LICNA KARTA SELA BELJIN

POLJOPRIVREDNO –EKONOMSKI SISTEM Selo Beljin pripada tipu umereno-ravnicarskog sela,sa 657 stanovnika.U selu Beljin

preovladava umereno-kontinentalna klima sa srednjom godisnjom temperaturom od 11 do 12oC,sa prosecnim godisnjim padavinama od 670 do 800 mm/m2.

Selo Beljin nalazi se na tromedji opstine Vladimirci i granici se sa opstinama Ub i Obrenovac.Selo je podeljeno na dva dela,deli ga regionalni put Beograd-Sabac.Kroz unutrasnjost sela prolazi jedan centralni asvaltni put,ostali lokalni putevi koji povezuju zaseoke su od makadama,to jest posuti kamenom i u losem su stanju.Kroz jedan deo sela koji se granici sa opstinom Obrenovac protice reka Sava.Drugi deo sela je podeljen po zaseocima .Domacinstva smestena u predelu reke Save su gusto naseljena.Domacinstva su smestena na manjim parcelama do 5 ari ,sa odlicnom infrastrukturom.Taj deo sela naziva se ”vikend naselje”.

Drugi deo sela to jest centarni deo sela raspolaze sa vecim poljoprivrednim povrsinama preko 5 hektara po domacinstvu.Parcele se nalaze na ravnijem terenu sto mestanima omogucava laku primenu mehanizacije.Vise od 70% povrsina nalazi se zasejano pod zitaricama,20% povrsina nalazi se pod livadama i pasnjacima,10% povrsina nalazi se pod sumama i vocnjacima.Povrsine pod vocnjacima i sumama nalaze se uglavnom u nepristupacnim terenima tezim za obradu.Navedeni podaci upucuju nas na visok potencijal za razvoj stocarstva.Osnovu poljoprivredne proizvodnje sela Beljin cini stocarstvo.Stanovnistvo se najvise bavi uzgojem svinja i krava.Zaposlenost stanovnika sela Beljin u sektoru poljoprivrede je 97% a samo 3% stanovnika se nebavi poljoprivredom i zivi od rada van poljoprivrede.

Sto se tice navodnjavanja i pored toga sto reka Sava protice obodima sela Beljin sistemi za navodnjavanje i nepostoje.Na dubini od 200 do 400 m nalaze se nalazista termalne vode temperature od 40 do 500C sto selu Beljin omogucava razvoj plastenicke proizvodnje.U centru sela nalazi se osnovna skola i prodavnica.

GOVEDARSTVO Govedarsto u selu Beljin igra znacajnu ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu

sela.Prateci vremensku liniju dogadjaja dolazi se do podataka da se broj grla od 80-ih do 90-ig godina smanjivao,zatim od 90-ih godina pocinje rast gajenja goveda.Uzroci rasta gajenja goveda su ti sto pocetkom devedesetih pocinje veca potraznja za mlekom na teritoriji opstine Vladimirci.Takodje dolazi do otvaranja manjih privatnih mlekara na teritoriji opstine,samim tim poljoprivrednici usled vece traznje mleka opredeljuju se za veci broj gajenja muznih krava.Od muznih krava najvise se gaje krave rase domaceg sarenog goveceta i tip simentalac 95%,samo 5% pripada rasi crno-belog holstajnsko-frizijskog goveceta.

.Razlog za ovakav odnos je laksa prodaja teladi simentalske rase.Podaci su dobijeni

anketiranjem poljoprivrednika to jest proizvodjaca mleka.Jedan od uzroka povecanja govedarstva je sto poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom mleka dobijaju novac svakih petnaest dana za otkupljeno mleko.I pored redovne isplate mleka proizvodjaci su nezadovoljni.a nezadovoljstvo se javlja usled cestih promena cena mleka,tako da za jedan litar predatog mleka proizvodjaci u januaru su dobijali oko 25 dinara po litru,a da bi cena mleka u martu i aprili bila oko 20 dinara i nize po litru.U vremenu mart- april proizvodjacima je potrebno najvise ulaganja za prolecnu setvu a cena mleka je najmanja.

Otkup mleka

Otkup mleka se vrsi neorganizovano takozvanim kanticenjem,gde vozlilo ide od kuce do

kuce i sakuplja mleko.Laktofrize u selu neposeduje ni 5% proizvodjaca pa se javlja problem kako sacuvati mleko a samim tim i kvalitet mleka.Izvore prihoda od prodaje mleka ostvaruje 70% domacinstava,oko 30% anketiranih bavi se prodajom mleka mlekarama,samo mali procenat proizvodjaca bavi se sirenjem za dalju prodaju na lokalnim pijacama po ceni od 150 din za jedan kilogram sira.

Nacin gajenja goveda je uglavnom stalski ,izuzetak je povremeno pustanje na pasu u

periodima vegetacije.Uzgoj se obavlja u relativno ocuvanim objektima starosti od 15 do 25 godina.Sa povecanom proizvodnjom mleka javlja se suficit krmnog bilja i zitarica ,posebno kukuruza,dok se deficit javlja u gajenju psenice,najveci razlog niska otkupna cena prethodnih godina.Goveda se uglavnom hrane u zimskom periodu senom lucerke dok u letnjem periodu zelenom kabastom hranom,to jest pustaju na ispasu.

Stocarstvo u selu Beljin ima perspektivu,moglo bi se poboljsati uz organizovanii otkup mleka i stabilnije cene mleka u toku godine.Selo Beljin ima odlicne uslove za

proizvodnju stocne hrane jer se obradiva zemlja nalazi u ravnicarskom podrucju u blizini reke Save.

Reka Sava

SVINJARSTVO Pored govedarstva i svinjarstvo igra bitnu ulogu u ukupnom poljoprivrednom sistemu

Beljina.Kontinuitet uzgoja svinja nije isti tokom cele godine,najveci je od januara do maja meseca.Na pitanje mestanima zasto je to tako i zasto u tom periodu ,mestani su odgovorili :nestabilno trziste,u martu mesecu potraznja za mlekom opada a samim tim i cene mleka ,dok potraznja za svinjama raste asamim tim i cene,naprimer od novembra do januara cena svinja za jedan kilogram zive mere je bila od 50 do 90 dinara/kg,dok je sada u aprilu cena od 100 do 120 dinara/kg zive mere.Cena mleka u prolecnom periodu pada pa su prinudjeni da svastare to jest da se bave i svinjarstvom i govedarstvom.Tako mozemo zakljuciti da u selu Beljin nepostoji prava farmerska proizvodnja ni svinja ni goveda.Prosecna proizvodnja po domacinstvu je 10 svinja.Uglavnom se gaje ukrstene rase pietrena i landrasa.Uzgoj se vrsi u zatvorenim objektima uglavnom izgradjenim od

cvrstog materijala starosti od 15-30 godina.

Ishrana Ishrana se uglavnom zasniva na tovnim standardima pricemu su koncetrovana hraniva

zastupljena sa oko 90% od ukupne kolicine hraniva.U zadnje vreme se u ishrani sve vise koristiiI pivski treber a razlog je skupa hrana.Oko 50 domacinstava uzgaja dve krmace prasilje.

Perspektiva svinjarske proizvodnje Svinjarsku proizvodnju mestani nevide kao svoj buduci potencijal radi neorganizovanog

otkupa i nestabilnih cena ,iako imaju dobre poljoprivredne resurse (plodnu zemlju,dobru infrastrukturu,i blizinu vecih centara) tako da za vecu farmersku proizvodnju mestani trenutno nisu zainteresovani.

Veterinarska zastita Oko 30% anketiranih mestana je sasvim zadovoljno na veterinarske sluzbe,posebno sa

pojavom privatnih veterinarskih ambulanti doslo je do poboljsanja kvaliteta usluga i pada cena usluga od strane veterinarskih sluzbi.Na poziv mestana veterinarska sluzba odmah reaguje u bilo koje vreme sto ranije nije bio slucaj.

RATARSKA PROIZVODNJA Za razliku od drugih sela na teritoriji opstine Vladimirci selo Beljin ima veliku perspektivu

