KATALOGVOĆNIH SADNICA

KATALOG 2016./2017.CATALOGUE 2016/2017

15 GODINAKVALITETA

Rasadnik "IGOR" počinje sa radom 2001. god. i bavi se proizvodnjom sadnica ruža. Sam početak se zasnivao na proizvodnji od 3000 komada, da bi 2002. god. proširili delatnost i na proizvodnju voćnog sadnog materijala i do danas se bavimo proizvodnjom istog. Postepeno smo se trudili da iz našeg rasadnika izlazi kvalitetan i zdrav sadni materijal na prvom mestu, pa smo zahvaljujući tome svake godine povećavali zbog potražnje i količinu proizvodnje, tako da sada godišnje proizvedemo ukupno oko 100 hiljada sadnica ruža i voća. Rasadnik je od prvog dana pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede, tako da posedujemo svu potrebnu dokumentaciju o čistoti sorte i zdravstvenoj ispravnosti našeg sadnog materijala. Zahvaljujući kvalitetu koji nam je na prvom mestu rasadnik "IGOR" 2009. god. dobija tri zlatne medalje za kvalitet proizvodnje sadnica ruža na Poljoprivrednom Sajmu Hortikulture u Novom Sadu.

Tradicija se nastavlja i 2010. god. dobijamo veliku zlatnu medalju za proizvodnju mini ruža, takođe zlatnu medalju za proizvodnju šljive Stenlej, zlatnu medalju za proizvodnju kajsije NS 6 i srebrnu medalju za proizvodnju Španske Višnje. U narednom periodu ćemo se truditi da održimo kvalitet i sa njim zauzmemo skromno mesto u proizvodnji. U 2011. god. nastavili smo sa uspesima i na Međunarodnom Sajmu Hortikulture u Novom Sadu osvajamo pet velikih zlatnih medalja plus tri zlatne i tri srebrne medalje za ruže i voćne sadnice kao i šampionski pehar za proizvodnju voćnih sadnica tako da smo sa ukupno 11 medalja i šampionskim peharom uspeli da budemo u samom vrhu 2011 godine.2015. godine osvojili smo zlatnu medalju za proizvodnju sadnica kajsija.

Rasadnik "IGOR"se nalazi u MaradikuAdresa: Ive Lole Ribara br: 3tel: 022 506 271; fax: 022 506 271; mob: 064 112 73 40mob: 065 26 29 250; web: www.rasadnikruzaigor.come-mail: igorsalamon@yahoo.comwww.rasadnikruzaigor.com

100ČAČANSKA RANASazreva krajem prve dekade jula.Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa.

102ČAČANSKA RODNASazreva u trecoj dekadi avgusta.Plod je srednje krupan do krupan(28 do 42 g), jajast tamnoplav, privlacan. Meso je zuckasto, cvrsto, srednje socno, aromaticno, slatko. Kostica se odvaja od mesa.

ŠLJIVA

101

103

100

PODLOGA

DŽANARIKA

103GROSE FELICIJASazreva kasno (desetak dana posle Stenleja).Sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan, spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, meso je žute boje, čvrsto i vrlo ukusno.

104STENLEJSazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra.Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-iz-dužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa.

101ČAČANSKA LEPOTICASazreva krajem jula-početkom avgusta.Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognaki-selog ukusa. Koštica se odvaja od mesa.

102

104

100ČAČANSKA RANASazreva krajem prve dekade jula.Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa.

102ČAČANSKA RODNASazreva u trecoj dekadi avgusta.Plod je srednje krupan do krupan(28 do 42 g), jajast tamnoplav, privlacan. Meso je zuckasto, cvrsto, srednje socno, aromaticno, slatko. Kostica se odvaja od mesa.

ŠLJIVA

101

103

100

PODLOGA

DŽANARIKA

103GROSE FELICIJASazreva kasno (desetak dana posle Stenleja).Sorta italijanskog porekla. Plod je vrlo krupan, spada u sorte sa najkrupnijim plodom. Boja ploda je plavoljubičasta, meso je žute boje, čvrsto i vrlo ukusno.

104STENLEJSazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra.Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-iz-dužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa.

101ČAČANSKA LEPOTICASazreva krajem jula-početkom avgusta.Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognaki-selog ukusa. Koštica se odvaja od mesa.

102

104

PODLOGA

DŽANARIKA

106MAĐARSKA NAJBOLJASazreva polovinom jula meseca.Cepača, crveno obojena sa karakteristicnim pegama. Meso dosta cvrsto, socno, slatko nakiselo, aromaticno, I veomakvalitetno.

107NS 6Sazreva u drugoj dekadi jula.Plod je vrlo krupan (65 g), okruglas-to-ovalnog oblika. Meso je svetlo naradžaste boje, čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, sa prijatnom aromom. Kvalitet je dobar, lako se odvaja od mesa.

105NS 4Sazreva u prvoj dekadi jula.Plod je vrlo krupan (65 - 70 g). Okruglasto-ovalnog oblika.Meso je narandžaste boje, srednje čvrsto,sočno, slatko, srednje-nakiselo,sa vrlo prijatnom aromom.

108NOVOSADSKA RODNASazreva u drugoj dekadi jula.Plod veoma krupan (oko 80g.).Pokožica je narandžasta, sa sunčane strane rumena. Meso narandžasto, sočno, slatkonakiselo, vrlo ukusno,jezgra slatka.

Ut enim ad minimaUt enim ad minima veniam, quis nostrum exercitationem ullam corporis suscipit.

KAJSIJA105

106 107

108Stablo kajsije može dostići i do 6m visine. Osetljiva je na prolećne mrazeve koji mogu oštetiti cvetove ili ih potpuno uništiti. Relativno dubok korenov sistem omogućava kajsiji uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve. Štetočine kajsije su: Jabukin smotavac, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, a bolesti kajsije su: apopleksija, krastavost plodova, itd. Podloge pri kalemljenju: Džanarika +šljiva. Najbolje stenli+kajsija na visini 70 cm. Dobri posrednici su i Belošljiva, Čačanska lepotica i krupna zelenarenkloda. Razmak pri sadjenju: Piramida 6m sa 5m, palmeta 5m sa 4m .

113

114

109ERLI LORIVrlo rana sorta. Sazreva 3-5 dana pre sorte Burlat. Plod je krupan (7,5 g), okruglasto-srcastog oblika, intezivno crvene do tamnocrvene boje. Peteljka je kratka (3,5 cm) i debela. Meso jetamnocrvene boje, srednje čvrsto, kiselkasto - slatkog ukusa.

111LAPINSSrednje vreme zrenja.Plod je krupan, tamne burgundsko crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, satkog ukusa, odlicnog kvaliteta, ukusa i arome.

112KORDIAVreme zrenja druga polovina juna.Plod je krupan sa veoma dugackom pereljkom, tamne burgundsko crvene boje pokozice i sa mesom iste boje, odlicnog ukusa i arome.

PODLOGA

MAGRIVA

109

110 111

110BURLATVreme zrenja druga polovina maja.Plodovi krupni okruglasto srcastog oblika, čvrsti, sočni, slatkonakiseli, naizgled privlačni.

TREŠNJA

114REGINASorta kasnog vremena sazrevanja.Plod je krupan, cvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje.

113SAMITSazreva polovinom juna.Imaju krupan plod srcastoj oblika, intenzivno crvene boje, sa sitnom košticom. Meso ploda je srednje čvrsto..

112

VIŠNJA

116OBLAČINSKASazreva krajem juna početkom jula mesecaPlod sitan, prosečne mase oko 2-2,5g. Pokožica sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome.

117ŠUMADINKAVreme zrenja kraj prve dekade jula meseca.Plod krupan do veoma krupan, mase oko6,5g. zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno sok obojen.

PODLOGA

MAGRIVA

115ŠPANSKASazreva u 3. dekadi maja i početkom juna meseca.Plod je srednje krupan, mase oko 4.6 g. Srcolikog oblika, pokozica jasno crvene boje. Meso socno, slatko nakiselo i prijatne arome.

115

116

Višnja je listopadno-drvenasta koštičava sadnica voca.Višnja je biljka skromnih zahteva i spada u grupu veoma rentabilnih voćnih sadnica.Visnja uspeva u područjima sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima.Najbolje rezultate daje u umerenokontinentalnoj klimi.Vecim delom sorte višnje su uglavnom samooplodne. Za podlogu se koristi sopstveni koren i divlja trešnja.Sadnice visnje imaju plitak korenov system koji je razvijen onoliko koliko je razvijena I kruna sadnice.Veoma rano prorodi,rod bude obilan I uglavnom redovno radja.Plodovi su vrlo korisni i cenjeni kako za potrošnju u svežem stanju, tako i u industrijskoj preradi.Štetočine višnje su:trešnjina muva,višnjin surlaš, lisne vaši,gubar,dudovac,itd.Bolesti višnje su: rešetavost lišća, pegavost lišća, monilija (palež cveta I grančica)itd.

117

KRUŠKA

119BUTIRASazreva krajem VII i pocetkom VIII meseca.Plod srednje krupan do krupan, mase oko 140g. pravilno kruskastog oblika. Pokozica glatka, zelenkastozuta, isprskana tackicama a sa suncane strane rumena. Meso belicasto, socno, topivo, slatkonakiselo, aromaticno i ukusno.

123ABATE FETELPlodovi dozrevaju za berbu krajem septembra.Plod je veliki do srednje veliki, Pokorica je zeleno-žuta, u zrenju je slamasto - žuta. Meso je sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta.

124KALUĐERKASazreva početkom oktobraPlod je krupan do vrlo krupan mase koja varira od 180-250g, izduženog oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno.

120SANTA MARIJASazreva polovinom VIII meseca.Plod je srednje krupan do krupan mase oko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom.Meso je sočno,fino topivo, aromatično,prijatnog ukusa.

PODLOGA

DUNJA B29(VILJAMOVKA 1 KALEMNA POSREDNIKU 2 KALEMA)

122KARMENVreme zrenja polovina VIIIPlod je srednje krupan do krupan, kožica je zelenkastožuta sa izraženim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je belo, sočno, slatkokiselkastog ukusa, sa malo arome.

121VILJAMOVKASazreva u u drugoj polovini avgusta.Plod je srednje krupan do krupan, temeljne zelenkaste boje koja s vremenom prelazi u zlatnožutu, meso je vrlo sočno, topi se u ustima, specifične muškatne arome, jako izraženog ugodnog okusa.

118JUNSKA LEPOTICAVreme zrenja kraj VI početkom VII meseca.Plod je sitan, masa oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo slatko, nedovoljno sočno.

119

121

120

122

124123

118

JABUKAPODLOGA

MM - 106MM - 9

125ZLATNI DELIŠESSazreva u drugoj polovini septembra.Plod srednje krupan do krupan, mase od 120-200g konicnog obliak, pokozica zelenozuta u skladistu prelazi u slamastozutu. Meso zuto, slatko, desertno, ali ne bas sjajnog ukusa zbog dominacije secera nad kiselinama.

126RED ČIFVreme zrenja prva polovina septembra.Plodovi su krupni do vrlo krupni. Plod je izdužen, pokriven crvenom bojom, u punoj zrelosti do tamno crvene boje. Meso ploda je zelenkasto - belo, hrskavo. Vrlo je slatka, aromatična i sočna sorta.

127JONAPRINCEVreme zrenja početak septembra.Plodovi su potpuno pokriveni ujednačenom crvenom bojom koja se razvija i do 10 dana ranije u odnosu na ostale klonove jonagolda. Važna karakteristika je i odsustvo voštane prevlake, čak i posle dužeg čuvanja.

128AJDAREDVreme zrenja početkom oktobra.Plod je krupan loptastokolačast, pokožica žuto zelena prekrivena većim delom sa privlačnim crvenilom. Meso čvrsto, sočno, beličasto, vinastonakiselo, kvalitetno.

130GRENI SMITVreme zrenja krajem oktobra.Plod je krupan, zarubljenokupast, mase oko 200g. Pokozica debela, cvrsta, zelena sa krupnim belim tackama. Meso je cvrsto, rskavo, socno, belicasto, slatkonakiselo, osvezavajuce slabe arome,osrednjeg kvaliteta.

129MUCUVreme zrenja početkom oktobra.Plod krupan do vrlo krupan,zarubljenokupast mase, liči na zlatni delišes, ali je daleko kvalitetniji. Pokožica je žutozelena, pojediniplodovi na sunčanoj strani imaju blago rumenilo. Meso čvrso, sočno, slatkonakiselo.

125

127

129128

130

126

STUBASTOVOĆE

132RUMENO VRETENOSazreva početkom septembra.Stubasta jabuka,sorte,Rumeno vreteno je crvene boje,krupnog ploda i prelepog slatko-nakiselog ukusa.Plodovi su u proseku tezine oko 210 grama.Rađa veoma obilno,ali nikada ne prerodi.

133ĐERDANSazreva sredinom septembra.Stubasta jabuka,sorte,Đerdan je zute boje i veoma atraktivnih plodova.Plodovi su nanizani kao djerdan na stablu.Stubasta jabuka Djerdan je slatko-nakiselog i odlicnog ukusa.Plod je srednje krupan tezine oko 160 grama.

Trenutno je najveca potraznja za vocne sadnice stubaste jabuke jer se najvise konzumira i ima je u najvise sorti (8 sorti). Posle stubaste jabuke najvise se sadi stubasta kruska. Stubasto voce se najvise koristi i sadi u kucnim varijanta-ma (dvoriste I basta).

PODLOGA

MM 26

134SAFIRSazreva krajem avgusta.Stubasta kruska ,sorte,Safir je veoma dekorativna.Letnja je sorta a plodovi su sočni,žute boje,preliveni blagim rumenilom

131SMARAGDVreme zrenja početkom oktobra.Stubasta jabuka,sorte, Smaragd je neobicne i atraktivne zelene boje,koja podseca na Greni Smit.Plodovi su srednje krupni tezine oko 160 grama i nakiselog ukusa.

132

134

133

131

DUNJA

BRESKVA

MUŠMULA

PODLOGA

DUNJAB - 92

PODLOGA

VINOGRADARSKA BRESKVA

PODLOGA

DUNJA MA I BA-29

135LESKOVAČKASazreva sredinom oktobra.Njeni plodovi su krupni,okruglasti,ja-bucasti,rebrasti ili ravni,izuzetnog mirisa.Pokozica je glatka,svetlozu-ta,a u punom zrenju izrazito zute boje,poput limuna.Meso ploda je aromaticno, socno, kiseloslatko.

136VRANJSKASazreva sredinom oktobra.Njeni plodovi su krupni do vrlo krupni,kruskolikog oblika,sa izrazenim mirisom.Pokozica je maljava,srednje debljine,a zlatnozute boje.Meso je bledozuto,kiselkasto slatko.

137ŠAMPIONSazreva sredinom oktobra.Plodovi su joj krupni,kruskastog oblika.Pokozica je prekrivena maljama,izrazito zute boje i prelepog mirisa.Meso je umereno socno,sla-tkonakiselo,zuckaste boje.Izrazito je bujna i rodna sorta.

139MUŠMULAVreme zrenja u oktobru.Domaca mušmula je nasa sorta i najvise se sadi. Plod je sitan do srednje krupan, kupastog oblika, veoma ukusan kada ugnjili.

138VINOGRADARSKA BRESKVAVreme zrenja tokom septembra.Domaćeg je porekla. Nastala je kao spontani sejanac. Spada u industrijske sorte breskve. Javlja se u više varijateta. Otpornija je na štetočine i bolesti od stonih sorti. Da bi se dobili krupniji plodovi, potrebno je proredjivanje.

125

137

138

136

135

139

LEŠNIK

BADEM

RAZNO

133MARKONISazreva početkom oktobra.Plod im je krupan.Voćne sadnice badema u narodu su popularne po svom plodu koji se najviše koristi u ishrani. Voćne sadnice badema imaju neke sorte koje su samooplodne, vrlo je koristan i potreban našem organiz-mu pa zato su sadnice voća dosta zastupljene kod nas.

143GODŽISazrevaju od septembra do oktobra.Plodovi Gojia su crvene bobice, koje se jedu u sirovom stanju ili osušene, ili sokova i sirupa. Bobice po ukusu podsećaju na groždjice, a od bobica se takodje mogu spravljati: čajevi, likeri, dodatak vinu, jogurtu...

142ARONIJASazreva polovinom septembra meseca.Ukus aronije je gorak i kiselkast, sličan ukus borovnice. Ona je veoma zdrava zato što sadrži visok sadržaj antocijana. Dobra je za imunitet i čišćenje celokupnog organizma

144SIBIRSKI LIMUNSazreva krajem novembra.Spada u porodicu agruma ili citrusa. Kiselog i tropskog ukusa . Za razliku od ostalih citrusa iz te grupe nije zimzelen već listopadno manje drvo. Pored tropskog ukusa poznato je da sadži jako velike količine vitamina C.

PODLOGA

MEČIJA LESKAI SOPSTVENI IZDANAK

PODLOGA

VINOGRADARSKA BRESKVA

PODLOGA

VINOGRADARSKA BRESKVA

131ENISVreme zrenja sredina septembra.Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduzenog oblika, svetle i prugaste ljuske. Omotac ploda je umereno razvijen, a plodovi pri tresenju lako ispadaju pa se preporucuje za masovno gajenje u plantazama.

144143

141

142

140

Rasadnik se takođe bavi i proizvodnjom sadnica ruža.O tome i o informacijama za nove sorte voćnih sadnica kontaktirati proizvođača.

14 ZLATN

IH, 4

SREB

RNE M

EDALJE NA NOVOSADSKOM SAJMU 2009. 2010. 2011.

KATALOG 2016./2017.CATALOGUE 2016/2017

14 ZLATN

IH, 4

SREB

RNE M

EDALJE NA NOVOSADSKOM SAJMU 2009. 2010. 2011.

www.rasadnikruzaigor.com