Klavirska minijatura romantizma

Klavirska minijatura romantizma

kolska: 2014/2015Mentor: Milena Lazi Blagojevi, diplomirani muzikolog i profesor muzikogRadile: Stojanovi Anastasija II2Deljanin Milena II2Krmarevi Anela II2

Romantizam je kulturni i politiki pokret koji je nastao u Britaniji i Nemakoj krajem 18. veka, kao reakcija na racionalizam i neoklasicizam u kojem se potenciraju oseanja i sloboda individue u suprotnosti sa tradicijom neoklasicizma koji potencira podvrgavanje oseanja i sloboda stereotipima. Budui da je romantizam poseban nain oseanja i shvatanja prirode, javljaju se razliite tendencije u svakoj od zemalja na koju se pokret irio i u kojoj se razvijao. Umetniki izraz romantizma je obuhvatao praktino sve umetnosti.Obino se orijentaciono kao granine godine epohe uzimaju 1790. i 1910.U romantizmu preovlauju fantazija i oseajnost, nasuprot klasiarskoj uzdranosti. Stvaraoci poniru u sebe, povlae se u svet mate, obraaju se legendarnoj prolosti, opisuju lepote prirode. Melodija postaje ira, raspevanija, obojena hromatikom i dinamikim kontrastima. Muziki romantizam se najee deli na dva perioda:rani ipozni, meutim pojedini autorinavode i tzv. srednji perod, najee nazivan zrelim romantizmom.Romantizam (1790-1910)Romantiarske tendencije u muzici pojavile su se ve u zrelim delima bekih klasiara, i Hajdna, i Mocarta, dok Betovenov opus, poev od drugog stvaralakog perioda, sasvim pripada romantizmu. No u delima Betovenovih savremenika ostaju jo uvek ive crte klasinog jezika, posebno u tretmanu forme. Elementi romantizma pojavljuju se postepeno, ne uvek podjednako u svim parametrima izraajnih sredstava.Romantiarsko insistiranje na individualnosti i subjektivnosti stvorilo je veliko bogatstvo umetnikih dela, i to veoma razliitih. Teko je zato dati prednost nekom anru ili obliku,i rei da je on za romantizam karakteristian. Na jednoj strani neguju se minijature-posebno u klavirskoj muzici, a takoe u solo pesmi. Za romantizam jeste tipino umetniko delo kao plod trenurne inspiracije, nekog zadranog, u trenu uhvaenog raspoloenja, slika kakvoh predela ili karaktera. Ali nita manje nisu karakteristina ni izuzetno opsena vokalno-instrumentalna dela poput Vagnerovih muzikih drama, Berliozovog Rekvijema ili Malerove Osme simfonije, koja je zbog broja izvoaa nazvana simfonija hiljadeKlavir je glavni instrument romantiara, ali su u svom dobu stvoreni i neki od najlepih violinskih koncerata- Betovena, Mandelsona, Bramsa, ajkovskog. U romantizmu snaan razvoj doivljava instrumentalna mutika, ali je to doba kada stvaraju Verdi i Vagner-dva najznaajnija operska kompozitora svih vremena.Razvoj klavirske mutike u delima klasiara, kao i dalje usavravanje instrumenata, pogodovali su poveanju interesovanja za moderan klavir. On postaje sve omiljeniji instrument muzikih amatera, vaan uesnik u raznovrsnim kamernim ansablima, ali pre svega instrument novih virtuoza- kompozitora i izvrsnih iprovizatora. Krajem XVIII i poetkom XIX veka postavljene su osnove klavirske pedagogije u znaajnim kolama u Londonu, Beu, Petrogradu. Otkrivaju se novi talenti i obrazuje itava plejada izvrsnih interpretatora. Ali meu mnogim istaknutim umetnicima dvojica svojim umeem nadvisuju sve_ Frederik open i Franc List. Oni klavirsku tehniku dovode do nesluenih vrhunava. U delima koriste svoje izuzetno svirako umee i tako otvaraju nove puteve razvoja klavirske muzike. No bilo bi nepravedno zaboraviti i druga znaajna