Nova izdanja Službenog glasnika oktobar 2012

Dela Stanislava VinaveraUrednica: Milka Zjačić AvramovićPriredio: Gojko Tešić

Pre sto i jednu godinu zbirkom sim-bolističke poezije Mjeća na srpsku književnu scenu stupio je jedan od njenih najvažnijih i najzanimljivi-jih protagonista – Stanislav Vinaver (1891–1955). Ove godine, na Sajmu knjiga u Beogradu, Službeni glasnik će predstaviti svoj kapitalni izda-vački poduhvat – Vinaverova dela u osamnaest knjiga, od kojih je prvo kolo od devet naslova upravo izašlo iz štampe. Dela Stanislava Vinavera priredio je, napisao napomene, ko-mentare i bibliografiju profesor dr Gojko Tešić, jedan od najboljih po-znavalaca i višedecenijski prouča-valac Vinaverovog dela. Urednik izdanja je Milka Zjačić Avramović, a izdavači JP Službeni glasnik i Zavod za udžbenike. Ovim izdanjem se Stanislav Vinaver, doskora potisnut iz vidokruga savremenog čitaoca, posle skoro pola veka na velika vra-ta vraća u maticu srpske kulture. Tek s objavljivanjem njegovih Dela, može se sagledati na pravi način ko je Vinaver bio i šta je za srpsku kul-turu značio. A bio je najevropskiji intelektua-lac/pisac/umetnik u srpskoj kultu-ri i najsrpskiji u evropskoj tradiciji, jer s njom je bio u stvaralačkom di-jalogu na najuzbudljiviji način; ese-jist, kritičar (književni, muzički, pozorišni, likovni, filmski itd.), pe-

KAPITALNA IZDANJA

Povratak Stanislava VinaveraObjavljivanje osamnaestotomnih Dela Stanislava Vinavera koja će biti promovisana na predstojećem Sajmu knjiga predstavlja izdavački poduhvat prve vrste i pravi praznik srpske kulture

snik, parodičar, polemičar, pripove-dač i putopisac, novinar i reporter, književni istoričar; urednik, širokog obrazovanja, nesvodljivog i nekano-nizovanog duha, uvek u žestokom

sporu s dogmatskim, ideolo-gizovanim, normativističkim, pozitivističkim mišljenjem, ogorčeni protivnik svake vr-ste mediokritetstva i nacional-

51 VREME ▸ 18.10.2012.

Na predstojećem Sajmu knjiga, na kome će Mađarska biti zemlja počasni gost, biće predstavlje-no Glasnikovo kapitalno izdanje – Sabrana dela velikog mađarskog mislioca Bele Hamvaša (1897–1968). Hamvaševa dela brojaće ukupno 47 tomova, a Srbija će, zahvaljuju-ći višedecenijskom posvećeničkom trudu prevodioca i prire-đivača Save Babića, biti prva zemlja, čak i pre Mađarske, koja će ima-ti objavljen kompletan opus jednog od najrado-znalijih i najuzbudljivijih esejista XX veka. Prva knjiga iz ove biblioteke, nedavno izašla iz štam-pe, jeste dosad neobjavljena zbirka eseja pod naslovom Velika rizni-ca predaka. Reč je o delu u kome se Hamvaš bavi temeljnim knjigama i idejama svetske duhovne baštine. Pod pojmom jedinstvene baštine čovečanstva Hamvaš je podrazu-mevao drevna znanja sačuvana u svetim knjigama različitih kultura sveta u kojima su objavljene nepro-menljive moralne i duhovne osno-ve čovečanstva. Odstupanje od ovih

univerzalnih vrednosti dovelo je do “kvareži biv-stva” i sveopšte krize koja je, po Hamvašu, otpoče-la oko 600. godine p. n. e. i kulminirala u naše doba. Da bi savremenog čitaoca upoznao s drevnom bašti-nom i znanjima koje ona čuva, ali i ukazao na pu-

teve izlaska iz ove krize, Hamvaš je zamislio obimnu biblioteku najvaž-nijih starih tekstova, koji bi, zbog vremenske i kulturne distance u odnosu na vreme njihovog nastan-ka, bili propraćeni odgovarajućim studijama da bi se čitaoci uputili u način na koji ove tekstove treba či-tati. Biblioteka nikada nije realizo-vana, ali je za ovu svrhu Hamvaš u periodu 1943–1964. napisao seriju eseja objavljenih sada u ovoj knjizi.

U njima Hamvaš lucidno i znalač-ki govori o značaju i smislu indijskih Veda i Upanišada, učenja Konfučija i Lao Cea, tibetanskih misterija, ja-panskog zena, egipatske Knjige mrtvih, hebrejske Sefir jecire, islam-skih sufija, toltečkog nasleđa, za-tim o Orfeju, Pitagori i Empedoklu, Bemeu, evropskim alhemičari-ma i drugim čuvarima starih zna-nja. Pored Velike riznice predaka, na Sajmu će biti predstavljano još sedam Hamvaševih knjiga u iz-danju Glasnika – Nevidljivo zbiva-nje, Silentium, Antologija humana, Tajni zapisnik, Pet genija, Tabula smaragdina i Unicornis. Pored toga, biće predstavljena i knjiga Save Babića Granice iščezavaju, zar ne?, u kojoj on govori o razumevanju Hamvaša i iskustvu prevođenja nje-govih dela.

ВЕЛИКА РИЗНИЦА ПРЕДАКА

Бела Хамваш

ne mitomanije i strasni zaljubljenik u srpski jezik i kulturu. Vinaver je uvek iz evropskoga okružja u srp-ski poetsko-umetnički kontekst kritički prenosio, prepevavanjem i prevođenjem, ostrašćeno i zanese-no, prkosno i u inat zakonodavcima i propovednicima poetske prakse i promišljanja ono što je u svetu naj-vrednije i najznačajnije. Prevodio je s francuskog, nemačkog, engle-skog, ruskog, španskog, poljskog i italijanskog jezika, šireći mogućno-sti i dosege srpskog jezika i uvodeći u srpsku kulturu mnoga kapital-na dela svetske književnosti – od Hiljadu i jedne noći preko Vijona, Nervala, Getea, Valerija, Remboa, Hašeka, Sterna, Bloka, Tvena, Kenoa, Gogolja, Kiplinga, Kerola i drugih, do čudesnog prevoda Rableovog Gargantue i Pantagruela. U prvom kolu njegovih dela biće objavljeni rani pesnički i pripove-dački radovi, zatim čuvene panto-logije pelengirike, eseji i kritike o srpskoj, evropskoj i svetskoj knji-ževnosti, publicistički i politički tekstovi, studije o jeziku i zname-nita monografija Zanosi i prkosi Laze Kostića. Objavljivanje Dela Stanislava Vinavera predstavlja izdavački po-duhvat prve vrste i pravi praznik srpske kulture.

DELA BELE HAMVAŠA

Milica Janković: Mutna i krvava

Proza za gospođice – ne-usiljene i simpatične pro-stote, slovenske nežnosti u samilosti, tihe i pro-ste istine srca – kakvu je Milica Janković (1881–1939) pisala početkom XX veka zauvek je preobraže-na 1932. godine romanom Mutna i krvava. Romantična vizija međuratnog Beograda preinačena je u sliku života kao mutne i krvave reke koja, ovoga puta, pronosi junakinje s margine. Neobična pripovest o Emiliji Paprat, glumici koja nakon saobraćajne nesreće ostaje vezana za krevet, povod je za otkrivanje skrive-nog sveta bića iz senke: ženske posluge. Njihovi inače nevidljivi životi i nemi glasovi u romanu Milice Janković postaju živopisni prikazi i gromo-glasni krici sudbina s kojih je skinuta koprena idealizacije.

KOLEKCIJA SOPSTVENA SOBA

Bela Hamvaš: Velika riznica predakaPrevod: Sava Babić

Jela Spiridonović Savić: Čežnje

Čežnje Jele Spiridonović Savić (1891–1974), prokažene autor-ke čije je delo nakon Drugog svetskog rata ocenjeno kao ne-dostojno, nerodoljubivo i izdaj-ničko, bile su usmerene ka onoj tački horizonta iza koje počinje transcendentan svet, izgrađen od mašte. Tragajući za višim smislom postojanja – prvo u lavirintu filozofskih aksi-oma, a potom u mističnom vilajetu religijskih simbo-la – Jela Spiridonović Savić je u pesničkim zbirkama Sa uskih staza, Večitim težnjama i Jesenjim melodijama, religioznom epu Pergamenti i zbirci pripovedaka upe-čatljivo prikazala tragičnu rascepljenost između duha i tela, duhovnosti i čulnosti. Smele poetizacije ženskog misticizma i ženske ploti učinile su Jelu Spiridonović Savić ekscentričnom figurom srpske književnosti prve polovine XX veka – figurom koja prkosi uvreženim predstavama o književnicama i njihovim delima.

Jelena J. Dimitrijević: Nove

Kao jedna od retkih žena koja je s početka XX veka zakoračila u svet turskih harema, Jelena J. Dimitrijević (1862–1945) je u svom zamašnom, premda danas zabo-ravljenom, opusu opi-sala omamljujući san o Istoku. Roman Nove, prvi put objavljen 1912, posvećen je mladim Turkinjama u Solunu – novim ženama koje stoje razapete između Istoka i Zapada, starog i novog, tradicionalnog i modernog. U pozadini prikazanih sudbina odigrava se istorijski značajan trenutak u ko-jem se tradicionalno utemeljen svet neumit-no menja. Prijemčiv i zavodljiv pripovedni stil, protkan ispovednim i epistolarnim formama, Nove je učinio postvarenjem nestalog sveta turskih harema.

52 VREME ▸ 18.10.2012.

Đurđevi stupovi i Budimljanska eparhijaZbornik radova

Đurđevi stupovi kod Berana jedan je od naj-starijih srpskih manasti-ra. Podigao ga je kao svoju zadužbinu 1213. godine Stefan Prvoslav, gospodar Župe budimljanske, jed-ne od najrazvijenijih oblasti srednjovekovne Srbije, sin velikog župana Tihomira i sinovac Stefana Nemanje, a Sveti Sava je 1220. ovaj manastir učinio sedištem

Budimljanske eparhije. Monografija Đurđevi stupo-vi i Budimljanska eparhija predstavlja zbornik rado-va posvećenih burnoj osamstogodišnjoj istoriji ovog manastira i čitavog područja Gornjeg Polimlja koje je tokom srednjeg veka bilo jedan od centara srp-ske kulture i duhovnosti. Zbornik je nastao kao re-zultat naučnog skupa održanog u Beranama 2010. godine, na kome su četrdeset dva autora napisa-la radove koji na različite načine osvetljavaju deo bogate prošlosti i nasleđa ovog važnog i nedovolj-no izučavanog središta srpskog umetničkog i crkve-nog života. U zborniku su se tako našli prilozi koji se bave samim manastirom Đurđevi stupovi i nje-govom bogatom umetničkom i književnom nasle-đu, kao i istorijom eparhije. Urednici ove obimne i bogato ilustrovane monografije su prof. dr Branislav Todić i dr Milan Radujko, a koizdavači Službeni gla-snik, Episkopija budimljansko-nikšićka, Filozofski fakultet u Beogradu, Institut za istoriju umetnosti, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Institut za teološ-ka istraživanja i Polimski muzej Berane.

