Usevi strnih žita veoma su bogati korovskim vrstama.

Karakteristično je za korovsku zajednicu da se uveliko razlikuje skup i broj vrsta od

područja do područja, u čemu u velikoj meri najviše utiču uslovi spoljne sredine i

primenjivana agrotehnika do tada

Zbog gustog sklopa i dobre kompetitorske sposobnosti problemkorova kod pšenice, nije u tolikoj meri izražen kao kod okopavina.Zaštita od korova se sprovodi nakon detaljnog pregleda useva uranoprolecnom periodu i nakon procene štetnosti prisutnekorovske flore. Uporedo sa pšenicom, nicu i korovi.Ranoprolecni korovi su uglavnom jednogodišnje biljke sa niskimhabitusom i imaju manji znacaj u smanjenju prinosa. U ovoj grupikorova, dominiraju: mišjakinja (Stellaria media), devojačka trava(Capsella bursa pastoris), kukolj (Agrostema githago), veronika(Veronica sp.), kopriva (Lamium purpureum)... Nabrojani korovispadaju u grupu efemera i zimsko prolecnih korova.Oni zasenjuju zemljište te tako ometaju mikrobiološke procesekoji su vezani za organsku razgradnju. Na taj nacin ove biljkeumanjuju plodnost zemljišta. Strna žita u vecini slucajeva susposobna da nadjačaju konkurenciju ovih korova. Veće štete uusevima pšenice prouzrokuju korovi visokog habitusa, povijuše ikorov sa polegljivim stablom. U ovu grupu korova ubrajamo: bocu (Cirsiumarvense), (Galium aparine) prilepuša, poponac (Convolvulus arvensis), ambroziju .

U strnim žitima su dominantne sledeće korovske vrste:

Cirsium arvense (palamida)

Convolvulus arvensis (poponac)

Stellaria media (mišjakinja)

Cynodon dactylon (zubača)

Galium aparine (broć)

Agrostemma githago(kukolj)

Ranunculus arvensis (ljutić njivski)

Consolida regalis (žavornjak obični)

Papaver rhoeas (bulka poljska)

Rubus sp. (divlja kupina)

Manje dominantni (segetalni) korovi u strnim žitima

Avena fatua (divlji ovas)

Bifora radians (smrduša)

Fumaria officinalis (dimnjača obična)

Anagalis arvensis (vidovčica crvena)

•Višegodišnja zeljasta biljka

•Biljka sa jako razvijenim korenom

•Stablo od osnove razgranato, poleglo ili se obavija

oko drugih biljaka, dužine oko 1m,

•Listovi trouglasto jajoliki,

•Cvetovi pojedinačni u pazuhu listova,

•Plod loptasta čaura,

•Razmnožava se semenom i vegetativnim

pupoljcima na korenu

•500 – 600; max. 9500 semena po biljci

•Klija i niče od marta do jeseni opt. temperatura od

18 - 24°C

Seme održava klijavost do 50 godina

Convolvulus arvensis (Poponac)

Stellaria media (mišjakinja)

•Jednogodišnja zeljasta biljka (terofit)

•Stablo poleglo ili ustajuće dužine 10 – 40 cm

•Listovi naspramni, jajoliki do eliptični

•Cvetovi su beli sakupljeni u cvasti

•Plod duguljasta čaura

•Seme okruglo i spljošteno

•Razmnožavanje semenom a delimično i

vegetativno ožiljavanjem poleglog stabla

•15000 – 25000 semena po biljci,

•Klija i niče tokom cele godine

Seme čuva klijavost od 5 – 25 godina

Cirsium arvense (palamida)

•Višegodišnja zeljasta biljka

•Ima dug, valjkast, vertikalan koren

•Stablo uspravno, izduženo, u gornjem delu

razgranato visine 30 – 150cm

•Listovi u donjem delu stabla na kratkim drškama, u

gornjem sedeći, nazubljeni sa bodljastim trepljama i

mekim do tvrdim bodljama

•Cvetovi u glavičastim cvastima

•Plod obrnuto jajasta, spljoštena ahenija

•Razmnožava se semenom i vegetativno korenovim

reznicama koje imaju veliku sposobnost regeneracije

•4000 – 6000; max. do 40000 ahehija po biljci

Cynodon dactylon (zubača)

•Višegodišnja zeljasta biljka

•Podzemni izdanci (rizomi) zubače smešteni su

najvećim delom do dubine od 20cm

•Stablo puzeće ili ustajuće, dužine 10 – 50cm

•Listovi linerarno lancetasti, goli ili dlakavi

•Cvast se sastoji iz perasto rasporedjenih klasova, 3 – 7

•Plod je krupa čvrsto obavijena plevicama

•Razmnožava se semenom i vegetativno pupoljcima

obrazovanim na rizomima čije reznice imaju veliku moć

regeneracije

•1000 – 2000 max. do 32000 po biljci

Dobro podnosi sušu

Galium aparine (broćika lepuša)•Jednogodišnja zeljasta biljka terofit

•Korenov sistem vretenast

•Stablo rebrasto poleglo ili puzeće, dužine 30

– 150cm sa kratkim dlakama ina dole

savijenim bodljicama

•Cvetovi su sitni, grupisani bele boje

•Plod je dvosemena orašica duga 4 – 7mm

•Razmnožava se semenom

•300 – 600 semena po biljci; max. 1200

•Očuvava klijavost od 3 – 5 godina

•Klija i niče tokom jeseni i proleća

Agrostemma githago (kukolj)•Jednogodišnja zeljasta biljka terofit, segetalni korov

•Korenov sistem vretenast

•Stablo uspravno, dlakavo, visine 30 – 100cm, pri vrhu slabo

razgranato

•Listovi naspramni, linearni, 3 – 7cm dužine i do 1cm široki

•Cvetovi krupni na dugim drškama tamno crvene (retko bele) boje

•Plod je čaura, jedna biljka formira 5 – 6 plodova

•Seme je bubrežastog oblika bradavičaste površine, otrovno

•Seme sadrži oko 6,5% glikozida (Agrostemin i Gitagin), u većim

količinama smanjuje kvalitet pšeničnog brašna

•Razmnožava se semenom

•200 – 250 semena po biljci

Klija i niče tokom jeseni i proleća

Ranunculus arvensis (ljutić njivski)

•Jednogonišnja zeljasta biljka terofit, segetalni

korov

•Stablo uspravno, razgranato, golo i slabo

dlakavo visine 20 – 60cm

•Listovi su režnjeviti, trodelni ili dvostruko trodelni

•Cvetovi su svetlo žuti i pojedinačni

•Plod je orašica, pljosnata

•150 – 900 max. 4500 semena po biljci

•Razmnožava se semenom

Klija i niče rano u proleće februar-mart

Pri nepovoljnim uslovima obrazuje

neotenične oblike

Consolida regalis (žavornjak obični)

•Jednogodišnji korov koji se često javlja u strnim žitima, terofit

•Korenov sistem vretenast

•Stablo uspravno ponekad poleglo, razgranato visine 20 – 50cm

•Listovi su na lisnim drškama

•Cvetovi su plavkasti ređe ružičasti do beli, sakupljeni u retke

cvasti

•Plod je višesemeni mešak

•Seme tamno smeđe boje, sadrži neke otrovne materije kao što je

delfinin

•Razmnožava se semenom

•Oko 4000 semena po biljci max. 24000

•Masovno klija i niče u proleće, februar-mart

Pri nepovoljnim uslovima obrazuje neotenične biljke

Papaver rhoeas (bulka poljska)

•Jednogodišnji korov terofit, vrlo je raširen u strninama

•Koren je vretenaste građe

•Stablo uspravno, dlakavo, ponekad se grana visine 30 –

70cm

•Listovi varijabilni, spiralno raspoređeni, persto deljeni

•Cvetovi terminalni, pojedinačni, latice lekovite

•Plod je loptasta čaura, najotrovniji je mladi plod sdrži

alkaloide (morfin i papaverin)

•Seme je sitno, bubrežasto mrke boje

•20000 – 50000 semena po biljci

•Čuva klijavost do 8 godina

•Klija i niče tokom jeseni

•Pri nepovoljnim uslovima obrazuje neotenične oblike

Rubus sp. (obična kupina)

•Višegodišnja poludrvenasta biljka javlja se pretežno u

strnim žitima

•Koren vrlo žilav koji se teško iskorenjava

•Stablo je poludrvenasto sa trnovima (emergencama),

puzeće dužine 50 – 150cm

•Listovi trodelno složeni sa naličja svetlije boje, dlakavi,

po obodu testerasti

•Cvetovi aktinomorfni, hermafroditni

•Plod je zbirna koštunica crne boje

•Cveta u leto

•Razmnožava se semenom i vegetativno pupoljcima

obrazovanim na korenu

Manje dominantni (segetalni) korovi u strnim žitima

Avena fatua (divlji ovas)

Bifora radians (smrduša)

Fumaria officinalis (dimnjača obična)

Anagalis arvensis (vidovčica crvena)

Primena herbicida u svim strnim žitima ima

mnogo prednosti ali ima i nekih važnih

nedostataka. Višegodišnja primena herbicida

dovela je do značajnih promena korovske

zajednice strnih žita. Sve su prisutnije otporne

dikotiledone vrste korova (broćika, smrduša,

mišjakinja, dimnjača, vijušac itd.) Takođe je sve

veće prisustvo monokotiledonih korova kao što

su divlji ovas, mišji repak, rosulja itd.

U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dve kategorije:

•indirektne (preventivne)

•direktne mere.

SUZBIJANJE

Indirektne (preventivne)

setva čistog semena

održavanje čistoće poljoprivrednih mašina

uništavanje korova na nepoljoprivrednim površinama i

ruderalnim staništima i dr.

Direktne mere

Агротехничке мере сузбијања корова

•обрада земљишта•ђубрење

•сетваплодоред

HEMIJSKE MERE U SUZBIJANJA KOROVA

Najbolje rezultate daje hemijsko suzbijanje korova.

Posle setve a pre nicanja useva

Nakon nicanja useva

Do pojave lista zastavičara

Herbicidi u strnim žitima se mogu primeniti

Fenofaze razvoja ozimih strnih žita

Za praktičnu primenu herbicida u strnim žitima treba poznavati faze rasta i razvića strnih žita kao i

faze razvoja korovskih vrsta.

Stadijumi razvica strnih zita:1)završena setva, 2. klijanje, A — nicanje, B — stadijum prvog lista, C — stadijum drugog lista, D — stadijum treceg lista, E — stadijum cetvrtog lista (početak bokorenja), F —

stadijum petog lista (puno bokorenje). G — stadijum šestog do sedmog lista (kraj bokorenja), H — početak vlatanja, I — pojava prvog kolenca,

J — pojava drugog kolenca(kraj vlatanja)

• I period razvica psenice• Zavrsena setva• Klijanje• Nicanje• II period razvica psenice • Stadijum prvog lista• Stadijum drugog lista• Stadijum treceg lista•• III period razvica psenice —

bokorenje• E — Stadijum cetvrtog lista —

pocetak bokorenja• F — Stadijum petog lista —

puno bokorenje• G — Stadijum 6—7. lista —• kraj bokorenja

• IV period razvica psenice —vlatanjeH — Pocetak vlatanja —I- Pojava prvog kolencaJ — Pojava drugog kolenca —kraj vlatanja

• V period razvica psenice• K1 — Pojava poslednjeg lista —

pocetak vretenanja -• K2 — Pojava ligule poslednjeg

lista• K3— vidljivo zadebljanje jos

zatvorenog klasa — krajvretenanja

• VI period razvica psenice• P1 — Klasanje• P2 — Cvetanje — zavrseno

rastenje u visinu• P3 — Sazrevanje

• Када говоримо о примени хербицида у усевима стрних жита, мерило које одваја изузетне од оних просечних је делотворност у истовременом сузбијању две коровске врсте – прилепаче (Galiumaparine) и паламиде (Cirsium arvense). Разлог зашто посебно посматрамо ова два корова је то што доводе до смањења приноса од 15%. Осим тога, усев закоровљен прилепачом је немогуће пожњети без додатних губитака услед отежаног рада комбајна. У највећем броју случајева, да би се остварили задовољавајући приноси, неопходна је примена хербицида. У циљу сузбијања корова зависно од присуства коровске флоре и времена третирања, препоручујемо један од следећих хербицида.

Posle setve a pre nicanja useva

PENDIMETALIN (Stomp 330-E, Zanat, Agrostomp 330-E)

HLORTOLURON (Tolurex 50 SC)

Nakon nicanja useva u fazi bokorenjaАктивна материја Препарат

(хербицид)

Време

примене

Количина l/ha Корови које сузбија

2,4 D

Lentemul D бокорење 0,75-1 Ј.ш. и В.ш.

Monosan

herbi

­||­ 2 ­||­

Esteron ­||­ 1 ­||­

Maton ­||­ 1 ­||­

mekoprop+2,4 D Monosan

kombi super

­||­ 3-4 ­||­

bentazon Deltazon ­||­ 3-4 ­||­

Galbenon SL ­||­ 3-4 ­||­

fluroksipil FOX 200 EC ­||­ 0.75-1 ­||­

Starane 250 ­||­ 0,60-1 ­||­

dikamba Banvel ­||­ 1-1,5 ­||­

triasulfuron+dikamba Lintur 70 WG ­||­ 150-170 g ­||­

florasulam+2,4 D Mustang Бокорење до

2 коленца

0,5-0,6 Ј.ш. и В.ш.

tribenuron metal Granstar 75

WG

До

заставичара

15-25 g ­||­

Stockstar ­||­ 15-25 g ­||­

metsulfuron-metil Mezzo 60

WG

­||­ 10 g ­||­

Laren 60 PX ­||­ 10 g ­||­

prosulfuron Peak 75 WG ­||­ 20g+ekstravon 1l ­||­

glifosat Третирање

стрништа

Виш. и јед. Усколисни

и широколисни

Od bokorenja do pojave lista zastavičara

Lentemul DFORMULACIJA: emulzija ulje u vodi - EW AKTIVNA MATERIJA: 678 g/l 2,4-D 2-

etilheksil estar• PRIMENA:

Lentemul D je selektivni herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodišnjih ivišegodišnjih širokolisnih korova u usevima:

• pšenice bez poduseva, tretiranjem odsredine bokorenja do formiranjadrugog kolenca, a kada su korovi u fazikotiledona do razvijenih 6 listova, u količini 0,75-1 l/ha;

• merkantilnog i silažnog kukuruza bezpoduseva, tretiranjem kada kukuruzima razvijena 3-5 listova, a kada sukorovi u fazi kotiledona do razvijenih 6 listova, u količini 0,75-1 l/ha;

• Lentemul D efikasno uništava sveproblematične širokolisne korove kaošto su:

• Jednogodišnji širokolisni korovi:• Amaranthus retroflexus (štir obični)• Atriplex patula (loboda obična)• Bilderdykia convolvulus (vijušac njivski)• Capsella bursa-pastoris (tarčužak)• Chenopodium album (pepeljuga obična)• Chenopodium hybridum (pepeljuga srcolisna)• Fumaria officinalis (dimnjača obična)• Helianthus annus (suncokret samonikli)• Hibiscus trionum (lubeničarka njivska)• Lamium purpureum (kopriva crvena)• Polygonum spp. (dvornici)• Sinapis arvensis (gorušica poljska)• Solanum nigrum (pomoćnica obična)• Thlaspi arvense (stisnuša kravlja)• Veronica spp. (čestoslavice)

• Višegodišnji širokolisni korovi:• Cirsium arvense (palamida)• Mentha arvensis (nana poljska)• Mentha longifolia (nana divlja)• Plantago major (bokvica velika)• Sambucus ebulus (aptovina)• Sonchus arvensis (gorčika poljska)• Taraxacum officinalis (maslačak)• Viola tricolor (ljubičica trobojna)• MEHANIZAM DELOVANJA:

Lentemul D je selektivni hormonalni herbicid koji se usvajaprvenstveno preko lista a manje preko korena. Kreće se navišei naniže u biljci. Nakuplja se prvenstveno u meristemskimdelovima izdanka i korena. Inibira rast biljaka.

NAPOMENA:Zbog fitotoksičnosti treba sprečiti zanošenje kapi na susedneuseve. Ne sme se primenjivati u usevu ovsa, jer može dovesti do smanjenja prinosa. Tretiranje vršiti po suvom, tihom i umerenotoplom vremenu, pri dnevnim temperaturama između 5 - 25°C, kada ne postoji opasnost od noćnih mrazeva.Uljana formulacija Lentemul-a D omogućava kvalitetnu primenupreparata i izuzetno brzo delovanje na korovske biljke bez obzirana vremenske prilike nakon primene. Usvaja se od strane biljaka1 sat nakon primene.

Lentemul D spada u III grupu otrova i nosi sledeće oznake:Znak opasnosti: Xn, NZnaci upozorenja: R-22, 38, 41, 51Znaci obaveštenja: S-2, 13, 20/21, 24, 45KARENCA:Obezbeđena je vremenom primene preparata.

• Od faze 3. lista do pojave zastavičara• SEKATOR 150-300 g/ha• LAREN 10 g/ha• (METEOR)• Od faze 3. lista do pojave 2. kolenca• STOCKSTAR 75WG 25 g/ha

Tretiranje strnih žita herbicidima

izvodi se različitim tipovima

prskalica. Na malim površinama

tretiranje se izvodi leđnim

prskalicama dok na većim se izvodi

nošenim ili vučenim traktorskim

prskalicama.

Norma tretiranja obično iznosi

od 200 – 300 najviše 400 l/ha.