Kanitz - Rumuni

7/25/2019 Kanitz - Rumuni

1/7

PRILOG I

F. Kanitz, RUMUNI

Poreklo Rumuna, jezik, mukarci, ene, duhovno vaspitanje,

poljoprivreda, duhovnost, obiaji i navike, praznoverja

oreklo Rumuna ili Vlaha, uprkos svim naporima istorijskenauke, nije u potpunosti rasvetljeno do dananjeg dana. Nibur(Niebuhr) ih naziva zagonetnim narodom. Drugi istraivai su

se utrkivali u hipotezama koje su opet vodile jo protivurenijimzakljucima. Kasnije se Mikloi (Miklosisch) podrobnije bavi

rumunskim jezikom i tako baca pravo svetlo na poreklo ovoginteresantnog naroda. Smatra neutemeljenim miljenje afarika(Schafarik), koji kae da su Rumuni nastali tek u petom ili estom vekumeavinom Geta, Rimljana i Slovena. Isto smatra i Kopitar, kojiporeklo jezika smeta u vreme kada su Rimljani prvi put kroili naistonu obalu Jadranskog mora.

Po Mikloiu poreklo, rumunskog jezika datira od poetkadrugog veka, kada su se rimski kolonisti naselili na levoj obaliDunava. On istrauje i istorijski dokazuje da su Rumuni iz petog iestog veka bili romanizovani Daani i Geti i da njihov prodor izDakije koju je osnovao Aurelijan u Meziju na desnoj obali Dunava(Dacia Ripensis) i na sever treba tumaiti osvajanjem istonih zemalja

od strane Slovena u petom veku. Upravo u to doba izvrena je i dako-rimska kolonizacija Makedonije te nas stoga jedan isti jezik spreavada smatramo da su makedonski Vlasi (Cincari) razliitog porekla oddakih Rumuna.

P


2/7

Felix Kanitz168

Vlasi su banatsku visoravan kolonizirali jo pre hiljadu godina.Bili su nomadi i tek u XVIII veku su se nastanili u selima; nazivaju seFraduci. Mnogobrojni Vlasi su u XVII veku pod Kantakuzinimaemigrirali u Maarsku. Prebivali su u planinskim oblastima kaoradnici, obani, rabadije i drvosee i zvali su se Bufani. Od Fradukase razlikuju po nonji, a od 1848. se kao i prethodni nazivaju Rumuni.

O starim Daanima i Getima znamo jedino iz rimskih spisa,naime da su negovali kult Zalmoksisa, ije su glavne dogme bile:besmrtnost due, borba protiv materijalizma, sklonost ka monatvu,ednost ena injenice koje ukazuju na nordijski uticaj. Verovanje uselidbu due u drugi svet posebno je raspirivalo junatvo ratnika.

Julijan ih naziva najborbenijim iteljima koji su ikada postojali itu portvovanost pripisuje njihovim verovanjima. Sa Rimljanima sudola i njihova boanstva, iji kult je prikazan u umetnosti. Ostacispomenika u svakom sluaju samo ematski pokazuju da suRumuni Dakije u toku samo nekoliko vekova postigli dosta visokstepen kulture. Pouzdane istorijske podatke o prekodunavskimRumunima dobijamo tek poetkom XIII veka. Treba pretpostaviti,meutim, da je masa romanskih Daana nakon varvarskih osvajanjaDakije izbegla na Karpate gde se i nastanila.

Invazijom Ma

ara, Peenega i Kumana, vlast Bugara na levojobali Dunava bila je prekinuta. U XII ili XIII veku doli su

transilvanski Vlasi i, pod Nigerom, kolonizovali zemlju. Oni suosvojili i obnovili Trgovite, Bukuret i druge gradove. Njihovepredvodnike birao je narod. U to vreme su priznavali vrhovnu vlastMaarske. Galicijski kneevi vladali su u XII veku Vlasima,Slovenima i Peenezima, koji su iveli u jednom delu Besarabije i uMoldaviji. Tatarska najezda je tome uinila kraj. Zemlja je potpunoopustoena. Ugarski kralj Ludovik je u XIV veku ponovo potisnuovarvare preko Dunava. Vlasi, koji su vodili miran ivot iza krevitogmasiva Transilvanije, pohrlili su sada u primamljivu prostranuravnicu. Pod vodstvom Dragoa i Bogdana, nastanili su se u oblastima

od Moldavije pa sve do reke Prut. Izmeali su se sa slovenskimivljem izgleda da su Sloveni bili aktivni u njihovom pokrtavanju primivi tako pojedine njihove obiaje i navike. Neke su napustili,neke odbacili, a zatim krenuli u osvajanje starih gradova i podBogdanovim naslednicima osnovali nezavisnu kneevinu Moldaviju.


3/7

Rumuni 169

Stara slovenska shvatanja su se, meutim, zadrala u obe zemlje islovenski jezik je do XVII veka ostao zvanini jezik kao i jezik crkve.Dokumenti vlakih i moldavskih kneeva do ora Rakocija I(George Rakoczy) svedoe o tome. afarik (Schafarik) kae da su svetitule i sudski inovi imali slovenske nazive, npr. Veliki Ban, VelikiDvornik, Veliki Viziar, Veliki Stolnik, itd. Slovenski uticaji narumunski jezik Mikloi dokazuje na dva naina: kroz upotrebuslovenskih sufiksa u formiranju rei kao i kroz znaajan broj starihslovenskih rei u rumunskom lingvistikom blagu. Uzalud se dananjiRumuni trude da oiste jezik od starih slovenskih rei i da ih zamenedrugim iz romanskih jezika, npr. recrai sa rege kralj, dobitoc saanimal ivotinja itd. Slovenski nazivi koje narod koristi stotinamagodina e se, sudei po zakonima istorije jezika, odrati.

Gramatika forma rumunskog jezika pozajmila je iz latinskog nesamo pravila, ve i najvei deo leksikog blaga. Sa druge strane,rumunski pokazuje lingvistike fenomene koje treba pripisatielementima starosedelaca. Prema interesantnom tumaenju Mikloia,re je o srodstvu sa dananjim albanskim, dakle sa starim ilirskim. Idan-danas rumunski pokazuje neke srodnosti sa albanskim i posedujemnoge zajednike rei. Jeziko blago ukljuuje jo i maarski, dok u

aromunskom dijalektu (cincarski) postoje i grki elementi.

* * *

U naem opisivanju Rumuna posebno emo se pozabavitiRumunima iz Srbije. Mukarci su uglavnom srednjeg rasta. Oniniskog rasta su izuzetak. Telo im je gipko, udovi pravilni, profil estoist i plemenit, oi pod emocijama ivnu, ponekad sa lukavimsjajem i uglavnom crne, usta finih linija pokazuju bele zube ispodgustih brkova. Kosa gusta, crna i duga uokviruje mrku i izraajnuglavu. Leti Rumuni nose letnju odeu od lanenog platna. esto oblaeiroke pantalone, ispod kolena podvezane irokim i arenim trakama,a dole vrsto obavijene kaiima opanaka. iroka koulja sa naborima iarenim vezom oko vrata i na rukavima i visokom i uskom kragnompada preko pantalona sve do kolena, a po sredini je pritegnuta manje-vie irokim pojasom ukraenim kopama od mesinga. U Austriji ovipojasevi su ponekad teki nekoliko kilograma. Rumuni tamo nose ieire od filca irokih oboda, dok u Srbiji i Rumuniji skoro iskljuivo


4/7

Felix Kanitz170

ubare od vune, bele ili crne. Zimi, meutim, umesto pantalona odlanenog platna nose se vunene pantalone, a odelo od krzna titi gornjideo tela od mraza. Debelo odelo od belog ili braon platna sa arenimvezom upotpunjuje odeu za loe vreme.

Rumunska ena lepotom i gracioznou tela kao i pokretimapodsea na klasinu Rimljanku. Oblik glave i lica, linija nosa i usta sunalik na antike statue koje se u velikoj meri nalaze u staroj Dakiji.Oi obino crne pokrivene dugim trepavicama i uokvirene gustimobrvama daju licu idealan izraz, koji prerasta u uzbuenje naroito uplesu. Lo obiaj nanoenja bele i crvene minke na obraze, kao ibojenje obrva, monotonizuje sve i prirodan ten mladih devojaka.Duga kosa koja ravno pada, predstavlja osobit ukras. Nezi koseposveuje se posebna panja. Grupa mladih Rumunki koje se vraajusa izvora prua upeatljivu sliku. Gipke i elastine forme telapoprimaju divnu plastinost ispod duge, bele odede, koja ipak nije ipreduga kako bi se moglo diviti punoi nogu i malom i finom stopalu.Prsnici i naramenice na koulji ukraeni su arenim vrpcama. Kopairine 6-8 cm istie se na struku. Ova kopa dri dve kecelje koje seproteu do kolena, napred i pozadi, tako da je koulja koja slobodnopada jedini odevni predmet na kukovima. Prirodno cvee u

pletenicama, kao i zlatni i srebrni novii nanizani u

erdane okovrata, upotpunjuju ukrase lepotica, koje nose upove antikih oblika,

njiui se sa pouzdanjem Rimljanki.Rumunska ena se u velikoj meri ne neguje. Ponekad uzalud

traite tragove minule lepote. Sa najmanjim detetom u korpi koju nosina glavi, sa jo nekim drugim teretom na leima, koraajui brzo savilom u ruci i ritmino maui levom rukom, ona samo svojim lakim igipkim korakom svedoi o svom rumunskom poreklu. Ona takoeuva neokaljanu istotu obiaja po kojoj su hvaljene rumunskedevojke. Vreteno je pratilac Rumunke od najmanjeg uzrasta.Rumunka je, kao i Srpkinja, potinjena svom suprugu. Najvei deoposlova u domainstvu, rad u vrtu, polju i umi, tkanje i bojenje

tkanine i domainstvo za nju je njena briga. Osim toga, jako jemarljiva u ispunjavanju svojih majinskih obaveza. Ovde stalnogovorim o seoskom stanovnitvu. Sasvim drugaija je slika koja sestie o rumunskoj eni iz viih klasa. Ko ne poznaje ene junjakogtipa, kokete i oboavateljke luksuza koje iz godine u godinu pune


5/7

Rumuni 171

banje na Rajni, uspeno se nosei sa Pariankama! Ipak i ugospodskim krugovima postoje izuzeci, koji reito govore o prirodno-sti rumunske ene da pomenem samo jednu Kneginja Dora odIstrije, koju oboava cela kulturna Evropa, jedna izuzetna ena kakopo svom duhu tako i po sentimentu.

Mnogo gore stojimo u Rumuniji sa duhovnim vaspitanjemomladine. Kao i u Bugarskoj, jedva da postoje prvi elementi osnovnekole. U Srbiji, meutim, vlada se brine o otvaranju kola za svenacionalnosti naravno na srpskom jeziku kao nastavnom jeziku. Podboljarskom administracijom u Rumuniji i austrougarskim vlastima uTransilvaniji i Banatu, rumunski etniki karakter se dobrim delom nijemogao formirati. Potomci Geta i Daana, ije pokoravanje je Rimkotalo silnih napora i kojima su antiki pisci pridavali herojskevrline, danas su veinom prepredenjaci, kukavice, sirovi i lenji.Rumun otvoreno izbegava borbu i svau. Sa druge strane, meutim,vreba da opljaka ili ubije. Uobiajena kazna batinanjem koja mu jeodreivana i za najmanji prestup unitila mu je oseanje asti. Utome da ne radi nita i da pije rakiju, sastoji mu se svekolika radostivota. Trgovinom i prevozom voa prevoz, tj. rabadisanje,omiljeno mu je zanimanje zarauje za ivot. Novac koristi za

kupovinu drva, odee, stoke za vu

u i za jo neke sitne potrebe kojeena ne moe da mu ispuni. Potreba za kapitalom mu je strana.

Rumun je jako skroman u svojim potrebama. Njegovo prirodnodobroinstvo je izuzetno i lako bi se moglo ostvariti samo da jekoncepcija crkve i kole bolja. Rumun ima puno talenta za mehanikeposlove u izgradnji vodenica, kua itd, koje spolja ukraavasvakojakim drangulijama. Na vratima i prozorima koji gledaju naulicu veoma esto se pojavljuju skulpture, to ukazuje na jakooseanje forme. Rumunu ponos zabranjuje prosjaenje. Predusretljiv

je prema strancima i sa zadovoljstvom prima poklon ukoliko verujeda ga zasluuje i prijateljski zahvaljuje bez prethodnog razgledanjapoklona. Usled povoljne injenice to je izjednaen sa drugim

nacijama u Srbiji i ivota u slobodi, karakter Rumuna u Srbiji poinjeda se modifikuje u dobrom pravcu. Suprotno svojoj brai nomadima iobanima iz Transilvanskih Alpa, on se vezao za zemlju i tako seotarasio lenjosti, svog glavnog nedostatka. Vredan je i njegova letina


6/7

Felix Kanitz172

je mnogo puta bolja od one o kojoj se brine Srbin, dostiui tako nivoroenih poljoprivrednika Bugara.

Poljoprivreda se svodi na gajenje kukuruza, neto penice ijema. Racionalno ubrenje, moderne poljoprivredne alatke, Rumuniz Srbije uopte uzev, ne poznaje. Uzgoj itarica se obavlja uz pomokonja. Meu vokama naroito se istie ljiva. Vinova loza se gaji bezneke posebne nege. Stoka, posebno svinje i ovce, hranu nalazi u umii polju, u toku zime se hrani aom i senom. Nomadski ivot obana utoku leta, obilaenje polja i noenje pod vedrim nebom najvieodgovara skromnoj prirodi Rumuna. Kukuruz je glavni prehrambeniproizvod Rumuna, i stoga ga skoro iskljuivo i gaje. Od kukuruza sepravi hleb, slane pogae koje se peku na ulju sa slaninom i zovu semmlig, koja je njegovo omiljeno jelo. Ovji sir, crni luk, slanina,voe i riba predstavljaju glavni repertoar njegove kuhinje. Vino irakija koje konzumira ponekad vie nego to treba njegovo supie. Mleko se koristi jako malo zbog viednevnog posta istonecrkve, kojega se strogo pridrava. Rumun je sujeveran. Njegovareligija usled relativno niske kulture svojih svetenika jestestriktno spoljanja potreba za ispunjenjem formi ceremonijala, a neprodiranje u moralnu sutinu hrianstva, i kao takva za njega

predstavlja glavnu stvar.Poput laikih svetenika Bugara i Srba, i rumunski pop je vieseljak nego bogoslov. Sva njegova nauka svodi se na mehanikoitanje liturgije i njegov odnos sa narodom je isti onakav koji sampokuao da opiem kod Srba.

Slavljenje kunog sveca kao i kod junih Slovena igra glavnuulogu u kalendaru Rumuna. Biti izabran za kuma na krtenju detetapredstavlja osobitu ast. Kum od gostiju sakuplja razne darove, a istoini i kum na svadbi. Svadba se proslavlja sa posebnom pompom. Svese potroi da bi se zadovoljili zahtevi svatova. Nevesta se pojavljujebogato okiena. Sve svoje bogatstvo u noviima nosi u kosi ili okovrata. U nekim rumunskim krajevima nevesti se na dan venanja

odseca pletenica. To se dogaa u kunoj pivnici i nakon toga mladastavlja maramu udate ene. Slavlje traje tri dana, pa i due. Svirka,igra i pesma traje bez prestanka. Svirai su kao i kod svih narodaevropskog Istoka, Cigani. Pesma Rumuna je melanholina i ne previemelodina. Poezija im je bez osobitog elana, i kao i knjievnost, na


7/7

Rumuni 173

jako primitivnoj lestvici. Vlaka igra se pomalo razlikuje od slovenskeigre zvane Kolo. Naziv joj je hor. Postoji jo i jedna vrsta valcerakoji se igra poskakujui udvoje.

udno, ali i rumunske sahrane u mnogim elementima lie napogrebne obiaje u gotovo celoj istonoj Evropi. I kod Rumuna sepojavljuju odmah nakon smrti ili jo i pre smrti plaene narikae koje24 sata ili ak nekoliko dana svojim tubalicama i naricaljkamastvaraju posebnu atmosferu sve do groba. Roaci pokojnika prihvatajunjihove bolne tubalice, koje su esto veoma poetine na ovomtunom koncertu. Pokojniku se u sanduk stavljaju tri predmeta: kolacza prelaz reke Jordana, jedna marama za njega samog i druga za Sv.Petra na vratima raja. U raku se stavlja vino i hleb da pokojnik ni uemi ne oskudeva ni na onom svetu. Parastos se obavlja sa velikompompom. On se ponavlja nakon est nedelja, posle godinu dana, kao iza pet godina. Tu i tamo je raireno verovanje u vampire. To jenaroito vezano za rie mukarce koji bi se mogli pojaviti u bilo komobliku, u liku psa, abe, mia, stenice, i sa uivanjem sisati krv lepihdevojica. Okivanjem kovega ekserima ili snanim ubodompokojnika kocem smatra se da su mrtvaci uinjeni bezopasnim.Sujeverje Rumuna uvodi u ivot kao to ga iz ivota i izvodi. To je

njegov stalni pratilac tokom celom zemaljskog ivota.U veoma zanimljivom lanku Godina i dani u obiajima inavikama Rumuna iz Transilvanije profesora mita nalazi se mnogointeresantnih zakljuaka o njima. Na osnovu velikog broja, od kojih jeVitez od Borga mnoge saoptio u lanku Sa Istoka austrijskemonarhije, str. 119. uvia se ista stvar. Mnoge od izreka rumunskognaroda imaju slinosti sa izrekama germanskih naroda. Polazei odnaih zapaanja o karakteru Rumuna treba neosporno konstatovati dae njihovi mnogo kueni stari obiaji nestati onoga trenutka kadanjihovo potpuno zaostalo obrazovanje bude od strane raznih vladapodignuto na vii nivo u skladu sa zahtevima naeg vremena. Srbija jeu tom pravcu pre dosta godina napravila uspean poetak dajui

Rumunima ista prava kao i etnikim Srbima, za razliku od Rumunaplemia i boljara, koji prema Rumunima u svojoj zemlji postupajunedostojno, kao prema robovima, kao i za razliku od Rumuna izTransilvanije, gde oni uzalud trae politika prava od ugarskihgospodara.

Documents

Kanitz - Rumuni