8. maj 2017. godine

KOGA TUŽITI Šta da radite kad vam firma ne uplaćuje

doprinose?

Zaposleni kome poslodavac ne uplaćuje doprinose ne može svoje pravo da ostvari na sudu, kao pojedinac,

jer ove tužbe oni odbacuju.

Jedino rešenje koje im ostaje je da pokrenu

sudski spor protiv države, zbog toga što

Poreska uprava nije na vreme gonila njihove

poslodavce, koji nisu uplaćivali poreze i

doprinose. To je put za ispravljanje

nepravde stotina hiljada ljudi jer ne postoje

gotovo nikakvi drugi mehanizmi njihove

zaštite od bahatih gazda.

Razlog za ovakvu proceduru, koja nije

mnogima poznata, jeste taj što su sudovi

zauzeli stav da odlučivanje po samostalnom tužbenom zahtevu ne spada u njihovu nadležnost. Da je to tako

uverila se i Zorana Martinović iz Beograda.

- Radila sam u firmi koja je važila za uspešnu. Međutim, poslodavac nam i pored redovno isplaćivanih plata

nije uplaćivao doprinose. Slučajno smo to otkrili nekoliko kolega i ja. Odlučili smo da podnesemo

pojedinačne krivične prijave protiv gazde. Međutim, sud je sebe proglasio nenadležnim i uputio me da sve

prijavim Poreskoj upravi i Inspekciji rada, kao i PIO fondu. Advokat mi je rekao da je to Sizifov posao i da

odustanem, što sam i uradila, pa sada imam rupu u stažu - objašnjava Martinovićeva.

Da je ovo tačno potvrđuje i pravnik Igor Janković.

- Jedino rešenje za radnike je da pokrenu sudski spor protiv države zbog toga što Poreska uprava nije na

vreme gonila njihove poslodavce. Ljudi uglavnom ili ne znaju za tu mogućnost ili ne žele da angažuju

advokate misleći da im se to ne isplati - objašnjava Janković.

S druge strane, iz PIO fonda kažu da ukoliko poslodavac ne izmiruje obaveze, osiguranici mogu da se obrate

Inspekciji rada, finansijskoj inspekciji i na kraju nadležnom sudu.

- Zakonska obaveza poslodavaca je da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za sve

zaposlene, a obračun, kontrola i naplata doprinosa je pod nadležnošću Poreske uprave. Obaveza poslodavca

je da dostavlja Fondu M4 prijavu, o isplaćenim zaradama i plaćenim doprinosima. Zakonom o PIO

propisano je da se novčanom kaznom od 10.000 do 800.000 dinara kazni preduzeće ako ne podnese prijavu

podataka za matičnu evidenciju, dok za poslodavca, fizičko lice, novčana kazna iznosi od 5.000 do 400.000

dinara - kažu u PIO fondu.

Šta raditi ako vam poslodavac ne plaća doprinose

1. Zatražite listing uplata doprinosa od PIO

2. Podnesite prijavu protiv poslodavca Inspekciji rada

3. Prijavite poslodavca Poreskoj upravi

* tri godine je rok posle kog zastareva obaveza isplate raznih naknada na platu

Kako da proverite podatke

PIO fond je omogućio strankama da informacije o svojim podacima mogu da dobiju ne samo na šalterima

Fonda, već i elektronski, koristeći jedinstveni PIN kod. Na ovaj način građani mogu proveriti da li im

poslodavci plaćaju doprinose.

Kad je gazdi radnik važniji od profita

Srbija će do kraja godine konačno dobiti prvi zakon o socijalnom preduzetništvu, potpuno novom načinu

poslovanja. Malo je firmi koje angažuju ljude sa problemima i zbog toga što nemaju nikakve olakšice u radu

“LIRA” je skraćenica za livničke invalide rada, jer su u

početku to bili i jedini zaposleni u ovom preduzeću. I

danas među 93 radnika najviše je osoba sa invaliditetom -

66, ali nisu svi povrede zadobili radeći u kikindskoj

livnici.

“Lira” je jedno od oko 40 preduzeća za profesionalnu

rehabilitaciju. Idejom i misijom se potpuno uklapa u

koncept socijalnog preduzetništva, ali koliko je takvih firmi u Srbiji, ne zna se tačno. Izvesno je, ne previše,

a teško da će ih uskoro i biti više. Makar dok ne dobijemo zakon koji će regulisati ovaj model poslovanja.

Na nacrtu se radi i u skupštinskoj proceduri će se naći u oktobru ili novembru.

- Preduzeće je nastalo kao organizaciona jedinica Livnice “Kikinda” i to iz potrebe da se osigura posao

ljudima koji su ovde stekli invaliditet - objašnjava Branislav Bugarski, direktor “Lire”. - Privatizovano je

kada i Livnica, a od prošle godine imamo novog vlasnika. Firma iz Novog Sada je preuzela 75 odsto

vlasništva. Verujem da bi našim radnicima bilo veoma teško da nađu drugi posao. Nameravamo da

pokrenemo nove proizvodne linije i usmerimo se na poslove u automobilskoj industriji. Nadamo se da ćemo

tako otvoriti još radnih mesta.

Odlike socijalnog preduzeća su da angažuje teže zaposlive kategorije ili da reinvestira novac u socijalno

odgovorne projekte. Takav je slučaj sa preduzećem “Agro iris”. Oni rade sa malim poljoprivrednim

gazdinstvima, koji se samostalno teško probijaju na tržište.

- Od malih poljoprivrednih gazdinstava otkupljujemo sušeno voće - šljive, kruške i jabuke - kaže Igor Kojčić

iz “Agro irisa”. - Funkcionišemo tako što od njih ne otkupljujemo sirovinu, već prozvod veće vrednosti.

Umesto svežih šljiva, koje koštaju 15 dinara po kilogramu, mi im dovezemo naše mobilne sušare i od njih

otkupljujemo sušenu šljivu za 30 dinara po kilogramu. Oni po dva dana rade u toj sušari i od nas za ta dva

dana dobiju 120 evra na ime dnevnica. Odlukom našeg upravnog odbora, mi 30 odsto prihoda usmeravamo

u socijalno odgovorne projekte poput nabavke ogreva za stare, ili neku drugu vrstu pomoći.

Od tradicionalnih preduzetnika socijalni se razlikuju po tome što stvaraju praktična i održiva rešenja za

probleme marginalizovanih i siromašnih. I profit im nije na prvom mestu.

POMAŽU KOLIKO MOGU

IŠČEKUJUĆI zakon o socijalnom preduzetništvu, Beograd je već formirao i Centar za socijalno

preduzetništvo.

- Trenutno niko ne može da registruje socijalno preduzeće, tako da mi radimo sa socijalno ugroženim

kategorijama, pomažemo im - čuli smo u ovoj ustanovi.

- Predstavljamo projekte na koje mogu da se jave, sredstva koja mogu da iskoriste...

"NOVOSTI" ISTRAŽUJU Svaki četvrti putuje na posao

Da li su tačne tvrdnje stranih investitora da nećemo na rad u udaljene fabrike. Među gotovo 616.000 dnevnih

migranata, njih 2.154 svakog dana u firmu ide u inostranstvo

SVAKOG dana ustaje u pet ujutru, autobus mu

polazi nešto pre šest časova i na posao stiže na

vreme - taman oko osam sati. Ivan Radović do

radnog mesta prelazi blizu 100 kilometara, od

Smederevske Palanke do Novog Beograda. Isti

put ga čeka i nazad, pa kući stiže do 19 časova.

On je jedan od najmanje 616.000 dnevnih

migranata, zaposlenih građana Srbije koji do svoje firme bukvalno putuju. Među njima je 2.154 onih koji

rade u inostranstvu, pa na tom putu prelaze i granicu.

Motiv je jednostavan - posao bliži kući nisu našli. Makar onaj koji se isplati.

- Autobusom putujem dva i po sata do firme i toliko nazad - kaže Ivan Radović. - Putne troškove pokriva

firma. U Smederevskoj Palanci sam mogao da nađem manje plaćen posao. Ovo mi se, ipak, isplati.

Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva od 2,3 miliona ljudi koji obavljaju posao, skoro svaki

četvrti do firme - migrira. U okviru svoje opštine putuje skoro 342.000 njih, oko 178.000 prelazi u drugu

opštinu, a 93.705 u drugu oblast. I pored ovih brojki, srpsko tržište rada ne važi za pokretljivo. To su

nedavno istakli i nemački investitori.

- Imate veliku stopu nezaposlenosti, a istovremeno i potrebu da radite i brinete o sebi. Ali ako ne možete da

se dignete sa stolice i odete nekoliko metara dalje, onda nemam razumevanje - rekao je Ronald Zeliger,

predesnik UO Nemačko-srpske privredne komore i direktor "Hemofarma". - Put na posao mi je 1.000

kilometara dug i kada mi ljudi ovde kažu, konkretno za Vršac, koji je udaljen 80 kilometara, da je daleko,

iako obezbeđujemo transport autobusima, iako ih tamo čeka dobar, siguran i dobro plaćen posao, da neće da

idu tamo zbog udaljenosti, e, za to nemam razumevanje.

Da se nezaposleni u Srbiji teško sele u druge gradove zbog posla priznaju i naši stručnjaci. Skreću, međutim,

pažnju da za to postoji više razloga.

- Tržište rada nije mobilno i mi godinma to potvrđujemo u istraživanjima - pojašnjava Slobodan Cvejić,

profesor Filozofskog fakulteta. - Radnici pre svega nisu spremni zbog finansijskih razloga. Domaćinstva u

Srbiji preživljavaju zahvaljujući specifičnoj strategiji života, a ona ne podrazumeva troškove putovanja. Na

primer, do Vršca se ne ide auto-putem i putovanje se isplati samo za određenu platu. Za malu platu ljudi ne

mogu da putuju. Postoji još jedan problem. Kod nas nije živo ni tržište nekretnina. Oni koji bi se eventualno

preselili u drugo mesto, teško mogu da prodaju i kupe novi stan ili rentiraju svoj. Putuju ljudi koji dobijaju

veću platu i mogućnosti, ali verujem da im se za zarade manje od 80.000 dinara to ne isplati.

BRŽE DO RADNOG MESTA

ISKUSTVO Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da su nezaposleni spremni i da putuju ako će tako

doći do posla.

- Prema podacima iz Jedinstvenog informacionog sistema NSZ, procenat ljudi koji traže zaposlenje i koji su

iskazali spremnost za dnevnu migraciju je 45,63 odsto u odnosu na ukupan broj nezaposlenih - kažu u ovoj

instituciji. - Nezaposleni koji zasnuje radni odnos van mesta svog prebivališta, može da ostvari pravo na

jednokratnu pomoć za naknadu putnih i troškova selidbe. Za prihvatanje posla van mesta prebivališta

nezaposleni se odlučuju zbog bržeg pronalaženja posla, ostvarenja profesionalnih ciljeva, zasnivanja radnog

odnosa na neodređeno vreme i drugih uslova rada.

TELEGRAF.RS/VEČERNJE NOVOSTI

Praznične dnevnice? Doprinosi za radnike?! Gazda iz Šapca nije

PET GODINA uplatio ljudima ni DAN STAŽA

Utvrđeno je i da 30 poslodavaca nije uplatilo doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 3.308

zaposlenih

Petina poslodavaca čiji su radnici radili na Dan državnosti nije isplatila prazničnu dnevnicu, prenose

“Večernje novosti”.