MONOGRAFIJA

Borislav PekićDevet knjiga vrhunske memoarske proze1. Godine koje su pojeli skakavci – prva knjiga / cena: 864,00 РСД2. Godine koje su pojeli skakavci – druga knjiga / cena: 936,00 РСД3. Godine koje su pojeli skakavci – treća knjiga / cena: 1.080,00 РСД4. Sentimentalna povest Britanskog carstva / cena: 810,00 РСД5. Sabrana pisma iz tuđine / cena: 896,00 РСД6. Korespodencija kao život– prva knjiga / cena: 1.404,00 РСД7. Korespodencija kao život – druga knjiga / cena: 1.080,00 РСД8. Stope u pesku / cena: 810,00 РСД 9. Zlatno doba dijaloga / cena: 1.728,00 РСД

Posetite nas u areni Hale 1 Beogradskog sajma od 21. do 28. oktobraIskoristite sajamski popust od 30%Knjige možete poručiti i na telefone: 011/36-444-52, 30-60-578 ili e-mail: prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

SAJAMSKI POPUST 30%

Ajvor Roberts: Razgovori sa MiloševićemEdicija: Publikus

Ser Ajvor Roberts, bivši britanski diplomata a da-nas predsednik oksfordskog koledža Triniti, bio je od 1994. do 1999. godine britanski ambasador u Srbiji, svedok i učesnik u najdramatičnijem pe-riodu moderne balkanske i srpske istorije. U knji-zi Razgovori sa Miloševićem on govori o svojim iskustvima i utiscima diplomate u jednom teš-kom i neizvesnom vremenu i otkriva mnoge manje poznate pojedinosti koje su uticale na naše živote i umnogome odredile sudbinu Srbije. U po-glavljima njegove knjige možemo pročitati o prvom privatnom susretu s Miloševićem, o sastancima s Mladićem, o ključnom čoveku Kontakt gru-pe, o tome gde su, po njegovom mišljenju, Srbi pogrešili i zašto je nesta-la Jugoslavija, o nezavisnim medijima i opoziciji, o tajnim emisarima, kraju Srpske Krajine, Kosovu, Crnoj Gori i bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine. Knjiga Razgovori sa Miloševićem predstavlja svedočanstvo jed-nog diplomatski uzdržanog i obavešteneg posmatrača koji se trudi da za-drži objektivnost a u opisu i tumačenju jednog burnog vremena da izbegne strasti i krupne reči kojima obiluju domaće analize novije srpske istorije.

Magdalena Koh: Kada sazremo kao kulturaEdicija: Nasleđe

Poljska profesorka Magdalena Koh, jed-na od najznačajnijih evropskih slavistkinja, koja je doktorirala na delu Isidore Sekulić, u knjizi Kada sazremo kao kultura bavi se stvaralaštvom srpskih spisateljica s po-četka XX veka, nudi novo čitanje tradici-je srpske ženske književnosti i osvetljava ga metodološki iz perspektive rodnih stu-dija i feminističke kritike. Pet godina na-kon poljskog izdanja, ova kapitalna studija sada je objavljena i na srpskom jeziku u prevodu Jelena Jović. U predgovoru knjige Biljana Dojčinović je napisala: “Zašto smo ovako dugo čekali na knjigu koja govori o istoriji ženskog stvaralaštva? Odgovor je u samom naslovu, u na-vodu Isidore Sekulić, koji nam poručuje da tek onda ‘kada se smirimo, kada sazremo kao kultura’ možemo biti spremni da pravilno ocenimo stvaralaš-tvo srpskih spisateljki. Reč je o knjizi kao, izgleda, još uvek jedinom mogu-ćem obliku otpora protiv zaborava u kulturi.”

Eдic

ija

·PU

BLI

KU

S·

Ajvor Roberts

RAZGOVORI

S MILOŠEVIĆEMМагдалена Кох

Када сазремо као култура

• НАСЛЕЂЕ

•

Стваралаштво српских списатељица на почетку XX века

(канон - жанр - gender)

53 VREME ▸ 18.10.2012.

Tit Livije: Istorija RimaPrevod: Miroslava MirkovićEdicija: Nostra Vita

Tit Livije (59. p.n.e. – 17. n.e.), najveći rimski istoričar iz epohe prvog rim-skog cara Oktavijana Avgusta, četi-ri decenije života posvetio je pisanju monumentalne Istorije Rima od osnivanja grada. Ona je na kraju brojala ukupno 142 knjige raspoređene u četrnaest dekada, od čega je do danas sačuvana otprilike trećina. Ono po čemu je Livijevo delo dragoceno jeste činjeni-ca da je ono najvažniji izvor za najstariju istoriju

Rima. Njoj je Livije posvetio prvih deset knjiga svoje Istorije, koje pokrivaju peri-od od legendarnog Enejinog iskrcavanja kod ušća Tibra nakon pada Troje, pa do 293. godine pre nove ere. Upravo tih de-set knjiga Livijeve Istorije Rima objavlje-no je u ovom izdanju i prevodu Miroslave Mirković. Tit Livije je istoričar uzornog stila kojim je uticao na generacije poto-

njih istoričara i pisaca. Livije temeljno beleži i za-nimljivo opisuje istorijske i mitske događaje iz rimske istorije, ali pored toga i uživa u pripove-danju, na neobično sugestivan način romantič-no idealizuje rimsku prošlost i afirmiše, sasvim

u duhu Avgustove obnove, drevne vrline rimske pobožnosti, požrtvovanosti i discipline. Njegov cilj je da pruži dobre i rđave primere, one koje tre-ba slediti i one koje treba izbegavati: “Ono što izučavanje istorije čini zdravim i plodonosnim je upravo to što ti dozvoljava da vidiš poučne pri-mere uzidane u pomenik slave; tu je tebi i drža-vi dato da vidiš kakve primere treba podražavati, a šta treba izbegavati jer je sramno i po pobuda-ma i po posledicama.” Istorija Rima od osnivanja grada Tita Livija temeljno je delo evropske civili-zacije kome se već dve hiljade godine čitaoci stal-no vraćaju i koje se i danas čita s nesmanjenim uživanjem.

Milovan Marčetić: Zapisi na sneguBiblioteka: Književni glasnikKolekcija: Glasovi

Na sto dvadesetu godišnjicu rođenja Ive Andrića, 10. oktobra ove godine, u piščevoj zadužbini dode-ljena je Andrićeva nagrada. Ovo prestižno literar-no priznanje dobio je Milovan Marčetić (1953) za priču “Izlazak”, neobičnu parabolu u kojoj je glavni junak pacov bibliotekar koji stanuje u Skupštini Srbije. Ova priča je naj-pre objavljena u “Književnom listu”, a zatim i u zbirci Zapisi na snegu, koju je nedavno objavio Službeni glasnik. Milovan Marčetić je, kaže se u obrazloženju žirija Andrićeve nagrade, blisko nekim Andrićevim na-stojanjima da se odgovori na izazove doba u kojem je živeo, ispripove-dao priču iz neobične, gotovo iznenađujuće perspektive, funkcionalno uposlenim jezikom i s nemalom snagom istinske alegorije. Uspeo je da učini ono u čemu moderna književnost nalazi svoju suštinu, a to je čin oneobičavanja sveta. Na taj način, dakle putem oneobičavanja, knji-ževnost čitaocu pruža mogućnost da svet doslovce vidi, a ne tek da u svetu prepozna ono što se već nalazi u njegovoj svesti. U tome i jeste emancipatorska, oslobodilačka funkcija književnosti: moderna knji-ževnost nas na taj način čini prisutnijim u svetu. Ona nije nikakvo bek-stvo od sveta, nikakvo teleportovanje u sfere lepote i bezbrižnosti, već upravo način na koji se čovek vraća svetu, način na koji razgrće zavese stereotipa i poluistina koje se prenose rečima frazama, mrtvim i oka-menjenim rečenicama, koje se uvek odašilju iz iste perspektive, iz iste tačke. I u drugim svojim pričama iz ove zbirke Marčetić ponavlja sličan pripovedački postupak i njome se još jednom ispostavlja kao suptilan i sugestivan pripovedač.

Predrag J. Marković, Vladimir Kecmanović: Tito, pogovorBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Srbija i komentari

Čitanje tekstova istoričara Predraga J. Markovića i književnika Vladimira Kecmanovića, kao i razgledanje fotografija iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, okupljenih u knjizi Tito, pogovor, može da izazove snažna, če-sto protivrečna osećanja. Neki se rado sećaju, a neki baš i ne, ali ne može se poreći da smo imali Tita. I sve redom što uz levičara s manirima monarha sleduje. I poštenu borbu s neprijateljom i bespoštedno streljanje klasnih neprijatelja. I oduzimanje i davanje. Imali smo i Goli otok i ceo svet. Imali smo i dresirane vučjake i ras-puštene pudlice. Imali smo i bratstvo i jedinstvo, a za Novu godinu i man-darine. Imali smo i školstvo i zdravstvo i stanove, mada smo imali i sve

veće dugove. Bilo je i gipsanih poprsja u regali-ma i bronzanih statua na trgovima. Imali smo filmsku i druge industrije. Neki kažu da smo imali i nuklearne planove, ali smo od njih odu-stali radi opšteg mira. A ima, bogme, onih koji tvrde da smo imali i vasionski program, ali ga prodadosmo Amerikancima. No, sasvim je si-gurno da smo imali prve pokretne stepenice na Balkanu... U svakom slučaju, sećao ga se neko rado ili ne,

imali smo Tita i sve što uz njega sleduje. Međutim, to da je Tito imao nas – to danas retko ko priznaje. Uopšteno, narodi vole da imaju vođe, ali obr-nuto većina odriče. Zbog toga nije jedino pitanje – ko je bio Tito. Možda je mnogo važnije pitanje – ko smo bili mi. (Goran Petrović)

Slobodan Maldini: Leksikon arhitekture i umetničkog zanatstvaBiblioteka: Lexis

U knjizi Slobodana Maldinija kroz 1900 članaka i sa 1800 kolornih ilustracija, arhitektura je prikazana kao umetnost u kontekstu opšte kulture čovečanstva. U središtu pažnje je arhitektura na evropskom tlu, a predstavljene su i staroegipatska, kineska, japanska, majanska i druge, kao i stilovi razvijeni pod uticajem kulturne tradi-cije Istoka. Obrađeni su arhitektonski pojmovi, stilovi, tipovi građevina, nacio-nalni i regionalni pokreti i tendencije u arhitekturi, kao i neki pojmovi u vezi s arhitekturi srodnim naukama i naučnim disciplinama. Posebna pažnja posve-ćena je opisivanju funkcionalnih karakteristika arhitektonskih objekata, isto-rijskog i geografskog konteksta njihovog nastanka i razvoja, konstruktivnog sklopa, primene dekoracije i ornamentike. Analizirani su i kulturni, privredni, politički, verski i vojni uticaji, kao i uticaj tradicije i nasleđa na razvoj arhitekton-skih oblika i stilova.

Đorđe Perišić: Opstanak i povratakBiblioteka: Svedoci epoheEdicija: Sportske legende

Ova knjiga govori o sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema SRJ uvedenih 30. maja 1992, od kojih ni jugoslovenski sport nije bio izuzet. Sankcije su bile razlog što se Jugoslovenski olimpijski komitet u periodu 1992–1996. najvi-še bavio opstankom jugoslovenskog sporta u olimpijskom i međunarodnom svetskom pokretu i njegovom postepenom vraćanju u sistem međunarodnih takmičenja. Knjiga je potkrepljena brojnim originalnim dokumentima JOK-a i Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), kao i izjavama visokih zvanični-ka u burnim dešavanjima od 1992. do 1996. godine.

LEKS

IKON

ARH

ITEK

TURE

I UM

ETN

IČKO

G ZA

NAT

STVA

Slobodan MALDINI

ЂОРЂЕ ПЕРИШИЋ

54 VREME ▸ 18.10.2012.

Veliki svetski muzeji u 12 knjiga

SAJAMSKIPOPUST30%

4.500,00 RSDcena kompleta

ww

w.s

lgla

snik

.com

NAJPOZNATIJA UMETNIČKA DELA U VAŠOJ BIBLIOTECI. KNJIGE ZA SVE GENERACIJE!!!

Ermitaž, Sankt Peterburg | Luvr, Pariz | Galerija Akademije, Venecija | Stara Pinakoteka, Minhen Rejksmuzeum, Amsterdam | Britanski muzej, London | Arheološki muzej, Atina | Ufici, Firenca | Prado, Madrid

Nacionalna galerija umetnosti, Vašington | Egipatski muzej, Kairo | Umetničko-istorijski muzej, Beč

Posetite nas u areni Hale 1 Beogradskog sajma od 21. do 28. oktobra. Iskoristite sajamski popust od 30%Knjige možete poručiti i na telefone: 011/36-444-52, 30-60-578 ili e-mail: prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Horhe Luis Borhes: Umeće stihaPrevod: Lazar MacuraBiblioteka: Književne naukeKolekcija: Poetika

“Sebe prvenstveno smatram čita-ocem”, govorio je Borhes. “Kao što znate, odvažio sam se da pišem; ali mislim da je ono što sam pročitao daleko važnije od onoga što sam napi-sao. Jer čovek čita ono što voli – a piše ne ono što bi že-leo, nego što ume da napiše.” O Borhesovoj “umetnosti čitanja” svedoči i šest predavanja o poeziji koje je Borhes održao na Harvardu 1967. i 1968. godine, objavljenih u knjizi pod naslovom Umeće stiha. Na svoj jedinstven isto-vremeno lak i eruditski način Borhes govori o “zagoneci poezije”, metafori, kazivanju priče, muzici reči i prevodi-ma, misli i poeziji, pesničkom kredu, referišući se uzgred na veliki krug pesnika i dela, od Homera i Vergilija, pre-ko Beovulfa, Eda, Hiljadu i jedne noći, Biblije i Kurana do Rablea, Servantesa, Šekspira, Kitsa, Tenisona, Hajnea, Poa, Vitmena, Džojsa i mnogih drugih. U kontekstu nje-govog dela ova knjiga se može porediti samo s Usmenim Borhesom (1979), u kome se nalaze pet Borhesovih pre-davanja nešto manjeg obima od ovih, održanih na Univerzitetu Belgrano u Buenos Ajresu deceniju kasni-je od harvardskih. Kao i uvek kada je o Borhesu reč, i ova predavanja predstavljaju riznicu književnog blaga koja nam dolazi u esejističkoj, nerazmetljivoj, često ironičnoj i uvek inspirativnoj formi. Umeće stiha zapravo predstavlja uvod u književnost, u ukus, i u samog Borhesa.

Sava Živanov: Crveni oktobarBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Istorija

Obimna i detaljna dvotomna knjiga ne-kadašnjeg profesora Fakulteta političkih nauka iz Beograda Save Živanova Crveni ok-tobar nastavlja se logično i hronološki na njegove prethodne studije posvećene ruskoj istoriji – predmet studije Pad Ruskog car-stva jeste Februarska revolucija 1917, koja se završila abdikacijom Nikolaja II Romanova, a tema studije Rusija 1917. jesu događaji koji će uslediti nakon februarskog prevrata i utr-ti put dolasku boljševika na vlast. U knjizi Crveni oktobar Živanov prati i izlaže zbiva-nja u Rusiji od početka septembra 1917. do sredine jula 1918. godine, tokom desetome-sečnog perioda najdramatičnijih događa-nja u istoriji ove zemlje. U prvom tomu pod naslovom Oktobarska revolucija autor se bavi događajima i previranjima uoči i tokom same Oktobarske revolucije, a u drugom, pod naslovom Sovjeti ili ustavotvorna skup-ština, potonjim procesima koji će dovesti do konačnog učvršćivanja boljševičke vla-sti u zemlji. Knjiga Save Živanova je pisana na temelju ogromne publicističke, memo-arske, arhivske i naučne građe i predstavlja svojevrsnu kombinaciju naučno zasnovane i

pregledno pisane političke i socijalne istori-je s politikološko-sociološkim analizama. U pitanju je, pre svega, događajna istorija tog prelomnog vremena, prepuna međusob-no povezanih, isprepletanih i protivrečnih događaja, izazvanih delovanjem različitih objektivnih činilaca i brojnih političkih i soci-jalnih aktera. Hronološko izlaganje zbivanja često se prekida analizama glavnih proble-ma kojima su se bavili i pokušali da ih razre-še akteri tih zbivanja u pojedinim fazama ovog razdoblja. U razmatranju svakog važ-nijeg događaja i problema izlažu se pogledi sudeonika i aktera koji su pripadali grupa-cijama različitih idejnih opredeljenja i poli-tičkih usmerenja, njihova kasnija sećanja, kao i interpretacije potonjih istoričara i ana-litičara. U tom mozaiku događaja i njihovih tumačenja autor više implicitno nego ek-splicitno iskazuje svoje ocene i sudove.

55 VREME ▸ 18.10.2012.

EDICIJA KORENI

Godine 1902. Jovan Cvijić je sa svojim saradnicima započeo je-dinstveni naučni poduhvat antro-pogeografskog ispitivanje srpskih zemalja, u okviru koga su istraži-vana naselja, poreklo stanovniš-tva i običaji u pojedinim srpskim oblastima, a studije nastale u okvi-ru ovog projekta objavljivane su u “Srpskom etnografskom zborniku” Srpske kraljevske akademije. Pre tri godine Službeni glasnik je u saradnji sa Srpskom akade-mijom nauka i umetnosti pokrenuo ediciju “Koreni”, čiju osnovu čine upravo fototipska izdanja ovih studija, ali i studije o poreklu srpskih porodica, njiho-vih migracija i običaja objavljenih u drugim izdanjima, s dopunama priređiva-ča Borisava Čelikovića. Time edicija “Koreni” predstavlja jedinstveni korpus rezultata rada generacija naučnika čiji je cilj da se na jednom mestu sabere studije o naseljima, običajima i poreklu srpskog stanovništva. Da bi se saču-vala njihova izvornost, studije se objavljuju fototipski, sa svim prilozima iz prvog izdanja (karte, skice i fotografije), a u pogovoru svake knjige ukazuje se na relevantne studije i rasprave objavljene u poslednjih pola veka, s name-rom da se zainteresovanom čitaocu olakša dalje proučavanje svoga zavičaja i predaka, odnosno svojih korena. Edicija “Koreni” narednih godina darova-će srpskoj kulturi biblioteku od preko 80 knjiga u kojoj će na jednom mestu biti sabrane studije koje su temelj za proučavanje porekla srpskih porodica i njihovih migracionih kretanja, običaja koje su sa sobom donosile u nove sre-dine i tu gubile ili delimično sačuvale. U prvih 25 knjiga ove edicije objavlje-ne su studije predeonih celina koje obuhvataju teritoriju centralne Srbije: od Timoka i Stare planine na istoku, Save i Dunava na severu, Drine na zapadu, Rzava, Zapadne Morave i sliva Nišave na jugu.

