Knjiga B Finalna - gov.me · 2/178 strategija razvoja energetike republike crne gore do 2025. godine struČne osnove knjiga b predviĐanje potroŠnje finalne energije odgovorni voĐa

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE

STRUČNE OSNOVE

Knjiga B

PREDVIĐANJA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE

ENERGETSKI INSTITUT HRVOJE POŽAR

INSTITUT ZA ISTRAŽIVANJA U ENERGETICI EKOLOGIJI I TEHNOLOGIJI

_______________________________________________________________________________________________________________

LJUBLJANA Jul 2006.

____________________________________________________________________________________________________________________

2/178

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE

REPUBLIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE

STRUČNE OSNOVE

Knjiga B

PREDVIĐANJE POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE

ODGOVORNI VOĐA PROJEKTA MR.SC. DJANI BREČEVIČ DIPL.INŽ.

AUTORI POGLAVLJE 1

DDRR.. SSCC.. BRANKO VUK DDIIPPLL..IINNŽŽ..

((EENNEERRGGEETTSSKKII IINNSSTTIITTUUTT HHRRVVOOJJEE PPOOŽŽAARR)) ROBERT BOŠNJAK DDIIPPLL..IINNŽŽ..

((EENNEERRGGEETTSSKKII IINNSSTTIITTUUTT HHRRVVOOJJEE PPOOŽŽAARR))

POGLAVLJE 2,3,4

MMRR.. SSCC.. DAMIR PEŠUT DDIIPPLL..IINNŽŽ..



POGLAVLJE 5

MMRR.. SSCC.. DAMIR PEŠUT DDIIPPLL..IINNŽŽ..



POGLAVLJE 6 MARKO AUNEDI DDIIPPLL..IINNŽŽ..


LJUBLJANA Jul 2006.

________________________________________________________________ Knjiga B PREDVIĐANJA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE

____________________________________________________________________________________________________________________

3/178

Projekat: STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO

2025. GODINE SA STRUČNIM OSNOVAMA

Naručilac: MINISTARSTVO EKONOMIJE REPUBLIKE CRNE GORE

Rimski trg 46, 81000 Podgorica

Oznaka projekta: 18 - STECG - 05

Glavni izvođač: I R E E T, Inštitut za raziskave v energetiki, ekologiji in tehnologiji,

d.o.o.

Mencingerjeva 7, 1000 Ljubljana

Odgovorni vođa projekta:

mag. ekon., mag. el. Djani Brečevič, univ. dipl. inž.

Stručni saradnici: Mag. Damir Pešut,univ.dipl.inž,

Dr. Branko Vuk, univ.dipl.inž.

Robert Bošnjak, univ.dipl.inž.

Marko Aunedi dipl.inž.

Mag. Polona Lajevec, univ.dipl.ekon.

Mag. Alenka Zapušek, univ.dipl.inž.

Andrej Bučar, univ. dipl. inž. el.

Dušan Jug, univ.dipl.kem.

Taja Cvetko, univ.dipl.ekon.

Datum izrade: 17. Jul 2006.

© IREET, d.o.o.

Za reprodukciju cijele, ili dijela ove publikacije, sve zahtjeve naslovite na izvođača ili naručioca studije!

Direktor mag. ekon., mag. el. Djani Brečevič, univ. dipl. inž.

__________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

____________________________________________________________________________________________________________________

4/178

SADRŽAJ

POPIS SLIKA .........................................................................................................................................7

POPIS TABELA ...................................................................................................................................10

POPIS KRATICA .................................................................................................................................11

1 OSNOVNI POKAZATELJI KRETANJA DOSADAŠNJE POTROŠNJE ENERGIJE..............12

1.1 POTROŠNJA ENERGIJE U RCG DO 2004. GODINE ................................................................. 12 1.1.1 Globalni pokazatelji rasta potrošnje energije ........................................................... 12 1.1.2 Globalna struktura potrošnje energije ...................................................................... 13 1.1.3 Energija predata potrošačima................................................................................... 14 1.1.4 Potrošnja energije u privredi ..................................................................................... 16 1.1.5 Potrošnja energije u industriji ................................................................................... 18 1.1.6 Veliki potrošači energije ............................................................................................ 19

1.2 UPOREĐIVANJE POTROŠNJE ENERGIJE U RCG SA NEKIM EVROPSKIM ZEMLJAMA ................... 22 1.2.1 Društveni proizvod..................................................................................................... 22 1.2.2 Potrošnja finalne energije ......................................................................................... 23 1.2.3 Potrošnja električne energije .................................................................................... 24 1.2.4 Energetska intenzivnost potrošnje električne energije po stanovniku .................... 25 1.2.5 Efikasnost korišćenja energije u privredi.................................................................. 26

2 PRETPOSTAVKE RAZVOJA CRNE GORE .............................................................................27

2.1 DINAMIKA I STRUKTURA RASTA OČEKIVANOG RASTA DOMAĆEG PROIZVODA ........................... 28 2.1.1 Dinamika rasta domaćeg proizvoda ......................................................................... 28 2.1.2 Struktura domaćeg proizvoda................................................................................... 30

2.2 STANOVNIŠTVO I BILANS RADNE SNAGE ................................................................................ 32 2.3 STAMBENI STANDARD........................................................................................................... 34 2.4 OSNOVNI ELEMENTI POLITIKE RAZVOJA SAOBRAĆAJA ............................................................ 35

3 OSNOVNI ELEMENTI SCENARIJA RASTA POTROŠNJE ENERGIJE U CRNOJ GORI PO SEKTORIMA POTROŠNJE ................................................................................................................37

3.1 POLJOPRIVREDA I GRAĐEVINARSTVO.................................................................................... 39 3.2 INDUSTRIJA.......................................................................................................................... 40

3.2.1 Domaći proizvod........................................................................................................ 40 3.2.2 Energetska intenzivnost potrošnje energije u industriji ........................................... 43

3.3 SAOBRAĆAJ ......................................................................................................................... 47 3.3.1 Prognoza saobraćajne aktivnosti.............................................................................. 47 3.3.2 Energetska intenzivnost saobraćaja......................................................................... 48

3.4 DOMAĆINSTVA ..................................................................................................................... 49 3.4.1 Grijanje i hlađenje prostorija ..................................................................................... 49 3.4.2 Topla voda i kuvanje ................................................................................................. 50 3.4.3 Električna energija za specifične potrebe................................................................. 50

__________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

____________________________________________________________________________________________________________________

5/178

3.5 USLUŽNE DJELATNOSTI (JAVNI SEKTOR,TURIZAM I OSTALE KOMERCIJALNE DJELATNOSTI) ...... 51 3.5.1 Zaposlenost u uslužnom sektoru .............................................................................. 51 3.5.2 Površina po zaposlenom u uslužnom sektoru.......................................................... 51 3.5.3 Energetska intenzivnost u uslužnom sektoru........................................................... 53

4 MOGUĆI SCENARIJ RASTA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE U CRNOJ GORI ...........54

4.1 ENERGETSKE POTREBE U POLJOPRIVREDI I GRAĐEVINARSTVU .............................................. 54 4.1.1 Prognoza korisne toplotne energije i motornih goriva ............................................. 54

4.1.1.1 Poljoprivreda.......................................................................................................... 54 4.1.1.2 Građevinarstvo ...................................................................................................... 55

4.1.2 Scenariji korisne toplotne energije i motornih goriva ............................................... 56 4.1.2.1 Poljoprivreda.......................................................................................................... 56

4.1.2.1.1 Motorna goriva......................................................................................................... 56 4.1.2.1.2 Korisna toplotna potrošnja ..................................................................................... 58

4.1.2.2 Građevinarstvo ...................................................................................................... 59 4.1.2.2.1 Motorna goriva......................................................................................................... 59 4.1.2.2.2 Korisna toplotna potrošnja ..................................................................................... 60

4.1.3 Proračun finalne potrošnje energije.......................................................................... 61 4.1.3.1 Poljoprivreda.......................................................................................................... 61 4.1.3.2 Građevinarstvo ...................................................................................................... 63

4.2 ENERGETSKE POTREBE U INDUSTRIJI ................................................................................... 65 4.2.1 Prognoza energetskih potreba u industriji................................................................ 65

4.2.1.1 Prognoza toplote visokih temperatura u industriji ................................................ 65 4.2.1.2 Prognoza toplote niskih temperatura u industriji.................................................. 65 4.2.1.3 Prognoza električne energije za specifične potrebe u industriji .......................... 66 4.2.1.4 Prognoza ostalih oblika energije za specifične potrebe u industriji..................... 67

4.2.2 Scenariji za korisnu energiju visokih temperatura u industriji ................................. 68 4.2.3 Scenariji za korisnu energiju niskih temperatura u industriji ................................... 69 4.2.4 Analiza i scenariji razvoja industrijskih kogeneracija............................................... 70 4.2.5 Analiza i scenariji razvoja industrijskih kotlarnica .................................................... 74 4.2.6 Proračun finalne potrošnje energije u industriji........................................................ 77

4.3 ENERGETSKE POTREBE U SAOBRAĆAJU................................................................................ 80 4.3.1 Prognoza motornih goriva u saobraćaju................................................................... 80 4.3.2 Scenariji motornih goriva u saobraćaju .................................................................... 81 4.3.3 Proračun finalne potrošnje motornih goriva u saobraćaju ....................................... 83

4.4 ENERGETSKE POTREBE U SEKTORU DOMAĆINSTAVA I USLUGA .............................................. 85 4.4.1 Prognoza korisne energije ........................................................................................ 85

4.4.1.1 Domaćinstva .......................................................................................................... 85 4.4.1.1.1 Grijanje prostora...................................................................................................... 85 4.4.1.1.2 Priprema tople vode................................................................................................ 86 4.4.1.1.3 Kuvanje..................................................................................................................... 87 4.4.1.1.4 Rashlađivanje prostora........................................................................................... 88 4.4.1.1.5 Električna energija za specifične potrebe ............................................................ 89

4.4.1.2 Usluge.................................................................................................................... 90 4.4.1.2.1 Korisna toplotna potrošnja ..................................................................................... 90

__________________________________________________________________________________________________________ SADRŽAJ

____________________________________________________________________________________________________________________

6/178

4.4.1.2.2 Hlađenje prostora.................................................................................................... 91 4.4.1.2.3 Električna energija za specifične potrebe ............................................................ 92

4.4.2 Analiza i scenarij razvoja javnih kogeneracija ......................................................... 93 4.4.3 Analiza i scenariji razvoja javnih kotlarnica.............................................................. 96 4.4.4 Analiza i scenariji razvoja gradskih gasara .............................................................. 98 4.4.5 Scenariji korisne energije........................................................................................ 100

4.4.5.1 Domaćinstva ........................................................................................................ 100 4.4.5.1.1 Grijanje prostora.................................................................................................... 100 4.4.5.1.2 Topla voda ............................................................................................................. 102 4.4.5.1.3 Kuvanje................................................................................................................... 103

4.4.5.2 Usluge.................................................................................................................. 104 4.4.5.2.1 Toplotna potrošnja ................................................................................................... 104

4.4.6 Proračun finalne potrošnja energije........................................................................ 105 4.4.6.1 Domaćinstva ........................................................................................................ 105 4.4.6.2 Usluge.................................................................................................................. 107

4.5 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE............................................................................. 109 4.5.1 Scenarij usporenog razvoja tržišta tečnog naftnog gasa u mrežnim sistemima... 114

5 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U CRNOJ GORI DO 2025. ...........121

5.1 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE ........................................ 122 5.1.1 Poljoprivreda i građevinarstvo ................................................................................ 122 5.1.2 Industrija .................................................................................................................. 123 5.1.3 Saobraćaj................................................................................................................. 124 5.1.4 Domaćinstva i usluge (javni sektor, turizam i ostale komercijalne djelatnosti) ..... 125 5.1.5 Ukupna očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže .......................... 126

5.2 DECENTRALIZOVANA PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE ................................................. 128 5.3 ENERGIJA ZA POGON.......................................................................................................... 130 5.4 GUBICI ELEKTRIČNE ENERGIJE ........................................................................................... 132 5.5 ELEKTRIČNA ENERGIJA RASPOLOŽIVA ZA POTROŠNJU ......................................................... 133 5.6 PREDVIĐENA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE KOJU OSIGURAVA ELEKTROPRIVREDA....... 134

6 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U CRNOJ GORI..................135

6.1 DNEVNE, NEDJELJNE, MJESEČNE I GODIŠNJE KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ELEKTRIČNE

ENERGIJE ...................................................................................................................................... 136 6.1.1 Elektroenergetski sistem – ukupno......................................................................... 136 6.1.2 Domaćinstva i usluge .............................................................................................. 144 6.1.3 Industrija .................................................................................................................. 149

6.2 MOGUĆI EFEKTI UPRAVLJANJA POTROŠNJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE ................................... 154 6.3 BUDUĆA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U RCG .......................................................... 157

7 PRILOG - OSNOVE MEDEE METODOLOGIJE................................................................. 159

8 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA.......................................................................................... 162

9 LITERATURA..................................................................................................................... 169

10 PRILOG – PROGNOZA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE PO ENERGENTIMA .171

_______________________________________________________________________________________________________ POPIS SLIKA

____________________________________________________________________________________________________________________

7/178

POPIS SLIKA SLIKA 1.1 UKUPNA PRIMARNA POTROŠNJA ENERGIJE U RCG................................................................................ 12 SLIKA 1.2 STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI........................................................................... 14 SLIKA 1.3. FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U POJEDINIM GRUPAMA POTROŠAČA ...................................................... 15 SLIKA 1.4 POTROŠNJE ENERGIJE U SEKTORIMA OPŠTE POTROŠNJE ....................................................................... 17 SLIKA 1.5 STRUKTURA NEPOSREDNE POTROŠNJE ENERGIJE U INDUSTRIJI .............................................................. 18 SLIKA 1.6 POTROŠNJA ENERGIJE KAP-A ............................................................................................................ 20 SLIKA 1.7 POTROŠNJA ENERGIJE U CRNOJ METALURGIJI....................................................................................... 21 SLIKA 1.8 BRUTO DOMAĆI PROIZVOD IZRAŽEN PRIMJENOM SLUŽBENOG TEČAJA U CRNOJ GORI I IZABRANIM DRŽAVAMA

............................................................................................................................................................. 22 SLIKA 1.9 NEPOSREDNA POTROŠNJA ENERGIJE PO STANOVNIKU U CRNOJ GORI I IZABRANIM DRŽAVAMA ................... 23 SLIKA 1.10 BRUTO POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE PO STANOVNIKU U CRNOJ GORI I IZABRANIM DRŽAVAMA ......... 24 SLIKA 1.11 ENERGETSKA INTENZIVNOST POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE PO STANOVNIKU U CRNOJ GORI I

IZABRANIM DRŽAVAMA .............................................................................................................................. 25 SLIKA 1.12 ENERGETSKA INTENZIVNOST U CRNOJ GORI I IZABRANIM DRŽAVAMA - SLUŽBENI TEČAJ........................... 26 SLIKA 2.1 RAST BDP-A ZA RAZLIČITE SCENARIJE ................................................................................................ 28 SLIKA 2.2 STOPE RASTA BDP-A ZA RAZLIČITE SCENARIJE .................................................................................... 28 SLIKA 2.3 RASTA BDP-A PER CAPITA ZA RAZLIČITE SCENARIJE ............................................................................. 29 SLIKA 2.4 STRUKTURA BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA (%)..................................................................................... 31 SLIKA 2.5 STRUKTURA BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA (MIL. EUR) .......................................................................... 31 SLIKA 2.6 PROGNOZA BROJA STANOVNIKA .......................................................................................................... 32 SLIKA 2.7 STANOVNIŠTVO I RADNA SNAGA .......................................................................................................... 33 SLIKA 2.8 BROJ STANOVNIKA PO STANU ............................................................................................................. 34 SLIKA 2.9 BROJ STANOVA ................................................................................................................................. 34 SLIKA 3.1 RAST DOMAĆEG PROIZVODA INDUSTRIJE PREMA SCENARIJIMA................................................................ 41 SLIKA 3.2 RAZVOJ DOMAĆEG PROIZVODA INDUSTRIJE U VISOKOM SCENARIJU ......................................................... 41 SLIKA 3.3 RAZVOJ DOMAĆEG PROIZVODA INDUSTRIJE U SREDNJEM SCENARIJU ....................................................... 42 SLIKA 3.4 RAZVOJ DOMAĆEG PROIZVODA INDUSTRIJE U NISKOM SCENARIJU ........................................................... 42 SLIKA 3.5 STRUKTURA DOMAĆEG PROIZVODA INDUSTRIJE .................................................................................... 43 SLIKA 3.6 ENERGETSKA INTENZIVNOST U INDUSTRIJI............................................................................................ 43 SLIKA 3.7 RAZVOJ INTENZIVNOSTI POTROŠNJE KORISNE TOPLOTE U KOMPLETNOJ INDUSTRIJI PREMA SCENARIJIMA .... 45 SLIKA 3.8 RAZVOJ INTENZIVNOSTI POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA SPECIFIČNE POTREBE U POJEDINIM SEKTORIMA

............................................................................................................................................................. 46 SLIKA 3.9 SAOBRAĆAJNI UČIN ROBNOG SAOBRAĆAJA ........................................................................................... 48 SLIKA 3.10 BROJ STARIH I NOVIH STAMBENIH OBJEKATA....................................................................................... 49 SLIKA 3.11 BROJ ZAPOSLENIH U USLUŽNOM SEKTORU.......................................................................................... 51 SLIKA 4.1 PROGNOZA KORISNE ENERGIJE U POLJOPRIVREDI ................................................................................. 55 SLIKA 4.2 KORISNA POTROŠNJA ENERGIJE U GRAĐEVINARSTVU ............................................................................ 56 SLIKA 4.3 MOTORNA GORIVA U POLJOPRIVREDI – PROGNOZIRANI UDJELI................................................................ 57 SLIKA 4.4 ENERGENTI U KORISNOJ TOPLOTNOJ POTROŠNJI - POLJOPRIVREDA......................................................... 58 SLIKA 4.5 MOTORNA GORIVA U GRADITELJSTVU – PROGNOZIRANI UDJELI ............................................................... 59 SLIKA 4.6 ENERGENTI U KORISNOJ TOPLOTNOJ POTROŠNJI - GRAĐEVINARSTVO ...................................................... 60 SLIKA 4.7 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U POLJOPRIVREDI .................................................................... 62 SLIKA 4.8 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U GRAĐEVINARSTVU................................................................. 64 SLIKA 4.9 KORISNA TOPLOTA VISOKIH TEMPERATURA U INDUSTRIJI........................................................................ 65 SLIKA 4.10 KORISNA TOPLOTA NISKIH TEMPERATURA U INDUSTRIJI........................................................................ 66 SLIKA 4.11 ELEKTRIČNA ENERGIJA ZA SPECIFIČNE POTREBE U INDUSTRIJI .............................................................. 66 SLIKA 4.12 UDJELI ENERGENATA U KORISNOJ ENERGIJI VISOKIH TEMPERATURA U INDUSTRIJI ................................... 68 SLIKA 4.13 UDJELI INDUSTRIJSKIH KOTLARNICA I KOGENERACIJA U PROIZVODNJI NISKOTEMPERATURNE TOPLOTE ...... 69 SLIKA 4.14 PROIZVODNJA PARE I VRELE VODE U INDUSTRIJSKIM KOGENERACIJAMA ................................................. 70 SLIKA 4.15 POTROŠNJA GORIVA U INDUSTRIJSKIM KOGENERACIJAMA..................................................................... 72 SLIKA 4.16 PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U INDUSTRIJSKIM KOGENERACIJAMA (PJ) ..................................... 72

_______________________________________________________________________________________________________ POPIS SLIKA

____________________________________________________________________________________________________________________

8/178

SLIKA 4.17 PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U INDUSTRIJSKIM KOGENERACIJAMA (GWH) ................................. 73 SLIKA 4.18 PROIZVODNJA PARE I VRELE VODE U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA ..................................................... 74 SLIKA 4.19 FINALNA POTROŠNJA GORIVA U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA ............................................................ 75 SLIKA 4.20 POTROŠNJA GORIVA U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA - UDJELI ............................................................ 76 SLIKA 4.21 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U INDUSTRIJI...................................................................................... 78 SLIKA 4.22 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U INDUSTRIJI ......................................................................... 79 SLIKA 4.23 PROGNOZA ENERGETSKE POTROŠNJE U SAOBRAĆAJU ......................................................................... 80 SLIKA 4.24 SCENARIJI GORIVA U SAOBRAĆAJU .................................................................................................... 82 SLIKA 4.25 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U SAOBRAČAJU .................................................................................. 84 SLIKA 4.26 KORISNA ENERGIJA ZA GRIJANJE PROSTORA U DOMAĆINSTVIMA............................................................ 85 SLIKA 4.27 KORISNA ENERGIJA ZA PRIPREMU TOPLE VODE U DOMAĆINSTVIMA ........................................................ 86 SLIKA 4.28 KORISNA ENERGIJA ZA KUVANJE U DOMAĆINSTVIMA ............................................................................ 87 SLIKA 4.29 KORISNA ENERGIJA ZA HLAĐENJE PROSTORA U DOMAĆINSTVIMA........................................................... 88 SLIKA 4.30 POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJA ZA SPECIFIČNE POTREBE U DOMAĆINSTVIMA .................................... 89 SLIKA 4.31 KORISNA TOPLOTNA POTROŠNJA U USLUGAMA.................................................................................... 90 SLIKA 4.32 KORISNA ENERGIJA ZA HLAĐENJE PROSTORA U USLUGAMA .................................................................. 91 SLIKA 4.33 POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJA ZA SPECIFIČNE POTREBE U USLUGAMA ............................................ 92 SLIKA 4.34 PROIZVODNJA TOPLOTE U MALIM KOGENERACIJAMA ............................................................................ 94 SLIKA 4.35 FINALNA POTROŠNJA TEČNOG GASA U MALIM KOGENERACIJAMA ........................................................... 94 SLIKA 4.36 PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ MALIH KOGENERACIJA ............................................................. 95 SLIKA 4.37 PROIZVODNJA TOPLOTE IZ JAVNIH KOTLARNICA................................................................................... 96 SLIKA 4.38 POTROŠNJA UGLJA U JAVNIM KOTLARNICAMA ..................................................................................... 97 SLIKA 4.39 POTROŠNJA TEČNOG GASA U JAVNIM KOTLARNICAMA .......................................................................... 97 SLIKA 4.40 POTROŠAČI KOJI KORISTE GAS IZ MREŽNOG SISTEMA .......................................................................... 99 SLIKA 4.41 SCENARIJI KORISNE ENERGIJE ZA GRIJANJE PROSTORA U DOMAĆINSTVIMA .......................................... 101 SLIKA 4.42 SCENARIJI KORISNE ENERGIJE ZA PRIPREMU TOPLE VODE U DOMAĆINSTVIMA ....................................... 102 SLIKA 4.43 SCENARIJI KORISNE ENERGIJE ZA KUVANJE U DOMAĆINSTVIMA ........................................................... 103 SLIKA 4.44 SCENARIJI KORISNE TOPLOTNE POTROŠNJE U USLUGAMA .................................................................. 104 SLIKA 4.45 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA............................................................................ 106 SLIKA 4.46 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U USLUGAMA ................................................................................... 108 SLIKA 4.47 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE .......................................................................................... 109 SLIKA 4.48 ENERGENTI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE .................................................................... 111 SLIKA 4.49 UDIO ENERGENATA U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE ......................................................... 112 SLIKA 4.50 SEKTORI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE ........................................................................ 113 SLIKA 4.51 UDIO SEKTORA U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE ............................................................... 114 SLIKA 4.52 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE - SCENARIJ USPOREN RAZVOJ TNG-A .................................... 117 SLIKA 4.53 ENERGENTI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE - SCENARIJ USPOREN RAZVOJ TNG-A .............. 119 SLIKA 4.54 UDIO ENERGENATA U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE - SCENARIJ USPOREN RAZVOJ TNG-A ... 120 SLIKA 5.1 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE U POLJOPRIVREDU I GRAĐEVINARSTVO ... 122 SLIKA 5.2 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE U INDUSTRIJI ....................................... 123 SLIKA 5.3 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE U SAOBRAĆAJU .................................... 124 SLIKA 5.4 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE U DOMAĆINSTVIMA I USLUGAMA ............. 125 SLIKA 5.5 UKUPNA OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE - SEKTORI ............................... 126 SLIKA 5.6 UKUPNA OSTVARENA I OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE........................... 127 SLIKA 5.7 UKUPNA OSTVARENA I OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE - SCENARIJ USPOREN

RAZVOJ TNG-A ..................................................................................................................................... 127 SLIKA 5.8 PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U INDUSTRIJSKIM KOGENERACIJAMA (GWH) ................................. 128 SLIKA 5.9 PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ MALIH KOGENERACIJA (GWH).................................................. 129 SLIKA 5.10 UKUPNA DECENTRALIZOVANA PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE (GWH)......................................... 129 SLIKA 5.11 ENERGIJA ZA POGON ELEKTRANA (GWH)......................................................................................... 130 SLIKA 5.12 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE U UGALJOKOPIMA ............................... 131 SLIKA 5.13 ELEKTRIČNA ENERGIJA RASPOLOŽ ZA POTROŠNJU (GWH) ................................................................. 133 SLIKA 5.14 ELEKTRIČNA ENERGIJA KOJU OSIGURAVA ELEKTROPRIVREDA (GWH) .................................................. 134

_______________________________________________________________________________________________________ POPIS SLIKA

____________________________________________________________________________________________________________________

9/178

SLIKA 6.1 STRUKTURA POTROŠNJE, GUBICI U MREŽI I VRŠNO OPTEREĆENJE U EES-U CRNE GORE ZA RAZDOBLJE 1980-2004. .................................................................................................................................................. 138

SLIKA 6.2 POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE, MAKSIMALNO I MINIMALNO OPTEREĆENJE PO MJESECIMA U 2003. GODINI

........................................................................................................................................................... 139 SLIKA 6.3 KRIVULJE TRAJANJA OPTEREĆENJA ZA JANUAR, APRIL, JUL I OKTOBAR 2003. GODINE ............................. 140 SLIKA 6.4 NORMIRANE KRIVULJE TRAJANJA OPTEREĆENJA ZA JANUAR, APRIL, JUL I OKTOBAR 2003. ....................... 140 SLIKA 6.5 NEDJELJNE KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ZA ČETIRI ODABRANE NEDJELJE U 2003. GODINI ...................... 141 SLIKA 6.6 DNEVNI DIJAGRAMI OPTEREĆENJA ZA ODABRANE DANE U 2003. GODINI................................................. 142 SLIKA 6.7 MJESEČNE POTROŠNJE, MAKSIMALNA I MINIMALNA OPTEREĆENJA U KATEGORIJI DOMAĆINSTVA I USLUGE U

2003. .................................................................................................................................................. 144 SLIKA 6.8 NORMIRANE MJESEČNE KRIVULJE TRAJANJA OPTEREĆENJA ZA KATEGORIJU DOMAĆINSTVA I USLUGE U 2003.

........................................................................................................................................................... 145 SLIKA 6.9 NEĐELJNI DIJAGRAMI OPTEREĆENJA ZA ODABRANE NEĐELJE U 2003. U KATEGORIJI DOMAĆINSTVA I USLUGA

........................................................................................................................................................... 146 SLIKA 6.10 DNEVNI DIJAGRAMI OPTEREĆENJA ZA ODABRANE DANE U 2003. U KATEGORIJI DOMAĆINSTVA I USLUGA .. 147 SLIKA 6.11 MJESEČNE POTROŠNJE, MAKSIMALNA I MINIMALNA OPTEREĆENJA U INDUSTRIJSKOM SEKTORU U 2003. .. 149 SLIKA 6.12 NORMIRANE MJESEČNE KRIVULJE TRAJANJA OPTEREĆENJA ZA SEKTOR INDUSTRIJE U 2003................... 150 SLIKA 6.13 NEDJELJNI DIJAGRAMI OPTEREĆENJA U SEKTORU INDUSTRIJE ZA DVIJE ODABRANE NEDJELJE U 2003. .... 151 SLIKA 6.14 DNEVNI DIJAGRAMI OPTEREĆENJA U SEKTORU INDUSTRIJE ZA ODABRANE DATUME U 2003. ................... 152 SLIKA 6.15 KRETANJE POTROŠNJE, VRŠNOG I MINIMALNOG OPTEREĆENJA U SISTEMU ZA RAZDOBLJE 2005-2025. ... 158

_____________________________________________________________________________________________________ POPIS TABELA

____________________________________________________________________________________________________________________

10/178

POPIS TABELA TABELA 1.1 STRUKTURA OBLIKA ENERGIJE U UKUPNOJ POTROŠNJI ........................................................................ 13 TABELA 1.2 POTROŠNJE ENERGIJE U SAOBRAĆAJU .............................................................................................. 16 TABELA 1.3 POTROŠNJE ENERGIJE U SEKTORIMA OPŠTE POTROŠNJE .................................................................... 17 TABELA 1.4 STRUKTURA NEPOSREDNE POTROŠNJE ENERGIJE U INDUSTRIJI............................................................ 18 TABELA 1.5. PROIZVODNJA I BROJ ZAPOSLENIH U SEKTROU OBOJENIH METALA ....................................................... 19 TABELA 1.6. PROIZVODNJA I BROJ ZAPOSLENIH U SEKTORU CRNE METALURGIJE ..................................................... 20 TABELA 2.1 OSNOVNE SCENARIJSKE ODREDNICE PROGNOZE ENERGETSKIH POTREBA ............................................. 36 TABELA 3.1 UDIO INDUSTRIJSKIH GRANA U NEPOSREDNOJ POTROŠNJI I BDP-U INDUSTRIJE ..................................... 40 TABELA 3.2 PRETPOSTAVLJENA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U OBOJENIM METALIMA I CRNOJ METALURGIJI

(GWH) ................................................................................................................................................... 44 TABELA 3.3 POVRŠINA U USLUŽNIM DJELATNOSTIMA ............................................................................................ 52 TABELA 3.4 RAZVOJ POVRŠINE USLUŽNIH DJELATNOSTI ....................................................................................... 52 TABELA 4.1 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U POLJOPRIVREDI (PJ) .......................................................... 62 TABELA 4.2 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U GRAĐEVINARSTVU (PJ) ....................................................... 63 TABELA 4.3 FINALNA POTROŠNJA GORIVA U INDUSTRIJSKIM KOTLARNICAMA ........................................................... 75 TABELA 4.4 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U INDUSTRIJI (PJ) ............................................................................. 78 TABELA 4.5 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U SAOBRAĆAJU (PJ) .......................................................................... 84 TABELA 4.6 FINALNA POTROŠNJE ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA (PJ) ................................................................... 106 TABELA 4.7 FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE U USLUGAMA (PJ) ........................................................................... 108 TABELA 4.8 ENERGENTI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE (PJ) ............................................................ 111 TABELA 4.9 SEKTORI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE (PJ) ................................................................ 113 TABELA 4.10 ENERGENTI U UKUPNOJ FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE (PJ) – SCENARIJ USPOREN RAZVOJ TNG-A ... 119 TABELA 5.1 GUBICI ELEKTRIČNE ENERGIJE (%) ................................................................................................. 132 TABELA 6.1 STRUKTURA POTROŠNJE, GUBICI U MREŽI I VRŠNO OPTEREĆENJE U EES-U CRNE GORE ZA RAZDOBLJE

1980-2004. ......................................................................................................................................... 137 TABELA 6.2 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ZA ODABRANE NEDJELJE ..................................................................... 142 TABELA 6.3 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ZA ODABRANE DANE ........................................................................... 143 TABELA 6.4 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE U KATEGORIJI DOMAĆINSTVA I USLUGE ZA ODABRANE NEĐELJE................ 146 TABELA 6.5 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE U KATEGORIJI DOMAĆINSTAVA I USLUGA ZA ODABRANE DANE .................. 148 TABELA 6.6 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE U SEKTORU INDUSTRIJE ZA ODABRANE NEĐELJE .................................... 152 TABELA 6.7 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE U KATEGORIJI DOMAĆINSTVA I USLUGA ZA ODABRANE DANE .................... 153 TABELA 6.8 RAZLIČITI ASPEKTI OCJENE ISPLATIVOSTI MJERA UPRAVLJANJA POTROŠNJOM...................................... 155 TABELA 6.9 PROGNOZIRANO KRETANJE POTROŠNJE ENERGIJE, VRŠNOG I MINIMALNOG OPTEREĆENJA U TOKU PLANSKOG

RAZDOBLJA ........................................................................................................................................... 157 TABELA 10.1 FINALNA POTROŠNJA UGLJA (PJ) ................................................................................................. 171 TABELA 10.2 FINALNA POTROŠNJA OGRJEVNOG DRVA (PJ) ................................................................................ 172 TABELA 10.3 FINALNA POTROŠNJA TEČNIH GORIVA (PJ) .................................................................................... 173 TABELA 10.4 FINALNA POTROŠNJA MOTORNIH GORIVA (PJ)................................................................................ 174 TABELA 10.5 FINALNA POTROŠNJA TEKUĆEG NAFTNOG GASA (PJ) ...................................................................... 175 TABELA 10.6 FINALNA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE (PJ) .......................................................................... 176 TABELA 10.7 FINALNA POTROŠNJA TOPLOTNE ENERGIJE (PJ)............................................................................. 177 TABELA 10.8 FINALNA POTROŠNJA SUNČEVE ENERGIJE (PJ) .............................................................................. 178

____________________________________________________________________________________________________ POPIS KRATICA

____________________________________________________________________________________________________________________

11/178

POPIS KRATICA RCG Republika Crna Gora PJ - Peta Joule KAP - Kombinat aluminijuma u Podgorici EUR - službena valuta RCG USD2000 - američki dolari u stalnim cijenama iz 2000 godine EU 15 - petnaest zemalja Europske unije kgen - kilogram ekvivalentne nafte kW - kilo watt kWh - kilo watt sat BDP - bruto domaći proizvod BDP per capita - bruto domaći proizvod po stanovniku EUR/st - EUR-a po stanovniku CHP - kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije GHG - gasovi staklene bašte GWh - giga watt sat TNG - tečni naftni gas DSM - Demand Side Management EES - elektroenergetski sistem HE - hidroelektrana MW – mega watt MWh – mega watt sat TE - termoelektrana TS - transformatorska stanica USD - američki dolar

_______________________________________________ 1 OSNOVNI POKAZATELJI KRETANJA DOSADAŠNJE POTROŠNJE ENERGIJE

____________________________________________________________________________________________________________________

12/178

1 OSNOVNI POKAZATELJI KRETANJA DOSADAŠNJE POTROŠNJE ENERGIJE U RCG

1.1 POTROŠNJA ENERGIJE U RCG DO 2004. GODINE

Detaljni pregled potrošnje energije u RCG od 1990. do 2004. godine opisan je u Knjizi A: Realizovani energetski bilansi. U ovom poglavlju će biti prikazani samo osnovni pokazatelji potrošnje energije u RCG. 1.1.1 Globalni pokazatelji rasta potrošnje energije

Ukupna primarna potrošnja energije u RCG porasla je od 1990. godine do zadnje posmatrane 2004. godine sa 45,72 PJ na 62,72 PJ s prosječnom godišnjom stopom rasta od 2,3 %.

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

PJ

UKUPNA POTROŠNJA 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,721990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Slika 1.1 Ukupna primarna potrošnja energije u RCG


____________________________________________________________________________________________________________________

13/178

1.1.2 Globalna struktura potrošnje energije

U razdoblju od 1997. do 2004. godine povećana je potrošnja svih glavnih oblika energije koji učestvuju u ukupnom snabdijevanju (ukupnoj primarnoj potrošnji energije). Tako je ukupna potrošnja derivata nafte rasla s prosječnom godišnjom stopom od 5,5 %, ukupno iskorišćena hidroenergija povećala se uz prosječnu godišnju stopu od 8,2 %, a potrošnja uglja i ogrjevnog drveta uz prosječnu stopu od 3,9 odnosno 4,2 %.

Tabela 1.1 Struktura oblika energije u ukupnoj potrošnji

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugljen 0,05 0,25 0,12 0,11 0,14 0,06 0,05Lignit 12,13 10,30 13,53 13,17 13,82 10,23 15,87 14,65 13,72Hidroenergija 9,89 15,59 21,77 19,20 19,15 22,79 13,26 17,60 27,03Ogrjevno drvo 1,58 1,55 1,17 1,18 1,13 1,23 1,43 1,98 2,07Industrijski otpaci 0,38 0,16 0,14 0,19 0,20 0,15 0,09 0,07 0,13

Tekući naftni gas 0,56 0,13 0,16 0,08 0,06 0,08 0,12 0,15 0,23Motorni benzin 3,06 2,58 3,54 4,10 3,50 2,95 2,26 2,75 2,76Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32Dizel gorivo 2,61 2,37 3,20 3,81 4,59 3,92 3,45 3,23 3,92Ekstralako lož ulje 0,84 0,37 0,40 0,44 0,47 0,56 0,55 0,73 0,81Lož ulje 6,55 3,97 3,71 3,92 4,29 4,61 4,44 4,40 4,78Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79Bitumen 0,32 0,16 0,24 0,04 0,49 0,30 0,20 0,16 0,20Maziva 0,15 0,11 0,12 0,12 0,12 0,13 0,13 0,13 0,13Ostali proizvodi 0,03 0,03 0,03 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02 0,02

Derivati nafte ukupno 16,91 10,31 12,69 13,21 14,81 13,93 13,41 14,37 14,96Električna energija 4,78 4,98 3,57 3,26 4,67 6,08 7,33 6,43 4,77UKUPNO 45,72 43,15 52,87 50,34 53,79 54,51 51,52 55,16 62,72

PJ


____________________________________________________________________________________________________________________

14/178

0

10

20

30

40

50

60

70

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Ugalj Hidroenergija Drvo i otpaci Derivati nafte ukupno Električna energija

Slika 1.2 Struktura oblika energije u ukupnoj potrošnji

Kao što se vidi iz prethodne slike, u ukupnom energetskom snabdijevanju Crne Gore učestvuju hidroenergija, derivati nafte, ugalj i uvozna električna energija. U zavisnosti od hidroloških prilika udio hidroenergije kreće se u pojedinim godinama od 22 do 43 %, udio uglja od 22 do 31 % i udio derivata nafte od 24 do 43 %. Može se zaključiti da je u energetskom sistemu Crne Gore ostvarena solidna diversifikacija snabdijevanja jer tri glavne grupe oblika energije učestvuju s približno jednakim udjelima. Udjeli uvozne električne energije i ogrjevnog drveta zajedno s industrijskim otpacima znatno su niži u odnosu na prethodne energente. Tako udio električne energije iznosi od 7 do 14 %, a udio ogrjevnog drveta od 2,5 do 4 %.

1.1.3 Energija predata potrošačima

Finalna potrošnja energije je porasla sa 29,33 PJ iz 1990. godine na 30,58 PJ u 2004., a uz ostvarenu prosječnu stopu rasta od 0,3 % godišnje. Ukupna (primarna) potrošnja energije je u istom periodu rasla po stopi od 2,3 %.

U finalnoj potrošnji energije s najvećim udjelom učestvuje industrija. U razdoblju od 1997. do 1999. godine udio industrije se najprije smanjivao da bi nakon toga ponovo ostvario porast od 41 % na oko 47 % u 2004. godini. U 1990. godini odnosi su bili bitno drugačiji pa je industrija učestvovala sa više od 57 %. Udio opšte potrošnje (potrošnja u domaćinstvima, uslužnom sektoru, poljoprivredi i građevinarstvu) varira u pojedinim godinama prethodnog osmogodišnjeg razdoblja od 31 do 35 %, odnosno taj je udio u 1990. godini iznosio samo 23,7 %. Udio saobraćaja je najmanji. U 1990. godini iznosio je oko 19 %, odnosno u 1997. godini bio je neznatno manji i iznosio 18,2 %. U razdoblju do 2000. godine došlo je do povećanja na 28 % da bi nakon toga uslijedilo postepeno smanjivanje na oko 21 %, koliko je udio saobraćaja iznosio u 2004. godini.


____________________________________________________________________________________________________________________

15/178

Slika 1.3. Finalna potrošnja energije u pojedinim grupama potrošača

U potrošnji energije u opštoj potrošnji s najvećim udjelom učestvuju domaćinstva i njihov se udio u pojedinim godinama mijenjao u granicama od oko 61 do 64 %. Udio uslužnog sektora iznosi oko 30 % ili malo manje, dok sektori poljoprivrede i građevinarstva učestvuju sa znatno manjim udjelima od oko 3 do 5 %. Samo je u 1990. godini udio poljoprivrede bio malo značajniji te je iznosio 4,7 %. Detaljniji opis o opštoj potrošnji energije prikazan je u sljedećem poglavlju.


____________________________________________________________________________________________________________________

16/178

1.1.4 Potrošnja energije u privredi

Metodologija energetskog bilansa ne poznaje privredu kao izdvojenu kategoriju. Zbog toga ćemo u ovom poglavlju prikazati potrošnju energije u saobraćaju i opštoj potrošnji. Potrošnja energije u industriji prikazana je u poglavljima u nastavku.

Struktura oblika energije koji se koriste u saobraćaju na području Crne Gore prikazana je u sljedećoj tabeli.

Tabela 1.2 Potrošnje energije u saobraćaju

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Tekući naftni gas 0,005 0,005 0,005

Motorni benzin 3,05 2,57 3,52 4,09 3,49 2,94 2,25 2,74 2,75

Mlazno gorivo 0,55 0,02 0,22 0,02 0,58 0,70 0,65 0,57 0,32

Dizel gorivo 1,70 1,60 2,30 3,02 3,58 3,14 2,58 2,32 3,19

Električna energija 0,17 0,13 0,13 0,07 0,08 0,09 0,09 0,09 0,09

UKUPNO 5,48 4,31 6,18 7,20 7,74 6,86 5,57 5,73 6,36

PJ

Potrošnja energije u saobraćaju tako se razvijala da je u razdoblju od 1997. do 2000. godine ostvaren intenzivan porast, nakon čega je uslijedio pad potrošnje do 2002. godine te ponovni porast u razdoblju nakon 2002. godine. Prosječna stopa porasta potrošnje u razdoblju 1997. - 2004. godina iznosila je 5,7 %. Osnovni energenti koji učestvuju u snabdijevanju saobraćaja energijom su motorni benzin i dizel gorivo pri čemu je na početku razdoblja znatno veći udio imao motorni benzin dok je na kraju razdoblja s većim udjelom učestvovalo dizel gorivo. Udio benzina bio je u 1990. godini 55,7 %, u 1997. godini povećan je na 59,5 %, da bi se do 2004. smanjio na 43,2 %. S druge strane udio dizel goriva je u 1990. godini iznosio oko 31 %, u 1997. godini povećao se na 37 %, da bi u 2004. godini dizel gorivo učestvovalo s više od 50 % u ukupnoj potrošnji saobraćaja. Električna energija koja se koristi u željezničkom saobraćaju učestvuje u ukupnoj potrošnji energije u saobraćaju s vrlo malim udjelom koji je na početku razdoblja iznosio oko 3 %, da bi se do kraja razdoblja smanjio na oko 1,5 %. U zadnjih nekoliko godina kao energent u saobraćaju sve više se koristi i tečni naftni gas (TNG), ali je njegov udio zanemariv. Opštom potrošnjom energije naziva se finalna potrošnja energije ostvarena u domaćinstvima, uslugama, poljoprivredi i građevinarstvu. Struktura ukupno utrošene energije u nabrojanim sektorima prikazana je u sljedećoj tabeli i na sljedećoj slici. U 2004. godini ukupna potrošnja energije u opštoj potrošnji smanjena je za 1,2 % u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je smanjenje potrošnje ostvareno u građevinarstvu i sektoru usluga, dok je potrošnja u domaćinstvima povećana za 0,7 %, a potrošnja u poljoprivredi za 2,8 %. U toku osmogodišnjeg razdoblja od 1997. do 2004. godine prisutan je trend porasta energije u opštoj potrošnji s prosječnom godišnjom stopom od 2,5 %. Pri tome je potrošnja energije u domaćinstvima i uslugama rasla s približno jednakim stopama od 2,9 odnosno 2,8 %, odnosno potrošnja energije u građevinarstvu je stagnirala. Potrošnja energije u poljoprivredi blago se smanjivala s prosječnom godišnjom stopom od 3,2 %.

U potrošnji energije u opštoj potrošnji s najvećim udjelom učestvuju domaćinstva i njihov se udio u pojedinim godinama mijenjao u granicama od oko 61 do 64 %. Udio uslužnog sektora iznosi oko 30 % ili malo manje, dok sektori poljoprivrede i građevinarstva učestvuju sa znatno manjim udjelima od oko 3 do 5 %. Samo je u 1990. godini udio poljoprivrede bio malo značajniji te je iznosio 4,7 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

17/178

Tabela 1.3 Potrošnje energije u sektorima opšte potrošnje

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Domaćinstva 4,20 5,22 4,98 5,10 5,42 5,51 5,63 6,32 6,36Usluge 1,91 2,43 2,36 2,20 2,27 2,67 2,82 2,99 2,94Poljoprivreda 0,51 0,38 0,37 0,35 0,35 0,31 0,32 0,30 0,30Građevinarstvo 0,33 0,30 0,40 0,33 0,42 0,30 0,42 0,42 0,30UKUPNO 6,95 8,34 8,11 7,97 8,46 8,79 9,19 10,03 9,91

PJ

Slika 1.4 Potrošnje energije u sektorima opšte potrošnje


____________________________________________________________________________________________________________________

18/178

1.1.5 Potrošnja energije u industriji

Struktura oblika energije koji su se trošili u industriji prikazana je u tabeli i na slici u nastavku. Kao što se iz tabele i slike u nastavku vidi u snabdijevanju industrije energijom učestvuju ugalj, derivati nafte, električna energija i toplotna energija. Pri tome je uloga uglja potpuno beznačajna i zanemariva.

Toplotna energija se proizvodi u industrijskim kotlarnicama i kogeneracijama.

Tabela 1.4 Struktura neposredne potrošnje energije u industriji

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Mrki ugljen 0,01 0,03 0,04 0,04 0,04 0,03Lignit 0,01 0,02

Tekući naftni gas 0,08 0,10 0,10 0,06 0,05 0,06 0,06 0,05 0,05Dizel gorivo 0,21 0,09 0,06 0,08 0,12 0,12 0,10 0,08 0,09Loživo ulje 2,52 1,23 1,15 1,07 1,35 1,49 1,47 1,40 1,62Petrolkoks 2,23 0,58 1,07 0,67 0,67 0,67 1,61 2,23 1,79Derivati nafte ukupno 5,05 2,00 2,38 1,87 2,19 2,33 3,23 3,75 3,56Električna energija 8,12 6,15 5,97 5,75 6,43 7,01 7,45 7,47 7,74Toplotna energija 3,73 2,86 2,57 2,90 2,79 2,97 2,82 2,81 2,98UKUPNO 16,90 11,01 10,93 10,54 11,43 12,36 13,54 14,07 14,31

PJ

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

PJ

Ugalj Derivati nafte Električna energija Toplotna energija

Slika 1.5 Struktura neposredne potrošnje energije u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

19/178

U periodu od 1990. do 1997. godine zbog ratne situacije u okruženju i sankcijama uslovljenom smanjenom industrijskom aktivnosti dolazi do pada potrošnje energije u industriji.

Potrošnja energije u industriji u razdoblju od 1997. do 2004. godine bila je manja u odnosu na ostvarenu potrošnju u 1990. godini. Ipak, u tome razdoblju ostvaren je porast potrošnje uz prosječnu godišnju stopu od 3,8 %. Pri tome je porast ostvaren u potrošnji svih oblika energije, pa je tako potrošnja derivata nafte rasla s prosječnom godišnjom stopom od 8,6 %, potrošnja električne energije s prosječnom godišnjom stopom od 3,4 % i potrošnja toplotne energije s najnižom stopom od 0,6 %.

Udio električne energije u industriji mijenjao se od 53 do 56 %, a samo je u 1990. godini bio malo niži i iznosio oko 48 %. Najviša ostvarena vrijednost udjela toplotne energije bila je 27,5 % u 1999. godini nakon čega se taj udio postepeno smanjivao tako da je na kraju posmatranog razdoblja iznosio oko 20 do 21 %. Derivati nafte učestvovali su u snabdijevanju industrije s udjelom od 18 do 27 %, a samo je u 1990. godini taj udio bio malo viši i iznosio oko 30 %. 1.1.6 Veliki potrošači energije

Osnov proizvodnje obojenih metala je Kombinat aluminijuma u Podgorici. Privatizacijom kombinata bi trebalo da se stvore uslovi za uspješan nastavak rada u funkciji održivog razvoja. Nedostatak strategije razvoja proizvodnje aluminijuma bio je prije svega na orjentaciji proizvodnje i prodaje sirovog aluminijuma (čistog i djelimično legiranog), kao najprostijeg i najjeftinijeg oblika realizacije.

Tabela 1.5. Proizvodnja i broj zaposlenih u sektrou obojenih metala

Proizvodnja Zaposlenost Vrsta industrije

Jed. mjere 1989 2002 1989 2002

Proizvodnja i prerada obojenih metala

t 449748 352477 4250 2888

-Glinica za proizvodnju aluminijuma -Aluminijum u ingotima -Aluminijum u trupcima -Legure aluminijuma livačke

267472 100000 44244 13511

237396 108449

3240 1484

-Valjani lim od alumin. do 4mm deb -Valjane trake od aluminijuma -Valjane alumin. folije sirove i oplemenjene

4188 16000 4333

269 1351 288

Izgrađeni kapaciteti prerade (Fabrika za preradu - KAP, Kovačnica - KAP, Fabrika alučeličnih užadi – KAP, Fabrika alučeličnih užadi – Kolašin) nijesu dovoljno iskorišćeni, a nijesu ni dovoljni za ekonomičnu realizaciju sirovog aluminijuma.

Ona je ujedno i najznačajnija industrijska grana i u neposrednoj potrošnji energije u industriji, u pojedinim godinama, učestvuje sa 74 do 88,5 %, a samo je u 1990. godini taj udio bio malo manji i iznosio oko 71 %. U razdoblju od 1997. do 2004. godine potrošnja energije u industriji obojenih metala rasla je s prosječnom godišnjom stopom od 5,8 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

20/178

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

PJ

Obojenih metala 12,02 8,13 8,17 8,12 9,51 10,18 11,68 12,46 12,091990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Slika 1.6 Potrošnja energije KAP-a

Crna metalurgija (Željezara – Nikšić) predstavljala je okosnicu razvoja metaloprerađivačke industrije Crne Gore. Podaci svrstani u tabeli u nastavku pokazuju da posljedice uslova privređivanja u periodu 1989 – 2003 nijesu mimošli ni ovog giganta crnogorske industrije.

Tabela 1.6. Proizvodnja i broj zaposlenih u sektoru crne metalurgije

Proizvodnja Zaposlenost Vrsta industrije

Jed. mjere 1989 2002 1989 2002

Crna metalurgija t 640816 160785 5659 2910 -Ingoti i brame od čelika iz el. peći -Teški polufabrikati i teški šipkasti čelik -Srednji i laki šipkasti čelik -Hladno valjana traka -Vučeni,ljušteni i brušeni šipkasti čelik -Odlivci od čelika

243044181683156595

2114734180

4167

17458 65567 74080

1409 1710

561

Crna metalurgija neposrednoj potrošnji energije u industriji u pojedinim godinama učestvuje sa 13,6 do 9,5 % u zadnjoj posmatranoj godini. Najveći udio u neposrednoj potrošnji energije u industriji imala je u 1997. a najmanji u 2003. kada je iznosio 5,5 %. U razdoblju od 1997. do 2004. godine potrošnja energije u industriji obojenih metala padala je s prosječnom godišnjom stopom od 1,4 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

21/178

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

PJ

Crna metalurgija 2,24 1,50 1,42 1,10 0,94 1,11 0,93 0,78 1,361990. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004.

Slika 1.7 Potrošnja energije u crnoj metalurgiji


____________________________________________________________________________________________________________________

22/178

1.2 UPOREĐIVANJE POTROŠNJE ENERGIJE U RCG SA NEKIM EVROPSKIM ZEMLJAMA

1.2.1 Društveni proizvod

Bruto domaći proizvod izražen primjenom službenog tečaja je u 2003. godini iznosio 2477 USD 2000/stanovniku što je 8,7 puta manje od EU 15 bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, ali je i veći od bruto domaćeg proizvoda većine zemalja u regiji.

Bruto domaći proizvod po stanovniku Crne Gore nešto je viši od Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije i Crne Gore, ali je niži od bruto domaćeg proizvoda Hrvatske i Slovenije.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

45000

50000

Luksemburg (L)

Japan (J)

Norveška (N

)

SAD

(USA

)

Švicarska (CH

)

Island (IS)

Danska (D

K)

Švedska (S)

Irska (EIR)

V. Britanija (G

B)

Austrija (A

)

Finska (SF)

Nizozem

ska (NL)

Njem

ačka (D)

Belgija (B

)

Francuska (F)

Europska unija (EU 15)

Italija (I)

Španjolska (E)

Grčka (G

R)

Slovenija (SLO)

Portugal (P)

Češka republika (C

Z)

Hrvatska (H

R)

Mađarska (H

)

Estonija (EST)

Poljska (PL)

Slovačka (SVK)

Letonija (LAT)

Litva (LIT)

Turska (TR)

Crna G

ora (CG

)

Rusija (R

USS)

Rum

unjska (R)

Bugarska (B

G)

Makedonija (FYR

M)

Bjelorusija (B

EL)

Albanija (A

L)

Bosna-H

ercegovina (BIH

)

Srbija i Crna G

ora (S&C

G)

Ukrajina (U

KR

)

Moldavija (M

OL)

USD 2000/stanovniku

Slika 1.8 Bruto domaći proizvod izražen primjenom službenog tečaja u Crnoj Gori i izabranim državama


____________________________________________________________________________________________________________________

23/178

1.2.2 Potrošnja finalne energije

Potrošnja finalne energije (neposredna potrošnja) po stanovniku u 2003. godini je iznosila 1159 kgen (kilograma ekvivalentne nafte) po stanovniku što je 2,5 puta manje od EU 15 prosjeka, ali je i slična potrošnji finalne energije po stanovniku ostalih zemalja u regiji.

Potrošnja finalne energije po stanovniku Crne Core nešto je viša od Albanije i Bosne i Hercegovine, ali je niža od potrošnje finalne energije po stanovniku Srbije i Crne Gore, Hrvatske i Slovenije.

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

10000

Moldavija (M

OL)

Albanija (A

L)

Bosna-H

ercegovina (BIH

)

Makedonija (FYR

M)

Turska (TR)

Rum

unjska (R)

Crna G

ora (CG

)

Srbija i Crna G

ora (S&C

G)

Bugarska (B

G)

Litva (LIT)

Ukrajina (U

KR

)

Hrvatska (H

R)

Poljska (PL)

Letonija (LAT)

Mađarska (H

)

Bjelorusija (B

EL)

Estonija (EST)

Grčka (G

R)

Portugal (P)

Slovačka (SVK)

Italija (I)

Španjolska (E)

Slovenija (SLO)


Z)

V. Britanija (G

B)

Japan (J)

Francuska (F)

Danska (D

K)


Švicarska (CH

)

Rusija (R

USS)

Irska (EIR)

Njem

ačka (D)

Austrija (A

)

Nizozem

ska (NL)

Švedska (S)

Belgija (B

)

Norveška (N

)

Finska (SF)

SAD

(USA

)

Island (IS)

Luksemburg (L)

kgen/stanovniku

Slika 1.9 Neposredna potrošnja energije po stanovniku u Crnoj Gori i izabranim državama


____________________________________________________________________________________________________________________

24/178

1.2.3 Potrošnja električne energije

Bruto potrošnja električne energije u Crnoj Gori iznosi 7290 kWh po stanovniku što je skoro jednaka vrijednost potrošnji električne energije po stanovniku u EU 15 zemljama, a oko dva puta više od potrošnje električne energije po stanovniku zemalja u regiji.

Bruto potrošnja električne energije po stanovniku u Crnoj Gori viša je od svih zemalja s područja bivše Jugoslavije i Albanije.

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

Moldavija (M

OL)

Albanija (A

L)

Turska (TR)

Rum

unjska (R)

Bosna-H

ercegovina (BIH

)

Letonija (LAT)

Bjelorusija (B

EL)

Litva (LIT)

Makedonija (FYR

M)

Ukrajina (U

KR

)

Poljska (PL)

Hrvatska (H

R)

Mađarska (H

)

Bugarska (B

G)

Portugal (P)

Srbija i Crna G

ora (S&C

G)

Slovačka (SVK)

Grčka (G

R)

Estonija (EST)

Italija (I)

Rusija (R

USS)

Španjolska (E)


Z)

Irska (EIR)

V. Britanija (G

B)

Danska (D

K)

Nizozem

ska (NL)

Slovenija (SLO)

Njem

ačka (D)

Crna G

ora (CG

)


Francuska (F)

Japan (J)

Austrija (A

)

Švicarska (CH

)

Belgija (B

)

SAD

(USA

)

Luksemburg (L)

Švedska (S)

Finska (SF)

Norveška (N

)

Island (IS)

kWh/stanovniku

Slika 1.10 Bruto potrošnja električne energije po stanovniku u Crnoj Gori i izabranim državama


____________________________________________________________________________________________________________________

25/178

1.2.4 Energetska intenzivnost potrošnje električne energije po stanovniku

Energetska intenzivnost bruto potrošnje električne energije u Crnoj Gori iznosi 2955 kWh/103 USD 2000 što je za visokih 8,5 puta više od energetske intenzivnosti potrošnje električne energije u EU 15 zemljama, i više od energetske intenzivnosti električne energije skoro svih zemalja u regiji.

Energetska intenzivnost bruto potrošnje električne energije u Crnoj Gori niža je od energetske intenzivnosti Srbije i Crne Gore i viša od svih ostalih država s prostora bivše Jugoslavije i Albanije.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

4500

5000

Japan (J)

Danska (D

K)

Irska (EIR)

Švicarska (CH

)

V. Britanija (G

B)

Nizozem

ska (NL)

Italija (I)

Njem

ačka (D)


Luksemburg (L)

Austrija (A

)

Francuska (F)

Belgija (B

)

SAD

(USA

)

Španjolska (E)

Portugal (P)

Grčka (G

R)

Švedska (S)

Hrvatska (H

R)

Norveška (N

)

Turska (TR)

Slovenija (SLO)

Letonija (LAT)

Finska (SF)

Mađarska (H

)

Poljska (PL)

Litva (LIT)

Island (IS)


Z)

Rum

unjska (R)

Slovačka (SVK)

Estonija (EST)

Albanija (A

L)

Makedonija (FYR

M)

Bosna-H

ercegovina (BIH

)

Bjelorusija (B

EL)

Bugarska (B

G)

Rusija (R

USS)

Crna G

ora

Srbija i Crna G

ora (S&C

G)

Moldavija (M

OL)

Ukrajina (U

KR

)

kWh/103 USD 2000

Slika 1.11 Energetska intenzivnost potrošnje električne energije po stanovniku u Crnoj Gori i izabranim državama


____________________________________________________________________________________________________________________

26/178

1.2.5 Efikasnost korišćenja energije u privredi

Energetsko bilansiranje ne poznaje pojam privreda. Iz tog razloga je u ovom poglavlju opisana energetska intenzivnost ukupno utrošene energije. Intenzivnost ukupno utrošene energije u Crnoj Gori iznosi 1098 kgen/USD 2000 i 5,6 puta je veća od EU 15 prosjeka. Intenzivnost ukupno utrošene energije u Crnoj Gori niže je vrijednosti od energetske intenzivnosti Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine i viša od ostalih država s prostora bivše Jugoslavije i Albanije.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

Japan (J)

Danska (D

K)

Irska (EIR)

Švicarska (CH

)

V. Britanija (G

B)

Italija (I)

Njem

ačka (D)


Luksemburg (L)

Austrija (A

)

Francuska (F)

Nizozem

ska (NL)

Norveška (N

)

SAD

(USA

)

Španjolska (E)

Grčka (G

R)

Belgija (B

)

Švedska (S)

Portugal (P)

Finska (SF)

Hrvatska (H

R)

Slovenija (SLO)

Turska (TR)

Mađarska (H

)

Letonija (LAT)

Poljska (PL)

Island (IS)

Litva (LIT)


Z)

Estonija (EST)

Makedonija (FYR

M)

Slovačka (SVK)

Albanija (A

L)

Rum

unjska (R)

Crna G

ora (CG

)

Bosna-H

ercegovina (BIH

)

Bugarska (B

G)

Bjelorusija (B

EL)

Srbija i Crna G

ora (S&C

G)

Moldavija (M

OL)

Rusija (R

USS)

Ukrajina (U

KR

)

kgen/103 USD 2000

Slika 1.12 Energetska intenzivnost u Crnoj Gori i izabranim državama - službeni tečaj

_____________________________________________________________________________ 2 PRETPOSTAVKE RAZVOJA CRNE GORE

____________________________________________________________________________________________________________________

27/178

2 PRETPOSTAVKE RAZVOJA CRNE GORE

U uslovima očekivane dominacije privatnog sektora i otvorene tržišne privrede koja će biti izložena oštroj međunarodnoj konkurenciji, za malu zemlju kao što je Crna Gora, veoma je teško prognozirati ili projektovati budući privredni razvoj, za relativno dug vremenski period. Međutim, imajući u vidu ulogu države u savremenim tržišnim sistemima privređivanja, koja osigurava pravno ekonomski okvir za funkcionisanje integralnog tržišta i tržišnu konkurenciju, kao i njenu ulogu u vođenju razvojne i tekuće ekonomske politike, želimo ovdje da ukažemo na ciljeve strategije i politiku privrednog razvoja Crne Gore u naznačenom periodu. Na osnovu toga u različitim dokumentima iznesena je globalna projekcija privrednog razvoja države Crne Gore iskazana u makroekonomskim pokazateljima kao što su: porast BDP i BDP per capita.

Ključni makroekonomski cilj u ukupnom ekonomskom razvoju Crne Gore do 2020. godine ogleda se u dostizanju BDP per capita u iznosu od 8 000 EUR prema: Sektorske studije - analize i ekspetize za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore. S druge strane Institut za strateške studije i prognoze iz Podgorice predviđa dugoročan rast BDP-a per capita do 6 117,1 EUR u tekućim cijenama u 2020. godini. Zbog različitog pristupa izračunu BDP-a i različitih stopa rasta u nastavku će biti prikazani različiti scenariji porasta BDP-a koji su korišćeni u Strategiji:

• Visoki scenarij, koji predviđa dugoročnu stopu privrednog rasta od 8% (prema ekonomskom razvoju utvrđenom u predloženim studijama prostornog plana za Crnu Goru dugoročna stopa rasta je takođe oko 8%).

• Srednji scenarij koji predviđa dugoročnu stopu rasta privrede od 6 % .

• Niski scenarij koji predviđa dugoročnu stopu privrednog rasta od 4,6 % (ovakvu stopu ekonomskog rasta predviđa i Instituta za strateške studije i prognoze).

Sve energetske analize su izrađene na osnovu normativa iz bazne 2003. godine. Podaci o potrošnji energije za baznu 2003. godinu su preuzeti iz Knjige A: REALIZOVANI ENERGETSKI BILANSI.


____________________________________________________________________________________________________________________

28/178

2.1 DINAMIKA I STRUKTURA OČEKIVANOG RASTA DOMAĆEG PROIZVODA

2.1.1 Dinamika rasta domaćeg proizvoda

Iznosi BDP-a su izraženi u stalnim cijenama u EUR iz 2003. BDP R Crne Gore će porasti s 1 433 mil. EUR iz bazne 2003. godine na prognoziranih 7 369 mil. EUR u visokom scenariju (prosječna godišnja stopa rasta od oko 8 % - 7,7 %) , 5 504 mil. EUR u srednjem scenariju (prosječna godišnja stopa rasta 6,3 %), odnosno na 3 639 mil. EUR u niskom scenariju (prosječna godišnja stopa rasta 4,3 %).

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

8 000

BD

P (m

il. E

UR

)

Visoki scenarij 1 433 2 384 3 711 5 492 7 369Srednji scenarij 1 433 2 160 3 061 4 242 5 504Niski scenarij 1 433 1 935 2 412 2 991 3 639

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 2.1 Rast BDP-a za različite scenarije

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10,0

BD

P st

ope

rast

a (%

)

Visoki 7,5 9,2 8,2 6,1Srednji 6,0 7,2 6,7 5,3Niski 4,4 4,5 4,4 4,0

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 2.2 Stope rasta BDP-a za različite scenarije


____________________________________________________________________________________________________________________

29/178

Prema navedenim stopama rasta i promjeni broja stanovnika, BDP po stanovniku će se u visokom scenariju povećati, s baznih 2 261 EUR/st za 4,9 puta, na 10 966 EUR/st. U srednjem scenariju BDP po stanovniku će se povećati za 3,7 puta odnosno na 8 377 EUR/st, a u niskom scenariju porasta ukupnog BDP-a, BDP po stanovniku će se povećati za 2,5 puta tj. na 5652 EUR/st.

BDP po stanovniku Hrvatske u 2003. godini iznosio je oko 5800 EUR/st i označen je zelenom bojom. Prema visokom scenariju Crna Gora će nivo BDP-a po stanovniku iz Hrvatske dostići oko 2015. godine, prema srednjem oko 2020. godine, a prema niskom scenariju neće ga dostići u posmatranom razdoblju.

BDP po stanovniku Slovenije u 2003. godini iznosio je oko 12 400 EUR/st. Crna Gora do kraja posmatranog razdoblja neće dostići slovenski nivo BDP-a po stanovniku iz 2003. godine u svim posmatranim scenarijima.

0

2 000

4 000

6 000

8 000

10 000

12 000

BD

P pe

r cap

ita (E

UR

)

Visoki 2 261 3 691 5 667 8 278 10 996Srednji 2 261 3 375 4 726 6 491 8 377Niski 2 261 3 052 3 764 4 648 5 652

2003 2010 2015 2020 2025

HRVATSKA

Slika 2.3 Rasta BDP-a per capita za različite scenarije


____________________________________________________________________________________________________________________

30/178

2.1.2 Struktura domaćeg proizvoda

Za svaki od scenarija određena je struktura društvenog proizvoda za sve posmatrane privredne grane.

Prema dogovoru sa Naručiocem korišćena je promjena strukture BDP-a Instituta za strateške studije i prognoze iz Podgorice, koji ne predviđa značajnije promjene u strukturi BDP-a do 2015. godine do kada postoje podaci. Prema ocjenama Energetskog instituta Hrvoje Požar izvršena je promjena strukture BDP-a do zadnje posmatrane 2025. godine. S obzirom da je udio uslužnog sektora već u baznoj godini visokih 62 % i razvijenu tradiciju industrijske proizvodnje, sa značajnim intelektualnim potencijalom koje generira Visoko školstvo u Podgorici, ocjenjujemo da predviđene poraste BDP-a može generirati razvoj industrijskog sektora, koji u većini zemalja razvijenog zapada učestvuje s udjelom u BDP-u od preko 20 %.

Udio uslužnog sektora u ukupnom BDP u baznoj godini je visokih 62 % i očekuje se da će se u svim scenarijima njegov udio dugoročno povećati na udio od 63 %. Udio poljoprivrede će se sa 13 % u baznoj 2003. godini smanjiti na, u zavisnosti o posmatranom scenariju, udio od 7 do 9 %. Udio industrije se povećava s udjela od 12 % u baznoj godini na 15 do 17 % BDP-a u zadnjoj posmatranoj godini.

Udio turizma i ugostiteljstva u BDP-u Crne Gore iznosi u baznoj godini 2,6 % i predviđa se da će mu se do 2015 godine udio povećati na 3,9 %.

Udjeli ostalih sektora ostaju na približno istim udjelima kroz sve posmatrane godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

31/178

62 62 62 62 62 62 62 62 62 63 63 63 63 63 63

13 13 13 12 12 12 10 10 11 8 9 10 7 8 9

4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 55 5 5

3 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 22 2 2

12 12 12 13 13 13 15 14 14 16 15 14 17 16 15

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

Usluge Poljoprivreda Graditeljstvo Rudarstvo Industrija Energetski sektor

Slika 2.4 Struktura bruto domaćeg proizvoda (%)

1 433 1 433 1 433

2 3842 160

1 935

3 711

3 061

2 412

5 492

4 242

2 991

7 369

5 504

3 639

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

8 000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

BD

P (m

il EU

R)

Usluge Industrija PoljoprivredaGraditeljstvo Rudarstvo Energetski sektorUKUPNO

Slika 2.5 Struktura bruto domaćeg proizvoda (mil. EUR)


____________________________________________________________________________________________________________________

32/178

2.2 STANOVNIŠTVO I BILANS RADNE SNAGE

Prema Sektorske studije - analize i ekspertize za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore 4.9 demografski razvoj, koja se oslanja na porast BDP-a prema visokom scenariju predviđen je dugoročan porast broja stanovnika na 660 do 685 hiljada stanovnika. Prema ocjeni stručnjaka Energetskog instituta Hrvoje Požar za scenarije nižeg rasta BDP-a predviđena je niža stopa rasta broja stanovnika.

U visokom scenariju predviđen je dugoročni porast od 0,25 % godišnje, u srednjem scenariju predviđen je porast od 0,16 %, a u niskom scenariju predviđen je prosječan porast od 0,07 % godišnje.

Prema metodologiji prognoze energetskih potreba u proračunu se koristi zbir trajno i privremeno nastanjenih stanovnika.

Ukupan broj stanovnika će porasti sa 634 hiljade iz bazne godine na 670 hiljada u visokom scenariju, odnosno na 657 ili 644 hiljade u ostala dva scenarija.

Slike u nastavku prikazuju demografski razvoj Crne Gore do 2025. godine za sva tri scenarija.

610

620

630

640

650

660

670

680

000

stan

ovni

ka

Visoki 634 646 655 663 670Srednji 634 640 648 653 657Niski 634 634 641 643 644

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 2.6 Prognoza broja stanovnika

Stanovništvo između 20. i 64. godina starosti je potencijalna radna snaga i naziva se radni kontingent. Razlika između broja zaposlenih i radnog kontingenta predstavlja demografske rezerve radne snage jedne populacije. Pretpostavljeno je smanjenje udjela potencijalne radne snage u ukupnom broju stanovnika sa 66 % iz bazne godine na 61 % u zadnjoj posmatranoj godini za sva tri scenarija.


____________________________________________________________________________________________________________________

33/178

Visoki scenarij

634 646 655 663 670

420 415 411 410 409

240 235 228 222 212180 181 183 189 197

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2003 2010 2015 2020 2025

000

stan

ovni

ka

Stanovnici Pot. radna snaga Stalno zaposleni Demografske rezerve

Srednji scenarij

634 640 648 653 657

420 412 406 404 401

240 232 225 218 208180 179 181 186 193

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2003 2010 2015 2020 2025

000

stan

ovni

ka


Niski scenarij

634 634 641 643 644

420 408 402 398 393

240 230 223 215 203180 177 179 183 189

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2003 2010 2015 2020 2025

000

stan

ovni

ka


Slika 2.7 Stanovništvo i radna snaga


____________________________________________________________________________________________________________________

34/178

2.3 STAMBENI STANDARD

U privredno najrazvijenijim zemljama je prosječna površina stana oko 100 m2, a površina po stanovniku oko 40 m2 i više.

Prosječna veličina stana u Crnoj gori iznosi oko 67 m2.

Slijedeće slika prikazuje očekivani pad broja stanovnika po stanu i porast broja stanova prema scenarijima. U visokom scenariju bi se do 2025. godine broj osoba po stanu smanjio na 3,0. Broj stanova bi se u odnosu na 2003. god povećao za 28 %. Površina prosječnog stana 2025. godine bi bila oko 80 m2. U zavisnosti od veličine zadane stope privrednog razvoja za sve scenarije je prognozirana prosječna veličina stana. Uz uvažavanje rušenja najstarijih stanova jednom umjerenom dinamikom (5 % godišnje - procjena izrađivača studije) može se procijeniti da će do 2025. godine, u zavisnosti od scenarija, 23 do 30 % stanova biti novoizgrađeni stanovi.

2,50

2,70

2,90

3,10

3,30

3,50

3,70

3,90

Stan

ovni

ka p

o st

anu

Visoki scenarij 3,64 3,56 3,43 3,24 3,00Srednji scenarij 3,64 3,56 3,44 3,28 3,10Niski scenarij 3,64 3,56 3,45 3,33 3,20

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 2.8 Broj stanovnika po stanu

174 174 174 168 168 168 164 164 164 160 160 160 156 156 156

0 0 0 14 12 10 27 25 2245 39 33

6856 45

0

50

100

150

200

250

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

1000

sta

nova

Stari Novi

Slika 2.9 Broj stanova


____________________________________________________________________________________________________________________

35/178

2.4 OSNOVNI ELEMENTI POLITIKE RAZVOJA SAOBRAĆAJA RCG

S obzirom da će osnovni elementi scenarija rasta potrošnje energije u Crnoj Gori biti detaljnije obrađeni po sektorima potrošnje u poglavlju 3. ove knjige, odnosno Saobraćaj i Prognoza saobraćajne aktivnosti u poglavjima 3.3. i 3.3.1, te Energetska intezivnost saobraćaja u poglavlju 3.3.2, a ovdje će biti navedeni samo osnovni elementi razvoja saobraćaja u Crnoj Gori.

Zbog rata u okruženju i prekida komunikacijskih pravaca s jedne strane i uz međunarodne sankcije povezanu smanjenu privrednu aktivnost, saobraćajni učinak je bitno smanjen.

U budućnosti se očekuje značajno povećanje teretnog transporta. Teretni transport će porasti sa 2,3×109 ton kilometara u baznoj 2003 godini do 2025. godine dva do tri puta, u zavisnosti od pretpostavljenog porasta BDP-a. Porast se zasniva na pretpostavljenim smjernicama razvoja transporta iz Sektorskih studije - analiza i ekspertiza za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore koje obrađuju saobračaj. S povećanom privrednom aktivnošću, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji očekuje se porast saobraćaja kroz luku Bar koja je glavna uvozno izvozna luka za posmatrano područje.

Očekuje se obnova intenziteta željezničkog transporta i povećanje kamionskog saobraćaja, posebno u lokalnom transportu.

U putničkom saobraćaju do 2025. godine očekuje se rast mobilnosti stanovništva do 6.000 km po stanovniku godišnje u međugradskom saobraćaju i takođe porast mobilnosti stanovništva u gradskom saobraćaju na 11 km po stanovniku dnevno, što je niže od nivoa mobilnosti u razvijenim zemljama Europe danas.

Očekuje se smanjenje broja stanovnika po automobilu sa 6,6 iz bazne godine na 2,4 do 3,2 u zavisnosti o scenariju porasta BDP-a. U razvijenim zemljama zapada taj broj je već sada oko 2 ili manje od 2. U novim članicama EU broj stanovnika po automobila iznosi između 3 i 4 s tendencijom stalnog pada.

S porastom BDP-a će porasti i udio novih, ekonomičnijih transportnih sredstava čime će se smanjiti intenzivnost potrošnje goriva kako teretnog tako i putničkog transporta.

U svim scenarijima predviđeno je smanjenje intenzivnosti lokalnog i daljinskog kamionskog prevoza i dizelskog željezničkog saobraćaja za oko 20 %, dok je za električni željeznički i pomorski saobraćaj kroz sve posmatrane godine zadržana ista energetska intenzivnost.

U svim scenarijima predviđeno je smanjenje energetske intenzivnosti za skoro sve vidove putničkog transporta. Osnovni scenarijske odrednice prognoze energetskih potreba u saobraćaju prikazane su u Tabeli 2.1.


____________________________________________________________________________________________________________________

36/178

Tabela 2.1 Osnovne scenarijske odrednice prognoze energetskih potreba

VISOKI SREDNJI NISKI Porast BDP-a (%) 7,7 6,3 4,3 Stanovništvo porast (%)

0,25 0,16 0,07

Tehnologija izrazito ekološki scenarij - primjena izrazito energetski efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije

scenarij novih tehnologija i aktivnih mjera države

scenarij klasičnih tehnologija, bez aktivnih mjera države

Supstitucija goriva poljoprivreda udio biodizela 15 %,

toplota: supstitucija tekućih goriva TNG-om - 34 % sunčeva en. - 15 %

udio biodizela 11 % toplota: supstitucija tekućih goriva TNG-om - 15 % sunčeva en. - 10 %

udio biodizela 5 % toplota: supstitucija tekućih goriva TNG-om - 10 % sunčeva en. - 5 %

građevinarstvo udio biodizela 9 %, supstitucija uglja TNG-om - 34 %

udio biodizela 5 %, supstitucija uglja TNG-om - 20 %

udio biodizela 3 %, supstitucija uglja TNG-om - 16 %

industrija visoke temp.: Supstitucija lož ulja TNG-om - 40 % niske temp.: udio kogeneracije - 60 % kotlovnice: supstitucija lož ulja TNG-om - 30 %

visoke temp.: Supstitucija lož ulja TNG-om - 20 % niske temp.: udio kogeneracije - 40 % kotlovnice: supstitucija lož ulja TNG-om - 15 %

visoke temp.: Supstitucija lož ulja TNG-om - 5 % niske temp.: udio kogeneracije - 10 % kotlovnice: supstitucija lož ulja TNG-om - 8 %

Putnički saobraćaj udio biodizela 10 % udio biodizela 5 % udio biodizela 3 %

domaćinstva grijanje: supstitucija drveta TNG-om - 30 % topla voda: supstitucija el.en. TNG-om - 30 % kuvanje: supstitucija el.en. TNG-om - 30 %

grijanje - supstitucija drveta TNG-om - 26 % topla voda: supstitucija el.en. TNG-om - 26 % kuvanje: supstitucija el.en. TNG-om - 26 %

grijanje - supstitucija drveta TNG-om - 16 % opla voda - supstitucija el.en. TNG-om - 16 % kuvanje: supstitucija el.en. TNG-om - 16 %

usluge grijanje: supstitucija lož ulja i el.en. TNG-om - 26 %

grijanje: supstitucija lož ulja i el.en. TNG-om - 17 %

grijanje: supstitucija lož ulja i el.en. TNG-om - 9 %

_________________ 3 OSNOVNI ELEMENTI SCENARIJA RASTA POTROŠNJE ENERGIJE U CRNOJ GORI PO SEKTORIMA POTROŠNJE

____________________________________________________________________________________________________________________

37/178

3 OSNOVNI ELEMENTI SCENARIJA RASTA POTROŠNJE ENERGIJE U CRNOJ GORI PO SEKTORIMA POTROŠNJE

Strategija razvoja energetskog sektora Crne Gore obuhvata razdoblje do 2025. godine. Tako dugo razdoblje obuhvata sadašnje i buduće tehnologije, promjenu odnosa i načina gospodarenja energijom, razdoblje u kojem će Crna Gora biti izvan, ali zasigurno i u Evropskoj uniji. Mnoga pitanja su danas bez odgovora, a posebna nepoznanica je tehnološki razvoj i dinamika privođenja novih tehnologija komercijalnom korišćenju. Njihov prodor na tržište će zavisiti od mnoštva međusobno povezanih faktora:

• vidljivosti i procjene šteta po životnu sredinu izazvanih postojećim energetskim tehnologijama;

• spremnosti pojedinaca da plate više za čistu energiju;

• energetskim krizama uslovljenim ekonomskim, geo-političkim (političke promjene u zemljama izvoznicama energije) ili čisto fizičkim razlozima (smanjenje rezervi i povećanje cijene zbog sve dubljih bušotina);

• stepenu razvoja novih tehnologija;

• spremnosti Vlada u razvijenim zemljama da podržavaju istraživanja, razvoj i demonstraciju novih tehnologija;

• uključivanju velikih industrija i financijskih institucija (automobilska industrija, banke, osiguranja, investicijski fondovi, ponuđači energetskih usluga, komunikacije, itd.).

Ove nove i skupe tehnologije mogu izgledati neprimjerene za državu kao što je Crna Gora, međutim baš takve zemlje s relativno nerazvijenom infrastrukturom mogu imati najviše koristi od ovih decentraliziranih i čistih tehnologija i na taj način prečicom doći do energetskog sistema budućnosti izbjegnuvši tako energetski intenzivne faze razvoja kroz koje su prošle razvijene zemlje.

U strategiji energetskog razvoja Crne Gore postavljeni su ciljevi već prije definisani energetskom politikom Republike Crne Gore koji nijesu sporni u toku cijelog posmatranog razdoblja, bez obzira na nepoznanice i nesigurnosti koje postoje iz bilo kojeg razloga, a odnose se na harmonizaciju održivog razvoja i organizovanog sistema gospodarenja energijom. To su:

1. Sigurno, kvalitetno, pouzdano i raznovrsno snabdijevanje energijom u cilju uravnotežavanja isporuka sa zahtjevima po svim oblicima energije,

2. Održavanje, revitalizacija i modernizacija postojeće i izgradnja nove pouzdane infrastrukture za potrebe proizvodnje i korišćenja energije,

3. Smanjenje uvozne energetske zavisnosti, prvenstveno stvaranjem stabilnih uslova za ulaganja u istraživanje i gradnju novih energetskih izvora (narocito na istraženim objektima neiskorišcenog hidropotencijala) i ulaganja u ostalu energetsku infrastrukturu,

4. Stvaranje odgovarajućeg zakonodavnog, institucionalnog, finansijskog i regulatornog okvira za ohrabrivanje ucešća privatnog sektora i ulaganja u sve aspekte energetske infrastrukture,

5. Stvaranje uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije, kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije (CHP) i korišćenje fosilnih goriva sa čistim tehnologijama,


____________________________________________________________________________________________________________________

38/178

6. Uspostavljanje konkurentnog tržišta za obezbjedivanje energije u oblastima u kojima za to postoji mogućnost (proizvodnja i snabdijevanje) u skladu sa konceptom regionalnog tržišta energije, uz regulisanje monopolskih mrežnih aktivnosti,

7. Obezbjedenje institucionalnih i finansijskih podsticaja za unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje energetskog intenziteta u svim sektorima, od proizvodnje do potrošnje energije,

8. Održiva proizvodnja i korišćenje energije u odnosu na zaštitu životne sredine i medunarodna saradnja u ovoj oblasti, naročito oko smanjenja emisije gasova staklene bašte (GHG),

9. Podrška istraživanjima, razvoju i promociji novih, cistih i efikasnih energetskih tehnologija i vodenju energetske politike na stručnim i naučnim osnovama.

Navedeni ciljevi predstavljaju jednakovrijedne komponente energetske strategije i izuzimanje bilo kojeg od spomenutih ciljeva značilo bi umanjenje vrijednosti i kvalitete energetske strategije.

U strategiji se polazi od današnjih tehnologija u cijelom procesu proizvodnje, transformacije, prenosa i distribucije i potrošnje energije, te sadašnjih mogućnosti i karakteristika primarnih i transformisanih oblika energije. Uloga fosilnih goriva će se mijenjati. Pitanje proizvodnje električne energije je dugoročno otvoreno i danas nije moguće dati jednoznačan odgovor. Za očekivati je da će se scenarij prioriteta i primarnih oblika za proizvodnju električne energije mijenjati kako se budu pooštravali uslovi zaštite životne sredine i kako nove tehnologije budu dostizale komercijalnu primjenjivost. Isto tako u Strategiji će se primjereno valorizovati veliki vodni potencijal i zalihe uglja i njihova važnost kao domaćih izvora energije.

Niski scenarij porasta BDP-a možemo opisati kao scenarij klasičnih tehnologija, bez aktivnih mjera države, koji počiva na pretpostavci usporenog uključivanja novih tehnologija u energetski sistem, te nedovoljnoj aktivnosti države u reformi i restrukturiranju energetskog sektora. To znači manju brigu države za institucionalnu i organizacijsku reformu, izostanak potpore energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine.

Srednji scenarij porasta BDP-a možemo opisati kao scenarij novih tehnologija i aktivnih mjera države, u kojemu se očekuje da će političko i privredno osamostaljenje i približavanje Republike Crne Gore Evropskoj uniji uz dobre privredne efekte imati i dobre efekte u pogledu transfera tehnologije, te da će organizovanost države i društva relativno brzo dostići nivo koji omogućava aktivnu i djelotvornu, društveno-korisnu intervenciju države.

Visoki scenarij porasta BDP-a može se opisati kao izrazito ekološki scenarij, koji polazi od pretpostavke da će globalni problem stakleničkog efekta i koncept održivog razvoja na svjetskom nivou već do 2010. godine značajno djelovati na preusmjeravanje sveukupne svjetske industrije i cijele privrede. U svijetu će doći do veće primjene izrazito energetski efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije, uključujući i vodonik. Naravno, to bi značilo i znatno smanjenje potrošnje fosilnih goriva, a posebno uglja. Takav razvoj događaja bi nesumnjivo imao i uticaj na crnogorsku privredu i energetski sektor. Očekuje se da bi Crna Gora na osnovu pretpostavljenih novih direktiva s ciljem ostvarenja ovako na globalnom nivou zacrtanih ciljeva morala tehnički i tehnološki pratiti globalne smjernice čiji bi se značajniji efekti u Crnoj Gori mogli očekivati nakon 2015. godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

39/178

3.1 POLJOPRIVREDA I GRAĐEVINARSTVO

Udio poljoprivrede u BDP-u u baznoj 2003. godini iznosi 12 %. U budućnosti se očekuje brži rast ostalih sektora privrede, tako da se do 2025. godine procjenjuje da bi udio poljoprivrede u ukupnom bruto domaćem proizvodu bio od 7 do 9 % u zavisnosti od scenarija. Poljoprivreda u neposrednoj potrošnji električne energije učestvuje samo s 0,2 %, a u ukupnoj neposrednoj potrošnji do 1 % (uz električnu energiju i tekuća i motorna goriva za poljoprivrednu mehanizaciju). Očekuje se da će rastom poljoprivredne djelatnosti rasti i potrošnja električne energije, a takođe i potrošnja ostalih energenata.

U strukturi domaćeg proizvoda građevinarstvo bi dugoročno zadržalo udio između 4 i 5 %, što će značiti i rast potrošnje električne energije i ostalih energenata. Udio građevinarstva u potrošnji električne energije iznosi 0,1 %, a njegov udio u neposrednoj potrošnji energije je 1,4 %.

Energetska intenzivnost potrošnje motornih goriva u poljoprivredi će se poboljšati u efikasnom scenariju za 10 %, u srednjem scenariju za 5 %, dok je u niskom scenariju predviđeno da energetska intenzivnost ostane na istom nivou kroz sve posmatrane godine.

Energetska intenzivnost toplotne potrošnje i potrošnje električne energije u poljoprivredi će ostati na istom nivou kroz sve posmatrane godine.

Energetska intenzivnost svih oblika energetske potrošnje u građevinarstvu će ostati na istoj vrijednosti kroz sve posmatrane godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

40/178

3.2 INDUSTRIJA

3.2.1 Domaći proizvod

U 2004. godini su ostvareni sljedeći udjeli u potrošnji energije i domaćem proizvodu industrije, prema pojedinim grupama industrijskih djelatnosti:

Tabela 3.1 Udio industrijskih grana u neposrednoj potrošnji i BDP-u industrije

potrošnja energije

domaći proizvod

crna metalurgija i obojenih metala 94,1 % 43,2 % nemetalnih minerala, građevinskog materijala, drvna, papira

2,4 % 13,0 %

tekstilna i prehrambena 2,0 % 31,5 % ostala industrija 1,6 % 12,3 % UKUPNO 100 % 100 %

U strukturi ukupnog BDP-a Crne Gore industrija učestvuje samo sa 12,2 %. Prve dvije grupe industrijskih djelatnosti su djelatnosti iz proizvodnje osnovnih industrijskih materijala, i po svojoj prirodi kapitalno, ali i energetski intenzivne djelatnosti. U strukturi domaćeg proizvoda djelatnosti proizvodnje osnovnih industrijskih materijala zajedno učestvuju sa 56,2 %, dok kvalitetna industrija finalnih proizvoda (tekstilna, prehrambena i ostala industrija) učestvuje s 43,8 %.

Energetski najintenzivnija je prva grupa, crna metalurgija i industrija obojenih metala, koja troši čak 94,1 % energije, a daje samo 43,2 % domaćeg proizvoda ukupne industrije. Najmanje je energetski intenzivna tekstilna i prehrambena industija koja troši 2,1 % energije, ali stvara 31,5 % domaćeg proizvoda industrije.

Očekivani razvoj industrije je respektabilan. Do 2025. godine industrijski bi se proizvod povećao 3 do 7 puta, tj. rastao bi po stopi od 5,3 do 9,5 % godišnje. U nižem scenariju domaći proizvod industrije bi rastao po stopi do 5,3 % godišnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

41/178

0,00

200,00

400,00

600,00

800,00

1000,00

1200,00

1400,00

mil.

EU

R

Visoki scenarij 175,20 319,49 538,03 851,28 1252,67Srednji scenarij 175,20 284,00 431,61 629,86 880,60Niski scenarij 175,20 249,64 330,39 424,71 545,83

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.1 Rast domaćeg proizvoda industrije prema scenarijima

0,0

200,0

400,0

600,0

800,0

1000,0

1200,0

1400,0

mil.

EU

R

ostalo 21,6 54,6 118,3 239,5 438,4tekstil i hrana 55,1 103,7 179,5 290,7 438,4ostala bazna 22,8 42,3 72,4 116,7 175,4crna i obojena 75,7 118,8 167,9 204,3 200,4UKUPNO 175,2 319,5 538,0 851,3 1252,7

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.2 Razvoj domaćeg proizvoda industrije u visokom scenariju


____________________________________________________________________________________________________________________

42/178

0,0

200,0

400,0

600,0

800,0

1000,0

1200,0

1400,0

mil.

EU

R


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.3 Razvoj domaćeg proizvoda industrije u srednjem scenariju

0,0

200,0

400,0

600,0

800,0

1000,0

1200,0

1400,0

mil.

EU

R


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.4 Razvoj domaćeg proizvoda industrije u niskom scenariju

U sva tri posmatrana scenarija predpostavljena je značajna promjena udjela industrijskih grana u ukupnom BDP-u industrije. Očekuje se značajno smanjenje udjela u ukupnom BDP-u crne metalurgije i obojenih metala s 43 % u baznoj godini na 16 do 20 %, u zavisnosti od posmatranog scenarija. Udio ostale bazne, tekstilne i prehrambene industrije ostaće kroz cijelo posmatrano vrijeme na približno jednakoj vrijednosti. Udio ostale energetski najmanje intenzivne industrije (proizvodnja mašina i uređaja, proizvodnja električnih i optičkih uređaja, proizvodnja saobraćajnih sredstava i sl) značajno će porasti s 12 % iz bazne godine na 35 do 31 % u zavisnosti od posmatranog porasta ukupnog BDP-a.


____________________________________________________________________________________________________________________

43/178

43 43 4337 38 38

31 32 3224 25 26

16 18 20

13 13 13

13 13 13

13 13 13

14 14 14

14 14 14

31 31 3132 32 32

33 33 33

34 34 34

35 35 35

12 12 1217 17 16

22 22 2128 27 27

35 33 31

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

crna i obojena ostala bazna tekstil i hrana ostalo

Slika 3.5 Struktura domaćeg proizvoda industrije

3.2.2 Energetska intenzivnost potrošnje energije u industriji

Kako se u metodi za dugoročno predviđanje potrošnje energenata polazi od predviđanja korisnih toplotnih potreba i potreba električne energije za netoplotne namjene (elektromotorni pogoni, rasvjeta, kućanski uređaji, kancelarijska tehnika), na slici su radi jednostavnijeg poređenja predstavljene intenzivnosti u kWh/EUR domaćeg proizvoda pojedinih grupa industrijskih djelatnosti u baznoj godini.

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

kWh/

EU

R

Toplota 17,9 3,5 1,2 0,8 8,7El. energija 25,7 0,5 0,2 2,0 11,5

crna i obojena ostala bazna tekstil i hrana ostalo Prosjek

Slika 3.6 Energetska intenzivnost u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

44/178

U industriji Crne Gore nije bilo značajnijih investicija već duži niz godina. Mada bi to trebalo značiti da je procesna tehnologija prosječno možda i starija od petnaest godina i da bi tehnička intenzivnost energetske potrošnje trebala biti znatno veća nego u najboljim tehnologijama koje se danas ugrađuju u proizvodne procese u privredno razvijenim zemljama zapada, zbog male industrijske aktivnosti ostale bazne, tekstilne prehrambene i ostale industrije, ona je iznenađujuće niska. U visokom scenariju porasta BDP-a predviđeno je da energetska intenzivnost ostane na nivou iz bazne godine kroz cijelo posmatrano razdoblje. U srednjem i niskom scenariju predviđen je porast energetske intenzivnosti, na način da se ona u niskom scenariju više, a u srednjem scenariju manje približava energetskim intenzivnostima posmatranih industrijskih grana u razvijenim zemljama.

Energetska intenzivnost za crnu metalurgiju i obojene metale je definisana na način da se toplotna potrošnja zadrži na nivou iz bazne 2003. (uz korekciju uzimajući u obzir potrošnju iz 2004. godine), a da električna energija ostane na nivoima definisanim u Sektorskoj studiji - analiza i ekspertiza za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore 4.6.1. Energetika Tabela 12: Projekcija potrošnje električne energije i angažovane snage u EES Crne Gore za period 2005-2020. godina.

Tabela 3.2 Pretpostavljena potrošnja električne energije u obojenim metalima i crnoj metalurgiji (GWh)

Godina 2005. 2010. 2015. 2020. K A P 1896 1900 1900 1900 Željezara Nikšić 270 270 350 350 UKUPNO 2166 2170 2250 2250

Zbog porasta ukupnog BDP-a ovih industrijskih grana, energetska intenzivnost se iz tog razloga znatno smanjuje.

Premda je za tekstilnu i prehrambenu industriju predviđeno povećanje vrijednosti energetske intenzivnosti, a intenzivnost ostale bazne i ostale industrije zadržana na istom nivou u svim godinama, zbog velikog udjela i značajnog smanjenja intenzivnosti crne metalurgije i obojenih metala prosječna vrijednost intenzivnosti potrošnje korisne toplote se smanjuje za 2 do 4 puta do 2025. godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

45/178

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

10,00

kWh/

EUR

Visoki 8,65 5,22 3,57 2,72 2,30Srednji 8,65 5,77 4,22 3,30 2,76Niski 8,65 6,43 5,18 4,34 3,69

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.7 Razvoj intenzivnosti potrošnje korisne toplote u kompletnoj industriji prema scenarijima

Potrošnja električne energije za specifične namjene modelirana je na osnovu pretpostavljene potrošnje električne energije u obojenim metalima i crnoj metalurgoji (GWh) iz Sektorske studije - analiza i ekspertiza za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore 4.6.1. Energetika Tabela 12: Projekcija potrošnje električne energije i angažovane snage u EES Crne Gore za period 2005-2020. godina.

U visokom porastu BDP-a energetska intenzivnost električne energije za specifične namjene će se za ostalu baznu industriju i tekstil i prehrambenu industriju kroz sve posmatrane godine zadržati na nivou iz bazne godine, dok se u ostaloj industriji očekuje porast energetske intenzivnosti za 30 % do zadnje posmatrane godine. U srednjem scenariju porasta BDP-a energetska intenzivnost električne energije za specifične namjene u ostaloj baznoj, tekstilnoj i prehrambenoj industriji će porasti za 5 % do zadnje posmatrane godine, a za ostalu industriju očekuje se porast energetske intenzivnosti za 60 % do zadnje posmatrane godine. U niskom scenariju porasta BDP-a energetska intenzivnost električne energije za specifične namjene u ostaloj baznoj, tekstilnoj i prehrambenoj industriji će porasti za 10 % do zadnje posmatrane godine, a za ostalu industriju očekuje se porast energetske intenzivnosti za 60 % do zadnje posmatrane godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

46/178

Ostala bazna industrija

0,44

0,45

0,46

0,47

0,48

0,49

0,50

0,51

0,52

kWh/

EUR


2003 2010 2015 2020 2025

Tekstilna i prehrambena industrija

0,18

0,18

0,19

0,19

0,20

0,20

0,21

0,21

kWh/

EUR


2003 2010 2015 2020 2025

Ostala industrija

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

kWh/

EUR


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.8 Razvoj intenzivnosti potrošnje električne energije za specifične potrebe u pojedinim sektorima


____________________________________________________________________________________________________________________

47/178

3.3 SAOBRAĆAJ

3.3.1 Prognoza saobraćajne aktivnosti

Međugradska mobilnost stanovništva Crne Gore je 2003. godine iznosila 2600 km po stanovniku. To je vrlo niska mobilnost, specifična za male zemlje i dodatno izazvana porastom cijene goriva i relativno niskom kupovnom moći stanovništva. Pretpostavljeno da će do 2025. godine međugradska mobilnost stanovništva porasti na 5000 do 6000 km po stanovniku, što prati porast mobilnosti zemalja Europe i približava se mobilnosti u manjim zemljama EU. U međugradskom putničkom saobraćaju putnički automobili su u 2003. godini ostvarivali čak 84 % ukupnih putničkih kilometara. Ova zastupljenost će se smanjiti na 70 % do 2025. godine.

Isto tako se očekuje da će gradska vožnja porasti sa 6,7 km po danu na 10 do 11 km po danu u različitim scenarijima.

U budućnosti se očekuje značajno povećanje teretnog transporta. Teretni transport će sa 2,3×109 ton kilometara u baznoj 2003. godini porasti dva do tri puta, u zavisnosti od pretpostavljenog porasta BDP-a. Porast se zasniva na pretpostavljenim smjernicama razvoja transporta iz Sektorskih studije - analiza i ekspertiza za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore koje obrađuju saobračaj. S povećanom privrednom aktivnošću, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji očekuje se porast saobraćaja kroz luku Bar koja je glavna uvozno-izvozna luka za posmatrano područje. Očekuje se dodatno povezivanje željezničkih veza sa Srbijom i s Bosnom i Hercegovinom.

Očekuje se obnova intenziteta željezničkog transporta i povećanje kamionskog saobraćaja, posebno u lokalnom transportu.

Iako je intenzivnost željezničkog dizel transporta roba 4 do 5 puta manja od kamionskog, izgradnja brzih autocesta i fleksibilnost kamionskog prevoza je nezaobilazna. Predviđa se izgradnja autocesta Bar-Podgorica-Beograd s odcjepom prema Prištini i dio Jadransko-Jonske autoceste u smjeru Trebinje-Albanija. Takođe se predviđa izgradnja dvije brze ceste. Jedna na pravcu Debeli Brijeg-Skadar, a druga na pravcu Podgorica -Nikšić-Bosna i Hercegovina.


____________________________________________________________________________________________________________________

48/178

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

10^9

tkm


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.9 Saobraćajni učin robnog saobraćaja

3.3.2 Energetska intenzivnost saobraćaja

Odvojeno su prognozirane promjene energetske intenzivnosti lokalnog i daljinskog kamionskog prevoza, dizelskog i električnog željezničkog saobraćaja i pomorskog saobraćaja. U svim scenarijima predviđeno je smanjenje naturalne intenzivnosti (specifične potrošnje goriva) lokalnog i daljinskog kamionskog prevoza i dizelskog željezničkog saobraćaja za oko 20 %, dok je za električni željeznički i pomorski saobraćaj kroz sve posmatrane godine zadržana ista energetska intenzivnost.

U putničkom transportu odvojeno se modelira intenzivnost gradskog i međugradskog automobilskog prevoza, gradskog i međugradskog autobusnog prevoza, dizelskog i električnog željezničkog putničkog saobraćaja i avionskog saobraćaja. U automobilskom međugradskom saobraćaju predviđeno je smanjenje naturalne intenzivnosti (specifične potrošnje goriva) na oko 7 l/100km, a u gradskom automobilskom prevozu predviđeno je smanjenje naturalne intenzivnosti na oko 8 l/100 km. U svim scenarijima predviđeno je smanjenje naturalne energetske intenzivnosti gradskog i međugradskog autobuskog prevoza, dizelskog željezničkog putničkog saobraćaja za oko 20 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

49/178

3.4 DOMAĆINSTVA

Domaćinstva su u neposrednoj potrošnji energije značajan sektor potrošnje. U neposrednoj potrošnji Crne Gore učestvuju s udjelom od 21 %, a u ukupnoj potrošnji električne energije s 28 %. Neposredna (finalna) potrošnja je ona potrošnja energije koju troše krajnji potrošači (industrija, saobraćaj, domaćinstva, usluge, poljoprivreda i građevinarstvo). Ukupna potrošnja je ona potrošnja u kojoj se zadovoljavaju sve energetske potrebe energetskog sistema (neposredna potrošnja, gubici, energija za pogon, energija za energetske transformacije i neenergetska potrošnja).

Dugoročno treba očekivati rast životnog standarda s kojim će rasti i energetske potrebe. Tehnički napredak će omogućiti pojavu sve učinkovitijih potrošača. Učinkovitiji potrošači će omogućiti smanjenje potrošnje energije uz istu energetsku uslugu ili komfor. Ocjena uticaja prvih i drugih faktora je predmet razrade u scenarijima energetske potrošnje domaćinstava. 3.4.1 Grijanje i hlađenje prostorija

Ukupan broj stambenih objekata u baznoj godini je 174 000. Uz ocjenjenu potreba za ukupnim brojem stambenih objekata do 223 000 stambenih objekata u visokom, 212 000 u srednjem, odnosno 201 000 stambenih objekata u niskom scenariju porasta BDP-a i uvažavanjem demolacije, proizlazi da bi 2025. godine od 22 do 30 % bili stambeni objekti izgrađeni nakon 2003. godine, tj. novi stambeni objekti.

0

50

100

150

200

250

1000

sta

nova

Novi 0 12 25 39 56Stari 174 168 164 160 156UKUPNO 174 180 189 199 212

2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.10 Broj starih i novih stambenih objekata

Za nove se stambene objekte u svim scenarijima pretpostavlja uvođenje novih i striktno pridržavanje propisa o toplotnoj izolaciji, tako da bi za nove stanove koeficijent gubitka toplote iznosio oko 2,7 Wh/m2/°C/h.. Naravno, pretpostavljena je i veća površina prosječnog novog stana. Do 2025. godine ona bi iznosila oko 86 m2.

Odvojeno su analizirani novi i stari objekti, porodične kuće sa centralnim sistemom grijanja, stanovi s centralnim sistemom grijanja i objekti sa sobnim sistemima grijanja. Za budućnost je


____________________________________________________________________________________________________________________

50/178

pretpostavljen rast udjela centralno grijanih stambenih objekata (stambeni objekti s višim standardom grijanja), rast kupovne moći i rast postotka ukupne površine objekta koja je kvalitetno grijana. Zavisno od posmatranog scenarija pretpostavljeno je da će se centralnim sistemima grijati 20 do 30 % porodičnih kuća i 8 do 10 % stanova. Isto tako je pretpostavljeno da će se povećati prosječna ogrijevana površina objekata. Pretpostavljeno je da će se do 2025. godine zavisno od scenarija i načina grijanja zagrijavati 50 do 95 % ukupne površine objekta. Za stare stanove je pretpostavljeno da bi do 2025. godine u prosjeku poboljšali toplotnu izolaciju za 10 do 20 % u zavisnosti od scenarija porasta BDP-a. To podrazumijeva zahvate kao što su zamjena jednostrukog zastakljivanja prozora višestrukim zastakljivanjem, te toplotna izolacija krovišta u samostojećim porodičnim kućama. Nadaljnje poboljšanje toplotne izolacije starih stambenih objekata je vjerovatno moguće samo uz smišljenu i organizovanu akciju, s definisanom politikom i propisanom regulativom.

Predviđeno je povećanje ukupnog broja hlađenih stambenih objekata. Predviđeno je da će u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju udio hlađenih stambenih objekata iznositi 80 %, u srednjem scenariju 65 %, a u niskom scenariju 50 % domaćinstava. U svim scenarijima hladi se ista površina objekta. Zbog većeg broja novih, energetski učinkovitijih uređaja za klimatizaciju predviđen je porast efikasnosti prosječnog uređaja za hlađenje u domaćinstvima.

3.4.2 Topla voda i kuvanje

Izvršene analize pokazuju da je potrošnja tople vode po stanovniku u Crnoj Gori niža od potrošnje u zapadnoeuropskim zemljama, dok je potrošnja toplote za kuvanje nešto veća.

U svim scenarijima pretpostavljeno je da će se do 2025. godine potrošnja energije za toplu vodu po stanovniku povećati za 50 %, a za kuvanje smanjiti za oko 20 %. 3.4.3 Električna energija za specifične potrebe

Modelskim raspoređivanjem potrošnje električne energije u domaćinstvima za toplotne namjene, što je izbilansirano s ostalim energentima za toplotnu potrošnju u domaćinstvima, kao razlika je ostala električna energija za specifične namjene. U 2003. godini ona je iznosila visokih 2358 kWh po domaćinstvu. Neke analize sprovedene na području Crne Gore pokazuju vrlo visok udio domaćinstava s mašinama za rublje, frižiderima sa zamrzivačem i zamrzivačima, tako da je ova visoka potrošnja netoplotne električne energije očekivana. Uopšte uzevši zastupljenost aparata za domaćinstvo u odnosu na današnji domaći proizvod po stanovniku relativno je velika. S porastom standarda očekuje se povećanje broja elektroničkih uređaja, mašina za suđe i sušilica za rublje, ali se isto tako predviđa i smanjenje broja frižidera sa zamrzivačima i zamrzivača, odnosno zamjena dotrajalih aparata za domaćinstvo novima, energetski učinkovitijima. Zbog suprotstavljanja ova dva trenda, specifična potrošnja netoplotne električne energije kroz sve godine zadržava se na istom nivou.


____________________________________________________________________________________________________________________

51/178

3.5 USLUŽNE DJELATNOSTI (JAVNI SEKTOR,TURIZAM I OSTALE KOMERCIJALNE DJELATNOSTI)

Turizam i ugostiteljstvo ima značajnu ulogu u budućem razvoju uslužnog sektora u Crnoj Gori. Iz tog razloga s posebnom pažnjom je modeliran budući razvoj uslužnog sektora, uvažavajući raspoložive podatke o potrošnji energije u baznoj godini i odrednice iz Strategije razvoja turizma Crne Gore do 2020. godine.

3.5.1 Zaposlenost u uslužnom sektoru

Prema podacima iz Statističkog godišnjaka iz 2004. godine u uslužnom sektoru je u baznoj 2003. godini bilo 70 145 zaposlenih što je 29 % od ukupnog broja aktivnog stanovništva. Pretpostavljeno je da će udio zaposlenih u uslužnom sektoru u aktivnom stanovništvu porasti na 45 do 50 % u zavisnosti od scenarija rasta BDP-a. Ukupni broj zaposlenih u uslužnom sektoru će porasti na 105 874 zaposlena u visokom scenariju, 97 569 u srednjem i 91547 u niskom scenariju.

0

20

40

60

80

100

120

000

zapo

slen

ih


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 3.11 Broj zaposlenih u uslužnom sektoru

3.5.2 Površina po zaposlenom u uslužnom sektoru

Na osnovu ukupne površine uslužnog sektora grada Podgorice (za koju su postojali tačni podaci) i broja stanovnika u Podgorici izračunata je prosječna površina uslužnog sektora po gradskom stanovniku. Množenjem broja gradskih stanovnika u cijeloj Crnoj Gori s izračunatom prosječnom površinom uslužnog sektora izračunata je ukupna površina uslužnog sektora za Crnu Goru. Ova površina reprezentira strukturu uslužnog sektora u Podgorici, pa joj je potrebno dodati površinu turizma i ugostiteljstva koja se najvećim dijelom nalazi u priobalju. Procjena površine sektora turizma i ugostiteljstva izvršena je prema normativu od 20 m2 površine po krevetu u turizmu i ugostiteljstvu.


____________________________________________________________________________________________________________________

52/178

Dijeljenjem ukupne površine uslužnog sektora s ukupnim brojem zaposlenih u uslužnom sektoru izračunata je prosječna površina po zaposlenom u uslužnom sektoru. Prosječna površina po zaposlenom u uslužnom sektoru iznosi visokih 45 m2 po jednom zaposlenom. Predviđeno je da se ova površina neće mijenjati u budućnosti, međutim zbog promjene broja zaposlenih u uslužnom sektoru ukupna površina uslužnog sektora će se povećati.

Ukupna površina uslužnog sektora će porasti s 3,16 mil m2 iz bazne godine na prognoziranih 6,67 mil m2 u visokom scenariju, odnosno na 6,31 mil. m2 u srednjem i 5,95 mil. m2 u niskom scenariju porasta BDP-a.

Tabela 3.3 Površina u uslužnim djelatnostima

mil. m2 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

Stari 3,16 3,13 3,12 3,10 3,09Novi 0,00 1,06 2,16 3,02 3,58Visoki scenarij 3,16 4,19 5,27 6,12 6,67

Stari 3,16 3,13 3,12 3,10 3,09Novi 0,00 0,84 1,70 2,54 3,22Srednji scenarij 3,16 3,97 4,82 5,65 6,31

Stari 3,16 3,13 3,12 3,10 3,09Novi 0,00 0,70 1,49 2,25 2,86Niski scenarij 3,16 3,83 4,61 5,36 5,95

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

mil

m2


2003 2010 2015 2020 2025

Tabela 3.4 Razvoj površine uslužnih djelatnosti


____________________________________________________________________________________________________________________

53/178

3.5.3 Energetska intenzivnost u uslužnom sektoru

Modelskom je analizom bazne 2003. godine utvrđena potrošnja ukupne toplotne energije za sve namjene na visokih 167 kWh/m2. Zbog značajne promjene strukture površine u uslužnom sektoru zbog povećanja udjela energetski manje intenzivnog turizma i ugostiteljstva pretpostavljeno je smanjenje intenzivnosti od 25 % u svim posmatranim scenarijima.

Potrošnja električne energije za netoplotne namjene (rasvjeta, kancelarijska tehnika i sl.) je u uslužnom sektoru relativno visoka, 87 kWh/m2. Analize pojedinih kategorija uslužnog sektora su pokazale da je ta potrošnja po jedinici površine hotela relativno niska, a znatno viša u trgovinama, administrativnim i poslovnim zgradama. Upoređujući današnji nivo ove intenzivnosti potrošnje u nekim zemljama zapada i očekujući u budućnosti veću zastupljenost turizma i ugostiteljstva u ukupnoj površini usluga, predviđen je rast potrošnje električne energije za netoplotne namjene po jedinici površine uslužnog sektora do 100 kwh/m2.

_______________________________________________ 4 MOGUĆI SCENARIJ RASTA FINALNE POTROŠNJE ENRGIJE U CRNOJ GORI

____________________________________________________________________________________________________________________

54/178

4 MOGUĆI SCENARIJI RASTA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U CRNOJ GORI

4.1 ENERGETSKE POTREBE U POLJOPRIVREDI I GRAĐEVINARSTVU

4.1.1 Prognoza korisne toplotne energije i motornih goriva

4.1.1.1 Poljoprivreda

Poljoprivreda je u ukupnoj potrošnji energije u Crnoj Gori u baznoj godini učestvovala s udjelom od 0,54 %.

Ukupna potrošnja korisne energije u poljoprivredi će porasti s 0,435 PJ iz bazne 2003. godine na 0,753 PJ u visokom scenariju, odnosno 0,680 PJ u srednjem i 0,521 u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne potrošnje energije u poljoprivredi u visokom scenariju je 4,4 %, a u srednjem i niskom scenariju 3,9 odnosno 2,7 %.

Ukupna korisna toplotna potrošnja (korisna potrošnja svih energenata koji se koriste za toplotne namjene) će porasti s 0,017 PJ iz bazne godine na 0,47 PJ u visokom scenariju odnosno na 0,040 PJ u srednjem i 0,030 PJ u niskom scenariju.

Potrošnja motornih goriva će porasti sa 0,244 PJ iz bazne godine na 0,616 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,564 PJ u srednjem i 0,435 PJ u niskom scenariju.

Potrošnja električne energije za specifične namjene će porasti sa 0,032 PJ iz bazne godine na 0,090 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,077 PJ u srednjem i 0,057 PJ u niskom scenariju.

Udio motornih goriva će se, u zavisnosti od scenarija razvoja, smanjiti sa 83,3 % iz bazne godine na 81,8 % u visokom scenariju, odnosno na 82,8 % u srednjem scenariju, dok će u niskom scenariju ostati na udjelu iz bazne godine. Udio korisne toplotne potrošnje će porasti s 5,7 % u baznoj godini na 6,2 % u visokom scenariju, odnosno na 5,9 % u srednjem scenariju i ostati na udjelu iz bazne godine u niskom scenariju. Udio električne energije za specifične potrebe će ostati u oba scenarija na oko 11 do 12 %. Udjeli korisne toplotne energije, motornih goriva i električne energije u niskom scenariju kroz sve godine ostaju na nivou iz bazne godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

55/178

0,293

0,4350,406

0,367

0,566

0,504

0,419

0,691

0,608

0,476

0,753

0,680

0,521

0,2930,293

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

0,800

0,900

1,000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Toplotna potr. Motorna goriva Specifična el.en. UKUPNO

Slika 4.1 Prognoza korisne energije u poljoprivredi

4.1.1.2 Građevinarstvo

Građevinarstvo je u ukupnoj potrošnji energije u Crnoj Gori u baznoj godini učestvovalo s udjelom od 0,77 %.

U građevinarstvu će ukupna potrošnja korisne energije porasti s 0,422 PJ iz bazne 2003. godine na 2,538 PJ u visokom scenariju, odnosno 1,895 PJ u srednjem i 1,253 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne potrošnje energije u građevinarstvu je u visokom scenariju 8,5 %, a u srednjem i niskom scenariju 7,1 odnosno 5,1 %.

Ukupna korisna toplotna potrošnja (korisna potrošnja svih energenata koji se koriste za toplotne namjene) će porasti s 0,002 PJ iz bazne godine na 0,010 PJ u visokom scenariju odnosno na 0,007 PJ u srednjem i 0,005 PJ u niskom scenariju.

Potrošnja motornih goriva će porasti sa 0,406 PJ iz bazne godine na 2,441 PJ u visokom scenariju, odnosno na 1,823 PJ u srednjem i 1,206 PJ u niskom scenariju.

Potrošnja električne energije za specifične namjene će porasti sa 0,014 PJ iz bazne godine na 0,087 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,065 PJ u srednjem i 0,043 u niskom scenariju.

Udio motornih goriva će se u svim scenarijima kroz posmatrane godine zadržati na udjelu od 96,2 %, potrošnja električne energije će ostati na udjelu od 3,4 %, a udio korisne toplotne energije na zanemarivih 0,4 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

56/178

0,422

0,737 0,668 0,598

1,199

0,989

0,779

1,831

1,414

0,997

2,538

1,895

1,253

0,422 0,422

0,000

0,500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Toplotna potr. Motorna goriva Specifična el.en. UKUPNO

Slika 4.2 Korisna potrošnja energije u građevinarstvu

4.1.2 Scenariji korisne toplotne energije i motornih goriva

Struktura potrošnje energenata za proizvodnju korisne toplotne energije definisana je modeliranom ili ostvarenom strukturom u baznoj godini, koja se u budućnosti mijenja u zavisnosti od scenarija razvoja potrošnje gasnih i tekućih goriva. Kada govorimo o gasnim gorivima razgovaramo o, sa vazduhom miješanim ili isparenim TNG-om, kojeg u zadnjim posmatranim godinama (ako se izgradi gasovodni transportni sistem) može zamijeniti prirodni gas. Penetracija TNG-a u toplotno tržište modelirana je na osnovu pretpostavljene različite dinamike razvoja gasnih sistema u većim gradovima (porast priključenja potrošača), u zavisnosti od posmatranog scenarija BDP-a.

Zbog izrazite orijentacije Crne Gore prema razvoju turizma kao vrlo značajne privredne grane čiji razvoj zahtijeva čistu okolinu i čiste tehnologije, pretpostavljen je veći udio čistih gasovitih goriva, koja dijelom zamjenjuju manje čista tekuća goriva.

Struktura pojedinih goriva u ukupnoj potrošnji motornih goriva je isto kao struktura energenata za proizvodnju korisne toplotne energije definisana na osnovu udjela pojedinih goriva u baznoj godini i na prognoziranom nivou prodora ostalih, ekološki prihvatljivijih goriva, kao što su biodizel, gas (TNG ili prirodni gas) ili vodonik.


4.1.2.1.1 Motorna goriva

U baznoj godini ukupna potrošnja motornih goriva zadovoljavana je mineralnim motornim gorivima (mineralna motorna goriva su motorna goriva proizvedena iz nafte). U budućnosti je u zavisnosti od scenarija rasta BDP-a predviđen veći ili manji prodor biogoriva. Prema direktivama EU vezanim za biogoriva preporučeno je da bi u zemljama EU, udio biogoriva u ukupnoj potrošnji motornih goriva na kraju 2005. godine trebao iznositi 2 %, a na kraju 2010. godine 5,75 %. Navedeni udjeli su preporuka i nove članice mogu dogovoriti druge vrijednosti koje postaju


____________________________________________________________________________________________________________________

57/178

obavezujuće. Na osnovu navedenog vidljivo je da Crna Gora nema nikakvih obaveza prema direktivama o biogorivima, ali zbog ekoloških potreba i stremljenja prema članstvu u EU, smatramo da je nužno stimulisati potrošnju biogoriva u svim sektorima potrošnje.

Na osnovu te odrednice predviđeno je da udio biogoriva poraste u visokom scenariju na 15 %, u srednjem scenariju na 11 %, a u niskom scenariju na 5 %.

Motorna goriva za poljoprivredu - visoki scenarij

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Mineralna motorna goriva Vodonik Biodizel Ukupno

Motorna goriva za poljoprivredu - srednji scenarij

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Mineralna motorna goriva Vodonik Biodizel Ukupno Motorna goriva za poljoprivredu - niski scenarij

0,000

0,100

0,200

0,300

0,400

0,500

0,600

0,700

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Mineralna motorna goriva Vodonik Biodizel Ukupno

Slika 4.3 Motorna goriva u poljoprivredi – prognozirani udjeli


____________________________________________________________________________________________________________________

58/178

4.1.2.1.2 Korisna toplotna potrošnja

U baznoj 2003. godini ukupne korisne toplotne potrebe u poljoprivredi su zadovoljavane tekućim gorivima (ekstra lako lož ulje i lož ulje) .

Struktura energenata za korisne toplotne potrebe u poljoprivredi mijenjaće se na osnovu različite prognoze povećanja udjela TNG-a, biomase i sunčeve energije.

U visokom scenariju predviđen je porast udjela TNG-a na 34 %, u srednjem scenariju na 15 %, a u niskom scenariju na 10 %.

Udio sunčeve energije u visokom scenariju će porasti na 15 %, u srednjem scenariju na 10 %, a u niskom scenariju 5 %.

Udio biomase će porasti u visokom scenariju na 10 %, u srednjem scenariju na 7 % i niskom scenariju na 3 %.

Toplotna potrošnja u poljoprivredi - visoki scenarij

0,000

0,010

0,020

0,030

0,040

0,050

0,060

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Tečna goriva TNG Sunčeva energija Biomasa Ukupno

Toplotna potrošnja u poljoprivredi - srednji scenarij

0,000

0,010

0,020

0,030

0,040

0,050

0,060

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Tečna goriva TNG Sunčeva energija Biomasa Ukupno Toplotna potrošnja u poljoprivredi - niski scenarij

0,000

0,010

0,020

0,030

0,040

0,050

0,060

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Tečna goriva TNG Sunčeva energija Biomasa Ukupno

Slika 4.4 Energenti u korisnoj toplotnoj potrošnji - poljoprivreda


____________________________________________________________________________________________________________________

59/178


4.1.2.2.1 Motorna goriva

U baznoj godini ukupna potrošnja motornih goriva sastojala se od dizelskih goriva. U budućnosti je, u zavisnosti od scenarija rasta BDP-a, predviđen prodor biogoriva i motornih benzina.

U sva tri scenarija udio motornih benzina bi do 2025. godine postepeno porastao na udio od 6 %. Udio biogoriva bi porastao u visokom scenariju na 9 %, u srednjem scenariju na 5 %, a u niskom scenariju na 3 %. Udio dizelskog goriva bi u 2025. godini u visokom scenariju iznosio 85 %, u srednjem scenariju 89, a u niskom scenariju 92 %.

Motorna goriva u graditeljstvu - visoki scenarij

0,000

0,500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Motorni benzin Biodizel Dizelsko gorivo Ukupno

Motorna goriva u graditeljstvu - srednji scenarij

0,000

0,500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Motorni benzin Biodizel Dizelsko gorivo Ukupno Motorna goriva u graditeljstvu - niski scenarij

0,000

0,500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Motorni benzin Biodizel Dizelsko gorivo Ukupno

Slika 4.5 Motorna goriva u graditeljstvu – prognozirani udjeli


____________________________________________________________________________________________________________________

60/178


U baznoj 2003. godini ukupne korisne toplotne potrebe u građevinarstvu su zadovoljavane ugljem.

Struktura energenata za korisne toplotne potrebe u građevinarstvu mijenjaće se na osnovu različite prognoze povećanja udjela TNG-a i tekućih goriva. U visokom scenariju predviđen je porast udjela TNG-a na 34 %, u srednjem scenariju na 20 %, a u niskom scenariju na 16 %.

Udjeli tekućih goriva će porasti, u visokom scenariju na 9 %, a u srednjem i niskom scenariju na 6 %. Udio uglja će se smanjitI, u visokom scenariju na udio od 58 %, u srednjem scenariju na udio od 74 %, a u niskom scenariju na udio od 84 %.

Toplotna potrošnja u građevinarstvu - visoki scenarij

-0,0020,0000,0020,0040,0060,0080,0100,0120,0140,016

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Ukupno

Toplotna potrošnja u građevinarstvu - srednji scenarij

-0,0020,0000,0020,0040,0060,0080,0100,0120,0140,016

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Ukupno Toplotna potrošnja u građevinarstvu - niski scenarij

-0,0020,0000,0020,0040,0060,0080,0100,0120,0140,016

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Ukupno Slika 4.6 Energenti u korisnoj toplotnoj potrošnji - građevinarstvo


____________________________________________________________________________________________________________________

61/178

4.1.3 Proračun finalne potrošnje energije

Finalna potrošnja energije izračunava se na osnovu korisne potrošnje pojedinih energenata koja se dijeli odgovarajućim faktorom iskorišćenja tehnologije.


Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 0,30 PJ iz bazne 2003. godine na 0,76 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,69 PJ u srednjem ili 0,53 PJ u niskom scenariju.

Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta finalne potrošnje energije u poljoprivredi je, u visokom scenariju 3,2 %, a u srednjem i niskom scenariju 2,7 odnosno 1,7 %.

Udio motornih goriva će se sa visokih 82,4 %, u baznoj godini, smanjiti na 62,7 % u visokom scenariju, odnosno na 72,8 u srednjem i 78,3 % u niskom scenariju. Udio biodizela će se u visokom scenariju povećati na 12,1 %, odnosno povećati na 9,0 % u srednjem i 4,1 % u niskom scenariju.

Udio tekućih goriva će se sa 6,8 % iz bazne godine, u visokom scenariju smanjiti na 3,1 %, odnosno smanjiti na 3,9 % u srednjem i 5,6 % u niskom scenariju.

Udio električne energije će u svim posmatranim scenarijima kroz sve posmatrane godine biti oko 11 %.

Ostali energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije učestvuju s pojedinačnim udjelima manjim od 3 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

62/178

Tabela 4.1 Ukupna finalna potrošnja energije u poljoprivredi (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Mineralna mot.goriva 0,27 0,24 0,35 0,44 0,51 0,52Biodizel 0,00 0,00 0,01 0,03 0,06 0,09Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Tečna goriva 0,04 0,02 0,03 0,03 0,03 0,02TNG 0,00 0,00 0,00 0,00 0,01 0,02Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,00 0,01 0,01Biomasa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,01Električna energija 0,04 0,03 0,05 0,06 0,08 0,09UKUPNO 0,35 0,30 0,44 0,57 0,70 0,76

SREDNJI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Motorna goriva 0,27 0,24 0,33 0,39 0,46 0,50Biodizel 0,00 0,00 0,01 0,03 0,05 0,06Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Tečna goriva 0,04 0,02 0,03 0,03 0,03 0,03TNG 0,00 0,00 0,00 0,00 0,01 0,01Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Biomasa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Električna energija 0,04 0,03 0,04 0,06 0,07 0,08UKUPNO 0,35 0,30 0,41 0,51 0,62 0,69

NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Motorna goriva 0,27 0,24 0,30 0,34 0,39 0,41Biodizel 0,00 0,00 0,00 0,01 0,01 0,02Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Tečna goriva 0,04 0,02 0,03 0,03 0,03 0,03TNG 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Biomasa 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Električna energija 0,04 0,03 0,04 0,05 0,05 0,06UKUPNO 0,35 0,30 0,37 0,42 0,48 0,53

• Mineralna motorna goriva su goriva koja su proizvedena iz sirove nafte, znači da su destilati nafte. • Biogoriva ne spadaju u grupu mineralnih motornih goriva.

0,350,30

0,440,41

0,37

0,57

0,51

0,42

0,70

0,62

0,48

0,76

0,69

0,53

0,300,300,350,35

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

1,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Motorna goriva Biodizel VodonikTečna goriva UNP Sunčeva energijaBiomasa Električna energija UKUPNO

Slika 4.7 Ukupna finalna potrošnja energije u poljoprivredi


____________________________________________________________________________________________________________________

63/178


Ukupna finalna potrošnja energije u građevinarstvu će porasti s 0,42 PJ iz bazne 2003. godine na 2,54 PJ u visokom scenariju, odnosno na 1,90 PJ ili 1,25 PJ u srednjem ili niskom scenariju.

Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta finalne potrošnje energije u građevinarstvu je u visokom scenariju 7,5 %, a u srednjem i niskom scenariju 6,2 odnosno 4,5 %.

Udio dizelskog goriva će se sa visokih 96,2 % u baznoj godini smanjiti na 81,8 % u visokom scenariju, odnosno na 85,6 % u srednjem i 87,5 % u niskom scenariju. Udio biodizela će se u visokom scenariju povećati na 8,7 %, odnosno povećati na 4,8 % u srednjem i 2,9 % u niskom scenariju. Udio motornih benzina u sva tri scenarija će iznositi 5,8 %, dok su udjeli ostalih energenata u finalnoj potrošnji energije u građevinarstvu pojedinačno niži od 5 %.

Tabela 4.2 Ukupna finalna potrošnja energije u građevinarstvu (PJ)

VISOKI SCENARIJ

2000 2003 2010 2015 2020 2025Ugalj 0,014 0,002 0,003 0,004 0,005 0,006TNG 0,000 0,000 0,000 0,001 0,002 0,003Motorni benzin 0,000 0,000 0,021 0,046 0,088 0,146Biodizel 0,000 0,000 0,021 0,058 0,123 0,220Dizelsko gorivo 0,384 0,406 0,667 1,049 1,550 2,075Tečna goriva 0,000 0,000 0,000 0,000 0,001 0,001Električna energija 0,019 0,014 0,025 0,041 0,063 0,087UKUPNO 0,417 0,422 0,737 1,199 1,831 2,538


Ugalj 0,014 0,002 0,002 0,003 0,005 0,005TNG 0,000 0,000 0,000 0,000 0,001 0,001Motorni benzin 0,000 0,000 0,019 0,038 0,068 0,109Biodizel 0,000 0,000 0,010 0,029 0,054 0,091Dizelsko gorivo 0,384 0,406 0,614 0,885 1,238 1,623Tečna goriva 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000Električna energija 0,019 0,014 0,023 0,034 0,048 0,065UKUPNO 0,417 0,422 0,668 0,989 1,414 1,895

NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,014 0,002 0,002 0,003 0,003 0,004TNG 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000Motorni benzin 0,000 0,000 0,017 0,030 0,048 0,072Biodizel 0,000 0,000 0,000 0,000 0,010 0,036Dizelsko gorivo 0,384 0,406 0,558 0,719 0,902 1,097Tečna goriva 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000 0,000Električna energija 0,019 0,014 0,020 0,027 0,034 0,043UKUPNO 0,417 0,422 0,598 0,779 0,997 1,253


____________________________________________________________________________________________________________________

64/178

0,42 0,42 0,42 0,42 0,42 0,42

0,74 0,67 0,60

1,20

0,99

0,78

1,83

1,41

1,00

2,54

1,90

1,25

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Dizelsko gorivo Ugalj TNGMotorni benzin Biodizel Tečna gorivaElektrična energija UKUPNO

Slika 4.8 Ukupna finalna potrošnja energije u građevinarstvu


____________________________________________________________________________________________________________________

65/178

4.2 ENERGETSKE POTREBE U INDUSTRIJI

4.2.1 Prognoza energetskih potreba u industriji

Odvojeno se prognoziraju potrošnja goriva za toplotu visokih temperatura, toplota niskih temperatura, potrošnja električne energije za specifične namjene i potrošnja ostalih oblika energije za specifične potrebe.

Toplota visokih temperatura proizvodi se direktnim sagorijevanjem goriva u različitim industrijskim procesima.

Toplota niskih temperatura je toplota u obliku pare i vrele vode a osigurava se proizvodnjom u industrijskim kotlarnicama, industrijskim kogeneracijama ili iz sistema daljinske toplote.

4.2.1.1 Prognoza toplote visokih temperatura u industriji

Ukupna potrošnja korisne toplote visokih temperatura će s 2,61 PJ iz bazne 2003. godine porasti na 3,32 PJ u visokom scenariju, odnosno 3,10 PJ u srednjem i 2,89 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne toplote visokih temperatura u industriji je u visokom scenariju 1,1 %, a u srednjem i niskom scenariju 0,8 odnosno 0,5 %.

1,53 1,53 1,53

2,61 2,61 2,61 2,69 2,68 2,672,81 2,77 2,72

3,022,91

2,80

3,323,10

2,89

0,000

0,500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Električna energija UKUPNO

Slika 4.9 Korisna toplota visokih temperatura u industriji

4.2.1.2 Prognoza toplote niskih temperatura u industriji

Ukupna potrošnja korisne toplote niskih temperatura će s 2,81 PJ iz bazne 2003. godine porasti na 6,96 PJ, u visokom scenariju, odnosno 5,63 PJ u srednjem i 4,35 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne toplote niskih temperatura u industriji je u visokom scenariju 4,2 %, a u srednjem i niskom scenariju 3,2 odnosno 2,0 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

66/178

2,79 2,79 2,79 2,81 2,81 2,813,32 3,23 3,12

4,093,78

3,44

5,29

4,57

3,83

6,96

5,63

4,35

0,000

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Ind. kotlarnice Ind. kogeneracije UKUPNO

Slika 4.10 Korisna toplota niskih temperatura u industriji

4.2.1.3 Prognoza električne energije za specifične potrebe u industriji

Ukupna potrošnja električne energije za specifične potrebe će porasti s 7,27 PJ iz bazne 2003. godine na 12,59 PJ u visokom scenariju, odnosno 11,93 PJ u srednjem i 10,38 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta električne energije za specifične potrebe u industriji je u visokom scenariju 2,5 %, a u srednjem i niskom scenariju 2,3 odnosno 1,6 %.

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.11 Električna energija za specifične potrebe u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

67/178

4.2.1.4 Prognoza ostalih oblika energije za specifične potrebe u industriji

U industriji Crne Gore, od ostalih oblika energije za specifične potrebe se troši dizelsko gorivo u industriji obojenih metala.

Energetska intenzivnost motornih goriva za obojene metale je definisana na način da se potrošnja iz bazne godine zadrži na istom nivou kroz sve godine u budućnosti. Potrošnja motornih goriva u industriji će kroz sve posmatrane godine ostati na 0,08 PJ iz bazne 2003. godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

68/178

4.2.2 Scenariji za korisnu energiju visokih temperatura u industriji

U baznoj 2003. godini ukupne korisne energetske potrebe za toplotu visokih temperatura se zadovoljavaju ugljem, tečnim naftnim gasom, derivatima nafte (tekuća goriva) i električnom energijom.

S obzirom na vrlo nisku ogrjevnu vrijednost domaćeg lignita (9,21 MJ/kg) nije moguće ozbiljno računati na značajnije povećanje potrošnje uglja u visokotemperaturnim procesima.

Strategijom rasta i strukture BDP-a predviđen je razvoj energetski neintenzivne, visokodohodovne precizne industrije, koja će u svom pogonu zahtijevati energente visokog toplotnog učinka i mogućnost visokokvalitetne regulacije. Iz ove odrednice proizlaze scenariji raspodjele potrošnje različitih energenata u korisnoj energiji visokih temperatura.

U visokom scenariju predviđen je porast udjela TNG-a s 1 % u baznoj na 40 % u zadnjoj posmatranoj godini. U srednjem scenariju udio TNG-a će porasti na 20 %, a u niskom scenariju na 5 %.

Udio električne energije će u svim scenarijima porasti sa 7,5 % iz bazne godine na 14 % u 2025. godini.

Udio uglja će se zadržat na udjelu od 1 % iz bazne godine kroz cijelo posmatrano razdoblje.

Skladno porastu udjela ostalih energenata, udio derivata nafte (tekućih goriva) će se smanjiti sa 90 % udjela u baznoj godini na 45 % u visokom scenariju, odnosno na 65 % u srednjem i 80 % u niskom scenariju.

Udjeli energenata u korisnoj energiji visokih temperatura - visoki scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Električna energija

Udjeli energenata u korisnoj energiji visokih temperatura - srednji scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Električna energija Udjeli energenata u korisnoj energiji visokih

temperatura - niski scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Električna energija

Slika 4.12 Udjeli energenata u korisnoj energiji visokih temperatura u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

69/178

4.2.3 Scenariji za korisnu energiju niskih temperatura u industriji

U baznoj 2003. godini ukupne korisne energetske potrebe za toplotu niskih temperatura su se zadovoljavale proizvodnjom u industrijskim kotlarnicama. U budućnosti je predviđeno da industrijske kotlarnice jednim dijelom zamijene industrijske kogeneracije.

Pri izradi scenarija potrošnje energije niskih temperatura predviđen je različiti porast udjela industrijskih kogeneracija u ukupnoj potrošnji korisne toplotne energije niskih temperatura.

U visokom scenariju predviđen je porast udjela industrijskih kogenearcija do 60 %, u srednjem scenariju do udjela od 40, a u niskom scenariju do udjela od 10 %.

Udjeli u toploti niskih temperatura - visoki scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ind. kotlarnice Ind. kogeneracije Udjeli u toploti niskih temperatura - srednji scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ind. kotlarnice Ind. kogeneracije Udjeli u toploti niskih temperatura - niski scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ind. kotlarnice Ind. kogeneracije

Slika 4.13 Udjeli industrijskih kotlarnica i kogeneracija u proizvodnji niskotemperaturne toplote


____________________________________________________________________________________________________________________

70/178

4.2.4 Analiza i scenariji razvoja industrijskih kogeneracija

U prethodnom poglavlju definisani su scenariji porasta udjela industrijskih kogeneracija u energiji niskih temperatura. U visokom scenariju predviđen je porast udjela industrijskih kogeneracija do 60 %, u srednjem scenariju do udjela od 40, a u niskom scenariju do udjela od 10 %.

Proizvodnja pare i vrele vode u industrijskim kogeneracijama će porasti u visokom scenariju na 4,18 PJ, u srednjem scenariju na 2,25 PJ i u niskom scenariju na 0,44 PJ.

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

4,50

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.14 Proizvodnja pare i vrele vode u industrijskim kogeneracijama

Industrijske kogeneracije će za pogon koristiti tečni gas i tekuća goriva. Zbog vrlo niske ogrjevne vrijednosti domaćeg lignita nije predviđeno korišćenje uglja u industrijskim kogeneracijama. Biomasa se u kogenercijama koristi samo u vrlo velikim drvnim industrijama koje imaju zadovoljavajuće količine drvnoga otpada. Zbog toga nije predviđeno korišćenje biomase u industrijskim kogeneracijama.

Pretpostavljeno je da će industrijske kogeneracije u visokom scenariju koristiti tečni gas s udjelom od 80 %, a s udjelom od 20 % tekuća goriva. U srednjem scenariju kogeneracije će s podjednakim udjelima koristiti tečni gas i tekuća goriva, a u niskom scenariju koristiti tečni gas s udjelom od 30 %, a s udjelom od 70 % tekuća goriva. Potrošnja energenata je prikazana kao finalna potrošnja.


____________________________________________________________________________________________________________________

71/178

0,00 0,00 0,00

0,630,30 0,09

1,571,17

0,24

3,61

2,36

0,45

7,70

4,15

0,80

0,000

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Biomasa UKUPNO

Potrošnja TNG-a u industrijskim kogeneracijama

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

PJ


2003 2010 2015 2020 2025


____________________________________________________________________________________________________________________

72/178

Potrošnja tečnih goriva u industrijskim kogeneracijama

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.15 Potrošnja goriva u industrijskim kogeneracijama

Potrošnja tečnog gasa će porasti u visokom scenariju na 6,16 PJ, u srednjem scenariju na 2,08 a u niskom scenariju na 0,24 PJ. Potrošnja tekućih goriva u industrijskim kogeneracijama će u visokom scenariju porasti na 1,54 PJ, u srednjem scenariju će porasti na 2,08 PJ, a u niskom scenariju će porasti na 0,56 PJ.

U industrijskim kogeneracijama će se uz proizvodnju pare i vrele vode proizvoditi električna energija. U visokom scenariju proizvodit će se 1,61 PJ električne energije, u srednjem scenariju će se proizvoditi 0,87 PJ, a u niskom scenariju 0,17 PJ električne energije.

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.16 Proizvodnja električne energije u industrijskim kogeneracijama (PJ)


____________________________________________________________________________________________________________________

73/178

0,00

50,00

100,00

150,00

200,00

250,00

300,00

350,00

400,00

450,00

500,00

GW

h


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.17 Proizvodnja električne energije u industrijskim kogeneracijama (GWh)


____________________________________________________________________________________________________________________

74/178

4.2.5 Analiza i scenariji razvoja industrijskih kotlarnica

U prethodnim poglavljima definisani su scenariji porasta udjela industrijskih kogeneracija u energiji niskih temperatura u industriji, na osnovu čijeg porasta se smanjuje udio industrijskih kotlarnica u ukupnoj potrošnji toplotne energije niske temperature. U visokom scenariju predviđeno je smanjenje udjela industrijskih kotlarnica do udjela od 40 %, u srednjem scenariju do udjela od 60, a u niskom scenariju do udjela od 90 %.

Proizvodnja pare i vrele vode u industrijskim kotlarnicama u visokom scenariju će se smanjiti na 2,78 PJ, a u srednjem scenariju će porasti na 3,38 PJ i u visokom scenariju na 3,92 PJ.

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

4,50

PJ

Visoki 2,79 2,81 2,98 3,25 3,34 2,78Srednji 2,79 2,81 3,07 3,15 3,29 3,38Niski 2,79 2,81 3,07 3,31 3,59 3,92

2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.18 Proizvodnja pare i vrele vode u industrijskim kotlarnicama

Finalna potrošnja energije izračunava se na osnovu korisne potrošnje pojedinih energenata korišćenih za proizvodnju pare i vrele vode u kotlarnicama koja se dijeli odgovarajućim faktorom iskorišćenja tehnologije. U svim scenarijima predviđeno je poboljšanje efikasnosti korišćenih tehnologija, odnosno povećanje faktora iskorišćenja kotla.

Ukupna finalna potrošnja energije u industrijskim kotlarnicama će se smanjiti s 3,38 PJ iz bazne godine na 3,09 PJ u visokom scenariju. U srednjem scenariju će se povečati na 3,75 PJ, a u niskom scenariju će se povečati na 4,35 PJ.


____________________________________________________________________________________________________________________

75/178

Tabela 4.3 Finalna potrošnja goriva u industrijskim kotlarnicama

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,56 0,41 0,31 0,22 0,12 0,03TNG 0,00 0,00 0,07 0,38 0,75 0,93Tečna goriva 2,62 2,90 3,06 3,03 2,75 1,95Ind. otpaci 0,20 0,07 0,10 0,14 0,18 0,19UKUPNO 3,38 3,38 3,53 3,77 3,80 3,09



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


3,38 3,38 3,38 3,38 3,38 3,383,53 3,63 3,64 3,77 3,66

3,85 3,80 3,754,09

3,09

3,75

4,35

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Ugalj TNG Tečna goriva Ind. otpaci UKUPNO

Slika 4.19 Finalna potrošnja goriva u industrijskim kotlarnicama

Udio uglja će se s udjela od 12 % u baznoj godini smanjiti na 1 % u visokom i srednjem scenariju, odnosno na 3 % u niskom scenariju.

Udio tekućih goriva će se sa visokih 86 % udjela iz bazne godine u visokom scenariju smanjiti na 63 %. U srednjem scenariju će se udio tekućih goriva smanjiti na 80 %, dok će se udio tekućih goriva u niskom scenariju povećati na 87 %.

Smanjenje udjela tekućih goriva i uglja, rezultat je istorijskog trenda i uvođenja tečnog gasa i industrijskih otpadaka.


____________________________________________________________________________________________________________________

76/178

Udio tečnog gasa u potrošnji energije u industrijskim kotlarnicama će porasti do zadnje posmatrane godine, u visokom scenariju na 30 %, u srednjem scenariju na 15 % i u niskom scenariju na 8 %.

Udio industrijskih otpadaka će porasti, u visokom scenariju na 6 %, u srednjem scenariju na 4 %, dok je u niskom scenariju predviđeno zadržavanje udjela od 2 %, iz bazne godine, u svim budućim prognoziranim godinama.

Gorivo za ind. kotlarnice - udjeli visoki scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Ind. otpaci Gorivo za ind. kotlarnice - udjeli srednji scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Ind. otpaci Gorivo za ind. kotlarnice - udjeli niski scenarij

0102030405060708090

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna goriva Ind. otpaci

Slika 4.20 Potrošnja goriva u industrijskim kotlarnicama - udjeli


____________________________________________________________________________________________________________________

77/178

4.2.6 Proračun finalne potrošnje energije u industriji

Sabiranjem finalne potrošnje energenata za visoke temperature, pare i vrele vode iz industrijskih kotlarnica i kogeneracija, potrošnje električne energije za specifične potrebe i ostalih oblika energije za specifične potrebe izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u industriji Crne Gore.

Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 14,07 PJ iz bazne 2003. godine na 23,91 PJ u visokom scenariju, 21,59 PJ u srednjem scenariju i 18,52 PJ u niskom scenariju.

Prosječna godišnja stopa rasta potrošnje finalne energije u viskom scenariju iznosi 2,4 %. U srednjem scenariju iznosi 2,0 i u niskom scenariju iznosi 1,3 % godišnje.

Udio uglja u finalnoj potrošnji energije industrije će se s 0,3 % u finalnoj potrošnji u baznoj godini smanjiti do 2025. godine u svim scenarijima na udio od 0,2 %.

Udio tečnog gasa (predstavlja sva gasovita goriva) će se s 0,3 % u baznoj godini, do 2025. godine u visokom scenariju povećati na udio od 7,4 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 3,8 %, a u niskom će porasti na 1,0 %.

Udio tekućih goriva će se s udjela od 25,8 % u baznoj godini smanjiti u visokom scenariju na 8,3 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 12,4 %, a u niskom će se smanjiti na 16,6 %.

Udio dizelskog goriva će se u visokom scenariju smanjiti s 0,5 % iz bazne godine na 0,3 % u visokom scenariju. U srednjem i niskom scenariju udio dizelskog goriva će se smanjiti na 0,4 %.

Udio električne energije će se s 53,1 % u baznoj godini u visokom scenariju porasti na udio od 54,6 % u 2025. godini. U srednjem scenariju udio električne energije će porasti na 57,1 %, a u niskom će porasti na 58,2 %.

Udio toplotne energije će se s 20,0 % u baznoj godini povećati u visokom scenariju na 29,1 %. U srednjem scenariju udio toplotne energije će porasti na 26,1 %, a u niskom će porasti na 23,5 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

78/178

Tabela 4.4 Finalna potrošnja energije u industriji (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,02 0,04 0,04 0,04 0,04 0,04TNG 0,05 0,05 0,15 0,50 0,97 1,77Tečna goriva 2,02 3,63 3,45 3,10 2,70 1,99Dizelsko gorivo 0,12 0,08 0,08 0,08 0,08 0,08Električna energija 6,43 7,47 8,44 9,15 10,79 13,06Toplotna energija 2,79 2,81 3,32 4,09 5,29 6,96UKUPNO 11,43 14,07 15,48 16,96 19,88 23,91



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


11,43 11,43

14,07 14,0715,48 15,30

16,9616,5915,95

19,8818,79

17,19

23,91

21,59

18,5215,50

14,07

11,43

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

30,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Ugalj TNG Tečna gorivaDizelsko gorivo Električna energija Toplotna energijaUKUPNO

Slika 4.21 Finalna potrošnja energije u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

79/178

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

PJ

Visoki 11,4 12,4 13,5 14,1 14,3 15,5 17,0 19,9 23,9Srednji 11,4 12,4 13,5 14,1 14,3 15,5 16,6 18,8 21,6Niski 11,4 12,4 13,5 14,1 14,3 15,3 15,9 17,2 18,5

2000 2001 2002 2003 2004 2010 2015 2020 2025

Slika 4.22 Ukupna finalna potrošnja energije u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

80/178

4.3 ENERGETSKE POTREBE U SAOBRAĆAJU

4.3.1 Prognoza motornih goriva u saobraćaju

Ukupna potrošnja energije u saobraćaju će porasti s 5,7 PJ iz bazne 2003. godine na 13,8 PJ u visokom scenariju, odnosno 11,7 PJ u srednjem i 9,7 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne energije u saobraćaju, u visokom scenariju je 4,1 %, a u srednjem i niskom scenariju 3,3, odnosno 2,4 %.

Ukupna potrošnja motornih goriva će porasti s 5,6 PJ iz bazne godine na 13,5 PJ, u visokom scenariju, odnosno na 11,4 PJ u srednjem i 9,5 PJ u niskom scenariju. Ostvarene prosječne godišnje stope rasta motornih goriva su 4,0 % u visokom scenariju, 3,3 % u srednjem i 2,4 % u niskom scenariju.

Potrošnja električne energije u saobraćaju će porasti sa 0,09 PJ iz bazne godine na 0,33 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,28 PJ u srednjem i 0,22 PJ u niskom scenariju. Prosječne godišnje stope rasta su nešto više od stopa rasta motornih goriva i u visokom scenariju iznose 6,2 %, u srednjem 5,4 i u niskom scenariju 3,6 % godišnje.

7,7 7,7 7,7

5,7 5,7 5,7

9,18,1

7,1

11,4

10,0

8,5

13,1

11,3

9,4

13,8

11,7

9,7

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

18,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Motorna goriva El. energija UKUPNO

Slika 4.23 Prognoza energetske potrošnje u saobraćaju


____________________________________________________________________________________________________________________

81/178

4.3.2 Scenariji motornih goriva u saobraćaju

Osnovne smjernice razvoja scenarija potrošnje motornih goriva se baziraju na povećanju udjela dizelskih goriva (mineralnog i biodizela), vodonika i tečnog gasa u strukturi ukupne potrošnje goriva u saobraćaju.

Modelom je unaprijed određena potrošnja mlaznog goriva u vazdušnom saobraćaju i potrošnja električne energije u željezničkom transportu.

Promjena strukture potrošnje ostalih goriva u saobraćaju definisana je na način da se u sva tri scenarija modelira porast potrošnje dizelskih goriva, tečnog naftnog gasa i vodonika, dok je potrošnja motornih benzina zavisna varijabla. U sva tri posmatrana scenarija pretpostavljen je porast udjela svih dizelskih goriva sa 46 % u baznoj na 48 % u zadnjoj posmatranoj godini. U visokom scenariju udio biodizela dizelskim gorivima u zadnjoj posmatranoj godini iznosi 10 %, u srednjem scenariju udio biodizela iznosi 5, a u niskom scenariju iznosi 3 %. Udio mineralnog dizelskog goriva u zadnjoj posmatranoj godini će iznositi u visokom scenariju 38 %, u srednjem scenariju 43 %, a u niskom scenariju 45 %.

Vodonik je tehnologija u razvoju i njegova primjena se očekuje tek poslije 2015. godine u visokom scenariju dok su u niskom i srednjem scenariju njihova primjena očekuje još kasnije. Iako se čini da predviđeni porast BDP-a u Crnoj Gori neće dozvoliti značajniji razvoj korišćenja vodonika, jer zbog izrazito turističke orijentacije Crne Gore, može se očekivati dolazak vozila s vodonikovim sistemom. Da bi se osigurali organizacijski uslovi koji će omogućiti korišćenje vodonika na području Crne Gore Strategijom je predviđen razvoj vodonika u saobraćaju. U svim scenarijima predviđena je potrošnja vodonika u saobraćaju i to u visokom scenariju s udjelom od 5 %, u srednjem scenariju s udjelom od 2 i u niskom scenariju s udjelom od 1 % u zadnjoj posmatranoj godini.

Udio tečnog naftnog gasa u zadnjoj posmatranoj godini će porasti na 3 % u visokom scenariju, odnosno na 2 i 1,5 % u srednjem i niskom scenariju.


____________________________________________________________________________________________________________________

82/178

Potrošnja goriva u saobraćaju - udjeli visoki scenarij

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.%

TNG Benzin BiodizelVodonik Dizelsko gorivo Mlazno gorivoLož ulje Električna energija

Potrošnja goriva u saobraćaju - udjeli srednji scenarij

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Potrošnja goriva u saobraćaju - udjeli niski scenarij

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Slika 4.24 Scenariji goriva u saobraćaju


____________________________________________________________________________________________________________________

83/178

4.3.3 Proračun finalne potrošnje motornih goriva u saobraćaju

Na osnovu raspodjele ukupne potrošnje motornih goriva prema, u prethodnom poglavlju opisanim scenarijima, izračunava se ukupna potrošnja pojedinih goriva u saobraćaju.

Rezultati prognoza prikazani su u tabeli u nastavku.

Prema direktivama EU koje se odnose na biogoriva preporučeno je da bi u zemljama EU udio biogoriva u ukupnoj potrošnji motornih goriva na kraju 2005. godine trebao iznositi 2 %, a na kraju 2010. godine 5,75 %. Navedeni udjeli su preporuka i nove članice mogu dogovoriti druge vrijednosti koje postaju obvezujuće. Na osnovu navedenog vidljivo je da Crna Gora još nema obaveza prema direktivama o biogorivima i da će se pregovarati o potrebnom udjelu prilikom pregovora za ulazak u EU, ali zbog ekoloških potreba i stremljenja prema članstvu u EU, smatramo da je nužno podsticati potrošnju biogoriva.

Udio biogoriva u saobraćaju će u visokom scenariju u 2015. godini iznositi 3, u srednjem scenariju 2, a u niskom scenariju 1 %. U zadnjoj posmatranoj godini udio biogoriva će iznositi u visokom scenariju 9 %, odnosno 4 i 3 % u srednjem i niskom scenariju porasta BDP-a.

Udio tečnog gasa u potrošnji energije u saobraćaju će porasti, sa zanemarivog udjela u baznoj godini, na udio od 2,7 % u visokom scenariju, odnosno na 1,8 % u srednjem i 1,3 % u niskom scenariju.

Udio motornih benzina će se smanjiti, s udjela od 48 % u baznoj godini, na udio od 40 % u visokom scenariju, odnosno na 43 % u srednjem i 44 % u niskom scenariju.

Udio vodonika će, do zadnje posmatrane godine, u visokom scenariju porasti na 5 %, u srednjem scenariju na 2, a u niskom scenariju na 1 %.

Udio mineralnog dizelskog goriva će se, s udjela od 41 % u baznoj 2003. godini, u visokom scenariju smanjiti na udio od 34 %, u srednjem scenariju na udio od 39 %, a u niskom scenariju na 40 %.

Udio mlaznog goriva će se, s udjela od 10 % u baznoj godini, u visokom scenariju smanjiti na udio od 7 %, a u srednjem i niskom scenariju na udio od 8 %.

Udio električne energije će se, kroz sve godine, zadržati na udjelu od 2 % iz bazne 2003. godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

84/178

Tabela 4.5 Finalna potrošnja energije u saobraćaju (PJ)

VISOKI SCENARIJ

2000 2003 2010 2015 2020 2025TNG 0,00 0,00 0,05 0,14 0,26 0,37Benzin 3,49 2,74 4,48 5,47 5,85 5,45Biodizel 0,00 0,00 0,08 0,33 0,74 1,24Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,10 0,36 0,62Dizelsko gorivo 3,58 2,32 3,66 4,33 4,67 4,75Mlazno gorivo 0,58 0,57 0,68 0,80 0,89 1,01Lož ulje 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Električna energija 0,08 0,09 0,16 0,22 0,29 0,33Ukupno 7,74 5,73 9,11 11,39 13,07 13,79


TNG 0,00 0,00 0,05 0,12 0,22 0,21Benzin 3,49 2,74 3,88 4,74 5,18 5,04Biodizel 0,00 0,00 0,07 0,18 0,31 0,53Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,00 0,10 0,21Dizelsko gorivo 3,58 2,32 3,27 3,91 4,37 4,53Mlazno gorivo 0,58 0,57 0,72 0,81 0,87 0,90Lož ulje 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Električna energija 0,08 0,09 0,14 0,19 0,24 0,28Ukupno 7,74 5,73 8,13 9,95 11,29 11,70

NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

TNG 0,00 0,00 0,03 0,07 0,10 0,13Benzin 3,49 2,74 3,46 4,19 4,47 4,31Biodizel 0,00 0,00 0,01 0,08 0,17 0,26Vodonik 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,09Dizelsko gorivo 3,58 2,32 2,82 3,34 3,73 3,92Mlazno gorivo 0,58 0,57 0,66 0,71 0,73 0,77Lož ulje 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Električna energija 0,08 0,09 0,12 0,15 0,19 0,22Ukupno 7,74 5,73 7,11 8,54 9,39 9,70

7,74 7,74 7,74

5,73 5,73 5,73

9,118,13

7,11

11,39

9,95

8,54

13,07

11,29

9,39

13,79

11,70

9,70

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

18,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Benzin Dizelsko gorivo BiodizelMlazno gorivo TNG VodonikLož ulje Električna energija Ukupno

Slika 4.25 Finalna potrošnja energije u saobračaju


____________________________________________________________________________________________________________________

85/178

4.4 ENERGETSKE POTREBE U SEKTORU DOMAĆINSTAVA I USLUGA

4.4.1 Prognoza korisne energije

4.4.1.1 Domaćinstva

Domaćinstva su u neposrednoj potrošnji energije značajan sektor potrošnje. Domaćinstva u neposrednoj potrošnji energije učestvuju u baznoj godini s udjelom od 21 % dok u neposrednoj potrošnji električne energije učestvuju s udjelom od 29 %.

Dugoročno treba očekivati rast životnog standarda s kojim rastu i energetske potrebe. Tehnički napredak će omogućiti pojavu sve učinkovitijih potrošača i mogućnosti smanjenja potrošnje energije uz istu energetsku uslugu ili komfor. Ocjena uticaja prvih i drugih faktora je predmet razrade u scenariju energetske potrošnje domaćinstava.

4.4.1.1.1 Grijanje prostora

Ukupna potrošnja korisne energije u domaćinstvima, za grijanje prostora, će porasti s 3,12 PJ u baznoj 2003. godini na 6,17 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju ili na 5,89 PJ u srednjem scenariju, odnosno 5,50 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja energije za grijanje će rasti prosječnom godišnjom stopom od 3,2 %, u srednjem scenariju s 2,9 %, a u niskom scenariju sa stopom rasta od 1,0 %.

2,54 2,54 2,54

3,12 3,12 3,12

3,67 3,69 3,60

4,35 4,35 4,26

5,18 5,05 4,86

6,175,89

5,50

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

9,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Ogrjevno drvo Ugalj

TNG Tečna goriva Daljinska toplota

Sunčeva energija Toplota - male kog. UKUPNO

Slika 4.26 Korisna energija za grijanje prostora u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

86/178

4.4.1.1.2 Priprema tople vode

Potrošnja korisne energije za pripremu tople vode će porasti s 0,69 PJ u baznoj 2003. godini na 1,09 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju ili na 1,06 PJ u srednjem scenariju, odnosno 1,04 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja energije za pripremu tople vode će rasti prosječnom godišnjom stopom od 2,1 %, u srednjem scenariju s 2,0 %, a u niskom scenariju 1,9 %.

0,69 0,69 0,69 0,69 0,69 0,69

0,83 0,82 0,81

0,94 0,93 0,921,02 1,00 0,99

1,09 1,06 1,04

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Ugalj Ogrjevno drvo


Sunčeva energija Topota - male kog. UKUPNO

Slika 4.27 Korisna energija za pripremu tople vode u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

87/178

4.4.1.1.3 Kuvanje

Potrošnja korisne energije za kuvanje će se povećati, s 0,55 PJ iz bazne 2003. godine na 0,56 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, u srednjem scenariju će se smanjiti na 0,53 PJ, odnosno na 0,51 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja energije za kuvanje će rasti prosječnom godišnjom stopom od 0,1 %. U srednjem scenariju će se smanjivati s prosječnom stopom od 0,2 %, a u niskom scenariju će se smanjivati prosječnom stopom od 0,4 %.

0,57 0,57 0,57 0,55 0,55 0,55 0,56 0,56 0,55 0,57 0,56 0,55 0,56 0,54 0,530,57

0,530,51

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Ogrjevno drvo TNG boceTNG mreža UKUPNO

Slika 4.28 Korisna energija za kuvanje u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

88/178

4.4.1.1.4 Rashlađivanje prostora

Potrošnja korisne energije za hlađenje prostora će se povećati s 0,23 PJ iz bazne 2003. godine na 0,87 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju. U srednjem scenariju će se povećati na 0,67 PJ, odnosno na 0,49 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja energije za hlađenje će rasti prosječnom godišnjom stopom od 6,2 %. U srednjem scenariju će rasti s prosječnom stopom od 4,9 %, a u niskom scenariju s prosječnom stopom od 3,4 %.

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

1,00

PJ


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.29 Korisna energija za hlađenje prostora u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

89/178

4.4.1.1.5 Električna energija za specifične potrebe

Potrošnja električne energije za specifične potrebe će se povećati s 1,48 PJ iz bazne 2003. godini na 1,90 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju. U srednjem scenariju će se povećati na 1,80 PJ, odnosno na 1,71 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna potrošnja električne energije za specifične potrebe će rasti prosječnom godišnjom stopom od 1,1 %. U srednjem scenariju će rasti s prosječnom stopom od 0,9 %, a u niskom scenariju s prosječnom stopom od 0,7 %.

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

2,00

PJ


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.30 Potrošnja električne energija za specifične potrebe u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

90/178

4.4.1.2 Usluge


Potrošnja korisne energije za toplotne potrebe u uslužnom sektoru će porasti s 1,98 PJ u baznoj 2003. godini u visokom scenariju na 2,71 PJ u 2025. godini ili na 2,57 PJ u srednjem scenariju, odnosno 2,42 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja toplotne energije će rasti prosječnom godišnjom stopom od 2,7 %, u srednjem scenariju s 2,4 %, a u niskom scenariju s 2,1 %.

1,52 1,52 1,52

1,981,88 1,82

2,382,18 2,08

2,642,44

2,31

2,712,57

2,42

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

3,50

4,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Tečna goriva Ugalj

TNG Daljinska toplota Sunčeva energija

Toplota - male kog. UKUPNO

Slika 4.31 Korisna toplotna potrošnja u uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

91/178

4.4.1.2.2 Hlađenje prostora

Potrošnja korisne energije za hlađenje prostora će se povećati s 0,40 PJ iz bazne 2003. godine na 1,34 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju. U srednjem scenariju će se povećati na 1,27 PJ, odnosno na 1,20 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna korisna potrošnja energije za hlađenje će rasti prosječnom godišnjom stopom od 5,7 %. U srednjem scenariju će rasti prosječnom stopom od 5,5 %, a u niskom scenariju prosječnom stopom od 5,2 %.

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.32 Korisna energija za hlađenje prostora u uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

92/178

4.4.1.2.3 Električna energija za specifične potrebe

Potrošnja električne energije za specifične potrebe će se povećati, s 0,99 PJ iz bazne 2003. godini na 2,40 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju. U srednjem scenariju će se povećati na 2,27 PJ, odnosno na 2,14 PJ u niskom scenariju.

U visokom scenariju ukupna potrošnja električne energije za specifične potrebe će rasti prosječnom godišnjom stopom od 4,1 %. U srednjem scenariju će rasti prosječnom stopom od 3,9 %, a u niskom scenariju prosječnom stopom od 3,6 %.

0,00

0,50

1,00

1,50

2,00

2,50

3,00

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.33 Potrošnja električne energija za specifične potrebe u uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

93/178

4.4.2 Analiza i scenarij razvoja javnih kogeneracija

Javne kogeneracije proizvode električnu energiju i toplotnu energiju koja se daljinskim cjevovodnim sistemom distribuiše potrošačima i električnu energiju koja se distribuiše u elektrodistributivnu mrežu. Zbog relativno visoke temperature u većini velikih gradova Crne Gore, visokih investicijskih troškova razvoja toplotnog distributivnog sistema i gubitaka koji nastaju pri transportu toplotne energije nije predviđen razvoj javnih kogeneracija. Izuzetak je grad Pljevlja. Izvorna dozvola za izgradnju TE Pljevlja uključivala je i zahtjev lokalne zajednice za toplifikaciju grada, pri čemu bi elektrana osiguravala toplu vodu ili paru za grijanje u zgradama. Pošto je izgrađen samo jedan blok termoelektrane, dogovoreno je da se toplotni sistem za grijanje grada instalira kada bude izgrađen drugi blok termoelektrane. Dvadeset godina kasnije, grad još uvijek nema toplotni sistem, a novi blok još nije izgrađen. Sistem koji koristi dio toplote proizvedene u elektrani trebao bi biti ugrađen bez obzira na to hoće li se graditi drugi blok TE Pljevlja.

Lokalne vlasti opštine Pljevlja očekuju od budućeg kupca Termoelektrane da investira u projekat toplifikacije Pljevalja. Od vlasnika TE se očekuje da instalira svu neophodnu opremu na lokaciji same TE, da postavi magistralni vod, vrelovodni razvod do podstanica i podstanice u kojima se temperatura vode prilagođava distribuciji u individualne sisteme centralnog grijanja krajnjih potrošača. Opštinske vlasti namjeravaju osnovati javno preduzeće koje bi preuzelo zadatak instalacije distribucijskog sistema i same distribucije toplotne energije do krajnjih potrošača, održavanje sistema i naplatu utrošene energije. Način finansiranja radova na ovom dijelu sistema će biti detaljno osmišljen do početka radova na toplifikaciji grada, a očekuje se kombinacija finansiranja iz proračuna, kroz naknade za priključak, samodoprinos i/ili druge načine finansiranja. Premda je izgradnja toplinskog sistema u gradu Pljevlja predviđena Strategijom, zbog relativno malog udjela u ukupnoj potrošnji energije u Crnoj Gori, ona nije posebno analizirana, te stoga može biti predmetom posebne studije. Za donošenje odluka o toplifikaciji potrebno je napraviti dodatne detaljne studije o mogućnosti toplifikacije iz TE Pljevlja (ukoliko takva već nije napravljena) koja uvažava sve relevantne faktore (od gustoće konzuma, udaljenosti od proizvodnog objekta, načina rada, klimatskih uslova itd.).

Analizira se razvoj malih kogeneracija u uslužnom sektoru i domaćinstvima, koji će biti opisan u ovom poglavlju.

U prethodnom poglavlju definisani su scenariji porasta udjela malih kogeneracija u korisnoj potrošnji toplotne energije u uslužnom sektoru i domaćinstvima.

Proizvodnja toplote iz malih kogeneracija će porasti u visokom scenariju na 0,40 PJ, u srednjem scenariju na 0,19 PJ i u niskom scenariju na 0,09 PJ.


____________________________________________________________________________________________________________________

94/178

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,000,04

0,00 0,00

0,18

0,08

0,00

0,40

0,19

0,09

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Domaćinstva Usluge UKUPNO

Slika 4.34 Proizvodnja toplote u malim kogeneracijama

Male kogeneracije će za pogon koristiti tečni gas. Ukupna finalna potrošnja tečnog gasa će porasti do zadnje posmatrane godine na 0,79 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,38 PJ u srednjem i 0,18 PJ u niskom scenariju.

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.35 Finalna potrošnja tečnog gasa u malim kogeneracijama


____________________________________________________________________________________________________________________

95/178

U malom kogeneracijama se proizvodi toplota i električna energija. Proizvodnja električne energije definisana je proizvodnjom toplotne energije u domaćinstvima i uslugama.

Proizvodnja električne energije iz malih kogeneracija će do zadnje posmatrane godine porasti u visokom scenariju na 0,15 PJ, u srednjem scenariju na 0,07 PJ, a u visokom scenariju na 0,03 PJ.

0,00

0,02

0,04

0,06

0,08

0,10

0,12

0,14

0,16

0,18

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.36 Proizvodnja električne energije iz malih kogeneracija


____________________________________________________________________________________________________________________

96/178

4.4.3 Analiza i scenariji razvoja javnih kotlarnica

U prethodnim poglavljima definisani su scenariji porasta udjela toplotne potrošnje iz javnih kotlarnica za domaćinstva i usluge, za grijanje i pripremu tople vode. Sabiranjem toplotne potrošnje iz javnih kotlarnica iz oba sektora izračunava se ukupna potrošnja toplotne energije iz javnih kotlarnica.

U domaćinstvima će potrošnja toplotne energije iz javnih kotlarnica porasti sa 0,02 PJ iz bazne 2003. godine na 0,31 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,19 u srednjim i 0,07 u niskom scenariju.

U uslužnom sektoru će potrošnja toplotne energije iz javnih kotlarnica porasti sa 0,01 PJ iz bazne 2003. godine na 0,02 PJ u svim scenarijima.

Proizvodnja toplote iz javnih kotlarnica će porasti u visokom scenariju na 0,33 PJ, u srednjem scenariju na 0,20 PJ i u niskom scenariju na 0,09 PJ.

0,03 0,03 0,03

0,060,05

0,04

0,12

0,09

0,05

0,21

0,14

0,07

0,33

0,21

0,09

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,45

0,50

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Kućanstva Usluge UKUPNO

Slika 4.37 Proizvodnja toplote iz javnih kotlarnica

Prema svim ekološkim kriterijima predviđa se napuštanje ugljanih tehnologija i zamjena nekim ekološki prihvatljivijim energentom. Kvaliteta domaćeg lignita od 9,2 MJ/kg nije zadovoljavajućeg nivoa da bi se i dalje koristila u urbanim sredinama. Predviđena je modernizacija postojećih kotlarnica koje koriste ugalj i postepena supstitucija uglja tečnim gasom. U visokom scenariju predviđena je najbrža supstitucija uglja, a u srednjem i niskom scenariju nešto niža brzina supstitucije uglja. Predviđeno je da se do zadnje posmatrane godine u svim kotlarnicama prestane koristiti ugalj.

Bez obzira na to da se predviđa potpuna supstitucija uglja, njegova će potrošnja i dalje rasti do 2020. godine, a supstituira se u potpunosti do zadnje posmatrane godine.

Ukupna finalna potrošnja tečnog gasa u javnim kotlarnicama će porasti do zadnje posmatrane godine na 0,38 PJ u visokom scenariju, 0,24 PJ u srednjem scenariju i 0,10 PJ u niskom scenariju.


____________________________________________________________________________________________________________________

97/178

Finalna potrošnja uglja u javnim kotlarnicama

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,45

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.38 Potrošnja uglja u javnim kotlarnicama

Finalna potrošnja TNG-a u javnim kotlarnicama

0,00

0,05

0,10

0,15

0,20

0,25

0,30

0,35

0,40

0,45

PJ


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.39 Potrošnja tečnog gasa u javnim kotlarnicama


____________________________________________________________________________________________________________________

98/178

4.4.4 Analiza i scenariji razvoja gradskih gasara

Postoji široki raspon mogučnosti korišćenja gasovitih goriva u svim sektorima potrošnje. Direktnom upotrebom gasovitih goriva u domaćinstvima može se zadovoljiti sve toplotne potrebe (grijanje prostorija, kuvanje i priprema tople vode) odnosno i za hlađenje korišćenjem gasom poganjanih toplotnih pumpi. U poslovnim prostorijama ekonomska prihvatljivost gasa, posebno za hlađenje je još i veća. Upotrebom gasovitih goriva u pojedinačnim ložištima za grijanje prostora postiže se veća učinkovitost nego upotrebom vrele vode iz kotlarnica. Gasovita goriva sagorijevaju kao čisto gorivo, pa najmanje zagađuju okolinu u poređenju s ostalim gorivima. Grupa istraživača iz bečke International Institute for Applied Systems Analysis u svojim pojedinačnim i skupnim radovima iznose tezu o logičnosti slijeda energenata: drvo, ugalj, nafta, gas, na osnovu sve veće energetske vrijednosti. Budući da u tom istorijskom slijedu životnih krivulja raste udio vodonika, logično se može zaključiti da će vijek gasa biti zamijenjen vijekom vodonika kao goriva. Osnovne prednosti umreženih gasova u industriji sagledavaju se u sljedećem:

1. kod sagorijevanja se postiže bolji stepen iskorišćenja 2. nema potrebe za skladištenjem goriva kod potrošača. Moguće je dovođenje potrebnih

količina gasa u ložište bez prethodne pripreme na račun pritiska u gasnoj mreži 3. primjenom gasova stvaraju se vrlo povoljni uslovi za automatsku regulaciju procesa, 4. u određenim industrijskim procesima može se poboljšati kvalitet procesa 5. primjenom gasa omogućava se duži vijek trajanja uređaja, jer izaziva manju koroziju i

troškovi održavanja su manji 6. povećava se pouzdanost uređaja u odnosu na druga goriva 7. primjenom gasova smanjuje se specifična potrošnja goriva.

Tečni naftni gas se u mrežnim sistemima može koristiti kao ispareni tečni naftni gas, miješani gas ili se od njega katalitičkim procesom može proizvoditi gradski gas. Proizvodnja gradskog gasa je zastarjeli proces i zamjenjuje se miješanim gasom ili isparenim tečnim naftnim gasom.

Prema dosadašnjim iskustvima mreže isparenog ili miješanog gasa ekonomski su opravdane u urbanim cjelinama i na osnovu tog iskustva je i izrađena prognoza razvoja mrežnih sistema. Razvoj mrežnih sistema predviđen je u većim gradovima Crne Gore, uz različitu dinamiku priključenja potrošača na mrežni sistem.

U visokom scenariju predviđen je početak razvoja gasnog sistema oko 2010. godine s bržom dinamikom priključenja na sistem i ukupnim zasićenjem od 60 % priključenih potrošača. U srednjem scenariju predviđena je umjerenija dinamika priključenja na gasni sistem sa zasićenjem od 50 % u zadnjoj posmatranoj godini. U niskom scenariju predviđen je početak razvoja gasnih mreža oko 2015. godine s ukupnim zasićenjem od 30 % u zadnjoj posmatranoj godini.

Na nivou cijele Crne Gore u visokom scenariju u zadnjoj godini zasićenje se postigne na 34 % potencijalnih potrošača, u srednjem scenariju na 28, a u niskom scenariju zasićenje se postiže na nivou od 17 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

99/178

Udio priključenih domaćinstava u gradovima s pl. mrežom

0102030405060708090

100

%Visoki 0 2 28 47 60Srednji 0 2 21 38 50Niski 0 0 2 15 30

2003 2010 2015 2020 2025

Udio priključenih domaćinstava u Crnoj Gori

0102030405060708090

100

%


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.40 Potrošači koji koriste gas iz mrežnog sistema


____________________________________________________________________________________________________________________

100/178

4.4.5 Scenariji korisne energije


4.4.5.1.1 Grijanje prostora

Scenariji raspodjele korisne potrošnje energije za grijanje definisani su najvećim dijelom promjenom udjela tečnog gasa u ukupnoj strukturi potrošnje energenata za grijanje. Iz istorijskih trendova vidljivo je smanjenje udjela električne energije i uglja u toplotnoj potrošnji u domaćinstvima, a supstituiralo ih je ogrjevno drvo. S porastom standarda i potrebom za kvalitetnijim uslovima stanovanja, ogrijevno drvo će zamijeniti neki drugi energent, što su prema iskustvima iz razvijenih zapadnih zemalja ili lož ulja ili neki gasoviti energent. Za korišćenje lož ulja potrebno je osim samih uređaja za grijanje, imati i odgovarajući skladišni prostor, za čiji smještaj u urbanim cjelinama najčešće nema uslova. Iz tog razloga je u urbanim sredinama predviđen razvoj gasnih distributivnih sistema na ispareni ili vazduhom miješani TNG. U visokom scenariju predviđen je porast udjela tečnog gasa na 30 %, u srednjem scenariju na 26 %, a u niskom scenariju na 16 %.

Daljinska toplota je toplotna energija koja se iz javnih kotlarnica ili kogeneracija sistemom cjevovoda dovodi do krajnjeg potrošača.

U visokom i srednjem scenariju predviđen je takođe veći značaj sunčeve energije, daljinske toplote, toplote iz malih kogeneracija i ogrjevnog drveta (biomasa).

Električna energija za grijanje se koristi u klasičnim grijalicama i toplotnim pumpama. Odvojeno je modeliran porast udjela toplotnih pumpi u ukupnoj potrošnji električne energije za grijanje. Zbog veće efikasnosti u odnosu na klasičan način korišćenja električne energije za grijanje predviđen je porast udjela toplotnih pumpi s udjela od oko 20 % u baznoj godini na udio od 60 % u visokom scenariju, odnosno na 50 % u srednjem i 40 % u niskom scenariju.

Udio uglja se smanjuje s udjela od 7 % iz bazne godine na 2 % u visokom scenariju, 5 % u srednjem scenariju, dok će u niskom scenariju ostati na udjelu od 7 % iz bazne godine.

Udio električne energije prati trend smanjenja, pa se s udjela od 49 % iz bazne godine smanjuje na udio od 27 % u visokom scenariju, odnosno 32 % u srednjem i niskom scenariju.

Udio tekućih goriva se povećava s udjela od 1 % iz bazne godine na 3 % u visokom scenariju, 4 % u srednjem scenariju, odnosno na 8 % u niskom scenariju.

Udio daljinske toplote se povećava na 5 % u visokom scenariju, odnosno na 3 % u srednjem i 1 % u niskom scenariju.

Udio sunčeve energije se povećava na 5 % u visokom scenariju, odnosno na 4 % u srednjem i 2 % u niskom scenariju.

Udio ogrjevnog drveta se smanjuje s udjela od 49 % u baznoj godini na 27 % u visokom scenariju, odnosno na 32 % u srednjem scenariju i niskom scenariju.

Udio toplote iz malih kogeneracija se povećava na 4 % u visokom scenariju, odnosno na 2 % u srednjem i 1 % u niskom scenariju.


____________________________________________________________________________________________________________________

101/178

Udjeli energenata u korisnoj toploti za grijanje - visoki scenarij

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna gorivaDaljinska toplota Sunčeva energija Ogrjevno drvoElektrična energija Toplota - male kog.

Udjeli energenata u korisnoj toploti za grijanje - srednji scenarij

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Udjeli energenata u korisnoj toploti za grijanje - niski scenarij

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Slika 4.41 Scenariji korisne energije za grijanje prostora u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

102/178

4.4.5.1.2 Topla voda

Scenariji raspodjele korisne potrošnje energije za toplu vodu je, isto kao i kod scenarija za grijanje, definisan promjenom udjela tečnog gasa u ukupnoj strukturi potrošnje energenata. U visokom scenariju predviđen je porast udjela tečnog gasa u energentima za pripremu tople vode na udio od 30 %, u srednjem scenariju na 26 %, a u niskom scenariju na 16 %.

U visokom i srednjem scenariju predviđen je takođe veći značaj sunčeve energije, daljinske toplote, toplote iz malih kogeneracija i ogrjevnog drveta (biomasa).

Udio električne energije se smanjuje s udjela od 91 % u baznoj godini na 43 % u visokom scenariju, 51 % u srednjem scenariju i 62 % u niskom scenariju.

Udio tekućih goriva (derivata nafte) se povećava s udjela od 1 % u baznoj godini na 3 % u visokom scenariju, odnosno na 5 % u srednjem i niskom scenariju.

Udio daljinske toplote se povećava na 5 % u visokom scenariju, odnosno na 5 % u srednjem i 1 % u niskom scenariju.

Udio sunčeve energije se povećava na 10 % u visokom scenariju, odnosno na 7 % u srednjem i 3 % u niskom scenariju.

Udio ogrjevnog drveta se smanjuje s udjela od 6 % u baznoj godini na 3 % u visokom scenariju, odnosno na 4 % u srednjem scenariju, dok se u niskom scenariju povećava na udio od 7 %.


Udjeli energenata u korisnoj toploti za toplu vodu -

visoki scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Udjeli energenata u korisnoj toploti za toplu vodu - srednji scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Udjeli energenata u korisnoj toploti za toplu vodu - niski scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Slika 4.42 Scenariji korisne energije za pripremu tople vode u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

103/178

4.4.5.1.3 Kuvanje

Scenariji raspodjele korisne potrošnje energije za kuvanje su takođe definisani promjenom udjela tečnog gasa u ukupnoj strukturi potrošnje energenata. U visokom scenariju predviđen je porast udjela tečnog gasa u energentima za kuvanje na 30 %, u srednjem scenariju na 26 % a u niskom scenariju na 16 %. Tečni gas iz mrežnih sistema jednim dijelom supstituira tečni gas iz boca, tako da je u niskom scenariju koji ne predviđa brz razvoj gasnog sistema primjetan porast udjela TNG-a u gasnim bocama.

Udio električne energije će se smanjiti s udjela od 91 % u baznoj godini na 57 % u visokom scenariju, na 60 % u srednjem scenariju, odnosno na 66 % u niskom scenariju.

Udio ogrjevnog drveta će u svim scenarijima ostati na približno 3 % u svim posmatranim godinama.

Udjeli energenata u korisnoj toploti za kuvanje - visoki scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

TNG boce TNG mreža Ogrjevno drvo Električna energija Udjeli energenata u korisnoj toploti za kuvanje -

srednji scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

TNG boce TNG mreža Ogrjevno drvo Električna energija Udjeli energenata u korisnoj toploti za kuvanje - niski

scenarij

-20

0

20

40

60

80

100

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

TNG boce TNG mreža Ogrjevno drvo Električna energija

Slika 4.43 Scenariji korisne energije za kuvanje u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

104/178

4.4.5.2 Usluge

4.4.5.2.1 Toplotna potrošnja

Scenariji raspodjele korisne toplotne energije za uslužni sektor definisani su, isto kao i u domaćinstvima, najvećim dijelom promjenom udjela tečnog gasa u ukupnoj strukturi potrošnje energenata za grijanje. U visokom scenariju predviđen je porast udjela tečnog gasa na 26 %, u srednjem scenariju na 17 %, a u niskom scenariju na 9 %.

U visokom i srednjem scenariju predviđen je veći značaj sunčeve energije, daljinske toplote i toplote iz malih kogeneracija.

Kod potrošnje električne energije za grijanje, modeliran je porast udjela toplotnih pumpi u ukupnoj potrošnji električne energije za toplotne namjene. Predviđen je porast udjela toplotnih pumpi s udjela od oko 16 % u baznoj godini na 30 % u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 26 % u srednjem i 22 % u niskom scenariju.

Udio električne energije se smanjuje s udjela od 57 % u baznoj godini na 35 % u visokom scenariju, 40 % u srednjem scenariju i 45 % u niskom scenariju.

Udio tekućih goriva (derivata nafte) se smanjuje s udjela od 30 % u baznoj godini na 27 % u visokom scenariju, dok u srednjem scenariju ostaje na udjelu iz bazne godine, a u niskom scenariju raste na udio od 32 %.

Udio daljinske toplote se povećava na 1 % u svim scenarijima.

Udio sunčeve energije se povećava na 5 % u svim scenarijima.


Udjeli energenata u korisnoj toplotnoj potrošnji u uslugama - visoki scenarij

-10

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%

Ugalj TNG Tečna gorivaDaljinska toplota Sunčeva energija Električna energijaToplota - male kog.

Udjeli energenata u korisnoj toplotnoj potrošnji u uslugama - srednji scenarij

-10

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Udjeli energenata u korisnoj toplotnoj potrošnji u uslugama - niski scenarij

-10

0

10

20

30

40

50

60

2000. 2003. 2010. 2015. 2020. 2025.

%


Slika 4.44 Scenariji korisne toplotne potrošnje u uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

105/178

4.4.6 Proračun finalne potrošnja energije


Sabiranjem ukupne finalne potrošnje energije za grijanje, pripremu tople vode, kuvanje, hlađenje i potrošnje električne energije za specifične potrebe izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u domaćinstvima. Ukupna potrošnja energije će porasti s 6,32 PJ u baznoj godini na 10,58 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 10,2 PJ u srednjem scenariju ili 9,62 PJ u niskom scenariju.

Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta u visokom scenariju iznosi 2,4 % u srednjem scenariju 2,2 %, a u niskom scenariju 1,9 %.

Udio uglja u finalnoj potrošnji energije u domaćinstvima će se s 4,8 % u baznoj godini smanjiti do 2025. godine u visokom scenariju na 1,7 %, u srednjem scenariju na 4,0 %, dok će mu u niskom scenariju udio porasti na 7,8 %.

Udio tečnog gasa (predstavlja sva gasovita goriva) će se s 1,3 % u baznoj godini do 2025. godine u visokom scenariju povećati na udio od 28,0 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 24,5 %, a u niskom će porasti na 15,9 %.

Udio tekućih goriva će se s 0,7 % udjela u finalnoj potrošnji energije u baznoj godini povećati u visokom scenariju na udio od 2,3 %. U srednjem scenariju udio će mu se povećati na 3,2 %, a u niskom scenariju na 5,8 %.

Udio daljinske toplote će se u visokom scenariju povećati s 0,4 % iz bazne godine na 3,4 %. U srednjem i niskom scenariju udio daljinske toplote će se povećati na 2,1 odnosno 0,9 %.

Udio ogrjevnog drveta (ukupna biomasa) će se s 31,3 % u baznoj godini do 2025. godine u visokom scenariju smanjiti na 20,5 %. U srednjem scenariju udio drveta će se smanjiti na 23,9 %, a u niskom scenariju na 24,1 %.

Udio električne energije će se s 61,5 % u baznoj godini do 2025. godine u visokom scenariju smanjiti na udio od 37,4 %. U srednjem scenariju udio električne energije će se smanjiti na 38,2 %, a u niskom scenariju na 43,4 %.

Udio sunčeve energije će u visokom scenariju u zadnjoj godini iznositi 3,9 %, u srednjem scenariju 2,7 %, a u niskom scenariju 1,5 %.

Udio toplote iz malih kogeneracija će u visokom scenariju u zadnjoj godini iznositi 2,7 %, u srednjem scenariju 1,4 %, a u niskom scenariju 0,7 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

106/178

Tabela 4.6 Finalna potrošnje energije u domaćinstvima (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,22 0,30 0,36 0,35 0,29 0,18TNG 0,01 0,08 0,20 1,38 2,36 2,96Tečna goriva 0,03 0,05 0,18 0,31 0,29 0,25Daljinska toplota 0,02 0,02 0,07 0,13 0,23 0,36Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,12 0,22 0,42Ogrjevno drvo 1,13 1,98 2,37 2,06 2,02 2,17Električna energija 4,01 3,89 4,00 3,87 3,86 3,95Toplota - male kog. 0,00 0,00 0,00 0,03 0,12 0,29UKUPNO 5,42 6,32 7,18 8,25 9,38 10,58



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


5,42 5,42 5,426,32 6,32 6,32

7,18 7,14 7,01

8,25 8,16 7,96

9,38 9,13 8,81

10,5810,249,62

0,00

2,00

4,00

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Ogrjevno drvo Ugalj


Sunčeva energija Toplota - male kog. UKUPNO

Slika 4.45 Finalna potrošnja energije u domaćinstvima


____________________________________________________________________________________________________________________

107/178

4.4.6.2 Usluge

Sabiranjem ukupne finalne potrošnje za toplotne potrebe, potrošnje električne energije za specifične potrebe i potrošnje električne energije za hlađenje izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u uslužnom sektoru. Ukupna potrošnja energije će porasti s 2,99 PJ u baznoj godini na 5,83 PJ u visokom scenariju, odnosno na 5,52 PJ u srednjem scenariju ili 5,21 PJ u niskom scenariju.

Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta u visokom scenariju iznosi 3,1 %, u srednjem scenariju 2,8 %, a u niskom scenariju 2,5 %.

Udio uglja u finalnoj potrošnji energije u uslugama će se s 10,0 % u finalnoj potrošnji energije u baznoj godini smanjiti do 2025. godine u visokom scenariju na 1,4 %, u srednjem scenariju na 3,2 %, dok će mu u niskom scenariju udio pasti na 4,5 %.

Udio tečnog gasa (predstavlja sva gasovita goriva) će se s 0,5 % u baznoj godini do 2025. godine u visokom scenariju povećati na udio od 14,7 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 9,6 %, a u niskom će porasti na 5,1 %.

Udio tekućih goriva (derivata nafte) će se s 23,3 % u finalnoj potrošnji energije u baznoj godini smanjiti u visokom scenariju na 16,6 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 18,6 %, a u niskom scenariju na 19,8 %.

Udio daljinske toplote će se u svim scenarijima povećati s 0,2 % iz bazne godine na udio od 0,4 %.

Udio električne energije će se s 66,1 % u baznoj godini do 2025. godine u visokom scenariju smanjiti na udio od 62,7 %. U srednjem scenariju udio električne energije će se smanjiti na 65,0 %, a u niskom scenariju će porasti na 67,5 %.

Udio sunčeve energije će u svim scenarijima u zadnjoj godini iznositi 2,3 %.

Udio toplote iz malih kogeneracija će u visokom scenariju u zadnjoj godini iznositi 1,9 %, u srednjem scenariju 0,9 %, a u niskom scenariju 0,5 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

108/178

Tabela 4.7 Finalna potrošnja energije u uslugama (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,26 0,30 0,33 0,31 0,22 0,08TNG 0,00 0,01 0,17 0,41 0,63 0,86Tečna goriva 0,59 0,70 0,79 0,89 1,02 0,97Daljinska toplota 0,00 0,01 0,01 0,01 0,02 0,02Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,02 0,08 0,14Električna energija 1,42 1,98 2,62 3,19 3,50 3,66Toplota - male kog. 0,00 0,00 0,00 0,01 0,05 0,11UKUPNO 2,27 2,99 3,92 4,85 5,52 5,83



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


2,27 2,27 2,27

2,99 2,99 2,99

3,923,72 3,59

4,854,43

4,22

5,525,08

4,81

5,835,52

5,21

0,00

1,00

2,00

3,00

4,00

5,00

6,00

7,00

8,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Tečna goriva Ugalj

TNG Daljinska toplota Sunčeva energija

Toplota - male kog. UKUPNO

Slika 4.46 Finalna potrošnja energije u uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

109/178

4.5 UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE

Sabiranjem ukupne finalne (neposredne) potrošnje energije u svim sektorima potrošnje izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u Crnoj Gori.

Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 29,82 PJ iz bazne 2003. godine na 57,40 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odonosno na 51,62 PJ u srednjem i 44,82 PJ u niskom scenariju.

Ostvarena prosječna stopa rasta potrošnje ukupne finalne energije od bazne 2003. godine do zadnje posmatrane 2025. godine u visokom scenariju je 3,0 %, u srednjem scenariju 2,5 % godišnje, a u niskom scenariju 1,9 % godišnje.

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

PJ


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.47 Ukupna finalna potrošnja energije

Udio uglja će se s 2,1 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini smanjiti do 2025. godine u visokom scenariju na 0,5 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 1,2 %, a u niskom scenariju će udio uglja porasti na 2,3 %. Ukupna finalna potrošnja uglja će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju padati po prosječnoj godišnjoj stopi od 3,2 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 0,1 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,2 % godišnje.

Udio ogrjevnog drveta i biomase će se s 6,6 % udjela u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 3,8 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na udio od 4,7 %, a u niskom scenariju će se smanjiti na 5,2 %. Ukupna finalna potrošnja ogrjevnog drveta i biomase će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 0,4 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,0 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 0,7 % godišnje.

Udio tekućih goriva (lož ulja) će se s 14,7 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 5,6 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 7,9 %, a u niskom će se smanjiti na 10,5 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će se od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju smanjivati po prosječnoj


____________________________________________________________________________________________________________________

110/178

godišnjoj stopi od 1,4 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 0,4 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 0,3 % godišnje.

Udio motornih goriva (uključen i vodonik u saobraćaju) će se s 21,3 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 28,3 %. U srednjem scenariju udio će mu se povećati na 26,5 %, a u niskom će se povećati na 24,7 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 4,3 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 3,5 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,5 % godišnje.

Udio tečnog gasa (koji predstavlja sve gorive gasove) će se s 0,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 10,4 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 7,9 %, a u niskom će porasti na 4,7 %. Ukupna finalna potrošnja gasovitih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 18,4 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 16,3 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 12,9 % godišnje.

Udio električne energije će se s 45,1 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 36,9 %. U srednjem scenariju udio električne energije će se smanjiti na 39,2 %, a u niskom će se smanjiti na 41,9 %. Ukupna finalna potrošnja električne energije će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 2,1 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,9 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 1,5 % godišnje.

Udio toplotne energije će se s 9,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 13,5 %. U srednjem scenariju udio toplotne energije će porasti na 11,7 %, a u niskom će porasti na 10,2 %. Ukupna finalna potrošnja toplotne energije će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 4,7 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 3,5 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,2 % godišnje.

Udio sunčeve energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u 2025. godini će biti 1,0 %. U srednjem scenariju udio sunčeve energije će porasti na 0,8 %, a u niskom će porasti na 0,6 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

111/178

Tabela 4.8 Energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije (PJ)

27,6329,82

35,56

43,2240,64

37,87

50,3846,32

41,68

57,40

51,62

44,82

33,99

36,87

29,8229,8227,6327,63

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Motorna gorivaTečna goriva ToplotaOgrijevno drvo i biomasa UgaljTNG Sunčeva energijaUKUPNO

Slika 4.48 Energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Ugalj 0,51 0,64 0,73 0,71 0,56 0,31Ogrijevno drvo i biomasa 1,13 1,98 2,37 2,06 2,02 2,17Tečna goriva 2,68 4,39 4,45 4,34 4,04 3,24Motorna goriva 8,43 6,36 10,04 12,72 14,92 16,22TNG 0,06 0,15 0,58 2,44 4,24 5,98Električna energija 12,01 13,46 15,30 16,54 18,59 21,18Toplota 2,80 2,84 3,39 4,27 5,72 7,74Sunčeva energija 0,00 0,00 0,00 0,14 0,30 0,56UKUPNO 27,63 29,82 36,87 43,22 50,38 57,40



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025



____________________________________________________________________________________________________________________

112/178

43,5 43,5 43,5 45,1 45,1 45,1 41,5 43,1 44,538,3 40,5 42,8

36,9 39,4 42,1 36,9 39,2 41,9

30,5 30,5 30,521,3 21,3 21,3 27,2 25,3 23,3

29,4 27,3 25,129,6 27,6 25,3

28,3 26,5 24,7

9,7 9,7 9,714,7 14,7 14,7 12,1 12,7 13,3 10,0 11,3 12,1

8,0 9,6 11,35,6 7,9 10,5

10,2 10,2 10,29,5 9,5 9,5 9,2 9,3 9,3

9,9 9,5 9,211,3 10,4 9,4

13,5 11,7 10,2

0,2 0,2 0,2 0,5 0,5 0,5 1,6 1,3 0,9 5,6 4,1 1,48,4 6,5 3,2

10,4 7,9 4,7

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

%

Električna energija Motorna goriva Tečna gorivaToplota Ogrijevno drvo i biomasa UgaljTNG Sunčeva energija

Slika 4.49 Udio energenata u ukupnoj finalnoj potrošnji energije

Udio poljoprivrede u ukupnoj finalnoj potrošnji energije će se s 1,1 % u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 1,3 %. U srednjem scenariju udio poljoprivrede će porasti na 1,3 %, a u niskom će porasti na 1,2 %.

Udio građevinarstva će se s 1,4 % u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 4,4 %. U srednjem scenariju udio građevinarstva će porasti na 3,7 %, a u niskom će porasti na 2,8 %.

Udio industrije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije će se s 47,2 % u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 41,6 %. U srednjem scenariju udio industrije će se smanjiti na 41,8 %, a u niskom će se smanjiti na 41,3 %.

Udio domaćinstava u ukupnoj finalnoj potrošnji energije će se s 21,2 % u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 18,4 %. U srednjem scenariju udio domaćinstava će se smanjiti na 19,8 %, dok će se u niskom scenariju povećati na 21,5 %.

Udio usluga u ukupnoj finalnoj potrošnji energije će se s 10,0 % u baznoj godini do 2025. godine povečati u visokom scenariju na 10,2 %. U srednjem scenariju udio usluga će porasti na 10,7 %, dok će u niskom scenariju porasti na udio od 11,6 %.

Udio saobraćaja će se s 19,2 % u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 24,0 %. U srednjem scenariju udio saobraćaja će porasti na 22,7 %, a u niskom će porasti na 21,6 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

113/178

Tabela 4.9 Sektori u ukupnoj finalnoj potrošnji energije (PJ)

27,6329,82

35,56

43,2240,64

37,87

50,3846,32

41,68

57,40

51,62

44,82

33,99

36,87

29,8229,8227,6327,63

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Industrija Saobraćaj Domaćinstva Usluge

Graditeljstvo Poljoprivreda UKUPNO

Slika 4.50 Sektori u ukupnoj finalnoj potrošnji energije

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025

Poljoprivreda 0,35 0,30 0,44 0,57 0,70 0,76Graditeljstvo 0,42 0,42 0,74 1,20 1,83 2,54Industrija 11,43 14,07 15,48 16,96 19,88 23,91Domaćinstva 5,42 6,32 7,18 8,25 9,38 10,58Usluge 2,27 2,99 3,92 4,85 5,52 5,83Saobraćaj 7,74 5,73 9,11 11,39 13,07 13,79UKUPNO 27,63 29,82 36,87 43,22 50,38 57,40



NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025



____________________________________________________________________________________________________________________

114/178

41,4 41,4 41,447,2 47,2 47,2

42,0 43,6 45,039,2 40,8 42,1 39,5 40,6 41,3 41,6 41,8 41,3

28,0 28,0 28,0 19,2 19,2 19,224,7 22,9 20,9

26,3 24,5 22,5 25,9 24,4 22,5 24,0 22,7 21,6

19,6 19,6 19,6 21,2 21,2 21,2 19,5 20,1 20,6 19,1 20,1 21,0 18,6 19,7 21,1 18,4 19,8 21,5

8,2 8,2 8,2 10,0 10,0 10,0 10,6 10,5 10,6 11,2 10,9 11,2 11,0 11,0 11,5 10,2 10,7 11,6

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

%

Industrija Saobraćaj Domaćinstva Usluge Graditeljstvo Poljoprivreda

Slika 4.51 Udio sektora u ukupnoj finalnoj potrošnji energije

4.5.1 Scenarij usporenog razvoja tržišta tečnog naftnog gasa u mrežnim

sistemima

Uz već prije opisane scenarije razvoja sistema tečnog naftnog gasa u umreženim sistemima, izrađen je scenarij razvoja potrošnje energije uz pretpostavku usporenog razvoja tržišta tečnog gasa.

U visokom i srednjem scenariju za svaki od sektora pretpostavljena je dinamika porasta udjela TNG-a prema dinamici rasta za niski scenarij u prije opisanim scenarijima korisne potrošnje energije. U ovom slučaju u niskom scenariju nije predviđen razvoj mrežnih sistema s TNG-om. U nastavku je za svaki od sektora opisana osnovna promjena u odnosu na prethodni scenarij sa značajnijim razvojem tržišta TNG-a. Poljoprivreda Predviđen je porast potrošnje TNG-a za toplotne potrebe, u visokom i srednjem scenariju do udjela od 10 % u zadnjoj posmatranoj godini. U niskom scenariju nema potrošnje TNG-a. Kao direktna posljedica pretpostavljenog smanjenja potrošnje TNG-a, raste udio tečnih goriva. Udio tečnih goriva će se smanjiti u odnosu na udio iz bazne godine u visokom scenariju na udio od 65 %, u srednjem scenariju na udio od 74 i u niskom scenariju na udio od 92 %. Udio ostalih energenata je zadržan na udjelima iz osnovnog scenarija korisne toplotne potrošnje (poglavlje 4.1.2.1.2.).


____________________________________________________________________________________________________________________

115/178

Građevinarstvo

Predviđen je porast potrošnje TNG-a za toplotne potrebe, u visokom i srednjem scenariju do udjela od 10 % u zadnjoj posmatranoj godini. U niskom scenariju nema potrošnje TNG-a. Kao direktna posljedica pretpostavljenog smanjenja potrošnje TNG-a, raste udio lož ulja. Udio tečnih goriva će porasti u visokom scenariju na udio od 33 %, u srednjem scenariju na udio od 16 % i u niskom scenariju na udio od 16 %. Udio uglja će u visokom scenariju iznositi 57 %, u srednjem 74 %, a u niskom scenariju 84 %. Industrija U toploti visokih temperatura udio TNG-a u visokom i srednjem scenariju će porasti na udio od 5 %. U niskom scenariju udio TNG-a će iznositi 3 %. Kao direktna posljedica pretpostavljenog smanjenja potrošnje TNG-a, raste udio tečnih goriva. Udio tečnih goriva će se smanjiti u odnosu na udio iz bazne godine u visokom scenariju na udio od 80 %, u srednjem scenariju na udio od 80 % i u niskom scenariju na udio od 82 %. Udio ostalih energenata će ostati na istim udjelima iz poglavlja 4.2.2. Zadržan je isti udio industrijskih kogeneracija u proizvodnji pare i vrele vode iz poglavlja 4.2.3. U industrijskim kogeneracijama predviđen je u visokom i niskom scenariju udio TNG-a od 30 %, dok u niskom scenariju nije predviđena potrošnja TNG-a. Udio tečnih goriva će iznositi u visokom i srednjem scenariju 70 %, a u niskom scenariju 100 %. U industrijskim kotlarnicama predviđen je porast udjela TNG-a u srednjem i niskom scenariju na udio od 8 %, dok u niskom scenariju nije predviđena potrošnja TNG-a. Kao direktna posljedica pretpostavljenog smanjenja potrošnje TNG-a, raste udio tečnih goriva. U visokom scenariju udio tečnih goriva ostat će na istom udjelu kao iz bazne godine od 86 %, u srednjem scenariju udio tečnih goriva će porasti na 88 %, a u niskom scenariju na udio od 95 %. Udjeli ostalih goriva korišćenih u industrijskim kotlarnicama će ostati na istim nivoima iz poglavlja 4.2.5. Domaćinstva U domaćinstvima je razvijen novi scenarij razvoja gradskih gasara. U visokom scenariju pretpostavljen je početak razvoja gasnih mreža u urbanim sredinama u 2015. godini s nivoom priključenja u zadnjoj godini na 30 %. U srednjem scenariju predviđen je početak razvoja gasnog sistema u urbanim sredinama 2020. godine s nivoom priključenja u zadnjoj godini od 7 %, dok u niskom scenariju nije predviđen razvoj gasnog sistema. Na osnovu prikazane dinamike razvoja gasnog sistema i uz njega povezan porast udjela TNG-a u svim oblicima korišćenja toplotne energije (grijanje, priprema tople vode i kuvanje), izračunavaju se udjeli ostalih goriva za toplotne potrebe u domaćinstvima.

Za grijanje prostora udio TNG-a će iznositi u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju 13 %, u srednjem scenariju 2 %, dok će mu u niskom scenariju udio biti zanemariv. Udio električne energije koja se koristi za grijanje prati trend pada iz prošlosti i u zadnjoj posmatranoj godini iznosi u visokom i srednjem scenariju 24 %, a u niskom scenariju 30 %. Udio tečnih goriva za grijanje raste u visokom scenariju na udio od 19 %, u srednjem scenariju na udio od 27 %, dok mu je udio u niskom scenariju u zadnjoj posmatranoj godini 23 %. Udio ostalih goriva ostaje na približno istim nivoima iz poglavlja 4.4.5.1.1.

Za pripremu tople vode udio TNG-a će iznositi u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju 13 %, u srednjem scenariju 2 %, dok će mu u niskom scenariju udio biti zanemariv. Uz pretpostavku da će se u polovini domaćinstava koja se griju na tečnih goriva ono koristiti i za pripremu tople vode, udio tečnih goriva raste u visokom scenariju na udio od 9,5 %, u srednjem scenariju na udio od 14 %, dok mu je udio u niskom scenariju u zadnjoj posmatranoj godini 11 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

116/178

Udio električne energije koja se koristi za pripremu tople vode prati trend pada iz prošlosti i supstitucija TNG-om i tečnim gorivima iz sistema centralnog grijanja pa u zadnjoj posmatranoj godini iznosi u visokom scenariju 54 %, u srednjem scenariju 67 %, a u niskom scenariju 72 %. Udio ostalih goriva ostaje na približno istim nivoima iz poglavlja 4.4.5.1.1.

Udio TNG-a za kuvanje će porasti sa 6 % iz bazne godine na 23 % u visokom scenariju, u srednjem i niskom scenariju udio porasti na 13 %. Udio električne energije koja se koristi za kuvanje u visokom scenariju iznosi 74 %, u srednjem i niskom scenariju 84 %. Udio ogrjevnog drveta ostaje na istom nivou od oko 3 % kroz sve posmatrane godine. Usluge Potrošnja TNG-a za toplotne potrebe u uslugama u visokom scenariju će porasti na udio od 6 %, u srednjem scenariju na udio od 8 %, a u niskom scenariju na udio od 4 % u zadnjoj posmatranoj godini. Udio TNG-a je modeliran na način da u visokom i srednjem scenariju udio TNG-a u zadnjoj posmatranoj godini bude 10 %, a u niskom scenariju 5 % i od tog broja je oduzet udio malih kogeneracija. Kao direktna posljedica pretpostavljenog smanjenja potrošnje TNG-a, raste udio, odnosno potrošnja tečnih goriva. Udio tečnih goriva će se povećati u visokom scenariju na udio od 47 %, u srednjem scenariju na udio od 40 i u niskom scenariju na udio od 37 %. Udio ostalih energenata je zadržan na udjelima iz osnovnog scenarija korisne toplotne potrošnje (poglavlje 4.4.5.2.1.).

Male kogeneracije i javne kotlarnice U malim kogeneracijama predviđeno je korišćenje TNG-a kako je i opisano u poglavlju 4.4.2 dok se u javnim kotlarnicama, prema istom scenariju supstitucije uglja, umjesto TNG-a koriste tečna goriva. UKUPNA FINALNA POTROŠNJA ENERGIJE - SPORIJI RAZVOJ TNG-a Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 29,82 PJ iz bazne 2003. godine na 57,32 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odonosno na 51,46 PJ u srednjem i 44,71 PJ u niskom scenariju.

Ostvarena prosječna stopa rasta potrošnje ukupne finalne energije od bazne 2003. godine do zadnje posmatrane 2025. godine u visokom scenariju je 3,0 %, u srednjem scenariju 2,5 % godišnje, a u niskom scenariju 1,9 % godišnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

117/178

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

PJ


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 4.52 Ukupna finalna potrošnja energije - scenarij usporen razvoj TNG-a

Udio uglja će se s 2,1 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini smanjiti do 2025. godine u visokom scenariju na 0,5 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 1,2 %, a u niskom scenariju će udio uglja porasti na 2,3 %. Ukupna finalna potrošnja uglja će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju padati po prosječnoj godišnjoj stopi od 3,2 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 0,1 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,2 % godišnje.

Udio ogrjevnog drveta i biomase će se s 6,6 % udjela u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 3,9 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 4,9 %, a u niskom scenariju će se smanjiti na 5,3 %. Ukupna finalna potrošnja ogrjevnog drveta i biomase će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 0,6 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,1 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 0,8 % godišnje.

Udio tekućih goriva (lož ulja) će se s 14,7 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 11,7 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 12,8 %, a u niskom će se smanjiti na 13,2 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 1,9 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,9 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 1,4 % godišnje.

Udio motornih goriva (uključen i vodonik u saobraćaju) će se s 21,3 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 28,3 %. U srednjem scenariju udio će mu se povećati na 26,6 %, a u niskom će porasti na 24,7 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 4,3 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 3,5 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,5 % godišnje.

Udio tečnog gasa (koji predstavlja sve gorive gasove) će se s 0,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 3,8 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 1,9 %, a u niskom će porasti na 1,2 %. Ukupna finalna potrošnja


____________________________________________________________________________________________________________________

118/178

gasovitih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 13,0 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 9,1 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 6,1 % godišnje.

Udio električne energije će se s 45,1 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 37,3 %. U srednjem scenariju udio električne energije će se smanjiti na 39,9 %, a u niskom će se smanjiti na 42,4 %. Ukupna finalna potrošnja električne energije će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 2,1 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,9 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 1,6 % godišnje.

Udio toplotne energije će se s 9,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 13,5 %. U srednjem scenariju udio toplotne energije će porasti na 11,8 %, a u niskom će porasti na 10,2 %. Ukupna finalna potrošnja toplotne energije će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 4,7 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 3,5 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,2 % godišnje.

Udio sunčeve energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u 2025. godini će biti 1,0 %. U srednjem scenariju udio sunčeve energije će porasti na 0,8 %, a u niskom će porasti na 0,6 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

119/178

Tabela 4.10 Energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije (PJ) – scenarij usporen razvoj TNG-a

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


27,6329,82

35,55

43,1140,54

37,87

50,2746,18

41,63

57,32

51,46

44,71

33,99

36,86

29,8229,8227,6327,63

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

PJ

Električna energija Motorna gorivaTečna goriva ToplotaOgrijevno drvo i biomasa UgaljTNG Sunčeva energijaUKUPNO

Slika 4.53 Energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije - scenarij usporen razvoj TNG-a


____________________________________________________________________________________________________________________

120/178

43,5 43,5 43,5 45,1 45,1 45,1 41,5 43,2 44,538,9 41,1 42,9 37,5 40,1 42,5 37,3 39,9 42,4

30,5 30,5 30,521,3 21,3 21,3 27,2 25,3 23,3 29,5 27,4 25,1

29,7 27,7 25,328,3 26,6 24,7

9,7 9,7 9,714,7 14,7 14,7 12,9 12,7 13,0 12,6 12,3 12,1 12,1 12,6 12,3 11,7 12,8 13,2

10,2 10,2 10,29,5 9,5 9,5 9,2 9,3 9,3 9,9 9,6 9,2 11,4 10,4 9,4 13,5 11,8 10,2

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

2000 2003 2010 2015 2020 2025

%

Električna energija Motorna goriva Tečna gorivaToplota Ogrjevno drvo i biomasa UgaljTNG Sunčeva energija

Slika 4.54 Udio energenata u ukupnoj finalnoj potrošnji energije - scenarij usporen razvoj TNG-a

_______________________________________________ 5 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U CRNOJ GORI DO 2025.

____________________________________________________________________________________________________________________

121/178

5 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U

CRNOJ GORI DO 2025.

Određene analize i prikaz dobivenih rezultata u ovom poglavlju usklađeni su sa rezultatima analiza i scenarija iz knjige D. Iako projektnim zadatkom nije predviđeno, u nastavku ćemo prema zahtjevu naručioca opisati osnovne informacije o HE Piva. HE Piva od svog puštanja u pogon 1976. godine radi kao vršna elektrana u elektroenergetskom sistemu Srbije, na osnovu naturalne razmjene električne energije u skladu s ugovorom o dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji, koji je obnovljen 1991. i zaključen na vrijeme od 25 godina. Prema ugovoru Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) svake godine isporučuje Elektroprivredi Srbije (EPS) električnu energiju iz HE Piva prema zahtjevima i potrebama EPS-a, s višegodišnjim mogućim prosjekom proizvodnje od 765 GWh godišnje. Obaveza EPCG-a je osigurati pogonsku spremnost svakog od tri agregata u HE Piva tokom svih godina izvršenja Ugovora, osim u toku remonta i njege elektrane. Elektroprivreda Srbije zauzvrat isporučuje elektroenergetskom sistemu Crne Gore baznu električnu energiju sa snagom od 105 MW u toku čitave godine, te dodatno 105 MW, u trajanju od 58 dana, za vrijeme remonta TE Pljevlja. Time EPCG kao valorizaciju proizvodnje vršne energije HE Piva dobiva godišnje 1 066 GWh bazne energije, ili oko 1,4 kWh za svaki proizvedeni kilovatsat u HE Piva. Ugovorom je predviđena i mogućnost korigovanja ovog iznosa svakih pet godina, u slučaju znatnijeg odstupanja prosječne proizvodnje HE Piva.


____________________________________________________________________________________________________________________

122/178

5.1 OČEKIVANA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ JAVNE MREŽE

5.1.1 Poljoprivreda i građevinarstvo

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže u poljoprivredi i građevinarstvu će porasti sa 12,90 GWh iz bazne godine na 49,05 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 39,31 GWh u srednjem i 27,75 GWh u niskom scenariju.

Prosječne godišnje stope rasta su 6,3 % godišnje u visokom scenariju, 5,2 % u srednjem i 3,5 % u niskom scenariju.

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

GW

h


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.1 Očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže u poljoprivredu i građevinarstvo


____________________________________________________________________________________________________________________

123/178

5.1.2 Industrija

Ukupna potrošnja električne energije u industriji iz javne mreže izračunava se tako da se od ukupne potrošnje oduzme proizvedena električna energija iz industrijskih kogeneracija.

Potrošnja električne energije iz javne mreže u industriji će porasti sa 2074,24 GWh iz bazne godine na 3181,32 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 3184,50 GWh u srednjem i 2947,80 GWh u niskom scenariju.

Prosječne godišnje stope rasta potrošnje električne energije iz javne mreže u industriji su 2,0 % godišnje u visokom scenariju, 2,0 % u srednjem i 1,6 % u niskom scenariju.

0,00

500,00

1 000,00

1 500,00

2 000,00

2 500,00

3 000,00

3 500,00

GW

h

Visoki 1 786,60 2 074,24 2 309,13 2 451,50 2 788,88 3 181,32Srednji 1 786,60 2 074,24 2 363,07 2 476,86 2 798,77 3 184,50Niski 1 786,60 2 074,24 2 357,23 2 462,84 2 709,55 2 947,80

2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.2 Očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže u industriji


____________________________________________________________________________________________________________________

124/178

5.1.3 Saobraćaj

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže u saobraćaju će porasti sa 24,40 GWh iz bazne godine na 92,56 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 76,85 GWh u srednjem i 61,00 GWh u niskom scenariju.

Prosječne godišnje stope rasta su 6,2 % godišnje u visokom scenariju, 5,4 % u srednjem i 4,3 % u niskom scenariju

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

70,00

80,00

90,00

100,00

GW

h


2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.3 Očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže u saobraćaju


____________________________________________________________________________________________________________________

125/178

5.1.4 Domaćinstva i usluge (javni sektor, turizam i ostale komercijalne djelatnosti)

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže u domaćinstvima i uslugama izračunava se tako da se od ukupne potrošnje oduzme proizvedena električna energija iz malih kogeneracija.

Potrošnja električne energije iz javne mreže u domaćinstvima i uslugama će porasti sa 1628,40 GWh iz bazne godine na 2070,46 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 2063,44 GWh u srednjem i 2124,52 GWh u niskom scenariju.

Prosječne godišnje stope rasta potrošnje električne energije iz javne mreže u domaćinstvima i uslugama su 1,1 % godišnje u visokom scenariju, 1,1 % u srednjem i 1,2 % u niskom scenariju

0,00

500,00

1 000,00

1 500,00

2 000,00

2 500,00

GW

h

Visoki 1 509,20 1 628,40 1 838,92 1 958,78 2 025,07 2 070,46Srednji 1 509,20 1 628,40 1 816,88 1 946,61 2 022,64 2 063,44Niski 1 509,20 1 628,40 1 786,20 1 966,17 2 065,55 2 124,52

2000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.4 Očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže u domaćinstvima i uslugama


____________________________________________________________________________________________________________________

126/178

5.1.5 Ukupna očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže izračunava se na osnovu ukupne prognozirane potrošnje električne energije iz svih sektora od koje se oduzme prognozirana proizvodnja električne energije iz industrijskih kogeneracija i malih kogeneracija. U ukupnoj očekivanoj potrošnji električne energije iz javne mreže nalazi se procijenjena potrošnja energije za pogon ugljenokopa koja zavisi od ukupne proizvodnje uglja.

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže će porasti sa 3775 GWh iz bazne godine na 5446 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 5409 GWh u srednjem scenariju i 5214 GWh u niskom scenariju.

Prosječna godišnja stopa rasta potrošnje električne energije iz javne mreže za visoki scenarij iznosi 1,7 %, u srednjem scenariju iznosi 1,6, a u niskom scenariju 1,5 %.

3 3573 775

4 2784 541

4 9655 409

5 2145 446

4 9024 985

4 5394 548

4 2354 257

3 7753 7753 3573 357

0,00

1 000,00

2 000,00

3 000,00

4 000,00

5 000,00

6 000,00

7 000,00

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki

Viso

ki

Sred

nji

Nis

ki2000 2003 2010 2015 2020 2025

GW

h

Industrija Domaćinstva i uslugePoljoprivreda GrađevinarstvoSaobračaj El.en. u ugljenokopimaUKUPNO

Slika 5.5 Ukupna očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže - sektori


____________________________________________________________________________________________________________________

127/178

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

GW

h

Visoki 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 257 4 548 4 985 5 446Srednji 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 278 4 541 4 965 5 409Niski 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 235 4 539 4 902 5 214

1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2010 2015 2020 2025

Slika 5.6 Ukupna ostvarena i očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

GW

h

Visoki 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 261 4 609 5 058 5 504Srednji 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 288 4 597 5 047 5 491Niski 3 115 3 106 3 053 2 958 3 357 3 601 3 721 3 775 3 815 4 240 4 548 4 937 5 268

1990 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2010 2015 2020 2025

Slika 5.7 Ukupna ostvarena i očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže - scenarij usporen razvoj TNG-a


____________________________________________________________________________________________________________________

128/178

5.2 DECENTRALIZOVANA PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Decentralizovana proizvodnja električne energije je onaj dio električne energije koji se proizvodi u industrijskim i malim kogeneracijama.

U visokom scenariju predviđen je porast udjela industrijskih kogeneracija u energiji niskih temperatura do 60 %, u srednjem scenariju do udjela od 40, a u niskom scenariju do udjela od 10 %.

U industrijskim kogeneracijama će se uz proizvodnju pare i vrele vode proizvoditi električna energija. U visokom scenariju će se proizvoditi 446,07 GWh električne energije, u srednjem scenariju će se proizvoditi 240,54 GWh, a u niskom scenariju 46,53 GWh električne energije.

0,00

50,00

100,00

150,00

200,00

250,00

300,00

350,00

400,00

450,00

500,00

GW

h


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.8 Proizvodnja električne energije u industrijskim kogeneracijama (GWh)

U malim kogeneracijama (kogeneracije u uslužnom sektoru i domaćinstvima) se proizvodi toplota i električna energija.

Proizvodnja električne energije iz malih kogeneracija će do zadnje posmatrane godine porasti u visokom scenariju na 42,60 GWh, u srednjem scenariju na 20,33 GWh, a u visokom scenariju na 9,58 GWh.


____________________________________________________________________________________________________________________

129/178

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

30,00

35,00

40,00

45,00

GW

h


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.9 Proizvodnja električne energije iz malih kogeneracija (GWh)

Sabiranjem proizvodnje električne energije iz industrijskih i malih kogeneracija izračunava se ukupna decentralizovana proizvodnja električne energije.

Ukupna decentralizovana proizvodnja električne energije do zadnje posmatrane godine će porasti u visokom scenariju na 488,57 GWh, u srednjem scenariju na 260,87 GWh, a u visokom scenariju na 56,10 GWh.

0,00

100,00

200,00

300,00

400,00

500,00

600,00

GW

h


2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.10 Ukupna decentralizovana proizvodnja električne energije (GWh)


____________________________________________________________________________________________________________________

130/178

5.3 ENERGIJA ZA POGON

Energija za pogon je energija potrošena u industrijskim granama energetike i rudarstva. U elektroenergetici ona obuhvata vlastiti utrošak proizvodnih jedinica. Električna energija utrošena za pogon elektrana (energija sopstvenog utroška) zavisi od scenarija izgradnje novih elektrana, što znači da je za različite scenarije izgradnje elektrana ova energija za pogon različita. Za potrebe ove knjige energija za pogon elektrana je modelirana na osnovu scenarija iz knjige D koji zahtijeva veću potrošnju električne energije za pogon. Električna energija za pogon elektrana će u srednjem scenariju porasti s 130,5 GWh u baznoj godini na 303,4 Gwh u zadnjoj posmatranoj godini.

Značajan porast potrošnje energije za pogon u 2010. godini u odnosu na baznu 2003. godinu rezultat je pretpostavljenog ulaska u pogon TE Pljevlja 2 u 2010. godini (prema izabranom scenariju iz knjige D).

0

50

100

150

200

250

300

350

GW

h

Srednji scenarij 130,5 274,0 278,7 298,4 303,42003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.11 Energija za pogon elektrana (GWh)

Električna energija iz javne mreže u ugljenokopima analizira se na osnovu ukupne potrošnje uglja koja je direktan rezultat optimiranja elektroenergetskog sistema iz knjige D. Električna energija iz javne mreže u ugljenokopima će porasti u srednjem scenariju s prosječnom godišnjom stopom od 1,1 %, dakle s 34,90 GWh u baznoj 2003. godini na 44,64 GWh u zadnjoj posmatranoj godini.


____________________________________________________________________________________________________________________

131/178

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

30,00

35,00

40,00

45,00

50,00

GW

h

Srednji scenarij 22,00 34,90 40,25 40,93 43,89 44,642000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.12 Očekivana potrošnja električne energije iz javne mreže u ugaljokopima


____________________________________________________________________________________________________________________

132/178

5.4 GUBICI ELEKTRIČNE ENERGIJE

Gubici električne energije u prenosu se planiraju smanjiti s 4,1 % iz bazne godine na 3,4 % u zadnjoj posmatranoj godini. Gubici električne energije u distribuciji se planiraju smanjiti s visokih 20 % iz bazne 2003. godine na 8 % u zadnjoj posmatranoj godini, uz pretpostavku da će to smanjenje biti ravnomjerno iz godine u godinu.

Tabela 5.1 Gubici električne energije (%)

2003 2010 2015 2020 2025Prijenos 4,1 3,4 3,4 3,4 3,4Distibucija 20,0 15,2 12,1 9,9 8,0

* Podaci o gubicima za baznu godinu su dobiveni od predstavnika EPCG

Gubici električne energije će se smanjiti sa 618 GWh iz bazne godine na oko 375 GWh u zadnjoj posmatranoj godini.


____________________________________________________________________________________________________________________

133/178

5.5 ELEKTRIČNA ENERGIJA RASPOLOŽIVA ZA POTROŠNJU

Električna energija raspoloživa za potrošnju je neposredna potrošnja električne energije i električna energija za pogon u ugljenokopima uvećana za gubitke prenosa i distribucije električne energije.

Električne energija raspoloživa za potrošnju će porasti sa 4393 GWh iz bazne 2003. godine na 6045 GWh u zadnjoj posmatranoj godini. Ostvarena stopa rasta je 1,46 % godišnje.

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

GW

h

Srednji scenarij 3 828 4 393 4 811 5 049 5 508 6 0452000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.13 Električna energija raspolož za potrošnju (GWh)


____________________________________________________________________________________________________________________

134/178

5.6 PREDVIĐENA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE KOJU OSIGURAVA ELEKTROPRIVREDA

Električna energija koju osigurava elektroprivreda je neposredna potrošnja električne energije i električna energija za pogon ugljenokopa uvećana za gubitke prenosa i distribucije električne energije i umanjena za proizvodnju električne energije u industrijskim i malim kogeneracijama.

Električna energija koju osigurava elektroprivreda će porasti sa 4393 GWh iz bazne 2003. godine na 5784 GWh u zadnjoj posmatranoj godini. Ostvarena stopa rasta je 1,26 % godišnje.

0

1 000

2 000

3 000

4 000

5 000

6 000

7 000

GW

h

Srednji scenarij 3 828 4 393 4 794 4 981 5 362 5 7842000 2003 2010 2015 2020 2025

Slika 5.14 Električna energija koju osigurava elektroprivreda (GWh)

___________________________________________________ 6 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENRGIJE U CRNOJ GORI

____________________________________________________________________________________________________________________

135/178

6 KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U

CRNOJ GORI

Budući da je elektroenergetski sistem specifičan po tome da u svakom trenutku mora biti postignuta ravnoteža između proizvodnje i potrošnje električne energije, od velike je važnosti poznavati karakteristike potrošnje u određenom sistemu, odnosno njezine varijacije u različitim vremenskim horizontima (dnevne, nedjeljne, mjesečne i godišnje). Karakteristike potrošnje u sistemu imaju uticaja na način vođenja sistema, odnosno angažman različitih izvora za pokrivanje potrošnje, kao i na planiranje buduće izgradnje novih izvora u sistemu, budući da različiti tipovi izvora imaju različite uloge u zadovoljenju vremenski promjenjive potrošnje električne energije. Oblici krivulja potrošnje u pojedinom sistemu rezultat su međusobnog odnosa velikog broja faktora, kao što su na primjer:

− Struktura privrede (udio industrije, odn. bazne industrije u potrošnji), − Klimatsko-geografski uslovi (klimatski pojas, trajanje dana i noći) − Meteorološke prilike (ekstremno hladno ili toplo vrijeme), − Tarifni sistem (razdoblje jeftinije i skuplje energije), − Životni standard (udio domaćinstava s određenim tipom aparata i sl.), − Organizacijske navike (radno vrijeme tvrtki, smjene u tvornicama i sl.), i dr.

Tako se, naprimjer, u sistemima s velikim udjelom teške industrije u potrošnji (metalurgija, hemijska industrija i dr.) može očekivati manja varijabilnost potrošnje, budući da se radi o potrošačima relativno velikih količina električne energije s relativno malim oscilacijama u potrošnji (rad i u toku noći). Klima na potrošnju energije utiče ponajviše na način da je potrošnja u hladnim krajevima veća u toku zimskog dijela godine, a u toplijim u toku ljeta (zbog angažmana rashladnih uređaja). Nepredvidive ekstremne vremenske prilike (vrućine ili hladnoće) mogu drastično utiecati na nivo potrošnje energije i dovesti sistem do granice stabilnog rada.


____________________________________________________________________________________________________________________

136/178

6.1 DNEVNE, NEDJELJNE, MJESEČNE I GODIŠNJE KARAKTERISTIKE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

U ovom će poglavlju biti opisane karakteristike potrošnje u EES-u Crne Gore. Razmatranja će se zasnivati na istim podacima s kojima je i dobivena potrošnja električne energije u prethodnim poglavljima. Ti podaci obuhvataju satne vrijednosti opterećenja u sistemu (u MW) za 2003. godinu. Valja napomenuti kako nijesu bili raspoloživi cjelokupni podaci o satnim opterećenjima po svim sektorima potrošnje, već su krivulje potrošnje za dva analizirana sektora dobivene u odnosu na reprezentativni uzorak potrošnje u dvije karakteristične trafostanice: TS KAP (koja napaja velikog industrijskog potrošača), i TS Podgorica 1 (koja napaja potrošače iz sektora domaćinstava i usluga). Spomenuti sektori ujedno su i u energetskom smislu najznačajniji (što se vidi prema prognozama iz poglavlja 5 ove knjige), budući da ostali sektori u ukupnoj potrošnji učestvuju tek s nekoliko procenata. Stoga će karakteristike potrošnje, osim za sistem u cjelini, ovdje biti opisane za dva karakteristična sektora:

− Industrija − Domaćinstva i usluge

6.1.1 Elektroenergetski sistem – ukupno

Do 1980-ih godina, proizvodnja električne energije u Crnoj Gori i razmjena električne energije sa Elektroprivredom Srbije za energiju proizvedenu u HE »Piva« zadovoljavali su potrebe potrošača u Crnoj Gori. Međutim, tih godina slijedi period intenzivne izgradnje krupnih industrijskih kapaciteta (II faza KAP-a, rekonstrukcija i dogradnja Željezare) i veliko povećanje potrošnje domaćinstava i ostalih distributivnih potrošača. To je, pošto je zadnji veliki izvor električne energije (TE Pljevlja) pušten u pogon 1982. godine, osjetno promijenilo odnos proizvodnje i potrošnje električne energije u elektroenergetskom sistemu Crne Gore. Uslijedio je dugotrajni veliki deficit električne energije, koji je u 2004. godini iznosio 1 123 GWh.

Pri razmatranju ostvarene potrošnje u EES-u Crne Gore u posljednjoj četvrtini stoljeća treba uzeti u obzir i pojavu nekih nepredviđenih događaja, zbog kojih nije bio moguć normalan razvoj EES-a. To se prije svega odnosi na geopolitičke okolnosti (sankcije, rat u bližem okruženju, restrukturiranje privrede) koje su poremetile razvoj sistema s jedne strane i privrede kao potrošača s druge strane.

Struktura potrošnje električne energije u elektroenergetskom sistemu Crne Gore u periodu 1980-2004. za velike industrijske potrošače (uglavnom KAP i Željezara), saobraćaj (željeznica) i domaćinstva (s ostalim distributivnim potrošačima) prikazana je u tabeli x. Ista tabela sadrži i gubitke u mreži, iznose vršnih opterećenja u sistemu i faktore opterećenja. Faktor opterećenja definisan je kao:

TPW

⋅=

maxρ

, gdje je W ukupna potrošnja energije u dotičnom razdoblju, Pmax maksimalno opterećenje u sistemu u tom razdoblju, a T trajanje razdoblja


____________________________________________________________________________________________________________________

137/178

Tabela 6.1 Struktura potrošnje, gubici u mreži i vršno opterećenje u EES-u Crne Gore za razdoblje 1980-2004.

Potrošnja (GWh)

Godina

Dire

ktni

po

troš

ači

Sao

brać

aj

Dom

aćin

stva

Ost

alo

Gub

ici p

reno

sa

Gub

ici

dist

ribuc

ije

Uku

pno

Vršno opterećenje (MW)

Faktor opterećenja (%)

1980 1429 23 380 371 85 130 2418 1981 1591 25 416 416 82 133 2663 1982 1625 24 441 433 99 137 2759 1983 1641 23 449 430 109 150 2802 1984 1958 26 455 476 111 165 3191 1985 2020 32 448 496 122 173 3291 1986 2066 32 466 538 124 182 3408 1987 2059 36 501 548 141 190 3475 1988 2051 41 496 524 107 205 3424 1989 2054 42 497 517 94 213 3417 1990 1969 42 534 500 106 221 3372 501 76,8 1991 1884 38 612 482 143 230 3389 533 72,6 1992 1672 42 651 452 122 245 3184 515 70,6 1993 829 23 728 494 92 250 2416 466 59,2 1994 485 22 787 435 105 313 2147 442 55,5 1995 741 23 860 471 99 313 2507 467 61,3 1996 1204 30 919 516 149 313 3131 580 61,6 1997 1601 29 920 501 142 374 3567 587 69,4 1998 1551 30 940 486 127 409 3543 615 65,8 1999 1496 15 965 500 149 417 3542 630 64,2 2000 1692 19 1114 536 150 321 3832 664 65,9 2001 1864 21 1101 630 155 347 4118 714 65,8 2002 1978 21 1053 665 155 359 4231 705 68,5 2003 2004 21 1079 671 172 446 4393 732 68,5 2004 2082 22 1059 653 193 501 4510 742 69,4 U toku prve polovine 90-tih godina došlo je ne samo do smanjenja, već i do promjene strukture, a time i karakteristika potrošnje. Uz drastičan pad industrijske potrošnje (direktni potrošači), došlo je do ubrzanog rasta distributivne potrošnje (domaćinstva i usluge). Potrošnja direktnih potrošača tek je u 2004. godini dostigla nivo iz 1989. godine. Ukupno povećanje potrošnje u periodu 1980-2004. iznosilo je 87%, od čega najviše u domaćinstvima (179%) i kod direktnih potrošača (46%). Faktor opterećenja, koji je 1990. bio na visokom nivou od 77% zbog visokog udjela potrošnje direktnih potrošača, doživio je zbog krize u industriji u toku prve polovine 90-tih snažan pad na čak 55,5 % u 1994. godini, da bi do 2004. ponovo polagano narastao do 69 %, kao posljedica ponovnog pokretanja proizvodnje u velikim industrijskim potrošačima (prvenstveno KAP-u). Zbog velikog udjela industrijskih potrošača, u ukupnoj potrošnji relativno je velik i udio konstantne prema vršnoj energiji. Za 2003. godinu udio konstantne energije iznosi 71 %, a vršne 29 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

138/178

Struktura potrošnje za razdoblje 1980-2004. prikazana je na sljedećoj slici.

0

1000

2000

3000

4000

5000

1980 1985 1990 1995 2000

GWh

0

100

200

300

400

500

600

700

800MW

Gubicidistribucije

Gubiciprenosa

Ostalo

Domaćinstva

Saobraćaj

Direktnipotrošači

Vršnoopterećenje

Slika 6.1 Struktura potrošnje, gubici u mreži i vršno opterećenje u EES-u Crne Gore za razdoblje 1980-2004.

U 2004. godini direktni potrošači, odnosno industrija (u čemu veliku većinu čine KAP i Željezara Nikšić) u neto potrošnji (bez gubitaka) učestvuju s oko 55 %, dok domaćinstva i usluge troše ostalo. U 1990. udio direktnih potrošača iznosio je čak 65 %, no u 1994. pada na samo 28 % zbog četverostrukog smanjenja potrošnje u odnosu na 1990. godinu. S druge strane, potrošnja distributivnih potrošača nastavila je lagano rasti, tako da je u razdoblju 1990-2004. ostvarila prosječni porast od 3,7 % godišnje. U razdoblju od 1990. naovamo, može se primijetiti i ubrzan porast gubitaka u mreži, s nivoa od 9,7 % (1990.) na nivo od 15,4 % (2004.). To je, s jedne strane, posljedica porasta potrošnje distributivnih potrošača, ali jednim dijelom i pojave neovlašćene potrošnje električne energije. Mjesečne karakteristike potrošnje Mjesečne karakteristike ukupne potrošnje električne energije će biti analizirane uz pomoć dostupnih podataka za 2003. godinu. Na sljedećoj slici prikazan je raspored potrošnje električne energije po mjesecima, kao i maksimalno i minimalno zabilježeno opterećenje u sistemu po mjesecima u 2003. godini. Sve vrijednosti snage i energije uključuju i gubitke u sistemu.


____________________________________________________________________________________________________________________

139/178

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Mjesec

MW

0

100

200

300

400

500

GWh

Potrošnja

Vršnoopterećenje

Min.opterećenje

Slika 6.2 Potrošnja električne energije, maksimalno i minimalno opterećenje po mjesecima u 2003. godini

Vršno opterećenje u 2003. godini iznosilo je 738 MW i javilo se u februaru. Minimalno opterećenje iznosilo je 355 MW i registrovano je u septembru. Odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja u godini iznosi 2,06. S druge strane, najveća potrošnja energije javlja se u decembru (428 GWh) i januaru (421 GWh), a najmanja u septembru (307 GWh). Uopšteno se može reći da godišnje varijacije potrošnje imaju umjereno sezonski karakter, tako da se najviše energije troši zimi (decembar, januar, februar, mart), a najmanje u kasno proljeće i ranu jesen (maj, jun, septembar). Srednji nivo potrošnje bilježi se u ljetnim mjesecima (jul, august), te rano proljeće i kasnu jesen (april, oktobar, novembar). Povećanje potrošnje u toku ljetnih mjeseci dobrim se dijelom može pripisati korišćenju rashladnih uređaja i povećanom potrošnjom u turističkom sektoru. Krivulje trajanja opterećenja Kod planiranja razvoja elektroenergetskog sistema korisno je poznavati i krivulje trajanja opterećenja. Radi se o kumulativnim distribucijama frekvencija, koje grafički prikazuju koliko je vremena (na osi apscisa) opterećenje u sistemu bilo veće ili jednako određenom nivou opterećenja (na osi ordinata) u toku nekog vremenskog razdoblja. Krivulje trajanja opterećenja dobivaju se iz hronoloških dijagrama opterećenja za neko razdoblje redanjem ostvarenih opterećenja od najvećeg prema najmanjem. Početna tačka krivulje stoga odgovara maksimalnom opterećenju, a završna tačka minimalnom opterećenju u tom razdoblju. Površina koja se dobije integriranjem krivulje trajanja opterećenja po vremenu od 0 do T (gdje je T trajanje razdoblja) jednaka je, baš kao i površina ispod hronološkog dijagrama opterećenja, ukupnoj potrošnji energije u posmatranom razdoblju. Krivulje trajanja opterećenja za mjesece januar, april, jul i oktobar (predstavljajući sva godišnja doba) za EES Crne Gore, prikazane su na sljedećoj slici.


____________________________________________________________________________________________________________________

140/178

0

100

200

300

400

500

600

700

800

0 100 200 300 400 500 600 700 800t (h)

P (MW)Januar

April

Jul

Oktobar

Slika 6.3 Krivulje trajanja opterećenja za januar, april, jul i oktobar 2003. godine

U praksi se često koristi i tzv. normirana krivulja trajanja opterećenja, koja se dobiva iz same krivulje tako da se sve vrijednosti snaga normiraju na vrijednost maksimalne snage, a trajanja na ukupno trajanje posmatranog razdoblja. Na taj način početna tačka krivulje uvijek ima koordinate (1,0), dok završna tačka ima koordinate (1, Pmin/Pmax). Treba još napomenuti kako je površina ispod normirane krivulje trajanja opterećenja jednaka faktoru opterećenja u tom razdoblju. Iz normirane krivulje trajanja opterećenja moguće je, uz poznavanje maksimalne snage, očitati sve podatke važne za analizu potrošnje – ukupnu potrošnju energije, minimalnu snagu, faktor opterećenja, odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja, udio vršne i konstantne energije i dr. Normirane krivulje trajanja opterećenja za mjesece januar, april, jul i oktobar 2003. godine prikazane su na sljedećoj slici.

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

0 0,2 0,4 0,6 0,8 1t/T uk

P/P maxJanuar

April

Jul

Oktobar

Slika 6.4 Normirane krivulje trajanja opterećenja za januar, april, jul i oktobar 2003.


____________________________________________________________________________________________________________________

141/178

Iz slike se jasno vidi da je mjesečni faktor opterećenja najveći u julu, a najmanji u aprilu, što nije toliko očito vidljivo iz apsolutne krivulje trajanja opterećenja (slika x). Nedjeljne karakteristike potrošnje Slijedeća slika prikazuje kretanje opterećenja za četiri karakteristične nedjelje u 2003. godini:

− 3-9. februara, kao nedjelja u kojoj se javlja maksimalno opterećenje − 7-13. aprila, kao predstavnik proljećne nedjelje, − 14-20. jula, kao predstavnik ljetnje nedjelje, − 8-14. septembra, kao nedjelja u kojoj se javlja minimalno opterećenje.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 25 49 73 97 121 145 Sat

MW 3-9. februara

7-13. aprila

14-20. jula

8-14. septembra

Slika 6.5 Nedjeljne karakteristike potrošnje za četiri odabrane nedjelje u 2003. godini

Što se nedjeljnih karakteristika tiče, može se konstatovati da nije moguće uočiti izrazite nedjelje varijacije potrošnje između radne nedjelje i vikenda, već su varijacije najviše pod uticajem vremenskih prilika. Odnos između maksimalnog i minimalnog opterećenja u nedjelji kreće se od 1,57 za nedjelju u aprilu do 1,33 za nedjelje u julu i septembru, dok za nedjelju u februaru to iznosi 1,51. To je posljedica toga što je u zimskim mjesecima udio distributivnih potrošača (koji po prirodi pokazuju veću varijabilnost) u ukupnoj potrošnji veći, pa je u tim periodima i odnos između maksimalnog i minimalnog opterećenja veći.


____________________________________________________________________________________________________________________

142/178

Sljedeća tabela pokazuje još neke karakteristike potrošnje u odabranim nedjeljama u 2003. godini.

Tabela 6.2 Karakteristike potrošnje za odabrane nedjelje

3-9. februara 7-13. aprila 14-20. jula 8-14. septembra Ukupna potrošnja (MWh) 105 224 88 679 78 762 71 001 Maksimalno opterećenje (MW) 738,0 643,3 528,4 472,6 Minimalno opterećenje (MW) 490,0 410,0 398,6 354,6 Omjer max/min 1,51 1,57 1,33 1,33 Faktor opterećenja 0,849 0,820 0,887 0,894 Udio konstantne energije (%) 78,2 77,7 85,0 83,9 Udio vršne energije (%) 21,8 22,3 15,0 16,1 Naposljetku, moguće je pogledati i dnevne karakteristike potrošnje za neke karakteristične dane u 2003. godini. Ovdje će se posmatrati sljedeći datumi:

− februara (nedjelja), kao dan u kojem se javlja maksimalno opterećenje, − 2. aprila (srijeda), kao predstavnik proljećnog radnog dana, − 3. augusta (nedjelja), kao predstavnik ljetnjeg dana vikenda, − 10. septembra (utorak), kao dan u kojem se javlja minimalno opterećenje.

Satne krivulje opterećenja za navedene datume prikazane su na sljedećoj slici.

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 5 9 13 17 21 Sat

MW 9. februara

2. aprila

3. augusta

10. septembra

Slika 6.6 Dnevni dijagrami opterećenja za odabrane dane u 2003. godini

Minimalno se opterećenje u svim danima javlja u razdoblju između 4 i 6 sati, dok se maksimalno javlja u razdoblju između 20 i 22 sata. U zimskom dijagramu opterećenja može se prepoznati i drugi vrh u dijagramu opterećenja koji nastupa oko podne, a manji je od maksimalnog


____________________________________________________________________________________________________________________

143/178

opterećenja u tom danu za 4,6 %. Može se primijetiti i kako je varijabilnost opterećenja u zimskom danu veća nego u ostalom dijelu godine. Tako odnos između maksimalnog i minimalnog dnevnog opterećenja za dan 9. februara iznosi 1,39, dok je za ostale datume taj odnos manji od 1,3. Isto tako, u zimskom je danu udio konstantne energije jednak 82%, dok je u svim ostalim danima veći od 85%. U danu s minimalnim opterećenjem (10. septembra) varijabilnost potrošnje je najmanja, pa faktor opterećenja iznosi visokih 92%, a udio bazne energije u potrošnji je jednak 88%. Sljedeća tabela pokazuje detaljnije karakteristike potrošnje za odabrane dane u 2003. godini.

Tabela 6.3 Karakteristike potrošnje za odabrane dane

9. februara 2. aprila 3. augusta 10. septembra Ukupna potrošnja (MWh) 15 473 11 456 11 206 9 698 Maksimalno opterećenje (MW) 738,0 527,4 517,4 439,5 Minimalno opterećenje (MW) 530,8 407,4 405,2 354,6 Omjer max/min 1,39 1,29 1,28 1,24 Faktor opterećenja 0,874 0,905 0,902 0,919 Udio konstantne energije (%) 82,3 85,3 86,8 87,7 Udio vršne energije (%) 17,7 14,7 13,2 12,3


____________________________________________________________________________________________________________________

144/178

6.1.2 Domaćinstva i usluge

Sektor domaćinstva i usluga bilježi najbrži porast u elektroenergetskom sistemu Crne Gore, a očekuje se da se takav trend nastavi i u budućnosti, za razliku od industrijskog sektora, za koji se smatra da je, što se tiče potrošnje električne energije, već ušao u određeno zasićenje. Potrošnja električne energije u sektoru domaćinstava i usluga po prirodi pokazuje veću promjenjivost nego u sektoru industrije. Oscilacije potrošnje u ovom sektoru pod uticajem su važećeg tarifnog sistema za električnu energiju, navika i obaveza ljudi koji žive u domaćinstvima, te organizaciji rada u uslužnim djelatnostima. Prema službenim podacima, potrošnja električne energije u kategorijama domaćinstvo i usluge iznosi 1 628 GWh neto (ne računajući gubitke u mreži). Karakteristike potrošnje u tim kategorijama, opisane u nastavku, dobivene su na osnovu reprezentativnog uzorka potrošnje, prema podacima o opterećenju TS Podgorica 1, koja napaja potrošače iz tih kategorija. Sljedeća slika prikazuje mjesečne varijacije u potrošnji, te maksimalnom i minimalnom opterećenju u kategoriji domaćinstva i usluge. Vrijednosti s kojima je nacrtana slika u sebi sadrže i gubitke u distribucijskoj mreži.

0

100

200

300

400

500

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Mjesec

MW

0

50

100

150

200

250

300

GWh

Potrošnja

Vršnoopterećenje

Min.opterećenje

Slika 6.7 Mjesečne potrošnje, maksimalna i minimalna opterećenja u kategoriji domaćinstva i usluge u 2003.

U poređenju sa sljedećom slikom koja prikazuje mjesečne varijacije potrošnje i opterećenja za cijeli sistem, može se prepoznati bitno veća varijabilnost potrošnje u kategoriji domaćinstva i sluge. Sa slike se jasno vidi kako se najviše vrijednosti mjesečne potrošnje, maksimalnog i minimalnog opterećenja postižu u februaru. Najveća potrošnja bilježi se u zimskim mjesecima – decembru, januaru, februaru i martu, kada se kreće između 220 i 240 GWh. Mjeseci s najnižom potrošnjom, a shodno tome i niskim nivoem vršnog opterećenja, su maj i septembar. Doduše, minimalno opterećenje registrovano je u oktobru, no može se pretpostaviti da je to posljedica uticaja koji nijesu uobičajeni, kao što će biti diskutovano kasnije u tekstu. Odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja za 2003. godinu iznosi 5,06.


____________________________________________________________________________________________________________________

145/178

I mjesečne krivulje trajanja opterećenja, kao što se vidi na slici x, drugačijeg su oblika nego kad se radi o sistemu u cjelini. Može se jasno vidjeti kako su ove krivulje znatno varijabilnije, odnosno imaju uopšte veći odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja, manji udio konstantne i veći udio varijabilne energije, te manji faktor snage. Faktor snage najmanji je za mjesec april (63%), a najveći za mjesec jul (75%).

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

0 0,2 0,4 0,6 0,8 1t/T uk

P/P maxJanuar

April

Jul

Oktobar

Slika 6.8 Normirane mjesečne krivulje trajanja opterećenja za kategoriju domaćinstva i usluge u 2003.

Nedjeljne karakteristike potrošnje električne energije u kategoriji domaćinstava i usluge će biti analizirane u pet karakterističnih nedjelja:

− 17-23. februara, kao nedjelja u kojoj se javlja maksimalno opterećenje, − 7-13. aprila, kao predstavnik proljetnje nedjelje − 14-20. jula, kao predstavnik ljetnje neđelje − 8-14. septembra, kao predstavnik nedjelje u mjesecu s najmanjom potrošnjom, − 6-12. oktobra, kao nedjelja u kojoj se javlja minimalno opterećenje.

Nedjeljnji dijagrami opterećenja za pet navedenih nedjelja prikazani su sljedećom slikom.


____________________________________________________________________________________________________________________

146/178

0

100

200

300

400

500

1 25 49 73 97 121 145 Sat

MW 17-23. februara

7-13. aprila

14-20. jula

8-14. septembra

6-12. oktobra

Slika 6.9 Neđeljni dijagrami opterećenja za odabrane neđelje u 2003. u kategoriji domaćinstva i usluga

Iz dijagrama se ne može prepoznati izrazito nedjeljnji karakter potrošnje, budući da se nivo i raspored potrošnje u toku vikenda ne razlikuje bitno od radnih dana. U ovom je smislu određen izuzetak samo mjesec april. Može se primijetiti i kako su oscilacije u zimskoj nedjelji veće nego u ostalima, te da su u februarskom i oktobarskoj nedjelji izraženije večernje „špice“ opterećenja. U posljednjim satima oktobarske nedjelje događa se snažan pad opterećenja, koji se ne čini kao posljedica normalnih okolnosti u sistemu. U tim satima ostvareno je i minimalno opterećenje na godišnjem nivou u ovoj kategoriji. Slijedeća tabela pokazuje još neke karakteristike potrošnje za kategoriju domaćinstava i usluga u odabranim nedjeljama u 2003. godini.

Tabela 6.4 Karakteristike potrošnje u kategoriji domaćinstva i usluge za odabrane nedjelje

17-23.2. 7-13.4. 14-20.7. 8-14.9. 6-12.10. Ukupna potrošnja (MWh)

61 730 48 524 35 494 30 031 32 094

Maks. opterećenje (MW)

455 378 273 247 271

Min. opterećenje (MW) 259 174 132 103 90 Odnos max/min 1,76 2,17 2,07 2,40 3,01 Faktor opterećenja 0,808 0,764 0,774 0,724 0,705 Udio konst. energije (%)

70,5 60,2 62,5 57,6 47,1

Udio vršne energije (%) 29,5 39,8 37,5 42,4 52,9


____________________________________________________________________________________________________________________

147/178

Konačno, biće razmotrene i dnevne karakteristike potrošnje u kategoriji domaćinstava i usluga za neke karakteristične dane u 2003. godini. Posmatrat ćemo sljedeće datume:

− 19. februara (srijeda), kao dan u kojem se javlja maksimalno opterećenje u ovoj kategoriji, − 2. aprila (srijeda), kao predstavnik proljećnog radnog dana, − 3. augusta (nedjelja), kao predstavnik ljetnjeg dana vikenda, − 10. septembra (utorak), kao dan u kojem se javlja minimalno opterećenje u sistemu, − 12. oktobra (nedjelja), kao dan u kojem se javlja minimalno opterećenje u ovoj kategoriji.


0

100

200

300

400

500

1 5 9 13 17 21 Sat

MW 19. februara

2. aprila

3. augusta

10. septembra

12. oktobra

Slika 6.10 Dnevni dijagrami opterećenja za odabrane dane u 2003. u kategoriji domaćinstva i usluga

Minimalno opterećenje u svim danima i ovdje se javlja u razdoblju između 4 i 6 sati, dok se maksimalno javlja u razdoblju između 19 i 22 sata. U svim je dijagramima izražen večernji vrh u krivulji opterećenja. Može se primijetiti i kako svi dani imaju uglavnom sličan oblik krivulje opterećenja, osim 12. oktobra (dana s minimalnim opterećenjem u godini), kada se pred kraj dana događa jedan netipično drastični pad opterećenja, što se vjerovatno može pripisati nekim neuobičajenim okolnostima u sistemu. Sljedeća tabela pokazuje detaljnije karakteristike potrošnje u kategoriji domaćinstava i usluga po odabranim danima u 2003. godini.


____________________________________________________________________________________________________________________

148/178

Tabela 6.5 Karakteristike potrošnje u kategoriji domaćinstava i usluga za odabrane dane

19. februara 2. aprila 3. augusta 10. septembra 12. oktobra

Ukupna potrošnja (MWh) 9 027 5 582 5 037 3 995 4 143 Maksimalno opterećenje (MW) 455,0 299,0 271,0 223,0 269,0 Minimalno opterećenje (MW) 273,0 169,0 136,0 103,0 90,0 Odnos max/min 1,67 1,77 1,99 2,17 2,99 Faktor opterećenja 0,827 0,778 0,774 0,746 0,642 Udio konstantne energije (%) 72,6 72,7 64,8 61,9 52,1 Udio vršne energije (%) 27,4 27,3 35,2 38,1 47,9


____________________________________________________________________________________________________________________

149/178

6.1.3 Industrija

U Crnoj Gori su u toku 70-tih i 80-tih godina 20. stoljeća izgrađeni značajni industrijski kapaciteti u energetski intenzivnim industrijskim granama (industrija obojenih metala, crna metalurgija). Među takvim postrojenjima posebno se ističu Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) i Željezara Nikšić. Samo pogoni KAP-a godišnje potroše oko 45 % ukupne potrošnje električne energije u Crnoj Gori. Osim u crnoj metalurgiji i industriji obojenih metala, električna se energija u Crnoj Gori koristi i u drvnoj, papirnoj, tekstilnoj, prehrambenoj i drugim granama industrije. Budući da je dinamika potrošnje električne energije u industriji bitno drugačija nego u sektorima domaćinstva i usluga, od interesa je analizirati karakteristike potrošnje u toj kategoriji. S obzirom da se proizvodni tehnološki procesi u industrijskim pogonima teške industrije odvijaju kontinuirano, kretanje potrošnje električne energije u industriji pokazuje vrlo malu varijabilnost, što će biti elaborirano u daljem tekstu. S obzirom na takve karakteristike, industrijski pogoni uglavnom troše konstantnu energiju u sistemu, a mnogo manje varijabilne energije. Potrošnja električne energije u industrijskom sektoru Crne Gore iznosila je u 2003. godini 2 074 GWh, a u 2004. 2 151 GWh, od čega oko 97% potrošnje otpada na KAP i Željezaru. Navedene brojke ne uključuju gubitke u prenosnoj i distribucijskoj mreži, iako se to kod industrijskih potrošača, od kojih je glavnina (u smislu potrošnje) spojena na 110 kV mrežu, zapravo svodi samo na gubitke u prenosu. Sljedeća slika prikazuje mjesečne varijacije u potrošnji električne energije, te kretanje maksimalnog i minimalnog opterećenja u sektoru industrije.

0

50

100

150

200

250

300

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12Mjesec

MW

0

50

100

150

200

GWh

Potrošnja

Vršnoopterećenje

Min.opterećenje

Slika 6.11 Mjesečne potrošnje, maksimalna i minimalna opterećenja u industrijskom sektoru u 2003.

Sa slike se može vidjeti kako potrošnja električne energije u industriji vrlo malo oscilira po mjesecima. Uglavnom se kreće oko 170 GWh, uz odstupanja do nekoliko GWh. I maksimalno i minimalno opterećenje pokazuju puno manje varijacije nego kod sistema u cjelini, pa se maksimalno opterećenje uglavnom kreće oko nivoa od 250 MW, a minimalno oko 200 MW. U


____________________________________________________________________________________________________________________

150/178

2003. godini maksimalno je opterećenje u industriji zabilježeno u novembru, a minimalno u junu. Odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja iznosi 1,35. I mjesečne krivulje trajanja opterećenja (na sljedećoj slici) pokazuju znatno manje varijacija, odnosno imaju manji odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja, veći udio konstantne i manji udio varijabilne energije, te veći faktor snage. Faktor snage praktično je stalan za sve mjesece, i kreće se u rasponu od 91 do 93%. Nema velike razlike između pojedinih godišnjih doba.

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

0 0,2 0,4 0,6 0,8 1

t/T uk

P/P maxJanuar

April

Jul

Oktobar

Slika 6.12 Normirane mjesečne krivulje trajanja opterećenja za sektor industrije u 2003.

Nedjeljne karakteristike potrošnje električne energije u sektoru industrije biće analizirane u dvije karakteristične nedjelje:

− 23-29. juna, kao predstavnik ljetnje nedjelje, − 22-28. decembra, kao predstavnik zimske nedjelje.

Nedjeljni dijagrami opterećenja za navedene dvije nedjelje prikazane su na sljedećoj slici.


____________________________________________________________________________________________________________________

151/178

0

50

100

150

200

250

300

1 25 49 73 97 121 145 Sat

MW 23-29. juna

22-28. decembra

Slika 6.13 Nedjeljni dijagrami opterećenja u sektoru industrije za dvije odabrane nedjelje u 2003.

I u nedjeljnim dijagramima potrošnje može se vidjeti kako se radi o izrazito malim oscilacijama u potrošnji, bez izraženih nedjeljnih varijacija. To je i logično s obzirom na narav tehnoloških procesa u kojima se koristi električna energija u sektoru industrije. Sljedeća tabela pokazuje još neke karakteristike potrošnje za sektor industrije u odabranim nedjeljama u 2003. godini.


____________________________________________________________________________________________________________________

152/178

Tabela 6.6 Karakteristike potrošnje u sektoru industrije za odabrane nedjelje

23-29. juna 22-28. decembra

Ukupna potrošnja (MWh) 37 112 39 503 Maksimalno opterećenje (MW)

229 253

Minimalno opterećenje (MW)

201 213

Odnos max/min 1,14 1,19 Faktor opterećenja 0,965 0,929 Udio konstantne energije (%)

91,0 90,6

Udio vršne energije (%) 9,0 9,4 Na kraju, moguće je analizirati i dnevne karakteristike potrošnje u sektoru industrije za neke karakteristične dane u 2003. godini. Posmatraćemo sljedeće datume:

− februara (nedjelja), kao dan u kojem se javlja maksimalno opterećenje u sistemu, − 20. juna (petak), kao dan u kojem se javlja minimalno opterećenje u industriji, − 19. novembra (srijeda), kao dan u kojem se javlja maksimalno opterećenje u industriji.


0

50

100

150

200

250

300

1 5 9 13 17 21 Sat

MW 9. februara

20. juna

19. novembra

Slika 6.14 Dnevni dijagrami opterećenja u sektoru industrije za odabrane datume u 2003.

Iz dijagrama na slici nije moguće identifikovati neko konkretno vrijeme kada se javljaju dnevni minimumi, odnosno maksimumi. I ovdje je opterećenje vrlo ujednačeno, uz određene manje oscilacije, te uz nešto niži nivo potrošnje ljeti u odnosu na zimu.


____________________________________________________________________________________________________________________

153/178

Sljedeća tabela pokazuje detaljnije karakteristike potrošnje u sektoru industrije po odabranim danima u 2003. godini.

Tabela 6.7 Karakteristike potrošnje u kategoriji domaćinstva i usluga za odabrane dane

9. februara 20. juna 19. novembra

Ukupna potrošnja (MWh) 5 742 5 236 5 859 Maksimalno opterećenje (MW)

248 238 263

Minimalno opterećenje (MW)

230 195 229

Odnos max/min 1,08 1,22 1,15 Faktor opterećenja 0,965 0,917 0,928 Udio konstantne energije (%)

96,1 89,4 93,8

Udio vršne energije (%) 3,9 10,6 6,2


____________________________________________________________________________________________________________________

154/178

6.2 MOGUĆI EFEKTI UPRAVLJANJA POTROŠNJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE

Na strukturu i karakteristike potrošnje moguće je uticati na različite načine, kao što su kvalitetno definisane cijene električne energije (po tarifama), upravljanje dijelom potrošnje (npr. za grijanje) i sl. Procjenjuje se da u sistemu Crne Gore postoji prostor za razvijanje takvih rješenja. Definicija upravljanja na strani potrošnje (engl. Demand Side Management – DSM) kazuje da su to aktivnosti koje uključuju mjere koje se poduzimaju s kupčeve strane brojila električne energije, a koje direktno sprovodi ili indirektno stimuliše snabdjevač električnom energijom. Snabdjevač time nastoji intervenisati u cilju promjene veličine ili vremenskog oblika dijagrama opterećenja kod određenog kupca ili grupe kupaca. Primjeri takvih mjera uključuju: energetske revizije (audits), ciklični rad uređaja za hlađenje ili grijanje, povoljnije tarife za kupce koji tolerišu prekide u snabdijevanju, ugradnju visokoučinkovite rasvjete, klima-uređaja ili toplotnih pumpi, korišćenje akumulatora toplote, prikladno formiranje tarifa i drugo. U tradicionalnom regulisanom okruženju elektroprivredna preduzeća nijesu bila pretjerano motivisana za takve mjere, s obzirom na zajamčeni regulisani prihod od prodaje svakog kWh električne energije. Naime, takvim bi se mjerama direktno smanjio i prihod, a moguće i profit preduzeća. No, u konkurentnom tržišnom okruženju, gdje nema zajamčenog prihoda, a preduzeća se međusobno takmiče za pridobivanje kupaca, takve mjere mogu se pokazati profitabilnima. Identifikovane prepreke implementaciji mjera upravljanja potrošnjom su: nepotpune informacije, manjak motivacije, sklonost kupaca kraćim vremenima povrata investicije, manjak kapitala, percepcija rizika, te nedovoljno iskustvo i nivo tehnologije u nekoj zemlji. Mjere kojima se mogu prevazići te prepreke uključuju: informativne kampanje, energetske revizije, propisivanje pravilnika i standarda, energetsko označavanje proizvoda, financijske podsticaje, edukaciju, demonstracijske projekte i druge. Investiranje u mjere upravljanja potrošnjom radi smanjenja ili preoblikovanja dijagrama potrošnje može se u određenim situacijama pokazati isplativijom opcijom za elektroprivrednu tvrtku od investiranja u nove proizvodne i ostale kapacitete radi zadovoljenja porasta potrošnje. Radi ilustracije, recimo kako su investicijski troškovi u novu baznu elektranu (nuklearnu ili na ugalj) u rangu 1500-3000 USD/kW, u vršnu elektranu (gasska) 400-800 USD/kW, dok se troškovi smanjenja potrošnje procjenjuju na 150-300 USD/kW za direktno upravljanje potrošačima, 150-900 USD/kW za visokoučinkovite rashladne uređaje, te 250-500 USD/kW za energetski učinkovite kuće. Koristi od mjera upravljanja potrošnjom mogu imati različiti učesnici, pa tako za kupce to može značiti smanjenje troškova energije i povećanje produktivnosti, za snabdjevača smanjenje troškova obavljanja usluge, povećanje efikasnosti i fleksibilnosti i smanjenje potrebnih investicija, dok posljedice za društvo mogu biti smanjeno zagađenje i očuvanje prirodnih resursa. Ocjena isplativosti određene mjere upravljanja potrošnjom najčešće se posmatra poređenjem troškova i ušteda koje uzrokuje dotična mjera, s tim da se svi troškovi i uštede trebaju diskontirati na jedinstvenu vremensku tačku prema vremenu kada nastaju. Na taj se način mogu upoređivati, odnosno rangirati različite opcije upravljanja potrošnjom. Aspekti s kojeg se posmatraju troškovi i koristi koje nastaju primjenom određene mjere mogu biti različiti, što je prikazano na sljedećoj tabeli.


____________________________________________________________________________________________________________________

155/178

Tabela 6.8 Različiti aspekti ocjene isplativosti mjera upravljanja potrošnjom

Kriterij Problem Troškovi Koristi

Aspekt kupca (sudionika)

Je li kupcu isplativo primijeniti DSM tehnologiju?

Trošak sudjelovanja u programu (instalacija,

pogon) Otplata kredita

Poticaji snabdjevača Ostali poticaji (ako

postoje) Ušteda na računima za

struju (bruto)

Aspekt snabdjevača

Je li trošak DSM-a za opbriguljivača manji od

izbjegnutog troška snabdijevanja?

Ukupni trošak programa za snabdjevača (uključujući i

poticaje kupcima)

Ušteda u troškovima snabdijevanja (neto)

Izbjegnuti trošak kapaciteta

Smanjenje proizvodnih troškova

Otplata kredita (za kreditne programe)

Aspekt uticaja na cijenu

Hoće li se cijena električne energije smanjiti uslijed primjene

DSM programa?

Smanjenje prihoda od prodaje energije (neto)

Ukupni trošak programa za snabdjevača




Otplata kredita (za kreditne programe)

Aspekt ukupnih troškova

Je li ukupni trošak DSM-a (snabdjevač plus kupac) manji od

troška snabdijevanja?

Ukupni trošak programa za snabdjevača (minus

poticaji) Trošak programa za kupca




Ostali poticaji

Aspekt uticaja na društvo

Je li ukupni trošak DSM-a (uključujući i korist za okruženje) manji od troška snabdijevanja?

Ukupni trošak programa za snabdjevača (minus

poticaji) Trošak programa za kupca




Eksterne koristi smanjenja proizvodnje

električne energije


____________________________________________________________________________________________________________________

156/178

Načelni cilj svih mjera upravljanja potrošnjom je preoblikovanje oblika dijagrama opterećenja na neki način. Mijenjanje oblika krivulje svodi se na sljedeće učinke:

− Rezanje vrhova – smanjenje vršnih opterećenja u sistemu, u pravilu kroz direktno upravljanje potrošačima u realnom vremenu.

− Popunjavanje rupa – stvaranje potrošnje izvan vremena vršnog opterećenja kroz podsticajnu cjenovnu politiku, čime se smanjuje prosječna cijena električne energije.

− Pomicanje opterećenja – pomicanje potrošnje iz vremena vršnog opterećenja izvan tog vremena.

− Strateška štednja energije – programi snabdjevača usmjereni na smanjenje finalne potrošnje električne energije u toku i izvan vršnog razdoblja.

Procjenjuje se kako u Crnoj Gori postoji određeni prostor za primjenu mjera upravljanja potrošnjom. One bi prvenstveno mogle biti usmjerene na povećanje energetske efikasnosti u sektorima finalne potrošnje električne energije. Takve bi mjere rezultirale smanjenjem ukupne potrošnje električne energije, što bi u trenutnim uslovima deficita imalo pozitivan učinak na stepen u zavisnostisti od uvoza. Smatra se da određen prostor postoji i u smislu preoblikovanja dijagrama potrošnje u sektoru domaćinstava i usluga (npr. hlađenje i grijanje prostorija), ali se zbog strukture izvora električne energije u Crnoj Gori (većinski udio hidroelektrana) taj problem ne smatra primarnim. Prije sprovođenja mjera upravljanja potrošnjom potrebno je pristupiti njihovoj identifikaciji i ekonomskoj evaluaciji, što nije lagan i kratkotrajan posao. Nakon toga može se ići u realizaciju određenih mjera, koje se pokažu najisplativijima. Problem povećanja energetske efikasnosti važan je strateški problem kojem je potrebno pristupiti s najvišeg nivoa (nacionalni programi, zakonski propisi i sl.).


____________________________________________________________________________________________________________________

157/178

6.3 BUDUĆA POTROŠNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U RCG

Scenariji buduće potrošnje električne energije detaljno su obrađeni po sektorima potrošnje u poglavlju 5. Stoga će na ovom mjestu biti iznesen sumarni prikaz porasta potrošnje i vršnog opterećenja, i to radi jednostavnosti samo za srednji scenarij, budući da su razlike u nivoima potrošnje među scenarijima male. Kretanje prognozirane potrošnje električne energije, vršnog i minimalnog opterećenja u sistemu, te faktora snage prikazano je na sljedećoj tabeli i slici. Sve brojke sadrže u sebi i gubitke u prenosnoj i distribucijskoj mreži, dakle predstavljaju potrebnu električnu energiju na ulazu u prenosnu mrežu, koju trebaju pokriti proizvodnja elektrana i/ili uvoz električne energije.

Tabela 6.9 Prognozirano kretanje potrošnje energije, vršnog i minimalnog opterećenja u toku planskog razdoblja

Pmax Pmin W Faktor opterećenja

MW MW GWh % 2005 752,1 361,3 44432006 764,8 367,4 45182007 777,8 373,6 45942008 791,0 380,0 46722009 804,4 386,4 4751

67,43

2010 818,0 391,1 47652011 826,9 395,4 48172012 836,0 399,7 48702013 845,1 404,1 49232014 854,3 408,5 4976

66,49

2015 863,6 407,9 49822016 878,0 414,7 50652017 892,6 421,6 51502018 907,4 428,6 52352019 922,6 435,8 5323

65,86

2020 937,9 447,4 53722021 953,0 454,6 54582022 968,3 461,9 55462023 983,9 469,3 56352024 999,7 476,9 5726

65,38

2025 1015,8 491,1 5791 65,08


____________________________________________________________________________________________________________________

158/178

0

200

400

600

800

1000

1200

2005 2010 2015 2020 2025

MW

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000GWh

W

Pmax

Pmin

Slika 6.15 Kretanje potrošnje, vršnog i minimalnog opterećenja u sistemu za razdoblje 2005-2025.

Pretpostavljeni prosječni godišnji porast potrošnje električne energije u planskom razdoblju (2005-2025) iznosi 1,33 %, dok je prosječni godišnji porast vršnog opterećenja u sistemu 1,51 %. Iako se ne radi o posebno visokim stopama porasta, rast vršnog opterećenja nešto je brži od porasta potrošnje, što ukazuje na to da se kroz plansko razdoblje (2005-2025) smanjuje faktor opterećenja. Ovakav je trend u skladu s pretpostavkom o bržem porastu potrošnje električne energije u sektoru domaćinstava i usluga (s varijabilnijom potrošnjom) nego u sektoru industrije (čija potrošnja ima male oscilacije), za koji se smatra da je već dostigao određeno zasićenje.

_________________________________________________________________________ 7 PRILOG – OSNOVE MEDEE METODOLOGIJE

____________________________________________________________________________________________________________________

159/178

7 PRILOG - OSNOVE MEDEE METODOLOGIJE

Donedavno primjenjivani klasični postupci za predviđanje potrošnje energije, statistički i ekonometrijski, nakon bitnih promjena u odnosu prema potrošnji energije i energetici uopšte, više nijesu davali zadovoljavajuće rezultate. Naime, takvim klasičnim metodama nije moguće neposredno obuhvatiti uticaj promjene strukture privrede, racionalnijeg odnosa prema energiji i naposletku opšteg tehničkog napretka. Zbog toga su u toku sedamdesetih godina razvijeni tzv. normativni postupci među kojima je i MEDEE metodologija koja se u toku osamdesetih godina sve više upotrebljavala i u industrijski razvijenim, a pogotovo u zemljama u razvoju. Taj postupak upravo omogućava obuhvatanje uticaja svih relevantnih odrednica energetske potrošnje kao što su: rast i struktura domaćeg proizvoda, demografske promjene, stambeni standard, mobilnost stanovništva, klimatska zona, promjena efikasnosti upotrebe energije, navike i običaji itd. Pri tome se analiza i predviđanje vrši po pojedinim sektorima potrošnje: poljoprivreda, industrija, saobraćaj, domaćinstva i uslužna djelatnost, te po pojedinim oblicima energije. Bitna je prednost pred parcijalnm modelima za predviđanje potrošnje samo jednog oblika energije, električne energije ili drugih goriva, što se svaki od oblika energije sagledava u kontekstu ukupnih energetskih potreba. Metoda, kao rezultat, daje buduće potrebe finalne energije, tj. energije predane krajnjim potrošačima. Finalni se energenti za toplotne potrebe određuju na osnovu predviđenih potreba korisne toplote uz uvažavanje promjena u efikasnosti upotrebe toplote na potrošačima i stepena djelovanja tehnologija za pretvaranje finalnih energenata u toplotu. Potrebe motornih goriva i električne energije za netoplotne namjene predviđaju se direktno u finalnom obliku.

Osnovna odrednica potrošnje energije u industriji je domaći proizvod pojedinih grupacija industrije, a u saobraćaju efekat robnog i putničkog saobraćaja. U domaćinstvima je osnovna odrednica broj stanovnika, stanova i stambeni standard, a uslužnoj djelatnosti i ukupna površina uslužne djelatnosti i broj zaposlenih u tom sektoru privrede. METODOLOŠKI KONCEPT (OSNOVNE POSTAVKE) Osnovni je koncept normativnih modela da na osnovu strukturne analize ostvarene potrošnje energije utvrde normative specifične potrošnje energije po jediničnim iznosima odrednica potrošnje energije, te da zatim na osnovu pojedinih scenarija razvoja odrednica i normativa potrošnje sintetiziraju ukupnu buduću potrošnju.

Dakle, prvi je korak normativnog postupka izvršiti strukturnu analizu potrošnje energije. Takva analiza utvrđuje funkcionalnu vezu bitnih odrednica potrošnje energije i same potrošnje energije. Ona je u normativnim modelima uvijek simulacijska, a formalizacija funkcionalnih veza su jednostavne linearne jednačine.

Samo strukturiranje modela potrošnje energije vrši se na nekoliko nivoa. Prvi nivo strukturnog modeliranja je raspodjela na sektore potrošnje. Osnovne aktivnosti ljudi koje definišu sektore potrošnje energije su:

− privređivanje, − mobilnost, − individualne životne potrebe u okviru porodice, − zajednički sadržaji.

Privreda se dalje može podijeliti na primarne, sekundarne i tercijarne djelatnosti. Odmah se uočava preklapanje tercijarne djelatnosti s mobilnošću i zajedničkim sadržajima, jer i transport


____________________________________________________________________________________________________________________

160/178

roba i putnika kao i zdravstvo spadaju u tercijarne djelatnosti. Zbog toga se oblasti potrošnje energije uobičajeno modeliraju na sljedeći način:

− poljoprivreda i građevinarstvo (primarni sektor), − industrija (sekundarni sektor), − saobraćaj, − domaćinstva, − uslužna djelatnost (tercijarni sektor bez saobraćaja),

gdje se pri uslužnoj djelatnosti misli na kompletan tercijarni sektor bez saobraćaja koji se modelira posebno.

Drug nivo strukturnog modeliranja su energetske potrebe. U osnovi se te krajnje potrebe mogu grupisati u:

− toplotne potrebe, − električnu energiju za netoplotne namjene, − motorna goriva.

Dok električna energija za netoplotne namjene i motorna goriva predstavljaju energiju predanu potrošačima, tzv. finalna energija u obliku energenata koji se naplaćuju, dotle toplotne potrebe predstavljaju korisnu energiju koja se zadovoljava upotrebom finalnog energenta na potrošaču. Naravno toplotne potrebe se mogu zadovoljiti različitim finalnim oblicima energije kao što su:

− fosilna goriva (čvrsta, tekuća, gasovita), − električna energija, − toplota iz javnih kogeneracija i kotlarnica, − ogrjevno drvo, − sunčeva energija i geotemalni izvori.

Strukturna raspodjela može biti i grublja i detaljnija od ovdje izložene, što zavisi od namjene modela, dostupnosti i raspoloživosti potrebnih podataka.

Za svaki od sektora potrošnje se modelira funkcionalna veza odrednica potrošnje i pojedinih kategorija krajnjih energetskih potreba iz prethodne tabele. Veza između odrednice i same potrošnje je specifični normativ.

Odrednice potrošnje su modelirane kao: − makroekonomske, − društveno ekonomske, − tehnološke.

Za primarni i sekundarni sektor privrede je odrednica potrošnje pripadajući društveni proizvod, a normativ, koji proizlazi kao rezultat analize ostvarenja, je potrošnja toplote po jedinici društvenog proizvoda industrije. To isto važi za električnu energiju za netoplotne namjene i motorna goriva. Potrošnja finalnih energenata za toplotne potrebe i sama toplota su povezane tehnološkom odrednicom potrošnje, efikasnošću upotrebe na potrošaču.

Osim društvenog proizvoda i efikasnosti upotrebe finalne energije na potrošačima, u ostalim se sektorima potrošnje koriste odrednice kao što su broj stanovnika i stanova, broj osobnih automobila i prosječna godišnja kilometraža proputovana osobnim automobilom, broj zaposlenih radnika u uslužnoj djelatnosti i slično.

Kada se ovakvim, u osnovnim crtama opisanim modelom, izvrši analiza ostvarene potrošnje u jednoj ili po mogućnosti u više prethodnih godina s korakom od pet ili deset godina, slijedi sljedeći korak u postupku, tj. priprema mogućih scenarija budućeg razvoja odrednica i normativa potrošnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

161/178

Predviđanje budućih energetskih potreba se uvijek vrši na osnovu nekoliko scenarija. Svaki scenarij predstavlja jedan skup pretpostavljenog razvoja odrednica potrošnje, često se analize budućih mogućih pravaca razvoja bitnih odrednica potrošnje energije mogu naći u specijaliziranim studijama kao što su: studija budućeg privrednog razvoja, demografske studije, studije saobraćaja, stambenih potreba i slično. U slučaju da za neku odrednicu potrošnje energije ne postoji analiza budućeg razvoja, dovoljno je izvršiti procjenu ili ocjenu analogno zemljama koje su već prošle taj nivo razvoja. Na istim osnovama počiva i ocjena budućih normativa potrošnje energije.

Završni korak predviđanja normativnim postupkom je primjena iznosa odrednica potrošnje u pojedinoj godini iz budućnosti na modelske jednačine, na osnovu čega slijede potrošnje finalnih oblika energije po pojedinim sektorima potrošnje i ukupno.

_______________________________________________________________________________________ 8 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

____________________________________________________________________________________________________________________

162/178

8 ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Osnovne pretpostavke razvoja potrošnje

Prognoza energtskih potreba u RCG sprovedena je MEDEE postupkom. Taj postupak omogućava obuhvatanje uticaja svih relevantnih odrednica energetske potrošnje kao što su: rast i struktura domaćeg proizvoda, demografske promjene, stambeni standard, mobilnost stanovništva, klimatska zona, promjena efikasnosti upotrebe energije, navike i običaji itd. Pri tome se analiza i predviđanje vrši po pojedinim sektorima potrošnje: poljoprivreda, građevinarstvo, industrija, saobraćaj, domaćinstva i uslužna djelatnost, te po pojedinim oblicima energije.

Ključni makroekonomski cilj u ukupnom ekonomskom razvoju Republike Crne Gore do 2020. godine ogleda se u dostizanju BDP per capita u iznosu od 8 hiljada eura prema: Sektorske studije - analize i ekspetize za potrebe prostornog plana Republike Crne Gore 4.6 Privreda. S druge strane Institut za strateške studije i prognoze iz Podgorice predviđa dugoročan rast BDP-a per capita do 6 117,1 EUR u tekućim cijenama u 2020. godini. Zbog različitog pristupa izračunu BDP-a i različitih stopa rasta u nastavku će biti prikazani različiti scenariji porasta BDP-a korišćeni u Strategiji:

• Niski scenarij koji predviđa dugoročnu stopu privrednog rasta od 4,6 % (prema scenariju ekonomskog rasta Instituta za strateške studije i prognoze).

• Srednji scenarij koji predviđa dugoročnu stopu rasta privrede od 6 % .

• Visoki scenarij, koji predviđa dugoročnu stopu privrednog rasta od 8% (prema ekonomskom razvoju utvrđenom u predloženim studijama prostornog plana za Crnu Goru dugoročna stopa rasta je oko 8%).

Niski scenarij porasta BDP-a možemo opisati kao scenarij klasičnih tehnologija, bez aktivnih mjera države, koji se zasniva na pretpostavci usporenog uključivanja novih tehnologija u energetski sistem, te nedovoljnoj aktivnosti države u reformi i restrukturiranju energetskog sektora. To znači manju brigu države za institucionalnu i organizacijsku reformu, izostanak potpore energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine.

Srednji scenarij porasta BDP-a možemo opisati kao scenarij novih tehnologija i aktivnih mjera države, u kojemu se očekuje da će političko i privredno osamostaljenje i približavanje Republike Crne Gore Evropskoj uniji uz dobre privredne efekte imati i dobre efekte u pogledu transfera tehnologije, te da će organizovanost države i društva relativno brzo dostići nivo koji omogućava aktivnu i djelotvornu, društveno korisnu intervenciju države.

Visoki scenarij porasta BDP-a se može opisati kao izrazito ekološki scenarij, koji polazi od pretpostavke da će globalni problem stakleničkog efekta i koncept održivog razvoja na svjetskoj nivou već do 2010. godine značajno djelovati na preusmjeravanje sveukupne svjetske industrije i cijele privrede. U svijetu će doći do veće primjene energetski izrazito efikasnih tehnologija i obnovljivih izvora energije, uključujući i vodonik. Naravno, to bi značilo i znatno smanjenje potrošnje fosilnih goriva, a posebno uglja. Takav razvoj događaja bi nesumnjivo imao i uticaj na crnogorsku privredu i energetski sektor. Očekuje se da bi Crna Gora na osnovu pretpostavljenih novih direktiva s ciljem ostvarenja ovako, na globalnom nivou zacrtanih ciljeva, morala tehnički i tehnološki pratiti globalne smjernice čiji bi se značajniji efekti u Crnoj Gori mogli očekivati nakon 2015. godine.


____________________________________________________________________________________________________________________

163/178

Izvršena je promjena strukture BDP-a do zadnje posmatrane 2025. godine. S obzirom da je udio uslužnog sektora već u baznoj godini visokih 62 % uz razvijenu tradiciju industrijske proizvodnje, sa značajnim potencijalom koje generiše Visoko školstvo u Podgorici, ocjenjujemo da predviđene poraste BDP-a može generisati razvoj industrijskog sektora, koji u većini zemalja razvijenog zapada učestvuje s udjelom u BDP-u od preko 20 %.

Udio uslužnog sektora u ukupnom BDP u baznoj godini je visokih 62 % i očekuje se da će se u svim scenarijima njegov udio dugoročno povećati na udio od 63 %. Udio poljoprivrede će se sa 13 % u baznoj 2003. godini smanjiti na, u zavisnosti od posmatranog scenarija, udio od 7 do 9 %. Udio industrije se povećava s udjela od 12 % u baznoj godini na 15 do 17 % BDP-a u zadnjoj posmatranoj godini.

Poljoprivreda

Udio poljoprivrede u BDP-u u baznoj 2003. godini iznosi 12 %. U budućnosti se očekuje brži rast ostalih sektora privrede, tako da se do 2025. godine procjenjuje da bi udio poljoprivrede u ukupnom bruto domaćem proizvodu bio od 7 do 9 % u zavisnosti od scenarija. Energetska intenzivnost potrošnje motornih goriva u poljoprivredi će se poboljšati u efikasnom scenariju za 10 %, u srednjem scenariju za 5 %, dok je u niskom scenariju predviđeno da energetska intenzivnost ostane na istom nivou kroz sve posmatrane godine.Energetska intenzivnost toplotne potrošnje i potrošnje električne energije u poljoprivredi će ostati na istom nivou kroz sve posmatrane godine. Ukupna finalna potrošnja energije u poljoprivredi će porasti s 0,30 PJ iz bazne 2003. godine na 0,76 PJ u visokom scenariju, odnosno na 0,69 PJ u srednjem ili 0,53 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta finalne potrošnje energije u poljoprivredi je u visokom scenariju 3,2 %, a u srednjem i niskom scenariju 2,7 odnosno 1,7 %.

Građevinarstvo

U strukturi domaćeg proizvoda građevinarstvo bi dugoročno zadržalo udio između 4 i 5 %, što će značiti i rast potrošnje električne energije i ostalih energenata. Udio građevinarstva u potrošnji električne energije iznosi 0,1 %, a njegov udio u neposrednoj potrošnji energije je 1,4 %. Energetska intenzivnost svih oblika energetske potrošnje u građevinarstvu će ostati na istoj vrijednosti kroz sve posmatrane godine. Ukupna finalna potrošnja energije u građevinarstvu će porasti s 0,42 PJ iz bazne 2003. godine na 2,54 PJ u visokom scenariju, odnosno na 1,90 PJ ili 1,25 PJ u srednjem ili niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta finalne potrošnje energije u građevinarstvu je u visokom scenariju 7,5 %, a u srednjem i niskom scenariju 6,2 odnosno 4,5 %.

Industrija

Očekivani razvoj industrije je respektabilan. Do 2025. godine industrijski bi se proizvod povećao 3 do 7 puta, tj. rastao bi po stopi od 5,3 do 9,5 % godišnje. U nižem scenariju domaći bi proizvod industrije rastao po stopi do 5,3 % godišnje. U sva tri posmatrana scenarija predpostavljena je značajna promjena udjela industrijskih grana u ukupnom BDP-u industrije. Očekuje se značajno smanjenje udjela u ukupnom BDP-u crne metalurgije i obojenih materijala. Udio ostale bazne, tekstilne i prehrambene industrije će ostati kroz cijelo posmatrano vrijeme na približno jednakoj vrijednosti. Udio ostale energetski najmanje intenzivne industrije značajno će porasti. Na osnovu prognoze BDP-a industrijskih grana i promjene energetske intenzivnosti prognozirana je potrošnja goriva za toplotu visokih temperatura, toplotu niskih temperatura, potrošnja električne energije za specifične namjene i potrošnja ostalih oblika energije za specifične potrebe. Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 14,07 PJ iz bazne 2003. godine na 23,91 PJ u visokom scenariju, 21,59 PJ u srednjem scenariju i 18,52 PJ u niskom scenariju. Prosječna godišnja stopa rasta potrošnje finalne energije u viskom scenariju iznosi 2,4 %. U srednjem scenariju iznosi 2,0 i u niskom scenariju iznosi 1,3 % godišnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

164/178

Saobračaj

U budućnosti se očekuje značajno povećanje teretnog transporta. Teretni transport će porasti sa 2,3×109 ton kilometara u baznoj 2003 godini do 2025. godine dva do tri puta, u zavisnosti od pretpostavljenog porasta BDP-a. U putničkom saobraćaju do 2025. godine očekuje se rast mobilnosti stanovništva do 6.000 km po stanovniku godišnje u međugradskom saobraćaju i takođe porast mobilnosti stanovništva u gradskom saobraćaju na 11 km po stanovniku dnevno. Očekuje se smanjenje broja stanovniku po automobilu sa 6,6 iz bazne godine na 2,4 do 3,2 u zavisnosti od scenarija porasta BDP-a. U automobilskom međugradskom saobraćaju predviđeno je smanjenje naturalne intenzivnosti (specifične potrošnje goriva) na oko 7 l/100km, a u gradskom automobilskom prevozu predviđeno je smanjenje naturalne intenzivnosti na oko 8 l/100 km. U svim scenarijima predviđeno je smanjenje naturalne energetske intenzivnosti gradskog i međugradskog autobusnog prevoza, dizelskog željezničkog putničkog saobraćaja za oko 20 %. Ukupna potrošnja energije u saobraćaju će porasti s 5,7 PJ iz bazne 2003. godine na 13,8 PJ u visokom scenariju, odnosno 11,7 PJ u srednjem i 9,7 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta korisne potrošnje energije u saobraćaju u visokom scenariju je 4,1 %, a u srednjem i niskom scenariju 3,3 odnosno 2,4 %.

Domaćinstva

Prema visokom scenariju predviđen je dugoročan porast broja stanovnika na 660 do 685 hiljada stanovnika. Prema ocjeni stručnjaka Energetskog instituta Hrvoje Požar za scenarije nižeg rasta BDP-a predviđena je niža stopa rasta broja stanovnika. U visokom scenariju predviđen je dugoročni porast od 0,25 % godišnje, u srednjem scenariju predviđen je porast od 0,16 %, a u niskom scenariju predviđen je prosječan porast od 0,07 % godišnje. U visokom scenariju bi se do 2025. godine broj osoba po stanu smanjio na 3,0. Broj stanova bi se u odnosu na 2003. god povećao za 28 %. Površina prosječnog stana 2025. godine bi bila oko 80 m2. U zavisnosti od veličine zadane stope privrednog razvoja za sve scenarije prognozirana je prosječna veličina stana. Uz uvažavanje rušenja najstarijih stanova jednom umjerenom dinamikom (5 % godišnje) može se procijeniti da će do 2025. godine, u zavisnosti od scenarija, 23 do 30 % stanova biti novoizgrađeni stanovi. Odvojeno je izrađena prognoza energetskih potreba za grijanje, pripremu tople vode, kuvanje, potrošnje električne energije za specifične potrebe i energije za hlađenje. Sabiranjem ukupne finalne potrošnje energije za navedene potrebe izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u domaćinstvima. Ukupna potrošnja energije u domaćinstvima će porasti s 6,32 PJ u baznoj godini na 10,58 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 10,2 PJ u srednjem scenariju ili 9,62 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta u visokom scenariju iznosi 2,4 % u srednjem scenariju 2,2 %, a u niskom scenariju 1,9 %.

Uslužni sektor

Turizam i ugostiteljstvo imaju značajnu ulogu u budućem razvoju uslužnog sektora u Crnoj Gori. Iz tog razloga s posebnom pažnjom je modeliran budući razvoj uslužnog sektora, uvažavajući raspoložive podatke o potrošnji energije u baznoj godini i odrednice iz Strategije razvoja turizma Crne Gore do 2020. godine. Ukupna površina uslužnog sektora će porasti s 3,16 mil m2 iz bazne godine na prognoziranih 6,67 mil m2 u visokom scenariju, odnosno na 6,31 mil. m2 u srednjem i 5,95 mil. m2 u niskom scenariju porasta BDP-a. Odvojeno je izrađena prognoza energetskih potreba za toplotne potrebe, potrošnje električne energije za specifične potrebe i energije za hlađenje. Ukupna potrošnja energije u uslužnom sektoru će porasti s 2,99 PJ u baznoj godini na 5,83 PJ u visokom scenariju, odnosno na 5,52 PJ u srednjem scenariju ili 5,21 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna godišnja stopa rasta u visokom scenariju iznosi 3,1 %, u srednjem scenariju 2,8 %, a u niskom scenariju 2,5 %.


____________________________________________________________________________________________________________________

165/178

Ukupna finalna potrošnja energije

Sabiranjem ukupne finalne (neposredne) potrošnje energije u svim sektorima potrošnje izračunava se ukupna finalna potrošnja energije u Crnoj Gori. Ukupna finalna potrošnja energije će porasti s 29,82 PJ iz bazne 2003. godine na 57,40 PJ u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odonosno na 51,62 PJ u srednjem i 44,82 PJ u niskom scenariju. Ostvarena prosječna stopa rasta potrošnje ukupne finalne energije od bazne 2003. godine do zadnje posmatrane 2025. godine u visokom scenariju je 3,0 %, u srednjem scenariju 2,5 % godišnje, a u niskom scenariju 1,9 % godišnje. Najznačajniji energenti u ukupnoj finalnoj potrošnji energije su električna energija i motorna goriva, pa tekuća goriva i s razvojem gasnog sistema TNG. Udio električne energije će se s 45,1 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 36,9 %. U srednjem scenariju udio električne energije će se smanjiti na 39,2 %, a u niskom će se smanjiti na 41,9 %. Ukupna finalna potrošnja električne energije će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 2,1 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,9 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 1,5 % godišnje. Udio motornih goriva (uključen i vodonik u saobraćaju) će se s 21,3 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 28,3 %. U srednjem scenariju udio će mu se povećati na 26,5 %, a u niskom će se povećati na 24,7 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 4,3 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 3,5 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 2,5 % godišnje. Udio tekućih goriva (lož ulja) će se s 14,7 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 5,6 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 7,9 %, a u niskom će se smanjiti na 10,5 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju smanjivati po prosječnoj godišnjoj stopi od 1,4 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 0,4 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 0,3 % godišnje. Udio tečnog gasa (koji predstavlja sve gorive gasove) će se s 0,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 10,4 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 7,9 %, a u niskom će porasti na 4,7 %. Ukupna finalna potrošnja gasovitih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 18,4 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 16,3 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 12,9 % godišnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

166/178

Scenarij sa usporenim razvojem tržišta TNG-a

Izrađen je scenarij usporenog razvoja tržišta TNG-a u mrežnim sistemima. Ukupna finalna potrošnja energije u svim posmatranim godinama neznatno je veća od one iz baznih scenarija, ali se mijenja struktura energenata. Kao rezultanta smanjenja udjela TNG-a javlja se porast udjela tekućih goriva, koja se koriste za toplotne namjene. Udio tečnog gasa u ovom scenariju (koji predstavlja sve gorive gasove) će se s 0,5 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine povećati u visokom scenariju na 3,8 %. U srednjem scenariju udio će mu porasti na 1,9 %, a u niskom će porasti na 1,2 %. Ukupna finalna potrošnja gasovitih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 13,0 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 9,1 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 6,1 % godišnje. Udio tekućih goriva (lož ulja) će se s 14,7 % u ukupnoj finalnoj potrošnji energije u baznoj godini do 2025. godine smanjiti u visokom scenariju na 11,7 %. U srednjem scenariju udio će mu se smanjiti na 12,8 %, a u niskom će se smanjiti na 13,2 %. Ukupna finalna potrošnja tekućih goriva će od bazne 2003. do zadnje posmatrane godine u visokom scenariju rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 1,9 %, u srednjem scenariju po prosječnoj stopi od 1,9 %, dok će u niskom scenariju rasti po stopi od 1,4 % godišnje. Udjeli ostalih energenata ostaju na približno istim nivoima iz baznog scenarija.

Električna energija

Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže izračunava se na osnovu ukupne prognozirane potrošnje električne energije iz svih sektora od koje se oduzme prognozirana proizvodnja električne energije iz industrijskih kogeneracija i malih kogeneracija. Ukupna potrošnja električne energije iz javne mreže će porasti sa 3775 GWh iz bazne godine na 5792 GWh u zadnjoj posmatranoj godini u visokom scenariju, odnosno na 5422 GWh u srednjem scenariju i 5213 GWh u niskom scenariju. Prosječna godišnja stopa rasta potrošnje električne energije iz javne mreže za visoki scenarij iznosi 1,7 %, u srednjem scenariju iznosi 1,7, a u niskom scenariju 1,5 %.

Decentralizovana proizvodnja električne energije je onaj dio električne energije koji se proizvodi u industrijskim i malim kogeneracijama. U visokom scenariju predviđen je porast udjela industrijskih kogeneracija u energiji niskih temperatura do 60 %, u srednjem scenariju do udjela od 40, a u niskom scenariju do udjela od 10 %. Ukupna decentralizovana proizvodnja električne energije će do zadnje posmatrane godine porasti u visokom scenariju na 488,57 GWh, u srednjem scenariju na 260,87 GWh, a u visokom scenariju na 56,10 GWh.

Električna energija raspoloživa za potrošnju (ukupna potrošnja električne energije) je neposredna potrošnja električne energije i električna energija za pogon ugljenokopa uvećana za gubitke prenosa i distribucije električne energije i umanjena za proizvodnju električne energije u industrijskim i malim kogeneracijama. Električna energija koju osigurava elektroprivreda će porasti sa 4358 GWh iz bazne 2003. godine na 5739 GWh u zadnjoj posmatranoj godini. Ostvarena stopa rasta je 1,26 posto godišnje.


____________________________________________________________________________________________________________________

167/178

Karakteristike potrošnje električne energije

Karakteristike potrošnje u elektroenergetskom sistemu Crne Gore u prošlosti su se mijenjale pod uticajem strukture privrede, ali i političkih prilika u okruženju. Do 1990. godine u sistemu su dominirali direktni potrošači (od kojih većina potrošnje otpada na KAP i Željezaru Nikšić) s gotovo dvije trećine ukupne potrošnje. Kako se radi o baznim industrijskim potrošačima, u strukturi ukupne potrošnje prevladavala je konstantna energija, uz relativno visok faktor opterećenja (preko 75 posto). Političkim i ekonomskim procesima u prvoj polovini 90-tih godina 20. stoljeća dolazi do drastične promjene strukture potrošnje uslijed naglog pada potrošnje direktnih potrošača, te stalnog rasta potrošnje u sektoru domaćinstva i usluga. Rezultat toga bio je povećani udio varijabilne energije, te smanjeni faktor opterećenja (55%). Posljedica toga je i brži porast vršnog opterećenja u sistemu od porasta potrošnje. Nakon 1995. dolazi do postepene stabilizacije poslovanja u velikim postrojenjima metalne industrije, tako da ona u 2003. dostižu svoju potrošnju iz 80-tih godina. U istom je razdoblju (1990-2004) potrošnja u sektoru domaćinstava i usluga porasla 2,17 puta. Analiza karakteristika potrošnje za 2003. godinu pokazuje kako je vršno opterećenje u sistemu iznosilo 738 MW i pojavilo se u februaru, dok je minimalno opterećenje od 355 MW zabilježeno u septembru. Mjesečne varijacije potrošnje imaju umjereno sezonski karakter, tako da se najviše energije troši zimi, a najmanje u kasno proljeće i ranu jesen, dok se srednji nivo potrošnje bilježi u ljetnjim mjesecima, te rano proljeće i kasnu jesen. U neđeljnim karakteristikama nije moguće uočiti izrazite varijacije potrošnje između radne neđelje i vikenda, već su varijacije najviše pod uticajem vremenskih prilika. U dnevnim se krivuljama opterećenja minimalno opterećenje u svim danima javlja u razdoblju između 4 i 6 sati, dok se maksimalno javlja u razdoblju između 20 i 22 sata. U zimskom dijagramu opterećenja može se prepoznati i drugi vrh u dijagramu opterećenja koji nastupa oko podne.

Potrošnja električne energije u sektoru domaćinstava i usluga po prirodi pokazuje veću promjenjivost nego u sektoru industrije. Najviše vrijednosti mjesečne potrošnje, maksimalnog i minimalnog opterećenja postižu se u februaru. Uopšte gledano najveća potrošnja, između 220 i 240 GWh, bilježi se u zimskim mjesecima. Mjeseci s najnižom potrošnjom (oko 130 GWh) i niskim nivoem vršnog opterećenja su maj i septembar. Odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja za 2003. godinu iznosi 5,06, a udio konstantne energije je oko 37 %. Nedjeljne varijacije potrošnje između radnih dana i vikenda nijesu izražene. Minimalno se opterećenje u svim danima i ovdje javlja u razdoblju između 4 i 6 sati, dok se maksimalno javlja u razdoblju između 19 i 22 sata. U svim je dijagramima izražen večernji vrh u krivulji opterećenja.

S obzirom na kontinuiranost tehnoloških procesa u industrijskim pogonima teške industrije, kretanje potrošnje električne energije u industriji pokazuje vrlo malu varijabilnost. Stoga industrijski pogoni uglavnom troše konstantnu energiju u sistemu, a mnogo manje varijabilne energije. Potrošnja električne energije u industriji vrlo malo osciluje po mjesecima, i uglavnom se kreće oko 170 GWh. I maksimalno i minimalno opterećenje pokazuju puno manje varijacije, pa se maksimalno opterećenje uglavnom kreće oko 250 MW, a minimalno oko 200 MW. Faktor opterećenja na godišnjem nivou iznosi 85 %, a udio konstantne energije je 87,5 %. Neđeljni i dnevni dijagrami potrošnje pokazuju izrazito male oscilacije u potrošnji, što slijedi iz karaktera tehnoloških procesa u industriji.

Upravljanje na strani potrošnje (DSM) uključuje mjere koje se preduzimaju s kupčeve strane brojila električne energije, a koje direktno vrši ili indirektno stimuliše snabdjevač električnom energijom, nastojeći tako promijeniti veličinu ili vremenski oblik dijagrama opterećenja kod određenog kupca ili grupe kupaca. Procjenjuje se kako u Crnoj Gori postoji određeni prostor za primjenu mjera upravljanja potrošnjom, prvenstveno u smislu povećanja energetske efikasnosti u


____________________________________________________________________________________________________________________

168/178

sektorima finalne potrošnje. Prije sprovođenja konkretnih mjera upravljanja potrošnjom potrebno je pristupiti njihovoj identifikaciji i ekonomskoj evaluaciji. Problem poboljšanja energetske efikasnosti važan je strateški problem kojem je potrebno programski pristupiti s državnog nivoa, uz stvaranje odgovarajućeg zakonodavno-institucionalnog okruženja.

Pretpostavljeni prosječni godišnji porast potrošnje električne energije u planskom razdoblju (2005-2025) iznosi 1,33 %, dok je prosječni godišnji porast vršnog opterećenja u sistemu 1,51 %. Ovakav je porast u skladu s pretpostavkom o bržem porastu potrošnje u sektoru domaćinstava i usluga (s varijabilnijom potrošnjom) nego u sektoru industrije (čija potrošnja ima male oscilacije), za koji se smatra da je već dostigao određeno zasićenje.

____________________________________________________________________________________________________ 9 LITERATURA

____________________________________________________________________________________________________________________

169/178

9 LITERATURA

1. STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE SA STRUČNIM OSNOVAMA – knjiga A - REALIZOVANI ENERGETSKI BILANSI

2. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2003 – Prvi rezultati, Podgorica, decembar 2003.

3. REPUBLIKA CRNA GORA - ZAVOD ZA STATISTIKU, STATISTIČKI GODIŠNJAK 2004, Podgorica, decembar 2004. godine

4. REPUBLIKA CRNA GORA - ZAVOD ZA STATISTIKU, STATISTIČKI GODIŠNJAK 2003, Podgorica, 2003. godine

5. Projekcije BDP-a Crne Gore – Institut za strateške studije i prognoze, Podgorica, 2005.

6. Maksimalna satna opterećenja za 2002, 2003, i 2004. godinu – različita mjerenja – Elektroprivreda Crne Gore

7. "Rudarstvo i industrija (Sektorska studija za izradu prostornog plana Republike Crne Gore)", Univerzitet Crne Gore, april 2005. godine.

8. "Zakon o energetici Republike Crne Gore", jun 2003.godine.

9. "Energetska politika Republike Crne Gore", februar 2005. godine.

10. "Strategija energetske efikasnosti Republike Crne gore" IPA tim, Podgorica mart 2005. godine.

11. SEKTORSKE STUDIJE - ANALIZE I EKSPERTIZE (SS-AE) ZA POTREBE PROSTORNOG PLANA RCG (PPR), GTZ, Vlada RCG, Univerzitet Crne Gore, Podgorica aprila 2005. godine:

− “Vodoprivredna osnova Republike Crne Gore (izvod)”, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrde, jun 200. godine.

− "Mineralne sirovine i rudarska proizvodnja u Crnoj Gori", Dr Miodrag Gomilanović, Podgorica 1999. godine

− CD- sa svim Studijama i Studijska Osnova,

− STUDIJSKA OSNOVA (SS-AE)- 1 sveska,

− SEKTORSKE STUDIJE - ANALIZE I EKSPERTIZE (SS-AE),

− PRIRODNE KARAKTERISTIKE- 1 sveska

− ORGANIZACIJA I UREĐENJE PROSTORA- 1 sveska

− PRIRODNE I PEJZAŽNE VRIJEDNOSTI PROSTORA I ZAŠTITA PRIRODE - 1 sveska

− VODOPRIVREDA I HIDROTEHNIČKI SISTEMI- 1 sveska

− UPRAVLJANJE OTPADOM- 1 sveska

− PRIVREDA- PRAVCI PRIVREDNOG RAZVOJA CRNE GORE

− Pravci privrednog razvoja Crne Gore - 1 sveska

− Energetika - 1 sveska

____________________________________________________________________________________________________ 9 LITERATURA

____________________________________________________________________________________________________________________

170/178

− Turizam- 2 sveske

− Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov- 1 sveska

− Pomorska privreda - 1 sveska

− Rudarstvo i industrija - 1 sveska

− Trgovina, bankarstvo, agencije i ostale usluge - 1 sveska

− SAOBRAĆAJ I KOMUNIKACIJE- 2 sveske

− DRUŠTVENE DJELATNOSTI- 1 sveska

− DEMOGRAFSKI RAZVOJ- 1 sveska

− URBANIZACIJA, RAZVOJ NASELJA I FUNKCIJA URBANIH CENTARA - 1 sveska

− KULTURNA BAŠTINA - 1 sveska

− ELEMENTARNE NEPOGODE I RIZIK OD TEHNIČKIH INCIDENATA - 1 sveska

− ODBRANA I CIVILNA ZAŠTITA - 1 sveska

12. Strategija razvoja turizma Crne Gore do 2020 godine, nepoznat autor

13. "ANALIZA POTROŠNJE ENERGIJE U KUĆANSTVIMA GRADA PODGORICE I BUDVE U 2004. GODINI" – Mr.sc. Alenka Kinderman Lončarević, Energetski institut Hrvoje Požar, Zagreb 2005.

_______________________________________________ 10 PRILOG _ PROGNOZA FINALNE POTROŠNJE ENRGIJE PO ENERGENTIMA

____________________________________________________________________________________________________________________

171/178

10 PRILOG – PROGNOZA FINALNE POTROŠNJE ENERGIJE PO ENERGENTIMA

Tabela 10.1 Finalna potrošnja uglja (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025


VISOKI SCENARIJ - sporiji razvoj tržišta TNG-a2000 2003 2010 2015 2020 2025


SREDNJI SCENARIJ - sporiji razvoj tržišta TNG-a2000 2003 2010 2015 2020 2025


NISKI SCENARIJ - sporiji razvoj tržišta TNG-a2000 2003 2010 2015 2020 2025



____________________________________________________________________________________________________________________

172/178

Tabela 10.2 Finalna potrošnja ogrjevnog drveta (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

173/178

Tabela 10.3 Finalna potrošnja tečnih goriva (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

174/178

Tabela 10.4 Finalna potrošnja motornih goriva (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

175/178

Tabela 10.5 Finalna potrošnja tekućeg naftnog gasa (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

176/178

Tabela 10.6 Finalna potrošnja električne energije (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

177/178

Tabela 10.7 Finalna potrošnja toplotne energije (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025









____________________________________________________________________________________________________________________

178/178

Tabela 10.8 Finalna potrošnja sunčeve energije (PJ)

VISOKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025




NISKI SCENARIJ2000 2003 2010 2015 2020 2025








Documents

Knjiga B Finalna - gov.me · 2/178 strategija razvoja energetike republike crne gore do 2025. godine struČne osnove knjiga b predviĐanje potroŠnje finalne energije odgovorni voĐa