Iako su inspektori najavili kontrole, gazde se nisu udostojile da ispoštuju svoje radnike i isplate im ono što

im po zakonu pripada. Novi nadzori najavljeni su i za rad na uskršnje i prvomajske praznike, ali će broj onih

koji su prekršili zakon biti poznat tek u junu.

Prema podacima Inspektorata za rad, samo u jednom danu utvrđeno je da 47 poslodavaca nije dalo uvećanu

zaradu za 1.278 tzaposlenih koji su radili na Sretenje, 15. i 16. februara ove godine.

– Utvrđeno je da je jedan poslodavac u Zrenjaninu nije uplatio dnevnice za čak 360 radnika, u Pirotu 116

nije dobilo dnevnicu, u Preševu 173, kod jednog poslodavca u Zaječaru 78, u Nišu 57 – kaže Bojan Jocić,

direktor Inspektorata za rad.

Tokom nadzora, utvrđeno je još i da 34 gazde nisu isplatile zaradu za 2.568 zaposlenih, dok njih 15 nije

usplatilo punu zaradu za 704 radnika. Najduži period u kojem su radnici ostali bez plate zabeležen je kod

jednog poslodavca u Zrenjanina, koji se oglušio o zakon od decembra 2014. do februara 2017. godine, kao i

kod poslodavca iz Loznice koji se nije setio svojih radnika od avgusta 2015. do februara ove godine.

– Utvrđeno je i da 30 poslodavaca nije uplatilo doprinose za obavezno socijalno osiguranje za 3.308

zaposlenih, o čemu je obaveštena Poreska uprava – kaže Jocić. – Najduži period za koji poslodavac nije

uplatio doprinose utvđen je u Šapcu čak pet godina, kao i da u Zrenjaninu, kod poslodavaca koji 44 od

ukupno 55 meseci nije do ni dinara na ove svrhe.

CRNA STATISTIKA PORODIČNOG NASILJA: Trećina žena

ubijena vatrenim oružjem

U Srbiji je godišnje od 2012. do 2016. bilo 30 do 40 ubistva žena u porodično - partnerskom kontekstu, a

više od trećine ubistava je izvršeno vatrenim oružjem.

"Vođeni tim činjenicama, u Centru za istraživanje javnih politika pokrenut je projekat uz podršku holandske

ambasade u okviru programa Matra, koji se bavi analizom zloupotrebe oružja u kontekstu nasilja u

porodici", rekla je novinarima u Kragujevcu stručni rukovodilac istraživačkog tima Danijela Spasić.

Ona je dodala da se kroz istraživanje nastoji da dokaže postojanje veze između posedovanja legalnog ili

nelegalnog vatrenog oružja sa nasiljem u porodici kao i drugim nasiljem koje se završava smrtnim ishodom.

"Za poslednjih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodično-partnerskom odnosu, a njih 57 je ubijeno

vatrenim oružjem", navela je Spasićeva.

Prema evidenciji MUP, u tom periodu je u okviru porodice ubijeno 211 osoba, od čega su 133 žene,

odnosno žene čine 63 odsto žrtava porodičnog nasilja u Srbiji.

U Srbiji u 40 odsto slučajeva žene stradaju od ruke supruga pretežno u zajedničkom životnom prostoru, a

najčešće se radi o ženama starijim od 65 godina.

Značajan broj izvršilaca femicida je izvršio ili pokušao da izvrši samoubistvo.

"Kao sredstvo izvršenja ubistava najčešće je, u 60 odsto slučajeva, korišćeno vatreno oružje, koje su

počinioci uglavnom držali bez dozvole", navela je Spasićeva.

Istraživanje se baziralo na analizi baza podataka i intervjuima s predstavnicima državnih institucija i

nevladinih organizacija.

U Kragujevcu je održana prva radionica o rezultatima istraživanja koji će uz 40 konkretnih preporuka Centra

za istraživanje javnih politika biti predstavljeni na završnoj konferenciji projekta, u junu u Beogradu.

Kasa za penzionere punija od planiranog

Vulin je istakao da je, zahvaljujući povećanom zapošljavanju i povećanoj uplati doprinosa, u kasu Fonda

PIO uplaćeno 2,86 milijardi dinara više nego što je planirano, što je povećanje od 1,3 odsto

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da je bolja uplata

doprinosa jer je povećana zaposlenost, a nezaposlenost je na rekordno niskom nivou.

- Nezaposlenost je na kraju 2016. bila 13 odsto, što je u odnosu na treći kvartal 2016. smanjenje za 0,8 odsto

- rekao je Vulin prilikom posete Gerontološkom centru „Srem“ u Rumi.

On je naveo da je u aprilu bilo 1,6 odsto nezaposlenih manje nego u martu.

Vulin je istakao da je, zahvaljujući povećanom zapošljavanju i povećanoj uplati doprinosa, u kasu Fonda

PIO uplaćeno 2,86 milijardi dinara više nego što je planirano, što je povećanje od 1,3 odsto.

- Zahvaljujući tome, iz državne kase je za dotacije za penzije uplaćeno manje od 5,86 milijardi dinara, pa taj

novac možemo koristiti za socijalnu zaštitu, lečenje, obnavljanje objekata socijalne zaštite - rekao je

Aleksandar Vulin.

Izvršitelji uzimaju od siromašnih, a bogate ne diraju

Zakonom o izvršnom postupku, koji je stupio na snagu jula prošle godine, ovlašćenja javnih izvršitelja su

proširena na uštrb sudskih, dok je postupak naplate dugova ubrzan.