u proizvodnji stocne hrane zbog toga sto selo Beljin pripada tipu umereno-ravnicarskog podrucja sa nadmorskom visinom ispod 200 m,parcele nisu usitnjene ,pristup za upotrebu savremene mehanizacije dobar,oranicne povrsine se djubre kombinovanom primenom stajskog i vestackog djubriva .Podjednako je velika upotreba i stajskog i vestackog djubriva.Primenom metode intervijusanja i anketiranja dosli smo do saznanja da se psenica i kukuruz ispostavljaju kao najznacajnije zitarice.Medjutim u zadnje dve do tri godine taj odnos se menja ,sve vise se gaje kukuruz i zob a manje se zasejava psenica.Oko 40% povrsina se zasejava pod kukuruzom ,15% pod psenicom , 20% zobi i jecma i oko 20% krmnog bilja.Razlog sto se psenica sto manje gaji je niska cena otkupa u prethodnim godinanama.100% od anketiranih domacinstava bavi se ratarskom proizvodnjom,vocarstvom i povrtarstvom mestani se bave iskljucivo za kucne potrebe.Prinosi po hektaru prosecno se krecu od 5 do 8t kukuruzu,prinosi psenice po hektaru se prosecno krecu od 3 do 4t po hektaru.Trzisnih viskova mestani kazu da nemaju a svu proizvedenu hranu utrose u svom domacinstvu.Dokupljivanje zitarica vrsi samo mali broj ljudi u zavisnosti od velicine stocnog fonda.Vrlo mali broj mestana zemlju daje u zakup.U zakup zemlju uglavnom daju ljudi koji rade u inostranstvu I straracka domacinstva ,oni cine oko 5% stanovnistva.

Proizvodnja krmnog bilja U zadnje vreme se sve vise poklanja paznja gajenju krmnog bilja ,sa povecanjem

govedarstva povecavaju se i zasejane povrsine pod krmnim biljem,trzisnih viskova nema.Od krmnog bilja najvise se gaje lucerka i detelina ,prinosi po hektaru su od 4 do 6t.

Vocarska proizvodnja Vocarska proizvodnja takoreci i nepostoji,zasanjene povrsine pod vocem su vrlo

male.Vocarstvom se mestani bave iskljucivo za sopstvene potrebe domacinstva.Od voca najvise se gaji sljiva koju mestani koriste za spremanje dzemova i pecenje rakije,iskljucivo za kucne potrebe.

Povrtarska proizvodnja Povrtarska proizvodnja se takodje obavlja iskljucivo za kucne potrebe,mada je selo Beljin

poznato po nalazistima termalnih voda temperature od 40 do 50 0C, i samim tim selo Beljin je pogodno za razvoj plastenicno-povrtarske proizvodnje.Usled finansijskih nedostataka koji su potrebni mestanima za eksploataciju te vode ona je i dalje njima nedostupna.Uz pomoc drzave ili lokalne samouprave 30% od ukupnog broja anketiranih mestana bi se bavilo povrtarstvom,pogotovo sto su svesni za postojanje termalne vode i blizinu reke Save to jest mogucnosti navodnjavanja.

MEHANIZACIJA Mehanizacijom raspolazu gotovo sva domacinstva,medjutim kompletnom mehanizacijom

potrebnom za svu obradu zemlje raspolaze samo 20% domacinstava.Nedostatke odredjene vrste mehanizacije mestani otklanjaju mesusobnim pozajimanjem.Prosek starosti mehanizacije je od 25 do 30 godina.

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA BELJIN Stanovnistvo Beljina Anketiranjem mestana Beljina moze se doci do saznanja da je od 60-ih do 80-ih godina u

selu zivelo oko 1200 ljudi u 250 domacinstava.Migracije stanovnistva prema vecim centrima desavaju se od 70-ih do sredine 90-ih godina.Migracije danas vec nisu velike,takoreci da ih nema.Krajem 90-ih je bilo malo priliva stanovnistva oko 100 ljudi mahom izbeglica,ali priliv je se desio samo u delu sela pored reke Save gde je infrastruktura sela dobra dok u unutrasnjosti sela gde se stanovnici bave poljoprivredom i gde je infrastruktura losa priliva stanovnistva nije ni bilo.Starosna struktura se krece do 18 godina 152 stanovnika,od 18 do 40 godina 166 stanovnika,od 40 do 65 godina 201 stanovnik ,preko 60 godina 138 stanovnika.Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava do 01.01.2008.godine je 133.Broj predskolse i skolske dece do 18 godina 165.Posmatrajuci demografsku sliku stanovnistva dolazi se do podatka da je ukupan broj stanovnika 657.Procenat populacije od 16 godina i manje 22%,procenat populacije preko 65 godina 21%.Prosecan broj clanova domacinstva je 3,5.Odnos starih preko 65 godina i

mladih do 14 godina je 1:1.Primenjujuci kategorizaciju prema zivotnom standardu i kategorizaciju prema izvorima prihoda na osnovu intervjua i anketiranja moze se doci do zakljucka:60 % stanovnistva ostvaruje prihode od poljoprivrede a 3% van sektora poljoprivrede,15 do 25 % stanovnistva prima poljoprivrednu penziju ,3 do 5 % prima penziju iz radnog odnosa.Procenat radon sposobnog stanovnistva od 15 do 65 godina iznosi 354 stanovnika.Prosecnih domacinstava ima oko 70% i ovakva domacinstava prihod ostvaruju iskljucivo od poljoprivrede.Ova domacinstva obradjuju izmedju 3 I 7 h zemlje .Opskrbljena su mehanizacijom traktor,prese i ostale prikljucne masine.Domacinstva iznad proseka obradjuju preko 6h zemlje i obicno neko iz porodice prima platu to jest zaposljen je u nekoj organizaciji.Ispod proseka ima od 10 do 15% stanovnistva,vecinom su to staracka domacinstva koja nemaju potrebnu mehanizaciju ni pomac sa strane.

Infrastruktura Beljin je udaljen izmedju 20 i 30 km od vecih industrijskih centara.66% duzine putne

mreze je asfaltirano.Izgranjena je vodovodna mreza u duzini tri kilometra ali samo u delu sela pri obali reke Save dok unutrasnjost sela nema vodovodnu mrezu ni kanalizaciju,elektro mreza je u srednjem stanju.U selu nepostoji nijedna zdravstvena ustanova ,ni posta,zadruga sada nepostoji posto je bivsa zatvorena.U selu postoje tri prodavnice gde se lokalno stanovnistvo i snabdeva.Nepostoji nijedno sportsko ni kulturno-umetnicko drustvo ,fudbalski teren koji je nekada postojao sada vise nepostoji posto je zemlja vracena vlasniku.Nekada bivsi dom kulture sada je pretvoren u skolu posto se stara skola srusila.Zapoceta je izgradnja druge skole ali sa radovima se stiglo samo do temelja posto sredstava vise nema,sa radovima se stalo.

Stara srusena Skola

Trenutno nastava se izvodi u seoskom domu gde deca nisu bezbedna jer nemaju osnovne uslove za rad.Stanovnicu su nezadovoljni sporom pomoci lokalne samouprave i mesne zajednice.Na teritoriji sela Beljin i pored postojanja dva velika preduzeca ucesce mestana u radu tih preduzeca je neznatno sto takodje izaziva negodovanje i nezadovoljstvo mestana jer su prinudjeni da zaposlenje traze u drugim daljim centrima.

Poljoprivredni kombinat 7 JULI Obrazovanje mestana sela Beljin U selu postoji cetvorogodisnja skola gde ima oko 30 ucenika.Osmogodisnja skola je

izmestena u selu Debrc posto se u selu Beljin pristupilo izgradnji nove skole koja jos nije zavrsena.Nakon zavrsetka osmogodisnje skole deca skolovanje nastavljaju u Vladimircima ili drugim obliznjim gradovima.Stepen obrazovanosti stanovnistva u selu Beljin se krece :bez skole oko 1%,sa osnovnom strucnom spremom oko 74%,sa srednjom strucnom spremom oko 24%,sa visom i visokom strucnom spremom oko 1% stanovnistva.

Sadasnja skola Status zena u selu Beljinu Prilikom pokusaja anketriranja zenske populacije bilo je poteskoca ,veliki broj zena nije

hteo da prica o njihovom polozaju,anketiranje je uradjeno na oko 1 do 2% domacinstava.Doslo se do saznanja da ucesce zena u poljoprivredi iznosi 50% takoreci ravnopravno sa muskarcima ,one su angazovane takoreci u svim poljoprivrednim aktivnostima.Neucestvuju samo u radu sa mehanizacijom i seci sume,ali ucestvuju u radu na poljima,na hranjenju zivotinja,ciscenju objekata,ispasi,muzi i svim ostalim kucevnim poslovima.Odluke u domacinstvu u 60% slucajeva donose muskarci,prihodom u 60% slucajeva raspolazu muskarci,takodje odluke sta ce se i kako proizvoditi u 70% slucajeva donose muskarci.Zene kao nosioci mlekarske proizvodnje vide da je za dalje unapredjenje proizvodnje najvaznije obezbediti muzilice ilaktofrize i da im je za to potrebna pomoc mlekare ili drzave,takodje je bitna ustaljenost cena mleka a ne cesta promenjivost to jest velike oscilacije cena u otkupu mleka.Najvece zamerke od strana zena su sto u selu nepostoje nikakva udruzenja ni kulturne manifestacije pa su deca i mestani prinudjeni ako zele da se bave nekim aktivnostima da putuju 10 do 20 km od sela.

O P S T I N A V L A D I M I R C I

PODRUCNI CENTAR VLADIMIRCI

KORDINATOR PODRUCNOG CENTRA ; SLOBODAN SARIC