika zavisiod kapaciteta sakupljanja; i na kraju, celokupni sistem zahteva upravljanje i superviziju na visokom nivou.

• Lokalna javno-privatna partnerstva: S obzirom na veliki broj privatnih sakupljača i reciklera u Srbiji, i brojaJKP-a koji započinju ili upravljaju programom reciklaže, postoji minimalna saradnja između javnog i privatnogsektora. Mnogi privatni sakupljači i recikleri tvrde da su imali bezuspešne pokušaje da dobiju odobrenje ilisporazum za upravljanje inicijativom sakupljanja ili plan za ciljane materijale ili oblasti. U međuvremenu , mnogeopštine potpisuju 25-godišnje ugovore sa međunarodnim kompanijama za upravljanje sakupljanjem otpada i/ilideponijom. U pogledu gore navedenog, Čačak je odličan primer jakog i efikasnog lokalnog javno-privatnogpartnerstva, koji može biti uzet u obzir od strane većeg broja opština.

•

Finansijske performanse: Ni jedna od anketiranih opština/JKP-a nije u stanju da pokrije troškove reciklaže, alibenefit vide u smanjenju količine odloženog otpada na deponiji. Kompanija Brđa iz Trstenika je uspešno preuzelaulogu JKP-a kroz komunalno sakupljanje, bez subvencija ili asistencije lokalne samouprave. Brđin uspeh sezasniva na sakupljanju sekundarnih sirovina u javnim kontejnerima, a pored toga, on otkupljuje i komercijalni iindustrijski otpad. Svoju profitabilnost Brđa objašnjava boljim sortiranjem otpada od strane njegovih radnika, negood strane radnika JKP-a, kao i opšte boljom efikasnošću privatnog sektora u odnosu na javni.

• Krađa materijala: Nekoliko intervjuisanih se suočava sa problemom krađe materijala iz kontejnera, uglavnompapira i kartona. Dok većina JKP-a ovo smatra problemom, ostali (kao npr. Žitorođa) ovo smatraju pozitivnim, jerna kraju materijal ipak bude recikliran, i predstavlja izvor prihoda nezaposlenim Romima. Blace JKP prodaje malukoličinu papira i kartona romskoj firmi u Prokuplju, što predstavlja pozitivan primer lokalnog partnerstva.

Faktori uspehaOpšti uspeh: Bez obzira na model sakupljanja, intervjuisani često napominju da mnogi građani žele da učestvuju u

reciklaži ukoliko im se obezbede adekvatni uslovi. Isto tako napominju da samo nekoliko građana može ometatiprogram ne sortirajući pravilno. Identifikovani su neki od ključnih faktora uspeha:

• Geografija: Udaljene opštine se suočavaju sa poteškoćama u nalaženju kupaca, transportu i ekonomičnošćureciklaže. Širenje mreže oko postojećih ''čvorova'' ili klastera reciklažnih programa, i uspostavljanje i podržavanjeregionalnih linija za sortiranje, može pomoći prevazilaženju ovog izazova.

• Volja i inicijativa: Volja i inicijativa opština i JKP-a direktno određuje uspeh javnog programa reciklaže. Akterimoraju biti dosledni u uvođenju i promociji inicijative u javnosti, istrajni u svojim naporima uprkos ranijimneuspesima, i posvećeni postizanju ciljeva.

• Ponašanje građana: Na ponašanje građana može se uticati efikasnom medijskom kampanom o reciklaži, kojaće podstaći građane da recikliraju, angažovati privatni sektor i obezbediti za javnost povratne informacije oprogramu. Medijska pokrivenost takođe može pomoći u eliminaciji pogrešnih impresija i mišljenja u javnosti, npr.da JKP-i ne recikliraju sakupljene sekundarne sirovine, već ih odvoze na deponiju zajedno sa otpadom.

• Politika: Odnos i saradnja između Opštine i JKP-a se razlikuje od opštine do opštine. Generalno, manje opštineimaju bolju saradnju od većih; veće opštine mogu imati opozicionu partiju zaduženu za JKP, što stvara dodatniproblem. Odnosi u politici imaju glavnu ulogu u sprovođenju uspešnih programa reciklaže.

Separacija na izvoru: U vezi sa selekcijom izvora, navedeni su najbolji primeri u praksi:

• Separacija plastike je bolja u manjim gradovima, pa čak i u selima, nego u mnogim većim gradovima. Ovo se kosisa očekivanim rezultatima, mada neki intervjuisani ovo objašnjavaju očiglednim problemom odlaganja otpada uselima, gde je prisutan veliki broj divljih deponija.

• Žičani kontejneri (čiji se sadržaj može videti sa spoljne strane) imaju daleko bolje sortiran otpad od zatvorenevrste kontejnera.Čini se da postoji jasan psihološki efekat na građane kada su u mogućnosti da vide sadržaj kont.


16/36


12

• Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu u neposrednoj blizini običnih kontejnera. U suprotnom, reciklažnikontejneri neće biti pravilno korišćeni, jer će ih garđani smatrati prikladnim za bacnje običnog smeća. Zanimljivo jeda mnogi reciklažni kontejneri za plastiku imaju odličan stepen separacije u malim gradovima i selima, čak i kadanisu u neposrednoj blizini običnih kontejnera.

• Reciklažni kontejneri bi trebalo da budu planski postavljeni kako bi se postiglo maksimalno sakupljanje uzminimalne napore. Kontejnere treba postaviti na dostupnim mestima i u količini koja zadovoljava potrebe i zahtevegrađana (tako da se pune približno istom brzinom); moraju biti postavljeni tako da pruže građanima priliku da

recikliraju uz minimalan napor; i postavljeni na javnim površinama: visoke vidljivosti, kolektivnog stanovanja,frekventnog saobraćaja i mestima gde je zastupljena velika konzumacija napitaka.

Strateški partneri u upravljanju otpadom (PPP)

Opštinski i regionalni planoviOpštinske i regionalne strategije za upravljanje otpadom: Nacionalna strategija za upravljanje otpadom iz 2003.predviđa zatvaranje i sanaciju postojećih deponija i izgradnju 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa stanicama zatransfer otpada i centrima za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada. Zakon o upravljanju otpadom nalaže da svakaopština razvije opštinski plan o upravljanju otpadom, nakon čega se opštine moraju organizovati u regione (koji mogu bitidrugačiji od onih predviđenih strategijom iz 2003) i pripremiti regionalni plan o upravljanju otpadom na osnovu lokalnihplanova. Cilj je omogućiti opštinama da planiraju kako će upravljati svojim otpadom u skladu sa zakonom. Opštinama jedozvoljen jedan broj opcija uključujući zadržavanje postojeće strukture, ugovaranje strategijskog partnera za upravljanjeotpadom, osnivanje lokalnih javno-privatnih partnerstava, ili bilo koja kombinacija navedenih opcija. Rok za podnošenje

regionalnih planova je 23.05.2010. Prema strategiji iz 2009. organizovano je 25 regiona (vidi Aneks 3). U trenutkuobjavljivanja stretegije (Jun 2009), preostale opštine još uvek nisu postigle dogovore.

Deponije: Evropski stručnjaci smatraju da je broj deponija planiranih za Srbiju prevelik, i da će sredstva biti boljeiskorišćena ulaganjem u inicjative sakupljanja i reciklaže. Oni tvrde da su deponije najskuplji oblik tretmana, zahtevajuvelike kapitalne investicije, lokalno stanovništvo im se protivi i predstavljaju dugoročnu obavezu. U mnogim evropskimzemljama beleži se zatvaranje i konsolidovanje deponija, dok je Srbija na putu da izgradi prevelik broj, koje će dovestido visokih opštinskih, građanskih i kompanijskih finansijskih obaveza. Neki veruju da će na kraju broj biti dosta manji,možda oko deset deponija. Prema SEPA-i samo šest deponija u Srbiji poseduje vagu za merenje (Nov. '09), što jerezultiralo velikom količinom "procenjenih" podataka; postoji 3200 divljih deponija u Srbiji. Kako saznajemo od MEGA-e,

Profil: Opština ačakOpštinska organizaciona filozofijaSocijalna filozofija: ačak je jedna od naprednijih opština u Srbiji, iako ima 8000nezaposlenih lica kojima opština pruža neki vid socijalne zaštite. Ukoliko opštinaobezbedi posao za jedan broj lica sa najnižim socijalnim statusom, ta lica bi u tomslučaju radila za iznos koji bi opština inače dala za socijalnu zaštitu; tako da umestoda plaćaju subvencije oni stvaraju radna mesta. Ova lica mogu biti zaposlena poniskoj ceni za aktivnosti reciklaže i upravljanja otpadom, a ukoliko su ove aktivnostiorganizovane od strane strateškog partnera za upravljanje otpadom, cena bi bilavišlja. Opština tvrdi da je najbolje rešenje za JKP da zadrži visoke cene i visokustopu upošljenog sakupljanja.Javno-privatna partnerstva: ačak na otpad gleda kao na resurs, i ne odobravadavanje resursa međunarodnim operaterima, kada postojeće lokalne kompanijemogu njime upravljati efikasnije i ostvarivati profit. Na ovaj način lokalne kompanijeobezbeđuju tržište i usluge za koje dobijaju nadoknadu, zadržavajući na taj načinpreduzeća i radna mesta u opštini. Ugovor ačka sa Pimom je dobar primer. ačakzastupa tezu uključivanja većeg broja lokalnih partnera, gde svaki od njih ima jasnodefinisane obaveze. Njihovo reciklažno postrojenje je neka vrsta ''poslovnoginkubatora'', s obzirom da opština obezbeđuje zgrade i prostor privatnimkompanijama za njihove reciklažne aktivnosti. Cela šema je deo šire opštinskeprijateljski nastrojene poslovne strategije.Obaveze javnih partnera: ačak zastupa mišljenje da sakupljanje otpada (i ostaleneprofitabilne aktivnosti) treba da ostanu u nadležnosti opštine i JKP-a,zapošljavanjem nekvalifikovanih radnika na linijama za sortiranje i ostalimaktivnostima, kao i korišćenje opštinskog budžeta za njihove plate, koji bi inače biopotrošen na socijalnu zaštitu. S obzirom da ove aktivnosti zahtevaju intenzivnoangažovanje radne snage i nisu profitabilne, onda ne bi bilo ni zarade. Iz tograzloga, privatni sektor ne bi trebalo da pruža usluge sakupljanja, obzirom da odsvojih aktivnosti očekuje profit; sakupljanje treba obavljati sa najnižim mogućimtroškovima i najmanjim poreskim opterećenjem na građane.

Č a č ak upravlja fondom za pokretanje biznisa ipodršku inovativnih ideja, obezbe đ uju ć i do 60grantova godišnje. Pored pokreta č kih kapitala, onipomažu menadžmentu kompanije prve 2-3 godine.Na ovoj fotografiji G. Velimir Mitrovi ć pokazujeukrasnu plo č icu napravljenu od recikliranog stakla idr. materijala. Mala grupa studenata ing. proizvelae ovaj i druge kompozitne proizvode odsekundarnih sirovina.


17/36


13

trenutni iznos naknade privatnom operateru deponije iznosi: ASA (Lapovo) 16€/ton i Porr-Werner & Weber 21€/ton.Opštine u kojima se nalaze deponije dobijaju popust od 1€/ton.

Sporazumi o partnerstvu (PPP)Strateška partnerstva za upravljanje otpadom: Kao što se može videti u tabeli regiona za upravljanje otpadom,mnoge opštine u Srbiji ulaze, ili će ući u dugoročna javno privatna partnerstva (PPP) sa strateškim partnerom zaupravljanje otpadom (obično internacionalna kompanija). IFC i USAID programi pružaju tehničku podršku opštinamakoje žele da potpišu sporazum sa strateškim partnerom.

Vrste ugovora: Generalno, postoje dve vrste ovih sporazuma: i) prikupljanje otpada i odlaganje; i II) izgradnja deponije iupravljanje. Prvi uspostavlja zajedničku kompaniju između opštine i privatnog operatera (uglavnom u odnosu 20%opština i 80% privatnik). Opštinskih 20% predstavlja investiciju u vidu sredstava: zgrade, vozila i kontejneri iinfrastruktura, koja su prenešena na novu kompaniju koja će obezbediti usluge sakupljanja. Privatni partner obezbeđujepreostalih 80% za novu opremu i sredstva. Većina postojećih JKP-ovih radnika biva angažovana od strane novekompanije. Druga vrsta upravljanja deponijama, za sada se svodi na potpuno vlasništvo međunarodnih partnera naddeponijom (izuzimajući neke slučajeve u kojima su međunarodne kompanije angažovane samo za izgradnju).

Prednosti PPP: Postoje brojne prednosti zbog kojih bi opštine trebalo daangažuju partnera za strateško upravljanje otpadom.

• Lokalna uprava je oslobođena troškova i odgovornosti za upravljanjekomunalnim otpadom, ostavljajući odgovornost na velike kompanije saiskustvom i finansijskim resursima.

• Prenosi odgovornosti za upravljanje otpadom na privatni sektor, koji jeverovatno efikasniji i ekonomičniji od JKP-a prepunih radnika.

• Obezbeđuje stabilnost u rukovođenju i operacijama, eliminisanjempromena rukovodstva koje se javljaju u JKP-u nakon političkihpromena.

• Taksa za upravljanje otpadom se obračunava po članu domaćinstva, ane po životnoj oblasti, što je sistem koji odgovara filozofiji "zagađivač plaća" i direktivama EU.

Loše strane PPP: Bez obzira na ove atraktivne prednosti, sa druge strane postoji niz drugih pitanja koje bi opštinetrebalo da uzmu u obzir pre nego što na kraju odluče da potpišu sporazum:

• Sporazumi se uglavnom potpisuju na 25 godina, što je dug period ugovornih obaveza, a za to vreme mnoge stvarimogu da se promene; operateri verovatno računaju na ovu činjenicu i imaju dobru predstavu o tome šta mogu daočekuju na osnovu svog iskustva i pristupa podacima i informacijama

• Partneri-operateri su privatne kompanije sa ograničenom odgovornošću; svojim poslovanjem će zaraditi dobit zasvoje osnivače. Njihov prihod potiče od sakupljanja i/ili prihoda od deponije, što znači da će biznisi i građaniplaćati troškove, plus profit. Postoje klauzule u nekim ugovorima kojima opštine garantuju određene prihode.Zbog toga, opština Čačak tvrdi da bi sakupljanje trebalo da ostane javni servis.

• Postoje finansijska obeshrabrenja za reciklažu, posebno za primarno sakupljanje (sa izvora). Stručnjaci se slažuda reciklažni programi moraju da obuhvate primarno sakupljanje, da bi se smanjili troškovi sortiranja i prikupiličistiji materijali sa visoko iskoristivim sadržajem. Međutim, prema PPP operaterima, njihove reciklažne operacijerade sa finansijskim gubitkom (ne razlikuje se od intervjuisanih JKP-a). Kao rezultat toga, oni imaju mali f inansijskipodsticaj za uspostavljanje reciklažnih programa. Od dva intervjuisana operatera, oba trenutno upravljaju

programom reciklaže u vrlo ograničenim opsegu; mnoge opštine rade sa dosta naprednijim i efektivnijim šemamasakupljanja.

• Operaterima deponija se plaća ulazna taksa za doveženi otpad; primarna selekcija će smanjiti ukupan iznosulazne takse zarobljavanjem reciklažnog otpada pre nego što dođe do deponije. Iz tog razloga, neki privatnioperateri favorizuju objekte za sekundarno sortiranje na deponiji, jer na taj način zadržavaju ulaznu taksu i napomenuti otpad. Većina sporazuma uključuje liniju za sekundarno sortiranje koja će u jednom trenutku ubudućnosti biti izgrađena na deponiji, iako se čini da postoji malo interesovanje od strane privatnih partnera da seaktivnosti ubrzaju. Treba naglasiti da ulazna taksa pripada 100% operateru, dok se prihodi od reciklaže dele saopštinom. Separacija sa izvora će biti propisana zakonom, tako da bi trebalo da bude nekih prilježnosti od straneopština i posmatrača koji će pratiti tok dešavanja o gore navedenom.

Deoničarsko društvoza reciklažu otpada

Izvor: DanasTandem Financial Serbia Daily Report

Gradona č elnici u Novom Pazaru i Kraljevu,Meho Mahmutovi ć i Ljubiša Simonovi ć , potpisalisu protokol sa nema č kom korporacijomMedsorga o izgradnji fabrike za reciklažu otpadau Kraljevu, kao i o sanitarnim ć elijama zaodlaganje otpada na teritorijama oba grada.Novi Pazar, Kraljevo i Medsorga osnovali suakcionarsko društvo, u kome ć e dva grada imati51% udela i ve ć inu u Upravnom odboru.Aktivnosti uvrš ć ene u protokol o saradnji seprocenjuju na 300 miliona€. Medsorga jeprocenila da mogu dobiti 12-15 MW. energijeod otpadaka na teritorijama u Novom Pazaru iKraljevu.


18/36


14

Utakmica za industrijski otpad: Neki operateri upravljan

Documents

Komercijalizacija Sekundarnih Sirovina i Reciklaze Otpada u Srbiji