Iz resornog ministarstva kažu da su efektima zakona zadovoljni, dok nezavisna pravna tela ukazuju da je

praksa od svega nekoliko meseci pokazala da javni izvršitelji često rade za sopstvene, a ne za javne interese.

Ukoliko se za pojašnjenje pojma "javni izvršitelj" konsultuje Google, rezultati su sledeći.

- Ostaje bez kuće zbog svekrvinog duga!

- Izvršitelji ušli nasilno u stan i iselili porodicu

- Dug EPS-u bio ukupno 12.000 a naplaćeno 28.500.

Ukoliko se, pak, konsultuje zakon, javni izvršitelji su definisani

kao pravna lica, zadužena za ubrzanu naplatu dugovanja, u

javnom interesu. Takvim zakonom, država je zadovoljna.

"Prvi efekti novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju veoma su zadovoljavajući. Do kraja 2016. godine

rešeno je blizu 900.000 starih izvršnih predmeta i na taj način je rasterećen rad osnovnih i privrednih

sudova", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Postupak jeste postao efikasniji, ali na štetu prava dužnika i to onih sa najnižim dugovima, kaže Natalija

Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Praksa je pokazala, tvrdi, da su od primene zakona izuzeti veliki dužnici.

"To su ili preduzeća ili fizička lica koja duguju ili po nekoliko miliona ili nekoliko hiljada evra, to su dakle

lica od kojih izvršitelji jednostavno ne mogu da naplate svoja potraživanja", navodi Natalija Šolić iz

Komiteta pravnika za ljudska prava.

Veća ovlašćenja izvršitelja usmerila su se ka malim dužnicima, čime je stvoren prostor za različite

manipulacije, dodaje Šolić.

Pravni lekovi koje ulažu oštećeni dužnici najčešće nemaju efekta, jer su izvršitelji po pravilu brži od sudova.

"U zakonu su formalno pravno predviđena sredstva, to su žalba i prigovor gde zakon to odredi, ali problem

je u tome što ta sredstva nemaju odloženo dejstvo. To znači da ako dužnik uloži žalbu ili prigovor, sud tek

treba da odluči o toj žalbi. Ali izvršni postupak teče, znači on se ne zaustavlja", kaže Šolić.

A vreme pravi nepopravljivu štetu - u slučaju porodice Havatmi o kojoj je N1 ranije izveštavao, to na primer

znači da oni po izvršnom postupku mogu da budu izbačeni iz stana, a potom godinama kasnije pred sudom

dokažu da je to bilo nezakonito.

Zloupotrebe izvršiteljske funkcije, tvrde u Jukomu, postaju pravilo, a ne izuzetak. Tome, kažu, na put može

da stane jedino država i to pooštravanjem kontrole nad izvršiteljskim postupcima.

GDE INVESTIRATI/BLIC

Top 10 najplaćenijih zanimanja u Srbiji

Republički zavod za statistiku Srbije objavio je podatke o prosečnim platama za mart po privrednim

delatnostima u Srbiji.

Ovo su top 10 najvećih martovskih prosečnih zarada u Srbiji po delatnostima u privredi:

Zanimanja: Programer (različiti programski jezici) IT menadžer, team lider, CTO (glavni tehnički

direktor)

Poslovi u oblasti informisanja i komunikacija generalno su dobro plaćeni, anajplaćeniji su oni koji se u tom

sektoru bave računarskim programiranjem i konsultantskim delatnostima.U martu ove godine na tim

pozicijama prosečna neto zarada (zarada koja lježe na račun, ne računajući poreze i doprinose) je iznosila

čak 176.335 dinara, što je oko 3,7 odsto više od republičkog proseka.

Zanimanja: Pilot, stjuard/stjuardesa, avio-tehničar

Poznato je da su plate pilota svuda u svetu, pa i u Srbiji, za veliku većinu građana abnormalne i da prelaze

nekoliko hiljada evra. Verovatno se i zbog njihovih zarada, oblast vazdušnog saobraćaja izdigla po visini

plata. Prema podacima RZS, u tom sektoru u martu su prosečna primanja iznosila 162.468 dinara.

Zanimanja: marketing menadžer, account menadžer, media buyer, digital marketing menadžer

Na ceni su i oni koji se bave organizovanjem i sprovođenjem reklamnih kampanja. Tako je u oblasti

reklamiranja i istraživanja tržišta zabeležna prosečna zarada od 131.447 dinara.

Zanimanja: Diplomirani inženjer, naučni saradnik, menadžer

Mada je utisak da se nauka u Srbiji ne ceni dovoljno, pojedini poslovi iz naučnog sektora tržište i te kako

ceni. Zvanična statistika kaže da plata u proseku u upravljačkoj delatnosti i savetovanju (oblast stručne,

naučne i tehničke delatnosti) iznosi 127.618 dinara.

Zanimanja u sektoru proizvodnje duvanskih proizvoda

Visoke plate zabeležene su i u duvanskoj industriji, što ne čudi, s obzirom da u Srbiji posluju tri najveća

svetska prozvođača cigareta. Prema podacima RZS, oni koji su zaposleni u sektoru proizvodnje duvanskih

proizvoda u proseku zarađuju 126.940 dinara.

Zanimanja u uslužnim delatnostima u rudarstvu

Ne računajući rudare, koji su neretko na minimalcima, u oblasti rudarstva se takođe može lepo zaraditi. Oni

koji se bave uslužnom delatnosti u rudarstvu (usluge kod istraživanja mineralnih sirovina od prospekcije do

detaljnih istraživanja ležišta i slično) u martu su primili prosečnu platu u iznosu od 113.592 dinara.