imena stvaralaca klavirske muzike u prvoj polovini XIX veka- Franca uberta, Karla Mariju Vebera, Feliksa Mendelsona i Roberta umana.Klavirska muzika ranih romantiara U opusima ranih romantiara, pored klasike ve poznatih oblika klavirske muzike- sonata, fantazija, varijacija i koncerata namenjenih ovom instrumentu- postoji i klavirska minijatura. Pod tim zajednikim imenom obuhvataju se raznovrsna dela: EmpromtiMuziki momentiKapriaPreludijumiEtideLirski komadiPastoraleEklogeMinijature raznovrsnih programskih naziva (umanov Karneval, Leptiri, Deje scene, Album za mlade i druga, Mandelsonove Pesme bez rei)Oni su najee kratka, jezgrovita, izgraena na jednoj muzikoj misli koja ne doivljava znaajniju razradu. Jednostavnija je po virtuoznosti od pesme bez rei. Takoe pohodna za romantiarska raspoloenja.. Vrlo esto su zato objedinjena u ciklus ili zbirku minijatura.KLAVIRSKA MINIJATURACiklus podrazumeva vru meusobnu povezanost komada- tematsku, tonalnu, ili postojanje kakve sadrajne niti koja daje dramaturgiju celokupnoj formi, uslovljava smenu kontrasta i logiku muzikog toka. U zbirkama se obino sabiraju komadi istovrsni po obliku:Zbirke etidaZbirke valceraZbirke mazurkiZbirke preludijumaOne nisu predviene za integralno izvoenje, ve se mogu svirati i pojedinano, ili u izboru nekih komada. openove etide, valceri, mazurke, balade i nokturna ine takve zbirke.Za razvoj klavirske minijature posebno je znaajno stvaralatvo Roberta umana.Robert uman (nem. Robert Schumann; Cvikau, 8. jun 1810 Bon, 29. jul 1856) je bio nemaki kompozitor romantizma.Cenjen muziki kritiar i osniva asopisa Neue Zeitschrift fr Musik, danas je smatran predstavnikom muzikalnog romantizma. Komponovao je izmeu ostalog klavirsku muziku, pesme i crkvenu muziku. 1843. godine Feliks Mendelson ga angauje za nastavnika klavira i kompozicije na novoosnovanom konzervatirijumu u Lajpcigu. Od 1850. do 1853. uman deluje kao gradski muziki direktor u Diseldorfu. Od velikih linosti, posebno je uticao na Bramsa. Kada se vratio u Lajpcig, oenio se Klarom Vik, kerkom svog uitelja, koja je bila izvanredna pijanistkinja. Ona je pomogla umanu da preboli udarac koji mu je nanela paraliza ruke, koju je zadobio prilikom eksperimenta pomeranja prstenjaka na desnoj ruci.U svojim poslednjim godinama ivota patio je od psihike bolesti. 1854. godine pokuao je sebi oduzeti ivot skoivu u Rajnu, ali je spasen. Umro je 1856. godine i sahranjen je u Bonu.

Zbog bolesti ruke nije uspeo da postane koncertni pijanista, to je prvobitno nameravao, klavir je u njegovom stvaralatvu dobio znaajno mesto; njegovi opusi od 1 do 23 iskljuivo su posveeni ovom instrumentu. Vana je takoe i njegova pedagoka i kritiarska delatnost posveena klaviru. umanova ena Klara bila je istaknuta pijanistkinja svog doba i jedan od najpouzdanijih interpretatora njegove muzike, verni tuma njegovih ideja.

Robert i Klara uman

uman u stvaralatvu neguje cikluse programskih minijatura. Prvi od njih bili su Leptiri (op. 2.). Literarni izvor inspiracije bio mu je roman ana Pola sa likovima brae blizanaca Valta i Vulta- oni su verovatno posluili kao prauzori za Euzebijusa i Florestana. Leptiri su iva karnevalska scena u kojoj se daju jaki portreti razliitih ljudskih priroda. Tu liniju produava i najobimniji i najsadrajnniji umanov ciklus- Karneval.Leptiri

Deje scene

http://sr.wikipedia.org/srhttps://www.youtube.com/Udbenik : Muzika kultura za gimnazije Sonja MarinkoviLiteratura: