PREVENCIJA I SUZBIJANJE RESPIRATORNIH INFEKCIJA U

KLINIČKOJ NEZI

1. Kliničke i epidemiološke karakteristike respiratornih infekcija u kliničkoj

nezi

Respiratorne infekcije su veoma zarazna obolјenja, koja se kod bolesnika hospitalizovanih u

stacionarnim zdravstvenim ustanovama najčešće karakterišu iznenadnim teškim poremećajima

opšteg stanja uz manje ili više izražene simptome od strane respiratornog trakta. Ove infekcije

najčešće prouzrokuju različiti tipovi respiratornih virusa koji se prenose kaplјičnim putem

(Fligeovim kaplјicama), kijanjem ili kašlјanjem od strane zaražene osobe. U bolničkim sredinama

se obično javlјaju u manjim ili većim epidemijama, a nije retkost da se manifestuju i kao teški

oblici bolesti sa izraženim komplikacijama koje mogu biti smrtonosne, posebno kod starijih

pacijenata, bolesnika sa izraženom imunodeficijencijom i onih sa premorbidno stečenom

astmom, srčanim i plućnim bolestima, kod kojih su komplikacije i najteže i najčešće. Prenosioci

infekcija mogu biti sami pacijenti, zdravstveno osoblјe ili osobe koje dolaze u posetu

bolesnicima.

izvor: www.medindia.net

Respiratorne infekcije kao oblik bolničkih infekcija uglavnom imaju sezonski karakter i svake

godine se u svim stacionarnim zdravstvenim ustanovama registruje veći ili manji broj obolelih

pacijenata, a smrtnost zavisi od virulentnosti i vrste samog virusa, kao i težine nastalih

komplikacija, naročito u sezoni karakterističnoj za pojavu gripa, na prelazu godišnjih doba. U

prevenciji svih respiratornih obolјenja, pa i bolničkih infekcija respiratornog trakta, važno je sve

preporučene preventivne mere dosledno primenjivati pri svakom kontaktu sa potencijalno

obolelom osobom, jer je to jedini siguran način prevencije širenja ovih zaraznih bolesti koje

dodatno komplikuju već kompromitovano zdravlјe hospitalizovanog bolesnika.

Respiratorne infekcije su grupa akutnih obolјenja sa kratkom inkubacijom i izraženim

simptomima infekcije koje, prema istraživanjima, predstavlјaju jednu od najčešćih grupa

nozokomijalnih infekcija kod hospitalizovanih bolesnika. Da bi se okarakterisala kao bolnička, i

respiratorna infekcija, kao i sve druge bolničke infekcije, mora nastati nakon 48 sati od prijema

bolesnika u bolnicu. Naravno, respiratorna infekcija može nastati i pre isteka ovog vremenskog

roka, ali se tada ona ne može smatrati bolničkom.

Nakon što virus zarazi određenu osobu, potrebno je nekoliko dana do pojavlјivanja prvih

simptoma kao što su povišena telesna temperatura, glavobolјa, suvi nadražajni kašalј, groznica,

pojava bolova u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost. Budući da govorimo o

bolesnicima čiji je organizam najčešće već iscrplјen zbog postojanja primarnog obolјenja, veoma

je teško uočiti prve znakove nastanka respiratornih infekcija kod ovih bolesnika, naročito ako se

uzme u obzir da pojedini simptomi (poput povišene temperature, groznice, opšte malaksalosti)

kod njih već perzistiraju kao deo kliničke slike obolјenja koje je razlog hospitalizacije. Pojava

produktivnog kašlјa obično je najuočlјiviji znak respiratorne infekcije kod hospitalizovanih

pacijenata i nastaje usled sekundarne bakterijske infekcije, kada su se već stvorili uslovi za

nastanak najtežih komplikacija - teške opstrukcije disajnih puteva, cijanoze ili generalizovane

pneumonije.

Sve nastale respiratorne bolničke infekcije se klasifikuju na osnovu:

vrste uzročnika,

težine kliničke slike i

osetlјivosti uzročnika na primenjenu terapiju.

U izvesnim situacijama, kada je imunološki sistem obolelog značajno kompromitovan zbog

postojećeg primarnog obolјenja ili primenjene terapije (bolesnici sa AIDS – om, pacijenti na

hemioterapiji), i kada je uzročnik bolničke infekcije neki od visoko patogenih virusnih sojeva,

kakvi su npr. virusi H5N1 i H1N1 , respiratorna infekcija može da ima veoma dramatičan i brz

tok i da se završi smrtnim ishodom. Sezonski grip je u literaturi označen i kao prognostički

najopasnija respiratorna bolnička infekcija.

izvor: www.virology.ws

Svi mikroorganizmi koji prouzrokuju infekcije respiratornih puteva i organa, uklјučujući i virus

gripa, u organizam dospevaju putem Fligeovih kaplјica izbačenih tokom disanja, kijanja i

kašlјanja. Kada osoba udahne virusom ispunjenu kaplјicu, hemaglutinin na površini virusa se

veže za enzime koji se nalaze u sluzokoži respiratornog trakta. Enzim proteaza, koji je prisutan u

respiratornom traktu, deli hemaglutinin na pola, što genetskom materijalu virusa dozvolјava da

uđe u ćeliju i počne da se razmnožava.

Povećanje mogućnosti za nastanak sekundarnih respiratornih kod hospitalizovanih bolesnika

nastaje prvenstveno zbog sledećih faktora:

opšte iscrplјenosti organizma,

primene specifične antimikrobne terapije,

angažovanosti odbrambenih snaga organizma u primarnom obolјenju, usled čega nastaje

imunodeficijencija,

čestog postojanja hroničnih bolesti u starijem životnom dobu, naročito obolјenja

respiratornog trakta,

dugotrajnog ležanja u postelјi koji nalaže priroda primarnog obolјenja,

poremećaja svesti,

izmenjenog načina ishrane i unosa hranlјivih materija tokom bolesti,

poremećene eliminacije sekreta iz disajnih puteva i primene mehaničkog načina za

odstranjivanje sekreta (endobronhijalna aspiracija),

potrebe za primenom mehaničke ventilacije.

Iako epidemija respiratornih virusnih infekcija u zdravstvenim ustanovama može nastati u bilo

koje doba godine, često sezona ovih obolјenja počinje približavanjem zime, kada se lјudi više

nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorima, o

čemu treba naročito voditi računa prilikom planiranja mera prevencije, bilo da se one odnose na

osobe koje dolaze u posetu bolesnicima, prijem novih bolesnika na odelјenje ili zaposleno osoblјe

odelјenja.

Prosečna dužina inkubacionog perioda za respiratorne infekcije je 2−3 dana (objektivno od 1 do 7

dana), bez obzira na virusni soj koji je prouzrokovao infekciju. Humani influenca virusi mogu se,

pre svega, prenositi Fligeovim kaplјicama, ali relativni epidemiološki značaj za eventualni

nastanak infekcije životinjskim sojevima mogli bi da imaju i drugi putevi širenja infekcije, kao

što su direktni i indirektni kontakt zaraženih osoba sa hospitalizovanim pacijentom (poseta), kao i

vazduh iz sredine u kojoj je boravila inficirana osoba (prijem novih bolesnika na odelјenje).

2. Primena mera za prevenciju i suzbijanje respiratornih infekcija u kliničkoj

nezi

Ako se uzmu u obzir već kompromitovano zdravstveno stanje hospitalizovanih bolesnika, lakoća

i brzina prenošenja respiratornih infekcija u bolničkoj sredini, ali i potencijalna opasnost za

obolele usled nastanka respiratornih infekcija, nameće se zaklјučak da je jedino pravilno i

dosledno sprovođenje preventivnih mera pravi način prevencije i suzbijanja respiratornih

infekcija u bolničkoj sredini.

Kontrola i suzbijanje respiratornih infekcija u kliničkim odelјenjima stacionarnih zdravstvenih

ustanova obuhvataju primenu sledećih mera:

vakcinaciju zaposlenog osoblјa odelјenja,

primenu standardnih mera predostrožnosti,

rano otkrivanje, izolaciju i prijavlјivanje mogućih obolelih,

primenu mera izolacije bolesnika sa sumnjom na sezonsku influencu ili potvrđenih

slučajeva ovog obolјenja,

primenu mera predostrožnosti u odnosu na kaplјice, kontakt i vazduh kao put prenošenja:

izolacija bolesnika u zasebnoj sobi, kohortna izolacija, nošenje lične zaštitne opreme,

pravilni postupci pri ulasku i izlasku iz sobe za izolaciju i dužina trajanja mera izolacije,

ograničenje kretanja i transport bolesnika,

pravilno uklanjanje medicinskog otpada,

primenu pravila korišćenja posuđa i pribora za jelo,

primenu pravila korišćenja i pranja rublјa i bolničkog veša,

adekvatno sprovođenje čišćenja i mera dezinfekcije površina,

sprovođenje propisane procedure sa umrlim pacijentima,

preporuke o ponašanju zdravstvenih radnika koji dolaze u kontakt sa obolelim pacijentima

od respiratornih infekcija.

2.1 Vakcinacija zaposlenog osoblјa

Vakcinacija svih zaposlenih lica u stacionarnim zdravstvenim ustanovama vrši se sezonskom

inaktivisanom vakcinom protiv gripa u periodu oktobar − novembar, prema preporukama Zavoda

za javno zdravlјe Republike Srbije, odnosno druge odgovarajuće referentne ustanove u zemlјi.

izvor: www.cdm.me

Ukoliko bi se javila pandemija gripa izazvana virusnim sojem influence A (H5N1), prema Planu

aktivnosti i kontrole epidemije Republike Srbije, pre i u toku pandemije gripa, zaštita celokupnog

osoblјa zdravstvenih ustanova bi se sprovela monovalentnom vakcinom.

2.2 Primena standardnih mera predostrožnosti u prevenciji širenja respiratornih infekcija

u kliničkoj nezi

Standardne mere predostrožnosti se primenjuju uvek pri kontaktu sa svim hospitalizovanim

bolesnicima, uklјučujući i one bolesnike kod kojih postoji manifestna respiratorna infekcija, ali i

one kod kojih simptomi i znaci respiratorne infekcije ne postoje. Ove mere se preduzimaju u

svakodnevnom radu sa bolesnicima kako bi se zaštitili i bolesnici i zdravstveni radnici, kao i

posetioci bolesnika.

Preporučene mere se primenjuju pri svakom kontaktu sa respiratornim ekskretima, ali se odnose i

na kontakt sa krvlјu, telesnim tečnostima i izlučevinama bolesnika; u slučaju pojave respiratornih

infekcija kod bolesnika u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, primena standardnih mera

prevencije podrazumeva:

nošenje rukavica pri svakom kontaktu sa SVIM izlučevinama bolesnika, ne samo sa

respiratornim ekskretima, i potencijalno kontaminiranim površinama,

adekvatno sprovođenje higijenu ruku (pranje ruku toplom vodom i običnim ili

antimikrobnim sapunom, kao i dezinfekciju ruku preparatima na bazi alkohola

preporučenim od strane nadležnog tela ustanove – Službe za sanitarno – epidemiološki

nadzor), i to pre i posle svakog kontakta sa bolesnikom, biološkim materijalom, kao i

nakon skidanja rukavica; ukoliko su ruke vidno zaprlјane, peru se običnim ili

antimikrobnim sapunom i vodom, a ukoliko nisu, mogu se primeniti alkoholni preparati

za dezinfekciju ruku,

nošenje lične zaštitne opreme – pre svega maske za lice i nos,

pravilno rukovanje medicinskom opremom,

pravilno čišćenje radnih površina,

pravilno rukovanje medicinskim otpadom.

2.3 Rano otkrivanje, izolacija i prijavlјivanje obolelih

U cilјu ranog otkrivanja, izolacije i prijavlјivanja obolelih, svaka zdravstvena organizacija mora

da:

uspostavi metod za rano otkrivanje obolelih od svih tipova respiratornih infekcija kod

pacijenata u bolničkoj sredini, naročito H1N1 i H5N1 influence,

brzo primeni mere kontrole bolničke infekcije i prijavi svakog obolelog od infekcija

prouzrokovanih uzročnicima koji podležu obaveznoj prijavi, naročito influence tipa H1N1

i H5N1, a u skladu sa postojećim republičkim zakonom i Planom aktivnosti i kontrole

epidemije Republike Srbije, koji je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene

organizacije (SZO).

2.3 Primena mera izolacije bolesnika sa teškim oblikom respiratorne infekcije i/ili

sumnjom – potvrdom na sezonsku influencu

Prema Pravilniku za suzbijanje bolničkih infekcija Republike Srbije i Planu aktivnosti i kontrole

epidemije Republike Srbije, kod svih slučajeva teške bolničke respiratorne infekcije, a naročito

pre i u toku epiudemije sezonskog gripa, „suspektan slučaj otkriven tokom zdravstvenog

nadzora izoluje se na odelјenju za infektivne bolesti, ili u odgovarajućem delu stacionarne

ustanove“. U tom slučaju treba odmah primeniti niz mera predostrožnosti u odnosu na kaplјice,

kontakt i vazduh kao potencijalni put prenošenja infekcije.

2.3.1 Izolacija obolelog u zasebnoj sobi

Bolesnici sa sumnjom ili dijagnostikovanom teškom respiratornom infekcijom ili sezonskim

gripom se izoluju u zasebnim sobama koje treba da budu sa negativnim pritiskom (veštačka

ventilacija ili negativni pritisak načinjen mehaničkom manipulacijom vazduha). Ukoliko

zdravstvene ustanove ne mogu ovaj uslov da obezbede, soba za izolaciju treba da bude odvojena

od prostora gde se nalaze drugi hospitalizovani bolesnici, a da se ventilacija vrši otvaranjem

prozora, s tim da vrata moraju biti stalno zatvorena.

Potrebno je da ispred sobe za izolaciju postoji prostorija ili makar improvizovani deo (paravan)

za presvlačenje osoblјa i higijenu/dezinfekciju ruku. Na zatvorenim vratima treba da stoji oznaka

da je to soba za respiratornu izolaciju, a iz sobe treba izneti sav nameštaj koji nije neophodan. U

sobi za izolaciju mora da postoji odgovarajuća medicinska oprema koja je namenjena samo za tu

sobu. Takođe, u sobi za izolaciju mora da postoji oprema za održavanje higijene ruku (česma,

tečni sapun, papirni ubrusi, preparat za dezinfekciju ruku na bazi alkohola). Potrebno je uvesti

dnevnu evidenciju osoba koje ulaze u sobu za izolaciju (evidentirati ime, prezime i vreme ulaska

i izlaska). Odrediti neophodan broj osoba koje ulaze u sobu za izolaciju.

2.3.2 Kohortna izolacija

Ukoliko nema mogućnosti za izolaciju bolesnika u zasebnoj sobi, vrši se kohortna izolacija, tj.

više obolelih sa potvrđenom dijagnozom teške respiratorne infekcije ili sezonskog gripa izoluje

se u jednoj sobi. I u ovom slučaju je poželјno je da sobe za izolaciju budu sa negativnim

pritiskom ili treba da se nalaze u posebnom krilu zgrade, odnosno da su odvojene od prostora u

kom se nalaze drugi bolesnici. Rastojanje između kreveta u kohortnoj izolaciji mora biti veće od

1 m, uz prostornu separaciju pomoću paravana.

Odrediti neophodan broj osoba koje ulaze u sobu za izolaciju i omogućiti da zdravstveni radnici

koji rade u sobama za kohortnu izolaciju ne rade na matičnom odelјenju. Zdravstvenim radnicima

predočiti da oboleli od bolničkih respiratornih infekcija mogu oboleti ili biti kolonizovani i

drugim patogenima (Staphylococcus aureus, Clostridium difficile), kao i da je neophodno da se

pridržavaju svih mera prevencije i sprečavanja i drugih bolničkih infekcija. U sobi za kohortnu

izolaciju primenjuju se i ostale mere navedene za izolaciju u zasebnoj sobi.

izvor: www.abatement.com

2.4 Nošenje lične zaštitne opreme

Nošenje lične zaštitne opreme potrebno je pri svakom ulasku u sobu za izolaciju.

Celokupno osoblјe koje ulazi u sobu za izolaciju mora da nosi masku sa visokim procentom

filtracije (> 95%) ili bar višeslojnu masku za usta i nos. U slučaju da se radi o infekciji sezonskim

gripom, maske moraju da zadovolјavaju evropske standarde FFP3 (99% filtracije) ili FFP2 (95%

filtracije) ili su to, prema US standardima, N-95 respiratori (95% filtracije). Maska obavezno

mora da prekriva usta i nos. Nakon upotrebe se bacaju, a ukoliko se nose u kontinuitetu, moraju

se menjati čim se ovlaže (obično na svaka tri sata). Ukoliko ne postoje navedene maske, treba

koristiti hirurške/višeslojne maske. Nakon upotrebe ih baciti, i nikako ih ne nositi spuštene oko

vrata.

izvor: www.safetydirect.co.uk

Pri svakom ulasku u sobu za izolaciju je potrebno staviti nesterilne rukavice koje mogu biti

napravlјene od različitog materijala (lateksa ili vinila). U slučaju infekcije sezonskim gripom,

rukavice moraju da prekrivaju rukave zaštitnog mantila i menjaju se nakon svake završene

procedure kod jednog bolesnika, kao i između dva bolesnika. Skidaju se po principu hirurškog

skidanja rukavica, nakon čega treba odmah obaviti temelјno pranje ruku toplom vodom i

antimikrobnim sapunom.

Takođe, kod infekcija preouzrokovanih virusom sezonskog gripa, nošenje zaštitnih mantila za

jednokratnu upotrebu od netkanog materijala, odgovarajuće veličine je obavezno prilikom svakog

ulaska u sobu za izolaciju i poželјno je da se nosi samo jednom, a zatim odbaci u PVC vreću.

Nakon toga obaviti higijenu ruku.

Korišćenje zaštitnih naočara i kape je obavezno pri pregledu bolesnika sa kliničkom slikom

sezonskog gripa, kod kojih može doći do stvaranja aerosola bogatog virusom (kašalј). Kape se

nakon upotrebe odbacuju u PVC vreću, kao i štitnici za oči/naočare za jednokratnu upotrebu, dok

naočare od akrila za višekratnu upotrebu podležu čišćenju (pranje u toplom vodenom rastvoru

deterdženta, ispiranje i slobodno sušenje na vazduhu − ne brišu se) ili dezinfekciji u adekvatnom

rastvoru dezinficijensa.

Nošenje posebne obuće ili nazuvaka za obuću ne predstavlјa element standardnih mera

predostrožnosti kod bolesnika sa respiratornim bolničkim infekcijama i zato se preporučuje samo

nošenje odgovarajuće obuće za rad u zdravstvenoj ustanovi (vodootporna obuća koja potpuno

prekriva stopalo − sandale i druga otvorena obuća nisu dozvolјene).

Zaštitnu opremu treba da nose:

svi zdravstveni radnici koji imaju direktni kontakt sa bolesnikom (npr. lekari, medicinske

sestre, fizioterapeuti, laboranti),

ostalo osoblјe u zdravstvenim ustanovama koje dolazi u direktni ili indirektni kontakt sa

obolelim osobama (npr. osoblјe u perionici veša, zaposleni na održavanju higijene),

članovi porodice i posetioci.

Osoblјe koje nije direktno ili indirektno eksponirano obolelom, a angažovano je u radu odelјenja

(npr. administrativni radnici), treba samo da bude upoznato sa opštim merama prevencije širenja

respiratornih infekcija i gripa, ali ne mora da nosi zaštitnu opremu.

2.4.1 Pravilni postupci pri ulasku i izlasku iz sobe za izolaciju

Pre ulaska u sobu za izolaciju:

pripremiti svu neophodnu medicinsku opremu,

obaviti higijenu ruku,

staviti zaštitnu opremu sledećim redosledom: zaštitni mantil, masku, kapu, zaštitne

naočare, rukavice (ukoliko se radi o sezonskom gripu), ili masku, naočare i rukavice

ukoliko se radi o manje kontagioznim respiratornim infekcijama,

ući u sobu i zatvoriti vrata.

Pri izlasku iz sobe za izolaciju:

skinuti zaštitnu opremu pravilnim redosledom u posebnoj prostoriji ili paravanom

ograđenom prostoru ispred sobe za izolaciju,

skinuti zaštitne naočare i odložiti ih u PVC vreću ili, ukoliko su za višekratnu upotrebu i

podležu čišćenju ili dezinfekciji, odložiti u za to obeleženu posudu,

skinuti kapu, odložiti je u PVC vreću,

skinuti zaštitni mantil i odložiti ga u PVC vreću,

skinuti rukavice (po principu skidanja hirurških rukavica) i odložiti ih u PVC vreću,

obaviti higijenu ruku,

skinuti masku, ali voditi računa da se spolјašnja površina maske ne dodirne i odložiti je u

PVC vreću,

obaviti higijenu ruku,

izaći iz prostorije ili paravanom ograđenog prostora ispred izolacione sobe.

2.4.2 Dužina trajanja mera izolacije

Mere izolacije se primenjuju sve dok je bolesnik zarazan:

odrasli i deca starija od 12 godina – od razvijanja kliničke slike respiratorne infekcije ili

prvih simptoma sezonskog gripa do sedam dana nakon normalizacije telesne temperature,

deca mlađa od 12 godina – od razvijanja kliničke slike respiratorne infekcije ili prvih

simptoma sezonskog gripa do 21. dana od početka bolesti.

2.5 Ograničenje kretanja i transport bolesnika

Bolesnik izlazi iz sobe samo za neophodne preglede i tada nosi masku, a osoblјe koje ga vodi na

pregled ili intervenciju nosi zaštitnu opremu. Pri svakom kontaktu sa osoblјem bolesnik nosi

višeslojnu masku. Sve površine koje bolesnik van svoje sobe dotakne moraju se dezinfikovati.

Treba obučiti bolesnika da obavi higijenu ruku nakon upotrebe maramica za nos, ukoliko je

sposoban da ih koristi. Ako se oboleli dovozi sanitetskim vozilom, u toku transporta mu se stavlјa

zaštitna maska, a eksponirane površine vozila (sedište, rukohvati, držači, AMBU balon i maska,

aspirator, defibrilator, ostale horizontalne površine u okolini) nakon transporta se moraju

dezinfikovati adekvatnim dezinficijensom. Dezinfekciju vrše tehničari koji su u pratnji obolelog,

sredstvima koja se u vozilu nalaze u praktičnoj ambalaži sa pumpicama (ready for use). Nakon

dezinfekcije, a pre prevoza sledećeg bolesnika, vozilo se mora dobro provetriti. Osoblјe

sanitetskog vozila nakon transporta obolelog ili na obolјenje sumnjivog bolesnika (naročito kod

sumnje na sezonski grip), odbacuje svoju zaštitnu opremu za jednokratnu upotrebu (mantil,

rukavice, kapu, masku) u obeležene PVC vreće koje dalјe podležu adekvatnoj dispoziciji.

2.6 Pravilno uklanjanje medicinskog otpada

Treba se pridržavati standardnih mera predostrožnosti pri radu sa čvrstim otpadom koji može biti

kontaminiran mikroorganizmima koji su izazvali respiratornu infekciju, a ovo se naročito odnosi

na kontaminiranost virusima H1N1 ili H5N1 influence. Upotreblјenu zaštitnu opremu za

jednokratnu upotrebu (mantili, rukavice, kape, maske), kao i sanitetski materijal, odlagati na

mestu nastanka (u ambulantama odelјenja, samom odelјenju, sanitetskom vozilu, u sobi za

izolaciju). Sav otpad treba odložiti u nepropusne plastične vreće (žute, sa nalepnicom biološke

opasnosti). Vreće moraju biti postavlјene u kante sa poklopcem koji se otvara pritiskom stopala

ili učvršćene u okvir-nosač. Vreće se menjaju svakog dana ili kada se napune do ¾ zapremine.

Nakon sigurnog vezivanja plastičnom nepovratnom vezom, vreće se odnose u glavnu prostoriju

za skladištenje otpada koja je osigurana od pristupa neovlašćenih osoba. Otpad se ili spalјuje na

licu mesta ukoliko ustanova obavlјa i tu aktivnost, ili ga je potrebno proslediti na spalјivanje u

odgovarajuću ustanovu. Ukoliko se za to koristi transportno vozilo koje napušta zdravstvenu

ustanovu ili bolnicu, ono mora biti osigurano od prolivanja ili rasipanja otpada i propisno

obeleženo (žuta boja za oznaku biološke opasnosti). Svi zaposleni koji rukuju kliničkim otpadom

ili ga prevoze moraju imati zaštitnu opremu i biti edukovani za postupke prilikom prolivanja ili

drugih incidenata u svom području rada. Klinički otpad, kao što su sekreti dobijeni aspiracijom

gornjih disajnih puteva kod bolesnika obolelih ili sumnjivih na bolničku respiratornu infekciju ili

sezonski grip, mora biti dekontaminiran pre odbacivanja u kanalizaciju preko posebnih odvoda ili

WS-a. Dekontaminacija se vrši tradicionalno u autoklavima.

izvor: www.opuz.rs

2.7 Pravila korišćenja posuđa i pribora za jelo

Ukoliko se pribor za jelo koristi, treba primenjivati standardne mere predostrožnosti pri

rukovanju ovim priborom koje su koristile osobe suspektne ili sa potvrđenom bolničkom

respiratornom infekcijom ili sezonskom influencom:

prati predmete za višekratnu upotrebu u mašini za pranje sudova deterdžentom na

preporučenoj temperature vode, gde postoji takva mogućnost. Ako nema mašine za pranje

sudova, za pranje tih predmeta treba koristiti deterdžent i toplu vodu; pri ručnom pranju

treba koristiti gumene rukavice, a ukoliko je to moguće, treba odrediti posebno posuđe i

pribor za jelo za svakog pojedinačnog bolesnika,

predmete koji se bacaju posle upotrebe treba odstraniti zajedno sa ostalim otpadom,

nikako ne odlagati preostalu hranu koju je bolesnik konzumirao u pomije, već je odložiti

na način koji je propisala ustanova.

2.8 Pravila korišćenja rublјa i bolničkog veša

Preporučuje se primena standardnih mera predostrožnosti pri kontaktu sa rublјem i vešom koji

može biti kontaminiran sekretom respiratornih organa ili drugim telesnim tečnostima ili

izlučevinama suspektnih ili potvrđenih slučajeva bolničke respiratorne infekcije ili sezonske

influence. Prlјavo rublјe treba staviti direktno u PVC vreću za odlaganje veša u sobi za izolaciju.

Rublјe stavlјati tako da vreća za veš ne može da se otvori ili pukne dok se prevozi ili dok se

nalazi u prostoru za držanje prlјavog veša. Jako zaprlјano rublјe treba zamotati u rolnu ili

presaviti tako da najveća prlјavština bude u centru zavežlјaja. Velike količine čvrstog materijala

(npr. sputum, feces) treba ukloniti sa rublјa uz upotrebu rukavica i toaletnog papira i staviti u

toalet (spustiti poklopac daske prilikom puštanja vode) pre nego što se odloži u PVC vreću za

veš. Pri iznošenju prlјavog veša i rublјa iz sobe za izolaciju treba koristiti rukavice, a posle toga

obaviti higijenu ruku. Prlјavi veš i rublјe ne treba istresati ili na bilo koji način rukovati njime

tako da se može stvoriti mogućnost kontaminacije životne sredine ili ponovno raspršivanje

virusa. Osoblјe zaduženo za veš treba da primenjuje standardne mere predostrožnosti i obavi

higijenu ruku nakon skidanja lične zaštitne opreme. Rublјe prati i sušiti prema standardima i

postupcima koje ustanova rutinski primenjuje.

izvor: bolnickinamestaj.net

2.9 Čišćenje i dezinfekcija površina

Čišćenje i dezinfekcija imaju za cilј uklanjanje mikroorganizama, u ovom slučaju virusa gripa ili

drugih uzročnika respiratornih bolničkih infekcija, a sa cilјem prekidanja lanca njegove

transmisije na osetlјive domaćine. Čišćenjem se uklanjaju sve organske materije (bolesnikovi

ekskreti, sekreti, prašina, prlјavština) i stvaraju se uslovi da dezinfekciono sredstvo inaktivira

mikroorganizme. Čišćenje uvek mora prethoditi dezinfekciji medicinske opreme, radnih površina

i drugih površina u bolničkoj sredini. Virus gripa inaktiviraju različita dezinfekciona sredstva:

jedinjenja fenola,

kvartenerna jedinjenja amonijaka,

peroksidi,

natrijum-hipohlorit („kućno belilo“ – varikina),

alkohol,

drugi germicidi koji pokazuju virucidni efekat.

Potrebno je pri upotrebi preparata poštovati preporuke proizvođača o rastvaranju, vremenu

delovanja i adekvatnoj dispoziciji upotreblјenog preparata. Prostorije u kojima borave oboleli

pacijenti (sobe za izolaciju, odelјenske ambulante, dijagnostičke jedinice itd.) potrebno je čistiti

najmanje jednom dnevno, a završnu dezinfekciju izvršiti po otpustu bolesnika. Pored dnevnog

održavanja podova i ostalih ravnih površina u bolničkoj sredini, potrebno je posebnu pažnju

posvetiti čišćenju i dezinfekciji površina u okolini bolesnika koje se često dodiruju (svu

medicnsku opremu, ramove kreveta, table za liste terapije, dalјinske upravlјače za televizore,

kontrolnu tablu na bolesničkim ormarićima, posebnu dugmad za pozive zdravstvenog osoblјa,

sve vrste rukohvata itd.).

Kad god je moguće, a u cilјu izbegavanja reaerosolizacije virusa gripa, neophodno je obaviti

vlažno čišćenje vodom i deterdžentom. Tokom vlažnog čišćenja rastvori deterdženta za čišćenje

brzo bivaju kontaminirani, pa ih često treba menjati sveže napravlјenim rastvorima. Takođe je

neophodno često menjati krpe kojima se obavlјa čišćenje. Čišćenje uvek započeti od manje

kontaminiranih površina i ići ka više kontaminiranim. Poželјno je čišćenje raditi sa dve posude. U

prvoj treba napraviti svež rastvor deterdženta za vlažno čišćenje, a u drugoj posudi treba stalno

imati čistu vodu za ispiranje krpe kojom se čisti. Svi delovi opreme za čišćenje i dezinfekciju

treba da budu oprani i osušeni između dve upotrebe. Prostor u kome se ova oprema čuva takođe

treba da bude suv i čist.

2.10 Briga o umrlim bolesnicima

Svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama moraju da se pridržavaju propisanih mera opreza

prilikom brige o umrlim koji su bolovali od infektivnih bolesti, a ovo se odnosi i na bolesnike sa

respiratornim bolničkim infekcijama, naročito u slučaju H1N1 ili H5N1 influence. Koristiti punu

ličnu zaštitnu opremu pri kontaktu sa bolesnikom koji je umro tokom perioda zaraznosti (do

sedam dana nakon prestanka temperature za osobe starije od 12 godina, do 21 dan od početka

simptoma za mlađe od 12 godina). Leš mora biti stavlјen u odgovarajuću vreću (impregniranu i

propisno obeleženu žutom nalepnicom upozorenja za biološki agens) pre transfera sa odelјenja u

mrtvačnicu. Transfer u mrtvačnicu mora se izvršiti što pre nakon konstatovanog smrtnog ishoda,

a umrli se transportuje u za to posebno namenjenoj vreći koja pruža visok stepen zaštite od

infekcije.

Ukoliko porodica želi da vidi pokojnika, mora joj se to dozvoliti. Ukoliko je bolesnik umro za

vreme perioda zaraznosti, članovi porodice treba da nose rukavice i zaštitne mantile.