Zanimanja u sektoru eksploatacije nafte i prirodnog gasa

Među prvih 10 martovskih zarada su i plate zaposlenih u sektoru eksploatacije nafte i prirodnog gasa. Prema

zvaničnim podacima, u toj delatnosti u proseku se zarađuje 102.259 dinara.

Zanimanja: finansijski savetnik, finansijski analitičar, matematičar, statističar

Kao i na zapadnim tržištima, i u Srbiji su zarade u finansijskom sektoru znatno više od proseka u odnosu na

većinu drugih delatnosti. Ipak, najviše se zarađuje u oblasti finansijskih usluga (osim osiguranja i penzionih

fondova), odnosno najveće plate imaju oni koji se bave pribavljanjem i redistribucijom finansijskih

sredstava i oni su u martu primili u prosjeku 100.892 dinara.

Zanimanja u sektoru proizvodnje koksa i derivata nafte

Među najvećim zaradama su i one koje primaju zaposleni u sektoru proizvodnje koksa i derivata nafte,

odnosno oni koji se bave preradom nafte i sirovog uglja.

Zanimanja: Producent, urednik, novinar, realizator

Zvanična statistika je pokazala da visoke zarade, dva puta veće od republičkog proseka, primaju oni koji se

bave programskim aktivnostima i emitovanjem, odnosno koji su angažovani na radijskom i televizijskom

zabavnom programu i vestima. RZS je utvrdio da je njihova prosječna plata u martu iznosila 96.351 dinara.

Od januara ove godine minimalna mjesečna zarada u Srbiji iznosi 22.620 dinara. Ipak, poznato je da je

isplaćivanje plata ispod propisanog minimuma kod nas neretka pojava.

To je donekle potvrdila i zvanična statistika, po kojojzaposleni u delatnosti putničkih agencija, tur-operatora

i rezevracije u proseku su u martu zaradili 21.746 dinara,što znači da je mnogima u tom sektoru plata ispod

zakonom određenog minimalca.

Najniže zarade u martu su primili radnici u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkcij i(23.686

dinara),oni koji su angažovani na iznajmljivanju i lizingu (23.693 dinara)i na popravci računara i drugih

predmeta.

Niske plate imaju zaposleni u sektoru prerade drveta i prozvodnje od drveta, osim nameštaja (27.118 dinara)

i oblasti proizvodnje kože i i predmeta od kože (30.520 dinara).

Koliko je povoljan aranžman sa Svetskom bankom kojim su Srbiji odobrena sredstva za slučaj

elementarnih nepogoda

Plaćamo provizije i ako ne koristimo kredit

Povoljna kamata na pozajmicu Svetske banke, u slučaju da povučemo novac za saniranje posledica

nepogoda, ali se provizije plaćaju čak i ako ne bude bilo potrebe za sredstvima

Srbija se ovih dana zadužila za 66 miliona evra kod Svetske banke kreditom koji će moći da koristi u slučaju

elementarnih nepogoda.

Sredstva će da stoje na računu, a ukoliko se

proglasi vanredna situacija, Vlada će moći

da ga povuče i iskoristi za plaćanje ljudi,

obnovu imovine, isplatu šteta...

Iako deluje kao dobra preventiva, posebno

što su u sećanju i dalje sveže poplave iz

2014. godine, treba reći da ova sredstva

koštaju, čak i ako se ne koriste. Kako smo

saznali u Svetskoj banci, kamatna stopa za

ovaj kredit čiji je rok otplate 20 godina, a grejs period 10 je promenljiva i iznosi euribor plus 0,95 odsto. U

ovom trenutku, kada je tromesečni euribor minus 0,33 odsto, godišnja kamatna stopa iznosi oko 0,6 odsto.

Kada sredstva budu povučena, država će plaćati godišnju kamatu od blizu 400.000 evra, mada uz rast

euribora koji se očekuje u narednim godinama, kamata će verovatno rasti.

Kredit čiji je puni zvanični naziv Zajam za razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih

nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava (CAT-DDO) nosi sa sobom još neke troškove koji se

plaćaju čak i ako nikada ne bude povučen. Naime, naplaćuje se naknada (tzv. front end fee) od 0,5 odsto

(inače je kod redovnih zajmova ova provizija 0,25 odsto) koji iznosi oko 330.000 evra. Takođe, bez obzira

da li nam sredstva zatrebaju u naredne tri godine koliko imamo rok da ih povučemo, plaća se i tzv.

komitment fi (commitment fee) od 0,25 odsto iznosa kredita ili 165.000 evra i on počinje da teče 60 dana od

datuma odobravanja kredita. Iako imamo tri godine da povučemo sredstva, ovaj zajam može da se obnavlja

još četiri puta po tri godine. Međutim, svaki put kada se zajam obnovi, plaća se još jedna provizija od 0,25

odsto (165.000 evra).

Kako je istakla direktorka SB za Zapadni Balkan Elen Goldstin, "Srbija se suočava sa sve češćim i težim

prirodnim nepogodama, kao što su bile strašne poplave 2014. godine. Kad dođe do katastrofe siromašni su

po pravilu najviše pogođeni, a ovaj projekat obezbeđuje vladi da u momentu nepogode odmah može da

koristi novac koji joj je na raspolaganju".

Zanimljivo je i da je ovo prvi ovakav kredit Svetske banke odobren nekoj evropskoj zemlji nakon sličnih

zajmova u drugim delovima sveta.

Takođe, u saopštenju Svetske banke kaže se i da korišćenjem ovih sredstava država neće morati da troši

novac iz budžeta. S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević ističe da bi država trebalo da ima fond za

vanredne situacije, ali u kom bi bili dinari, a ne devize.

- Nama nisu potrebne devize za ove namene, jer sva plaćanja, plate za ljude, popravke, pomoć ugroženima

će se plaćati u dinarima. S druge strane Srbija već ima ogroman spoljni dug od preko 26 milijardi evra. Tu je

i problem što je čak 75 odsto srpskog izvoza u rukama stranih firmi pa država ne može baš računati na

devize od toga. Ako se očekuje da ćemo i dalje imati problem sa nepogodama, onda država treba da osnuje

sopstveni fond, a ne da zavisimo od Svetske banke, MMF-a ili nekih trećih stranih institucija - napominje

Kovačević.

Za ekonomistu Danijela Cvijetićanina ovo je pak osiguranje koje košta oko pola miliona evra, ali koje bi u

slučaju poplava moglo da spase budžet.

- Iako u budžetu postoje neka sredstva odvojena za vanredne situacije, bio bi problem ako bi se iz njega

morala pokrivati šteta. Ovako, ako bude poplava imamo kredit, a ako ih ne bude, bacili smo pare kroz

prozor. Međutim, svi koji plaćaju osiguranje nadaju se da neće morati da ga i naplate, odnosno da se neće

desiti događaj protiv kog se osiguravaju - kaže Cvijetićanin, dodajući da ovo i ne mora da bude loš potez

vlade.

Grupa Svetska banka ima veliki program u Srbiji, uključujući finansiranje od strane Međunarodne banke za

obnovu i razvoj u iznosu od 1,65 milijardi dolara, Međunarodnu finansijsku korporaciju koja ima program

od 230 miliona dolara, kao i Multilateralnu agenciju za osiguranje investicija čiji program iznosi 807

miliona dolara.

Ljajić: Nema potrebe za vanrednim izborima

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je da smatra da nema potrebe za vanrednim parlamentarnim

izborima.

"Mislim da nema potrebe za novim izborima, imali smo ih previše u proteklom periodu", rekao je Ljajić u

intervjuu za "Večernje novosti".

Upitan ko će biti novi predsednik Vlade Srbije, Ljajić je rekao da će to odrediti "stožerna stranka koalicije"

(Srpska napredna stranka) i da on ne želi da licitira jer "ni na koji način o tome ne odlučuje".

On je ocenio i da je Vlada "našla pravu meru", kada je reč o reakciji na odluku francuskog suda u gradu

Kolmaru da nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja ne izruči Srbiji.

Očigledno je, EPS u problemima

Najava da će država izdvojiti 250 miliona evra za nabavku mašina i opreme u Rudarskom basenu

"Kolubara" izazvala je oprečne reakcije o tome je li to opravdano.

Jedinstven stav je da EPS kuburi sa problemima jer da nije tako, država ne bi morala da interveniše.

Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra energetike Srbije, kaže da u razvijenim zemljama nije praksa

da država upumpava novac u javna preduzeća kako bi

ona investirala u proizvodnju.

“To nigde nije slučaj. To je bilo sasvim normalno u

socijalističkoj ali ne i u tržišnoj privredi. Država Srbija

ne bi trebalo da daje bilo kakav novac EPS-u, već bi to

preduzeće trebalo da za te potrebe koristi sopstvena

sredstva. EPS bi trebalo da posluje profitabilno i da puni

državnu kasu a ne da se iz budžeta novcem građana

finansira njegovo poslovanje”, kategoričan je on.

Dodaje da je osnovni razlog zbog čega je država

prinuđena da posegne za budžetskim sredstvima kako bi

pomogla EPS-u činjenica da to preduzeće nema ekonomski opravdanu prodajnu cenu struje.

“Da je cena struje u Srbiji ekonomski opravdana EPS bi imao zaradu i mogao bi da izdvaja sredstva za

potrebne investicije. Na žalost to nije slučaj. Sada je sasvim jasno da su priče o tome kako je EPS u

prethodnom periodu uspešno poslovao i počeo da stvara profit u suštini imale samo propagandni karakter

kojim je menadžment pokušavao da se dodvori nadležnima. Ne bih hteo da budem pogrešno protumačen.

Investicije u Rudarski basen "Kolubara" su apsolutno potrebne i korisne. Tu dileme nema. Međutim,

pogrešan je način na koji se to radi. To je nužno činiti EPS-ovim a ne državnim sredstvima”, naglašava

Ružić.

Sa tim mišljenjem saglasan je i privatizacioni savetnik Branko Pavlović.

“Srbija se obavezala prema Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj uniji da više neće

subvencionisati EPS i druga javna preduzeća. Sad država opet planira da finansijski podrži EPS. Podsećanja

radi, država je i pre desetak godina takođe izdvojila novac za proizvodnju uglja u kopovima. Sad to čini

opet”, kaže Pavlović.

To je, kako navodi, jasan pokazatelj da apsolutno ništa nije urađeno na restrukturiranju i unapređenju

poslovanja tog preduzeća, da se njim rukovodi na neefikasan način i da ne postoji bilo kakav plan na koji

način upravljati preduzećem i omogućiti mu zaradu iz koje bi finansirao svoje investicione potrebe.

Sa druge strane, energetičar Vojislav Vuletić smatra da je sasvim legalno i normalno da država pomaže

preduzeće čiji je vlasnik.

“Država je dužna da odgovorno pazi na svoju imovinu isto kao što su roditelji dužni da paze na decu. EPS je

imao nešto lošije rezultate tokom zime kada je reč o kopanju uglja neophodnog za rad termoelektrana i

sasvim je u redu da država pomogne EPS-u i obezbedi mu potrebna novčana sredstva kako bi obnovio

mehanizaciju potrebnu za rad u Rudarskom basenu "Kolubara". Svuda u svetu država pomaže preduzećima

kako bi zaštitila opšti interes. Ako se hrvatska država toliko trudi da spase Agrokor, zašto Vlada Srbije ne bi

pomogla EPS-u”, navodi Vuletić.

On dodaje da će ta investicija pomoći EPS-u da ostvaruje veću proizvodnju uglja, samim tim proizvodi i

više struje i sa većim obimom učestvuje u punjenju budžeta nego što je to sada slučaj.

“Ipak, mora se konstatovati i to da EPS čim nema sopstvena sredstva za takvu investiciju, nije dobro

poslovao kako je to tvrdio njegov menadžment”, zaključuje Vuletič.

Do zaključenja ovog izdanja, Danas nije dobio odgovore iz EPS-a i Ministarstva rudarstva i energetike zašto

država upumpava novac u to preduzeće dok se Ministarstvo privrede u svom odgovoru proglasilo

nenadležnim za slučaj.

Elektroprivreda Srbije će ove godine uložiti oko 250 miliona evra u Rudarski basen Kolubara, saopštio je

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike. On je istakao da biti otvorena tri nova kopa - polje E, G i

Radljevo, koji će dugoročno obezbediti stabilnu proizvodnju uglja. Antić naglašava da je reč o ulaganju i

održavanju postojeće opreme od 31 milijardu dinara koji će, uveren je, kapitalno da utiču na budućnost tog

rudarskog basena.

OGLASNA TABLA,B92

Upoznajte poslodavca koji je tražio prodavačicu od 45 godina i

iznenadio Srbiju

Preduzetnica Jelena Lukić objavila je oglas koji je svojim neobičnim sadržajem izazvao brojne komentare.

Osobenost oglasa kojim traži trgovkinju za maloprodajni objekat u Užicu sastoji se u tome što nije za mlađe

od 45 godina, a navedene su i neke osobine, na kojima poslodavci u današnje vreme obično ne insistiraju.

"Potrebna fina gospođa za rad u maloprodajnom objektu u okolini Užica. Tražimo staru školu trgovaca.

Idealno bi bilo da osoba ima barem 45 godina. Može i koja više,

može i koja manje. Valjalo bi da voli ljude i da voli svoj posao,

ali i da ponešto zna o tekstilu. Da joj nije teško da skine pedeset

artikala sa polica i štendera i da sve to posle strpljivo vrati. Da

ne prevrće ocima, osim ujutru, kad stavlja maskaru ili kontaktna

sočiva", navodi se u oglasu koji je oduševio Srbiju.

"Negde verujemo da bi mrva ravnoteže ili pravde bila

zadovoljena ako je reč o nekoj finoj gospođi koja je nepravedno,

u prethodnim turbulentnim godinama, zamenjena nekom

mlađom. Tražimo osobu koja: zna da se svakom kaže Vi, a ume

stoički da podnese ako joj nekulturna mušterija kaže Ti; nema strah od platnih kartica i svega onog što je

novo vreme donelo; zna da je diskrecija deo vaspitanja i da je deo tima na zajedničkom zadatku, a ne

unajmljena radna snaga koja živi od prvog do prvog".

"Tražimo lojalnost i poštovanje hijerarhije, nudimo redovno plaćanje i poštovanje privatnosti. Ukoliko se

razboli, od nas neće dobiti otkaz, nego kilogram limuna".

Mnogi su ovaj oglas okarakterisali kao oglas za poštovanje i aktivno se uključili u podršku istog na

društvenim mrežama.

Jelena Lukić za užički sajt Oglasna tabla kaže da je sve što je želela da kaže i što je važno, to i stoji napisano

u oglasu i da je to suština istog, a da problem leži u društvu u kom živimo. Takođe, Jelena je kazala da

odgovori na naša pitanja stoje na njenom FB profilu koje prenosimo:

N: "Ljudi će vam se javljati na taj oglas samo da bi videli ko stoji iza toga…"

Jelena: Zašto misliš? Oglas je pošten.

N: Baš zato. Sumnjiv je. Ko još traži žene od 45, 50, 55 godina?

Jelena: Zašto? Žene su tad najbolje… i najlepše. Znaju šta je odgovornost, znaju šta je lepota života, već su

dovoljno na kugli zemaljskoj da znaju kako je lepo kad te neko poštuje… Mnoge od njih imaju decu, a

majčinstvo smiruje sujetu, jer više nisi u centru pažnje…

N: Zašto niste tražili neku mlađu?

Jelena: Šta dobijamo sa mlađom?

N: Mlađa je lepa.

Jelena: I starija je lepa. Mlađoj je fokus i dalje na sebi. Tome su je naučili roditelji, sistem. Ona još uvek želi

da se dopadne dečku, društvu, da ostavi utisak. A i nije fer, svi traže mlađe…

N: To jeste…

Jelena: U toliko domova postoje neke divne i kulturne gospođe koje vreme provode uz TV jer se nisu snašle

u ludom vremenu, gde posao dobijaš ako imaš knjižicu. Dok su joj poznanici govorili da se učlani u JUL i

dobije posao, pa makar samo čistila haustore, već je bio aktuelan DSS. Ako se i učlanila u DSS, već nikud

nije mogla bez knjižice DS-a. I dok bi našla prostorije DS-a , shvatila je da mora da ima knjižicu SNS-a. A

postoje neki divni ljudi koji su odoleli svemu tome.

Ikea se otvara na leto, planira da se širi

Robna kuća Ikea u Beogradu, koja će biti otvorena u narednih nekoliko meseci, počeće da se puni robom za

četiri do šest nedelja i imaće 9.500 artikala po cenama koje su pristupačne velikom broju ljudi, izjavio

direktor za razvoj Ikee u Jugoistočnoj Evropi Vladislav Lalić.

Švedska „Ikea“, simbol kvalitetnog i jeftinog nameštaja i

drugih artakala za kuću, koja je najveći maloprodajni lanac

za tu vrstu proizvoda, prvu robnu kuću u Srbiji otvoriće kod

Bubanj Potoka, nedaleko od Beograda.

Na gradilištu se privode kraju radovi na uređenju prostora, a

počelo je i unutrašnje opremanje objekta. Na krovu je već

postavljen i veliki broj solarnih panela koji će se koristiti za uštedu energije. Svakodnevno je angažovano

više od 650 radnika.

„Robna kuća će biti ista kao u Beču, Parizu, Londonu, Tokiju i poslovaće po svim standardima po kojima

posluju druge ‘Ikea’ robne kuće u svetu“, rekao je Lalić Tanjugu dodajući da je investicija vredna 70

miliona evra.

Postavljen je i 45 metara visok toranj „Ikee“, čime je simbolično najavljen završetak izgradnje robne kuće.

U toku su završni radovi na uređenju prostora za potrošače, gde će na više od 33.000 kvadratnih metara biti

raznovrsan asortiman, moderan restoran i poseban prostor za animaciju dece, a u okviru objekta je i prostor

za 1.200 parking mesta, kao i punjač za elektromobile.

„Toranj visine 45 metara (sa znakom Ikea) ima jako dobru vidljivost, što je i njegova svrha. Predstavlja

simbolično završetak radova na robnoj kući i to je uvek simobličan momenat kada se projekti završavaju i

na drugim mestima. To važi i za Beograd“, naveo je Lalić.

Prema njegovim rečima, toranj je poruka Beogradu i Srbiji da „Ikea“ dolazi, to jest da je već na dohvat ruke.

Dodao je da će robna kuća biti otvorena tokom leta i da će se za oko mesec dana znati i tačan datum.

Lalić očekuje da će robna kuća u Beogradu dobro poslovati i da će godišnje imati oko dva i po miliona

posetilaca.

„Prvi start šop je otvoren 1991. godine u Beogradu kod hotela ‘Hajat’ i eto trebalo je toliko vremena da

prođe da bi ‘Ikea’ dobila veliku, standardnu, robnu kuću“, naglasio je Lalić.

Kaže i da „Ikea“ nudi dobro dizajniran, funkcionalan i kvalitetan nameštaj po cenama koje su pristupačne

velikoj većinu ljudi, što je tajna Ikeinog koncepta.

„‘Ikea’ nudi širok asortiman u kome od igle do lokomotive možete da nađete sve što vam treba za kuću.

Ponudićemo i široka prava za potrošače. Trasparentno ćemo komunicirati šta su prava naših kupaca i

potrošača. Naša roba će imati velikodušne rokove povraćaja robe od 90 dana, bez obzira da li kažete koji je

razlog, na primer ako ste promenili mišljenje. Pod uslovom da je roba upakovana i da nije korišćena

potrošač će moći da je vrati“, naveo je on.

„Ikea“ će ponuditi garantne rokove od zakonskog minimuma do 25 godina, na primer za kuhinju 25 godina,

dušeke 10 godina i slično.

„Imaćete mogućnost da naše sitne artikle, šrafove, inbus ključeve i slično, ukoliko ih izgubite, a nema ih na

pakovanju, dobijete u većini slučajeva besplatno u biblioiteci rezervnih delova u robnoj kući“, naglasio je

Lalić.

„Ikea“ je, kako kaže, kompletirala svih 300 radnih mesta koja su planirana za tu robnu kuću, a prilikom

izbora kandidata su, pored iskustva i kvalifikacija, najvažniji kriterijumi bili poštenje, skromnost, vođenje

računa o troškovima i otvorenost.

„Jednostavno, ljudi koji dele te vrednosti će se lepo osećati u kompaniji i moći će da napreduju i dugo

ostanu u ‘Ikei'“, istakao je on.

„Ikea dugoročno planira da otvori još jednu robnu kuću u Beogradu“

Lalić je rekao da je „Ikea“ kupila kod Bubanj Potoka 31 hektar zemlje, s obzirom da planira i drugu fazu

investicije u vrednosti od dodatnih 70 miliona evra, u okviru koje bi bilo otvoreno još 400 do 500 radnih

mesta.

„Svesno smo kupili više nego što nam je neophodno za gradnju Ikeine robne kuće. Planiramo u perspektivi,

mada tu odluku još nismo doneli, da razvijamo dalje ovu lokaciju i na bazi toga da se ne zadržimo samo na

robnoj kući već da bude dodat komercijalni sadržaj odnosno trgovački centar gde bi ljudi mogli da kupe i

druge artikle koji nisu usko vezani za ono što će im ‘Ikea’ nuditi“, naveo je Lalić.

On ističe da Ikea dugoročno planira da otvori još jednu robnu kuću u Beogradu i da hoće da kupi zemlju za

taj objekat na levoj strani Save, da su već kupili zemlju u Nišu, tako da je moguća gradnja još dve robne

kuće u Srbiji.

„Nismo odustali od planova koje smo imali kada smo ušli na srpsko tržište 2008. godine, a to je bilo pet

robnih kuća“, dodao je Lalić.

„Ikea“ trenutno u Srbiji ima samo jednog dobavljača, a Lalić kaže da se aktivno radi na tome da ih bude više

i očekuje da će otvaranje robne kuće u Beogradu povećati njihov broj.

Lalić je naglasio da lokalni proizvođači neće proizvoditi samo za „Ikeu“ u Beogradu već artikle za oko 400

robnih kuća „Ikee“ širom sveta.

On je dodao da je jedan od glavnih artikala „Ikee“ polica za knjige Bili, koja je najprodavanija polica za tu

namenu u svetu.