sa Srpskom akade-

Deni Tilinak: Rečnik zaljubljenika u FrancuskuPrevod: Ana Jovanović

Nakon Rečnika zaljubljenika u vino, mačke, Grčku, Latinsku Ameriku, Rusiju, Španiju i sitna zadovolj-stva, u okviru Glasnikove edicije “Rečnici i enciklo-pedije svakodnevnog života” objavljen je još jedan naslov iz originalne kolekcije francuske izdavačke kuće Tlon – Rečnik zaljubljenika u Francusku. Reč je o zbirci eseja koje potpisuje francuski pisac Deni Tilinak, datih u formi rečnika i posvećenih pojedi-nim pojmovima, ličnostima, delima i fenomeni-ma karakterističnim za francusku kulturu i istoriju. Rečničke odrednice date su u rasponu od aperitiva do Marseljeze, od šet-nje uz Senu do čarobne doline Loare, od krstaških ratova do Eme Bovari, od Sirana de Beržeraka do Zinedina Zidana, od Jovanke Orleanke do Edit Pjaf, od Vercingetoriksa do inspektora Megrea. “Francusku volim dušom i telom, kao stidljivi udvarač, ali i zadovoljen ljubavnik”, kaže na početku knjige Deni Tilinak. “Grlim je, upoznajem sve njene skrivene kutke: ona me oduševljava, opčinjen sam. Naša je veza čulna. Njenu zemljopisnu putenost rado okivam u zlato istorije i napajam krvlju prošlosti. Moje rodoljublje je grubo, neotesa-no, nalik na veru prostoga čoveka. Francuz sam u izvornom smislu jer sam neprerađen, sirov izdanak toga tla: upravo to me i čini ponositim, baš zbog toga je naš odnos sladostrastan. Tu drevnu zemlju volim kao što vitez voli plemenitu gospu, kao što vojnik voli krčmaricu; volim je i kao učenjak svoju nauku, kao seljak stočno blago, onako kako buržuj ljubi svoj novac, a vernik mošti svetačke. Francuska me opušta, s njom mi je lepo i prijatno, kao što drugi uz vino postaju veseli i poletni; nosim je u srcu i na đonovima. Francuz sam po osećanju i po savesti: ali to rodoljublje nije došlo mojom voljom, niti je ikada bilo predmet moje brige. Činjenica da sam Francuz nije me opsedala: uvek mi je samo donosila radost, zadovoljstvo.”

Deni Tilinak

REČNIKzaljubljenika uFRANCUSKU

Prevela Ana A. Jovanović

REČNICI I ENCIKLOPEDIJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

DRUŠTVO I NAUKA

Bent Flivbjerg: Šta mogu društvene naukePrevod: Miloš VučkovićBiblioteka: Društvo i nauka

Bent Flivbjerg je pro-fesor Upravljanja kapi-talnim projektima na Said Bussiness School Univerziteta Oksford i au-tor mnogih zapaženih stu-dija iz oblasti društvenih nauka. Njegova knjiga Šta mogu društvene nauke do-nosi uzbudljiv i nov pristup društvenim i bihejviorističkim naukama. Umesto da pokušava da podražava prirodne nauke i izgra-di neku vrstu opšte teorije, Blint Flivjberg tvrdi da snaga društvenih nauka leži u njihovoj bogatoj, ra-zvijenoj, refleksivnoj analizi vrednosti i moći, koja je suštinska za društveni i ekonomski razvoj društva. Krećući se s one strane čisto analitičkog ili tehnič-kog, Flivjberg poredi teorijsko proučavanje ljudskog delanja sa situacijama u stvarnom životu i pokazu-je kako društvene nauke ponovo mogu postati rele-vantne u modernom svetu.

F. Bergsten, Č. Frimen, N. Lardi, D. Mičel: Uspon Kine – Izazovi i šansePrevod: Jasmina PetrovićBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Izazovi XXI veka

Ova studija posvećena naglom razvoju Kine poslednjih decenija i njenom sve većem uticaju na globalnoj sceni, nastala je kao re-zultat rada nekoliko američkih autora okupljenih oko zajedničkog projekta vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne stu-dije i Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju. Ovaj projekat je pokrenut 2005. godine sa ciljem da se izvrši temelj-na i izbalansirana analiza savremenih kineskih ekonomskih, voj-nih, političkih, društvenih i međunarodnih politika i perspektiva, i rezultirao je objavljivanjem nekoliko knjiga, među kojima je i ova pod naslovom Uspon Kine – Izazovi i šanse. U njoj se analizira se najpre način na koji je Kina u relativno kratkom periodu od siromašne i pasivne zemlje postala druga ekonomska sila sveta sa sve modernijom vojskom i sve većim međunarodnim ugledom, a zatim i unutraš-nje napetosti koje karakterišu savremeno kinesko društvo, od socijalnih tenzija do korupcije. Međutim, centralna tema ove studije jeste strateška analiza promena koje je na global-nom planu doneo ekonomski i politički uspon Kine, naročito u odnosu prema Sjedinjenim Američkim Državama kao svetskom hegemonu. Zaključak autora je da je došao kraj dosadaš-njoj američkoj politici uključenja Kine u poredak kojim dominira Amerika, pošto Kina prerasta ulogu sporednog partnera. Konfrontacija s Kinom bila bi pogrešna strategija, smatraju oni, i bolje bi bilo, i za Ameriku i za svet, da se Amerika tokom sledećih decenija okrene građenju ozbiljnog globalnog partnerstva s Kinom.

