Medijska sfera

Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?

monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih političkih TV spotova i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu

Novosadska novinarska škola Novi Sad, 2012 broj 6

IzdavačNovosadska novinarska škola

Daničićeva 3, Novi Sadtel/fax: (021)424-164e-mail: offi ce@novinarska-skola.org.rshttp://www.novinarska-skola.org.rs

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković i doc. dr Dejan Pralica„Koga su mediji izabrali... a šta su partije nudile?“

Prevod na engleskiAgneš Ćurčić Asodi

Dizajn korica i kompjuterska priprema M-Tec

ŠtampaMaxima graf, Petrovaradin

Tiraž 800 primeraka

Novi Sad, 2012.

Ova Publikacija realizovana je uz fi nansijsku pomoć i podršku Fondacije za otvoreno društvo i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav donatora.

Objavljivanje ove publikacije omogućili su:Izvršno veće AP Vojvodine, Sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Fondacija za otvoreno društvo, Beograd.

© Sva prava zadržava izdavač. Za svako korišćenje, umnožavanje i stavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna je saglasnost Novosadske novinarske škole.

Sadržaj

Prof. dr Dubravka Valić NedeljkovićUvodnik .......................................................................................................................................................... 4

Prof. dr Duško RadosavljevićPartijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine ........................................................................... 10

doc. dr Dejan PralicaKOGA SU MEDIJI IZABRALI? .................................................................................................................. 15

Koga je izabrala vojvođanska televizija .......................................................................................................................... 16Koga je izabrala televizija u Srbiji ................................................................................................................................. 38Koga je izabrala štampa u Srbiji ................................................................................................................................... 53

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković…A KOJE SU PORUKE POLITIČKE PARTIJE SLALE BIRAČIMA? .................................................... 67

Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? .............................................................................. 68Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena? ............................................ 89

prof. dr Dubravka Valić NedeljkovićPREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU ......................................................................................................... 107

4

Uvodnik

Uloga medija u predizbornoj kampanji

Kampanja je, prema Velikom rečniku stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke (2006) reč latinskog porekla i označava polje. U francuskom to polje prerasta u bitku (cam-pagne) što je razumljivo jer se vojevalo na ledinama, ali je ovo značenje prošireno i na intenzivni vojni pohod i nešto ma-nje agresivno vojni manevar. Kako su to bili ozbiljni, odnosno „važni zadaci“ razumljivo je novo značenje reči kampanja koja se sada upotrebljava i kao intenzivna priprema za ostvarivanje nekog važnog zadatka, kao i organizovana akcija za ili protiv (koga ili čega, naročito putem štampe).

Ima li i u jednom dekmokratskom društvu „važnijeg zadatka“ od parlamentarnih i izbora za predsednika države? Dakako ne. Priprema građana za to veliko „polje“ aktivnosti podrazumeva organizovanu akciju za ili protiv koju javnom čine i masovni mediji i to ne samo štampa, već i elektronski i in-ternetski medij. Pošto izbori predstavljaju slobodnu volju naroda ulaze u korpus osnovnih ljudskih prava defi nisanih u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka Ujedinjenih nacija (1948), kao i u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima koja je stupila na snagu 3. septembra 1953. godine.

Nekoliko prava je povezano sa učestvovanjem u izbo-rima. Posebno se tu izdvajaju ona koja se odnose na slobodu izražavanja, nediskriminacije i poštovanje medijskih sloboda. Osnovno je da se obezbedi klima u kojoj će svim učesnicima

u kampanji (kandidatima, grupama, partijama, građanima) biti omogućeno da slobodno izraze svoje mišljenje, da pri-maju i daju informacije, budu obrazovani o temama u vezi sa izbornim procesom, kao i informisani o programima partija i stavovima svih kandidata i kandidatkinja na verifi kovanim izbornim listama, ali bez diskriminacije, mešanja sa strane i pretnji kaznama i zatvorima.

U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka UN član 19. defi niše da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“ i to je jedan od najcitiranijih delova ovog temelja demokratije. Ređe se navodi veoma važan, upravo za novinar-ski posao, nastavak člana 19. koji glasi „što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvom i bez obzira na granice“. Takođe u članu 19, ali Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima se dodatno precizira da se ideje i informacije svih vrsta mogu širiti „usmeno, pisano, štampom ili u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sred-stvom po vlastiom izboru“. Kako ova prava podrazumevaju i odgovornost nadalje se u članu 19. navode ograničenja „za poštovanje prava i ugleda drugih, kao i za zaštitu državne si gurnosti, ili javnog poretka, ili javnog zdravlja ili morala“. Ova odredba ne znači da država može da ograniči predi-zbornu kampanju. Svako ometanje slobode izražavanja mora biti zakonski utvrđeno i sa jasnim argumentima da je reč o ozbiljnoj pretnji javnom poretku. Međutim svaka država može prema Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravi-ma da zakonom ograniči mogućnost upotrebe jezika mržnje i diskriminatornog govora i ponašanja koji širi nacionalnu,

5

rasnu ili versku mržnju i podstiče nasilje i netrpeljivost pre-ma drugom i drugačijem, svih učesnika u izbornom procesu uključujući i medije.

Dakle posebnan zadatak u kampanjama imaju upravo mediji. Njihova uloga je dvostruka. U vreme dok se još ne raspišu izbori: prvo da obrazuju birače o samom izbornom sistemu, pravilima, pravima i obavezama svih učesnika. Dru-ga, još značajnija, je da otvore javnu debatu o samom izbor-nom sistmu, kako bi se testiralo koliko odgovara demokrat-skim zahtevima.

Izveštavanje o predizbornoj kampanji počinje, po pravilu, na sam dan proglašenja izbora i traje do okončanja procesa.

Kampanju mediji prate po dva osnova, jedan se odnosi na obavezno, besplatno praćenje aktivnosti svih učesnika koji su zvanično verifi kovani (predali svoje kandidature odnosno liste kandidata koje su ocenjene kao validne), a drugi na plaćeno oglašavanje.

Elektronski mediji u Srbiji su u praćenju kampanja obavezni da se pridržavaju Opšte obavezujućeg uputstva koje je donela Republička radiodifuzna agencija i sadrže pravila koja se odnose na sve emitere, zatim ona koja su specifi čna za javne servise, odnosno za komercijalne medije. Uputstvo sadrži pravila koja su saobražena međunarodnim standardi-ma za medije u vreme predizborne kampanje i samih izbora kako bi se obezbedila ravnopravnost svim učesnicima, za-tim pravila o izveštavanju o istraživanjima javnog mnjenja,

posebnim informativnim programima, vladinim aktivnosti-ma u vreme kampanje, izbornoj tišini i plaćenom političkom oglašavanju.

Savet za štampu nije doneo nikakva uputstva jer se ovo nezavisno telo bavi predstavkama i prigovorima na konkre-tne uređivačke odluke, odnosno kršenjima etičkog kodeksa. To praktično znači da ako dođe do kršenja pravila ponašanja Savet za štampu će reagovati. Dok kampanja traje uređivačke politike se, uopšteno posmatrano, rukovode odredbama iz Zakona o javnom informisanju, kao i odredbama novinar-skog etičkog kodeksa, jer u oba dokumenta nije posebno defi nisano kako pratiti izbore.

Mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nedi-skriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu. Isto-vremeno moraju imati na umu da su upravo izbori dobar test o kvalitetu uređivačke politike, posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje fi nansiraju građani, dakle javnih servi-sa, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu.

Medijski monitoring po službenoj dužnosti i u vreme kampanje obavlja Republička radiodifuzna agencija kojoj su emiteri dužni da u toku predizborne kampanje, u određenim vremenskim razmacima, šalju snimke celokupnog progra-ma. Na to ih obavezuje Zakon o radiodifuziji (2002). Osim navedenog mnoge domaće i strane nevladine organizacije, zatim agencije za istraživanje javnog mnjenja i prikupljanje pres-klipinga, naučno-istraživački centri i instituti analiziraju medijske sadržaje tokom predizborne kampanje.

6

Jedina nevladina organizacija koja se medijskim moni-toringom sistematično bavi više od decenije je Novosadska novinarska škola (NNŠ) koja se specijalizovala za anlizu sadržaja kako na srpskom, tako i na jezicima nacionalnih za-jednica. Stalni monitoring tim realizuje longitudinalnu analizu sadržaja javnog servisa Vojvodine što je jedinstveno kontinu-irano istraživanje transformacije jednog državnocentričnog medija u javni servis, možemo slobodno reći, na teritoriji za-padnog Balkana. Rezultati se objavljuju u ediciji Medijska sfera dostupnoj i na sajtu NNŠ. Novosadska novinarska škola je od 2000. monitorovala sve predizborne kampanje. Ovoga puta (2012.) u saradnji sa studentima Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu monitoro-vala je štampane i elektronske medije, kao i sajtove vodećih stranaka u Srbiji. Projekat monitoringa su podržali Pokrajin-ski sekretarijat za kulturu i informisanje i Fond za otvoreno društvo. Jedan deo podataka korišćenih u ovom monitoringu prikupljeni su u sklopu projekta Manjine i mediji na zapadnom Balkanu podržanog od strane Programa podrške društvenim istraživanjima u regiji zapadnog Balkana (Regional Research Promotion Programme – RRPP).

Da podsetimo, građani Srbije su u nedelju, 6. maja, deveti put od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine, birali poslanike za Skupštinu Srbije, za šta se nadmetalo 18 lista. Takođe, građani su istoga dana, deseti put od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine birali šefa države, za šta se nadmetalo 12 kandidata. Osim rečenog birali su i po-slanike za Skupštinu AP Vojvodine i odbornike u gradskim i opštinskim skupštinama.

Medijska kampanja bila je duga, iscrpljujuća i za partije i za građane, ali i za partijske i državni budžet. Počela je još pre zvaničnog proglašenja izbora, a završila se nakon završetka drugog kruga. Praktično je intenzivno trajala više od pola godine što implicitno, što eksplicitno. Ovaj monitoring je zabeležio samo poslednji mesec kampanje, april, i prva tri dana maja do predizborne ćutnje 2012. Obuhvatio je štampu (predizborni blok) i centralne informativne emisije nacional-nih i regionalnih televizijskih stanica u domenu besplatnog predstavljanja partija i kandidata. Zatim TV spotove, kao naj prisutnije plaćeno političko oglašavanje, i na kraju sajtove vodećih političkih stranaka, ali i onih markiranih pripadnošću nacionalnim zajednicama, čime je delimično pokrivena i kampanja na Internetu.

Najznačajniji rezultati objavljeni su u ovoj publikaciji.

Novi Sad, jul 2012.

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

7

Summary

The role of media in the election campaign

According to the “Great dictionary of foreign words and phrases” by authors Milan Klajn and Milan Šipka (2006), campaign is a word of Latin origin and it means fi eld. In the French language, fi eld turned into battle (campagne), which is understandable because they fought on the fi elds, but this meaning extended to intensive military campaign and to the little less aggressive military maneuver. As these were serious, or “important tasks”, it is understandable that the new meaning of the word campaign that is now used as an intense prepara-tion for the exercise of an important task, and organized campaign for or against (something or someone, especially through the press).

Is there any more “important task” in a democratic so-ciety then the parliamentary elections and the elections for the president? Of course not. Preparing the citizens for this great “fi eld” of activities involves “an organized campaign for or against” which is made public by mass media that in-cludes not just “print”, but also electronic and internet me-dia. Since elections represent the free will of the people, they are considered to be a part of basic human rights defi ned by the Universal Declaration of Human Rights of the United Na-tions (1948), as well as by the European Convention on Human Rights, which entered into force on 3rd September 1953.

Several rights are related to participation in elections. In particular, those that stand out are related to freedom of expression, non-discrimination and respect for media free-dom. It is essential that a climate is ensured, in which all participants of the campaign (candidates, groups, parties, citizens) will be able to freely express their opinions, receive and impart information, to be educated on issues related to the electoral process and informed about the programs of all parties and attitudes of candidates on verifi ed electoral lists, but without discrimination, interference from side and without threats with punishments and prisons.

The Universal Declaration of Human Rights of the UN, Ar-ticle 19 provides that: “Everyone has the right to freedom of opinion and expression” and this is one of the most quoted parts of the foundations of democracy. Less often stated, but not less important, especially for journalistic work, is the continuation of Article 19, which reads “... this right includes the right to hold opinions without interference and to seek, receive and impart informa tion and ideas through any media and regardless of frontiers.” In Article 19 of the International Covenant on Civil and Political Rights it is further specifi ed that the information and ideas of all kinds be can spread “orally, in writing or in print, in the form of art, or through any other media of his choice.” Since these rights involve responsibility, the limits are further stated in the Article 19: “For respect of the rights or reputations of others” and “For the protection of national security or of public order (ordre public), or of public health or morals.” This provision does not mean that the state may limit the election campaign, any interference with freedom of expression must be legally established with

8

a clear argument that this is a serious threat to public order. However, each state may by the International Covenant on Civil and Political Rights restrict by law the ability of all participants in the electoral process, including the media, to use discrimi-natory language, hate speech and behavior that spreads na-tional, racial or religious hatred and encourages violence and intolerance towards the other and the different.

The above said bring us to the conclusion that the me-dia has a special task in the campaign. They have a double role: at the time when the elections are still not called, their role is to educate the voters about the electoral system, rules, rights and obligations of all participants. The second, more important, is to open a public debate on the electoral sys-tem as a whole and to test how appropriate the democratic demands are.

Reporting on the election campaign begins, as a rule, on the day of declaration of the election and lasts until the end of the process.

Media campaign is followed by the media on two bases, one is related to the compulsory, free monitoring of activi-ties of all election participants who are offi cially verifi ed (or handed in their nomination list of candidates that is verifi ed as valid), and the other one is the paid advertising.

Electronic media in Serbia are obliged when reporting on campaigns to adhere to the “General binding instruc-tions” adopted by the Republic Broadcasting Agency (RBA) which contains rules that apply to all broadcasters. Another set of rules apply specifi cly to public services and commer-

cial media. These Guidelines include rules that conform to international standards for the media during election cam-paigns and the elections to ensure the equality of all partici-pants, but also rules on reporting on opinion polls, special news programs, government activities during the campaign, election silence and paid political advertising .

The Press Council has not issued any instructions since this independent body is only dealing with complaints and objections to specifi c editorial decisions or ethics code vio-lations. This means that if violations of rules of conduct occur, the Press Council will respond. While the campaign is on, the editorial policy is guided by the provisions of the Law on Public Information and the Journalistic Code of Ethics on a general level, because neither one of these docu-ments does specifi cally defi ne how the elections should be monitored.

The media has a right to independence from editorial policies, but also a commitment to an impartial, critical, tol-erant and non-discriminatory way of reporting on the elec-tion process. At the same time they must bare in mind that elections are a good test of the quality of editorial policies, particularly those meadia which are established by citizens, funded by the citizens and because of this, the citizens have the right to control them, so in this case, the public services are analyzed.

Media monitoring is being conducted by the RBA be-cause it is in their line of duty. All broadcasters are obliged to send recordings of their entire program at certain inter-vals to the RBA during the campaign. They are bound by

9

the Broadcasting Law (2002). In addition to this monitoring, many local and international non-governmental organiza-tions, agencies for research on public opinion and collection of press-clipping, scientifi c research centers and institutes analyze media content during the election campaign.

The only non-governmental organization that is sys-tematically engaged in media monitoring for more than a de-cade is the Novi Sad School of Journalism (NSSJ), which is specialized in the analysis of content both in Serbian and in languages of ethnic communities. A permanent monitoring team carried out a longitudinal content analysis of the Public Service of Vojvodina and monitored its transformation from a state-centered media into a public service. This is a unique research in the territory of the Western Balkans. Results are continuously published in the Media sphere edition and is ac-cessible on the website of NSSJ. The Novi Sad School of Journalism has monitored every election campaign since 2000. This time (2012), in cooperation with students of the Department of Media Studies of the Faculty of Philosophy in Novi Sad, NSSJ carried out a monitoring of print and electronic media, as well as the web-sites of the leading par-ties in Serbia. This monitoring project was supported by the Provincial Secretariat of Culture and Public Information of Vojvodina and the Foundation for an Open Society. Some of the data used in this monitoring were collected in the frame-work of the Minority and Media in Western Balkan project, sup-ported by the Regional Research Promotion Programme.

Just to remind, citizens of Serbia have, on Sunday, 6th May, elected delegates to the Assembly of Serbia for the

ninth time since the introduction of the multiparty system in 1990. 18 lists competed for the Assembly. Also, on the same day citizens have for the tenth time since the introduction of a multiparty system in 1990, elected the head of state, a position for which 12 candidates competed. In addition to the said, members of parliament were elected to the As-sembly of the Autonomous Province of Vojvodina and also councilors in local communities.

The media campaign has been long and exhausting for both the parties and the citizens, but also for the parties` and the states budgets. It started even before the offi cial declara-tion of the elections, and ended after the second round. It practically lasted intensively for more than half a year both implicitly and explicitly. This monitoring covered only the last month of the campaign, April, and the fi rst three days of May before the election silence of 2012. It included printed media (election block) and the central news programmes of national and regional television stations in the fi eld of free representation of parties and candidates. Besides this it covered TV spots as a form of paid political advertising and websites of main political parties, but also of those ones marked by belonging to national communities were moni-tored, which means that the campaign on the Internet has also been partly covered.

The main results are published in this publication.

Novi Sad, July 2012Associate Professor Dubravka Valic Nedeljkovic, PhD

10

Prof. dr Duško Radosavljević

Partijska ponuda javnosti Srbije u izborima 2012. godine1

Sažetak: Sa čime su, odnosno, sa kakvom su ponudom izašle političke partije pred birače u republici Srbiji, tema je ovoga teksta. Takođe, nastojaćemo i da utvrdimo pozicije glavnih takmaca u ovim aktivnostima i na različitim nivoima izborne utrke.

Ključne reči: Političke partije, izbori, ponuda, kampanja

1 Tekst je nastao na osnovu uvodnog obraćanja u Novosadskoj novinarskoj školi, 22. maja 2012. godine na okruglom stolu „Koga su mediji izabrali“; tema obraćanja „Partijsko-politička ponuda javnosti u trenutku kada je krenula kampanja“.

11

Prof. dr Duško Radosavljević

Offer of political parties to the public on the 2012 Serbian elections2

Abstract: Topic of this paper is the question, with what did, or more precisely, with what kind of offer did the political parties present themselves to voters in Republic of Serbia. Also, we will try to determine the positions of the main competitors in these activities at different levels of the race.

Keywords: political parties, elections, offer, campaign

2 The text is based on the opening note at the Novi Sad School of Journalism, on 22nd May 2012; topic of the opening remarks was “Offer of political parties at the time when the campaign started.”

12

1. Uvod

Za političke partije nikada nije povoljno vreme za izbo-re! Onima koji su na vlasti uvek nedostaje još samo malo vre-mena, pa da se vide očigledni benefi ti vladavine, onima nasuprot, isto toliko, da pokažu svu pogubnost te i takve blagodeti. Nesrećom, u izborni ciklus 2012. godine, Srbija je ušla sa sindromom neuspešne vlasti i neubedljive opozicije.3 Bilo je jasno da posle pet godina neupitne vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića, na čuveno pitanje sa čime ćemo pred Miloša, nećemo dobiti zadovoljavajući odgovor, posebno ne, od napred pomenutih. Takođe, kvalitet koalicije oko face-liftingo-vanih radikala, od milja nazvanih naprednjaci (u odnosu na šta su napred, koga, čega?), nije pružao ni promil šanse da nam nada bude dublja od strepnje, odnosno, većina tih novokom-ponovanih transformersa (promene, nego šta!) je više ličila na ekipu zbog koje zabranjujete deci zadržavanje na ulici, držite novčanike na sigurnom, a, određeni deo tela uza zid! Svesni šta imaju, posebno šta nemaju, pripadnici od naroda odrođene političke klase, dosetili su se da bi izbori bili dobro začinjeni posebnom mirođijom – duelom večitih rivala, već pominjanog Tadića i Tomislava Nikolića, za predsednika Srbije. U čemu je prevara? Sa ovako zamišljenim derbijem, unapred se kal-kulisalo sa time da će ovi lideri, ostvariti presudan uticaj na biračko telo, povući svoje partije za koji izborni procentni poen naviše, a zabašuriti sve ostale izbore, jer isti, naravno, kada se sudaraju titani srpske političke scene nisu ni bitni! Ukratko ćemo prokomentarisati pozicije partija za ove (ne)bitne izbo-re, u rock-maniru, kako ih je autor ovoga teksta video (i ose-tio).3 Ovu efektnu i bolnu dijagnozu preuzimam od dr Zorana Stojiljkovića,

profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

2. Izbori na parlamentarnom nivou – podela uloga

a. Pozicija DS i satelita - Tadić i njegova vlada: suviše pridikovanja i popovanje svih ovih godina, sa podeljenim ulogama - čestiti Rasim (Ljajić), dosle-dno-neugodni (Nenad od Vojvodine) Čanak, Zeleni (fantomska partija), odgovorni manjinci);

b. Pozicija SNS i satelita - kalif umesto kalifa sindrom, Nikolića u državi i Aleksandra Vučića u Beogradu, pojačana šarolikom grupom eksperata poštene Srbije;

c. Fenomen Ivice Dačića, profi tera istorijskog pomirenja (SPS sa DS), Supermena u kilavoj vladi Mirka Cvetkovića;

d. Ostali – specifi čnosti:

Desni spektar (ulaženje u lik usnule kraljevne – DSS; jail-house-rock – SRS);

Regionalno-manjinski kompleks (MAO-izacija via Or-banizacija – SVM; biti Bošnjak bez podrške Bosne – SDA; imam sve, posebno izgovor ako izgubim - Muftija4; dolina ni na nebu ni na zemlji – PDP - Riza Halimi; LSV – vidi pod: DS i jataci);

- Kako da misionari prerastu u čimbenik mobilizacijom NVO-sektora - LDP;

- URS – najveća rokenrol prevara u gradu;

4 Ruku na srce, većina partija se i ponela kao Muftija, svi su drugi krivi što su loše prošli. Posebno su krivi intelektualci.

13

- NOPO – manipulacija (vlaškim) manjinskim izbornim pravom;

- Dveri – o njima smo odavno rekli svoju dilemu – ko ih lansira? S kime sarađuju? Ko ih fi nansira? Hm, hm, hm, ...

3. Izbori za predsednika Republike5

Nije bilo razloga, osim sitnostranačkih, da se oni raspišu. Objašnjenja za taj čin su bila demagoška, providna i cinična. Elem, svesno se išlo na to da kandidati povuku svoje partije na svim nivoima izbora6. U ovim izborima je viđen povišen ste-pen političke nekulture, prljavštine, ostrašćenosti i marifet-luka svake vrste, što je negativno uticalo na recipijente izbor-ne kampanje. Tako se izgubila i tanka nada da bi izabrani kandidat mogao da poradi na uspostavljanju međusobnog poverenja svih građana, jačanju socijalne kohezije društva, te usvajanju istinskih sadržaja mulitikulturalizma, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, ideja evropeizacije, vladavine prava, itd.

4. Lokalni izbori

Osim nekoliko izuzetaka, kako dobrih (Beograd, Inđija, Kragujevac), tako i loših (Jagodina, Novi Sad, Su-botica, Čačak), totalno su bili u drugom planu; bleda ko-

5 Autor ovoga teksta je od ranije iznosio tezu da B. Tadić nije imao pravo da se po treći put kandiduje za dužnost predsednika Republike Srbije.

6 Takođe smo i stava da se preklapanjem svih izbora gubi na kvalitetu demokratskih procesa u društvu, jer se na ovaj način favorizuju izbori na višim nivoima vlasti.

pija predsedničkih i parlamentarnih izbora. Koliko su bili važni, odnosno, shvaćeni kao utešna nagrada za pojedince, ilustrovaćemo kroz biser beogradskog Subotičanina, Olivera Dulića – Ako nema ništa za mene – biću gradonačelnik Subotice7; Lokalni su izbori bili poligon za određene marifetluke, tako se – Romska demokratska partija i Dveri u Novom Sadu8 obreše u lokalnom parlamentu, pravo, niotkuda; Dveri9 isto tako, i u Čačku.10 Fenomen bilbordizacije kampanje – infantilne poruke sa imbecilno-neprepoznatljivim fotografi ja (sa ciljem da se ulepšaju protagonisti na lokalu); zloupotreba dece i državnih institucija za kampanju.

5. Pokrajinski izbori:

Ovi su izbori bili totalno pokriveni višim i važnijm izbo-rima. Izuzetno su važni samo za partijske birokratije, jer se u organima, institucijama i ustanovama od pokrajinskog značaja udomljava veliki broj partijskih aparatčika. U njima se vidi koliko je, u stvari, moćna, dobro organizovana i disciplinova-na DS u Vojvodini, gde je dosta ubedljivo i pobedila. Ostalo nije vredeno spomena. Iznenađenje je LSV11 – pozitivno za nju, mali efekti za dalje jačanje autonomije Vojvodine; SPS – 7 Subotica je sa 100.000 stanovnika, ubedljivo, peti grad u državi!!!! 8 Takođe smo stava i da u Vojvodini lakše prolaze mnoge retrogradne

pojave, što ima svoje objašnjenje i zahteva ozbiljnu diskusiju, ne samo u Vojvodini.

9 U jednom tekstu s kraja 2011. godine smo naglasili fenomen Dveri, sa potpitanjem njihovih veza sa određenim institucijama, te znatiželju u vezi fi nansiranja istih.

10 U Čačku je otvoreno pričano o uticaju prosvetnih radnika na decu rodi-telja da se glasa za ovaj politički projekat.

11 LSV je prvi put izišla samostalno na izbore!

14

takođe; podbacio SVM – zato što je njegova kampanja bila protivrečna – za Vojvodinu uz pomoć Viktora Orbana, a kontra vodećih mađarsko-vojvođanskih intelektualaca? LDP ne može da prekorači krug BG-dvojke, zaljubljen u svoju sudbinu misionara, sa slabim radom, kadrovima i idejama u Vojvodini i Novom Sadu; ostale partije deja vu.

6. Za kraj (kraja nema – izbora ima!)

Šta se promenilo? Na žalost ovi izbori nisu ponudili NIJEDNU NOVU POLITIČKU IDEJU, NITI REŠENJE NA BILO KOJEM NIVOU POLITIČKE VLASTI. Gura-njem pod tepih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, i mnogih drugih problema, sakrivajući ih iza kulisa borbe dva Titana srpske politečke scene, politički akteri su zanemarili inte-rese građana ove zemlje, a rešenja ostavili za neku (nedogled-nu) budućnost. Zbog takve strategije, Demokratska stranka je već kažnjena.12 Nikolićeva pobeda trenutno zasenjuje činjenicu da su i naprednjaci izuzetno loše prošli na izborima. Ostali vidaju rane i čekaju. Birači bojkotuju. Srbija rapidno stari i biva sve siromašnija – Vojvodina takođe. Doviđenja do sledećih izbora. Dogodine? Vrlo moguće.

12 Već smo ranije naveli da je Demokratska stranka žrtvovala karljicu za partiju. Videćemo koliko će još ljudskog materijala morati da bude potro-šeno, da bi se ova politička građevina mogla sanirati.

doc. dr Dejan Pralica

KOGA SU MEDIJI IZABRALI?

16

Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”

Koga je izabrala vojvođanska televizija13

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način pokrajinski javni medijski servis u informativnim emisijama na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku izveštava o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novi-nari televizije pokrajinskog javnog servisa predizbornu kampanju 2012. pratili „tradicionalno pasivno“. Televizija Vojvodine najviše prostora ustupila je aktivnostima Demokratske stranke, Srpske napredne stranke i Lige socijal-demokrata Vojvodine, dok je premijer Vojvodine (DS) Bojan Pajtić, u informativnim emisijama svih redakcija markiran kao političar koji je najčešće „zloupotrebljavao svoju funkciju na vlasti u svrhu predizborne kampanje svoje stranke“. Analiza je pokazala simboličku zastupljenost predstavnika manjinskih zajednica u programima na srpskom jeziku, i gotovo potpunu izostavljenost predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u dnevni-cima na manjinskim jezicima.

Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, javni servis, Radio-televizija Vojvodine.

13 Zahvaljujem se koleginicama i kolegama koji su uradili kvantitativno-kvalitativnu analizu po redakcijama: članovima monitoring tima Novosadske novi-narske škole: doc. dr Lauri Spariosu (rumunski), Norbertu Šinkoviću (mađarski), Vladimiri Dorčovoj-Valtnerovoj (slovački), Ivanu Sabadošu (rusinski) i Davoru Marko (hrvatski), kao i studentkinjama III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Kristini Koprivica, Vesni Rabuzin, Suzani Stojićević i Ivani Fišić (srpski).

17

Dejan Pralica 81’42:324(497.11)”2012”

Who has been chosen by the Vojvodinian television

Abstract: Aim of this research was to show how the provincial Public Service reported on the pre-election campaign in the informative programmes in Serbian, Hungarian, Slovak, Rumanian, Ruthenian and Croatian languages. The qualitative-quantitative method of media discourse analysis, which was used during this research, has shown that the journalists of the provincial Public Service have reported on the 2012 election campaign in a “traditionally passive” way. TV Vojvodina has dedicated the most space to activities of the Democratic Party, the Serbian Pro-gressive Party and the League of Social Democrats of Vojvodina, while the Vojvodinian prime minister, Bojan Pajtic (DS) has been highlighted in all news programmes as the politician, who has “misused his own function in the government and position of power for the election campaign of his party”. The analysis revealed a very symbolic representation of minorities in the Serbian language programmes, and the fact that representatives of national councils of national minorities are almost entirely omitted in news in minority languages.

Keywords: analysis of media discourse, elections, pre-election campaign, public broadcaster, Radio Television of Vojvodina.

18

1. Kontekst medija i emisija

Javni servis je medij koji uvek treba da bude u službi građana. Po defi niciji, javni servis osnivaju građani, fi nansiraju građani i kontrolišu građani (prema Veljanovski 2005: 24-26). U ovom istraživanju analizirali smo kako vojvođanski javni medijski servis izveštava o predizbornoj kampanji 2012.

Radio-televizija Vojvodine (RTV) jeste javni servis građana Vojvodine koji proizvodi i emituje televizijski i radijski pro-gram na sprskom i na jezicima devet nacionalnih manjina: mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom, romskom, bunjevačkom, ukrajinskom, hrvatskom i makedonskom. Pojedine emisije mogu da se prate i na znakovnom jeziku. Putem zvaničnog sajta (www.rtv.rs) mogu se pratiti radio i televizijski programi, a za pojedine emisije omogućeno je i odloženo gledanje. Radio Novi Sad, kao preteča RTV-a, počeo je da emituje program 29. novembra 1949. Televizija Novi Sad svoj program emituje od 26. novembra 1975. Od 1992. Radio-televizija Novi Sad prestaje da bude matični pokrajinski medij i postaje deo državnocentrične medijske kuće Radio-televizije Srbije (RTS). To je ujedno bio i period kada je novosadska radio-televizija doživela veliku devastaciju. U NATO bom-bardovanju 1999. u potpunosti je porušena zgrada Televizije na Mišeluku i od tada se program emituje u iznajmljenim prostorijama zgrade Naftne industrije Srbije u ulici Maksima Gorkog. Godine 2006, prema Zakonu o radiodifuziji, Radio-televizija Novi Sad ponovo postaje samostalna medijska kuća pod imenom Radiodifuzna ustanova Vojvodine Radio-televi-zija Vojvodine. Program emituje na dva televizijska kanala, kao i na tri radijske mreže.

Generalni direktor pokrajinskog javnog medijskog servisa je Siniša Isakov, v.d. glavnog i odgovornog urednika Televizije Vojvodine je Slobodan Arežina, a odgovorni urednici informativnog programa su: Biljana Vorkapić (srpski jezik), Hajnalka Buda (mađarski jezik), Jan Čeman (slovački jezik), Mirko Kanjuh (rusinski jezik), Jon Baba (rumunski jezik) i Dragan Jurakić (hrvatski jezik).

Sve redakcije koja rade u okviru Radio-televizije Vojvodine imaju informativni program. Informativne emisije na srp-skom jeziku Dnevnik i Vojvođanski dnevnik emituju se svakog dana na Prvom programu Televizije Vojvodine od 17.00 do 17.20 h, odnosno 22.00 do 22.30 h. Za ovo istraživanja odabran je Vojvođanski dnevnik budući da sadrži sve bitne informacije u vezi sa događajima tog dana u Pokrajini, dok je Dnevnik u 17 h drugačije koncipiran s obzirom na to da se može pratiti i na nacionalnom nivou, to jest u celoj zemlji, pošto ga preuzima Radio-televizija Srbije. Glavna informativna emisija redakcije na mađarskom jeziku jeste TV Dnevnik (mađ. Híradó) koji se emituje svakodnevno na Drugom programu Televizije Vojvodine od 19.00 do 19.20 h. Na istom programu emituju se i TV dnevnici na preostalim manjinskim jezicima, ali šest dana u sedmici, sem nedelje: na slovačkom (slov. Denník) od 18.00 do 18.10 h, na rusinskom (rusin. Дњовник) od 18.15 do 18.25 h, na rumunskom (rum. Telejurnal) od 18.30 do 18.40 h i na hrvatskom (hr. Dnevnik) od 17.45 do 17.55 h.

19

2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list

Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantita-tivno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i kom-parativna metoda.

Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (go-vorne ili pisаne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33). Diskurs obuhvаtа i pisаnu komunikаciju, čаk i pisаnu interаkciju, s tim dа čitаlаc i аutor nisu u interаkciji licem u lice (Van Dijk 1998: 2-3). Medijski diskurs jeste širok pojаm koji može dа se odnosi nа sveukupnu stvаrnost kojа je predstavljenа kroz štаmpаne i elektronske medije (O’ Keeffe 2006: 1).

Struktura novinarskog diskursa, zbog potrebe da se informacija nedvosmisleno razume, pripada najjače šematizovanim i automatizovanim iskazima. Van Dijkova su-perstruktura jeste složeno razgranata i uključuje elemente od vesti, preko delova vesti, do konteksta (Zgrabljić-Rotar 2007: 34-35). Medijski diskurs kruži unutar institucija i među njima i duboko je ukorenjen u svakodnevici i interackciji gotovo svakog čoveka. Zbog toga se kaže da diskurs nije gotov proizvod, već proces, odnosno stalna promena, a da je tekst deo diskursnog procesa i nema svrhe izučavati ga van kon-teksta (Talbot 2007: 5-10).

Analiza sadržaja nastala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvanti-

tativan i objektivan način dolazimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247).

Predmet istraživanja komparativne metode su „identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vre-menima i na raznim prostorima određenim adekvatnim me-rilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u defi nisanom pros-toru i vremenu“ (Miljević 2007:189).

Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kam-panjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (prema Matić, 2007: 21; prema Valić Nedeljković 2008: 286-287).

Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 800 minuta (48.000 sekundi) materijala, odnosno 44 centrаlne informаtivne emisije, u periodu od 26. aprila do 3. maja (osam dana) 2012. godine. U ukupnom korpusu uočeno je 272 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga: 81 tematski prilog na srpskom jeziku, 55 na rusinskom, 40 na mađarskom, 39 na rumunskom, 35 na slovačkom i 32 na hrvatskom jeziku (Grafi kon 1).

20

Grafi kon 1: Broj predizbornih priloga po redakcijama u informa-tivnim emisijama na Televiziji Vojvodine.

Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa krei-ran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategori-ja14. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analizirana i klasifi kovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) ob-jekat, 11) personalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (predsednički, parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost objekta (predsednički, parlamen-tarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik nacionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) napomene.

14 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na kraju članka u Prilozima.

Broj informativnih priloga različit je od broja subjekata i objekata budući da je u okviru jednog priloga moguće uočiti više tema o kojima govori jedan isti subjekat ili više subjeka-ta, odnosno objekata o kojima se govori. Svi subjekti i ob-jekti registrovani su funkcijom i imenom i prezimenom, kao i stranačkom pripadnošću, ako je to bilo moguće utvrditi. Osnovni kvantitativni sadržaji su u vezi sa brojem priloga, njihovim trajanjem, zatim brojem priloga koji sadrže aktuelni tonski i video snimak sagovornika (subjekta). Kvalitativni sadržaj odnosi se na vrednosni kontekst u koji subjekat smešta objekat, kao i na žanrovsku strukturu priloga.

3. Analiza i rezultati

Žanr

Žanrovski posmatrano, kada su u pitanju informa-tivni prilozi u vezi sa predizbornom kampanjom, uočena je dominacija trivijalnih žanrova, poput vesti, izveštaja i iz-jave, u odnosu na kompleksne forme kao što su TV paket, reportaža, hibridna forma i slično. Novinari svih redakcija, sa izuzetkom na srpskom jeziku, kao najčešći žanr koriste vesti i izveštaje, što se donekle i moglo očekivati, budući da su tematski informativni prilozi nešto što se u okviru prediz-borne kampanje emituje svakodnevno, najčešće u okviru posebnog dela centralne informativne emisije, te su na taj način izdvojeni od ostalih priloga u emisiji. Relativno kratko trajanje TV dnevnika (10 minuta)15 objektivno ni ne pruža veće mogućnosti novinarima kako bi u okviru složenijih formi pristupili navedenoj temi o izborima (Grafi kon 2). 15 TV dnevnik na srpskom traje 30, a na mađarskom 20 minuta.

21

Grafi kon 2: Vrste žanrova po redakcijama u informativnim emisi-jama na Televiziji Vojvodine.

Za razliku od ostalih redakcija, redakcija na srpskom jeziku u Vojvođanskom dnevniku žanrovski je najviše upotre-bljavala izjavu 58%, u odnosu na sve ostale žanrove. Ovo je ujedno i (ne)očekivani podatak budući da je u svim prethod-nim istraživanjima (uporediti sa Matić 2007: 15-31; Pralica 2009: 83-94; Pralica 2010: 70-72) i u informativnom progra-mu na srpskom jeziku dominantan žanr bila vest, odnosno izveštaj. Analizirajući predizborne priloge na srpskom jeziku moglo se zapaziti da je novinarima najjednostavnije bilo da samo puste izjavu političara, što je ujedno zahtevalo i najma-nje profesionalnog angažmana, što svakako nije za pohvalu. Dominatno prenošenje izjava političara u okviru informa-tivne emisije može ukazati na to da se javni servis od svoje osnovne uloge da, između ostalog, informiše građane, pret-vara u propagandno sredstvo u službi političara.

Ipak, ukoliko saberemo sve tematske informativne pril-oge koji su u nedelji monitoringa bili u ponudi na Prvom i

Drugom programu Televizije Vojvodine, u okviru emisija TV dnevnika na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom i hrvatskom jeziku, uočićemo da su novinari pokrajinskog javnog servisa svoju publiku najviše izveštavali putem vesti (136 puta), izjava (50) i izveštaja (37), a daleko manje kroz složenije žanrove TV paket (osam), intervju (tri) (Grafi kon 3).

Grafi kon 3: Vrste žanrova (zbirno) u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine.

Nedostatak analitičkih, odnosno složenijih formi prilo-ga samo ukazuje na to da Televizija Vojvodine, očigledno, nije imala kapacitet da na kvalitetniji medijski način prati izbore. Iz ovoga može da sledi i konstatacija da pokrajinski javni me-dijski servis nije u potpunosti ispunio svoju ulogu da bude aktivan učesnik u društvu i da zastupa interese građana, jer u ime građana treba da postavlja pitanja i traži odgovore, što je tokom kampanje 2012, kako je pokazala analiza, bilo veoma retko.

22

Povod izveštavanja

Kategorija povod izveštavanja ukazuje nam na to koliko su novinari određenog medija, odnosno u ovom slučaju re-dakcija, angažovani prilikom izveštavanja sa nekog događaja. Najvećom angažovanošću i doprinosu izveštavanju za svoju medijsku kuću/ redakciju smatra se kategorija medijska ini-cijativa, a najmanje pseudodogađaj, koji predstavlja prenošenje stavova sa konferencije za novinare. Izveštavanje sa aktuel-nog događaja smatra se nekim vidom tekućeg posla u redakciji za koji je novinaru potrebno više truda od izveštavanja sa pseudodogađaja, ali manje truda od medijske inicijative ko-jom se, između ostalog, može i promovisati neki medij, jer se pretpostavlja da je određena ličnost nešto (ekskluzivno) izjavila samo za taj medij.

Najveću posvećenost praćenju predizborne kampanje, odnosno bez izveštavanja sa pseudodogađaja imali su novi-nari rumunske TV redakcije, gde je svih 36 priloga markirano kao aktuelni događaj, kao i novinari slovačke TV redakcije gde je kao aktuelni događaj markirano 77% priloga u povodu izveštavanja. Najviše pasivne angažovanosti zabeleženo je u u rusinskoj (91%) i u mađarskoj TV redakciji (90%), dok su novinari srpske TV redakcije imali 72% priloga sa pseudo-događaja, a novinari hrvatske redakcije 50%. Medijska ini-cijativa markirana je u TV dnevniku na hrvatskom (9%), Vojvođanskom dnevniku (srpski jezik) 5%, i u TV dnevniku na rusinskom 2% (Grafi kon 4).

Grafi kon 4: Povod izveštavanja po redakcijama u informativnim emisijama na Televiziji Vojvodine

Analiza je pokazala da su (zbirno) novinari Televizije Voj-vodine predizbornu kampanju u posmatranih osam dana pra-tili uglavnom pasivno (163 priloga, odnosno 60%), izveštava-jući sa pseudodogađaja koji su pripremale službe za odnose s javnošću političkih stranaka (bilo u stranačkim centralama, bilo na terenu, ali opet u režiji tih istih političkih stranaka). Oko 37%, odnosno 102 priloga novinari su napravili izve-štavajući sa aktuelnih događaja, dok je medijska inicijativa bila zastupljena samo sedam puta (3%). I kada je ima, medijska inicijativa se (u Vojvođanskom dnevniku, na primer) svodi na in-serte iz emisije Jedan na jedan. S obzirom na to da je u pitanju intervju-emisija, kao autorska forma, i da sama po sebi nije u pravom smislu reči sastavni deo Vojvođanskog dnevnika, već su iskoršćeni inserti radi bolje ilustracije pojedinih priloga, to se i ne bi moglo smatrati pravom medijskom inicijativom već jedino nekom vrstom samopromocije te emisije unutar TV dnevnika (Grafi kon 5).

23

Grafi kon 5: Povod izveštavanja (zbirno) u informativnim emisi-jama na Televiziji Vojvodine.

Dakle, možemo da konstatujemo da je Televizija Voj-vodine uglavnom pasivno pratila predizborna dešavanja. To znači da su novinari dominantno imali neangažovani pri stup izveštavanju. Budući da je ovo javni servis, očekuje se da sam stvara priče, a ne da pasivno izveštava sa stranačkih konfe-rencija. Sa druge strane, izbori su bili održani na svim nivo-ima16, te je to dodatno komplikovalo medijsku prezentaciju kampanje.

Međutim, bez obzira na te otežavajuće okolnosti, od javnog servisa očekuje se veća angažovanost novinara, a ne domi-nantno pasivno izveštavanje sa stranačkih konvencija. Sva-ki javni medij, pa samim tim i Radio-televizija Vojvodine ima obavezu da razjasni nedoumice svojim gledaocima, kako bi oni, u krajnjoj instanci, mogli da donesu racionalnu odluku za koga da glasaju na izborima. 16 Predsednički, republički parlamentarni, pokrajinski parlamentarni i

lokalni.

Autorstvo

U prilog gorepomenutom jeste i kategorija autorstva gde je istraživanje pokazalo, bez većih odstupanja po redakcija-ma, kako su novinari vrlo retko potpisani kao izveštači sa mesta događaja. Tako, na primer, u TV dnevniku na rusin-skom jeziku udeo nepotpisanih, odnosno anonimnih no-vinara-izveštača je čak 93%, na mađarskom jeziku 87%, u emisiji na hrvatskom 86%, a u Vojvođanskom dnevniku 75%. U emisiji na srpskom jeziku uočeno je da novinari nisu pot-pisani kada izveštavaju sa stranačkih konvencija lociranih u Novom Sadu, pa se stiče utisak kao da su preuzeli priloge od novinskih agencija, što nije dobra praksa. Novinari bi, u svakom slučaju, trebalo da budu potpisani ispod svakog pri-loga koji je njihov, jer bi samim tim njihovo izveštavanje, ali i izveštavanje samog pokrajinskog medija, bilo kredibilnije.

U dnevnicima na manjinskim jezicima problem nepotpi-sanosti novinara može imati drugačiju konotaciju. Tako novi-nari umesto da istražuju i analiziraju izjave političara, postaju samo posrednici u prenosu sadržaja, odnosno prevodioci priloga koje je neko drugi već napravio na srpskom jeziku. Ovo je izuzetno loše pošto je u nerazdvojivoj vezi sa kvali-tetom informativne emisije. Emisije su zbog ovakvog pristu-pa izgubile mogućnost da poprave kvalitet sadržaja. Jedino eventualno opravdanje za ovakvu politiku nepotpisivanja može se tražiti u tome da manjinske redakcije imaju pro-blema sa nedostatkom kadra, te su, na neki način, primorane da se snalaze na taj način da preuzimaju i prevode gotove informativne priloge.

24

Lokacija

Kategorija lokacija u prethodnim istraživanjima poseb-no je bila podložna kritici budući da je vojvođanski javni ser-vis kvantitativno veliki broj priloga posvećivao izveštavanju iz Beograda i drugih gradova centralne Srbije, u odnosu na Novi Sad i Vojvodinu (uporedi sa Matić 2007: 22-23). Na osnovu istraživanja iz predizborne kampanje 2012, može se tvrditi da je pokrajinski javni medijski servis najveći broj priloga imao iz Novog Sada i Vojvodine, sa izuzetkom dve redakcije. U TV dnevniku na rumunskom jeziku najveći broj priloga 56% je iz Beograda i centralne Srbije, a u TV dne-vniku na rusinskom, takođe najveći broj priloga (22%) je sa istih lokacija. Informacije iz Novog Sada i Vojvodine bile su najviše zastupljene u dnevnicima na srpskom jeziku (75%), mađarskom (50%), hrvatskom (41%) i slovačkom (30%).

Ovi podaci17 ukazuju nam na to da su novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat sta-vili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Ono što se može problematizova-ti jesu određene lokacije u Vojvodini i kriterijum za njihov odabir. Tako je na primer TV dnevnik na slovačkom jeziku delimično ispunio svoj zadatak da najviše izveštava iz Vojvo-dine, ali u analiziranim prilozima nema naselja u kojima žive Slovaci, niti se pratila predizborna kampanja u mestima gde je slovačka zajednica značajnije zastupljena, što je svakako propust prvenstveno urednika redakcije.

17 Sa izuzetkom redakcija na rumunskom i rusinskom jeziku.

Prilozi u kojima se kao lokacija navodi Beograd uglav-nom su u vezi sa izveštavanjima o aktivnostima Republičke izborne komisije, Republičke radiodifuzne agencije i jednim delom političkih stranaka, odnosno predsedničkih kandidata, što je opet dobra praksa, jer su novinari prepoznali nameru političara da tokom kampanje posete Vojvodinu, pa nije bilo potrebe da izveštavaju sa stranačkih konvencija u glavnom gradu Srbije.

Urednici Televizije Vojvodine su posle dužeg vremena18 shvatili da se o događajima na državnom i svetskom nivou Vojvođani i Vojvođanke mogu informisati i prvenstveno posredstvom medija, koji imaju nacionalnu pokrivenost, a da novinari vojvođanskog javnog servisa treba da se usredsrede na događanja u mestima širom Pokrajine i da daju šansu da se glas i slika čuju i vide i iz najmanjih mesta.

Oprema priloga

Televizija Vojvodine učinila je napredak kada je u pitanju i kategorija oprema priloga. Kvalitet priloga vrednuje se na osno-vu toga da li u sebi sadrži aktuelne tonske ili video snimke, odnosno da li ih čita spiker. Što je više priloga sa aktuelnim snimcima, to je snimak autentičniji, a kvalitet programa da-leko bolji u odnosu na to kad spiker u studiju čita vest. Sve redakcije potrudile su se da obezbede aktuelni snimak.

Kao primeri, izdvajaju se dve redakcije s obzirom na to da reprezentuju različite tipove aktuelnih snimaka. Re-dakcija na srpskom jeziku pripremila je 78% priloga sa ak-

18 Na osnovu prethodnih istraživanja o kojima je već bilo reči.

25

tuelnim video-snimkom, a od manjinskih redakcija, aktuelni nemi kadrovi zabeleženi su u 65% primera. Slična situacija je i u ostalim manjinskim redakcijama koje su se za takav način opremanja priloga opredelilie zbog prevođenja izjava sa većinskog jezika, što je i opravdano. Sa druge strane, vi-dljiv je napor tih redakcija da i pored malog broja sopstvenih priloga na maternjem jeziku ipak emisiju osveže aktuelnim snimicima, pa makar oni bili i samo pokrivalice.

Subjekat i stranačka pripadnost subjekta

Subjekat u ovom istraživanju je osoba kojoj se u emisiji daje određeni medijski prostor kako bi se predstavila, izno-sila svoje stavove i pokušala da ubedi potencijalne birače da glasaju za određenu opciju. Mediji u ovom smislu mogu biti blagonalkloni, odnosno diskriminacioni prema nekom. Na ovoj kategoriji ogleda se koliki mehanizam moći imaju urednici, kao čuvari kapija, koji su ti koji dozvoljavaju pojedincima da se vide i čuju na televiziji.

Očekivano, budući da je reč o tematskim prilozima, u ulozi subjekta, u svim redakcijama najčešće se javljaju upravo političari i to od 43% u slovačkoj, do 95% u mađarskoj re-dakciji (Grafi kon 6). Na drugom mestu u svim redakcijama19, ali sa daleko manje pojavljivanja, su državni/pokrajinski i lo-kalni funkcioneri, a na trećem mestu Republička, odnosno Pokrajinska izborna komisija.

19 Sem mađarske gde je 95% političara, a 5% pod opcijom ostali.

Grafi kon 6: Odnos političara kao subjekta prema ostalima, po redakcijama, u procentima

U jednom broju prilologa postoji više subjekata, što nije iznenađujuće. Na primer, na mitingu Srpske napredne stranke, program su predstavljali Tomislav Nikolić, Aleksan-dar Vučić i Jorgovanka Tabaković. Na ovom primeru novi-nari Televizije Vojvodine pokazali su kako neracionalno koriste prostor i vreme, jer se podrazumeva da predstavnici jedne partije isto ili slično misle i govore.

Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje jeste Bojan Pajtić i to osam puta za osam dana u Vojvođanskom dnevniku, dakle svaki dan za vreme trajanja monitoringa po jedan put. Pajtić je od toga šest puta najavljen kao premijer Vojvodine, a svega dva puta kao nosilac liste Demokratske stranke Izbor za bolju Vojvodinu. U TV dnevniku na hrvatskom jeziku Pajtić je markiran pet puta, a pominje se i u ostalim redakcijama, ali u neznatno manjem broju. Ovaj podatak, na osnovu monitoringa ilustruje kako je pokrajinski javni medijski servis u dobroj meri tokom kampanje dao prilično

26

prostora i vremena za aktivnosti Pajtića u odnosu na druge funkcionere i političare. Zanimljivo je i da Pajtić ni u jednom prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji.

Rezultati analize stranačke pripadnosti subjekta pokazu-ju da je najviše pažnje, u svim redakcijama, sem na srpskom jeziku, posvećeno kandidatima na predsedničkim izborima, nešto manje kandidatima na republičkim parlamentarnim izbo rima, dok je zabeležena samo minimalna vidljivost kan-didata na pokrajinskim parlamentarnim izborima, što svaka-ko nije primer dobre prakse budući da je reč o izveštavanju pokrajinskog javnog servisa. Samo u emisijama na srpskom jeziku najviše pažnje je bilo posvećeno pokrajinskim izbori-ma. Ali tada se uglavnom govorilo o pravilima za pokrajinske izbore koja se razlikuju od izbora za poslanike u Skupštinu Srbije, zbog čega u najvećem broju priloga nije bilo moguće odrediti stranačku pripadnost subjekta.

Ukoliko saberemo subjekte koji su se pojavljivali na tri nivoa izbora20 dobijamo rezultate koji nam ukazuju da je svih šest posmatranih redakcija Televizije Vojvodine najviše pažnje posvetilo informisanju o kandidatima i kampanji koalicije oko Demokratske stranke i to: u emisiji na hrvatskom jeziku 58% subjekata pripadalo je Demokratskoj stranci, na slovačkom 31%, na srpskom 29%, na rumunskom i rusinskom po 28% i na mađarskom 21%. U grafi konima 7-12 mogu se videti procentualno odnosi zastupljenosti stranaka, odnosno nji-hovih kandidata i nosilaca lista u centralnim informativnim emisijama šest redakcija Televizije Vojvodine

20 Predsedničkom, republičkom i pokrajinskom.

Grafi kon 7: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na srpskom.

Grafi kon 8: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na mađarskom.

27

Grafi kon 9: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na slovačkom.

Grafi kon 10: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rusinskom.

Grafi kon 11: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na rumunskom.

Grafi kon 12: Stranačka zastupljenot subjekta u dnevnku na hrvatskom.

Za razliku od Demokratske stranke kojoj su sve redakci-je ustupile najviše prostora, situacija sa ostalim strankama razlikuje se od redakcije do redakcije. Dakle, pored DS-a,

28

koja je bila najčešće zastupljena u TV dnevnicima svih šest redakcija, na drugom mestu u dve redakcije (rusinska i slovačka) je SNS, kod rumunske redakcije LSV, hrvatske Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV), srpske SPS i mađarske SVM. Ovi podaci iz istraživanja mogu da nam ukažu da su novinari Televizije Vojvodine favorizovali kandidate Demokratske stranke na svim nivoima izbora i u svim infor-mativnim emisijama javnog servisa, što nikako nije dobro za medij koji je u vlasništvu svih građana i građanki Vojvodine, a ne jedne vladajuće partije u Pokrajini.

Time je javni servis Vojvodine prekršio odredbu iz Opšteg obavezujućeg uputstva RTV stanicama (emiterima) u predi-zbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika Republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde je, pored ostalog navedeno da je i Ra-dio-televizija Vojvodine dužna da obezbedi „besplatno i ravno-merno, bez diskriminacije, emitovanje promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaćene izborne liste“ (II deo, tačka 1)21 . U Grafi konu 13 prikazan je odnos najzastupljenijih stranaka po redakcijama.

21 Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stani-cama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 8.7.2012).

Grafi kon 13: Najzastupljenije stranke u dnevnicima po redakci-jama.

Iz Grafi kona 13 možemo da primetimo i da se među prve tri stranke samo u dve redakcije pojavljuju stranke na-cionalnih manjina – kod hrvatske redakcije Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) i kod mađarske redakcije Savez vojvođanskih Mađara (SVM). Iako bi javni medij-ski servis trebalo da izveštava i o aktivnostima manjinskih stranaka, to se vrlo retko dešavalo. Osim pomenute dve stranke, istraživanje je pokazalo da se od manjinskih stranaka SVM pojavljuje još jedino u rusinskoj redakciji na četvrtom mestu (11%).

Ostalih manjinskih stranaka, ako ih i ima, to je u zane-marljivom broju, daleko ispod 5%. Treba napomenuti i da se predstavnici rumunske nacionalne zajednice ne pojavljuju u kategorji subjekat. Oni se jedino spominju u vestima koje su emitovane 30. aprila i 1. maja, u najavi emisije Kontakt gde se govori o učešću predstavnika rumunske zajednice na izborima. Međutim, njihova imena, kao ni stranačka pri-

29

padnost nisu specifi kovana. Takođe je uočeno da na primer ni slovačka redakcija nijedan prilog nije posvetila koaliciji Sve zajedno u kojoj se nalazi i Slovačka stranka. Predstavnici rusinske zajednice, za javni servis Vojvodine, takođe su ostali nevidljivi.

U Vojođanskom dnevniku na srpskom predstavnici ma-njinskih zajednica kao subjekat pojavljuju se u oko 15% priloga, što je vrlo malo. Čak i kada se pojave u dnevnicima na srpskom na Televiziji Vojvodine, stranke nacionalnih ma-njina na laze se, gotovo uvek, na kraju izbornog bloka. To su uglavnom vesti koje čita spiker, a neke su opremljene samo pokrivalicom. Subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjina pojavljuje se u jednom slučaju, gde nosilac liste Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić govori o svojoj stranci. Osta le stranke koje se spominju su koalicija Sve zajedno, Crnogor-ska partija, Stranka mađarskog jedinstva i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini. One su uglavnom samo spomenute, bez izjava njihovih lidera. Na osnovu ovih primera, može se kon-statovati da je javni servis formalno nastojao da ispuni svoju misiju o informisanju o aktivno stima manjinskih stranaka, ali bez uloženog napora, jer je u primerima očigledno da se te stranke samo pominju, bez citiranja ili aktuelnog snimka.

Na osnovu navedenog može se konstatovati da je prekršena još jedna odredba iz Opšteg obavezujućeg upustva Republičke radiodifuzne agenicije (deo II, član 3), u kome se navodi da „Radiodifuzna ustanova Vojvodine – Radio-televizija Vojvodine ima posebne obaveze koje se odnose na adekvatnu zastupljenost kandidata nacionalnih manjina“. U posmatranom periodu ni u jednom prilogu nisu bili pred-

stavljeni funkcioneri, odnosno članovi nacionalnih saveta, što je vrlo dobar pristup, jer se na taj način izbegavaju ste-reotipi i pritisci na pripadnike nacionalnih manjina u vezi sa izborima.

Objekat i stranačka pripadnost objekta

Političari se u dnevnicima svih redakcija najčešće poja-vljuju kao objekti. Na primer, u Vojvođanskom dnevniku u čak 90% slučajeva, dok su u TV dnevniku na rumunskom jeziku političari objekti u 36% slučajeva. Ako bismo ih posmatra-li zajedno (objekti za predsedničke, republičke i pokrajinske izbore)22, predstavnici koalicije oko Demokratske stranke pojavljuju se kao objekat u 36% slučajeva, Srpske napredne stranke u 8%, a Demokratske stranke Srbije u 5%. Predstav-nici ostalih partija pominju se, ali ispod 5%.

Jedino kandidat demokrata za predsednika Boris Tadić izdvaja se kao ličnost o kojoj se govori, a da je u gotovo svim ostalim slučajevima reč o političkim partijama i koalicijama uopšteno. O Tadiću su govorili njegovi stranački članovi i simpatizeri na mitinzima Demokratske stranke, a samo u jed-nom slučaju ga lider Nove Srbije, Velimir Ilić optužuje da je njegov kabinet osnova kriminala, komentarišući borbu protiv kriminala koju je dan pre najavio Tadić.

U ulozi objekta najčešće se pojavljuju isti akteri kao i u ulozi subjekta, jer stranke uglavnom koriste prostor koji im mediji daju za samopromociju. Političari su uglavnom govorili o svom programu i u tim primerima se njihove

22 Ovi podaci odnose se za dnevnik na srpskom jeziku.

30

stranke pojavljuju kao objekti sa pozitivnom konotacijom. Ipak, predstavnici dve najveće partije Demokratske i Srpske napredne stranke vodili su negativnu kampanju jedni protiv drugih, i to na svim nivoima izbora, što je bilo očigledno u predizbornim spotovima tih stranaka. Kako je predizborna kampanja bila pri samom kraju, zanimljivo je da su političari koristili svaku priliku da govore o sebi i svojim planovima, ali ne toliko i o političkim oponentima iako je, bar prema pre-dizbornoj antikampanji, bilo očekivano da će se refl ektovati i na informativni program, to se nije desilo.

Stav subjekta prema objektu

S obzirom na to da objekat predstavlja kategoriju o ko-joj subjekat iznosi neki stav, na osnovu nje moguće je pro-ceniti u kojoj meri je kampanja koja se vodi bila pozitivna, odnosno usmerena na promociju sopstvenih kvaliteta, ili ne-gativna, odnosno koliko su subjekti kritikovali svoje političke oponente vodeći antikampanju. Političari, odnosno stranke koji se nađu u ulozi objekata nemaju pravo glasa, odnosno o njima jedino govore subjekti.

Političari su tokom osam dana analize informativnog programa nastojali da predstave svoju stranku na što bolji način i zbog toga u više od dve trećine priloga (67%) subje-kti imaju pozitivan stav prema objektu, koji je u tom slučaju njihova stranka odnosno stranački kolega. Negativan stav se pojavljuje (20%) u slučajevima kada stranke govore o svo-jim političkim protivnicima, bez razlike da li su na vlasti ili u opoziciji. Na primer, negativan stav prema objektu primećen je najviše u prilozima u kojima Srpska napredna stranka i

Demokratska stranka Srbije negativno govore o vladajućoj Demokratskoj stranci.

Takođe su i predstavnici stranke na vlasti kritikovali opozicione stranke. Primer za to je deo intervjua iz emisije Jedan na jedan koji je emitovan i u Vojvođanskom dnevniku kada je funkcioner demokrata Bojan Pajtić kritikovao politiku koju promoviše Srpska napredna stranka. Bilo je i primera kada opozicija kritikuje opoziciju – Srpska radikalna stranka je kri-tikovala Srpsku naprednu stranku. Neutralan odnos subjekta prema objektu (13%) primećuje se samo u onim primerima u kojima nema izjava političara (Grafi kon 14).

Grafi kon 14: Stav subjekta prema objektu u Vojvođanskom dnev-niku

Rezultati istraživanja pokazali su kako su primeri pozi-tivnog stava subjekta prema objektu dominantni upravo iz razloga što su stranke pozitivno govorile same o sebi, od-nosno na taj način žele da se u fi nišu predizborne kampa-nje što bolje predstave svojim simpatizerima i potencijalnim biračima.

31

Zloupotreba pozicije vlasti

Ova kategorija posebno je zanimljiva i kao takva prvi put je uvedena u ovakvo istraživanje kako bi se videlo koli-ko su novinari odgovorno politički senzitivni da (ne)dozvole političarima (na vlasti) da kroz medije, a u vreme predizborne kampanje, zloupotrebljavaju svoje pojavljivanje i u ulogama državnih/pokrajinskih fukcionera čiji je cilj nekada prikrive-na, a nekada i otvorena podrška svojoj stranci na izborima ili sopstvena promocija u predizbornoj kampanji, ali s pozicije funkcionera. Takvo pozicioniranje u medijima, s funkcije na vlasti, u vreme predizborne kampanje možemo posmatra-ti kao deo nekorektnog uticaja na potencijalne birače. Re-publička radiodifuzna agencija je u svom Opštem obavezujućem uput stvu radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj kampa nji, pored ostalog predočila da „u toku predizborne kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... oblike indire ktne političke propagande u redovnim emisijama“ (poglavlje I, tačka 10)23, što se, dakle, odnosi i na TV dnevnike.

Analiza je pokazala (Grafi kon 15) da su urednici/no-vinari kao čuvari kapija uglavnom dobro obavljali posao i u najvećoj meri nisu dopuštali funkcionerima na vlasti da sa te pozicije ulaze u predizbornu kampanju, već su takve priloge svrstali u okvire predizbornog bloka. Ipak, zabeleženo je i da je svaka redakcija imala određenih propusta.

23 Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizij-skim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012).

Najviše zloupotreba funkcije na vlasti bilo je u dnev-nicima na rusinskom (58%) i na hrvatskom jeziku (20%). Daleko manje u ostalim redakcijama: na mađarskom 10%, srpskom 8%, i na slovačkom i rumunskom (po 3%).

Grafi kon 15: Zloupotreba funcije na vlasti u procentima.

U sedam od osam primera kada je markiran propust novinara24, odnosno kada je neki političar na vlasti zloupo-trebio svoju funciju u vreme predizborne kampanje kako bi reklamirao sopstvenu stranku, u pitanju je bio potpredsednik Demoratske stanke Bojan Pajtić, a u jednom primeru pred-sednik iste stranke Boris Tadić. Iako se uvek pojavljivao i oslo vljavao kao predsednik Vlade Vojvodine, Pajtić je u fi nišu kampanje potpisivao sporazume, obećavao veću zaposlenost i otvarao fabrike, sportske hale i druge objekte. On ne samo da je prisustvao različitim otvaranjima, već je koristio priliku da podseti građane šta je urađeno za vreme njegovog man-data i samim tim se implicitno samopreporučivao i za sledeći mandat, što je primer za indirektnu političku propagandu. 24 Misli se na Vojvođanski dnevnik.

32

Drugi primer ne može se smatrati klasičnom zloupotre-bom funckije, budući da Boris Tadić 29. aprila 2012. više nije bio predsednik, već samo kandidat za predsednika države. U pitanju je vest o tome da je Tadić na beogradskoj tvrđavi Ka-lemegdan popio kafu sa pevačem Zdravkom Čolićem. Ova-kva vest nema nikakvu informativnu vrednost, te je pitanje koji je bio razlog da javni medijski servis Vojvodine ovaj su-sret okarkteriše kao informaciju koja je bitna auditorijumu.

I u programima na manjinskim jezicima kao funkcioner koji je najčešće sa pozicije na vlasti učestvovao u predizbor-noj kampanji markiran je Bojan Pajtić. Od ostalih se pominju još i neki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara koji su u pokrajinskoj vlasti, gradonačelnik Novog Sada i republički ministar za prostorno planiranje, inače kadrovi Demokratske stranke.

Postoje tri mogućnosti zbog kojih je ipak dolazilo do propuštanja zloupotrebe pozicije funkcionera na vlasti. Prva mogućnost za to je da je postojao prikriveni pritisak političa-ra na vlasti na urednike redakcija da emituju takve priloge. Druga mogućnost je nedovoljna senzibilisanost novinara da prepozna situacije u kojima političar na vlasti učestvuje u predizbornoj kampanji, ali ne kao član svoje stranke nego kao reprezent države, odnosno pokrajine. Treća mogućnost je povezana sa drugom i u vezi je sa uputstvom Republičke radiodifuzne agencije25 o praćenju izbora, po kome se neki 25 Dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/

PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stani-cama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 8.7.2012).

događaj ne smatra predizbornom kampanjom, ako poziv za izveštavanje medija stigne iz kabineta nekog državnog funk-cionera.

4. Zaključne napomene

Analiza predizbornih priloga u centralnim informativ-nim emisijama televizijskih redakcija na šest jezika Radio-te-levizije Vojvodije pokazala je kako je pokrajinski javni servis uložio napor da svoj auditorijum blagovremeno i kvalitetno informiše o aktivnostima stranaka u predizbornoj kampanji za opšte izbore 2012.

Činjenica je da su novinari Televizije Vojvodine o predi-zbornoj kampanji dominantno trivijalno izveštavali kroz izja-ve i vesti, a da je vrlo malo bilo analitičkih žanrova i kritičkog novinarstva. Povod izveštavanja bio je najčešće aktuelni do-gađaj ili konferencija za medije, što je i očekivano budući da je u pitanju bila predizborna kampanja. Ipak medijska inici-jativa koja ni u jednoj redakciji nije prelazila 5% od ukupnog povoda za izveštavanje ide u prilog činjenici da su novinari ovu kampanju pratili tradicionalno pasivno. Nije dobro što u većini priloga u vezi sa predizbornom kampanjom novinari nisu potpisani. Samim tim auditorijum nikada ne može da bude siguran da li su prilog pripremali novinari TV Vojvodine, ili su prilozi preuzeti od drugih medija ili agencija. Vidljivost novinara i novinarki koji pripremaju priloge u značajnijoj meri doprineli bi povećanju kredibiliteta javnog servisa, budući da ima kapaciteta za tako nešto.

33

Novinari Televizije Vojvodine izveštavajući o predizbornoj kampanji akcenat su stavili na događaje iz Pokrajine, što je primer dobre prakse koju treba i dalje unapređivati. Oprema priloga takođe je na zadovoljavajućem nivou, jer najveći broj ima aktuelni video snimak u kome se akter priloga vidi i u kome govori. Političar, odnosno funkcioner koji se najčešće pominje jeste potpredsednik Demokratske stranke i premijer Vojvodine, Bojan Pajtić kome su gotovo sve redakcije po-svetile najviše vremena i pažnje. Pajtić ni u jednom prilogu nije predstavljen u negativnoj konotaciji. Takođe je markiran i kao funkcioner na vlasti koji se najviše puta pojavljivao u ulozi zloupotrebe funkcije na vlasti, odnosno nastupao je kao premijer Vojvodine, a učestvovao je u predizbornoj kampa-nji. Istovremeno, stranka kojoj je najviše prostora ustupljeno u dnevnicima svih šest redakcije jeste Demokratska stranka.

Ukratko, analiza centralinh informativnih emsija redakci-ja na šest jezika Televizije Vojvodine pokazala je da je pokrajinski javni medijski servis uložio vidljiv trud u način izveštavanja u vezi sa predizbornom kampanjom 2012. Međutim, podaci o stranačkim referencama mogu da budu indicija da je pokrajin-ski javni servis pod uticajem Demokratske stranke. Urednici i novinari Radio-televizije Vojvodine treba da odolevaju pritiscima političara i rade jedino u interesu građana i građanki Vojvo-dine, koji su (nominalno) i osnivači ovog medija.

Literatura

Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV pro-1. grama javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera – mediji o svakodnevici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija) – zbornik. Novi Sad: Novosad-ska novinarska škola. 2: 15-31.

Milić, Vojin (1978). 2. Sociološki metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologija naučnog rada – skripta. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

O’Keeffe, Anne (2006). 3. Investigating Media Discourse. New York: Routledge.

Pralica, Dejan (2009). Analiza medijskog diskursa 4. informativnog programa javnog radijskog servisa Vojvodine. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. XXXIV-2. Novi Sad: Filozofski fakultet. 83-94.

Pralica, Dejan (2010). 5. Diskurs radija. Novi Sad: Me-dia Art Service International.

Republička radiodifuzna agencija (2012). 6. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emi-terima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republičke skupštinske i izbore za predsednika Repu-blike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije, br.

34

18/2012. (dostupno i na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezu-juce_uputstvo_radio_i_televizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 8.7.2012).

Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: 7. Filozofski fakultet.

Šušnjić, Đuro (1973). 8. Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. Talbot, Mary (2007). Media Discourse – Representation and Interaction. Edinburgh: Edinburgh University Press.

Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Slika Kosova 9. u dnevnim novinama u Srbiji. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad: Filozofski fakultet XXXIII-1. 281-299.

Van Dijk, Teun A. (1998). The Study of Discourse. 10. Discourse as Structure and Process – Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction. London: Sage Publica-tions. Volume 1: 1-34.

Veljanovski, Rade (2005). 11. Javni RTV servis u službi građana. Beograd: Clio.

Zgrabljić-Rotar, Nada (2007). 12. Radio mit i informacija, dijalog i demokracija. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga.

35

Prilozi

Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (elektronski mediji)

DATUM1.

TRAJANJE PRILOGA (u sekundama)2.

ŽANR3. vest, saopštenje (agencijsk1. a ili redakcijska) izveštaj 2. izjava3. intervju4. reportaža5. anketa6. komentar7. TV paket8. hibridna forma9. xxx (ako se nešto pojavi više od tri puta uvesti kao 10. novu kategoriju)nešto drugo (navesti šta)11.

OPREMA PRILOGA4. samo spiker čita tekst1. aktuelni video/audio snimak tonski2. video snimak – nemi („pokrivalica“) 3. arhivski snimak4. nešto drugo (u napomeni šta konkretno) 5.

POVOD 5. 5. aktuelni događaj6. pseudo događaj (konferencija za medije)7. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što je

medij sam napravio) 8. nešto drugo (navesti šta u napomenama)

6. LOKACIJABeograd1. Novi Sad2. druga mesta u SRB3. druga mesta u APV4. Kosovo5. region (bivša YU + okolne zemlje)6. svet7. nešto drugo (navesti šta u napomenama)8.

7. AUTORSTVO 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal imena

i celo prezime)2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpisana

redakcija i slično)

8. SUBJEKAT1. državni funkcioner (predsednik, premijer, predsed-

nik Skupštine, ministar, državni sekretar, guverner i slično, Vlada, Narodna banka...)

2. direktori javnih preduzeća

36

3. biznismeni 4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja 5. subjeti iz sveta sporta 6. političari, kao takvi 7. predstavnici udruženja građana, sindikata i NVO 8. građani u anketama 9. verski lideri i službenici10. pokrajinski funkcioneri11. lokalni funkcioneri12. novinar, medij13. stranac14. Republička radiodifuzna agencija (kao takva ili

neki član RRA)15. Republička/Pokrajinska izborna komisija 16. neko drugi (navesti u napomenama ko)

PERSONALIZACIJA SUBJEKTA9. (ime i pre-zime i funkcija)

OBJEKAT10. (pojedinac, ustanova o kojoj govori subjekat; redosled isto kao kod subjekta)

PERSONALIZACIJA OBJEKTA11. (ime i pre-zime i funkcija)

STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA 12. (predsednički izbori)

1. Zoran Stanković – URS2. Vladan Glišić, GG Dveri

3. Boris Tadić - Izbor za bolji život – DS4. Vojislav Koštunica – DSS5. Zoran Dragišić - GG Pokret radnika i seljaka6. Jadranka Šešelj – SRS7. Muamer Zukorlić – GG8. Danica Grujičić - Socijaldemokratski savez9. Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS 10. Čedomir Jovanović - Preokret (LDP, SPO)11. Ištvan Pasotr - SVM 12. Tomislav Nikolić – SNS

12a. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA (republički izbori –Skupština RSRB)

1. Izbor za bolji život DS Boris Tadić2. SRS Vojislav Šešelj3. URS Mlađan Dinkić 4. Preokret (LDP-SPO,...) Čedomir Jovanović5. Pokrenimo Srbiju (SNS-NS,...) Tomislav Nikolić6. DSS Vojislav Koštunica7. SPS-PUPS-JS Ivica Dačić8. Dveri za život Srbije9. SVM Ištvan Pastor10. Reformistička stranka Milan Višnjić11. SDA Sulejman Ugljanin12. Pokret radnika i seljaka13. Socijaldemokratski savez Nebojša Leković14. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka)

Emil Elfi ć15. Koalicija Albanaca Preševske doline

37

12b. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA (pokrajinski izbori Skupština APV)

1. Izbor za bolju Vojvodinu DS Bojan Pajtić2. LSV Nenad Čanak3. URS Mlađan Dinkić 4. SRS Vojislav Šešelj5. Pokrenimo Vojvodinu (SNS-NS,...) Tomislav

Nikolić6. DSS Vojislav Koštunica7. Vojvođanski preokret (LDP-SPO...) Čedomir

Jovanović8. SPS-PUPS-JS-SDP Dušan Bajatović9. SVM Ištvan Pastor10. Dveri za srpsku Vojvodinu11. Sve zajedno (DSHV, DZVM, Slovačka stranka) 12. Pokret mađarske nade Laslo Balint13. Crnogorska partija Nenad Stevović

(13a, 13b) STRANAČKA PRIPADNOST OB-13. JEKTA (po modelu kao za subjekat)

STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU14. 1. pozitivan2. negativan3. i pozitivan i negativan4. neutralan

SUBJEKAT KAO FUNKCIONER NACION-15. ALNOG SAVETA MANJINA

1. da2. ne

SUBJEKAT KAO PRIPADNIK NACION-16. ALNE MANJINEda1. ne 2.

ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI17. (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte i slično)

da1. ne2.

NAPOMENE18.

38

Dejan Pralica81’42: 324(497.11)”2012”

Koga je izabrala televizija u Srbiji26

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da odgovori na pitanje na koji način televizije sa nacionalnom pokrivenošću u Sr-biji izveštavaju o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa ovog istraživanja, pokazao je kako su novinari četiri komercijalne televizije Pink, B92, Avala i Prve srpske, kao i republičkog javnog servisa RTS o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali u dovoljnoj meri, i to kroz posebne rubrike unutar svojih centralnih informativnih emisija. Najoriginalniji pristup izveštavanju o izborima zabeležen je na Prvoj srpskoj koja je u svoju emisiju uvela redovno prikazivanje raspoloženja javnog mnjenja, po ugledu na neke komercijalne medije iz regiona. Žanrovski, među posma-tranim televizijama, najviše je bilo izjava. Analiza je pokazala i da su nacionalne televizije najviše vremena ustupile izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnosti koje su se najčešće pojavljivale na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić (DS) i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas (DS). Informacije o pokrajinskim izborima u Vojvodini, čak i na RTS-u, bile su samo simbolički za-stupljene.

Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, televizija.

26 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih priloga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa.

39

Dejan Pralica81’42: 324(497.11)”2012”

Who did the television in Serbia choose

Abstract: The aim of this study was to demonstrate how televisions with national coverage in Serbia covered the 2012 election campaign. Quantitative and qualitative methods of analysis of media discourse used in this study has shown that jour-nalists of four commercial televisions: Pink, B92, Avala and Prva srpska TV but also the Republic Public Service RTS covered activities of participants in the election campaign generally suffi ciently through a special section within their central informative shows. The most original approach to reporting on the elections was shown by the Prva srpska TV who introduced presentation of results of public opinion polls in their programme, a model taken from some commercial media in the region. As for the genre, on the observed televisions, most common were statements. The analysis showed that these national televisions ceded most of the time to reporting on election activities of members of the Democratic Party. The person who appeared the most in a function of state offi cials in order to promote their party, according to the study, was the President of the Republic at the time, Boris Tadic (Democratic Party), and Mayor of Belgrade, Dragan Djilas (DP). Information about the provincial elections in Vojvodina, even in the RTS, were represented only symbolically.

Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, television.

40

1. Kontekst medija i emisija

U Srbiji su za predizbornu kampanju podjednako bili zainteresovani i birači i mediji. Prema zvaničnim podacima iz izveštaja Republičke izborne komisije27, na izbore za po-slanike Narodne skupštine izašlo je oko 58% upisanih birača. „Srbija je od uspostavljanja višepartijskog sistema gotovo u stalnoj izbornoj kampanji – bilo da su u pitanju redovni, bilo vanredni izbori“ (Lutovac 2007: 7; uporediti sa Matić 2007a: 169-232). Predizbornu kampanju 2012. u svojim informa-tivnim emisijama redovno su pratile sve televizijske stanice koje imaju nacionalnu pokrivenost, dakle i republički javni servis i komercijalne televizije. Zbog toga nam je bilo inte-resantno da istražimo da li je bilo sličnosti, odnosno razlika u načinu izveštavanja, kao i da li je bilo favorizacije određenih političkih stranaka i indirektne političke propagande državnih funkcionera, van predizbornih blokova. U istraživanjima koja su, po sličnom modelu, rađena 2008. u fokusu je bilo (ne)prisustvo kandidatkinja u medijima tokom predizborne kampanje za pokrajinske i lokalne izbore (Baćanović, Pralica i dr. 2008: 24-66).

Radio-televizija Srbije jeste republički javni servis koji emituje svoj program na četiri televizijska kanala (Prvi, Drugi, RTS Digital i RTS Satelit), kao i na četiri radijske mreže (Radio Beograd 1, 2, 3 i Radio Beograd 202). RTS ima i svoju internetsku stranicu (www.rts.rs) sa brojnim multimedijalnim sadržajima,

27 Detaljnije dostupno na: http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/pro-pisi_frames.htm (posećeno 10.7.2012).

kao i gledanjem/slušanjem velikog broja emisija odloženo ili na zahtev. Preteča RTS-a je Radio Beograd koji je redovno počeo da emituje program 24. marta 1929. Televizija Beograd počela je eksperimentalno da emituje program 23. avgusta 1958. Radio-televizija Beograd, kao republički matični medij postojao je do 1992. Prema Zakonu o radio-televiziji iz 1991, „od tri medijska centra RTVBG, RTVNS i RTVPR stvoren je jedan glomazni, centralizovan i nadasve politizovan medij-ski sistem, koji je režimu služio kao udarni propagandni mehanizam za ratne i ostale političke ciljeve“ (Veljanovski 2007: 37). Krajem 2005. RTS započinje transformaciju iz državnocentričnog medija u javni servis. U 2006. iz sastava RTS-a izlazi Radio-televizija Novi Sad, koja ponovo počinje samostlano da posluje kao javni servis Vojvodine i (for-malno) Radio-televizija Priština (RTVPR), koja je faktički od povlačenja srpske vojske i administracije iz južne pokrajine 1999. promenila naziv u Radio-televizija Kosova i pod kontro-lom je albanskih vlasti u Prištini. Generalni direktor RTS-a je Aleksandar Tijanić, a glavni i odgovorni urednik Nenad Lj. Stefanović.

B92 je privatni, komercijalni medij koji emituje radio i televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću. U okviru kompanije postoji i internet sajt www.b92.net. B92 je akcio-narsko društvo čiji je većinski vlasnik fi rma Stefanosa Papa-dopulosa Astonko D.O.O Beograd (sa 85% udela), kao i B92 Trast 11% (akcionar kojim upravljaju osnivači i menadžeri B92) i mali akcionari 4%. Uređivačka politika informativnog programa je pod kontrolom B92 Trasta. B92 osnovan je kao omladinska radio-stanica 1989, da bi vrlo brzo postao medij

41

koji se otvoreno svrstao u oštre kritičare režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića tokom devedesetih go-dina XX veka, zbog čega je i zabranjivan. Televizija B92 osno-vana je posle petooktobarskih promena 2000. i svrgavanja dotadašnjeg režima. RTV B92 je jedan od retkih elektronskih medija u Srbiji koji se bavi analitičkim i istraživačkim novi-narstvom i neguje informativni program. Predsednik Uprav-nog odbora, direktor i glavni i odgovorni urednik ovog ko-mercijalog medija je Veran Matić.

Pink je takođe privatna komercijalna medijska kom-panija koja emituje televizijski program sa nacionalnom pokrivenošću i radio-program na području Beograda, kao i sajt www.rtvpink.com, zatim ima još četiri televizijska ka-nala sa nacionalnom pokrivenošću u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji, desetak specijalizo-vanih satelitskih i kablovskih programa, a poseduje fi lmsku i muzičku produkciju, kao i avio-kompaniju. Svi ovi segmenti predstavljaju kompaniju Pink Media Group u vlasništvu Željka Mitrovića. Muzički Radio Pink osnovan je 1993, a televizija 1994. Sve do petooktobarskih promena režima 2000. Tele-vizija Pink emitovala je isključivo zabavni program. Tada pokreće i informativni program. Generalni direktor RTV Pinka je Svetislav Milićević, a glavni i odgovorni urednik Željko Mitrović.

Prva srpska televizija jeste privatni komercijalni medij sa nacionalnom pokrivenošću, osnovana pod imenom Foks tele-vizija 2006. Prvi vlasnici Foks televizije bili su beogradska fi rma Nova Broadcasting d.o.o. (51%) i kompanija Ruperta Merdoka

News Corporation (49%)28. Merdokova kompanija je 2009. prenela svoja osnivačka prava na grčku „Antenna Group“, koja tako postaje novi vlasnik ove medijske kuće.29 Republička radiodifuzna agencija Televiziji Foks nakon promene vlasnika dala je dozvolu za korišćenje akronima PST (skraćenica od Prva srpska televizija) ili imena Prva TV za on i ofskrin pro-mociju, dok je zvanično ime medijske kuće ostalo Preduzeće za proizvodnju i emitovanje TV programa Fox televizija. Nakon promene vlasnika, menja se i koncepcija ove televizije koja postaje znatno modernija, unapređuje informativni program i beleži porast gledanosti. Direktor Prve TV je Dejan Jocić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Nenadović. Prva TV ima i svoj sajt: www.prva.rs.

Televizija Avala jeste privatna komercijalna medijska kuća sa nacionalnom pokrivenošću koja je počela da radi 2006. Televizija ima četiri vlasnika: austrijsku kompaniju Greenberg Invest Gmbh (48%), Danko Đunić (46%), Željko Mitrović (5%) i Ekonomski institut Beograd (1%).30 Televizija ima fi lm-ski, zabavni i informativni program. Zbog velikih dugovanja, plate zaposlenima kasnile su više meseci, te je krajem 2011. najveći broj radnika stupio u generalni štrajk. Vlasnici su na-javili konsolidaciju poslovanja, te je štrajk delimično prekinut.

28 Zakonski nije moguće da strana kompanija bude vlasnik više od 50 % televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji.

29 Detaljnije na : http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava+u+Fox+televiziji.html (posećeno 10.7.2012). 30 Podaci o vlasništvu dostupni na: http://www.rra.org.rs/pages/view_per-mit/latinica/10 (posećeno 10.7.2012).

42

Jedno vreme na Televiziji Avala glavni i odgovorni urednik i direktorka bili su poznati fi lmski urednik i poznata novinarka Robert Nemeček i Bojana Lekić. Trenutni direktor i glavni i odgovorni urednik je Dušan Pančić. TV Avala ima i svoj sajt: www.tvavala.rs.

Prilozi za analizu na temu predizborne kampanje 2012. posmatrani su u okvirima centralnih informativnih emisija pet pomenutih televizija sa nacionalnom pokrivenošću (upo-redi sa Pralica 2009: 42-43). Na Radio-televiziji Srbije, to je Dnevnik u 19.30 h na Prvom programu (traje oko 35 minuta), zatim na Televiziji B92 to je emisija Vesti u 18.30 h koja traje oko 35 minuta; na Televiziji Pink Nacionalni dnevnik od 18.30 h (traje oko 30 minuta); na Prvoj TV Vesti od 19 h (traju 20 minuta) i na TV Avala Vesti od 18 h (traju oko 30 minuta). Sve emisije imale su posebne delove koji su bili posvećeni predizbornoj hronici, a Prva TV svakodnevno je i predstav-ljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima.

2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list

Metode korištene u ovom istraživanju bile su kvantita-tivno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa i kom-parativna metoda.

Analiza sadržaja je kvantitativno-kvalitativna tehnika kojom se beleži učestalost i sadržaj poruka u procesu ko-munikacije. Pogodna je za analizu novinskih priloga. Na-stala je kao rezultat praktičnih i teorijskih potreba da se o

pojedinačnim oblicima društvene komunikacije dobiju obje-ktivniji i precizniji podaci. To je istraživački metod pomoću kojeg na sistematičan, kvantitativan i objektivan način dola-zimo do podataka o sadržaju poruke, pošiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima poruke (prema Milić 1978: 571; Šušnjić: 1973: 247). Diskurs posmаtrаm kаo veću jedinicu od rečenice (u ovom slučaju govorne poruke) kojа je ostvаrenа između sаgovornikа u nekom kontekstu (Sаvić 1993: 29-33).

Predmet istraživanja komparativne metode su „identičnost, sličnost i različitost iste pojave u raznim vre-menima i na raznim prostorima određenim adekvatnim me-rilima, istovrsnih ili raznovrsnih pojava u defi nisanom pro-storu i vremenu“ (Miljević 2007:189).

Jedinicа аnаlize jeste informаtivni prilog unutаr emisije koji sаdrži govor voditeljа/novinаrа, odnosno tonski snimаk sа terenа ili glаs sаgovornikа i u vezi je sa predizbornom kam-panjom. Tom prilikom posmatra se kompletan medijski sadržaj od jedne do druge najave prezentera-urednika (pre-ma Matić, 2007: 21)31.

Istrаživаčki korpus predstаvljа pregledanih oko 450 minuta (27.000 sekundi) materijala, odnosno 15 centrаlnih informаtivnih emisija – tri po svakoj medijskoj kući, tri uzastopna dana: 4, 5. i 6. aprila 2012. U ukupnom korpusu

31 Detaljnije o metodologiji u tekstu Koga je izabrala vojvođanska televizija, unutar ove knjige.

43

uočeno je 115 priloga u vezi sa predizbornom kampanjom, od toga najviše je emitovano u dnevnicima RTS-a 45, zatim B92 – 23, Pinka – 22, Avale 18 i najmanje u Vestima Prve TV – sedam (Grafi kon 1).

Grafi kon 1: Broj predizbornih priloga u informativnim emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću.

Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analizirana i klasifi kovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) datum, 2) trajanje priloga, 3) žanr, 4) oprema priloga, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) su-bjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) persona-lizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 13) stranačka pripadnost objekta (republički parlamentarni i pokrajinski izbori), 14) stav subjekta prema objektu, 15) subjekat kao funkcioner nacionalnog saveta manjine, 16) subjekat kao pripadnik na-

cionalne manjine, 17) zloupotreba pozicije vlasti i 18) na-pomene.32

3. Analiza i rezultati

ŽanrRezultati analize predizbornih priloga na pet televizija

sa nacionalnom pokrivenošću pokazali su da u Srbiji domini-ra takozvano izjavno novinarstvo, odnosno novinarstvo bez kritičkog i analitičkog pristupa temi. Analiza je pokazala da je žanr izjava najzastupljeniji kod četiri od pet televizija i to u odnosu na ostale žanrove: na Pinku 86%, RTS-u 77%, Avali 72% i B92 35%. Žanr izjave jedino nije zapažen na Prvoj TV, gde dominira TV paket (100%). Na drugom mestu, na tri televizije, jeste žanr vesti (Avala 22%, RTS 16% i Pink 14%), a na B92 izveštaj (22%), dok je vest na trećem mestu sa 17% učešća (Grafi kon 2).

32 Ovaj kodeks ne sadrži potkategoriju predsednički izbori jer su na početku monitoringa tek raspisani predsednički izbori pa se još nije znalo koje će stranke istaći kandidate. Ostale kategorije ne razlikuju se od kodeksa koji je dat u prilozima uz prikaz istraživanja Koga je izabrala vojvođanska televizija.

44

Grafi kon 2: Najzastupljeniji žanrovi predizbornih priloga u dnevnicima na nacionalnim televizijama.

Istraživanje je pokazalo da se od složenijih žanrovskih formi pojavljuje jedino TV paket, dok intervjua ili reportaže uopšte nema. S jedne strane delimično je opravdana predomi-nacija trivijalnih žanrova budući da su u pitanju tematski in-formativni prilozi, da su bili smešteni unutar rubrike Izbori, da ih je bilo relativno mnogo, te da nisu smeli da budu duži kako bi novinari mogli da izveštavaju o što više različitih stranaka.

Sa druge strane, prikazivanje kratkih izjava političara sa predizbornih skupova, konvencija ili prilikom predizbornih poseta različitim ustanovama ili domaćinstvima, nije u sebi donosilo nikakvu novost, jer su političari svakodnevno slali slične ili identične poruke, i tako iz dana u dan. Primereni-je bi bilo da su mediji češće svoju publiku informisali, na primer, kroz forme izveštaja ili TV paketa, koji bi pored iz-java političara imali i još neke podatke o događaju (na primer

broj prisutnih građana, povod za posetu, i slično). Političari građanima od početka predizborne kampanje nisu rekli ništa novo, a žanrovi izjava sveli su se isključivo na prenošenje obećanja političkih partija, promovisanje njihovih programa i na omalovažavanje političkih protivnika.

Povod izveštavanja

Povod izveštavanja nije se razlikovao kod četiri od pet posmatranih televizija. Sa izuzetkom Prve TV koja je imala najviše medijskih inicijativa, kod preostale četiri podjednako je bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuel-nih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novina-ra na samoj sadržini priloga. Novinarima većine redakcija, očigledano je bilo daleko lakše da odlaze na konferencije za medije ili prate političare u kampanji i prenose šta oni poručuju, nego da se analitički bave obećanjima koja su do-minirala kod izjava aktera u kampanji.

Tako je, na primer, analiza postupaka koje su neki političari činili u prošlosti i obećanja koja su već ranije davali, a nisu ispunili, u velikoj meri bila od koristi građanima Srbije da verodostojnije sagledaju političku scenu. Jedino su se no-vinari Prve TV opredelili da umesto klasičnih izveštaja naprave ankete, pribave mišljenja analitičara i komentatora. Tako je na primer, nakon što je aktuelni šef države Boris Tadić sebi skratio mandat, Prva TV sprovela anketu među gledaocima da li je ta odluka racionalna, kao i šta je najbolje i najgore što je uradila Vlada Srbije. Prikazali su i rezultate istraživanja o objektivnosti medija u prenošenju predizborne kampanje i

45

to iskoristili kao samopromociju, jer je istraživanje pokazalo da Prva TV od svih medija najobjektivnije prati predizbornu kampanju.

Oprema priloga

Istraživanje je pokazalo da su u posmatrana tri dana go-tovo sve televizije svoje priloge opremile aktuelnim video i tonskim snimcima ili aktuelnim snimcima – pokrivalicama, te u ovoj kategoriji nije bilo većih primedaba na angažman novinara. Najviše aktuelnih audio-video snimaka imali su RTS 80% i Avala 61%, a najmanje Pink 5%. Sa druge strane Pink je, verovatno u skladu sa svojom koncepcijom Naciona-lnog dnevnika, najviše imao aktuelnih nemih snimaka – pokri-valica 81%.

Snimke iz arhive za svoje priloge koristili su novinari Prve TV – 22% i B92 – 13%. Iako se arhivski snimci uglav-nom koriste kada redakcije iz određenih razloga ne mogu da obezbede aktuelne snimke, u ovim primerima to nije bio slučaj, pošto su ih ove televizije koristile za složenije forme - TV pakete kako bi ilustrovale određene događaje ili ličnosti iz prošlosti.

Autorstvo

Potpisivanje autora na određeni prilog u emisijama zavi-si od koncepta informativnog programa za koji se određena televizija opredelila, ali i od žanra priloga. Tako je, na primer, autor u 100% slučajeva poznat kod predizbornih priloga Prve

TV i Avale, uglavnom poznat kod RTS-a 84%, delimično na B92, dok je na Pinku autor ostao anoniman u čak 96% prilo-ga. Kod Prve TV, po ugledu na svetske medijske kuće, postoji pravilo da autor čak sam sebe odjavi na kraju priloga.

Autor se nikada ne potpisuje kada su u pitanju kratke vesti, odnosno one informacije koje čita prezenter u studiju. Nepoznanica autorstva može da znači i da je informacija preneta od agencije ili iz nekog drugog medija, što ako se događa često, svakako nije pohvalno ni za jednu nacional-nu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni program.

Lokacija

Političari i kandidati na izborima tokom celokupnog trajanja kampanje obilazili su celu zemlju i razgovarali sa građanima i u velikim gradovima i opštinama, ali i u malim sredinama. Međutim, sudeći prema izveštavanju pet televi-zija, Srbija je i dalje centralizovana država gde se gotovo svi događaji održavaju u Beogradu. Tako je Prva TV sve svoje priloge (100%) locirala u Beograd, Pink 82%, Avala 67%, dok nešto izbalansiraniji odnos Beograda prema drugim de-lovima zemlje imaju RTS, gde je glavni grad Srbije markiran kao lokacija za 49% priloga, i B92 sa 35% priloga. U skoro svim televizijama duga mesta u Srbiji su na drugom mestu po zastupljenosti, dok se Vojvodina javlja na trećem ili četvrtom mestu po zastupljenosti priloga (Grafi kon 3).

46

Grafi kon 3: Lokacija predizbornih priloga u informativnim emisi-jama televizija.

U većini priloga za koje je lokacija Beograd, u pitanju su institucije sistema (Skupština, Vlada, Republička radiodi-fuzna agencija, Republička izborna komisija i slično). Za je-dan broj priloga, na primer kod B92 (26%), nije rečeno gde su snimljeni, što ostavlja nedoumicu da li se podrazumeva da su snimljeni u Beogradu ili lokacija nije važna za samu priču. Kad političari u kampanji obilaze druga mesta to se u prilogu obično i naglasi jer je bitno za promociju stranke u određenom kraju zemlje.

Subjekat i stranačka pripadnost subjekta

Skraćivanje mandata predsednika Republike Borisa Tadića u određenoj meri doprinelo je da se poveća prisutnost Demokratske stranke u emisijama svih posmatranih televi-zija. Analiza je pokazala da u ulozi subjekta, bez izuzetka,

dominiraju političari i to: na Avali 91%, na Pinku 77%, na RTS-u 76%, na Prvoj 75% i na B92 75%. Na dugom mestu po učestalosti, takođe na svim televizijama su državni funk-cioneri, u čijim ulogama opet dominiraju političari – Boris Tadić i Slavica Đukić Dejanović, koja je zadužena da raspiše predsedničke izbore i koja vrši dužnost predsednice Repu-blike nakon što je Tadić podneo ostavku. Daleko ređe od političara i funkcionera mestimično se u ulozi subjekta poja-vljuju na primer novinari i građani u anketama (B92), eksperti i analitičari (Prva TV, Avala, RTS). Budući da subjekti imaju mogućnost da se vide i čuju u medijima, ovu svojevrsnu moć da budu viđeni, kao što je i istraživanje pokazalo, najčešće su iskoristili stranke i političari, što je i očekivano jer su u pitanju tematski prilozi o izborima. Kako su građani ti koji svojim glasom odlučuju koje će političare poslati u vlast, a koje u opoziciju, možda je neočekivano tako malo učešće potenci-jalnih birača u tematskim prilozima.

Kada smo posmatrali stranačku pripadnost subjeka-ta, zabeležili smo da su članovi Demokratske stranke bili najčešći subjekti na B92 30%, Avali sa 20% i RTS-u sa 16%, dok su jednako bili zastupljeni sa članovima Srpske napredne stranke na Pinku i Prvoj TV sa po 27%, odnosno 15%.

Najizbalansiraniju zastupljenost stranaka imala su Prva TV i RTS. Na Prvoj pozicije od trećeg do petog mesta sa 14% dele Demokratska stranka Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Liberalno demokratska partija, Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara. U Dneviku RTS-a na drugom mestu sa 12% je Socijalistička partija Srbije, a treće mesto sa

47

11% dele Ujedinjeni regioni Srbije, Srpska napredna stranka i Liberalno demokratska partija. U grafi konima 4-8 dat je prikaz najzastupljenijih stranka u emisijama za svih pet tele-vizija.

Grafi kon 4: Stranačka pripadnost subjekta na RTS-u.

Grafi kon 5: Stranačka pripadnost subjekta na B92.

Grafi kon 6: Stranačka pripadnost subjekta na Pinku.

Grafi kon 7: Stranačka pripadnost subjekta na Prvoj

48

Grafi kon 8: Stranačka pripadnost subjekta na Avali.

Sa druge strane, Republička radiodifuzna agenicija (RRA) obavila je monitoring nacionalnih televizija tokom predizborne kampanje za period od 14.3 do 3.5.2012.33 U delu koji se odnosi na zastupljenost izbornih lista u dnevnim informativnim emisijama dobijeni su rezultati koje možemo uporediti sa našim istraživanjem.34

Tako je u posmatranom periodu RRA zabeležila da je RTS najviše prostora ustupio Demokratskoj stranici (oko 17%), Srpskoj naprednoj stranici (15%), kao i Liberalno

33 Izveštaj o nadzoru nad radom emitera tokom predizborne kampanje za period 14.3-3.5.2012. dostupan na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/3655-Struktura_predizbornog_programa_14.03-03.05.2012.pdf (posećeno 10.7.2012).

34 Zbog ograničenog prostora prikazaćemo samo prve tri izborne liste u informativnim programima pet televizija koje smo i mi analizirali: RTS, B92, Pink, Prva i Avala.

demokratskoj partiji i Demokratskoj stranci Srbije (po 11%). Naše istraživnje, koje je obuhvatilo tri dana tog perioda, po-tvrdilo je gotovo identične rezutate sa ustupljenim prostorom za Demokratsku stranku i Liberalno demokratsku partiju. Kada je u pitanju B92, ta medijska kuća najviše pažnje po-svetila je, prema monitoringu RRA, Demokratskoj stranci (23%), Srpskoj naprednoj stranci (20%) i Ujedinjenim re-gionima Srbije (13%), što se samo donekle poklapa sa našim istraživanjem i to kada je u pitanju primat demokrata nad ostalim strankama.

Izveštaj RRA o nadzoru emitera za Pink pokazao je da je ova medijska kuća najviše izveštavala o Srpskoj naprednoj stranci (23%), zatim o Demokratskoj stranci (20%), pa Li-beralno demokratskoj partiji (11%). Ovi rezultati ne pokla-paju se sa našim istraživanjem ni za jednu stranku, budući da su u tri posmatrana dana demokrate i naprednjaci bili identično zastupljeni sa po 27%.

Kada je u pitanju Prva TV, izveštaj RRA ukazuje da su u informativnim emisijama te medijske kuće načešće bili prikazivani kadrovi Demokratske stranke (21%), zatim Srp-ske napredne stranke (18%), pa Ujedinjenih regiona Srbije (13%), što se donekle poklapa sa našim istraživanjem i pro-centualnom zastupljenošću Ujedinjenih regiona (oko 14%).

Na Avali su se u dnevnom informativnom programu, prema izveštaju RRA, najviše čuli i videli Demokratske stran-ka i Srpska napredna stranka (oko 17%), kao i Ujedinjeni regioni Srbije (14%), što odsupa od 2-3% u odnosu na naše

49

istraživanje za Demokratsku stranku i Ujedinjene regione Srbije. Nijedna od pet posmatranih nacionalnih televizija nije značajniji prostor (više od 5%) ustupila izveštavanju o manjinskim partijama i kandidatima. Kada su i izveštavale o nacionalnim manjinama, onda se isključivo pominjao Savez vojvođanskih Mađara, i to iz razloga što je bilo najavljeno da će se predsednik te stranke Ištvan Pastor kandidovati za predsednika države.

Objekat i stranačka pripadnost objekta

U najvećem broju slučajeva (oko 50%) za svih pet tele-vizija nije bilo moguće identifi kovati živi objekat, s obzirom na to da su stranke najviše pažnje posvetile promovisanju sopstvenih programa. Od ostalih kategorija u objektu, naj-zastupljeniji su političari i stanke koji su se međusobno optuživali ili hvalili svoje kandidate na svim nivoima izbora.

I u kategoriji objekta Demokratska stranka, ili njeni kadrovi, najčešće se pojavljivala i to u proseku između 20% i 25%, na svim televizijama. Demokrate su se pominjale više od svih i zahvaljujući tome što je lider te partije i predsednik države Boris Tadić podneo ostavku i otvorio put raspisivanju vanrednih predsedničkih izbora, što su onda sve političke opcije (osim delom vladajućih partija) pominjale, odnosno kritikovale.

Zloupotreba pozicije vlasti

U ovom delu istraživanja želeli smo da proverimo koliko su se javni servis i nacionalne komercijalne televi-

zije pridržavale Opšteg obavezujućeg uputstva radio i televizijskim stanicama emiterima u predizbornoj kampanji, gde je Republička radiodifuzna agencija pored ostalog predočila da „u toku predizborne kampanje emiteri treba da ... izbegavaju ... obli-ke indirektne političke propagande u redovnim emisijama“ (poglavlje I, tačka 10)35, što se, dakle odnosi i na TV dnevni-ke.

Najbolji čuvari kapija bili su urednici i novinari na Prvoj i Pinku gde nije zabeležen nijedan takav primer, odnosno RTS sa 98% predizbornih priloga koji su koretno markirani kao politička promocija. Sa druge strane najviše propusta imali su novinari B92 (30%) i Avale (22%) kada je markirano da je u informativnim emisijama došlo do indirektne političke propa-gande državnih funkcionera i to kadrova Demokratske stranke: aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, aktuel-nog ministra odbrane Dragana Šutanovca, kao i samog lidera demokrata Borisa Tadića. Najinteresantnije je bilo kako je B92 propratio poslednji predsednički dan Borisa Tadića, kada je otišao u posetu Smederevu. U toku ove posete, predsed-nica Narodne skupštine Slavica Đukuć Dejanović preuzela je vršenje dužnosti predsednika države, tako da je kraj svoje posete u Smederevu Tadić dočekao samo kao lider stranke. Svi slučajevi u kojima je bilo zloupotrebe funkcije vlasti u medijima imali su tretman informacije od značaja za javnost i van rubrike Izbori.

35 Kompletno upustvo dostupno na: http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_televizij-skim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kampanji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012).

50

4. Zaključne napomene

Analiza izveštavanja pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji na temu predizborne kampanje pokaza-la je kako najmoćniji mediji u Srbiji neizbalansirano izveštavaju o aktivnostima političkih stranaka. Žanrovski, novinari na-cionalnih televizija u najvećoj meri opredelili su se za uzi-manje izjave političara, što nam može ukazati na to da u Sr-biji polako počinje dominacija takozvanog izjavnog novinarstva, odnosno novinarstva bez kritičkog i analitičkog pristupa temi. Izuzetak je Prva TV koja je imala najoriginalniji pristup izborima i kompleksnije novinarske žanrove – TV pakete.

U povodu izveštavanja takođe se izdvaja Prva TV koja je imala najviše medijskih inicijativa, dok je kod preostale četiri televizije podjednako bilo zastupljeno izveštavanje sa pseudodogađaja i aktuelnih događaja, što reprezentuje slabu angažovanost novinara na samoj sadržini priloga.

Za razliku od opreme priloga koja je bila aktulena i re-levatna za sve televizijske stanice, poznatost autora priloga jedino je u potpunosti poštovana kod Prve TV i Avale, a ne-poznanica autorstva nije pohvalna ni za jednu televiziju koja pretenduje da ima kvalitetan informativni program na nacio-nalnom nivou.

Analiza je pokazala da na svim televizijama u ulozi sub-jeka i objekta dominiraju političari, a da je od stranaka naj-zastupljenija bila Demokratska (na tri televizije), odnosno

Demokratska i Srpska napredna stranka (na dve televizije). Uočljivo je i značajno odustvo priloga koji bi izveštavali o aktivnostima stranaka nacionalnih manjina, te se mogao steći utisak da su nacionalne televizije procenile da je ma-njinama mesto na pokrajinskim i lokalnim medijima, a ne na tako zvanim velikim, što nikako ne može biti primer dobre prakse.

Zloupotreba funkcije vlasti, odnosno indirektna politička propaganda bila je prisutna na tri od pet televizija, a akteri takve propagande bili su kadrovi Demokratske stanke na funkcijama predsednika države, ministra i gradonačelnika. Urednici dnevnika Prve i Pinka u svojim emisijama nisu do-pustili takav vid propagande u posmatrana tri dana.

Ukratko, nacionalne televizije, bile javni servis ili ko-mercijalni emiteri, na sličan način, bez mnogo originalnosti i uloženog napora izveštavali su o predizbornoj kampanji 2012, kroz identične žanrove i dajući najviše vremena istim strankama. Izuzetak ovog puta jeste Prva TV koja je, bar prema ovoj analizi, bila najoriginalnija i koja je podjednak prostor ustupila većem broju stranaka. Prva TV svakodnev-no je predstavljala rezultate istraživanja agencije Ninamedia u rubrici Glas Srbije 2012, koja se emitovala u Vestima, što ovu medijsku kuću izdvaja u odnosu na preostale četiri.

51

Literatura:

1. Baćanović, Višnja; Pralica, Dejan i ostali (2008). Zastu-pljenost žena političarki u predizbornoj kampanji u maju 2008. godine u elektronskim i pisanim medijima na srp-skom jeziku. Kandidatkinje : monitoring prisustva žena kandi-datkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008 – zbornik radova. (Edicija Medijska sfera, br. 3). Novi Sad: Novosadska novinarska škola i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. 24-66.

2. Lutovac, Zoran (2007). Birači i apstinenti u Srbiji – zbornik radova. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert, Fakultet političkih nauka, Institut društvenih nauka. 7-8.

3. Matić, Jovanka (2007). Monitoring radio i TV programa javnog servisa Vojvodine. Medijska sfera – mediji o svakodn-evici (monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija) – zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska škola. 2: 15-31.

4. Matić, Jovanka (2007a). Televizija protiv birača – Televi-zijska kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 1990-2000. Beograd: IP Dobar naslov. Milić, Vojin (1978). Sociološki metod. Beograd: Nolit. Miljević, Milan I. (2007). Metodologi-ja naučnog rada – skripta. Pale: Filozofski fakultet Univer-ziteta u Istočnom Sarajevu.

5. Pralica, Dejan (2009). Centralna informativna emisija. Link – časopis za profesionalce u medijima, br. 76. Novi Sad: Media Art Service International. 42-43.

6. Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozof-ski fakultet.

7. Šušnjić, Đuro (1973). Kritika sociološke metode. Niš: Gra-dina. Veljanovski, Rade (2007). Javni RTV servis – savre-meni značaj i uloga, Medijska sfera – Javni servis Vojvodine; monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u javni servis Vojvodine – zbornik br. 1 (ur. Dubravka Valić Nedeljković), Novi Sada: Novosadska novinarska škola.31-45.

Internet izvori:

1. http://www.prva.rs/sr/oNama/saopstenja/story/1815/News+Corporation+prenosi+osniva%C4%8Dka+prava+u+Fox+televiziji.html (posećeno 10.7.2012).

2. http://www.rra.org.rs/pages/view_permit/latinica/10 (posećeno 10.7.2012).

3. http://www.rik.parlament.gov.rs/latinica/propisi_frames.htm (posećeno 10.7.2012). http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/3655-Struktura_predi-zbornog_programa_14.03-03.05.2012.pdf ( posećeno 10.7.2012).

52

4. http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/4741-opste_obavezujuce_uputstvo_radio_i_tele-vizijskim_stanicama_emiterima_u_predizbornoj_kam-panji_za_lokalne.pdf (posećeno 6.7.2012).

53

Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012”4:316.77(497.11)”2012”

Koga je izabrala štampa36 u Srbiji

Sažetak: Cilj ovog istraživanja bio je da pokaže na koji način dnevne novine u Srbiji izveštavaju o predizbornoj kampanji 2012. Kvantitativno-kvalitativni metod analize medijskog diskursa u ovom istraživanju, pokazao je kako su novi-nari pet analiziranih listova (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, i Kurir) o učesnicima u predizbornoj kampanji uglavnom izveštavali na objektivan način, bez senzacionalizma, uključujući i tabloidnu štampu, kod koje se mogao očekivati takav pristup temi. Stavovi novinara u vezi sa radom političara bili su zastupljeni u posebnim tekstovima u vidu komentara ili kolumni. Analiza je pokazala da su štampani mediji najviše prostora ustupili izveštavanju o pre-dizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić.

Ključne reči: analiza medijskog diskursa, izbori, predizborna kampanja, dnevne novine/štampa.

36 Zahvaljujem se studentkinjama i studentima III godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koji su obavili kodiranje predizbornih prilo-ga u okviru predmeta Analiza medijskog diskursa.

54

Dejan Pralica 81’42: 070.15(497.11)”2012”4:316.77(497.11)”2012”

Who did the Serbian print media choose

Abstract: The aim of this study was to demonstrate how daily newspapers in Serbia are covering the 2012 election campa-ign. Quantitative and qualitative methods of media discourse analysis used in this study showed that journalists of the fi ve analyzed media (Politika, Dnevnik, Blic, Danas, and Kurir) covered activities of the participants in the election campaign mostly in an objective manner, without sensationalism, including the tabloid press, in which one would expect such an approach to the topic. Personal views of journalists that concern the work of politi-cians were represented in separate articles in the form of comments or columns. Analysis showed that the print media ceded most of space the pre-election reporting activities of members of the Democratic Party. According to this study, the person who most often misused their function of state offi cials, in order to promote their party was the state president at the time, Boris Tadic.

Key words: analysis of media discourse, elections, election campaigns, print media.

55

1. Kontekst medija

Uticaj štampe na formiranje javnog mnjenja jednog društva oduvek je bio velik. Delimično je oslabljen pojavom najpre radija, potom i televizije, ali nakon ekspanzije interne-ta i internetskih izdanja dnevnih novina, za štamu se danas nikako ne može reći da je prestala da ima uticaja na događaje u društvu i život ljudi (prema Pralica 2010: 28). „Izgleda da se kroz vreme u zemlji Srbiji nije mnogo toga promenilo i da su političari pre više od stotinu godina imali manir da menjaju načela ... Izveštavanje sa predizbornih skupova u ondašnjoj štampi je dosta uniformisano i prilagođeno partijskoj orijen-taciji lista“ (Barović 2012: 30-31).

Na koji način danas srpska štampa izveštava o predi-zbornoj kampanji istražićemo na osnovu analize tekstova u pet dnevnih novina koje smo odabrali za monitoring.

Poltika je najstariji dnevni list na Balkanu koji je 1904. u Beogradu osnovao Vladislav Ribnikar. Nekoliko puta u isto-riji bilo je prekinuto izlaženje ovog lista i to za vreme Drugog svetskog rata i 1992. kada su novinari i zaposleni štrajkovali zbog namere vlasti da novinsku kuću pretvori u javno pre-duzeće. Za vreme vladavine Slobodana Miloševića Politika je otvoreno podržavala režim, a naslovi i tekstovi bili su u funkciji propagande u periodu raspada Jugoslavije. Politika je danas list koji je 50% u vlasništvu Republike Srbije, preko preduzeća Politika AD, a 50% u vlasništvu nemačkog me-dijskog koncerna Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) preko

austrijske fi rme Ost holding OMBH.37 Politika je namenjena obrazovanijoj publici, sadrži veliki broj analitičkih tekstova iz domena politike i društva, ima bogatu kulturnu rubriku i danas važi za list od ugleda, ali sa reputacijom (tradicionalno) provladinog lista. Generalna dirketorka Politike je Mira Glišić Simić, a glavni i odgovorni urednik Dragan Bujošević. List ima internet stranicu www.politika.rs, koja je samo jednim delom besplatna.

Dnevnik je najstarija novinsko-izdavačka ustanova u Vojvodini, a sam list, pod imenom Slobodna Vojvodina, osno-vali su u Novom Sadu antifašisti 1942. List od 1953. menja ime u Dnevnik. Većinski vlasnik preduzeća Dnevnik Vojvodina pres danas je formalno38 nemačka medijska kompanija West-deutsche Allgemeine Zeitung (WAZ) (55%), a manjinski Dnevnik 37 U vreme pripreme za štampu ove publikacije došlo je do promene

vlasničke strukture. Kompanija East Media Group iz Moskve kupila je od WAZ-a 50% Politike za ukupno 4,7 miliona evra. Promena vlasništva u Politici registrovana je 16. jula, a vest o tome obelodanjena je 17. jula. Ova informacija izazvala je burne reakcije kako političke, tako i stručne javnosti. Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=18&nav_category=12&nav_id=627760 (posećeno 18.7.2012).

38 Vlada Vojvodine je u jesen 2010. prihvatila ponudu WAZ-a da pokloni svoj vlasnički udeo od 55% zaposlenima u listu Dnevnik, uz nekoliko uslova, među kojima je i taj da Dnevnik Vojvodina pres (DVP) preuzme obavezu da i ubuduće Dnevnik - Holding predlaže glavnog i odgovornog urednika lista i zamenika generalnog direktora DVP-a. Novi vlasnici neće moći da prodaju svoje udele u DVP-u drugim privatnim ili fi zičkim licima narednih deset godina, kako bi bili stvoreni stabilni uslovi za nesmetan rad i poslovanje tog preduzeća i onemogućene zloupotrebe. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-po-pet-miliona-dinara-mesecno_236833.html (posećeno 10.7.2012).

56

Holding AD (45%), odnosno Autonomna Pokrajina Vojvo-dina, koja ima 52% vlasništva akcija u Holdingu (uporedi sa Pralica 2011: 45-56). Prosečan čitalac ovih dnevnih novi-na je građanin Vojvodine, srednjih godina. Dnevik je 2000. posle petooktobarske promene vlasti i uređivačke politike, delimično zahvatio trend tabloidizacije, što se jasno može uočiti preko naslovne strane. Najpopularnija rubrika u listu je Novosadska hronika. Generalni direktor Dnevnika je Dušan Vlaović, a glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đivuljskij. Dnevnik ima svoju internet stranicu www.dnevnik.rs.

Blic su visokotiražne privatne dnevne novine, sa se-dištem u Beogradu, osnovane 1996. Osnivač i izdavač lista je multinacionalna kompanija Ringier39. Blic ima nacionalnu pokrivenost i izdanja za Beograd, Srbiju, Vojvodinu i Novi Sad, i Republiku Srpsku. Po sadržaju je između tabloida i oz-biljnih dnevnih novina. Kompanija Ringier Axel Springer Me-dia AG pokrenula je u jesen 2010. prvu integrisanu redakciju u regionu. Integrisana redakcija nastala je spajanjem redakcij-skih timova dnevnih novina Blic, besplatnih dnevnih novina 24 sata i internet izdanja Blic online (www.blic.rs) i Žena online. Generalna direktorka kompanije je Jelena Drakulić Petrović, a glavni i odgovorni urednik Veselin Simonović.

Dnevni list Danas osnovan je u Beogradu 1997. nakon gašenja opozicionog lista Naša borba. Pokrenuli su ga novinari koji su radili u Našoj borbi. Izdavač Danasa je Dan graf. d.o.o, u čijoj vlasničkoj strukturi učestvuju pojedinci: Radomir Ličina 16,32%, Zdravko Huber 15,73%, Dušan Mitrović 18,18%,

39 Od 2010. kompanija menja ime u Ringier Axel Springer d.o.o.

Sonja Jauković 5,08%, Ludnjik Njincenty Gadomski 5,08%, Gordana Logar 4,63%, Vesna Ninković 12,38%, Grujica Spasović 13,87%, Branislav Čanak 4,63% i Rade Radovano-vić 4,03%40. Čitalačku publiku čine intelektualci. Tekstovi su opširniji i analitičniji u odnosu na najveći broj dnevnih novi-na u Srbiji. List Danas naklonjen je građanskoj, demokratskoj opciji. Ima svoj sajt www.danas.rs. Direktor je Željko Pantić, a glavni i odgovorni urednik Zoran Panović.

Dnevni list Kurir je visokotiražni tabloid koji je 2003. osnovao Radisav Rodić. Sadašnji vlasnik lista je Aleksandar Rodić, sin osnivača. Aleksandar je na čelo Kurira došao nakon hapšenja oca zbog zloupotrebe službenog položaja. Radisav Rodić je osim Kurira bio vlasnik i ugašenih listova dnevnika Glas javnosti i nedeljnika Grom, nekoliko preduzeća i kafane.41 Kurir pretežno objavljuje senzacionalističke priče pa je često na udaru kritike državnih organa, novinarskih udruženja, ali i onih o kojima na svojim stranicama piše. Kurir ima svoj sajt www.kurir-info.rs. Direktor Kurira je Nebojša Rosić, a glavni i odgovorni urednik Saša Milovanović.

2. Metod, jedinica analize, korpus i kodni list

Metodi korišćeni za ovo istraživanje su kvaltatitivno-kvantitativna analiza medijskog diskursa, odnosno analiza 40 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/

ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012).

41 Prema podacima dostupnim na sajtu Media centra: http://www.mc.rs/ko-su-vlasnici-stampanih-medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012).

57

sadržaja i komparativna analiza. Medijski diskurs jeste širok pojam koji može da se odnosi na sveukupnu stvarnost koja je predstavljena, u ovom slučaju, kroz štampane medije i sadrži dve ključne komponente - vesti ili napisan tekst i proces koji je uključen u nastajanje tekstova (O’Keeffe 2006:1 Cotter 2006: 416-417).

Analiza sadržaja tekstova usredsređena je na nekoliko elemenata predstavljanja predizborne kampanje u dnevnoj štampi: strukturu sadržaja u pogledu subjekata i objekata o kojima se piše, povoda izveštavanja, vrstu žanra, utvrđivanje prisustva ili odsustva prikrivene političke kampanje, odno-sno zloupotrebe funkcije na vlasti zarad promocije sopstve-ne stranke i tako dalje.

Jedinica analize jeste samostalni odsečak - novinski tekst koji kao pretežnu temu sadrži informacije u vezi sa izborima u Srbiji, a kao formu podrazumeva zaokruženi pisani sadržaj novinarskog žanra, te obuhvata naslov, sam tekst, potpis au-tora, ali i dodatnu opremu, kao što su: okvir, fotografi ja, ka-rikatura ili neki dodatni crtež (prema Valić Nedeljković 2008: 286-287).

Korpus predstavlja ukupno 175 novinskih tekstova čija je tematika predizborna kampanja, i to u Politici (35 tekstova), Dnevniku (36 tekstova), Blicu (35 tekstova), Danasu (53 teksta) i Kuriru (16 tekstova) praćenih uzastopno tri dana, na početku kampanje 16, 17. i 18. marta 2012. (Grafi kon 1).

Grafi kon 1: Broj predizbornih tekstova.

Ovi dnevni listovi odabrani su na osnovu višedecenijske tradicije (Politika i Dnevnik), stepena tabloidizacije (Blic i Kurir) i koncepcije intelektualnog elitizma (Danas).

Poruke koje političari šalju svojim potencijalnim biračima kroz medije imaju velikog uticaja na to za koga će oni glasati. Moć takve poruke je da nam „diktira za koga ćemo glasati“, ali i može da nam razjasni situaciju „i to nesumnjivo više kan-didatu nego biraču, služeći mu poput u pravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje“ (Segela 2009: 9).

Za potrebe analize sadržaja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadrži 18 kategorija, od kojih su neke identične sa kodeksom za elektronske medije, a neke specifi čne za štampu. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledećem redosledu: 1) naziv medija, 2) dužina teksta, 3) žanr, 4) oprema teksta, 5) povod, 6) lokacija, 7) autorstvo, 8) subjekat, 9) personalizacija subjekta, 10) objekat, 11) per-sonalizacija objekta, 12) stranačka pripadnost subjekta, 13)

58

stranačka pripadnost objekta, 14) stav subjekta prema objek-tu, 15) stav novinara prema tekstu, 16) zloupotreba funkcije vlasti, 17) tip naslova, 18) napomene.42

3. Analiza i rezultati

Žanr i oprema teksta

U svim posmatranim dnevnim novima kao dominan-tni žanr koji se javlja u tekstovima u vezi sa predizbornom kampanjom preovladavaju jednostavniji novinarski žanrovi. Najčešći žanr u Politici (63%) i Kuriru (38%) jeste vest, u Dnev-niku (42%) i Danasu (33%) izveštaj, a u Blicu (46%) i opet u Kuriru (38%) izjava.

Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da su, bar u prvim danima predizborne kampanje, novinari bili nešto slabije angažovani, te da su preovladavale informacije koje su preuzimane od agencija. Od zahtevnijih žanrova, na primer, intervju se javlja u svim novinama, osim kod Politike, što je pomalo neočekivano, budući da je Politika list koji tradicio-nalno neguje ovaj žanr. Inače u odnosu na sve posmatrane štampane medije, Politika je imala najskromniju žanrovsku razuđenost (na primer bez izjava, intervjua, anketa i slično).

Komentar je, na primer, prisutan kod svih novina, osim Kurira, a najzastupljeniji je u listu Danas (23%). Ove novine inače su poznate po svojim kolumnistima, te nije iznenađu-juće što neguju oblik žanra komentara.

42 Kompletan kodni list sa svim kategorijama i potkategorijama dat ja na kraju rada u Prilozima.

Kada je oprema teksta u pitanju, evidentno je da više fotografi ja uz tekstove, pa i one najkraće (vesti i izjave) imaju Blic i Danas, spram Politike, kod koje, opet zbog velikog broja kraćih formi (vesti 63%) nema mnogo fotografi ja, dok su članci (20%) uglavnom propraćeni manjim fotografi jama ak-tera događaja. Izuzetak je članak koji govori o tome šta koja stranka dobija, odnosno gubi raspisivanjem izbora, u kojem karikatura u obliku šahovske table oslikava njegovu temu. I u Blicu su članci bogatije opremljeni u odnosu na jednostavnije forme, te uz fotografi je ima i antrfi le, tabele i slično. U Kuriru su skoro svi predizborni tekstovi (94%) propraćeni fotogra-fi jom, koja je često velikog formata, a u prvom planu su još i eksplozivni naslovi (EU štetna; Neću s Čedom, hoću s Tomom; Ceo svet će nositi čarape iz Srbije). U listu Danas uz dve trećine tek-stova (66%) nalazi se slika, a grafi koni i tabele nisu zabeleženi ni uz jedan tekst.

Povod izveštavanja

Povod izveštavanja razlikuje se od novina do novina, ali je za sve karakteristično da je medijska inicijativa najmanje zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj. Ipak, novinari Politike imali su najviše medijske inicijative (27%), a novinari Danasa (6%) najmanje. Predizborne tekstove kao aktuelne događaje najčešće su propratili novinari Dana-sa (85%) i Politike (70%), a najmanje Blica (34%) i Dnevnika (31%) (Grafi kon 2).

Praćenje aktuelnih događaja ukazuje nam na to koliko su novinari sveprisutni, ali sa druge strane i na to koliko tu sveprisutnost političari mogu da iskoriste u svojoj kampanji.

59

One stranke koje imaju više novca ili su na vlasti, češće su pristune na više aktuelnih događaja. Najčešće izveštavanje sa konferencija za novinare, kojim se odlikuje nepopularno pa-sivno novinarstvo zabeleženo je u Dnevniku (61%), a najmanje u Politici (3%). Vrlo retko u tekstovima se eksplicitno navodi da je u pitanju konferencija za novinare, ali se u kontekstu to može zapaziti. Novinari bez angažovanog, istraživačkog rada samo prenose informacije koje im političari plasiraju što ne može biti pohvalno ni za jednu redakciju. U Grafi konu 2 dat je prikaz povoda izveštavanja po novinama:

Grafi kon 2: Povod izveštavanja tematskih priloga u procentima.

Lokacija

Na osnovu ove kategorije možemo saznati, između osta log, koliko je neka zemlja centralizovana ili ne. Od po-smatranih novina jedino Dnevnik ima sedište u Novom Sadu i jedino Dnevnik ne posvećuje najveću pažnju događajima iz Beograda. Za većinu tekstova u Dnevniku novinari eksplicit-no ne navode lokaciju (67%), dok je jedna četvrtina predi-

zbornih tekstova iz Novog Sada i Vojvodine. Vojvodina je markriana sa 19% tekstova u Kuriru, 14% u Blicu, a svega 9% u Politici, dok vesti iz Vojvodine u listu Danas uopšte nema.

Sa druge stane predominacija tekstova u kojima je Beo-grad markiran kao lokacija sreće se u više od dve trećine dnevnih listova, i to u Blicu (74%), Kuriru (69%), Danasu (66%) i Politici (63%).

Kada je u pitanju izveštavanje novinara iz drugih grado-va Srbije, na osnovu rezultata možemo da konstatujemo da ni u jednim dnevnim novinama takve lokacije ne zauzimaju više od 14% priloga, što, kao i za lokaciju Vojvodina, nije op-ravdano budući da se politička kampanja svih stranaka vodila od vrata do vrata i u drugim mestima, sem Beograda (Grafi kon 3):

Grafi kon 3: Lokacija tematskih priloga u procentima.

60

Subjekat i stranačka pripadnost subjekta

S obzirom na to da su u pitanju tekstovi u vezi sa pre-dizbornom kampanjom, nije neočekivano što su u svim novi-nama političari najzastupljeniji kao subjekti nekog događaja. Političari su najčešće subjekti u Dnevniku (75%), a najmanje u Politici i Danasu (po 34%).

Na drugom mestu po učestalosti iza političara su, u če-tiri od pet novina, državni funkcioneri (oko 20% u proseku za sve novine). Izuzetak jeste list Danas gde se jedino na dru-gom mestu javljaju novinari (25%) kao subjekat priloga. Taj podatak ističe sklonost ovih novina ka komentarima, odno-sno analizama iz ugla poznatih novinara ili eksperata za odre-đenu oblast, što je pohvalno i originalno.

Subjekat je u svim novinama najčešće kadar Demo-kratske stanke i to s najvećim procentom u Danasu (32%), Politici (31%), Kuriru (29%), Blicu (25%), a najmaje u Dne-vniku (15%). Zanimljivo je da su novinari Dnevnika jednako prostora kao i demokratama, ustupile i Srpskoj naprednoj i Srpskoj radikalnoj stranici (po 15%). Politika je, na primer, duplo manje prostora ustupila drugoplasiranoj Liberalno demo kratskoj partiji (15%), Danas Srpskoj radikalnoj stranici (12%), Kurir Srpskoj naprednoj stranci (24%) i Blic Socijali-stičkoj partiji Srbije (11%). U grafi konima 4-8 može se po-gledati procentualna zastupljenost stranaka (sa ostvarenih minimum 5% prostora) po dnevnim novinama:

Grafi kon 4: Stranačka pripadnost subjekta u Politici.

Grafi kon 5: Stranačka pripadnost subjekta u Dnevniku.

61

Grafi kon 6: Stranačka pripadnost subjekta u Blicu.

Grafi kon 7: Stranačka pripadnost subjekta u Danasu.

Grafi kon 8: Stranačka pripadnost subjekta u Kuriru.

Na osnovu ovih podataka, možemo konstatovati da su gotovo sve novine, sa delimičnim izuzetkom Dnevnika, u po-smatrana tri dana prednost davale kandidatima Demo kratske stranke, što je često bilo i duplo više u odnosu na drugopla-sirane stranke. Čini se da novinari nisu dovoljno vodili raču-na da na stranicma svojih listova stranke budu podjednako zastupljene, odnosno da preispitaju da li je bilo potrebno da prenose baš svaku izjavu i izveste o svakoj poseti učesnika u predizbornoj aktivnosti, ako se zna da su političari na ra-zličitim lokacijama ponavljali svoje stavove i po nekoliko puta (na primer o Kosovu, evropskim integracijama, povećanju zaposlenosti i slično).

Objekat i stranačka pripadnost objekta

Kako se na mestima objekta, takođe, najčešće javljaju političari i državni funkcioneri i kako su najčešće zastupljeni kadrovi Demokratske stranke, bez značajnijih procentualnih odstupanja, detaljnije se nećemo baviti ovom kategorijom.

62

Ovo je bio sam početak predizborne kampanje, te su stranke uglavnom predstavljale svoje političke programe i promovi-sale kandidate, a samo u manjoj meri kritikovale svoje politič-ke oponente, što će se kasnije tokom kampanje promeniti.

Zloupotreba pozicije vlasti

Ova kategorija ukazuje nam na to koliko su novinari politički senzibilisani i profesionalno odgovorni da ne do-zvole prikrivenu političku kampanju sa državne funkcije. Istraživanje je pokazalo da novinari pet dnevnika uglavnom prepoznaju takve namere političkih aktera, u ovom slučaju funkcionera koji su na vlasti (Grafi kon 9):

Grafi kon 9: Procentualni udeo zloupotrebe položaja vlasti u poli-tičkoj kampanji.

Ipak, najviše propusta, kao što se može videti iz gra-fi kona 9, imali su novinari Kurira (25%) i Danasa (23%). U tim medijima su se, van predizbornih stranica/rubrika, našle izjave državnih funkcionera – kadrova Demokratske stranke BorisaTadića (Tadić u Kragujevcu; Tadić na sastanku sa Sr-

bima iz regiona; Tadić u ime vlasti poziva strane kompani-je da i u budućnosti ulažu u Srbiju; intervju sa Draganom Šutanovcem kao ministrom odbrane, a koji napada političke oponente; najava ministra poljoprivrede Dušana Petrovića o usvajanju uredbe za subvencije poljoprivrednicima; najava premijera Mirka Cvetkovića da će predložiti ukidanje poreza na dečju opremu i tako dalje).

I u Blicu (14%) i Politici (8%) kao ličnost koja sa pozicije državnog funkcionera propagira stranački program markiran je Boris Tadić, a Tadić se takođe pominje i u jednom prime-ru u Dnevniku (3%), gde je takođe zabeležena zloupotreba predsedničke funkcije u korist agitovanja za Demokratsku stranku.

4. Zaključne napomene

Analiza izveštavanja pet dnevnih novina na temu pre-dizborne kampanje u Srbiji pokazala je da štampani mediji kao dominantni žanr koriste jednostavnije forme poput ve-sti i izjava. Formu komentara dominantno neguje jedino list Danas.

Povod izveštavanja razlikovao se od novina do novina, ali je za sve bilo identično da je medijska inicijativa najmanje zastupljena u odnosu na pseudo ili aktuelni događaj, što znači da novinari nisu uložili veći napor da dođu do informacija, nego su, ili pratili političare po mitinzima i posetama različi-tim lokacijama, ili su do informacija dolazili pasivno, čekajući da im političari nešto kažu na konferencijama za medije, što nikako ne može da bude primer dobre prakse.

63

Analiza je takođe pokazala predominaciju informacija iz Beograda nad vestima iz Vojvodine i drugih gradova Sr-bije, što opet može da znači i to da novinari ne vode dovolj-no računa o ravnomernijoj zastupljenosti i drugih mesta u novinama koje imaju sedište u Beogradu. Izuzetak za ovu kategoriju je Dnevnik, koji jedini od analizirane štampe nema sedište u glavnom gradu Srbije.

Kada su u pitanju konkretni podaci o izborima, najviše prostora sve novine ustupile su izveštavanju o predizbor-nim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svr-hu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju, bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić koji je, dok nije skratio mandat, funkciju šefa države koristio za promociju sta-vova stranke čiji je lider.

Literatura

1. Barović, Vladimir (2012). Predizborno izveštavanje u prošlosti – stara tema, novi izazovi. Link – časopis za pro-fesionalce u medijima, god XI, br. 97. Novi Sad: Media Art Content. 30-31.

2. Colleen, Cotter (2006). Discourse and Media. The Hand-book of Discourse Analysis (Deborah Schiffrin,Deborah Tannen, Heidi Ehernberger Hamilton). Oxford: Black-well Publishing.

3. O’Keeffe, Anne (2006). Investigating Media Discourse. New York: Routledge.

4. Pralica, Dejan (2010). Štampa iz regiona o multikulturali-zmu. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradn-ju- zbornik radova I. Novi Sad: Filozofski fakultet. 25-34.

5. Pralica, Dejan (2011). Analiza medijskog diskursa voj-vođanske dnevne štampe o aktuelnim temama u zemlja-ma regiona. Mesto i značaj medijskih studija za međuregionalnu saradnju- zbornik radova II. Novi Sad: Filozofski fakultet. 45-56.

6. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio.

internet izvori:

1. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/dnevniku-po-pet-miliona-dinara-mesecno_236833.html (posećeno 10.7.2012).

2. h t tp ://www.mc. r s/ko - su -v l a sn i c i - s t ampan ih -medija.6.html?eventId=57122 (posećeno 10.7.2012).

3. h t t p : / / w w w. b 9 2 . n e t / i n f o / v e s t i / i n d e x .p h p ? y y y y = 2 0 1 2 & m m = 0 7 & d d = 1 8 & n a v _category=12&nav_id=627760 (posećeno 18.7.2012).

64

Prilozi

Kodeks za predizbornu kampanju 2012. (štampani mediji)

1. NAZIV MEDIJA

2. DUŽINA TEKSTA (računa se površina koju zau-zima ceo tekst uključujući i slike)

1.kratak (zauzima nekoliko pasusa ili rečenica samo)2.srednji (zauzima bar četvrtinu stranice)3. dugi (zauzima trećinu i više od trećine stranice)

3. ŽANR 1. vest, saopštenje (agencijska ili redakcijska) 2. izveštaj 3. izjava4. intervju5. reportaža6. anketa7. komentar8. članak9. strip10. hibridna forma11. nešto drugo (navesti šta)

4. OPREMA TEKSTA 1. samo tekst2. tekst sa slikom

3. tekst sa grafi konom, tabelom4. tekst sa «bogatijom» opremom (bar dve kate-

go rije: npr i slika i grafi kon)5. foto vest6. nešto drugo (u napomeni šta konkretno)

5. POVOD1. aktuelni događaj2. pseudo događaj (konferencija za medije)3. medijska inicijativa (specijalna izjava, nešto što

je medij sam napravio)4. nešto drugo (navesti šta u napomenama)

6. LOKACIJA1. Beograd2. Novi Sad3. druga mesta u SRB4. druga mesta u APV5. Kosovo6. region (bivša YU + okolne zemlje)7. svet8. nešto drugo (navesti šta u napomenama)

7. AUTORSTVO 1. poznato (puno ime i prezime ili makar inicijal

imena i celo prezime)2. nepoznato (sve ostalo, npr. oba inicijala, potpi-

sana redakcija i slično)

65

8. SUBJEKAT1. državni funkcioner (predsednik, premijer,

predsednik Skupštine, ministar, državni sekre-tar, guverner i slično)

2. direktori javnih preduzeća3. biznismeni4. subjekti iz sveta kulture, nauke, obrazovanja5. subjeti iz sveta sporta6. političari, kao takvi7. predstavnici udruženja građana i NVO8. građani u anketama9. verski lideri i službenici10. pokrajinski funkcioneri11. lokalni funkcioneri12. novinar13. stranac 14. neko drugi (navesti u napomenama ko)

9. PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (ime i prezi-me i funkcija)

10. OBJEKAT (pojedinac, ustanova o kojoj govori subjekat; redosled isto kao kod subjekta)

11. PERSONALIZACIJA OBJEKTA (ime i prezi-me i funkcija)

12. STRANAČKA PRIPADNOST SUBJEKTA1. Demokratska stranka

2. Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus sa koalicionim strankama + Maja Gojković)

3. Socijalistička partija Srbije (PUPS + Jedinstvena Sr-bija)

4. Liberalno demokratska partija + Srpski pokret ob-nove

5. Srpska napredna stranka6. Srpska radikalna stranka7. Demokratska stranka Srbije8. Nova Srbija 9. Liga socijaldemokrata Vojvodine10. SDP Rasima Ljajića11. SDA Sulejmana Ugljanina12. Savez vojvođanskih Mađara13. neko drugi (ko navesti u napomenama)

13. STRANAČKA PRIPADNOST OBJEKTA (po modelu kao za subjekat)

14. STAV SUBJEKTA PREMA OBJEKTU1. pozitivan2. negativan3. i pozitivan i negativan4. neutralan

15. STAV NOVINARA PREMA TEKSTU1. pozitivan2. negativan3. i pozitivan i negativan4. neutralan

66

16. ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH VLASTI (kada se neki državni funkcioner u vreme predizborne kampanje nađe i u ulozi stranačkog funkcionera pa otvara neke objekte i slično)

1. da2. ne

17. TIP NASLOVA 1. informativni (npr. „Demokratska stranka očekuje

pobedu na izborima“)2. metaforički (nejasan van konteksta npr. „Preokret

ih zaokrenuo“)

18. NAPOMENE (navesti naslov i ukratko reći o čemu se radi u tekstu)

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

…A koje su poruke političke partije slale biračima?

68

Dubravka Valić Nedeljković316.774:342.849.2(497.11)”2012”

Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine?

uporedna analiza TV spotova predizborne kampanje 2007/8-2012

Sažetak: Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. U ovom članku je teorijski defi nisa-na diskursna struktura predizbornog TV spota i analizirana su 92 različita politička TV spota u kampanji 2012. godine za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora. Od ukupnog broja analizirinah spotova, 91 spot je bio na srpskom jeziku i jedan na mađarskom jeziku (LDP).

Rezultati su pokazali da je i ova, kao i prethodne kampanje u Srbiji na televiziji promovisana plaćenim oglašavanjem u kojem je prevladavao TV promotivni politički spot. Spotovi su promovisali samo partijske lidere i bili foku-sirani na predsedničku kampanju. Poruke koje su upućivali građanima odnosile su se na rešavanje ekonomskih problema, otvaranje novih radnih mesta i ulaganja u poljoprivredu. Pitanje iz prethodne kampanje 2007/2008 „Kosovo ili EU“ gotovo je u potpunosti izostalo. Ovo je bila naglašeno negativna kampanja.

Ključne reči: predizborni televizijski spot, plaćeno partijsko oglašavanje, partijski lideri, antikamopanja

69

Dubravka Valić Nedeljković316.774:342.849.2(497.11)”2012”

Have parties and their leaders learned anything in the past four years?

comparative analysis of TV spots in election campaigns from 2007/2008 and 2012

Abstract: The subject of the discourse analysis presented in this paper is a pre-election TV spot. The paper defi nes a theo-retical structure of the discourse of TV election spots. 92 different political TV spots were analyzed during the campaign in 2012 for all four levels of elections, including only the fi rst round of presidential elections. From the total number of analyzed spots, 91 spots were in Serbian language and one in Hungarian (LDP).

The results showed that in this campaign, just like in the previous ones in Serbia, paid advertizing on television in form of a political TV spot was the prevailing method of promotion. The videos promoted only the party leaders and focused on the presidential campaign. Messages that were addressing the citizens referred mainly to the resolution of economic problems, job creation and investments in agriculture. The key question from the previous, 2007/2008 campaign “Kosovo or the EU” was almost entirely absent. This was a strongly emphasized negative campaign.

Key words: pre-election television spot, paid party advertisement, party leaders, anti-campaign

70

1. Uvodna razmatranja

Politički TV spot

Predmet analize diskursa predstavljene u ovom tekstu je predizborni TV spot. Prema Velikom rečniku stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1167) TV spot je „kraća plaćena reklama ubačena u TV program“.

Predizbornim TV spotom se, na osnovu ove osnovne defi nicije, u kontekstu predizborne kampanje može smatrati, vid komercijalnog političkog reklamiranja čiji je cilj da najširu publiku u kratkoj kreativnoj TV formi informiše o naj-osnovnijim ciljevima i programu partije, odnosno kandidata.

„Najbolji su oni TV spotovi, smatra Zoran Slavujević (2007: 237), koji su u stanju da emotivno oboje stav parti-je ili kandidata o problemu na koji se odnose, o izbornom obećanju, dosadašnjim uspesima, njihovim kvalitetima i slično, i istovremeno isprovociraju izjašnjavanje publike o oponentu“.

TV spotovi su markirane kratke forme. To znači da su kontekstualno uslovljeni:

• društveno-političkim kontekstom (situacijom u zemlji, njenom pozicijom u svetu, preovlađujućom ideologijom);

• tipom političkog sistema;

• pozicijom partije/kandidata na skali odnosa „levo-desno“ (ultra levo, levo, levi centar, centar, desni centar, desno, ultra desno);

• tipom kampanje (liderska, partijska);

• izbornim ciljevima partije/kandidata (maksimalistički, umereni, minimalni, neizborni ciljevi (Slavujević 2007:18)), kao i

• karakteristikama biračkog tela (mlađa ili starija popu lacija; obrazovanija ili manje obrazovana; pretežno zaposleni ili veliki broj nezaposlenih i penzionera);

• efektom koji želi da postigne kod birača (forma-tivni efekat – izgrađivanje stava o do tada nepozna-toj pojavi, osobi i događaju, osnažujuće efekte – učvršćivanje i pojačavanje već postojećih stavova, efekte promene stava – potpuni preokret, (J. Klap-per 1960)).

TV spot u kontekstu forme čine: slogan i telo spota.

U kontekstu sadržaja slogan je „poruka, diktira nam za koga ćemo glasati, ona nam samo razjašnjava situaciju, i to nesumnjivo više kandidatu nego biraču, služeći mu poput upravne linije, kičme odakle polaze kosti njegove kampanje“ tvrdi Žak Segela (2009:9) jedan od vodećih kreatora i ruko-vodilaca predizbornih kampanja za veoma poznate svetske političare.

Veliki rečnik stranih reči i izraza (Šipka, Klajn 2006: 1150) slogan defi niše kao: „2. reč ili rečenica smišljena u pro-pagandne svrhe; parola, deviza, geslo“ i navodi da je tako nazivan ratni poklič gorštaka u Škotskoj koji je izvođen u određenom ritmu.

71

Zoran Slavujević (2007: 153) ga defi niše kao „sinteti-zovane, kratke, atraktivne poruke koje plasiraju partije i kandidati da bi publici prezentovali, učinili shvatljivim i pri-hvatljivim svoje ključne političke sadržaje, odnosno sadržaje sa kojima nastupaju u kampanji“.

Slogan mora biti jednostavan i lak za pamćenje kako bi ušao u javnost čak i kao uzrečica da bi asocijativnim putem profunkcionisao u izbornom danu i motivisao birače da zaokruže određeni broj na listi.

Primer: 1

Zato što živimo ovde, LSV Nenad Čanak

Slogan čine tri dela: a) tekst kreiran po modelu „naslo-va“ agencijske vesti43, b) imena kandidata odnosno nosioca liste; c) broja koji na biračkom listiću ima partija/koalicija/kandidat. Slogan najčešće čita narator na kraju spota i on je pisani tekst sa zaokruženim brojem.

Primer 2:

Za Koštunicu znaš zaštoa)

Koštunicab)

4 DSSc)

43 Agencijska vest se sastoji od sažetka/uvoda (naslov i lid), epizode, posle-dice reakcije, komentara (Gruhonjić 2011 : 27-28).

Telo spota je mnogo kreativniji njegov deo. Prema modelu Zorana Slavujevića (1999) sačinjena je proširena ka-tegorizacija predizbornih TV spotova u odnosu na sadržaj i kreativna rešenja (Valić Nedeljković 2008: 156-162):

1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori:(a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju

političku poruku;(b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su

pokrivalica. 2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi

rešenje određenih problema u društvu3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku4) Dokumentarni spot5) Produkcioni6) AnimacijaSastavni deo spota je muzika. Nekada je to samo veo-

ma prepoznatljiva muzička fraza kao lajtmotiv (Primer 3), a nekada je reč o specijalno za spot komponovanom songu koji i muzički i tekstualno ima direktnu vezu sa partijom/liderom/programom koji se promoviše spotom u kampanji (Primer 4).

Primer: 3

Spot LSV, bez ikakvog teksta, u kojem lider stranke Nenad Čanak stoji i svira na tamburici veoma poznatu parti-zansku pesmu „Mlada Vojvođanka...“.

72

Primer: 4„URS song koji u sebi sadrži slogan partije „Jaki regio-

ni, jaka Srbija“.

„Sa juga i sa severa/Regioni – Jaka Srbija/Istoka, a i zapada/Regioni – Jaka Srbija/Čuje se pesma naroda/Jedna je Srbija“.

Pesma žanrovski defi nitivno spada u rok, mada, pošto se obraća svima, tu i tamo ima i narodnjačkih trilera. Javnost i mediji ovih dana spekulišu ko je autor pesme. Donekle je već potvrđeno da je tekstopisac Mlađan Dinkić, dok je kao kompozitor potpisan izvesni Orfej. Nagađanja trenutno idu u smeru po kom se iza ovog imena krije Željko Joksimović, ali od njega zasad nema ni potvrde ni demantija.

Pesma i spot Ujedinjenih regiona neodoljivo podsećaju na jednu davnu pesmu koja je u kolektivnoj svesti neraskidivo povezana sa Miloševićevom vladavinom i režimskom propa-gandom iz vremena bombardovanja 1999. Malo je poznato da je Volimo te, otadžbino naša, kompozicija Radeta Radivojevića, zapravo nastala još 1997. godine i da je namenski napravljena za proslavu Dana Vojske Jugoslavije. Otpevali su je Leontina Vukomanović i Milan Šćepović Šćepa. Naručioci su hteli da to izvode operski pevači, ali ih je kompozitor ubedio da „ako treba da se sluša po kasarnama i na vojnim priredbama, to mora da pevaju mladi ljudi“. Tokom bombardovanja, Radio-televizija Srbije pesmu je vrtela besomučno, do te mere da i dan-danas izaziva osećaj neposredne vazdušne opasnosti, a u međuvremenu je postala sinonim za političko-propagandnu pesmu“ (Gligorijević 2012).

Plaćeno oglašavanje

U „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emitere)44“ Republička radiodifuzna agencija, između osta-log, u tački 5 defi niše sledeće:

„Emiter nije dužan da emituje predizborni plaćeni termin. U slučaju da odluči da emituje predizborni plaćeni termin, emiter je dužan da svim zainteresovanim izbornim listama, odnosno kandidatima obezbedi pod jednakim programskim, tehničkim i fi nansijskim uslovi-ma emitovanje njihovog priloga u okviru predizbornog plaćenog termina.

Emiter je dužan da u svojoj programskoj šemi una pred odredi termine namenjene emitovanju predi-z bornog plaćenog termina i ne može ih proizvoljno menjati tokom predizborne kampanje.

Emiter ne može bitno menjati svoj programski koncept u nameri da obezbedi dodatno vreme za emito-vanje predizbornih plaćenih termina, pri čemu naročito nije dozvoljeno emitovati predizborni plaćeni termin umesto emisije koja ima svoj ustaljeni dnevni ili nedeljni termin i po svojoj prirodi je namenjena informisanju javnosti o događajima u određenoj sferi društvenog života (npr. politika, ekonomija, obrazovanje, kultura i sl.).

Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen od ostatka programa zvukom i slikom (najavna i odjavna

44 „Sl. glasnik RS“, br. 18/2012

73

špica). U televizijskom programu tokom celog svog tra-janja mora biti jasno označen kao „predizborni plaćeni termin“, dok u radijskom programu mora biti označen kao takav na svakih pet minuta svog trajanja.

Predizborni plaćeni termin emituje se bez prekida i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno može emitovati najviše do 90 minuta.

U slučaju emitovanja predizbornih plaćenih ter-mina emiter je dužan da pod jednakim uslovima svim izbornim listama, odnosno predsedničkim kandidatima, odnosno listama nacionalnih saveta, obezbedi prostor u trajanju do najviše pet minuta jednokratno tokom dana po izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandi-datu. Ukoliko neka izborna lista, odnosno predsednički kandidat nije zainteresovana za termin koji joj je ovim uputstvom obezbeđen pod jednakim uslovima, emiter nema pravo da isti ustupi nekoj drugoj izbornoj listi, odnosno predsedničkom kandidatu.

Izuzetno, u okviru predizbornog plaćenog ter-mina može se emitovati jedan poseban prilog u tra-janju do 30 minuta (tridesetominutni prilog) posvećen jednoj izbor noj listi, odnosno kandidatu (npr. prenos ili snimak predizbornog skupa, odnosno konvencije). Određena izbor na lista, odnosno kandidat ima pravo na samo jedan tridesetominutni prilog tokom predizborne kampanje, s tim što u danu emitovanja takvog priloga nema pravo na petominutni prilog.

U okviru televizijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 časova i u periodu od 19,00 do 23,00

časa ne može emitovati predizborni plaćeni termin. U okviru radijskog programa emiter u periodu od 6,00 do 9,00 časova i u periodu 15,00 do 19,00 časova ne može emitovati predizborni plaćeni termin.

Vreme trajanja sadržaja emitovanog u vidu pre-dizbornog plaćenog termina ne uračunava se u uku-pno vreme trajanja TV oglašavanja, odnosno radijskog oglašavanja.

Emiter ne može učestvovati u proizvodnji sadržaja namenjenih emitovanju u vidu predizbornog plaćenog termina, izuzev ako je to učešće isključivo tehničke prirode“.

Problem sa plaćenim oglašavanjem je to što je ovaj vid promovisanja partijskih programa i kandidata veoma skup te tako nije podjednako dostupan svim učesnicima u izbornoj kampanji. Partije na vlasti su uvek u prilici da obezbede više sredstava. „Većina postkomunističkih zemalja opredelila se da dozvoli plaćeno političko oglašavanje (zemlje bivšeg So-vjetskog saveza, Mađarska, Poljska, Češka, Hrvatska, Make-donija, Srbija; dok nije dozvoljeno u Bosni i Hercegovini). Ovo se opravdava velikim brojem stranaka u ovim zemlja-ma, pa su neke stranke u ovom kontaktu sa biračima videle mogućnost da skrenu pažnju na sebe, kao i da birače direk-tno upoznaju sa svojim ponudama bez posredovanja novi-nara. U prilog dozvoli komercijalnog reklamiranja isticano je da mogućnost slobodnog reklamiranja neke stranke sma-njuje pritisak za njeno prikriveno reklamiranje u redovnom novinarskom izveštavanju, kao i da obezbeđuje prihod inače siromašnim medijima (Lange, 2002, 27)“, (Matić 2007: 271).

74

U plaćenom političkom oglašavanju osnovno je pitanje na koji način stranke i kandidati dolaze do novca, odnosno da o utrošenom novcu za kampanju u utvrđenom roku moraju da obaveste javnost, što znači da stranke moraju budžet pre-dizborne kampanje da učine javnim. Tačnije, trošenja tokom kampanje kao „troškovi političkih aktivnosti u toku izborne kampanje“ moraju biti plaćani sa posebnih bankovnih računa i mora se voditi posebna evidencija o svim donacijama, po-klonima i pruženim uslugama bez naknade, defi nisano je u članovima 18, 34, 24 i 27 Zakona o fi nansiranju političkih ak-tivnosti iz 2011.

Zakon u članu 3. precizira da se „Politički subjekti fi nan-siraju iz javnih i privatnih izvora“, pri čemu su nedozvoljeni izvori: strane donacije, javne ustanove, kompanije koje imaju ugovore sa vladom, sindikati, crkva, neprofi tne organizacije, organizatori igara na sreću, uvoznici i izvoznici i proizvođači akciznih proizvoda, preduzeća koja nisu izmirila poreske obaveze. Fizička lica ne mogu donirati više od 20 prosečnih mesečnih zarada na godišnjem nivou za redovan rad i isto to-liki iznos za izbornu kampanju. Pravna lica su ograničena na 100 prosečnih mesečnih zarada. Prosečnu mesečnu zaradu određuje Zavod za statistiku Republike Srbije, a u maju 2011. godine je iznosila 35,362 dinara (približno 358 evra). To znači da ako je približno ukupno €4,500,000 raspoloživo kroz javno fi nansiranje za izbornu kampanju, bilo bi potreb-no oko maksimalnih 630 priloga od privatnih pojedinaca da se pokrije taj iznos, a maksimalnih 922 priloga bi bilo potrebno da se pokrije javno fi nansiranje koje se obezbeđuje za redovan rad u 2010. godini. Direktno javno fi nansiranje

se vrši na mesečnom nivou kao podrška „redovnom radu“ strankama koje imaju političke predstavnike (redovan rad se defi niše novim Zakonom kao „politička aktivnost političkog subjekta koja se ne odnosi na izbornu kampanju“). Ukupni obezbeđeni iznos je kao što je to odredila prethodna zakon-ska regulativa u iznosu od 0.15% od Vladinog budžeta, što je u 2010. godini iznosilo dodeljenih €6.600.000, prema po-dacima GREKO-a. Korišćeni kriterijum za dodelu je pomalo neuobičajen zbog toga što se prvih pet procenata osvojenih glasova množi sa kvotom od 1.5, a ostali sa kvotom 1 (prag za osvajanje poslaničkih mandata je 5% za nacionalne stranke). Politički subjekti u Srbiji koji učestvuju na izborima takođe imaju na raspolaganju javnu pomoć u političkim kampa njama. „U ovim slučajevima, odvaja se 0.1% budžeta Vlade, a 20% ovih sredstava se ravnomerno dodeljuju svim subjektima koji dostave izborne liste na proporcionalnim izborima, dok se preostalih 80% raspoređuje prema osvojenim glasovima. Za većinske izbore, polovina sredstava se raspoređuje ravno-merno svim kandidatima, a preostalih 50% ide pobedničkom kandidatu“ (Ohman 2011 : 2-4).

GREKO procenjuje da je u Srbiji političkim strankama na raspolaganju tokom jedne izborne godine oko 12 miliona evra. Stranke moraju detaljno voditi evidenciju o fi nansijama uključujući sve „prihode i rashode“, a kontrolu vrši Agen-cija za borbu protiv korupcije. GREKO u svom izveštaju iz 2010. daje procenu da 70-80% stranačkih fi nansijskih sredstava potiče iz javnih izvora. „Uopšteno poimanje u Sr-biji je da političke stranke dobijaju i troše mnogo više novca nego što se zaista pojavljuje na njihovim računima i knjigo-

75

vodstvenim beleženjima. Ovakva situacija dobija na velikoj važnosti tokom perioda kampanje. Naročito nakon što je GREKOovom evaluacionom timu rečeno da su se troškovi kampanje u Srbiji povećali poslednjih godina i da zvanični podaci o prihodima i rashodima koje iznose političke stranke predstavljaju u stvari samo deo stvarnih troškova“ (GREKO 2010:13).

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je moni-torovala plaćeni deo kampanje i pre nego što su stranke predale svoje izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije o utrošku novca (rok je istekao krajem juna 2012.) izašla je sa svojim preliminarnim ocenama. U izveštaju Transparentnost Srbija se navodi između ostalog da je „najviše novca na par-lamentarnim izborima za televizijsko oglašavanje potrošio URS (620 miliona dinara), zatim Koalicija „Za bolji život“ (425 miliona dinara), Koalicija „Pokrenimo Srbiju“ (oko 210 miliona), „Preokret“ (196,5 miliona), Srpska radikalna stranka (53,6 miliona), Pokret radnika i seljaka (57,8 miliona) i Demokratska stranka Srbije (oko 40 miliona).

Na predsedničkim izborima najviše novca za televi-zijsko oglašavanje, odnosno 338 miliona dinara, potrošila je lista „Za bolji život“ čiji je kandidat Boris Tadić. Koalicija „Preokret“, čiji je kandidat bio Čedomir Jovanović, potrošila je oko 166 miliona dinara, koalicija oko socijalista čiji je kan-didat bio Ivica Dačić potrošila je 151 milion dinara, a koalici-ja „Pokrenimo Srbiju“, čiji je kandidat Tomislav Nikolić oko 71 milion dinara“ (11. 05. 2012. Beta).

Prema medijskim istraživanjima (Blic 01.04.2012) oz-

biljna kampanja mora da košta oko 4 miliona evra, a osrednja od dva do tri. Od procenjene svote 80% novca troši se na političko oglašavanje pošto u proseku sekunda u udarnom terminu staje između 30 i 200 evra u zavisnosti od gledanosti, dok 40 sekundi partijskog oglašavanja u terminu pre, u ok-viru, ili odmah nakon večernje centralno-političke emisije, posebno na RTS, košta oko 5.000 evra.

„Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić rekao je na konferenciji za novinare da postoji „očigledan jaz“ između proklamovanih prihoda i rashoda, pa čak i da su stranke uspele da obezbede popust za reklamira-nje na televizijama u izbornoj kampanji od 50 odsto. „Po-stoji mogućnost da su stranke imale mnogo malih donacija, koje ne moraju da prijave, što je malo verovatno. Možda su stranke imale neka zaostala sredstva od ranije, što je još manje verovatno. Onda ostaju još samo krediti“, rekao je Nenadić i dodao da tu postoje brojna pitanja na koja treba odgovoriti. Nenadić je rekao da nije svejedno kako se i pod kojim uslovima uzimaju ti krediti i kako će se vraćati, jer to ostavlja mogućnost za razne uticaje na donosioce političkih odluka“ (11.05.2012. Beta).

Sve rečeno ukazuje na značaj političkog TV spota kao najraširenijeg formata komercijalnog oglašavanja u predi-zbornoj kampanji.

2. Metod korpus i kodni protokol

Metod je kritička analiza diskursa na osnovu kvantita-tivno-kvalitativne analize sadržaja. Jedinica analize je predi-zborni TV spot u celini.

76

Analizirani predizborni TV spotovi snimani su na svim komercijalnim nacionalnim televizijama, oba javna servisa, lokalnoj televiziji Panonija i kablovskoj televiziji Koperni-kus.

Korpus obuhvata 24 različita spota DS; 14 SNS; 12 LDP; 10 URS; 7 DSS; 7 SPS; 5 LSV; 5 SRS; 2 Pokret radnika i se-ljaka; 2 Dveri; 1 SVM; 1 Zajedno.

Ukupan korpus iznosi 92 različita politička TV spota u kampanji 2012. za sva četiri nivoa izbora uključujući samo prvi krug predsedničkih izbora, 91 na srpskom jeziku, jedan na mađarskom jeziku (LDP).

Spotovi su snimani tokom aprila i u maju do predi-zborne tišine, pošto je uočeno da su se tokom kampanje spotovi DS, LDP, URS, SPS, SNS menjali.

Kodni protokol je sadržao 14 kategorija za kvantitativnu analizu i četiri za kvalitativnu analizu.

3. Analiza

Plaćeno predizborno televizijsko reklamiranje u 2012. je sadržalo televizijske spotove koji su kao osnovnu karakte-ristiku imali iznošenje negativnih podataka/izjava/dokumen-tarnih snimaka o suparničkim učesnicima u kampanji – anti-spot i one koji su afi rmisali partiju/kandidata koji su u fokusu TV spota – afi rmativni spot.

Antispotovi

U celom korpusu od 92 spota bilo je 11 direktnih an-tispotova. Još ih se nekoliko moglo smatrati delimično anti-spotom, ali oni nisu u ovoj analizi navedeni.

Prvi emitovani su bili DS dokumentarni spotovi koji su ukazivali na kontroverzne izjave i ponašanja lidera SNS.

Kao odgovor SNS je pustila (a) spot sa dokumentarnim snimkom lidera pobedničkih stranaka na izborima 2008. kako slave uz šampanjac i pozvao birače da ih ovoga puta bojkotuju; zatim (b) animirani spot sa konkretnim podacima koji svedoče o neuspehu koalicije na vlasti i na kraju (c) spot kojim se upozoravaju birači da ne glasaju za male, nekarak-terne, stranke jer time glasove daju DS. Lider naprednjaka je tvrdio u medijima da njihove antispotove javni servisi nisu hteli da emituju.

Antispot LSV je bio „skinut“ sa programa jer je RRA smatrala da izaziva netrpeljivost. Nenad Čanak je u spotu tvr-dio: „Milošević nam je oteo Naftagas, Koštunica ga je prodao kao NIS, tražimo samo ono što je naše, vratićemo oteto“.

SRS je optužio SNS za izdaju i prevaru.

U kampanji 2012. je bilo mnogo više antispotova sa porukama koje se mogu smatrati veoma netolerantnim dis-kursom u odnosu na kampanju 2008. Ono što je slično jeste da su antispotovi produkovani protiv najdirektnijeg oponenta u kampanji, 2012. DS protiv SNS i obrnuto, SRS protiv SNS.

77

U prethodnoj kampanji, 2008, SRS je emitovala spotove pro-tiv DS. Ono što se razlikuje u ove dve kampanje je polemika putem spotova karakteristična za 2012, kao i obračun između autohtone partije SRS sa krilom koje se izdvojilo u samo-stalnu stranku SNS. Iako su se cepanja dešavala i unutar DS, tako otvorenih napada na izdvojeni deo nikada u predizbor-noj kampanji u spotovima nije bilo.

U kampanji 2008, podsetimo, najupečatljivije antispo-tove je imala SRS uperene protiv DS. SRS je iskoristila insert, istrgnut iz konteksta, iz govora prethodnog ministra za po-ljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodana Milosavlje-vića (DS), koji govori šta sve nije urađeno u toku mandata; u spotu „šibicarenje“ takođe je navedeno šta je sve obećala DS a nije ispunila.

DSS je imao nekoliko ovakvih spotova u kojima su prikazani senzacionalistički članci iz novina, kao i inserti sa događaja u kojima najčešće lider LSV Nenad Čanak i predse-dnik skupštine Vojvodine, iz iste partije Bojan Kostreš, veo-ma tolerantno govore o Kosovu, odnosno zagovaraju pomi-renje sa Hrvatskom i širu autonomiju Vojvodine.

Antikampanja putem antispotova se u teorijskim ra-zmatranjima ne smatra (up. Slavujević, 1999 i 2007) dobrom praksom i ne donosi ozbiljniji učinak. Tako da se većina stranaka nije 2012. opredilila za taj tip kampanje. Samo dva najjača učesnika, oponenta, u izbornom procesu 2012. (DS i SNS) su praktikovala ovaj vid međusobnog urušavanja ugle-da. Sasvim sporadično je to radila i SRS za „frakciju koja se odcepila“ i postala SNS. Niti DS i SNS niti SRS od antikam-panje nisu imali posebne koristi.

Afi rmatrivni spotovi

1) Lik, lider partije ili kandidat, koji govori :

(a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju političku poruku;

U 60,8% spotova lider se direktno obraća televizijskom biračkom auditorijumu iako je u ovom korpusu za kam-panju 2012. pravih predsedničkih spotova bilo ukupno 20 (21,73%). To znači da je i za lokalne, pokrajinske i republičke parlamentarne izbore partijski lider bio dominantni akter u TV spotovima.

„Personalizacija politike predstavlja identifi kaciju od-ređene politike sa određenim političarem, odnosno dovođe-nje u neraskidivu vezu određenog političkog programa, stava ili akcije za jednu ili više sasvim konkretnih ličnosti kao nji-hovim nosiocem“ (Slavujević 2007:49). Ovo je jedan od naj-starijih propagandnih modela jer se javnost fokusira na oso-bu kojoj pridaje značaj kako za uspehe celog društva, tako i za neuspehe. Lične osobine dominiraju u političkoj kampanji i čine partiju prepoznatljivom po konkretnoj osobi.

Liderske kampanje osobito pogoduju tradicionalnim društvima (pater familijas), društvima sa izraženim podanič-kim mentalitetom, autoritarnih obrazaca ponašanja, fokusi-ranih na nacionalnu i versku pripadnost, bez višepartijske, građanske tradicije.

I u prethodnim kampanjama se pokazalo da su samo partije sa prepoznatljivim liderima imale kakvog-takvog

78

uspeha. Pri tome broj prepoznatljivih kandidatkinja ni u je-dnoj od upoređivanih kampanja 2007/8-2012 nije bio zna-čajan. „Kampanja 2008. ni po čemu se nije razlikovala od prethodne iz 2007, jer su sve značajnije partije odabrale kao jednu od ponuda da njihov lider direktno u kameru objasni u TV spotu misiju stranke i pozove glasače da izađu na izbore. Uobičajeno je da uz ime stranke u svim promo materijalima, pa tako i TV spotu, ravnopravno stoji i ime lidera, kao da je stranka praktično vlasništvo njenog lidera DS Boris Tadić; LDP Čedomir Jovanović; G17+ Mlađan Dinkić; DSS Voji-slav Koštunica“ (Valić Nedeljković 2008: 156).

Predsednik partije koji je personifi kacija programa, sledbenika i celog članstva je u svim spotovima pomenutih kampanja vizuelno predstavljen kao državnik koji govori u prostoru bez mizanscena (nedefi nisanom kulturološki, geo-grafski i vremenski), u krupnom ili ameriken planu i „kreće se“ ka auditorijumu izgovarajući sudbonosne reči.

Primer 5: 2012.

Boris Tadić „Učiniću sve da tvoja budućnost bude sigurna“; „Uradili smo dosta `ajde da završimo ono što smo započeli“.

Primer 6. 2008.

Boris Tadić „Hajde da učinimo sve da našoj deci ostvarimo bolju budućnost“; „Do sada smo se uvek ujedinjavali oko stvari iz prošlosti, `ajde sada da se ujedinimo oko budućnosti zato što život ne može da čeka“.

(b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su pokrivalica.

Ovo je jedna od veoma često korišćenih strategija i u 2007/8 i u 2012. U 30 (32,6%) spotova u kojima govori lider stranke dati su i dokumentarni snicimi, ili same osobe koja govori na mitingu, ili miting u totalu sa glasom lidera u po-zadini. Dokumentarne snimke rado koriste partije koje imaju tradiciju i mogu da okupe masu sledbenika.

2) Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi rešenje određenih problema u društvu

Ovaj tip spota nije bio prisutan u kampanji 2012. U po-smatranom korpusu bilo ih je svega 4 (4,34%), što je zane-marljivo. Stranke su se ovoga puta opredelile da potpisuju osobe koje govore o partijskom programu, kandidatu, odno-sno svojim očekivanjima i potrebama koje bi želeli da im se ostvare pobedom određene stranke na izborima.

U kampanji 2008. SRS je insistirala na ovoj vrsti spota. Prototipičan spot je promocija Aleksandra Vučića (SRS) za gradonačelnika Beograda i spot za gradonačelnika Novog Sada, Igora Mirovića.

3) Poznate ličnosti zagovaraju stranku

Ovu vrstu spota u 2012. koristila je i za parlamentarne i za predsedničke i za pokrajinske izbore LDP (5 spotova). Ugledne ličnosti iz javnog života Srbije i posebno iz Vojvo-dine govorile su u prepoznatljvom prostoru (ispred Doma omladine u Beogradu i u novosadskoj Zmaj Jovinoj ulici koja

79

je centar gradskog jezgra) o lideru partije. Ovo je direktan odgovor na spinovane nepovoljne glasine koje se već duže šire o lideru LDP i urušavaju mu kredibilitet.

DSS i SRS su imali takođe ovakav spot, ali strategija u njihovoj kampanji se nije oslanjala na takvu vrstu spota.

Ni u kampanji iz 2008. nije bilo ovakvih spotova, samo je u prilog Stranke Socijalne pravde govorila glumica Mira Banjac.

4) Dokumentarni spot

Kao što je već rečeno dokumentarne spotove su kori-stile stranke koje imaju bogatu partijsku tradiciju i veliki broj sledbenika.

U kampanji 2012. ovu vrstu spotova koristili su DS, SPS, URS, LDP.

Za razliku od kampanje 2008. ovoga puta su korišćeni dokumentarni materijali sa završnih skupova kampanje 2012, a ne iz prethodnih, kako je to bilo ranije. Tačnije u doku-mentarnim spotovima nije predstavljan arhivski, već novi materijal.

U tim spotovima ključni su lideri stranaka. Za kandidate sa lista, a posebno žene, gotovo da i nema mesta. Jedina žena, kandidatkinja, koja se u dokumentarnom spotu ravnopravno pojavila uz lidera je Jorgovanka Tabaković u spotu SNS. U spotu SPS uz lidera stranke na mitingu se pojavio i njegov maloletni sin.

Koreografi ja mitinga je ista za sve stranke pa su tako i spotovi koji donose ovaj dokumentarni materijal gotovo identični. Smenjuju se total (masa) sa amerikenom u kojem dominiraju zastave, baloni, konfete da bi kulminirao sa krup-nim planom lidera koji na mitingu govori egzaltiranim sled-benicima.

Nije bilo čisto dokumentarnih spotova. Oni su uglav-nom bili deo jedne miksovane „ponude“, odnosno, praktič-no su kratka verzija izveštaja sa skupa sa dominantnom ulo-gom partijskog lidera. U ovim spotovima jedino je partijski lider dobio šansu da govori, jer je i na mitingu njegov govor, iz kojeg je za spot izvađen najupečatljiviji insert, imao ulogu da uzburka mase i motiviše ih da izađu na izbore i glasaju za „njega“/„njegovu“ partiju.

5) Produkcioni spot

Stranke su u kampanji 2012. imale veoma raznovrsnu ponudu spotova. Kako je navedeno u Korpusu, čak 24 raz-ličita spota imao je DS; 14 spotova SNS; 12 spotova LDP; 10 URS; 7 DSS; 7 SPS i najmanje, po jedan spot, imale su manjinske stranke SVM i koalicija manjinskih partija „Za-jedno“.

U kampanji 2007. LDP je imao najviše, 14 spotova, i svi su bili modelirani tako da su razvijeni iz jednog produkcio-nog spota. I tada i 2012. u suštini sačinjeno je samo nekoliko produkcionih/osnovnih/temeljnih spotova i iz njih su izvla-čene varijacijacije sa dodatnim elementima, koji su samo jače osvetljavali jednu od ponuda iz partijskog programa.

80

Takvim spotom je, na primer SNS, promovisala nova radna mesta, bolje uslove za građevinarstvo, zalaganje protiv partijskog zapošljavanja i tako dalje.

SPS je kombinacijom animacije i lidera, koji direktno daje objašnjenje kako da se postigne željeni cilj u različitim oblastima društvenog života: razvoj malih poljoprivred-nih gazdinstava, mali i srednji biznis itd, suštinski od jed-nog demo spota napravio još nekoliko po istom modelu. Ovom strategijom postižu se najmanje dva cilja: (a) spot se ponaša kao partijski lajtmotiv, prepoznatljiv već nakon prvih kadrova. Auditorijum uvek direktno asocira na tu određenu partiju jer je model upamćen. (b) Iako je model isti ovakvi spotovi unose dinamiku u plaćeno predizborno reklamiranje, koje zna da, stalnim ponavljanjem istih spotova, dovede do zasićenja auditorijum. Učinak tada izostaje. U ovom slučaju, nasuprot tome, učinak se povećava.

LSV je ovakav spot iskoristila tako da je lider stranke u dva spota svirao na tamburici različite pesme (Mlada Vojvođanka bombe bacala i Salaš u malom ritu), bez ikakvog nara-tivnog teksta.

U kampanji 2007/8 ovakvi spotovi osim LDP nisu bili prisutni u meri u kojoj se beleže u kampanji 2012.

6) Animacija

Različiti vidovi animacije korišćeni su u mnogim spoto-vima, uglavnom kao deo spota, a ne spot u celini (SPS, Dve-ri). Neka rešenja su bila veoma kreativna (Dveri), druga su se oslanjala na „citat“ (SPS spotovi su animirani po modelu

crtanog fi lma Linea, vidi se ruka crtača i olovka kojom crta na beloj podlozi).

Ranije su ovakve spotove koristile isključivo nove i male stranke, jer nisu imale dovoljno dokumentarnog materijala, niti u javnosti poznate lidere. U kampanjni 2012. to nije bio slučaj.

Po istom modelu gotovo sve stranke su završavale svoje spotove na sledeći način: zastava koja se viori i zatim „smi-ruje“ u dnu ekrana, kao animacija, a ne deo dokumentar-nog snimka i cifra (redni broj stranke, odnosno kandidata na izbor nom listiću) koja je zaokružena crvenom olovkom. Uz taj animirani deo spota uvek je narator izgovarao ime lidera i naziv stranke, te osnovni slogan kampanje. Animacija je u suštini samo u funkciji mizanscena za glas koji poziva na ak-ciju „glasajte za nas“.

7) Spotovi kao odgovor

Ovaj model je korišćen dominantnije prvi put u izbor-noj kampanji 2012. i to ne samo u antispotovima, već i u promotivnim afi rmativnim spotovima i to LDP i SNS. Kao što je rečeno u (3) poznate ličnosti su opovrgavale sve što se govori i piše negativno o lideru LDP već duže vreme poseb-no u senzacionalističkoj štampi.

Na osude lidera SNS u javnosti zbog navodne izdaje SRS ova stranka je odgovorila spotom u kojem Tomislav Ni-kolić sedi neformalno obučen i neformalnim pokretom skida naočare dok govori setnog izraza, kao da se nekom poverava, u intimi svog doma, o tome da je stvorio pre četiri godine

81

novu stranku i kako mu je bilo teško. Zatim se nasmeši i kaže „Ali to je bila prava odluka za bolju budućnost građana Sr-bije“. Slede dokumentarni snimci susreta u Briselu sa kome-sarom EU za proširenje unije, koji bi trebalo da potvrde da je novostvorena partija prihvaćena u Evropi kao relevantan politički partner sa kojim se da pregovarati. Dakle nije više DS jedina stranka koja ima legitimitet evropskog partnera. Ovo je ujedno i odgovor na prethodnu kampanju u kojoj je dominirala dihotomija ili EU ili Kosovo. Građani su 2007/8 izabrali koaliciju evropskog puta. Poruka lidera SNS u ovom spotu je da se više ne postavlja pitanje na koje građani treba da odgovore sa ili-ili, već da je suština u putu za ekonomski oporavak zemlje. Ko ponudi bolja rešenja taj je pobednik.

PARTIJA 2007 2008 2012

DSZato što život ne može da čeka

Izbor za bolji životZa sigurnu budućnost Boris Tadić predsednikIzbor za bolji BeogradPlan za bolji životIzbor za bolju Vojvodinu Bojan Pajtić - Bolje tebi i tvojoj porodiciIzbor za bolji Novi Sad Bojan Pajtić

SRS Da već danas bude boljeNapred SrbijoSve za Novi SadVučić na tvojoj strani

Verna Srbiji Jadranka Šešelj za predsednikaZa interes naroda, a ne tajkuna, za časnu i snažnu Srbiju, radikalno dosledni SRSZa inters naroda, a ne tajkuna, za Vojvodinu u Srbiji, radika-lno dosledni SRS

Slogani

Prema sadržaju Zoran Slavujević (2007 : 156-158) slogane klasifi kuje na: a) slogan-temu koji sažeto daje suštinu partijskog programa ili zalaganja kandidata; b) imidž slogani naglašavaju opšte ili pojedinačne karakteristike partije i kan-didata i c) slogani pozivi koji pozivaju na akciju.

82

DSS Živela Srbija

Podrži Srbiju Podrži Ko-sovoNarod najbolje zna Živela Srbija

Za Srbiju znaš zašto Vojislav KoštunicaOvog proleća glasam za različak Aleksandar Popović za gradonačelnika jer nisu svi isti

SPO Vredi se boriti

SPS Srbijo, glavu gore! Počnimo ljubav iz početka

G17 PLUS Stručnost ispred politike

L D P -G S S -SDU-LSV

Od nas zavisi

D S - G 1 7 P L U S - S D P -SPO-LSV

Za evropsku Srbiju

LDPŠiri daljeNova godina, a ne novi po-raz

S P S -PUPS-JS

Pobedi nepravduUstani Srbijo

Jasno, čvrsto, odlučno Dačić za predsednikaDa stvaramo za promene. Kad jedan radi i drugi oko njega imaju posla SPSZa razvijenu i socijalno pravednu Vojvodinu Da stvaramo za promene Socijalistička partija Srbije

83

DSS-NS Podrži Srbiju

DVERIVlast jednako opozicija svi su istiAko ti smeta znaj prvi put imaš za koga za Dveri i tačka

L D P -SDU-VP

Rešenje je preokret Čedomir JovanovićPobeda je preokret Čedomir JovanovićRešenje je vojvođanski preokret Čedomir Jovanović, Istina

POKRET R A D N I -KA I SE-LJAKA

Pobedićemo jer narod ne može da izgubi Pokret radnika i seljakaDosta je bilo priče mora nešto i da niče Pokret radnika i seljaka

SNS

Za bolji život biraj promenePoštena i uspešna Srbija Da – moguće je Pokrenimo Srbiju SNSRadna mesta za beograđane: stručni tim za beograđane VučićSvi želimo isto svi želimo promene poštena i uspešna Srbija - da moguće jeJedine šanse za prave promene da moguće je SNS

SVMZa Vojvodinu u normalnoj Srbiji Savez vojvođanskih Mađara

URS

Predsednik svih građana profesor doktor Zoran StankovićZa jake regione za jaku Srbiju Ujedinjeni regioni SrbijeJaki regioni jaka Srbija Ujedinjeni regioni Srbije, Odmah!Iskreno za Novi Sad Maja Gojković

84

4. Zaključak

Predizborna kampanja 2012. je bila veoma duga i iscrpljujuća kako za stranke i kandidate, tako i za TV audi-torijum.

Plaćeno političko reklamiranje je ispunilo sve termine utvrđene „Uputstvima za sve radio i televizijske stanice (emi-tere)“ Republičke radiodifuzne agencije na svim televizijama tokom celog perioda.

Dominantne partije su u okviru istog EPP bloka imale po nekoliko spotova. Zabeležen je izuzetno veliki broj emito-vanja, kao da je „orkestrirani fi niš“ bio strategija tokom celog predizbornog perioda, a ne samo u poslednjih 10 dana kako ovaj model kampanje predviđa. Stoga se, sa razlogom može pretpostaviti da je u 2012. kampanja bila izuzetno skupa.

Analizirani spotovi nisu zadovoljavali kriterijume čiste forme prema kategorizaciji Zorana Slavujevića i proširenoj varijanti D. Valić Nedeljković, već su u sebi sadržali često elemente različitih modela. Tačnije, svi su imali malo doku-mentarnog, malo igranog, obavezno slogan u formi uvoda u vest, zatim muziku kao lajtmotiv zajednički svim spotovima iste stranke.

U ovoj kampanji stranke su se opredelile i za pre-poznatljive boje dosledno ih primenjujući u spotovima: LDP – lila, SPS - crvena, DSS - svetlo plava boja različka, DS - žuto-plava, LSV - zeleno-žuto-plava, Dveri - crvena itd.

Ponuda raznovrsnih spotova je bila mnogo veća nego u kampanji 2008. Iz jednog produkcionog spota su se po istom

modelu razvijali drugi spotovi prilagođavani predsedničkim i izborima za gradonačelnike. Istovremeno, spotovi su bili vremenski pozicionirani u odnosu na kampanju (početak, sredina i fi nale kampanje; odnosno novi spot kao odgovor na antispot) i prilagođeni geografskom području (Vojvodina, Novi Sad, Srbija, Beograd).

Prvi put u ovoj kampanji 2012. partije su polemisale spotovima. Tačnije negativno markiranim spotom su odgo-varale na antispot koji je o njihovoj stranci/lideru kreirala suparnička stranka.

Svi spotovi za predsednike su bili „državnički“, uglav-nom pravljeni po istom modelu. Sadržali su analizu stanja u zemlji i predlog šta će uraditi kandidat da se takvo pogubno stanje prevaziđe (opozicija), odnosno da se nastavi uspešna politika iz prethodnog mandata (pozicija). Vizuelno kandi-dati su predstavljani po modelu „portreta“ iz „čitanke“.

Teme svih spotova, svih partija su iste: poljoprivreda i zapošljavanje. Glavna ciljna grupa je bio „seljak“. Nije bilo polarizacije na EU i Kosovo kao u kampanji iz 2008. Ko-sovo je bila sasvim sporedna tema, a EU je predstavljena kao „završen posao“.

Za razliku od 2008. Vojvodina je prepoznata kao važan izdvojeni region. Spotovi velikih stranaka (DS, DSS, SNS, SRS), ali i nekih drugih koje u prošloj kampanji nisu pre-poznate od vojvođanskih glasača (LDP), pravljeni su poseb-no za žitelje Pokrajine i to sa prepoznatljivim osobama iz Vojvodine (DS, LDP, SPS), kao promoterima vojvođanske

85

politike i napretka. Vojvodina je više viđena kao uspešna, ekonomski jaka (DS, SPS, SNS), nego kao široka autonomija sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlasti (samo LDP).

Nije uočeno da je količina emitovanog komercijalnog političkog oglašavanja u značajnoj meri u direktnoj korelaciji sa izbornim rezultatima u kampanji prema podacima koje je saopštila Republička izborna komisija45.

Iako su imali značajnu plaćenu TV spot kampanju za

45 Republička izborna komisije proglasila je konačne rezultate izbora za predsednika Srbije, po kojima u drugi krug predsedničkih izbora 20. maja ulaze kandidat koalicije „Izbor za bolji život - Boris Tadić“ i kan-didat koalicije „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“. Procenat neva-žećih glasčkih listića na predsedničkim izborima je 4,47 %. Za izveštaj o konačnim rezultatima predsedničkih izbora glasalo je 16 članova RIK-a, dok je protiv bilo 11 i to iz DS S, SRS, SNS, Dveri i Pokreta radnika i seljaka. Na parlamentarnim izborima lista „Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikolić“ osvojila je 73 mandata, lista „Izbor za bolji život - Boris Tadić“ 67, a treća koalicija SPS-PUPS-JS, 44 mandata. Slede lista DSS, koja je osvojila 21 mandat, lista „Preokreta“ sa 19 osvojenih mandata, dok je URS osvojio 16 mandata. „Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor“ osvojio je pet mandata, „Stranka demokratske akcije Sandžaka - Sulejman Ugljanin“ dva poslanička mandata, a lista „Sve za-jedno“ i „Nijedan od ponuđenih odgovora“ po jedan. Prema konačnim rezultatima, „Koalicija Albanaca Preševske doline“ dobila je jedan man-dat. Ispod cenzusa ostali su SRS, Dveri, Reformistička stranka - Milan Višnjić, Pokret radnika i seljaka, Socijaldemokratski savez, Crnogorska partija i Komunistička partija. Protiv izveštaja konačnih rezultata parlamentarnih izbora bilo je 12 članova RIK-a i to iz SRS, DS S, SNS, Dveri i Pokret radnika i seljaka. Za izveštaj glasalo je 20 članova RIK-a iz ostalih stranaka.

http://paragraf.rs/dnevne-vesti/110512/110512-stampa1.html

Vojvodinu LDP nije prešao cenzus ni u Novom Sadu, ni u Pokrajinskoj skupštini po proporcionalnom sistemu.

URS je po mnogim analitičarima dobio iznenađujuće mnogo glasova i osvojio 16 mandata u republičkom parla-mentu, ali nije prešao cenzus u Beogradu, Novom Sadu niti za skupštinu Vojvodine, iako je u predizbornim spotovima ove stranke insistirano upravo na ravnomernom razvoju re-giona.

Istovremeno Dveri sa relativno skromnim oglasnim potencijalom (2 spota) prešli su cenzus u Novom Sadu, a za Pokrajinsku skupštinu im je nedostajalo samo nekoliko stotih delova procenta da bi zdovoljili propisanih 5 odsto (Dveri za srpsku Vojvodinu 4,565 procenata glasova) u poređenju sa na primer URSom kojem je nedostajalo mnogo više (osvojili 3,853 procena glasova), iako je imao snažniju kampanju u Vojvodini.

Kada Agencija za borbu protiv korupcije izanalizira izveštaje koje su stranke podnele o realizovanom budžetu za kampanju 2012, i kada nezavisni analitičari iznesu svoje viđenje, moćiće mnogo tačnije da se proceni učinak utrošenog u odnosu na dobijene mandate, pa će se tada znati i cena svakog glasa. Za sada mediji su objavili samo osnovne podatke. Na kraju ovog teksta citiramo, kao ilustraciju, deo teksta Stranke dostavile fi nansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije objavljenog u Politici na dan kada ovaj tekst ulazi u štampu.

„Rok za podnošenje izveštaja istekao je minulog utorka, a većina stranaka, koje su dostavile izveštaje čekala je po-slednji čas da to učini. Ipak, većina parlamentarnih stranaka

86

se potrudila da izveštaji stignu u roku, a među njima su DS, SNS, SPS, PUPS, JS, SDPS, SDU, LSV, SPO, ZZŠ, ali, za sada, nema izveštaja SRS-a i LDP-a. (…) Kompletne izveštaje podnele su skoro sve stranke iz sadašnje vlasti, osim LSV-a (nedostaje mišljenje revizora i donatori) i PUPS-a (nedostaje izveštaj o promenama na kapitalu), dok opozicioni SDU nije dostavio izveštaj ovlašćenog revizora.

Prema izveštaju Demokratske stranke, fi zička lica donirala su od 30.000 do 500.000 dinara, a najviše novca stranka je dobila od fi rme iz Subotice BUS Group Handling – 2.535.000 dinara, dok je beogradska fi rma RRC D O O donirala dva miliona dinara.

Prema izveštaju Srpske napredne stranke, fi zička lica donirala su od 5.520 dinara do 350.000. Na primer, brat za-menika predsednika SNS-a Andrej Vučić donirao je 305.000 dinara. SNS je dobio 500.000 od fi rme „Lider PRO D O O“ iz Sremske Mitrovice.

Sudeći prema onome što se može videti na sajtovima stranaka, SPS je dobio najviše donacija od fi rmi, pa je tako negotinski „Zidar“ poklonio 936.000 dinara, TV Most iz Novog Sada 1,2 miliona, „Tehno Delta“ 510.000, beogradski „Vočaut“ dva miliona, a „Ve grupa“ 1,95 miliona dinara. So-cijalisti su od 24 fi zička lica dobili 6,4 miliona dinara.

Prema izveštaju Jedinstvene Srbije, stranka je od 16 osoba dobila iznose u visini od pet hiljada do 650.000 di-nara. Zanimljivo je da je Dragan Marković Palma jedini lider stranke koji je dao prilog i to 90.000 dinara. JS nema fi rme među donatorima.

Stranka G 17 plus navela je sve donacije, a ne samo obavezne iznad 6.000 dinara, pa se tako mogu naći prilozi od 500 pa do 300.000 dinara. Ova stranka dobila je od beograd-ske fi rme „Zero trejd d.o.o.“ 848.993 dinara, a od fi rme „Todor DOO“ iz Vrnjačke Banje 3.549.130 dinara.

Demokratska stranka Srbije ima, kako je navedeno, samo fi zička lica kao donatore, a to su stranački funkcioneri, a prilozi se kreću od 35.000 do 100.000 dinara.

Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) Rasima Ljajića, sudeći prema onome što je objavila na sajtu, ima više fi rmi nego fi zičkih lica među donatorima, a najveća donacija iznosi 825.000 dinara od fi rme „Dženeral grup multikom-pani“ iz Novog Sada, koja je, nešto kasnije, poklonila još 550.000 dinara. Subotički „Dra grup“ dao je 100.000 dinara, novosadski „General auto“ 213.000, beogradska „Zekstra“ 200.000, beogradski Veterinarski zavod 100.000, novosadski „Novitet“ 100.000, beogradski „Sagal“ 327.618 dinara“ (M. Čekerevac 1. jull 2012).

Literatura

1. Čekerevac, M (1. jul 2012). Stranke dostavile fi nan-sijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije. Politika onlajn. http://www.politika.rs/rubrike/Poli-tika/Stranke-dostavile-fi nansijske-izvestaje-Agenciji-za-borbu-protiv-korupcije.lt.html. Posećeno 1. jula 2012.

87

2. Gligorijević, Jovana (1.03.2012). Pesma nas je odr-žala. Vreme br. 1104. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1038277. Pregledano 12.05.2012.

3. Gruhonjić, Dinko (2011). Diskurs agencijskog novinar-stva. Novi Sad: Odsek za medijske studije, Novinar-ska biblioteka knjiga 9.

4. Grupa država protiv korupcije (2010). Izveštaj o pro-ceni za Republiku Srbiju, Transparentnost o fi nansiranju političkih stranaka ( Tema II). Usvojio GREKO na svojoj 48. plenarnoj sednici (u Strazburu, 27. septem-bra – 1. oktobra 2010).

5. Kampanja partiju košta do 4 miliona evra (1.04.2012). Blic. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/214994/Kampanja-partiju-kosta-do-4-miliona-evra. Pregle-dano 10.05.2012.

6. Klajn, Ivan i Milan Šipka (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej.

7. Klapper, J. (1960). The Effects of Mass Communication. New York: Free Press.

8. Matić, Jovanka (2007). Televizija protiv birača. Beograd: Dobar naslov.

9. Ohman, Magnus (2011). Zakon Republike Srbije iz 2011. godine o fi nansiranju političkih aktivnosti - Zakonske odredbe i preporuke za sprovođenje. Washington: IFES.

10. Opšte obavezujuće uputstvo radio i televizijskim stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajin-

ske i republičke skupštinske izbore, izbore za predsednika republike i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina (2012). “Sl. glasnik RS“, br. 18/2012

11. Segela, Žak (2009). Izborna vrtoglavica. Beograd: Clio.

12. Slavujević, Đ. Zoran (1999). Politički marke-ting. Beograd : Fakultet političkih nauka. Stranke potrošile više nego što su prijavile da imaju (11. 05. 2012. 15:10h). Beta http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/224153/Stranke-potrosile-vise-nego-sto-su-prijavile-da-imaju

13. Slavujević, Đ. Zoran (2007). Izborne kampanje: Pohod na birače, Slučaj Srbije od 1990. do 2007. godine. Beograd : Institut društvenih nauka.

14. TANJUG (2012). Republička izborna komisije proglasila konačne rezultate izbora http://paragraf.rs/dnevne-vesti/110512/110512-stampa1.html

15. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). (Ne)vidlji-vost žena u političkom TV spotu? Analiza di skursa političkog TV spota u predizbornoj kampanji 2008 u Srbiji. U Kandidatkinje, ur. Dubravka Valić Nedeljković. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 147-163.

16. Valić Nedeljković, Dubravka (2008). Analiza sadržaja političke TV reklame u predizbornoj kampanji u Sr-biji 2008. U MIOKO 002-003/ (UR.) Mirko Sebić. str. 49-63. Novi sad: FORIN.

88

17. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Multijezični javni servis Vojvodine – izazovi i ograničenja. U Susretu kultura, Zbornik radova, knjiga 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom sadu Filozofski fakultet str. 83-91.

18. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Strategije ne-tolerantnog govora u medijima. Medijska kultura: međunarodni naučno-stručni časopis, br 01, Novi Sad – Nikšić - Dubrovnik: Civilni forum, str.199-213,

19. Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Rod i mediji. Uvod u rodne teorije, ur. Ivana Milojević i Slobodanka Markov. Novi Sad: Univerzitet u novom sadu, Cen-tar za rodne studije ACIMSI I Меditera Publishing. Str. 447-461

89

Dubravka Valić Nedeljković004.738.5:32.019.5(497.11)”2012”

Internetska kampanja 2012: šta su partije poručivale korisnicima sajber prostorvremena?

Sažetak: U ovom članku se predstavljaju rezultati analize sajtova 11 uticajnih političkih stranaka u Srbiji u vreme predi-zborne kampanje (april-maj 2012).

Istraživanje se temelji na teorijskim postavkama prema kojima je Internet „kompjuterski posredovana javna sfera“, dakle sajber prostorvreme u kojem se formira javno mnjenje, što je za učesnike u predizbornoj kampanji od suštinskog značaja.

Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka, koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za glasove birača, utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe in-ternetskih korisnika u vreme predizborne kampanje.

Rezultati su pokazali da se ova predizborna kampanja nije „vodila“ na Internetu, ali da jeste, za razliku od pre-thodnih kampanja, u ovoj Internet aktivno korišćen.

Ključne reči: Internet, predizborna kampanja, sajtovi političkih stranaka

90

Dubravka Valić Nedeljković004.738.5:32.019.5(497.11)”2012”

Internet campaign 2012: what messages did the parties send to users of cyber space-time?

Abstract: In this paper we present the results of the analysis of 11 infl uential political parties web-sites during the election campaign (April-May 2012) in Serbia.

The study is based on theoretical principles, due to which, the Internet is a “computer-mediated public sphere”, i.e. a cyber space-time in which public opinion is formed, which is essential for the participants in the election campaign.

The aim of this study was to analyze the sites of parties, which were competing for the votes of citizens in this election cycle, and based on this analysis, to determine how much the placed information and the way of editing of the party web-site, meets the communication needs of Internet users during the election campaign.

The results showed that this campaign was not “run” on the Internet, but in this one, unlike previous campaigns, the Internet was actively and widely used.

Keywords: Internet, campaign, political party web-sites

91

1. Uvodna razmatranja

Kontekst medija: Internet

Internet je prema Robu Shieldsu (2001 : 23, 26) „kompju-terski posredovana javna sfera“ (…) „opšteprihvaćeno mesto za probno objavljivanje članaka, iznošenje stajališta i testi-ranje ideja“, tako da bi se „na Internetu formirana zajednica „prelivala“ i „širila“ i van Interneta u društvo neposrednog korisnika“ (Shields 2001 : 33), dakle u lokalnu zajednicu in-terpersonalne interakcije. Što podrazumeva da polemika pokrenuta na Internetu „živi“ još određeno vreme i kroz interpersonalnu/grupnu privatnu komunikaciju. Na to i računaju političke partije postavljajući sadržaje na svojim veb stranicama koji će na neposredan (direktni korisnici sadržaja na Internetu) i posredan način (indirektni korisnici, oni van In-terneta, iz društva neposrednog korisnika) dospeti do mno-go većeg broja osoba nego sadržaji distribuirani štampom, odnosno elektronskim medijima.

„Razvoj informciono-komunikacionih tehnologija mogao bi lako da doprinese razvoju (elektronske) demokrati-je“ (Vesnić Alujević 2011: 85). Ova demokratija podrazume-va uključivanje internetskih korisnika u javni dijalog sa dono-siocima javnih politika i/ili predstvnicima centara političke moći, a ne samo informisanje o njihovom javnom delovanju, što je bio osnovni zadatak klasičnih medija.

Nove digitalne tehnologije ne samo što su dovele do društvenih promena, već su te promene defi nisane novim pojmovima poput na primer „izborno veb mnjenje“. Ono

se defi niše i proučava kroz analizu odnosa između korisnika i stvaraoca veb sadržaja i samog sadržaja. Fut daje sledeću defi niciju: „ veb mnjenje je skup dinamički defi nisanih digi-talnih resursa koji obuhvata mnogobrojne vebsajtove, uzete kao relevantne ili vezane za centralnu temu ili predmet“ (Vesnić Alujević 2011: 87). Pri tome valja imati na umu da je sajber prostorvreme, za razliku od prostora ili vremena u klasičnim medijima, infi nitno i nestabilno. To praktično znači da su sadržaji na Internetu podložni neprestanim promena-ma i prostorno i vremenski i sadržajno. Jednom objavljeni sadržaji u klasičnim medijima su nepromenljivi kako pro-storno (santimeri teksta u štampi), tako i vremenski (sekunde objavljenog materijala u elektronskim medijima).

Drugi važni pojmovi koje donose novi mediji su „inter-akcija“ i „participacija“. Karpentije (Carpentijer 2007) ističe da je participatorni proces vezan za balansirane odnose moći i zajedničko donošenje odluka. Ova odlika internetskog ko-municiranja partija sa potencijalnim biračima dovela bi do participativne demokratije u punom smislu te reči, ali samo ukoliko bi se stranke na vebu otvorile za potpunu interakciju sa korisnicima. U tom slučaju političke elite bi donekle izgu-bile u svojoj društvenoj nadmoći, ali bi istovremeno i dobile jer bi stvaranjem onlajn konsenzusa o pitanjima od javnog interesa, koja su kontroverzna, na primer testirale svoja stanovišta, pa bi tako mogle i da ih delimično koriguju/mo-deliraju pre debate u skupštini ili u klasičnim medijima. Ak-tivni građani bi tako kroz onlajn interakciju imali mogućnost delimične ili potpune participacije u kreiranju javnih politika, a stranke i njihovi lideri uporište za svoje odluke u već kreira-nom mnjenju kroz internetsku interakciju.

92

Stepen angažovanja građanina na Internetu poznaje različite nivoe u participiranju, od najneobaveznije posete sajtu neke partije (partije revnosno beleže takav tip „inte-resa“), preko mogućnosti za korišćene linka ka partijskom Fejsbuk profi lu (DS u Srbiji na svom sajtu pruža takvu op-ciju) i defi nisanja „prijatelja“, odnosno narednog nivoa „laj-kovanja“, pa do postavljanja tekstualnih ili ikoničkih komen-tara (smajlovi i slično), čemu stranke u Srbiji nerado otvaraju svoje vebove.

Najvažnije funkcije veba su: „informisanje, uključivanje, interaktivnost, mobilizacija“ (Vesnić Alujević 2011: 89) pri čemu bi za političke stranke najvažnije trebalo da budu inter-aktivnost i mobilizacija (reprezentacija, pripadanje i akcija). U stvari najčešće stranke u Srbiji baštine informativnu funk-ciju pružajući korisnicama svoju verziju partijski iniciranih pseudo događaja posebno kreiranih u vreme predizborne kampanje.

Ukupni broj internet korisnika 2011. u Srbiji je bio 4 107 00046 dakle gotovo 60%, stanovništva je onlajn. Ovak-vim potencijalnim auditorijumom se pojedinačno ni jedan medij ne može nadati.

Iako predstavljaju virtuelnu zajdnicu, internet korisnici se ipak grupišu u virtuelne zajednice koje okupljaju pripad-nike različitih uzrasta, etničke, verske i druge pripadnosti, 46 Podatak se množe naći na http://www.hugemedia.rs/blog/2011/07/29/

konacna-analiza-internet-marketing-u-srbiji-i-hrvatskoj pregledano 23.05.2012.

preferencijala, obrazovanja, ukusa, ideoloških pogleda, infor-mativnih i kulturnih, odnosno komunikativnih potreba. Ali ono što se danas već smatra najosnovnijom podelom jeste da li pripadaju internet urođenicima ili internet pridošlicama (Pren-ski 2005). Onim prvima je svojstvena upotreba Interneta u najrazličitije svrhe. Ta generacija rođena uz računar sasvim „udobno“ sve komunikativne potrebe zadovoljava u sajber prostorvremenu. Ovim drugima, koji su Internet savladavali „u hodu“, sajber prostorvreme je samo jedna od dnevnih ponuda u zadovoljavanju komunikativnih potreba. Partijski sajtovi računaju na obe korisničke grupe.

Kontekst formata: partijski sajt

Upućeni korisnici sajtova najpre obrate pažnju na in-ternet adresu. Prema Tapavički Duronjić (2008:99) najkredi-bilnijima se smatraju oni koji imaju oznaku .edu jer pripadaju akademskim i uopšte obrazovnim institucijama čije infor-macije su lako proverljive i smatraju se službenim. Sve što se tiče obrazovanja i inače ima predznak odgovornosti. Pro-verljive, ozbiljne i odgovorne su i informacije na sajtovima sa oznakom .gov jer pripadaju vladinim institucijama. Oznaku .org nose organizacije civilnog društva. Ugled organizacije ga-rant je kredibilitetu informacija postavljenih na ovim sajtovi-ma. Veb strane sa oznakom .com pripadaju komercijalnim fi r-mama. Istinitost informacija direktno zavisi od ugleda fi rme, korporacije, konzorcijuma… čiji je sajt. Najnepouzdanije su informacije sa sajtova čija je oznaka .net jer informacije može da postavi bilo ko i vlasnik odnosno administrator saj-ta nije obavezan da dokazuje istinitost, pouzdanost i tačnost pruženih informacija.

93

Kako proceniti kredibilnost sajta i oceniti njegov auto-ritet pitanje je koje postavlja svaki korisnik Interneta. Istovre-meno autori i administratori kreirjući sajt teže da „unapred“ odgovore na to pitanje budućih korisnika kako bi poseta sajta bila što veća, jer to i jeste cilj svakog ko postavlja informacije u sajber prostorvremenu.

Najednostavnije je potražiti odgovor na 5 novinarskih pitanja u proceni sajta: ko ga je postavio; kada je poslednji put ažuriran; šta sve obuhvata; kako i gde pronaći na sajtu podatke koji se traže? University of Wisconsin - Eau Clare je sačinio uputstva za ocenu valjanosti podataka na sajtovi-ma47.

Osnovni zahtev za dobro uređen sajt jeste njegova do-bra preglednost, lako manipulisanje i pretraživanje, brzina učitavanja, jasni izvori informacija, bez puno banera i ne-upotrebljivih linkova, reklamnih poruka, animiranih gifova, fl eševa i drugih pokretnih i zahtevnih elementa koji ometaju rad korisnika.

Važna je i koloristika sajta, ne više od tri boje, osnovna bela podloga koja ne zamara čitaoca. Naravno postoji još niz dizajnerskih pravila i zahteva koji karakterišu dobar sajt.

Ono što se očekuje od sajtova namenjenih komunikaci-ji sa korisnicima, a tome teže sve stranke, je interaktivnost, o čemu je već detaljnije diskutovano u ovom radu. Tačnije mogućnost ostavljanja komentara, postavljanja pitanja i dobi-janja, u pristojnom vremenu, i odgovora na njih bez obaveze da se ostave lični podaci.47 www.neutralbay-p.schools.nsw.edu.au/library/infoeval.htm.

U ovu analizu uključeni su sajtovi 11 političkih partija koje su učestvovale na izborima 2012. u Srbiji i jedan politički por-tal sa juga Srbije: BDSS, DS, DSS, LDP, LSV, SDAS, SDPS, SNS, SPS, SVM, URS i portal presheva.com. Odabrani su sajtovi stranaka koje su bile veoma aktivne u predizbornoj kampanji i pokazale se učinkovitima i u ranijim izbornim ci-klusima.

Sajtovi i portal praćeni su od aprila do 6. maja 2012. da bi se uočile promene nastale u različitim periodima predi-zborne kampanje.

Za praćenje sajtova je urađen poseban kodni protokol koji je sadržao dve osnovne kategodije: vizuelni sadržaj sajta (osam potkategorija sa varijablama) i tekstualni sadržaj sajta (osam potkategorija sa varijablama).

Kontekst istraživačke teme: predizborna kampanja 2012.

Izbore na lokalnom, pokrajinskom i republičkom ni-vou raspisala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović 13. marta 2012, a za predsednika države 4. aprila.

Kampanja je bila duga i scrpljujuća, trajala je do predi-zborne ćutnje 4. maja. Izborni dan bio je 6. maj 2012.

Rezultati izbora 2012: Predsednik republike je Tomis-lav Nikolić (SNS). U republičkom parlamentu 250 mesta je raspoređeno na sledeći način: Pokrenimo Srbiju (SNS) 73, Izbor za bolji život (koalicija oko DS) 68, SPS-PUPS-JS 45, DSS 20, Preokret (LDP, SPO i Bogata Srbija), URS 16, SVM

94

5, NOPO 1, Svi zajedno 1 i SDA 1. Pokrajinsku skupštinu čine 120 poslanika: DS 59, SNS 22, SPS-PUS-JS- SDPS 12, LSV 10, SVM 7, SRS 5, DSS 4, LDP 1.

2. Cilj istraživanja

Cilj ovog istraživanja je bio da se analizom sajtova stranaka koje su se u ovom izbornom ciklusu nadmetale za glasove birača utvrdi koliko informacije, ali i uređenje stranačkog veba, zadovoljava komunikativne potrebe inter-netskih korisnika48.

3. Korpus i metod istraživanja

Korpus: tokom aprila i do samog dana izbora (6. maja) ciklično su praćeni sajtovi 11 relevantnih stranaka u Sr-biji http://www.ds.org.rs, http://istina.ldp.rs/Liberalno-demokratska-partija/, http://www.dss.rs/, http://www.svm.org.rs/, http://lsv.org.rs/, http://sps.org.rs/, http://ujedin-jeniregionisrbije.rs/, http://dss.rs/, http://bdssandzaka.rs/, http://www.sda.rs/, http://www.sdpsrbije.org.rs/ čije kan-didatske liste je potvrdila Republička izborna komisija te se tako mogu smatrati učesnicima u izbornom ciklusu na sva tri nivoa 2012.

Sedam od 11 stranaka, čiji su sajtovi praćeni, imale su i

48 Istraživanje rađeno i u okviru interdisciplinarnog projekta 47020 Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene fi nansiranog od strane Mi-nistarstva za obrazovanje i nauku. Zahvaljujem se spoljnim saradnicima Agneš Asodi Čurčić, Marini Grnja, Jeleni Jovović i Tijani Femić koje su pomogle u kodiranju materijala i svojim kreativnim sugestijama pomogle da ovaj tekst dobije svoj fi nalni oblik.

svoje kandidate na predsedničkim izborima (SNS, DS, URS, SVM, DSS, SPS, LDP).

Osnovna metoda je bila kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja. Za analizu je defi nisan poseban kodni protokol koji za osnovu ima kodne protokole za elektronske i štampane medije date u prilogu tekstova poglavlja „Koga su mediji izabrali”, s tim što je za kodiranje sajtova u kodnom pro-tokolu jasno izdvojen vizuelni sadržaj sajta (pet kategorija) i tekstualni sadržaj sajta (10 kategorija od kojih je u ovom radu predstavljeno pet).

Za prezentaciju i diskusiju podataka korišćena je kom-parativna metoda.

4. Rezultati

Imenovanje sajta

Kako je već u uvodnom delu napomenuto, oznaku .org nose organizacije civilnog društva. Kako su partije do no-vog zakona o neprofi tnom sektoru spadale pod NGO nije neobično što je deo partijskih sajtova sa tom oznakom (DS, SVM, SŠS, SDP Srbije). Ostale imaju nakon skraćenice ime-na još samo oznaku države „rs“.

Odabirajući ovu mogućnost partije su poslale koris-nicima implicitnu poruku da je reč o „subjektima“ političke prakse koji se bave kreiranjima javnih politika i da im je cilj vršenje vlasti, odnosno participiranje u vlasti, što sigurno nije misija udruženja građana.

95

Vizuelni sadržaj sajta

Sajtovi stranaka su uglavnom zadovoljili vizuelne stan-darde.

Najviše pažnje posvećuju fotoalbumima. Istraživanja su pokazala da korisnici najčešće upravo pregledaju fotoal-bum, pa tek onda ostale sadržaje na sajtovima. Stoga se na stranačkim sajtovima odabir fotografi ja može tumačiti kao implicitna poruka korisnicima.

Na fotografi jama je najčešće predsednik stranke (Bošnjačka demokratska stranka, DSS, DS, SNS, Socijal-demokratska partija Rasima Ljajića). Ovu strategiju koriste one partije koje imaju prepoznatljive predsednike/lidere, to jest one koje poistovećuju partiju sa liderom – lidera sa parti-jom.

Zatim, stranke na svojim sajtovima objavljuju i fo-tografi je kao ilustracije događaja o kojem se informiše Inter-netska javnost (Stranka demokratske akcije Sandžaka, SNS). Na ovaj način implicitno se ukazuje da je stranka prisutna u svakodnevnom životu zajednice. U ovome je posebno ažuran bio URS koji je redovno objavljivao fotografi je sa svih pre-dizbornih skupova. Sajt je obnavljan fotografi jama na svaka dva-tri sata tokom kampanje.

Fotoalbum se i na sajtovima drugih stranaka veoma često obnavlja (SVM, DS, URS) što ukazuje na to da stranka želi svog lidera i najaktivnije članove da načini vidljivim i pre-poznatljivim u zajednici. Tome u prilog govori i činjenica da na sajtovima nekih stranaka preovlađuju fotografi je velikog

formata i visoke rezolucije (LDP, DS) kako bi se i medijima omogućilo da ih koriste.

Sajt SNS se izdvaja po tome što se na naslovnoj strani sa leve margine na plavoj pozadini nalazi fotografi ja Tomislava Nikolića, cela fi gura u pokretu, a sa desne, po istom mo delu, Aleksandra Vučića. Između dva lidera je na beloj podlozi crnim slovima ispisan tekst i postavljeni ostali multimedijalni sadržaj sajta. Dakle vizuelno, dve dominantne ličnosti, dva lidera ove stranke, „objedinjuju“ sve stranačke aktivnosti i nameću se kao kreatori ciljeva, misije, aktivnosti i svega što jeste SNS. Ova stranka je jedina u Srbiji koja ima dve ličnosti ravnopravne po snazi, koje vode stranku i fotografi je na sajtu na to jasno ukazuju.

Neke stranke imaju moderniji pristup pa su sajtovi multimedijalni što znači da partije ili proizvode videoklipove i sta vljaju ih na sajt (DS, URS i SVM/ video klipovi sa Jutjuba nalze se na naslovnoj stranici sajta; DSS, Sandžačka demokratska stranka), ili postave link na Jutjub na kojem se video sadržaj nalazi (SVM, LSV).

Sajt DS se izdvaja od drugih i po novini na odeljku mul-timedija. To je mogućnost direktnog prenosa. DS je „uživo“ emitovao konferencije stranke preko svog sajta. Ova opcija je pokrenuta prvi put početkom 2012, pre predizborne kam-panje, kada je prenošen deo jedne od sednica glavnog od-bora stranke. Time DS pokazuje da je moderna stranka koja mlađu generaciju targetira savremenim pristupima prezen-tacije delatnosti partije. Ova stranka ima i ikonice za Fliker i za RSS fi d koja se koristi za Gugl rider. DS na svom sajtu

96

jedina primenjuje standarde W3 Konzorcijuma (W3C) koje se odnose na pristupčnost svih sadržaja za osobe sa invali-ditetom.

Na sajtu URS su kontinuirano objavljivani video klipovi sa snimcima sa promotivnih predizbornih skupova, kao i in-tervju sa stranačkim kandidatom za predsednika Srbije.

Boje na partijskim sajtovima prate boje stranke. Sajt DS je žuto-belo-plavo-ciklama, DSS plava (boja različka) i bela, SDA Sandžak oker žuto, bela i zelena (iako su slova logo stranke zelena, plava i oker); LSV dominira bela što doprino-si čitljivosti sajta uz primese boja stranke plave, žute i zelene; SVM bela i zelena; LDP belo, lila, crveno; SPS dominantno crvena i bela; URS svetlo (golubije) plava i bela i SNS u bo-jama srpske trobojke (crveno, belo, plavo). Dominiraju dve boje: bela (podsećamo da ona suštinski i nije boja jer u sebi sadrži ceo spektar), što jeste najčitljivije za onlajn prezentaci-je sadržaja i plava u različitim nijansama. Dakle, hladne boje (plava i zelena) su dominantne na srpskoj političkoj sceni. Tople (crvena, žuta) su retke, uz napomenu da nismo uvrstili srpku trobojku, koja sadrži i crvenu boju, kao „boju sajta”.

Logo, zastava i slična obeležja su najčešće deo sajta. Tako je na sajtu BDSS postavljen logo stranke, a drugih stranačkih i državnih obeležja nema; SNS ima logo stranke, SPS takođe, ali za razliku od pomenutih DSS na sajtu drži državni grb i zastavu što na implicitnom nivou korisnicima šalje poruku da je reč o „državotvornoj“ stranci. Neke stranke imaju slična obležja kao geografska područja što može uneti zabunu kod korisnika, ili poistovećenje regiona i partije, kao kod LSV-a

čija je zastava slična vojvođanskoj zastavi, zbog izraženo autonomaškog programa te stranke.

Interaktivnost je najvažnija prednost Internetske predi-zborne promocije u odnosu na promociju u klasičnim mediji-ma. Ni jedan od praćenih i analiziranih sajtova nije omogućio korisnicima/potencijalnim biračima potpunu, svakodnevnu, personalizovanu (čet sa liderom ili kandidatima, postavljanje pitanja lideru/kandidatima i ažurirano odgovaranje na njih) interaktivnost.

Izuzetak je SNS čiji sajt je u aprilu redizajniran i omogućeno je korisnicima da Tomislavu Nikoliću, predsedničkom kandidatu i Aleksandru Vučiću, viđenom za gradonačelnika Beograda korisnici mogu da postavljaju pi-tanja. Podsetimo da je SNS imao sve elemente dobro vođene kampanje, njihovi TV spotovi su takođe insistirali na dijalogu kandidata sa „pretpostavljenim“ biračem (na primer u jed-nom od spotova Tomislav Nikolić sedi na sofi i u direktnom govoru se vrlo intimizirajuće obraća zamišljenom biraču, up. analizu tv spotova).

Interaktivnost na sajtovima praćenih političkih stranaka je ili (a) posredna, upućivanje na društvene mreže Fejsbuk i Tviter (DS, LDP, SPS, SVM, LSV), odnosno Jutjub (SPS, SVM, LSV) ili (b) postoji (LDP, SNS) u određenom, kontroli-sanom obimu, zatim (c) postoji ali nije aktivna (Bošnjačka demokratska stranka Sandžalka), ili (d) uopšte ne postoji (Sajt demokratske stranke Sandžaka).

Povezivanje, upućivanje (linkovanje) ukazuje sa kim je stranka bliska, ko su prijatelji stranke, koji su sajtovi re-

97

levantni za tu partiju. Neke, kao Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka, uopšte nemaju linkove pema drugim saj-tovima. Drugi imaju prema srodnim strankama, ličnostima, organizacijama i tome slično, kao na primer DSS, čiji je sajt linkovan na sajtove Единаја Русија (Rusija), SDS (Srpska demokratska stranka – Republika Srpska), Fond Slobodan Jovanović, Ekonomski savet DSS-a, Gradski odbor Beograd DSS-a, Omladina DSS-a, Gradski odbor Novi Sad DSS-a, iz čega se vidi se da se stranka linkuje uglavnom sa sopstvenim ograncima, odnosno da je zatvorena u samu sebe.

Sajt Socijaldemokratske partije Srbije ima linkove koji vode ka internet stanici predizborne koalicije „Izbor za bolji život“ (http://www.izborzaboljizivot.rs/ ). Osim ovog, na sajtu postoje i linkovi prema: PES-u (Party of European So-cialists), Vladi Srbije, Skupštini Srbije, Socijalističkoj interna-cionali i Ujedinjenim nacijama i ličnom sajtu Rasima Ljajića. Takođe postoje i linkovi prema Fejsbuk i Tviter stranici stranke kao i prema Jutjub kanalu stranke (i poseban seg-ment Video gde se nalaze linkovi prema video materijalima postavljenim na Jutjubu).

Mnoge stranke imaju direktan link samo prema društvenim mrežama.

Tekstualni sadržaj sajta

Jezik/jezici i pismo/pisma sajta su elementi koji daju važnu informaciju o temeljnom opredeljenju stranke. Pre svega o tome koliko je zatvorena u svoje geografsko područje, naciju i veru, zatim sa kim želi da sarađuje i na koga da se oslanja u

ostvarivanju svojih programskih ciljeva, kao i da li je i koliko okrenuta velikim silama i nacijama.

Najčešća ponuda je srpski jezik, ćirilično i latinično pi-smo (LSV); ili srpski jezik i samo latinično pismo (LDP, URS) koje na implicitnom nivou ukazuje na globalističko opre-deljenje stranke. Zatim DSS kao jedna nacionalno orijenti-sana stranka, potpuno predvidljivo, ima sajt dominantno na ćirilici, ali postoji i mogućnost čitanja sadržaja i na latinici.

Nasuprot tome neke stranke su odlučile da se interna-cionalizuju uključivši i jedan od svetskih jezika kao ponuđeni jezik sajta. Tako je DS (sajt je inače na ćirilici, sa mogućom opcijom latinice) uključio mogućnost čitanja sadržaja na en-gleskom, a SPS je dostupan na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, na ćirilici i latinici. Ruski jezik je veoma važna infor-macija jer se zna da je ova stranka u tradicionalnom pri-jateljstvu sa Rusijom, i da značajni članovi stranke žive u toj zemlji. No kako bi pokazala da je moderna stranka okrenuta evropskim integracijama, na kojima gradi svoj novi imidž od kada je postala 2008. koalicioni partner u vladi DS, sajt je dostupan i na engleskom.

Stranke nacionalnih zajednica sadržaje na svojim saj-tovima objavljuju na maternjem jeziku i pismu i većinskom jeziku, ali uglavnom latiničnom pismu (npr. SVM). Na saj-tu Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka svi tekstovi su pisani latinicom, ijekavicom. Reč je o partiji koja je izrazito okrenuta Bosni i Hercegovini. Podsetimo na primer na reak-ciju lidera ove stvarnke u januaru 2012. kada je u saopštenju za javnost osudio obeležavanje dvadesetogodišnjice po nje-govim rečima „takozvane Republike Srpske“.

98

„Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka oštro pro-testvuje zbog prisustva cjelokupnog državnog i crkvenog vrha Republike Srbije u Banjaluci i veličanja jednog paradržavnog entiteta, tzv. „republike srpske“, nastale na politici etničkog čišćenja, najstrašnijih ratnih zločina i zločina genocida nad bošnjačkim narodom u Republici Bosni i Hercegovini od strane srpske vojske komandovane i naoružavane iz Beogra-da. Sa tog dijela Bosne protjerano je ili pobijeno cjelokup-no bošnjačko stanovništvo, a njihova imovina uništena ili opljačkana i na najvarvarskiji način su uništeni svi objekti bošnjačkog kulturnog-historijskog i urbanog nasljeđa, koji je taj narod stvarao stoljećima“49.

Autorsvo/izvor sadržaja

Na sajtovima stranaka izvori informacija su trojaki: a) autorstvo stranke; b) bez navedenog autorstva; c) sadržaj preuzet iz klasičnih medija; d) agencija kao izvor; e) mešovito, nedoslednost u navođenju izvora.

Autorstvo stranke je izrazito na sajtu LSV koja ima a. svoj Biro za informisanje, koji je potpisan ispod svakog teksta koji je LSV objavio u monitorova-nom periodu, skraćenicom BILSV. Na sajtu SNS u 100% slučajeva autori tekstova su osobe zadužene za odnose sa javnosću iz Srpske napredne stranke i potpisani su kao „stranka“. Na sajtu URS autori tekstova su u 95% slučajeva bili ljudi iz stranke zaduženi za odnose sa javnošću u toku predizborne

49 http://www.sandzakinfo.net/info/politika/4247-bds-sandaka-osuuje-velianje-genocida-u-bosni

kampanje i bili su potpisani kao „sektor za odnose sa javnošću“.

SPS u većini slučajeva (73,08% ) ne spominje ko je b. autor teksta, tek daljim upoređivanjem teksta na In-ternetu se može naći medij koji je tekst originalno objavio.

Na DSS sajtu u nekim slučajevima je potpisana c. stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medija. Može se sma-trati da je u medijima objavljen tekst pripremljen u stranci. Što nije neuobičajena praksa iako se to ne može smatrati dobrim uređivačkim modelom. Na sajtu SVM-a, objavljeni su isključivo tekstovi preuzeti od drugih medija, i to od dnevnog lista Mađar So i u samo jednom slučaju, od mađarskog internet portala VajdasagMa.info.

DS je 92% svojih sadržaja preuzeo od agencija, d. najčešće od državne agencije TANJUG. Ova stranka na svom sajtu nema nepotpisanih sadržaja. Na sajtu SNS 6. maja, na dan izbora, pojavljuju se tekstovi za čiji izvor piše da su preuzeti od Bete i TANJUG-a. Ovi tekstovi su bili o izbornim rezultatima. Kako se agencije smatraju najneutralnijim izvorom, tako je implicitna poruka korisnicima da je sve što se na sajtu nalazi istinito i bez partijskog spinovanja.

Mešovito, nedoslednost u navođenju izvora. Na e. sajtu DSS, kako je već navedeno, tekstovi su ili ne-

99

potpisani, ili se kao autor navodi stranka. U nekim slučajenima je potpisana stranka i istovremeno je naglašeno da je tekst preuzet iz nekog drugog medi-ja. Na sajtu Stranke demokratske akcije Sandžaka objavljuju se sadržaji čiji su autori osobe iz stranke i oni su potpisani, kao i sadržaji koji se o stranci objavljuju u medijima. U tom slučaju je naveden medij kao izvor i skeniran je tekst u pdf formatu i stavljen na sajt.

Autorstvo sadržaja ukazuje na to koliko se stranka os-lanja na sopstveni kadar u kreiranju sajta, odnosno koliko je press biro stranke ozbiljno postavljen. Uobičajeno je da uredništvo sajta odabira sadržaje iz medija u kojima je o stranci pisano na pozitivan način jer je to dodatno prikriveno reklamiranje delovanja posvećenog članstva i lidera.

Mnogo je učinkovitije kada je korisnicima sajta dostu-pan pres kliping jer će te sadržaje internetski auditorijum prihvatiti kao neutralne, van uticaja partije, a time su oni i delotvorniji.

Kada je stranka potpisana pod tekst, auditorijum te sadržaje smatra, sa jedne strane da su propagandni, odnosno da je reč o spinovanju inormacija za široki korisnički inter-netski auditorijum; ili, sa druge strane, da je stranka sposobna samostalno da „pokriva“ sve događaje relevantne za partiju i lidera, što opet znači da ima jaku infrastrukturu. Kako će korisnik sajta dekodirati informaciju o autorstvu sadržaja uslo vljeno je različitim kontekstima. Najznačajni su: kontekst ličnih preferencija svakog pojedinca, kontekst obrazovanja,

socijalnog statusa, pozicije u zajednici i kontekst internetskog iskustva.

Pokazalo se da iskusniji „surferi“ po Internetu i te kako obraćaju pažnju na autorstvo objavljenih tekstova, jer je to jedan od činilaca kredibiliteta informacija koje se na određenom sajtu mogu naći. Autorstvo će ih motivisati da se na stranici zadrže duže ukoliko procene da je verodostojno. Oni koji se zadržavaju na stranicama tek nekoliko sekundi o tome ne vode računa. Takva „publika“ i nije preferentna za političke stranke čiji je cilj da se korisnici podrobnije informišu, eventualno postanu „prijatelji“ i „lajkuju“ stranku kasnije na Fejsbuku.

Nivo kampanje

Izbori 2012. odvijali su se na tri nivoa (lokalni, pokrajin-ski i republički) uz izbore za predsednika Republike.

Opšti zaključak monitoringa predizbornih kampanja50 je da su se mediji fokusirali na parlamentarne i predsedničke izbore. Pokrajinski i lokalni izbori su ostali u senci.

Pošto je ova kampanja suštinski bila liderska, a lideri vodećih stranaka su bili ujedno i predsednički kandidati,

50 Tri najveća monitoringa ove kampanje radili su Biro za društvena istraživa-nja, Beograd, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Novosadska novinarska škola, Novi Sad. Rezultati su predstavljeni 19. 05. 2012. na skupu „Izbor-na noć“ Medija centar u Beogradu; 22. 05. 2012. na okruglom stolu „Koga su mediji izabrali“ u Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine u Novom Sadu i 24. 05. 2012. na konferenciji „Monitoring izbornog pro-cesa 2012. “ u Beogradu.

100

teško je bilo razlučiti kada je lider u funkciji parlamentarnih izbora, a kada u funkciji predsedničke kampanje.

Partijski sajtovi su se ponašali na sličan način.

SNS je veliku pažnju posvetila virtuelnoj zajednici na Internetu. U toku predizborne kampanje 2012. godine, veb sajt Srpske napredne stranke unapredjen je i poboljšan tako da informacije budu lako dostupne svim građanima, onima koji se vešto služe Internetom, ali i onima koji se na Internetu slabije snalaze. Na naslovnoj strani sajta nalazi se osnovni meni gde su informacije i tekstovi grupisani po datumima. Pored aktuelnih tekstova koji su ažurirani svakodnevno nalazi se i arhiva starijihih tekstova i izjava. U 80% slučajeva na sajtu je vođena kampanja na republičkom nivou, u 15% slučajeva na predesničkom nivou i u 5% slučajeva na lokalnom nivou (Grafi kon 1. ).

Grafi kon 1: Sajt SNS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja

Inače ova stranka se promovisala i na nepartijskim sajtovima kao što je na primer portal Aladin koji informiše detaljno o televizijskom programu u Srbiji. Na Aladinu su se lideri ove stranke (Nikolić i Vučić) promovisali i u vreme predizborne ćutnje.

Na sajtu DS u fokusu su bili republički (42%) i predsednički (30%) izbori. Zanemareni su lokalni (15% sadržaja), a pokrajinski još više (13% sadržaja) (Grafi kon 2.). Rezultati izbora su pokazali da sajt DS nije imao dobru strategiju, jer je upravo na izborima za Skupštinu Vojvodine osvojio najviše mandata ukupno 59 od 120 (16 od 60 po proporcionalnom izbornom sistemu i 43 poslanika od 60 po većinskom izbornom sistemu) i lako formirao Vladu Vojvodine.

Grafi kon 2: Sajt DS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja

101

SPS se fokusirao na republičke izbore 47%, a duplo manje pažnje na sajtu ove partije je posvećeno predsedničkim (24%), a nešto malo više od toga lokalnim izborima (29% sadržaja) (Grafi kon 3.).

Grafi kon 3: Sajt SPS zastupljenost vrsta predizbornih kampanja

Na sajtu URS su u najvećoj meri praćeni izbori na republičkom nivou (60%), zatim izbori na lokalnom nivou u 30% slučajeva i predsednički u samo 10% tekstova.

Nasuprot svim navedenim, sajt Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka postavljen je pre kampanje (9. marta 2012) i skromna ponuda sadržaja se tokom kampanje uopšte nije menjala. To je primer potpunog ignorisanja Interenta kao sajberprostor vremena u kojem se formira virtuelna zajednica podrške partijskim ciljevima u „pohodu“ na mesta u vlasti na različitim nivoima. Ova partija, podsetimo, i nije ostavrila svoje predizborne ciljeve.

Teme

Predizborna kampanja 2012. za sve nivoe vlasti, kao i za mesto predsednika države u središtu je imala ekonomiju sa fokusom na poljoprivredu i sa tim u najneposrednijoj vezi rešavanje problema nezaposlenosti.

Ovo nije bila kampanja, poput prethodnih, u kojima su se rešavala pitanja statusa države kao takve (granice), odnosa prema svetu (EU, SAD, Rusija, NATO) i drugih tema na koje je bivao ponuđen isključiv izbor po modelu „ili ste za ovo…ili ste za ono…“. Srednje rešenje nije bilo moguće. Polarizacija je bila potpuna. U najkraćem tema tih kampanja je bila „mi i drugi“. Taj odnos nije najdirektnije, iako u suštini jeste, pogađao svakog pojedinačnog građanina i birača. Isto-vremeno građani ipak nisu mogli baš jasno da procene da li su obećanja ispunjena ili ne. Na primer da li je odnos sa EU zaista takav kavim se u medijima predstavlja i da li je to plod dobre politike vladajuće koalicije, ili dobre volje EU.

Tema ove kampanje, sudeći prema porukama koje su stranke slale biračima u političkim TV spotovima plaćenog predizbornog oglašavanja51, je bila veoma teška za stranke jer je doticala svakog birača. U najkraćem se može defi ni-sati kao „mi o nama samima“. Znači sve stranke su se bavile istom temom, nudile su slična rešenja i morale su znati da će ovoga puta birači veoma brzo osetiti koliko su ponuđena rešenja ispunjena i koliko se to odnosi na svakog pojedinca

51 Videti tekst „ Da li su partije i njihovi lideri nešto naučili u protekle četiri godine? - uporedna analiza tv spotova predizborne kampanje 2007/8-2012“

102

i njegov lični status u zajednici. Ima posla ili nema posla, i ništa drugo.

Jedino je DSS napravio iskorak iz postojane ponude, vraćajući se na dihotomiju iz 2007/08 Kosovo ili EU, NATO ili nezavisnost i ponudio umesto „ili...ili“ opciju „i…i“. Re-zultat na izborima je pokazao da je reč o pogršnoj dilemi u odnosu na ciljnu grupu ove stranke, u pogrešno vreme, sa pogrešnom idejom za rešenje.

Kako su partijski sajtovi prepoznali društveno politički kontekst izbora u proleće 2012? Šta je za njih bila tema?

Za ovu priliku izdvajamo sajtove samo onih stranaka koje su na izborima 2012. bile praktično nosioci kampanje.

SNS kao stranka koja je na ovim izborima dosegla cilj (mesto predsednika države i određeni broj mesta u Vladi, najveći broj poslanika u Skupštini) je imala svega nekoliko ključnih tema i njima se bavila dosledno, bilo da je u pitanju bila afi rmativna ili negativna kampanja, kako u tv spotovi-ma, tako i na sajtu. Poruka je bila jasna i jednoznačna. Na sajtu su se većinski nalazili tekstovi o investicijama (60%), gotovo duplo manje o društveno-političkoj situaciji u zemlji (35 %), i sasvim malo o zdravstvu (3%) i ljudskim pravima (2%) (grafi kon 4.). Lideri SNS su shvatili da su ljudska prava „akademsko pitanje“, a da običnom građaninu treba nada da će vrlo brzo dobiti posao iako nema nikakvu „vezu“.

Grafi kon 4: Dominantne teme na sajtu SNS u vreme predizborne kampanje

Osim navedenih glavnih, opštih, tema za sve građane birače, sajt je imao i jednu personalnu. Reč je o najavi tužbe koju će podići SNS protiv Aleksandre Jerkov (LSV) i pojedinih medija zbog iznošenja neistine, kako se tvrdi, u vezi „visiokog školovanja“ (autentičnosti diplome) lidera stranke i predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića. Ova tema je veoma kratko bila u fokusu javnosti Srbije u predizbornom periodu i veoma brzo je nestala kako iz medija, tako i sa sajtova. Nakon nekoliko meseci javnost nije dobila objašnjenje da li je zaista diploma, sada već, predsednika Republike Tomislava Nikolića pod znakom pitanja.

Podsetimo samo da su negde u istom periodu u Mađarskoj i Nemačkoj otvorene afere o prepisanim doktoratima. Javnost je veoma brzo dobila rezultat - ostavka najviših državnih funkcionera upletenih u aferu.

103

Tema „obrazovanje“ nije bila u središtu sajta niti kampanje SNS, niti drugih učesnika u ovom izbornom ciklusu. Očito da je ona nisko pozicionirana uopšte u Srbiji 2012. U tom kontekstu posmatrano, moć političkih partija da postavljaju društvenu agendu tema od javnog interesa je takva da, bez obzira na značaj i opštedruštvene vrednosti, mogu da zanemare i jedno izrazito moralno pitanje.

DS kao direktno oponentna stranka SNS koja je ujedno i najveći gubitnik kampanje 2012. (izgubila mesto predsednika države, nije uspela da formira koaliciju za Vladu, ima sa koalicionim partnerima 68 poslaničkih mesta, a SNS 73) odabrala je identične teme. Prva po važnosti tema o kojoj se najviše govorilo jesu investicije u zemlji, kao i na sajtu SNS. Ovakvi izveštaji na sajtu DS čine 39% ukupnog monitorovanog sadržaja (Grafi kon 5.). Akcenat se stavljao na investicije koje su do sada uložene u Srbiju, i po tome se razlikuje od pristupa temi SNS, ali i na one koje se obećavaju ukoliko DS ponovo uđe u vladu u čemu su identični sa SNS. Druga po redu tema o kojoj se govorilo jesu nova radna mesta i o njoj se pisalo u 22% od ukupnog monitorovanog sadržaja, o čemu je i SNS svoje internetske korisnike informisao, ali kroz temu investicije. Tema rada i socijalne politike na sajtu DS se obrađivala samo u okviru otvaranja novih radnih mesta, ali ne i dosadašnje situacije o broju nezaposlenih, neprijavljenih i radnika koji su ostajali bez posla usled privatizacije državnih preduzeća. U okviru teme koja se odnosila na društveno-političku situaciju u zemlji bilo je podjednako mnogo kampanje i antikampanje.

DS kao partija na vlasti nije se dovoljno bavila društveno-političkom situacijom (15%) jer je jasno da je ta „situacija“

delimično posledica i politike te stranke. Nije se bavila ni važnim pitanjima kao što je korupcija (5%), čak ni kao odgovor na napade drugih uičesnika u kampanji koji su ovu stranku optuživali za nedoslednost u borbi protiv korupcije i nezavidno mesto Srbije na listi veoma korumpiranih zemalja u svetu. Isto toliko tekstova bilo je posvećeno i zdravstvu (5%), a prblemi u ovoj sferi su izuzetni i dotiču svakog pojedinačnog građanina Srbije. Partija nije iskoristila pomake koje su u ovoj sferi učinjeni, osim što je u Novom Sadu u vreme kampanje otvoreno novo krilo dečije bolnice. Može se smatrati da su podaci o stanju u zdravstvu toliko zabrinjavajući da DS nije hteo da pokreće pitanje na koje svaki građanin zna da da odgovor, a taj odgovor ne bi išao u prilog stranci.

Na sajtu DS bilo je veoma malo tekstova o EU integracijama (7%) uprkos velikom uspehu obelodanjenom tek nekoliko sedmica pre raspisivanja izbora. Tačnije, Srbija je 2. marta 2012. zvanično dobila status kandidata za članstvo u EU. Odluku je u noći između 1. i 2. marta saopštio pred-sednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Neizvesnosti je i ovoga puta bilo do samog kraja, iako u nešto manjoj meri nego u prethodnim koracima. Rumunija je tražila garancije za status vlaške manjine i taj problem rešen je ekspresnim potpi-sivanjem protokola o tom pitanju. Status kandidata ne pruža nikakve rokove za dalje korake u pridruživanju, što naj bolje ilustruju primeri zemalja koje su već prošle ovu stepe nicu - Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. To je možda i glavni ra-zlog što se ova tema nije, novinarskim žargonom rečeno, više eksploatisala na sajtu DS iako je to bio najvidljiviji rezultat vladavine koalcije DS u prethodnom mandatu.

104

Grafi kon 5: Dominantne teme na sajtu DS u vreme predizborne kampanje

SPS - stranka koja je na osnovu svojih rezultata os-tvarenih na izborima odlučila kako će izgledati nova Vlada i nametnula svog predsednika za mandatara, u kampanji na sajtu se bavila prevalentno društveno-političkom situacijom u zemlji (50,01% tekstova), tako kao da nije bila deo vla-dine koalicije i vodila jedno od vrlo važnih ministarstava od 2008. do 2012. (Grafi kon 6.). Druga po značaju tema na sajtu ove stranke je bila regionalizacija i decentralizacija (26,93%), tema u suštini vezana za imidž jedne sasvim druge partije „Ujedinjeni regioni Srbije“. Istovremeno teme koje bi trebalo da brinu koaliciju oko SPS (PUPS i JS) kao što su nova radna mesta (3,84%) ili penzije (0%) ili zdravstvo (0%) uopšte im nisu bile u fokusu. SPS kao partija socijalističke provinijen-cije nije se bavila ni ljudskim pravima (0%), što bi trebalo da joj bude jedan od značajnih zadataka.

Dakle u slučaju sajta SPS mnogo je signifi kantnije čime se nije bavio, nego teme koje je obrađivao. Uprkos ovim nalazima SPS je po mnogim analitičarima ostvario izvanre-dan uspeh na izborima 2012. sa 45 osvojenih mandata. Od potpuno devastirane partije 2000. sa izrazito lošim imidžom, u samo dva izborna ciklusa, dosegla je tek za trećinu mesta manje u parlamentu od DS, do ovih izbora najomiljenije, vodeće partije u Srbiji.

Grafi kon 6: Dominantne teme na sajtu SPS u vreme predizborne kampanje

5. Zaključak

Političke parije u Srbiji su razumele značaj Interneta kao novog prostorvremna za promovisanje svojih političkih ideja, stavova i lidera. Svi posmatrani sajtovi su profesio nalno kreirani i pružali su relevantne informacije u toku predi-zborne kampanje, osim sajta Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka.

105

Političke partije u Srbiji nisu se pokazale spremnima da odgovore na izazove kako negativne (da sajt bude or-ganizovano „napadnut“ pitanjima i stavovima političkih neistomišljenika), tako i pozitivne, da omoguće direktan onlajn dijalog sa kadidatima i kandidatkinjama (osim sajta SNS na kojem je postojala mogućnost da se korisnici obrate Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću sa pitanjima) i tako omoguće potencijalnim biračima da se kroz polemiku odluče za koga da glasaju.

Nepredvidljivost korišćenja sajta političkih stranaka jeste ograničavajuća okolnost, ali istovremeno Internet pruža više mogućnosti za vođenje predizbornih kampanja od klasičnih medija koji su regulisani različitim pravilima kada je političko prezentovanje i reklamiranje u pitanju. Podsetimo da je RRA propisala jasna uputstva za elektronske medije o tome kako da prate kampanju 2012. i kontrola njihovog rada je bila veoma stroga.

Fotogalerija i multimedija su važan činilac na sajtovima vodećih partija, posebno onih koje su veliku pažnju posvetile mladima. Podsetima da su u Srbiji preovlađujući korisnici In-terneta upravo mladi, a ujedno su oni i bili ciljna grupa kojoj su preovlađujuće teme kampanje (investicije i zapošljavanje) bile namenjene.

Sajtovi su sledili logiku medija koji su u fokus stavili republičke i predsedničke izbore, a ostavili po strani pokra-jinske i lokalne.

I na kraju valja ukazati na to da su svi sajtovi moderni

i kreativni, laki za pristup i korišćenje, odnosno pretragu. Stranke su se trudile da postavljeni tekstovi budu informativ-ni, a ne persuazivni, tačnije da ne budu vidljivo propagandni, već su koristili strategiju prikrivenog oglašavanja, što je kod auditorijuma uvek učinkovitije.

Neka naredna istraživanja bi valjalo da u središte pažnje stave korelaciju izbornih rezultata sa sadržajima sajtova stranaka kako bi se utvrdio učinak Internetske predizborne kampanje u Srbiji. Podsetimo da je naša zemlja među pr-vima u Evropi po broju Fejsbuk profi la, a sve stranke su sa biračima komunicirale upravo preko Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.

Literatura

1. Bell, David (2001). An introduction to cyberc ultures. Lon-don and New York: Routledge.

2. Carpentijer, Nico (2007). Rescuing Participation. Visual essey. The Visual Sociology Study group. Retrieved March 5, 2009, from http://hompeages.vub.ac.be/ncarpent/ar_pub.html

3. Creeber Glen and Royston Martin ed. (2009). Digital cultures, Anderstanding New Media. New York: Open University Press.

4. Kluver, Randolf, Nicholas W. Jankowski, Kirsten A. Foot and Steven M Schneider ed. (2007). The Internet

106

and National Elections, a comparative study of web cam-paigning. London and New York: Routledge.

5. Nguyen, Dan Thu i Jon Alexander (2001). Dolazak kiberprostorvremena i kraj političkog poretka. U Kulture interneta, uredio Rob Shields. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo. Str. 147-184.

6. Prensky, Marc (2005). Digitalni urođenici, digitalni pridošlice. Edupoint časopis: časopis o primjeni in-formacijskih tehnologija u obrazovanju. Godina V. Pregledano 27.01.2012. http://edupoint.carnet.hr/casopis/40/clanci/3

7. Shields, Rob (uredio), (2001). Kulture interneta. Za-greb: Naklada Jesenski i Turk i Hrvatsko sociološko društvo.

8. Tapavički Duronjić, Tatjana (2008). Kompjuterska kul-tura i novi mediji. Banja Luka: Filozofski fakultet.

9. Valić Nedeljković, Dubravka (2002). Praktikum novi-narstva, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: Privredni pregled.

10. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Internetski radio i radio na internetu: globalizacija lokalnog medija. Medijski dijalozi, Podgorica: MEDIA DIA-LOGUES journal for researching of media and society; ur. Mimo drašković. Godina III, broj 6. str 81-97.

11. Valić Nedeljković, Dubravka (2010). Izveštaj za Srbiju. U Interupcija korupcije: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija i Srbija nacionalni izveštaji i monitoring političkih magazina; ur. Dubravka Valić Nedeljković. Edicija Medijska sfera, knjiga 5. Novi Sad: NNŠ, str. 10-34.

12. Valić Nedeljković, Dubravka (2011). Digitalizacija u Srbiji počinje od Vojvodine. Medijski dijalozi, Podgorica, Vol. IV, N 9, str. 9-20.

13. Vesnić Alujević, Lucia ( 2011). Političko komu-niciranje i sajtovi društvenih mreža. Godišnjak fakulteta za kulturu i medije. God. III: str 81-100.

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

PREPORUKE ZA BOLJU PRAKSU

108

Dubravka Valić Nedeljković 659.3:342.849.2(083.132)

Preporuke za bolju praksu u izveštavanju o predizbornoj kampanji

Sažetak: Polazište za ove preporuke je da mediji imaju pravo na nezavisnost uređivačke politike, ali i obavezu da na nepri-strasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu kao jednom od naznačajnijih pokazatelja koliko je društvo demokratično.

U tekstu se defi nišu 24 pravila koja bi valjalo medijima da pomognu u pripremi i realizaciji praćanje izbornog ciklusa, jer je ovaj, veoma komplikovani zadatak, najbolji test kvaliteta uređivačke politike, posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje fi nansiraju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih servisa.

Ključne reči: mediji, uputstva za bolju praksu, izborni ciklus

109

Dubravka Valić Nedeljković 659.3:342.849.2(083.132)

Recommendations for a better practice in the coverage of an election campaign

Abstract: The starting point for these recommendation is that the media have a right to independence of editorial policy, but also a commitment to an impartial, critical, tolerant and non-discriminatory manner of reporting on the electoral process which is one of the most signifi cant indicators of how democratic a society actually is.

This paper defi nes 24 rules that are intended to serve as assistance to media in the preparation and implementa-tion of reporting on the elections, because this is a very complicated task, the best test of editorial policy quality, which is especially important in case of media that is founded by the citizens, fi nanced by citizens, and thus they have a right to control this media - the public service.

Keywords: media, guidelines for better practice, the electoral cycle

110

Izbori su najbolji test kvaliteta uređivačke politike, posebno onih medija čiji su osnivači građani, koje fi nansira-ju građani, pa tako imaju pravo i da ih kontrolišu - javnih servisa.

O čemu bi novinari i urednici trebalo posebno da vode računa u vreme predizborne kampanje.

Mediji imaju pravo na: nezavisnost uređivačke - politike, ali i obavezu da na nepristrasan, kritički, tolerantan i nediskriminatoran način izveštavaju o izbornom procesu.

Mediji bi valjalo da pre početka kampanje sačine - plan praćenja i izdvoje novinare koji će se pre-vashodno baviti izbornim ciklusom. Ekipu za praćenje izbornog ciklusa u komercijalnim medi-jima koji imaju nacionalnu pokrivenost, i u javnim servisima, treba da čine novinari izveštači i novinari istraživači. Jedan od učinkovitih modela za medije skromnijeg kadrovskog potencijala je da za vreme izbornog ciklusa sarađuju pa i da se umreže.

Ciklus podrazumeva predizbornu kampanju, sam - dan izbora, postizborno vreme do formiranja Skupštine i Vlade, i na kraju analiza fi nansijskog izveštaja partija/kandidata koje predaju Agenciji za borbu protiv korupcije o načinu na koji su stekli i trošili sredstva za kampanju.

Ukoliko se, kao u Srbiji 2012, u isto vreme vode - kampanje za lokalne, pokrajinske, republičke i

predsedničke izbore mediji moraju planirati balan-sirano izveštavanje u odnosu na zonu pokrivanja i distribucije medija. To znači da nacionalni mediji prevalentno prate predsedničku i republičku kam-panja, donekle i pokrajinsku. Pokrajinski mediji se fokusiraju na pokrajinske i delimično predsedničke izbore, regionalni mediji prate lokalne i pokrajin-ske izbore, a lokalni prate samo ono što je bitno za njihovu užu zajednicu. Ako svi prate samo predsedničke kandidate tada će građani ostati uskraćeni za veoma značajne informacije.

Kampanja u elektronskim medijima se deli na (a) - besplatno medijsko predstavljanje partija i kandi-data i na (b) plaćeno, ukoliko je to predviđeno u Uputstvima koje pre početka kampanje objavljue RRA. Stoga elektronski mediji moraju redizajnirati programsku šemu pre početka kampanje, ali tako da bitno ne naruše programsku strukturu u vreme predizborne kampanje.

Za plaćeno oglašavanje pravila su veoma stroga. - Osnovno je da:

• Predizborni plaćeni termin mora biti odvojen od ostatka programa zvukom i slikom

• Predizborni plaćeni termin emituje se bez prekida i ne sme biti duži od 30 minuta, s tim što se dnevno može emitovati najviše do 90 minuta.

111

• Pod jednakim uslovima svim izbornim listama i kandidatima se mora obezbedi prostor u tra-janju do najviše pet minuta jednokratno tokom dana po izbor noj listi, odnosno predsedničkom kandidatu

Za besplatno p- romovisanje partija i kandida-ta takođe postoje pravila, ali unutar njih mediji bi trebalo da se ponašaju kreativno i da neguju medijsku inicijativu, a ne samo da prate aktuelne događaje.

Prateći kampanju medij bi trebalo da zadovolji i in-- formativne i obrazovne potrebe auditorijuma. To znači da medijska ponuda mora da se odnosi (a) na izveštavanje o aktivnosti kandidata i partija, i na (b) sam proces izbornog ciklusa, izborno zakonodavst-vo, prava i obaveze građana, uputstva o tome kako građani da ostvare svoje glasačko pravo, ponašanje u vreme predizborne ćutnje kao i na dan izbora. Valjalo bi i da uporede prakse u svetu sa našom praksom i ponudi biračima uvid u sve dosadašnje različite modele izbora i ukaže na to koji se model pokazao kao najprihvatljiviji.

Najsloženiji posao medija je kako formatirati - praćenje kampanje. Rezultati monitoringa su uka-zali na to da suštinski, iako su mediji posvetili mno-go prostora i vremena praćenju kampanje, medijska prezentacija nije bila niti dovoljno informativna, niti je osnažila na pravi način birače da izađu na izbore

i donesu odluku. To znači da je osnovni zadatak medija da se više usredsrede na analitičke žanrove, a faktografski (vest i izveštaj) žanrovi da zauzimaju najmanje prostora u štampi, odnosno vremena u elektronskim medijima.

Novi formati su pravi izazov za novinare. Poka-- zalo se da su mediji olako shvatili period kampanje i uglavnom se zadržali na tradicionalnim forma-tima, pre svih radio i televizija. Medijski auditori-jum zahteva mnogo složeniji i raznovrsniji pristup od samog praćenja događaja koje, naravno, ne sme izostati. Kampanja zahteva više kreativnosti u pristupu sadržaju.

Od novinara se traži da analitički pristupe kako - partijama tako i kandidatima i da ne zanemare rod-nu perspektivu pošto je i zakon prepoznao da bi svaka četvrta osoba na listi a i u parlamentu trebalo da bude žena.

Mediji prateći kampanju treba da budu u službi - građana, a ne partija. To znači da je istraživačko novinarstvo jedna od formi za praćenje kampanja. Aktivnost partija i kandidata između dva izborna ciklusa su važan element u praćenju kampanje. Upoređivanje obećanja iz prethodne kampanje i delovanja tokom perioda između izbora zahteva analitički pristup u pripremi materijala u koji je uključen čitav tim, pre svega u javnim servisima.

112

Jednak odnos prema svim učesnicima u kampanji - podrazumeva pošten i uravnotežen pristup i tradi-cionalnim i novim strankama.

Načelo jednakosti podrazumeva:-

• Zastupljenost u centralnim informativnim emisijama.

• Zastupljenost u specijalnim programima.

• Uravnoteženost izveštavanja u odnosu na pol.

• Dokumentarni snimci i fotografi je moraju odraziti suštinu skupa.

• Posebno obratiti pažnju na broj učesnika, ne predimenzionirati odnosno smanjiti broj prisutnih.

• Događaj diktira mesto i način izveštavanja, a ne odnos prema stranci.

• Mora se meriti vreme koje je dato svakom učesniku, ne sme biti izuzetno velikih razlika, pre svega u posebnim emisijama informa-tivnog programa (intervjui, debate, panel di-skusije).

Posebni informativni programi osvežavaju - izveštavanje o predizbornoj kampanji i omogućuju analitički i fokusirani pristup: Debata, Intervju,

Panel diskusija, Portret. U nekim zemljama su čak zakonom defi nisana pravila o ovim formatima.

Debata je uobičajeno sučeljavanje dva predsednička - kandidata. Nije dobra praksa preregulisati tok de-bate. Novinar gubi funkciju i pretvara se u merača vremena. Debata treba da bude izazovna i da se bavi suštinskim i provokativnim pitanjima, a ne protokolarnim davanjem reči i iznošenjem predi-zbornog programa.

Intervju može biti pojedinačan i grupni. Pojedinačni - su u našoj medijskoj tradiciji imali više učinka. Grupni su se pretvarali u haotičnu raspravu su-parnika, a ne argumentovano sučeljavanje mišljenja i projekata. Novinar mora da raspolaže ozbiljnom arhivom podataka za predizborni intervju. U elek-tronskim medijima je dobra praksa pripremiti do-kumentarni materijal o istupima političara koji su u intervjuu između dva izborna ciklusa. Dokumen-tarni materijal koristiti kao podatak i argument.

Žanr Portret je izuzetno učinkovit u predizbornoj - kampanji za predsednika države, kao i u neposred-no postizborno vreme za, na primer, mandatara Vlade. Podrazumeva se istraživačko novinarstvo, a u elektronskim medijima i ozbiljno prikupljanje dokumentarne audiovizuelne građe. Elementi: živopisno oslikani detalji, zanimljivi autentični cita-ti, pažljivo odabran dokumentarnin arhivski ma-

113

terijal, mnogo sagovornika i svedočanstava, sliko-viti primeri, anegdote, kreativan pristup u realizaciji prikupljenog materijala.

Izveštaji agencija koje ispituju javno mnjenje mogu - se objavljivati uz uslov da se imenuje naručilac ankete, uzorak na kome je objavljeno ispitivanje i način i vreme trajanja istraživanja. Navedeni izveštaji agencija za ispitivanje javnog mnjenja ne mogu se objavljivati u udarnim terminima infor-mativnih emisija (naslovi, vesti dana i sl.). Rezultati ispitivanja javnog mnjenja se moraju predstavljati vrlo kritično.

Ulične, telefonske i slične ankete sa građanima ne - mogu se smatrati reprezentativnim. U ovakvim slučajevima emiter treba da upozori slušaoce ili gledaoce, jer je ovakvim anketama moguće favorizo-vanje određenih lista i kandidata i time narušavanje principa objektivnosti izveštavanja.

Najstrože voditi računa da se u kampanji ne pokla-- paju uobičajene dužnosti vršilaca vlasti sa promoci-jom partije kojoj političar pripada. Ukoliko to nije jasno defi onisalo samoregulatorno telo ili Zakon, medij mora sam postaviti standarde.

Kritički odnos prema pseudo događajima koje - stranke i kandidati priređuju u vreme predizborne kampanje (deljenje paketića, suvenira, obilazak ustanova za stare i za napuštenu decu, obilazak seo-

skih domaćinstava i tome sliučno). Podsetiti da li to rade i u vreme između dva izborna ciklusa.

Svaki diskriminatorni diskurs kako u odnosu na - formu tako i u odnosu na sadržaj nedopustiv je u praćenju kampanje. To se odnosi na diskrimina-torno izveštavanje novinara, ali i na prenošenje di-skriminatornih poruka učesnika u kampanji.

Izborni ciklus je veliki izazov za partije i kandidate, - ali još veći za medije i treba ga shvatiti kao šansu da se po svojim kreativnim kapacitetma medij izdvo-ji od svih ostalih. Stoga su neophodne veoma te-meljne pripreme za praćenje predizborne kampanje koje uključuju i novinarske treninge ekipe koja je predviđena za taj posao.

114

Beleške

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

115

Beleške

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________________________

116

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

659.3/.4:324(497.11)”2012”659.3/.4:324(497.11)”2012”

VALIŒ Nedeqkoviœ, Dubravka, 1952-VALIŒ Nedeqkoviœ, Dubravka, 1952- Koga su mediji izabrali? --- a šta su partije nudile : Koga su mediji izabrali? --- a šta su partije nudile :monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih politiækih TV spotova monitoring medijskog izveštavanja, promotivnih politiækih TV spotova i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, i partijskih sajtova u predizbornoj kampanji za lokalne, pokrajinske, republiæke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu / republiæke i izbore za predsednika Srbije 2012 sa uputstvima za bolju praksu / [Dubravka Valiœ Nedeljkoviœ, Dejan Pralica ; prevod na engleski Agneš Œuræiœ[Dubravka Valiœ Nedeljkoviœ, Dejan Pralica ; prevod na engleski Agneš ŒuræiœAsodi]. - Novi Sad : Novosadska novinarska škola, 2012 (Petrovaradin : Asodi]. - Novi Sad : Novosadska novinarska škola, 2012 (Petrovaradin : Maxima graf). - 115 str. : ilustr. ; 14 x 20 cm. - (Medijska sfera ; br. 6)Maxima graf). - 115 str. : ilustr. ; 14 x 20 cm. - (Medijska sfera ; br. 6)

Podatak autorima preuzet s poleðine nasl. ista. - Tiraþ 800. - Podatak autorima preuzet s poleðine nasl. ista. - Tiraþ 800. - Rezimei na engl. jeziku uz svaki rad - Bibliografi ja uz svaki rad.Rezimei na engl. jeziku uz svaki rad - Bibliografi ja uz svaki rad.

ISBN 978-86-912419-3-3ISBN 978-86-912419-3-31. Pralica, Dejan, 1975- [autor]1. Pralica, Dejan, 1975- [autor]a) Masovni mediji - Izbori - Srbija - 2012a) Masovni mediji - Izbori - Srbija - 2012COBISS.SR-ID 273373447COBISS.SR-ID 273373447