56 VREME ▸ 18.10.2012.

Miroslav Maksimović:STEVAN RAIČKOVIĆ

Vodič kroz poetički i intimni svet Stevana Raičkovića : jed-na autobiografija : jedna bi-ografija : jedan potpis : sto pesama i dve priče : tri grada : prvi susreti s piscima : šest priča o pisanju : bezbrojne kafane : dva mesta za drugačiji život : tri putovanja : šest pisama iz sa-moće i jedan zapis : više od četrdeset fotografija : veličanstvena poezija koja može da se meri sa ne-bom, morem, kamenom, zemljom, a ujedno po-ezija toliko tanana da je mera ljudskih osećanja, ljubavi, strahova, samoće...

Voja Čolanović: VOJA ČOLANOVIĆ

Vodič kroz poetički i inti-mni svet Voje Čolanovića : jedna autobiografi-ja : jedna biografija : jedan potpis : pet iza-branih priča : deset (ne)snimljenih fotografija : ostrva iskustava : do đavola s ozbiljnošću : o le-poti rukom pisanog : pet najružnijih i pet naj-lepših reči : više od četrdeset fotografija : knjiga lepote reči u svetu brbljivaca, knjiga prefinjenog humora u svetu prostakluka, knjiga sete u svetu razmetljivaca...

David Albahari:DAVID ALBAHARI

Vodič kroz poetič-ki i intimni svet Davida Albaharija : jedna autobi-ografija : jedna biografija : jedan potpis : dvadeset pet tužnih priča : o pisa-nju : nauk i praksa : moja soba, moj svet : tri puta o rokenrolu : poetika : više od četrdeset fotografija : knjiga kristalizacije reči u svetu brbljivaca : knji-ga jednostavna i bolna, kao prorez na pozorišnoj zavesi civilizacije, kao urez na fasadi društva, kao rez na sopstvenom dlanu...

JEDAN PREMA JEDAN U kolekciji “Jedan prema jedan” urednik Goran Petrović stavlja svoje kolege pisce u okvir jedne knjige, koja poput rama uokviruje njihov život. Za one koji se prvi put susreću s njihovim stvaralaštvom to je najbolji mogući početak za upoznavanje, a za one koji njihovo stvaralaštvo dobro poznaju i vole – najbolji mogući pregled koji podseća na razmere samo jednog čoveka, samo jedne knjige. Nakon Ljubice Arsić, Milisava Savića i Zorana Ćirića, ove godine u kolekciji “Jedan prema jedan” naći će se još tri pisca.

вововојјајајаАутобиографија Пет изабраних причаДесет (не)снимљених фотографија Острва искустава До ђавола с озбиљношћу О лепоти руком писаногПет најружнијих и пет најлепших речи

ЧООЛЛЛААННОООВВИИЋЋЋввовојајоја ДАДАААВИВИВИВИДД

Аутобиографија Двадесет пет тужних причаО писањуНаук и пракса Моја соба, мој светТри пута о рокенролуПоетика

ААААААЛЛБББАААХХХАААРРИИДДДД ДДД Д

SVEDOCI EPOHE

Sabrana dela Sretena Vukosavljevića

Autor Istorije seljačkog društva i utemeljivač etnosociologije sela u Srbiji Sreten Vukosavljević imao je bogatu i plodnu političku i naučnu karijeru. Rođen je u Prijepolju 1881. godine, bio je učitelj, nacionalni radnik, srpski državni obavešta-jac, šef Crne ruke za Sandžak, gde je organizovao ustanak protiv turske vlasti uoči balkanskih ratova, komita, učesnik Prvog svetskog rata, narodni posla-nik, istraživač i naučnik, poverenik za agrarnu reformu u Kraljevini Jugoslaviji, predsednik Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka u Drugom svetskom ratu, ministar za kolonizaciju u prvoj Titovoj vladi, pro-fesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Umro je 1960. godine. Pored političkog i akademskog rada, njegova osnovna preokupacija bila je etnosociološko pro-učavanje srpskog sela, teorijski utemeljeno i rađeno na bazi dugogodišnjih terenskih istraživanja. Između dva rata objavio je u periodici preko dvesta tek-stova na ovu temu i započeo rad na ambiciozno zamišljenoj višetomnoj Istoriji seljačkog društva, čiji je prvi tom izašao 1953, ali koju za života nije stigao da

završi. U ovom izdanju Sabranih dela Sretena Vukosavljevića u šest knji-ga nalaze se svi njegovi naučni rado-vi, čime je njegovo kapitalno delo sada prvi put zaokruženo i u celosti dostu-pno ovdašnjoj javnosti. Vukosavljević se u svom delu naročito bavi pitanjem or-ganizovanja seljačke zemljišne svojine

kao temelju agrarnih odnosa, zatim načinom života na selu i sociologijom stanovanja, analizira karakter seljačkih radova, seoskih ustanova, zajednica i narodne samouprave, piše o pravnoj svesti i mo-ralnoj savesti seljaka. Njegova Istorija seljačkog društva najobimnija je istorijska i socioantropološka studija o životu na selu, običajima, pogledima na svet i o svemu onome što je od davnina do modernog doba činilo svakodnevni život u Srbiji. Kao dodatak šestotomnim Vukosavljevićevim Sabranim delima objavlje-na je i biobibliografska studija Život i delo Sretena Vukosavljevića, uz koju čita-oci dobijaju i CD s audio zapisom Vukosavljevićevog predavanja “O umiru krvi” održanog na Pravnom fakultetu u Beogradu 1960. godine.

GLASOVI SVETA

zSgviprpnu sga

a

en

ta-

života na selu i sociologijo

Italo Zvevo: Zenova savest Prevela: Lela MatićPredgovor: Eros Sekvi

“Zvevovog čoveka muči osećanje usamljenosti u društvu u koje je uronjen. U ranijim njegovim roma-nima mogu se uočiti i izvesni polemički stavovi pro-tiv društvenog stanja, aktivni u Jednom životu, a tek konstatovani u Senilnosti. Osuda postojećih druš-tvenih odnosa, koji izvitoperavaju istinu i ugroža-vaju ljudsku slobodu, u Zvevovom delu prisutna je u opisima opsesije rada kroz koje ne može doći do izražaja čovekova ličnost, prisutna je u opisima mehaničkog, robotskog rada bankovnog činovnika, robotskog rada koji je uzročnik čovekove nesreće. U Zenovoj savesti mòra koju čovek oseća usled nepravičnih društvenih odnosa pretvara se u mirno posmatranje životnih nedaća, shvaćenih kao neizbežnost, u posmatranje koje je samo uopšteno humanitarno ili gorko ironično.” (Eros Sekvi)

Knut Hamsun: Zavodnik i druge pričeIzabrao i predgovor napisao: Mirko Kovač

“Pripovetke koje su se našle u izboru pod naslovom Zavodnik i druge priče, kao uostalom i sve kraće pro-ze Knuta Hamsuna, samo su poglavlja jedinstve-nog romana u kojem se dodiruju udaljeni svetovi i ukrštaju mnogobrojne teme i likovi, a istodobno su i savršene male celine kao najviši doseg u svom žanru, te i vrhunac pripovedačke magije. Ono što pleni kod tih priča jeste činjenica da su stvarni događaji iz života njihovog autora prešli u isto tako uzbudljive pripovesti koje nam pokazuju da je i pi-sanje, kao i život, uzbudljiva avantura. To je bogomdana osobina da jedan pripovedač ima sto lica i da se svako lice pokazuje na sto načina. On svaki put menja ugao gledanja; jednom je sam pripovedač, drugi put je pripove-dač koji sluša pripovedača, onda je samo promatrač, ali uvek učesnik u do-gađajima bez kojih su nezamislive te ‘neobične fabule’.” (Mirko Kovač)

57 VREME ▸ 18.10.2012.

СЛУЖБЕНИХ ГЛАСИЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И БАЗА ПРОПИСА

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2013.

Службени гласник Републике Србије ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК ЗА 2013.

Службени гласник Републике Србије МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ ЗА 2013.

РЕГИСТАР И ТЕКСТОВИ ВАЖЕЋИХ ПРОПИСА И ОПШТИХ АКАТА

АРХИВА СЛУЖБЕНИХ ГЛАСИЛА

Службени гласник РС од 1945. до 2012.

Службени гласник РС – Просветни гласник од 1990. до 2012.

Ратификовани међународни уговори од 1945. до 2012.

Службени лист од 1945. до 2006.

СУДСКА ПРАКСА

30.000,00

11.450,00

20.800,00

20.000,00 10.000,00

20.000,00

КОРИСНИЧКИ СЕРВИС – 011 30 60 300, e-mail: servis@slglasnik.comСЛУЖБА ПРЕТПЛАТЕ – 011 30 60 588, 30 60 359, e-mail: pretplata@slglasnik.com

ЦЕНА ПОРТАЛА СЛУЖБЕНИХ ГЛАСИЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И БАЗА ПРОПИСА ЗА 2013. ГОДИНУ 74.000,00 РСД

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ ПО НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА И ИСКОРИСТИТЕ ПОПУСТЕ ДО 31.12.2012.

• Попуст 40% – за уплату до 31. октобра 2012. – цена годишње приступне шифре – 44.400,00 РСД

• Попуст 30% – за уплату до 30. новембра 2012. – цена годишње приступне шифре – 51.800,00 РСД

• Попуст 25% – за уплату до 31. децембра 2012. – цена годишње приступне шифре – 55.500,00 РСД

• ПОКЛОН свим претплатницима – годишња претплата на часописе:

ЗИП, ПРАВО И ДРУШТВО и ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Utorak 23. oktobar14.00–15.00 – Sala “Borislav Pekić”: predstavljanje Sabranih dela Stanislava Vinavera O knjigama će govoriti priređivač Gojko Tešić, urednica Milka Zjačić Avramović i Nadežda Vinaver16.00–19.00 – Štand Glasnika: knjige iz kolekcije “Jedan prema jedan” pot-pisuju David Albahari, Voja Čolanović i Miroslav Maksimović

Sreda 24. oktobar14.00–15.00 – Sala “Slobodan Selenić”: predstavljanje knjige Razgovori sa Miloševićem O knjizi će govoriti Petar Arbutina, urednik, i Ajvor Roberts, autor.16.00–19.00 – Štand Glasnika: knjige potpisuje Ajvor Roberts u društvu no-vinara i analitičara.

Četvrtak 25. oktobar13.00–14.00 – Sala “Borislav Pekić”: predstavljanje knjige Kada sazremo kao kultura O knjizi će govoriti Biljana Dojčinović, Nataša Marković i autorka Magdalena Koh16.00–19.00 – Štand Glasnika: knjigu Vidi čuda potpisuju Svetlana Velmar Janković, Raša Popov, Gradimir Stojković, Mošo Odalović, Pop D. Đurđev, Vesna Aleksić i Dejan Aleksić

Petak 26. oktobar 13.00–14.00 – Sala “Borislav Pekić”: predstavljanje Izabranih dela Bele Hamvaša O knjigama će govoriti Sava Babić i Petar Arbutina16.00–19.00 – Štand Glasnika: knjige Goli otok (4 i 5) potpisuje Dragoslav Mihailović

Subota 27. oktobar12.00–14.00 – Štand Glasnika: najbolji pisci-studenti, nagrađeni na Glasnikovom konkursu za najbolju kratku priču, potpisivaće knjigu i druži-ti se s gostima15.00–17.00 – Štand Glasnika: knjigu Civilizacija i žena potpisuje Slađana Milošević

Program Službenog glasnika za 57. Međunarodni beogradski sajam knjiga

58 VREME ▸ 18.10.2012.

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec