Kako razumeti ujedinjenu Evropu: Istorija, Vrednosti, Iskustva · Verski ratovi, dinastički sukobi i rađanje moderne države 3 – doba nacija i nusproizvodi nacionalizma Demokratija

1

Kako razumeti ujedinjenu Evropu: Istorija, Vrednosti, Iskustva

Sa d rž aj

U Vo d

I z r a z I z a h Va l n o st I

Autori

PrVI dEo – Od zajedničkih kulturnih kOrena dO realnOsti evrOpske unije

1 – Poreklo Evrope

Grčko-rimski koreni Srednjovekovna Evropa i hrišćanstvo

2 – Evropa, stalna „topionica“ kultura Intelektualni doprinosi i stvaralaštvoVerski ratovi, dinastički sukobi i rađanje moderne države

3 – doba nacija i nusproizvodi nacionalizma

Demokratija i nacije

2

the european Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

3

4

sadržajuvodizrazi zahvalnosti autoriprvi deo – Od zajedničkih kulturnih korena do realnosti evropske unije 1 – poreklo evrope Grčko-rimski koreni srednjovekovna evropa i hrišćanstvo 2 – evropa, stalna „topionica“ kultura intelektualni doprinosi i stvaralaštvo verski ratovi, dinastički sukobi i rađanje moderne države 3 – doba nacija i nusproizvodi nacionalizma demokratija i nacije nusproizvodi nacionalizma i imperijalizma 4 – promena paradigme: nova struktura za evropu Mir, prosperitet i ljudska prava zaključak: evropa na raskršću Bibliografijadrugi deo – izgradnja evropske zajednice i evropskih vrednosti 1 – koje vrednosti definišu evropu? slobode i odgovornost pojedinaca; kameni temeljci demokratije solidarnost, ljudsko dostojanstvo i pravda 2 – povelja evropske unije o osnovnim pravima: pravni instrument u službi suštinskih vrednosti Šest osnovnih kategorija prava utvrđenih u povelji Opseg povelje 3- vrednosti u praksi: sukobi i kompromisi dostojanstvo i sloboda Bibliografijatreći deo – doživljavanje evrope 1 – javni život u evropi reprezentativna, participativna demokratija Organizacije civilnog društva socijalni partneri lokalni informacioni centri i mesta za raspravu o evropi 2- evropske organizacije: savet evrope i evropska unija savet evrope Od ezuč do eu institucije eu shodno lisabonskom ugovoru savetodavna tela 3. područja nadležnosti i postupci odlučivanja evropske unije područja nadležnosti evropske unije postupci odlučivanja u evropskoj uniji 4- dostignuća evropske unije strategija evropa 2020 Mobilnost i obuka Građanstvo kultura svakodnevni život

61010121515161919202323242728303132343435

3636394040424446464748505151525458595960626263646465

5

6

uvOdčini se da u školama većine evropskih zemalja evropska pitanja i dalje ne zauzimaju mesto koje bi trebalo. naši obrazovni sistemi, opšte uzev, usvajaju nacionalno stanovište iako život ljudi u zemljama koje su postale članice evropske unije sve više biva uređen propisima i programima usvojenim na nivou eu.

Zašto je potrebno nastavnim planom i programom obuhvatiti evropska pitanja?

postoje dva osnovna razloga:

ȇ prvo, Mastrihtskim ugovorom iz 1992. je ustanovljen novi politički entitet za države članice – evropska unija. Ovim je ugovorom istovremeno uvedeno evropsko državljanstvo, sledećom odredbom: „Građanin unije je svako lice koje ima državljanstvo jedne od država članica Evropske unije“. državljanstvo eu ne zamenjuje nacionalno državljanstvo već ga dopunjuje.

Ova pravna pojedinost, međutim, nema značaja ako građani nisu u stanju da u potpunosti preuzmu svoje obaveze i igraju aktivnu ulogu u javnom životu. to iziskuje minimalnu količinu obuke i znanja. Građani moraju biti upoznati sa svojim pravima i dužnostima. takođe moraju imati neku predstavu (makar rudimentarnu) o institucionalnom okviru i osnovnim pravilima i propisima koji utiču na njihov svakodnevni život. Što je još važnije, moraju da shvataju ciljeve u osnovi izgradnje eu i razloge za uspostavljanje nastalih organizacija.

demokratija ne može postojati ako građani nisu svesni glavnih pitanja. Ljudi se ne rađaju kao građani, svesni svojih obaveza; oni postaju građani. Evropi je potrebno da njeno celo stanovništvo poseduje tu svest.

ȇ drugo, evropski građani treba da poseduju minimum znanja kako bi shvatili kako evropa funkcioniše; to je znanje u njihovoj koristi i interesu. Oni sada žive u evropskom okviru, bez obzira na to da li im se to sviđa i da li vole evropu. Oni putuju po evropi, u njoj rade i venčavaju se. Bez obzira na delatnost, svako podleže evropskim propisima, tako da je svakom potrebno odgovarajuće obrazovanje, od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole.

istina, ovo obrazovanje u potpunosti ili delimično pružaju neki centri koji se rukovode najvišim standardima (univerziteti, prestižni fakulteti, privatne škole, itd.). postoji, međutim, opasnost od stvaranja društvene podele između onih koji dobijaju propisno obrazovanje o evropskim pitanjima, te mogu lako da se razvijaju i napreduju unutar evropskog okvira, i onih koji nisu te sreće. Ovi drugi ne znaju ništa o evropi i njenim kulturama, ne shvataju šta se podrazumeva pod onim što se ponekad jednostavno naziva „Briselom“, ne govore strane jezike i retko putuju.

Evropski tim pri Kući Evrope u Parizu, koji čine ljudi iz devet partnerskih zemalja (Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Mađarske, Poljske, rumunije, Slovenije, srbije i Španije) nastoji da utvrdi osnovno znanje koje treba da poseduje svaki

7

evropski građanin. On nema nameru da se meša u izradu nastavnih planova i programa ili u odabir nastavnih metoda. za ove zadatke su i dalje zaduženi nadležni organi u svakoj zemlji. naša je, pak, misija da razmotrimo rezultate koje je potrebno ostvariti, da zatim utvrdimo znanja koja svaki građanin treba da stekne do kraja svog školovanja, bez obzira na sektor, predmet i časove na kojima se to znanje prenosi.

ovaj je dokument prvenstveno namenjen nastavnicima i ostalim akterima u obrazovnom i socijalnom sektoru, u najširem smislu te reči, bez obzira na to da li rade u okviru formalne obrazovne strukture i na predmet koji predaju (istoriju, geografiju, savremene jezike, književnost, građansko vaspitanje, takozvane „egzaktne“ nauke, itd.). na njima je da odluče kako će svojim predavanjima ili drugim školskim i vanškolskim aktivnostima doprineti da njihovim đacima bude preneto osnovno znanje potrebno mladim ljudima kako bi postali punopravni evropski građani.

Odabir prioriteta

autori ove brošure su odlučili da se usredsrede na tri oblasti:

1- Evropsku istoriju i izgradnju EU

2- Vrednosti u osnovi Evrope

3- doživljavanje Evrope kao živog subjekta

Ovaj je odabir prilično neobičan i može izazvati iznenađenje. želeli smo da insistiramo na aspektima koji objašnjavaju razloge za stvari. nemoguće je u kratkom dokumentu pokriti svaku temu, te smo namerno na minimum sveli opis evropskih institucija i evropskih dostignuća u oblasti ekonomije, prava i politike. Ovu je vrstu informacija lako naći u mnogim publikacijama koje su do sada objavljene.

s druge strane nam se činilo da bi bilo od koristi da insistiramo na određenim stvarima i da ih stavimo u perspektivu. Odakle potičemo? kuda idemo? iskustvo pokazuje da građane najviše nervira činjenica da ne znaju razloge zbog kojih je evropska unija izgrađena i razloge za odluke i postupke koji utiču na svakodnevni život u evropi. često čujemo ljude kako kažu: „Ne znam ništa o Evropi! Od kakve li je ona uopšte koristi?“

1 – Istorija pruža sredstvo za povlačenje razlike između Evrope i izgradnje EU. ideja evrope stara je nekoliko stotina godina i definisana je uglavnom kulturom, filozofijom i životnim stilom raznih naroda na susednim teritorijama, koji su vremenom krenuli ka zajedničkoj budućnosti a, u nekim slučajevima, često i ratovali. ideja evropske unije, pak, rađa se tek po završetku drugog svetskog rata, što je čini blizu sedamdeset godina starom.

drugo, istorijskim pristupom se ističe smisao EU. Šta pokušavamo da uradimo izgradnjom ove nove evrope? koji su bili ciljevi pedesetih godina 20. veka? koji su današnji ciljevi? neki ljudi prilično brzopleto odgovaraju da od rimskog ugovora iz 1957. pokušavamo da izgradimo veliko jedinstveno tržište, čija je glavna odlika slobodno kretanje dobara, usluga, kapitala i, naravno, ljudi. Međutim, ovo čisto ekonomsko stanovište je jednostrano. produbljivanjem razumevanja i kontrole nad opštim razvojem evrope, postaćemo svesniji

8

pravog projekta njene izgradnje, koji seže dalje od ekonomije i obuhvata sve aspekte društva.

izgradnja evropske unije predstavlja sveobuhvatan projekat zasnovan na socijalnom modelu, u kojem ekonomska pitanja (ekonomija je i dalje značajna komponenta) stoje rame uz rame sa socijalnim i humanističkim pitanjima. to je način za utvrđivanje mesta pojedinca u društvu. zato projekat evropske unije prirodno uključuje političku dimenziju, u najplemenitijem smislu te reči. istorija nam omogućava da shvatimo načine i razloge što smo došli do ove tačke. njome se objašnjava u kakvoj je ovaj „model“ opasnosti i zašto je važno da ga danas očuvamo.

2 – Proučavanje vrednosti i, šire, kulture koje čine osnov evropske filozofije (koju neki nazivaju „evropskom civilizacijom“) od suštinskog je značaja. zasnovana je na idejama, načinima razmišljanja i životnim stilovima koji čine evropski identitet. Bili su potrebni vekovi da bi se stvorio ovaj složeni identitet koji prolazi kroz stalne promene. kad bismo samo naučili nešto iz bratoubilačkih ratova koji su nas tokom istorije razarali i totalitarizma viđenog u evropi tokom 20. veka.

naša akcija u strukturi koju smo stvorili i koju nazivamo evropskom unijom danas ima za cilj da utvrdi da li ćemo u svetu koji prolazi kroz takva beskrajna gibanja i promene uspeti da očuvamo ove temeljne vrednosti, našu kulturu u najširem smislu te reči, ono što bismo mogli nazvati našim modelom za društvo.

3 – Na kraju se pitamo: „Kako možemo da doživimo Evropu?“ drugim rečima, koje je praktično znanje potrebno „običnom građaninu“ da bi živeo u ovom novom evropskom okviru?

kako bismo odgovorili na ovo pitanje, utvrdili smo spisak prioriteta:

-Građani treba da znaju kako mogu da igraju aktivnu ulogu u javnom životu u evropi. neka osoba je zaista građanin u demokratskom društvu samo ako igra aktivnu ulogu u javnom životu a u evropskom javnom životu postoje brojni mehanizmi za angažovanje pojedinaca. naravno, morate biti upoznati sa njima pre no što možete da ih koristite. Godinama se činilo da je izgradnja eu ograničena na malu grupu stručnjaka. Bez potcenjivanja kvaliteta njihovog rada, demokratska načela i želja za efikasnošću sada iziskuju da se građani kao celina osećaju uključenim i da koriste sredstva koja imaju na raspolaganju da osiguraju da se njihov glas čuje.

-Građani treba u najvećoj mogućoj meri da budu upoznati sa evropskim organizacijama i institucijama. Cilj nije da svi postanu stručnjaci za evropske postupke odlučivanja već da svi steknu u najmanju ruku osnovno znanje o sistemu. isto važi i za politiku koju evropska unija sprovodi u područjima za koje je stručna a koju su joj poverile države članice.

-Građani treba da budu upoznati sa nekolicinom dostignuća i određenim evropskim programima, koji predstavljaju primere praktične korisnosti aktivnosti koje eu sprovodi. takvi su programi usmereni na mlade, posredstvom kojih oni postepeno uče nove stvari, npr. kulture, jezike i zanimljive načine rada. sve ove akcije i programi nas na kraju uče da živimo zajedno bez obzira na naše razlike.

9

*

Ova knjižica će ispuniti svoj cilj ako doprinese ispunjenju želje koju je jednom izrazio Bronislav Geremek, velik poljski intelektualac i političar: „Napravili smo Evropu; hajde sada da napravimo Evropljane“.

Mihailo Crnobrnja – predsednik, evropski pokret u srbiji

„Pred Vama je jedan kolektivan rad naših mladih stručnjaka, rađen sa vrlo jasnim ciljem: proširiti informacije o Evropskoj uniji, o tome šta ona jeste i šta ona znači. To je posebno važno i korisno u sadašnjem momentu kad se Evropska unija sučeljava sa nekoliko ozbiljnih izazova, a kandidati za ulazak u Evropsku uniju sa činjenicom da se proces ulaženja vremenski produžava. Situaciju neće rešiti neko sa strane, već evropejci i evropejci kandidati šireći i učvršćujući evropske vrednosti i jačajući institucije koje će ih sprovoditi. Evropska unija ima budućnost i Srbija u njoj.“

10

izrazi zahvalnOstiOva je publikacija sačinjena u okviru programa evropske komisije „evropa za građane“ i prvo je dopunjeno izdanje publikacije « Osnova za razumevanje izgradnje Evropske unije » (http://www.paris-europe.eu/media/a-foundation-for-understanding-the-construction-of-the-european-union.pdf) koja je izdata 2012. godine. sprovođenjem projekta EUbyCitizens rukovodi kuća evrope u parizu, uz učešće devet drugih partnera:

Bosna i Hercegovina – Inicijativa mladih za ljudska prava – Kancelarija u Sarajevu

kerim somun, soraja zagić

Bugarska – Bulgarie solidaire

ivo hristov, Galja Goranova, dejana jordanova-valkova

Francuska – Kuća Evrope u Parizu

ursula serafin, Marin Mulin (Marine Moulin), Berenžer Favo (Bérengère Faveaux), antoan aržakovski (Antoine Arjakovsky), džudit Bonin (Judith Bonnin), Matje kron Gutierez (Mathieu Kroon Gutiérrez), žan-lui Geste (Jean-Louis Goester)

Mađarska – Mađarsko evropsko društvo

žofija Štal (zsofia stahl), zoltan Frejes (Zoltán Frejes), androš Švajcer (Andras Schweitzer) ištvan hegeduš (Istvan Hegedus), tamaš Foti (Tamás Fóti)

Crna Gora – MaPSS - Crnogorsko udruženje studenata političkih nauka

Marica zeković, Milena perošević, ivana Bošković, vuk uskoković, vasilije krivokapić

Poljska – Fondacija Bronislav Geremek

piotr podemski, Monika lisijevič (Lisiewicz)

11

rumunija – SNSPa – Nacionalna škola političkih studija i javne uprave

sergiu dirnu, Miroslav tasku-stavre (Tascu-Stavre), Mihaela raileanu, Mihai karadaika (Caradaica), nikolae (Nicolae) toderas, ana-Maria stavaru

srbija – Evropski pokret u srbiji

ivana Markulić, aleksandar Bogdanović, emilija Milenković, anastasija pejović

Slovenija – Udruženje univerzitetski obrazovanih žena Slovenije

hedvika pavlica kolman, teja rot, elisabeta Baretić kolar, peter kastelić, tadeja Marinković, derja kaptan

Španija – Projekat Beit

karles (Carles) Basteiro Bertolí, david stoleru, polin purej (pauline Pourailly), elisabet Gonzalez, konči (Kontxi) Odriozola eizagire (Eizaguirre), romi Ostrovič (Ostrowicz), Florent sibo (Sibeaux), Barbara novakovska (Nowakowska)

12

13

ideja o institucionalnoj integraciji evrope predstavlja kulminaciju jedne duge istorije a razlozi i smisao ovog projekta ne mogu se razumeti bez poznavanja njenog porekla.

vekovima je istorija Evrope bila obeležena dugotrajnim suparništvima, beskrajnim sukobima i razornim ratovima s jedne strane, i stalnom izgradnjom zajednice, naučnim otkrićima i umetničkim stvaralaštvom, s druge.

nakon strahota prvog i drugog svetskog rata 1945. godine u zapadnoj evropi je došlo do promene paradigme. ljudi su počeli da razgovaraju o miru, pomirenju, prijateljstvu i realizaciji zajedničkih projekata i ciljeva u evropskom okviru. Bila je to značajna promena, koja je duboko promenila živote evropljana i mesto zapadne evrope u svetu.

istočna evropa je mogla da se pridruži ovom projektu tek nakon kolapsa komunističkih diktatura posle 1989.

razmotrićemo evropsku istoriju iz četiri posebna ugla:

1 – Grčko-rimsko i judejsko-hrišćansko poreklo Evrope

u ovom prvom delu podsećamo da su korene evropske civilizacije oblikovale drevne grčke i rimske civilizacije, kao i velika carstva i monoteističke vere – naročito hrišćanstvo – u srednjem veku. Ovo poreklo i dalje utiče na političke, socijalne, ekonomske, verske i kulturne dimenzije evropskog društvenog modela..

2 – Evropa, stalna „topionica“ kultura

u drugom se delu usredsređujemo na rast evropske civilizacije u ranom modernom dobu. počev od 15. veka, novi privredni događaji su pratili širenje globalnog uticaja evrope, dok su verski ratovi i dinastički sukobi nastavili da razaraju kontinent. ideje slobode, ravnopravnosti, tolerancije i vladavine prava koje su pokrenuli filozofi u doba prosvetiteljstva utrli su put trijumfu savremene demokratije.

3 – doba nacija i nusproizvodi nacionalizma

u ovom trećem delu razmatramo glavne političke, ekonomske, društvene i kulturne promene 19. veka, kada je industrijalizacija postepeno preobrazila ranije prvenstveno agrarne privrede i društva; države nacije su ojačale. velike evropske sile su širile svoje kolonijalne posede širom sveta. uspon nacionalizma, uz sve veće tenzije između država i nacija na kraju 19. veka, je evropu u prvoj polovini 20. veka doveo skoro do samouništenja, do dva svetska rata, od 1914. do 1918. i od 1939. do 1945. godine, i do pojave brutalnih totalitarnih sistema.

14

4 – Promena paradigme: nova struktura za Evropu

u četvrtom se delu naglašava postratovska potraga za dugotrajnim mirom i prosperitetom kroz ideju o evropskom jedinstvu, zasnovanom na saradnji ravnopravnih država i slobodnih pojedinaca. Ova nova tendencija ka evropskim integracijama proistekla je iz Maršalovog plana sad i ustanovljavanja zajedničkih institucija, poput saveta evrope (1949), evropske zajednice za ugalj i čelik (ezuč,1950-1) i evropske ekonomske zajednice (eez, 1957-8). Ovaj novi okvir evropske saradnje označio je promenu paradigme, pri čemu je zajednički suverenitet zamenio neprijateljsko suparništvo među državama. stoga se činilo da je sudbina evrope zauvek promenjena. evropska unija se, međutim, sada nalazi na raskrsnici. nezavisno od njenog ekonomske i ljudske važnosti, može li ona da potvrdi svoj politički značaj u vreme globalizacije i oživljavanja nacionalizma?

15

1 – pOreklO evrOpe

Naziv „Evropa“ potiče iz jednog drevnog mita. „Evropa“ je bila feničanska princeza (Feničani su živeli u današnjem Libanu), koju je gospodar Olimpa, Zevs, prerušen u belog bika, oteo i doveo na Krit. Etimološki se ovaj naziv povezuje sa rečima εὐρύς, „široko“ i ὤψ, „oko“. Može se reći da se u srži pojma evrope nalazi koncept otvorenosti uma, kao i susreta istoka i zapada.

u geografskoj oblasti poznatoj kao evropa su još od praistorijskih vremena istovremeno živele ili jedna drugu nasleđivale brojne civilizacije, uključujući kelte, Grke i rimljane. evropa je preko njih upijala tradicije i ideje iz Mesopotamije i egipta, kao i jevrejske i hrišćanske moralne kodekse. Migracije Germana i slovena pri kraju antičkog doba dovele su do susreta sa grčko-rimskim nasleđem. evropa je zahvaljujući ovim potonjim doprinosima razvila svoju kulturnu i lingvističku raznolikost.

GrčkO-riMski kOreni

reč „Evropa“ je grčkog porekla. herodot ju je u svojim delima koristio kad je govorio o „zapadu“ a postepeno je zadobila geografski, politički i kulturološki značaj. Otkad je 313. godine nove ere zvanično prihvaćeno kao veroispovest koja se može tolerisati, hrišćanstvo je nastavilo da promoviše izraz „evropa“. službenici na dvoru karla velikog su ponovo otkrili klasike a cara su opisivali kao “pater europae” („oca evrope“). izraz „evropa“ je tokom većine ranog srednjeg veka stajao rame uz rame sa izrazom „zapad“. rimsko carstvo, koje je na zapadu propalo 476. godine nove ere, i dalje je predstavljalo osnovni model za sve prinčeve i pape ovog perioda, koji su nastojali da uspostave svoju svetsku moć i obnove jedinstvo među „evropljanima na zapadu“. konačno, upotreba prideva „evropski“ postala je uobičajenija početkom ranog modernog doba. tokom doba prosvetiteljstva, „evropa“ je postala predmet intelektualnog promišljanja vodećih pisaca i filozofa, poput imanuela kanta, žan žak rusoa, voltera i sen pjera.

pored ove svesti o distanci koja razdvaja evropu i aziju, kako geografskoj tako i duhovnoj, perikleova atina (5. vek pre nove ere) je stvorila politički i društveni model koji je i dalje smatran merilom demokratije, zasnovane na osećanju građanstva i logičkog mišljenja (filozofije i njenih velikih majstora sokrata, platona i aristotela). povlačenje razlike između nauke i vere, pojava pojmova poput razuma i napretka, i grada kao društvenog prostora gde su se odluke zajedničke donosile, bili su neki od velikih doprinosa koje je grčka civilizacija dala evropi, uprkos činjenici da je antičku Grčku obeležilo suparništvo gradova-država i da se status građanina nije dodeljivao svima.

prostor koji je zauzimala keltska civilizacija podudara se u još većoj meri sa granicama moderne evropske unije od onog kojim su vladali stari Grci i rimljani. ta je civilizacija bila visoko razvijena na severu i zapadu evrope ali je postepeno uzmicala pred rimskom kolonizacijom i germanskim invazijama. iako kelti nisu u potpunosti razvili umetnost pisanja, nekoliko tragova njihovog prisustva opstali su do naših vremena zahvaljujući usmenim predanjima a očuvani su u jezicima i folkloru diljem evrope.

16

rimljani su prilagođavali, propagirali i prenosili znanje i veštine koje je razvila grčka civilizacija. doneli su napredak, kao i patnju, naročito svojim vojnim kampanjama protiv kelta i Germana u Centralnoj i zapadnoj evropi. takođe su postavili osnove za naše putne i vodovodne mreže, pravni sistem i građansko pravo u kontinentalnoj evropi, kao i teritorijalnu strukturu. i na kraju, ali ništa manje važno, izgradili su bezbroj sličnih zgrada od Španije do rumunije, od engleske do Grčke, čak i van evrope. uticaj rimske civilizacije bio je vidljiv i izvan regiona koje su rimske legije osvojile. trgovina duž Ćilibarskog puta do Baltičkog mora, na primer, doprinela je snažnom rimskom kulturnom uticaju u tom regionu.

romanizacija brojnih pokrajina koje je rimsko carstvo osvojilo tokom vekova predstavljala je prvi uspešan pokušaj pravnog, kulturnog i ekonomskog integrisanja velikih delova evrope. Godine 212. je karakalinim ediktom rimsko državljanstvo dodeljeno svim slobodnim stanovnicima carstva, bez obzira na njihovo etničko poreklo. Bio je to nagoveštaj pravnog oblika državljanstva u evropi. latinski je do modernih vremena bio osnovni jezik intelektualnih rasprava i pravnih dokumenata.

Grčko nasleđe su širili i vizantija (istočno rimsko carstvo) i njen glavni grad konstantinopolj, dok nije pao tek 1453. godine. Grčki jezik je prevladavao među intelektualcima u istočnoj evropi a konstantinopolj je bio veliki centar intelektualnog života, ne samo zbog svojih kontakata sa neevropskim, npr. arapskim i persijskim civilizacijama.

srednjOvekOvna evrOpa i hriŠĆanstvO

hrišćanstvo je postala zvanična religija rimskog carstva tokom 4. veka, u vreme vladavine cara Konstantina a zatim se proširilo po evropi. hrišćanska vera se zahvaljujući misionarima u velikoj meri proširila tokom srednjeg veka, i u značajnoj je meri oblikovala evropsku civilizaciju.

Zapadno hrišćanstvo je tokom srednjeg veka preko univerzalno prihvaćenog autoriteta pape u rimu dovelo do nastanka pojma „Zapadni svet“. papa lav iii je 800. godine krunisao karla velikog za rimskog imperatora. Bio je to početak svetog rimskog carstva, srednjovekovne ambicije da se svih hrišćani ujedine u jednu zajednicu naroda. Ovo carstvo, kojim su kasnije vladali germanski kraljevi, postojalo je u isto vreme kad i dve druge velike civilizacije: arapi, koji su bili prisutni u Španiji i severnoj africi, kao i vizantinci, na Balkanu i sadašnjoj turskoj, koji su uživali viši nivo ekonomskog i kulturnog razvoja od svetog rimskog carstva.

doba između pada rima 476. godine i početka globalne ekspanzije evrope 1492. godine naziva se srednjim vekom.

karolinško carstvo su 843. godine podelila tri naslednika luja pobožnog, što je dovelo da stvaranja kasnijih država nacija, Francuske i nemačke, kao i kraljevine kratkog veka lotaringije (sadašnje italije, Švajcarske, holandije i Belgije). srednjovekovni kraljevi su postepeno svoj vlast nametali nižim lordovima, biskupima i baronima, npr. u Francuskoj, engleskoj i Španiji. Feudalni kneževi u nemačkoj su očuvali svoje posede i vlast uprkos činjenici da su bili podređeni caru. u italiji je došlo do uspona kneževina i gradova koji su ljubomorno čuvali svoji nezavisnost (npr. venecija i Firenca, itd.), protiveći se papi i caru.

17

premda su nezavisni gradovi i carstvo tvrdili da su strukturirani po antičkim grčkim i rimskim modelima, postepeno je uspostavljana centralizovana vlast u većem broju evropskih kraljevina, uključujući među narodima u istočnoj evropi koji su upravo primili hrišćanstvo, od 9. veka nadalje (npr. Bugarska, srbija, poljska ili kijevska rusija).

zahvaljujući svojoj pismenosti i poznavanju jezika, kaluđeri su u srednjovekovnoj evropi očuvali vezu sa njenim antičkim nasleđem i širili klasična dela koja su ručno prepisivali. krčili su šume i obrađivali veliki deo zemlje. Očuvali su vinogradarske tehnike starih rimljana i usavršili germanske i keltske načine pravljenja piva. takođe su koristili lekovito bilje u skladu sa knjigama iz antičkog doba.

Benediktinci, a zatim cistercinci su uspostavili mrežu manastira koja se prostirala širom evrope, od irske do rima i od portugalije do poljske. hrišćanski kaluđeri su formirali verske zajednice u severnoj evropi, koja ranije nije bila izložena rimskom uticaju i koja nije imala nikakve neposredne veze sa antičkim civilizacijama. hrišćanstvo se iz vizantije proširilo na većinu slovenskih naroda, npr. na Balkan i kijevsku rusiju, zahvaljujući misiji grčkih kaluđera Ćirila i Metodija, koji su izmenili grčku azbuku kako bi zapisivali slovenske tekstove.

podstaknuti kulturnim promenama i osećanjem pripadništva, ljudi se išli na hodočašća kako bi se poklonili svecima. kulturne rute koje je kreirao savet evrope sada ljudima omogućuju da idu „Kaminom“, odnosno putem do santjaga de kompostele od, npr. Mađarske. posredstvom ovih kulturnih i verskih mreža se znanje širilo i rasprostranjivalo hiljadama kilometara u doba kada su putevi bili retki.

hrišćani su se borili protiv nehrišćana i neortodoksnih hrišćana koje su smatrali jereticima. Širenje hrišćanstva imalo je za posledicu brojne akte brutalnog nasilja. jedan takav poduhvat bio je i nasilno osvajanje saksonije od strane karla velikog u 8. veku; nasilni su bili i krstaški ratovi na Bliskom Istoku od 11. do 13. veka, kao i „rekonkvista“, ponovno osvajanje Španije od arapa, koje je okončano 1492. godine osvajanjem Granade. ipak, period arapskog vladanja Španijom je evropi ostavio bogato nasleđe u oblastima matematike, astrologije i arhitekture. Širenje verskih viteških redova, naročito tevtonskih vitezova, na paganske teritorije Centralne evrope (prusiju i današnje baltičke države) predstavljalo je još jedan izraz nasilnog krstaškog duha koji je postupao u ime hrišćanske civilizacije, koja se smatrala superiornom u odnosu na ostale kulture.

pored svoje političke dimenzije, srednjovekovna univerzalnost je u podjednakoj meri bila očigledna i u njenim ekonomskim, društvenim i kulturnim aspektima. dok je rimska civilizacija građena na urbanizaciji, srednji vek je doneo primitivniju ruralnu privredu koja je preovlađivala do 13. veka. potom se razvijala sofisticiranija srednjovekovna privreda oko gradova na obalama reka i mora, koji su prerasli u velike komercijalne centre. neki su postali znameniti zbog postojanja biskupija i njihovih monumentalnih verskih zdanja i poznatih relikvija. vrsni majstori, udruženi u specijalizovane cehove, su zatim svoje umeće širili po celom kontinentu, gradeći romaničke i gotske katedrale. na Balkanu su preovlađivale crkve u vizantijskom stilu.

18

znanje i vera su tokom celog srednjeg veka bili povezani. intelektualci evrope školovali su se na prvim univerzitetima, osnovanim uz odobrenje pape. studenti i profesori širom kontinenta su uživali poseban privilegovani status, govorili istim jezikom (latinskim) i putovali od jednog univerziteta do drugog, od salamanke u Španiji, preko Oksforda u engleskoj, sorbone u parizu, Bolonje u italiji, do praga u Bohemiji, itd. Mobilnost je bila norma a ne izuzetak.

studenti i profesori su postepeno kreirali kurseve koji nisu potpadali pod ciljeve koje je utvrdila rimska crkva. načelo „Credo ut intelligam“ (verujem da bih razumeo) postepeno je zamenilo načelo „Intelligo ut credam“ (razumem da bih verovao).

u pravoslavnom svetu su manastiri očuvali kulturnu baštinu ali su se univerziteti pojavili mnogo kasnije, i u manjem broju. Mogilin fakultet u kijevu je postao prva pravoslavna akademija 1658. a moskovski univerzitet osnovan je tek 1755.

kulturni uticaj je pratio privredni razvoj. razvijala se međunarodna trgovina a oko severnog mora i Baltika je formirana nemačka hanzeatska liga, savez srednjovekovnih trgovačkih gradova koji su se povinovali istovetnim pravilima. njome se upravljalo iz libeka a prostirala se od kelna do rige. Ona je ustanovila velike centre u stranim lukama, poput Briža, londona, stokholma i novgoroda. dominirala je trgovinom u ovom regionu do početka 16. veka. istovremeno su centralnoevropski gradovi usvojili pravni okvir Magdeburškog prava. na jugu su velike trgovačke porodice iz Firence, venecije, dubrovnika, a kasnije i nirnberga i augzburga, uspostavile odnose sa Osmanlijama, indijom i kinom (Marko Polo). nisu samo trgovale dobrima, već su uspostavile i bankarski sistem i pružale finansijske usluge evropskim monarsima. pored toga, današnji dubrovnik je 1416. ukinuo ropstvo i trgovinu robljem.

19

2 – evrOpa, stalna „tOpiOniCa“ kultura

dolazak modernog doba obeležila su tri velika događaja – pad konstantinopolja u ruke osmanlijskih turaka 1453. godine; otkriće amerike od strane kristofera kolumba 1492. godine, i reformacija, koja je kulminirala objavljivanjem 95 teza Martina lutera (1517). Širenje novih ideja olakšano je zahvaljujući još jednom velikom dostignuću, izumu mašine za štampanje.

intelektualni dOprinOsi i stvaralaŠtvO

pad konstantinopolja i kraj vizantijskog carstva suštinski su uticali na pravoslavni svet. pravoslavna crkva je svojim policentričnim oblikom igrala važnu ulogu u očuvanju kulturne baštine, što je pogodovalo pojavi nacionalnih država. Moskva je polagala pravo na status „trećeg rima“ i zapravo u 17. veku postala novi politički i verski centar pravoslavlja.

egzodus grčkih naučnika u italiju doveo je do ponovnog otkrića i širenja antičke grčke kulture, iz koje je proistekla renesansa.

humanizam (erazmus, piko dela Mirandola), u kojem su ljudska bića stavljena u centar univerzuma, pojavio se kada su filolozi ponovo pronašli drevne tekstove. u ovim delima je predstavljena optimistička vizija čovečanstva koje ima tri nezavisne dimenzije (dušu, um i telo) usled čega su pojedinci sposobni za velika pojedinačna dostignuća.

usled toga je počela da se priznaje genijalnost umetnika i njihova suštinska vrednost. počev od 14. veka, književnost više nije pisana isključivo na latinskom već i na nacionalnim jezicima koji su počeli da se pojavljuju. pisci tog doba obuhvatali su dantea, petrarku i Bokača, sa čijim su se delima upoznavali intelektualci širom evrope. italijanska kultura uticala je na celu evropu. njen se efekat može videti u Šekspirovim sonetima i direrovim slikama. Matija korvin, kralj Mađarske i hrvatske, ustanovio je jednu od najznamenitijih renesansnih biblioteka.

trgovački gradovi na severu italije i u holandiji su bili prosperitetni i podržavali su svoje umetnike. dvorovi papa, careva, kraljeva i kneževa su se utrkivali u privlačenju najboljih renesansnih majstora i njihovih remek dela.

Bankarski sistem je konačno procvetao kada su ukinuta ograničenja na kamate za zajmove koje je Crkva bila uvela. Otkrića portugalskih i španskih moreplovaca utrla su put kolonijalnoj ekspanziji evrope, sprovedenoj pod izgovorom širenja hrišćanstva. holanđani su u 15. veku izumeli tržište deonica i berzu kao ključni kanal za prikupljanje srednjoročnih i dugoročnih sredstava, naročito za potrebe holandske istočnoindijske kompanije.

Mediteranska i baltička trgovina počela je da opada nakon velikih geografskih otkrića i formiranja kolonijalnih carstava. Otkriće novih trgovačkih puteva do amerike i azije dovelo je do pojave novih kolonijalnih sila – portugalije, Španije, holandije, Francuske i engleske. istočna evropa nije bila uključena u ovu prekomorsku kolonizaciju, najviše zbog svog geografskog položaja. umesto toga, postala je proizvođač poljoprivrednih proizvoda za

20

zapadnoevropska tržišta. Ove su zemlje iz istih razloga nastavile da podržavaju feudalni sistem i postojao je određeni stepen ekonomske stagnacije istočno od elbe. rusija se u to vreme proširila na sibir i postepeno podvela velike delove azije pod svoju vladavinu.

zapadnoevropske zemlje su svoj uticaj širile po celom svetu, usled čega su doživele privredni razvoj bez presedana. donosile su odluke koje su posredno ili neposredno zapečatile sudbinu ljudi na drugim kontinentima, a dovele i do trgovine afričkim robljem i istrebljenja većine domorodačkih naroda u americi.

Štamparstvo, koje je Gutenberg razvio polovinom 15. veka, vrlo se brzo širilo i uslovilo značajne promene. doprinelo je bržem kretanju pisane reči i prevođenju ključnih tekstova na nacionalne jezike. kultura i književnost su postali pristupačniji. Oni koji su se dugo suprotstavljali papi (viklif, hus, kalvin) sada su mogli lakše da šire svoje ideje preko Otomanskog carstva. vodeća ličnost protestantizma, Martin luter, je 1534. godine završio svoj prevod Biblije na nemački i podsticao ljude da sami čitaju božju reč, bez potrebe da pribegavaju sveštenicima kao posrednicima. u ovom periodu je takođe začeto savremeno školovanje, a nastava se odvijala na nacionalnim jezicima. pogled na svet koji je promovisala katolička crkva osporavan je tokom reformacije i nakon otkrića naučnika poput kopernika i Galileja.

verski ratOvi, dinastički sukOBi i rađanje MOderne države

Tokom renesanse je došlo do stvaranja država nacija, uspona nacionalnih jezika i identiteta, i verskih ratova među hrišćanima. Ona je istovremeno omogućila kulturnu debatu bez presedana i rođenje panevropske „književne republike“ (Respublica literaria) koja je sezala mnogo dalje od nacionalnih granica.

Godina kada je kristofer kolumbo stigao do amerike, 1492, bila je godina kada su „katolički kraljevi“ konačno pobedili arape u andaluziji i označila je kraj Rekonkviste u Španiji. Muslimani i jevreji su bili primorani da napuste Španiju ili da prime katoličanstvo.

Šesnaesti i 17. vek bili su obeleženi okrutnim verskim ratovima između protestanata, katolika i pravoslavaca a vladaoci su često koristili osećanja verskog identiteta naroda kako bi učvrstili svoju moć. u međuvremenu su na jugoistoku evrope pravoslavci često bili primoravani da se preobrate u islam. inkvizicija je ustanovljena kao deo protivreformacije i dovela je do suđenja i proganjanja nekatolika.

načelo „cujus regio, ejus religio“ (“Čija je zemlja, onoga je i vera“), formulisano augzburškim mirom (1555), prema kojem su podanici bili u obavezi da propovedaju veru svog suverena, pomoglo je umirivanju kontinenta, ali je i sprečilo slobodu veroispovesti i izazvalo masovna kretanja stanovništva. Mnogi jevreji i protestanti su utočište našli u nemačkim protestantskim kneževinama, holandiji, poljsko-litvanskoj uniji i Otomanskom carstvu.

tokom 17. veka je na Balkanu došlo do masovnih migracija slovenskog naroda u austrijsko carstvo.

21

potom je teritorija u Centralnoj evropi (u nemačkom svetom rimskom carstvu i zemljama između Baltika i francuske granice) postala poprište jednog od najvećih sukoba u modernoj evropi - tridesetogodišnjeg rata. nemačka je između 1618. i 1648. godine izgubila oko trećinu svog stanovništva. zapravo se radilo o borbi za moć zaklonjenoj iza paravana religije. Švedska i Francuska su nastojale da oslabe svemoćne habsburge koji su vladali velikim delovima Centralne evrope, holandije i Španije. katoličko kraljevstvo Francuske je čak stupilo u savez sa protestantskom Švedskom i muslimanskim Osmanlijama kako bi ostvarilo svoje političke ciljeve.

vestfalski mir iz 1648. označio je rođenje međunarodnog prava a njegovi su potpisnici po prvi put usaglasili načelo zaštite verskih manjina. pravnici poput Grocijusa i filozofi poput lajbnica su propisali pravila međunarodnog prava koje je imanuel kant kasnije razvio u svom delu o „večitom miru“.

Oslabljena tridesetogodišnjim ratom i političkim podelama, moderna nemačka se nije vratila u krug velikih sila sve do 18. veka i uspona prusije pod dinastijom hohencolern.

Ovo su bili ratovi između dinastija a ne nacija. u 16. veku je došlo do razvoja dva različita pristupa vladanju: Francuz žan Boden je formulisao načelo suvereniteta ili apsolutne vlasti kralja, dok je nemac johan altuzije definisao načelo supsidijarnosti, koje je predstavljalo osnov federalnog sistema.

veliki deo Centralne evrope (npr. Bohemija i Mađarska) integrisan je u habsburško carstvo. italija je, pak, postala poprište borbe za prevlast u evropi između Francuza i habsburga za prevlast u evropi.

Ovaj period istorije bio je definisan ovim rivalitetima između velikih dinastija vladajućih monarha. nakon Mletačke i italijanske republike u 15. veku, evropom je u 16. veku dominirala habsburška Španija, s obzirom na značajno bogatstvo koje je zadobila zbog otkrića amerike i njenih rudnika zlata i srebra.

habsburzi su svoje carstvo očuvali i povećavali stupajući u brakove sa članovima drugih dinastija. Francuski kralj je uspešno nametnuo ovu dominaciju sa najvećom vojskom koja je u to doba ikada viđena. utrehtskim mirom je uvedeno načelo „ravnoteže moći“. stoga je u 17. veku većina dvorova u Evropi postepeno usvojila ista pravila ponašanja kao i dvor luja Xiv. kraljica engleske se, pak, uspešno, borila protiv Španije (Španske armade) i izgradila sopstvenu moćnu mornaricu, čime su stvoreni temelji za buduće britansko pomorsko carstvo.

Engleski Parlament se razvio iz stalnih sastanaka klera, plemstva i predstavnika engleskih gradova i regiona a na osnovu tradicije Velike povelje slobode (1215). nakon slavne revolucije iz 1688. je uspostavljena ustavna monarhija sa kraljem koji će da „vlada ali ne i da upravlja“. parlament je posredstvom akata poput akta Habeas Corpus iz 1679. uveo smernice o vladavini prava, kao protivteže svakom proizvoljnom postupku monarha. engleski parlamentarizam je služio kao primer širom evrope. i u mnogim drugim delovima kontinenta je postojala jaka parlamentarna tradicija: stara dieta svetog rimskog carstva je 1489. postala nemački rajhstag, poljsko-litvanski parlament je svog kralja izabrao 1573. godine a skupština sedam ujedinjenih pokrajina (u holandiji) je 1588. proglasila republiku.

22

tokom doba razuma u 18. veku, francuski filozofi poput rusoa, voltera i Monteskjea su popularizovali ideju republikanskih vrednosti (slobode, jednakosti, bratstva) umesto monarhije a „podanici“ kraljeva počeli su da se smatraju „građanima“. u Centralnoj i istočnoj evropi je razvijen sistem prosvećenog apsolutizma. vladaoci ruskog carstva (petar veliki), habsburškog carstva i prusije su primenjivali načelo prosvećenosti u svojim državama bez konsultacija sa svojim podanicima. to je dovelo da podele poljsko-litvanskog komonvelta među trima ekspanzionističkim silama. sa izbijanjem američke revolucije 1776. godine i Francuske revolucije 1789. godine je došlo do širenja republikanskih ideja širom evrope.

revolucionarna Francuska je po prvi put mobilisala mase građana-vojnika da se bore protiv susednih monarhija. u bici kod valmija (1792) je pobedila „domovina“ kojoj su pretile vojske stranih vojnika, koji su smatrani najamnicima koje plaćaju njihovi kneževi. uspešne vođe revolucionarnog režima u Francuskoj su pokušale da rašire svoj politički model i veru u emancipaciju po celoj evropi i njenim kolonijalnim teritorijama uz podršku Deklaracije o pravima čoveka i građanina (iz 1789). Štaviše, ona je inspirisala oživljavanje nacionalizma i ustanke među potlačenim narodima, npr. u Otomanskom carstvu.

napoleon je istovremeno predstavljao i otelotvorenje i poricanje ovog osećanja. On je, s jedne strane, pored svojih brojnih vojnih uspeha evropi podario poznati „napoleonov zakonik“, pravni okvir koji je neposredno proisticao iz rimskog prava. takođe je odigrao ključnu ulogu u oslobođenju jevreja i buđenju nacionalnih osećanja u italiji, nemačkoj, Grčkoj, srbiji i poljskoj. istovremeno je izazvao španski patriotizam protiv francuskih okupacionih snaga i trajne ekspanzije napoleonovog carstva. Cela kontinentalna evropa je bila pogođena napoleonovim ratovima i kontinentalnom blokadom (masovnim trgovinskim embargom na britansku robu).

proteran na daleko ostrvo posle poraza u bici kod vaterloa 1815. godine, napoleon je tvrdio da je oduvek želeo mir u evropi. imajući u vidu duh prosvetiteljstva, tvrdio je da se zalaže za ujedinjenu evropu sa evropskim univerzitetom, napoleonovim zakonikom kao evropskim pravom, jedinstvenom valutom, zajedničkim sistemom težina i mera i evropskim nagradama za nauku.

23

3 – dOBa naCija i nusprOizvOdi naCiOnalizMa

industrijalizacija je dovela do dodatnih političkih promena u 19. veku, pokrenutih društvenim i ekonomskim preobražajem.

velika Britanija, Francuska i Belgija bile su prve tri države na koje je ova revolucija uticala. Od tada su industrijski centri, poput Mančestera, rura i valonije, rasli nezabeleženom brzinom. poljoprivredni radnici su napuštali sela i selili se u gradove kako bi radili u fabrikama i rudnicima, često u veoma teškim uslovima. selo je počelo da se menja zbog ruralnog egzodusa.

komunikaciju je olakšao tehnološki napredak (sve šira upotreba železnice, parobroda, štamparstva i telegrafa). zahvaljujući mehanizaciji poljoprivrede i sve većem uzgoju krompira, u 19. veku je došao kraj epidemijama gladi, koje su tokom prethodnih vekova bile karakteristika svakodnevnog života.

krajem 19. veka je došlo do formiranja radničkih pokreta i sindikata. njihovi su se zahtevi kretali od reformi do proleterske revolucije. njihove su se vođe često susretale i razmenjivale ideje. Organizovani su i pokreti na međunarodnom nivou. prevođene su političke knjige. kritika kapitalizma karla Marksa (najjasnije izražena u Komunističkom manifestu iz 1848. i Kapitalu) odjekivali su diljem kontinenta.

deMOkratija i naCije

na Bečkom kongresu (1815) je pokušano ponovno uspostavljanje predrevolucionarnog ustrojstva, koje bi sad bilo zasnovano na međunarodnoj ravnoteži moći i reakcionarnoj politici na domaćem nivou. Međutim, nacionalistički i liberalni pokreti su od kraja 18. do početka 19. veka nastojali da ostvare nezavisnost i nacionalno jedinstvo zasnovano na idejama koje su promovisane tokom Francuske revolucije. u to su vreme nacionalizam i liberalizam išli ruku pod ruku. nekoliko naizgled neuspešnih revolucionarnih talasa prošlo je celom evropom, kulminirajući u proleću nacija 1848. godine. Osećanja bratstva i solidarnosti, prožeta istinskim evropskim duhom, probudila su se u narodima koji su se borili za demokratiju i građanske slobode.

đuzepe Macini je 1834. osnovao organizaciju Mlada evropa. sanjao je o evropi u kojoj će slobodni „bratski narodi“ formirati zajednicu. petnaest godina kasnije, na međunarodnoj mirovnoj konferenciji u parizu, viktor igo je obznanio svoju želju da doživi „sjedinjene države evrope“.

24

pariz i london su u 19. veku postali glavni centri liberalnog mišljenja, privlačeći brojne intelektualce i lidere iz Centralne i istočne evrope, kao i iz Španije i italije, koji su bežali od progona u svojim zemljama. kontinuirani porazi revolucionarnih pokreta su doveli do velikog broja političkih izgnanika.

u nekim slučajevima su liberalne i nacionalne revolucije uspele da dovedu do nacionalnog ujedinjenja i stvaranja novih država nacija, poput italije i nemačke. nemačka carinska unija (Zollverein) predstavljala je primer uzajamno korisne privredne saradnje, zahvaljujući kojoj je nemačka zadobila status globalne sile. višenacionalna habsburška monarhija je na rast nacionalizma reagovala potragom za kompromisom, što je za rezultat imalo stvaranje austrougarske.

Ovaj je period bio obeležen postepenim slabljenjem Otomanskog carstva, poznatim takođe kao istočno pitanje. srbija, Crna Gora, Bugarska i rumunija su zadobile nezavisnost nakon ruske intervencije i Berlinskog mirovnog kongresa (1878), dok je austrougarsko carstvo i dalje okupiralo Bosnu i hercegovinu – koja je na kraju integrisana 1908. nakon 1878, imperijalne ambicije austrougarske i rusije su u kombinaciji sa nacionalnim stremljenjima balkanskih naroda dovele do stvaranje napete političke situacije u regionu. ideja panslavizma, koja je promovisala solidarnost svih slovenskih naroda pod rukovodstvom rusije, dobila je na popularnosti među lokalnim elitama.

uprkos ovim sukobima, međunarodna saradnja je tokom 19. veka jačala. Međunarodne organizacije su osmišljavale nove projekte za transnacionalne zakone.

nusprOizvOdi naCiOnalizMa i iMperijalizMa

pred kraj 19. veka je došlo do povećanja napetosti između evropskih država koje su se međusobno takmičile na svim nivoima, uključujući u oblasti vojnih potencijala. Ovi su rivaliteti izbili na površinu tokom kolonijalnih ratova koje su vodile daleko od evrope, u pokušaju da prošire svoja globalna carstva.

isprovocirana Bizmarkom, Francuska je 1870. prusiji objavila rat a poražena je u bici kod sedana. kao posledica toga, u versaju je januara 1871. proglašeno nemačko carstvo. usledilo je formiranje dva saveza: bloka Centralnih sila (savez nemačke i austrougarske) i antante (savez Francuske, rusije i velike Britanije). njihovi kolonijalni i nacionalni rivaliteti će kulminirati u onom što se zvalo „velikim ratom“.

Prvi svetski rat se definiše kao „evropski građanski rat“.

Ovaj je rat pokrenut nakon atentata na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvode Franca Ferdinanda, koji je 28. juna 1914. godine u sarajevu izvršio Gavrilo princip, bosanski srbin i član jedne panslavističke organizacije. Ovaj napad je pokrenuo sistem saveza i izazvao sukob globalnih dimenzija. razvijeno naoružanje (npr. artiljerija, avijacija i gas) izazvalo je štetu i ljudske gubitke bez presedana (procena je da je 17 miliona ljudi izgubilo život). Bio je to prvi „totalni rat“ jer su cela društva bila teško pogođena. velike bitke, poput verdenske 1916. godine (procena je da je u njoj ubijeno 700.000 vojnika), urezale su se u pamćenje naroda, a u postratovskim godinama su dovele do dve dijametralno suprotne politike – žudnje za osvetom i želje za mirom.

25

uključivanje sad u rat 1917. godine značajno je doprinelo pobedi antante. rat je doveo do kolapsa nemačkog, austrougarskog, ruskog i Otomanskog carstva. versajskim mirovnim sporazumom iz 1919. i 1920. su poraženim zemljama uvedene ekonomske, teritorijalne i vojne sankcije, koje je većina njih smatrala neprihvatljivim. Ove su sankcije dovele do znatnih teritorijalnih promena na evropskoj mapi i do stvaranja novih nezavisnih država, npr. kraljevine srba, hrvata i slovenaca (buduće jugoslavije), čehoslovačke, poljske, Mađarske i austrije. uskoro se ispostavilo da je ovaj sporazum, koji je trebalo da obezbedi dugoročni mir u evropi, neuspešan.

u nemačkoj, austrougarskoj i turskoj su nestale monarhije, a zamenile su ih republike. Mnoge od njih su bile kratkotrajne i postale žrtve autoritarnih i totalitarnih režima. Godine 1917. je u revoluciji palo i rusko carstvo. lenjin je nekoliko meseci kasnije preuzeo vlast i formirao prvi komunistički režim. nakon njegove smrti 1924. godine, staljin je postepeno sovjetski savez preobrazio u globalnu velesilu, po ceni miliona ljudskih života.

liga naroda, osnovana 1920. sa sedištem u ženevi, nije bila u stanju dugo da očuva mir. uprkos njenoj univerzalnoj svrsi, ostala je pod skoro isključivim uticajem evrope, jer su sad odbile da u njoj učestvuju, sssr je bio izopšten, a kolonijalni sistem je još postojao. u sad je 1929. došlo do prve globalne finansijske krize koja je pogodila celu evropu.

Musolini je 1922. bio prvi desničarski diktator koji je osvojio vlast i formirao fašistički režim. time je postavio merilo za hitlera i brojne buduće diktatore. predsednik hindenburg je 1933, nakon pobede nacističke stranke na izborima, imenovao hitlera za kancelara nemačke. hitler je ubrzo konsolidovao svoju vlast; zabranio je političke stranke, proganjao manjine, formirao koncentracione logore za političke protivnike i uveo rasistički sistem.

nakon brzog ponovnog naoružanja suprotno versajskom mirovnom sporazumu, nemačka je aneksirala austriju i delove čehoslovačke. velika Britanija i Francuska su ovu politiku dozvoljavale u okviru svoje politike „pomirenja“ u nastojanju da po svaku cenu izbegnu novu vojnu konfrontaciju. hitler je i Franku pomogao da vodi krvavi građanski rat (1936-39) i da uspostavi desničarsku diktaturu u Španiji.

nemačka invazija na poljsku septembra 1939. označila je početak drugog svetskog rata. nakon ove vojne invazije, ujedinjeno kraljevstvo i Francuska su objavili nemačkoj rat.

Posledice drugog svetskog rata po Evropu i svet bile su strahotne. Broj civilnih žrtava je u velikoj meri premašio broj ubijenih vojnika usled vazdušnih napada na gradove, prekih pogubljenja, deportacija i masovnog istrebljenja.

nacistički režim je u skladu sa svojom rasističkom ideologijom širom evrope organizovao sistematsko istrebljenje (genocid) naroda i grupa koje je označio kao „inferiorne“. neki od njihovih saveznika su aktivno učestvovali u genocidu. Mnoge su žrtve bile oterane u geta, izgladnjivane na smrt, istrebljene vatrenim oružjem i na druge načine. još više njih je u okviru „konačnog rešenja“ deportovano u logore smrti, koji su se uglavnom nalazili u poljskoj pod nacističkom okupacijom. procene su da je ovo dovelo do sistematskog istrebljenja šest miliona jevreja (Šoah) i miliona drugih nevinih žrtava.

26

stavovi ostalih evropljana su se razlikovali. neki su svoje živote doveli u opasnost kako bi aktivno pomogli žrtvama, dok su drugi bili potpuno pasivni. neki su tragediju posmatrali sa zadovoljstvom ili aktivno učestvovali u njoj, podstaknuti osećanjima antisemitizma i rasizma, kao i mogućnosti da dođu do imovine.

protiv okupacije evrope od strane nemaca i njihovih saveznika su se razvili mnogi oblici otpora, naročito posle 1941, jačajući osećanje solidarnosti i podstičući podršku demokratskoj kulturi, bez obzira na zemlju iz koje neko potiče.

sovjetski savez je 1939. godine sa nacističkom nemačkom potpisao pakt Molotov-ribentrop kojim su istočnu i Centralnu evropu podelili na svoje sfere interesa. Međutim, nakon nacističke invazije na sssr 1941. godine, sovjeti su postali saveznici zapadnih sila. učešće Crvene armije u ratu bilo je od odlučujućeg značaja u evropi, i doprinelo je pobedi saveznika. posle rata su se zemlje Centralne i istočne evrope, koje su pretrpele teške gubitke zbog brutalne nemačke okupacije, našle pod kontrolom sovjetskog saveza, suprotno željama većine njihovih građana. sovjetska dominacija i Gvozdena zavesa su ove zemlje sprečile da učestvuju u evropskim integracijama do 1989.

27

4 – prOMena paradiGMe: nOva struktura za evrOpu

prvi elementi evropskog mentaliteta počeli su da se razvijaju tridesetih godina 20. veka u ligi naroda, gde su se upoznali budući osnivači evrope: žan Mone, pol-anri spak i jozef Beh. tada su aristid Brijan i Gustav Štrezeman sklopili sporazum o francusko-nemačkom pomirenju, koji je predstavljao početnu tačku evropskih integracija.

aristid Brijan je na zasedanju lige naroda predložio uspostavljanje „federalne veze“ u okviru „evropske zajednice“. Mogao je da predvidi evropsku carinsku uniju ali se dvoumio o načinu ograničenja nacionalnog suvereniteta. Ove ideje koje su promovisali predstavljale su neposredan izvor koncepata kojima su se evropske integracije rukovodile posle 1945. proces pomirenja je bio ograničen na zapadni deo kontinenta. liga naroda je raspuštena 1946. godine a područja njene nadležnosti su preneta na ujedinjene nacije (un).

dok su se u periodu između dva rata u evropi uspostavljali brojni autoritarni i totalitarni režimi, intelektualci poput riharda kudenov-kalergija su nastojali da kreiraju jedan evropski entitet. uspeli su da evropsku ideju prošire među ekonomskom i političkom elitom ali ona još nije uticala na opštu javnost.

Određeni evropljani, mnogi od kojih su bili uključeni u izgradnju evrope posle rata, su tokom egzila u londonu i sad počeli da razmišljaju o budućnosti evrope. potpisani su poljsko-čehoslovački i jugoslovensko-grčki sporazumi za koje su neki smatrali da predstavljaju srž regionalnih konfederacija. Ovi su planovi propali, najviše usled sovjetskih pritisaka. Međutim, dobar primer uspešne federacije bila je socijalistička jugoslavija, doduše pod titovim autoritarnim vođstvom (1945-80). potpisivanje sporazuma o savezu Beneluks u londonu septembra 1944. bilo je jedino stvarno dostignuće tokom rata. dok su norveška, danska i Finska bile žrtve stranih invazija tokom drugog svetskog rata, Švedska je očuvala neutralnost i nastavila napore da izgradi socijalnu državu.

neki kritičari evropskih integracija su ukazivali na neuspeh lige naroda i intenzitet nacističke propagande u korist novog evropskog poretka pod hitlerom. suprotno tom stanovištu, članovi raznih antifašističkih pokreta otpora su se zalagali za ujedinjenu, demokratsku evropu. članovi iz nekoliko zemalja su na osnovu Manifesta iz Ventotene iz 1941. formirali krug otpora, koji je, između ostalih, predvodio altiero spineli. Oni su 1944. u ženevi potpisali manifest u kojem su se zalagali za federalnu evropu.

28

Mir, prOsperitet i ljudska prava

savezničke sile (sad, velika Britanija i sovjetski savez) su na konferencijama na jalti i u potsdamu razgovarale o evropskim granicama i budućem statusu nemačke. u san Francisku je 1945. osnovana Organizacija ujedinjenih nacija a Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je usvojena 1948. godine. evropa je, međutim, postala poprište američko-sovjetske borbe za uticaj.

evropske integracije, ograničene na zapadni deo kontinenta, otpočele su tokom hladnog rata, uz strah od postepenog širenja komunizma u evropi. stoga su dobijale dugotrajnu podršku od sad. sad su 1947. pokrenule Maršalov plan, postavivši evropsku saradnju kao preduslov za dobijanje finansijske pomoći. Ovo je omogućilo uspostavljanje Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju (Oees) i evropske platne unije (epu) 1950. godine, kao prvog koraka ka savremenoj evropskoj monetarnoj uniji.

sovjetsko odbijanje Maršalovog plana doprinelo je dugotrajnoj podeli evrope na istočnu i zapadnu. sovjeti su odlučili da zemlje u kojima su vršili vlast okupe u savetu za uzajamnu privrednu pomoć (sev). Osnovan 1949. godine, ovaj je savet obuhvatao Bugarsku, Mađarsku, poljsku, rumuniju i čehoslovačku. On je konkretno sssr-u pružao opravdanje za eksploataciju zemalja u Centralnoj i istočnoj evropi. rasformiran je 1991. nakon pada Berlinskog zida.

predvođene sad, nekolicina zapadnih zemalja je 1949. formirala i vojni savez – Organizaciju severnoatlantskog saveza (natO). Godine 1954. je propala evropska odbrambena zajednica, koja je predstavljala rani pokušaj stvaranja evropskog bezbednosnog sistema, ali je većina evropskih zemalja i dalje bila vezana za atlantsku alijansu. sovjetski savez je reagovao uspostavljanjem varšavskog pakta, vojnog saveza komunističkog bloka. socijalistička jugoslavija je ostala izvan sfere sovjetskog uticaja. primala je finansijsku pomoć sa zapada i tražila sopstveni put ka komunizmu (radničko samoupravljanje) i postala lider pokreta nesvrstanih.

pokrovitelji evropske ideje su pripadali svim glavnim političkim grupacijama – hrišćanima, liberalima i socijalistima. Glavni protivnici evropske ideje su poticali iz redova komunista i nacionalista. Međutim, proevropski pokret je bio podeljen na federaliste, koji su se zalagali za momentalne nadnacionalne integracije, i funkcionaliste, koji su težili postepenim, pragmatičnim integracijama. na kraju je preovladao funkcionalistički model koji je oblikovao evropsku uniju kakvu danas poznajemo.

evropske integracije su bile zasnovane na vrednostima koje su predstavljale očigledno odbijanje ranijih totalitarnih i autoritarnih režima i ideologije.

Formiranje saveta Evrope 1949 i usvajanje evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 1950. godine, a, što je najvažnije, uspostavljanje evropskog suda za ljudska prava u strazburu, ukazivali su na odlučnost zapadnoevropskih zemalja da sarađuju na osnovu temeljnih načela koja su postala osnov za izgradnju evropske zajednice.

tri zapadne sile su 1949. objedinile svoje zone okupacije u nemačkoj i formirale saveznu republiku nemačku (zapadnu nemačku), kao članicu evropske demokratske zajednice. sssr je reagovao formiranjem demokratske republike nemačke (istočne nemačke) po komunističkom modelu.

29

Šumanov plan, koji je sačinio Mone, bio je simbol rešenosti Francuske da obezbedi dugoročni mir u evropi i istorijsko pomirenje sa nemačkom. plan je doveo do osnivanja evropske zajednice za ugalj i čelik (ezuč) 1951. godine. nakon neuspešnih pokušaja političkih i vojnih integracija 1954. godine, pristalice evropske ideje su odlučile da ponovo pokrenu izgradnju evropske zajednice zasnovane na ekonomskim integracijama.

u tom je pogledu do ključnog napretka došlo 1957. godine kada su Belgija, Francuska, nemačka, italija, luksemburg i holandija potpisale rimski ugovor (o uspostavljanju evropske ekonomske zajednice (eez) i evropske zajednice za atomsku energiju (euratOM)). Formiranje evropskee asocijacije za slobodnu trgovinu (eFta) predstavlja još jedan primer saradnje u evropi.

u ugovorima su od samog početka ostavljena otvorena vrata drugim evropskim zemljama koje žele da se priključe zajednici. zbog Gvozdene zavese su samo zemlje zapadne evrope mogle postepeno da se priključuju grupi šest članica koje su osnovale eez. to je bio slučaj južne evrope nakon njene demokratizacije sedamdesetih godina 20. veka.

premda je Moskva brutalno suzbila mađarsku revoluciju 1956. i praško proleće 1968. godine, komunistički režim u istočnoj evropi je počeo da se urušava 1989. godine (mirna Solidarnošć revolucija u poljskoj i pad Berlinskog zida).

Ovi su događaji okončali i podelu evrope i podelu nemačke. zemlje Centralne evrope su brzo pristupile savetu evrope. pristupanje deset zemalja evropskoj uniji 2004. godine predstavljalo je snažan politički potez s ciljem ponovnog ujedinjenja evrope. Ostale zemlje su sledile ovaj trend 2007. i 2013. godine. ponovo ujedinjena i pomirena evropa mogla je da igra važnu ulogu na svetskoj pozornici.

istovremeno su se u jugoistočnoj evropi ponovo razbuktali istorijski sukobi.nacionalizam 19. veka nalazio se u korenu ratova za nezavisnost u jugoslaviji (1991-5), u kojima su učestvovali Bosanci, hrvati, srbi i slovenci. na kraju tih ratova je formirano pet nezavisnih država: Bosna i hercegovina, hrvatska, Makedonija, sr jugoslavija (srbija i Crna Gora) i slovenija.

Međutim, etničke tenzije sa albanskom manjinom su se prelile na srbiju a kasnije i na Makedoniju, što je 1999. dovelo do vazdušnih napada natO na saveznu republiku jugoslaviju, zaštite kosova od strane un (a potom eu) i misije eu u Makedoniji. Crna Gora je posle referenduma 2006. postala nezavisna država. kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost+ koju, međutim, priznaju samo neke države članice un i eu.

Bio je to šok za mlade ljude u evropi koji su od kraja drugog svetskog rata znali samo za mir. evropska unija je prihvatila ulogu da obezbedi stabilnost balkanskog regiona pristupom koji se naziva proces stabilizacije i pridruživanja, kao ključnim instrumentom na putu ka članstvu u eu. slovenija i hrvatska su 2004. odnosno 2013. godine postale članice eu, a ostatak zapadnog Balkana napreduje na putu ka članstvu.

30

zaključak: evrOpa na raskrŠĆu

istorija evrope je, nažalost, uglavnom imala tragične posledice po njene građane, iako je dovela do pažnje vrednih razmena i diskusija u umetničkim i intelektualnim oblastima. Milioni običnih ljudi često su bivali pogođeni krvavim ratovima i brutalnom proganjanju. istoričari su izračunali da su pre 20. veka u evropi oružani sukobi izbijali svakih sedam godina. stoga se mir često smatra dostignućem od neprocenjive vrednosti i osnovnim razlogom za stvaranje ujedinjene evrope.

ljudi su pored ratova u prošlosti često trpeli i glad. evropa je morala da uvozi pšenicu tokom cele prve polovine 20. veka. proizvodi poput putera, šećera i kafe bili su racionisani širom evrope i dobijali su se na tačkice. Otud ne čudi da je pokretanje zajedničke poljoprivredne politike (zpp) 1957. godine naišlo na tako toplu dobrodošlicu. Ona je osmišljena kako bi cene ostale na dovoljno visokom nivou da poljoprivrednici mogu pristojno da zarađuju i da se u evropi obezbede dovoljne količine hrane za njene potrebe.

Formiranje evropskog zajedničkog tržišta shodno rimskom ugovoru (1957) je takođe znatno unapredilo životni standard evropljana, iako ni ono nije prošlo bez problema i nejednakosti.

evropljani od pedesetih godina 20. veka osnivaju organizacije (savet evrope, eu, itd.) u cilju okončanja borbe za moć među državama i njene zamene kontinuiranim pregovorima i zajedničkim suverenitetom. proces odlučivanja u strazburu i Briselu često može delovati dugačak i ophrvan problemima, ali je zasnovan na razgovoru i kompromisu kao alternativi ratu.

dugotrajni mir i samodovoljnost u oblasti hrane, međutim, nisu dovoljni da bi se obezbedilo ljudsko dostojanstvo i pravično društvo. zagarantovana ljudska prava, demokratija i sloboda kretanja postali su kamen temeljac evropske politike i obeležavaju metod zajednice kao promene paradigme koja je izmenila sudbinu evrope.

evropa se danas nalazi na raskršću. puka carinska unija i zajedničko tržište ne iziskuju od zemalja da dele vrednosti ili neki politički projekat. s druge strane, politička unija, zajedničke odbrambene obaveze i aktivno građanstvo ne mogu postojati bez tih zajedničkih vrednosti. Ovi su izbori još značajniji sada kada svet prolazi kroz duboke promene. sve sofisticiranije tehnologije, granice koje više ne predstavljaju barijere, pojava novih sila, demografska pitanja i potreba za većom zaštitom životne sredine su takođe znatno uticali na okvir u kojem se evropska unija razvija.

31

BiBliOGraFija

« l’Europe, genèse d’une civilisation », lucien Febvre, ed. perrin, 1999.

« 12 leçons sur l’Europe », pascal Fontaine, Office des publications officielles des Communautés européennes, 2007. disponible sur le site www.ec.europa.eu/publications

« l’Europe expliquée aux jeunes », jacques le Goff, eds. du seuil, 2007.

« histoire de l’Europe » écrit par 12 historiens européens, eds. de Boeck/hachette, 1992

« Mémoires » jean Monnet, paris, Fayard, 1976

« 28 siècles d’Europe » denis de rougemont, 1961

« l’Europe, histoire de ses peuples », jean-Baptiste duroselle, hachette littérature, Coll. pluriel, 1998.

« Manuel d’histoire franco-allemand – l’Europe et le monde 1814-1945 », ed. nathan. date ?

« deutsch-Französisches Geschichtsbuch-Europa und die Welt vom Wiener Kongress bis 1945. klett verlag

« Manuel d’histoire franco-allemand – l’Europe et le monde depuis 1945 », ed. nathan. dates

dictionnaire historique de l’europe unie, s.dir. p. GerBet, G. BOssuat et t. GrOsBOis, Bruxelles, ed. andré versaille, 2009.

Dictionnaire critique de l’Union européenne, s.dir. Y. BertOnCini, t. ChOpin, a. dulphY, s. kahn & C. ManiGand, paris, 2008.

Mapa i istorijska hronologija preuzeta iz « toute l’europe » (vidi takođe digitalnu verziju: www.touteleurope.fr/histoire/dates-cles

european navigator (ena): digitalna biblioteka o istoriji izgradnje evrope http://www.ena.lu

32

33

izučavanje istorije nam pomaže da shvatimo kako je odbacivanje ekstremnog nacionalizma, ideologije koja je dovela do tragedije ratova, podstaklo evropske integracije. Međutim, ideal mira koji preovlađuje od 1945. ne može isključivo da objasni razloge jedne političke konstrukcije. Ova je želja zasnovana na uzajamnom poverenju i istinskom osećanju zajedništva, koji evropljanima omogućuju da dele skup osnovnih vrednosti koje sežu dalje od raznolikosti. uvek je teško pretvoriti ideal zajedničkih vrednosti, kao osnove zajedništva, u praksu. to, međutim, predstavlja ambiciju evropljana - da kontinuirano razvijaju demokratiju, slobodu, dostojanstvo i vladavinu prava.

identitet evrope se odražava u njenom skupu vrednosti. One se ne mogu tumačiti odvojeno; one su međusobno povezane i zasnovane na konceptu šta znači biti čovek. evropski identitet je veoma složen, i ne svodi se na puki geografski, niti na etnički ili lingvistički identitet.

uprkos raznolikosti pojedinačnih iskustava, ove vrednosti stvaraju osećanje pripadništva. evropljani dele skup uverenja i ideja koji se smatraju važnim i poželjnim. evropski identitet neće da zameni nacionalne identitete: moto eu je „ujedinjeni u raznolikosti“.

deljenje zajedničke istorije, sa njenim kulturnim, društvenim i političkim procesima, samo po sebi ne garantuje da su ljudi voljni da mirno žive zajedno.

evropu definišu njeni humanistički stavovi: njeno uvažavanje pojedinaca i njihovih prava.

Ove su vrednosti od fundamentalnog značaja jer evropejstvo u suštini zavisi od zajedničke odlučnosti da se izgradi demokratsko i prosperitetno društvo.

U drugom delu opisujemo:

1 – Vrednosti koje se smatraju nekim od najvećih dostignuća evrope i pokazuju šta ih čini evropskim i zašto ujedinjuju evropljane;

2 – značaj Povelje Evropske unije o osnovnim pravima, sačinjene 2000. godine, koja sada čini sastavni deo lisabonskog ugovora.

34

1 – kOje vrednOsti deFiniŠu evrOpu?

Osnivači evropske zajednice su od kraja drugog svetskog rata naglašavali svoje poštovanje vrednosti koje su totalitarni i autoritarni režimi uskraćivali.

Ove se vrednosti vekovima razvijaju, uporedo sa uobličavanjem koncepta „evrope“. One su rezultat brojnih kulturnih, verskih i intelektualnih uticaja – grčkog i rimskog nasleđa, arapsko-muslimanske filozofije, hrišćanske tradicije i veza koje održava sa svojim jevrejskim poreklom, renesanse, reformacije, prosvetiteljstva, liberalizma 19. veka i ostalih naprednih stavova 20. veka. sve ovo postoji u evropskom mentalitetu i stilu života i čini zajedničko jezgro evropske civilizacije.

Ove vrednosti od 1949. ističu savet evrope i njene države članice. savet evrope je 1950. usvojio prvi veliki evropski pravni dokument postratovskog perioda: Evropsku konvenciju o ljudskim pravima1. Ozbiljnost ovog teksta i kratko vreme u kojem je sačinjen odražavaju značaj koji su osnivači „evrope“ u to vreme pridavali izražavanju ovih načela.

slična su načela inspirisala roberta Šumana i žana Monea da pripreme deklaraciju od 9. maja 1950. godine2, a potom rimski ugovor kojim je formirana eez i kasnije ugovore (jedinstveni evropski akt, ugovore iz Mastrihta, amsterdama i nice).

u lisabonskom ugovoru se potvrđuje svest o potrebi ponovnog jasnog izražavanja ovih vrednosti.

u njemu se konkretno navodi da se evropska unija zasniva na vrednostima „ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, ravnopravnosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjinskih grupa. One su zajedničke za sve države članice u društvu koje se odlikuje pluralizmom, nediskriminacijom, tolerancijom, pravdom i ravnopravnošću žena i muškaraca“ (čl. 2 ugovora o funkcionisanju eu).

poštovanje ovih vrednosti je obavezni kriterijum za članstvo u eu (kriterijumi iz kopenhagena i Madrida).

s obzirom na to da su ove vrednosti sadržane u lisabonskom ugovoru, od evropskih institucija i država članica se očekuje da ih se pridržavaju prilikom sprovođenja politike i propisa eu.

Osnovne vrednosti su:

slOBOde i OdGOvOrnOst pOjedinaCa, kaMeni teMeljCi deMOkratije

1 http://conventions.coe.int/treaty/fr/treaties/html/005.htm2 robert Šuman u svojoj deklaraciji od 9. maja 1950

35

Osnovne ideje građanstva i demokratije su rođene u drevnoj Grčkoj, tadašnjoj kolevci evropske civilizacije3. Građani su bili slobodni da izražavaju svoje mišljenje, raspravljaju, udružuju se i učestvuju u odlučivanju, da biraju državne službenike i sprovode pravdu. danas uživamo slobodu udruživanja i slobodu izražavanja. iako se savremena evropska demokratija znatno razlikuje od antičkog modela, načela slobode i odgovornosti pojedinca se i dalje nalaze u njenoj srži.

sOlidarnOst, ljudskO dOstOjanstvO i pravda

univerzalno ljudsko dostojanstvo je predstavljalo pojam skovan u hrišćanskoj filozofiji4. osoba, za razliku od pojedinog čoveka, postoji samo kroz odnose sa drugim ljudima. ovaj ideal osnovne ljudske solidarnosti je doveo do savremenih koncepata ravnopravnog dostojanstva, prava na integritet, nediskriminacije i potrage za pravičnošću i socijalnom pravdom.

evropa nema monopol na poštovanje ljudskog života. Međutim, kada uzmemo u obzir zahteve koji su uvedeni njenim sadašnjim zakonima, jasno je da za evropu ljudska bića predstavljaju apsolutnu vrednost koja obuhvata, na primer, zabranu mučenja i smrtne kazne.

*

* *

Ovim poglavito humanističkim idejama treba dodati druge karakteristike, npr. samokritičnost, poštovanje raznolikosti, otvorenost uma i želju čoveka da nauči nešto od drugih i o drugima.

2 – pOvelja evrOpske unije 3 vidi prvi deo o istoriji4 na primer, sv. toma akvinski

36

O OsnOvniM praviMa: pravni instruMent u služBi suŠtinskih

vrednOsti

Ova povelja predstavlja katalog vrednosti koje dele države članice eu i po prvi put su u jednom dokumentu zajemčena građanska, politička, ekonomska i socijalna prava.

Cilj povelje je naveden u njenoj preambuli: „neophodno je ojačati zaštitu osnovnih prava u svetlu promena u društvu, društvenog napretka, naučnog i tehnološkog razvoja, dodatnim isticanjem ovih prava u Povelji.“5

povelja, koja predstavlja sastavni deo lisabonskog ugovora, je sada obavezujućeg karaktera za države članice eu. Građani mogu da ostvaruju sva prava navedena u povelji pred nacionalnim sudovima i sudom pravde evropske unije.

Šest OsnOvnih kateGOrija prava utvrđenih u pOvelji:

1- dostojanstvo

dostojanstvo predstavlja prvo od tih prava. time se potkrepljuje apsolutna vrednost svake osobe, koja se smatra jedinstvenom i nezamenljivom. tim se konceptom svi organi sprečavaju da vrše apsolutnu vlast ili vlast na štetu pojedinaca:

• pravo na život i zabrana smrtne kazne,

• pravo na fizički i psihički integritet,

• zabrana eugenetske prakse i reproduktivnog kloniranja ljudskih bića (to bi dovelo u pitanje apsolutnu vrednost svakog pojedinca koji se smatra jedinstvenim),

• zabrana trgovine ljudskim bićima i delovima ljudskih tela, itd.

5 tekst povelje je dostupan na: http://eurlex.europa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=Oj:C:2010:083:0389:0403:Fr:pdF

37

2- slobode

njima se potvrđuje poštovanje ličnih uverenja, slobode izbora životnog stila i potrebe za obrazovanjem kako bi se te slobode ostvarivale:

• pravo svakog na slobodu i bezbednost,

• poštovanje privatnog i porodičnog života, pravo na zasnivanje porodice,

• sloboda izražavanja i informisanja,

• zaštita ličnih podataka,

• sloboda savesti, mišljenja i veroispovesti,

• pravo na obrazovanje, odnosno besplatno obavezno školovanje, stručno i kontinuirano usavršavanje

• pravo na imovinu

• pravo na azil

• itd.

3- ravnopravnost

Ova kategorija odražava značajan napredak u ljudskim pravima u vezi sa podjednakom vrednošću svakog pojedinca:

• pravo na nediskriminaciju po osnovu roda, rase, etničkog ili društvenog porekla, genetskih karakteristika, veroispovesti, imovnog stanja, invaliditeta, starosnog doba, seksualne orijentacije, itd.

• poštovanje kulturne, verske i lingvističke raznolikosti,

• ravnopravnost žena i muškaraca, uključujući mere pozitivne diskriminacije u korist slabije zastupljenog pola,

• prava deteta,

• prava starih na dostojanstven i nezavisan život,

• itd.

38

4- solidarnost

u temelju evrope se pored načela poštovanja raznolikosti nalazi i načelo jedinstva, sa svojim implicitnim zahtevom za solidarnošću. Ova kategorija stoga leži u osnovi velikih unapređenja socijalnih prava:

• pravo radnika na obaveštenost i savetovanje u preduzeću,

• zaštita u slučaju nezakonitog otkaza,

• pravični uslovi rada, odnosno uslovi u kojima su čuvaju zdravlje, bezbednost i dostojanstvo radnika,

• zabrana rada dece u uzrastu obaveznog školovanja,

• pravo na roditeljsko odsustvo,

• pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa (tj. javnim uslugama),

• zaštita životne sredine,

• zaštita potrošača,

• itd.

5- Prava građana

Ona se odnose na sprovođenje stvarnog, aktivnog evropskog građanstva, zahvaljujući:

• pravu građana da na izborima glasaju za članove evropskog parlamenta, čije se obim ovlašćenja širi,

• pravu na evropsku građansku inicijativu, koja jednom milionu građana u najmanje četvrtini država članica omogućuje da neposredno lobiraju kod evropske komisije i podnose predloge zakona,

• imenovanju evropskog ombudsmana,

• itd.

39

6- Pravda

zakoni usvojeni kako bi se građani zaštitili od svih oblika nepravde:

• pravo žalbe,

• pretpostavka nevinosti,

• zabrana suđenja i osude za isto delo dva puta,

• itd.

Ova povelja predstavlja manifestaciju sposobnosti evropljana da se ujedine u prepoznavanju zajedničkih vrednosti koje podupiru izgradnju političke evrope a da pri tom poštuju raznolikost pojedinaca.

Građani eu mogu da se pozivaju na sva prava utvrđena u povelji te ta prava moraju da podupiru i nacionalne i evropske sudije (sud pravde evropske unije – speu).

OpseG pOvelje 1) povelja osnovnih prava se odnosi na svaku osobu pod vlašću evropske unije, ne samo na građane eu (osim Glave 5, koja se odnosi samo na građane eu).

Obratite pažnju da se koristi formulacija „prava osobe“. autori povelje izbegavaju izraz „prava čoveka“ koji bi mogao izazvati određene nejasnoće kada je reč o ženama.

2) povelja važi i u odnosu na institucije eu i države članice koje primenjuju pravo eu. takvi predmeti potpadaju pod nadležnost evropskog suda pravde u luksemburgu. pojedinci se takođe mogu žaliti evropskom ombudsmanu.6 države kandidati i potencijalni kandidati moraju da poštuju povelju kako bi pristupile eu.

u svim drugim slučajevima, pojedinci koji žive u bilo kojoj zemlji članici saveta evrope u načelu mogu da se žale evropskom sudu za ljudska prava u strazburu.

povelja u praksi utiče na sve odluke koje donose eu i države članice. ta dva pravna dokumenta, evropska konvencija o ljudskim pravima (saveta evrope) i povelja o osnovnim pravima (eu), su međusobno povezana i uzajamno se jačaju.

3) potrebno je imati u vidu da su određene države (ujedinjeno kraljevstvo i poljska) odlučile da se ne obavežu na poštovanje nekih odredaba povelje. njima su iz razloga vezanih za sopstvenu istoriju, kulturu ili specifične interese, dozvoljeni određeni izuzeci, odnosno pravo da se „izuzmu“.7 Međutim, ovi su izuzeci priličnog ograničenog obima a te države i dalje obavezuju članovi 2 i 3 ugovora o evropskoj uniji8.

6 vidi treći deo 7 treba imati u vidu da su se države izuzele iz različitih razloga i da se njihove odluke odnose na sasvim odvojena

pitanja. u slučaju uk, odluka se odnosila na ekonomska i socijalna prava. poljska se nije obavezala da će poštovati prava seksualnih manjina, dok se češka izuzela od odredaba o imovinskim pravima.

8 vidi članove 2 i 3 ugovora o eu.

40

3 – vrednOsti u praksi: sukOBi i kOMprOMisi

evropske vrednosti se mogu posmatrati kao koherentan skup koncepata kojima se ističe jasno definisan ljudski ideal, kojem bi morali da stremimo.

Međutim, praktikovanje ovih vrednosti u okviru ovog ideala može dovesti do njihove međusobne suprotstavljenosti. Ovi se sukobi mogu smatrati preprekama, ali oni takođe predstavljaju i priliku za odlučivanje u datom kontekstu. tim potencijalnim izborima se oblikuje naš evropski model društva.

evo jednog primera:

dOstOjanstvO i slOBOda

„Sloboda jedne osobe se završava tamo gde počinje sloboda druge osobe.“9 Ovim poznatim načelom se jasno utvrđuje kako slobode pojedinaca koji žive u istom društvu mogu da koegzistiraju. Ova ideja, međutim, ne rešava svako pitanje koje koncept slobode obuhvata,

da li granice važe samo u pogledu interakcije sa drugim ljudima? Možemo li mi, kao pojedinci, grupe ili većina, da radimo šta god hoćemo dok god ne ograničavamo slobodu nekog drugog?

Ovo naizgled teoretsko pitanje iziskuje formalne odgovore koji se odnose na pitanja poput, na primer, etniciteta i roda, verskih ubeđenja, prostitucije, itd.

dostojanstvo se u ovom pogledu smatra konceptom koji ograničava ostvarivanje pojedinačne slobode.

dostojanstvo, opšte uzev, predstavlja ideju svojstvenu svakom pojedincu, odliku koja je karakteristična za suštinu čovečanstva i podrazumeva bezuslovno poštovanje. Ono, međutim, takođe podrazumeva da ga ne možemo poricati.

dostojanstvo često podrazumeva izbor. na primer, pojedinac može povrediti ljudsko dostojanstvo kada ostvaruje svoju slobodu izražavanja. tada moramo da biramo kojoj ćemo od dve vrednosti dati prvenstvo. Ovo je fundamentalan izbor kojim se definiše vrsta društva u kojem želimo da živimo.

da li je važnije zaštititi slobodu izražavanja, čak i kada pojedinci izražavaju mišljenja koja mogu biti uvredljiva?

9 Citat džona stjuarta Mila

41

povelja o osnovnim pravima, kao i svi ključni tekstovi o načelima i vrednostima, je na kraju krajeva živ instrument. iako je teško pomiriti ove vrednosti, na evropljanima je da odluče da li ova načela treba da žive ili umru.

slično tome, treba da živimo u društvima koja su sigurna od bezbednosnih pretnji i terorizma. Mere koje preduzima politička zajednica, država članica ili evropska unija kako bi zaštitila građane mogu biti u sukobu sa našim vrednostima vezanim za ličnu slobodu. stoga moramo da uspostavimo ključnu ravnotežu između sigurnosti i slobode, u kojoj pametan bezbednosni poredak neće štetiti slobodama koje pojedinci uživaju.

42

BiBliOGraFija:

Povelja Evropske unije o osnovnim pravima:

službeni list evropske zajednice, jO C 364/1 od 18.12.2000, str. 1-22, internet stranica:

http://eurlex.europa.eu/lexuriserv/lexuriserv.do?uri=Oj:C:2000:364:0001:0022:Fr:pdF

Evropski sud za ljudska prava - ESLjP:

- internet stranica: www.echr.coe.int

Evropska deklaracija o ljudskim pravima je dostupna na istoj internet stranici.

sud pravde Evropske unije - sPEU:

- internet stranica: www.curia.europa.eu

“Comment fonctionne l’Union européenne? Petit guide des institutions européennes à l’usage des citoyens”, Office for Official publications of the european union, 2008.

“Les fondateurs de l’Europe”, Gérard Bossuat, ed. Belin, 2001.

“après l’Etat-nation”, jürgen habermas, ed. Fayard, 2000.

“Europes”, Yves hersant, Coll. Bouquins, ed. laffont, 2000.

“Pour l’Europe”, robert schuman, ed. nagel, 2000.

“la démocratie en Europe”, larry siedentop, ed. Buchet-Chastel, 2003.

43

44

45

Brojni događaji su prevazišli i preobrazili kulturnu, društvenu, privrednu, pravnu, bezbednosnu i prostornu stvarnost evropljana. danas nam život oblikuju brz tempo globalizacije i izazovi koje donosi. Međutim, oni istovremeno evropljanima pružaju mogućnost plodne saradnje, komunikacije i obogaćenih iskustava života, rada i putovanja širom evrope.

evropska unija je jedinstvena zbog njenih raznovrsnih kultura, jezika i sistema, koji svi doprinose izgradnji integrisanog društva, u kojem se podstiču obrazovanje i kritičko mišljenje. evropske zajednice spremno prihvataju međusobne razlike: okupljaju se, sarađuju kako bi rešile izazove, prihvataju raznolikost i multikulturalnost.

evropska unija odavno predstavlja najuspešniji model regionalne integracije, iako je potresaju ekonomske, političke i ekološke krize, uključujući one vezane za migracije ljudi. iako se tokom cele svoje istorije suočava sa višestrukim izazovima, eu je u stanju da se oporavi i ide napred.

stoga je, kao što iskustvo eu dokazuje, istorijsko pomirenje od suštinskog značaja za razvoj političke volje nužne za saradnju i, konačno, integraciju, koja je evropljanima čini privlačnim.

Formiran je veći broj institucija koje jemče demokratiju i osnovna prava, druge institucije koje obezbeđuju slobodno kretanje dobara, kapitala, usluga i ljudi, čuvaju mir i dogovore među državama, a sve ovo je zasnovano na zajedničkim vrednostima i interesu.

kao članovi ove zajednice, treba da shvatamo šta nam je zajedničko, što podrazumeva potrebu aktivnog učešća. konačno, procena onoga što smo postigli i onoga što još treba da ostvarimo u okviru evropske unije nam pomaže da postojeće izazove i mogućnosti koje oni pružaju razmatramo u široj perspektivi.

zato ćemo u tekstu koji sledi razmatrati svakodnevni život evropljana, pri čemu ćemo ispitati osnovne slobode; funkcionisanje, strukturu i uticaj organizacija civilnog društva, udruženja i sindikata; institucije eu i njihovu nadležnost i postupke odlučivanja i, konačno, dostignuća i vrednosti koje evropska zajednica predstavlja.

46

1 – javni živOt u evrOpi

Građani su ti koji grade evropsko društvo budućnosti. Međutim, živoj demokratiji su potrebni aktivni građani koji su zainteresovani za javni život, da budu obavešteni, da shvataju i raspravljaju o pitanjima i utiču na javno odlučivanje.

državljanstvo evropske unije podrazumeva politička, ekonomska, socijalna i građanska prava. Ono predstavlja dodatni sloj, kojim se nadopunjuje nacionalno državljanstvo. državljanstvo eu se automatski daje svakoj osobi koja ima državljanstvo neke države članice eu.

reprezentativna, partiCipativna deMOkratija

državljanstvo eu znači da osoba koja ga poseduje ostvaruje svoje pravo da glasa i bude birana na dvema vrstama izbora:

• na opštinskim izborima: svaki građanin eu s pravom glasa sme da glasa i da se kandiduje na opštinskim izborima u zemlji boravka, pod uslovima koje pojedinačne zemlje utvrđuju. na primer, neki Mađar može da glasa za predsednika neke opštine na kipru u koju se doselio i može se kandidovati na lokalnim izborima u toj opštini.

• na izborima za Evropski parlament: svaki građanin s pravom glasa može da glasa i da se kandiduje na evropskim izborima. Građani eu od 1979. svakih pet godina neposredno biraju članove evropskog parlamenta koji ih predstavljaju u tom telu. iako su izabrani na nacionalnom nivou, članovi parlamenta formiraju transnacionalne političke grupe. evropski parlament na taj način predstavlja otelotvorenje demokratske volje nekih 500 miliona evropljana.

lisabonskim ugovorom (koji je stupio na snagu decembra 2009) su uvedeni dodatni mehanizmi, uključujući i posredstvom povelje eu o osnovnim pravima, a radi podsticanja učešća građana u demokratskom životu evropske unije:

• njime je utvrđeno pravo na građansku inicijativu kako bi se smanjila distanca između građana eu i institucija. evropskoj komisiji se može podneti zakonodavni predlog ako su građani koji ga predlažu prikupili jedan milion potpisa u najmanje četvrtini država članica. uvođenje ovog prava građanskom društvu daje mogućnost da igra ulogu u postupku odlučivanja. na primer, u prvoj uspešnoj

47

građanskoj inicijativi „pravo na vodu“ (“right2water”) je naglašena potreba obezbeđivanja čiste vode za piće i sanitarnih uslova svim građanima.

• njime se priznaje značaj konsultacija i dijaloga između organizacija civilnog društva (OCd) i institucija eu.

svako ko boravi u eu, bez obzira na to da li ima državljanstvo eu, ima i zajednička ekonomska i kulturna prava koja su zajemčena, naročito poveljom o osnovnim pravima usvojenom decembra 2000. godine (vidi deo o „vrednostima“).

• socijalna prava: svako ko boravi u državi članici može, na primer, da u potrazi za poslom putuje po celoj teritoriji eu. lica koja žive u nekoj državi članici uživaju isto zdravstveno osiguranje kao i njeni državljani. evo još jednog primera: žene i muškarci imaju jednaka prava u pogledu pristupa obrazovanju, stručnom razvoju, zarade i pristupa zdravstvenoj zaštiti, itd. Međutim, ostvarivanje ovih prava podleže ograničenjima. iako svaki građanin eu može se zaposli u državnoj službi države u kojoj živi, to se pravo ne odnosi na zaposlenje u oblastima koje utiču na suverenitet te države (u oblasti pravosuđa, bezbednosti, obaveštajnog rada i odbrane, diplomatije, itd.).

• Ekonomska prava: svako ko boravi u eu može da uživa koristi jedinstvenog tržišta, npr. slobodno kretanje dobara, usluga i kapitala. svaki građanin i preduzeće mogu da kupe dobra proizvedena u eu u svakoj zemlji eu bez plaćanja carinskih dažbina. lica koja borave u eu takođe mogu da pokrenu biznis i podružnice u bilo kojoj državi članici. takođe mogu da uzmu kredit od neke finansijske institucije u drugoj državi članici eu kako bi iskoristili povoljniju kamatu. javne vlasti u svim državama članicama su u obavezi da prema privrednim akterima postupaju bez ikakve diskriminacije.

svako ko boravi u eu može da brani svoja politička, ekonomska i socijalna prava pred sudom pravde eu. slično tome, svako ko boravi u eu može evropskom ombudsmanu da podnese pritužbu na rad institucija eu.

Opšti cilj ovih mehanizama je da državljane više uključi u proces odlučivanja u evropi. da bi to ostvarili, državljani treba da zaista prigrle ove mogućnosti.

OrGanizaCije CivilnOG druŠtva

Organizacije civilnog društva (udruženja, pokreti, interesne grupe, itd.) doprinose ovoj demokratskoj vitalnosti eu. One imaju značajan uticaj na proces odlučivanja i stvaraju prostor za veće angažovanje građana.

uključivanje učesnika iz civilnog društva otvara mogućnost razmene stavova o aktuelnim pitanjima. predstavnici civilnog društva mogu da doprinesu svojom stručnošću u brojnim oblastima, poput socijalnih, obrazovnih, ekoloških i kulturnih pitanja. Civilno društvo doprinosi živosti participativne demokratije.

48

evropska komisija redovno pokreće javne konsultacije o brojnim pitanjima (npr. zaštiti potrošača, mobilnosti, životnoj sredini, zdravstvu, itd.) pre no što predloži novo zakonodavstvo. zainteresovane strane tokom tih konsultacija mogu da zauzmu stav o raznim politikama, čime se stimuliše rasprava koju komisija uzima u obzir u narednim koracima.

konkretni primeri ukazuju na to koliko na odlučivanje može da utiče snažno civilno društvo. Organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i grupa lobista hemijske industrije bile su od ključnog značaja prilikom pripreme propisa rEaCh (sistema registrovanja, testiranja i odobravanja hemijskih supstanci). industrijske, sindikalne i ekološke interesne grupe su se tokom prilično dugog perioda vremena konfrontirale i isticale svoje stavove. Otkad je uredba reaCh stupila na snagu 2007. godine, evropska agencija za hemikalije nadgleda prodaju hemijskih proizvoda a proizvođači su dužni da dokažu da njihovi proizvodi nisu štetni ili da za njih ne postoje nikakve alternative.

Internet stranice o organizacijama civilnog društva:

http://ec.europa.eu/transparency/civil_society/

» na ovoj internet stranici su dostupne informacije o pitanjima vezanim za konsultacije i dijalog evropske komisije sa civilnim društvom.

https://civilsocietyeurope.eu/

» Mreža koja okuplja evropske platforme i mreže organizacija civilnog društva angažovanih u različitim oblastima građanskog delovanja i rešavanju pitanja koje brinu građane

sOCijalni partneri

socijalni partneri učestvuju u socijalnom dijalogu preko svojih evropskih federacija, npr. evropske konfederacije sindikata, organizacije poslodavaca „Businesseurope“ i evropskog centra za javne poslodavce i usluge od opšteg interesa.

• Evropska konfederacija sindikata (European Trade Union Confederation (EtUC), koja je formirana 1973, predstavlja većinu nacionalnih konfederacija i federacija sindikata u okviru eu, kao i određenim zemljama koje nisu članice eu. Ona koordinira njihovim radom na evropskom nivou u smislu unapređenja socijalnih standarda i mogućnosti za radnike.

49

Ostale sindikalne strukture deluju pod pokroviteljstvom etuC, npr. Eurocadres, evropska federacija penzionisanih i starih lica (the European Federation of Retired and Elderly Persons (eFrep/Ferpa)), UniEuropa i brojni Međuregionalni sindikalni saveti (InterRegional Trade Union Councils (irtuC)).

www.etuc.org

• BusinessEurope (Konfederacija evropskog biznisa), koja je formirana 1958. pod imenom „unija industrija evropske zajednice“, predstavlja organizacije poslodavaca u eu i određenim zemljama koje nisu članice eu.

www.businesseurope.eu

• Evropski centar poslodavaca i preduzeća koji pružaju javne usluge i usluge od opšteg interesa (European Centre of Employers and Enterprises providing Public Services and Services of general interest (CEEP), osnovan 1961, zastupa interese javnih subjekata i javnih ili privatnih preduzeća koja pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa (npr. zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, stambeno zbrinjavanje, prevoz, vodu, itd.)

www.ceep.eu

socijalni dijalog se na nivou cele evrope razvio u istinsko mesto za pregovore 1985. godine, kada je pokrenut dvostrani socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca koji je promovisao žak delor, tadašnji predsednik evropske komisije.

položaj socijalnih partnera je ojačan Matrihtskim i amsterdamskim ugovorom a socijalni dijalog je postao nužni deo Evropskog socijalnog modela. direktive o roditeljskom odsustvu, radu sa nepunim radnim vremenom i ugovorima na određeno vreme su sve posledice socijalnog dijaloga na nivou eu.

lisabonskim ugovorom je dodatno olakšan socijalni dijalog. u njemu se, na primer, utvrđuje da socijalnom dijalogu doprinosi tripartitni socijalni samit o rastu i zapošljavanju, koji okuplja predstavnike evropske komisije, saveta eu i socijalnih partnera.

Evropski ekonomski i socijalni komitet, koji predstavlja socijalne partnere i civilno društvo, i komitet regiona, koji čine lokalni političari raznih država članica, takođe su uključeni u socijalni dijalog u savetodavnom svojstvu.

s obzirom na značaj evropskog zakonodavstva u ekonomskom sektoru, evropske delegate imaju socijalni partneri, poljoprivredne komore i trgovinske i industrijske komore, kao i velika udruženja, vodeća preduzeća i obrazovni i istraživački centri. pored ovih stručnih tela ili interesnih grupa, svaki građanin može da kontaktira lokalne informacione centre kojima rukovode institucije ili OCd.

50

lOkalni inFOrMaCiOni Centri i Mesta za rasprave O evrOpi

Omladinski informacioni centri širom evrope su povezani preko Eurodesk-a, mreže koja daje informacije o mogućnostima koje evropa pruža svojim mladim ljudima.

https://eurodesk.eu/

evropska komisija akredituje i podržava rad stotina informacionih centara Europe Direct, Informacionih centara EU, centara tima Evrope (Team Europe) i Evropskih dokumentacionih centara.

https://europa.eu/european-union/contact_en

Širom evrope postoje brojne OCd koje svakodnevno ulažu napore u objašnjavanje i podsticanje rasprave o aktuelnoj evropskoj politici i pitanjima.

i Međunarodni evropski pokret navodi svoje članice – udruženja koja rade na promovisanju izgradnje evrope.

tV kanal Euronews se specijalizovao za evropska pitanja i emituje program na trinaest jezika.

http://www.euronews.com/

Francusko-nemački kanal arte takođe emituje širok dijapazon programa o evropi iz međukulturalne perspektive. zahvaljujući svojim dopisnicima u Briselu, strazburu i vodećim evropskim prestonicama, brojni mediji u državama članicama kontinuirano prate evropske poslove.

http://www.arte.tv/guide/en/?country=Fr

51

2 – evrOpske OrGanizaCije: savet evrOpe i evrOpska unija

iako je istorija evropskih integracija dugačak proces, formiranje nadnacionalnih organizacija je novijeg datuma.

po okončanju drugog svetskog rata, odlučnost da se stavi tačka na stalne sukobe među evropljanima dovela je do formiranja brojnih organizacija zasnovanih na saradnji. pokazalo se da su među njima od najvećeg značaja savet evrope i evropska unija, zbog svoje opšte nadležnosti i političke dimenzije.

savet evrOpe

Formirana 1949. godine, ova prva evropska organizacija10 osmišljena je kako bi jačala i štitila načela evrope odlučne da okrene leđa ratu i totalitarizmu.

savet evrope se od samog početka afirmisao kao međunarodna, međuvladina organizacija koja odluke donosi jednoglasno. Godine 1950. je usvojio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, tekst od izrazitog značaja u kojem su utvrđena osnovna načela humanističke evrope.

Evropski sud za ljudska prava (ESLjP) je deo saveta evrope ali je nezavisan. Formiran je kako bi obezbedio poštovanje evropske konvencije o ljudskim pravima (vidi drugi deo o vrednostima).

njegove odluke imaju značajan uticaj na države članice. savet evrope je takođe ustanovio standard zabrane smrtne kazne koji je obavezujući za njegove države članice.

savet evrope takođe radi na podsticanju slobode izražavanja i medija, slobode udruživanja, ravnopravnosti i zaštite manjina. pokreće kampanje o pitanjima poput zaštite dece, govora mržnje na internetu i prava roma, najveće manjine u evropi.

sedište saveta evrope se nalazi u strazburu. Godine 2017. je imao 47 država članica, uključujući sve države članice eu.

kada je reč o ljudskim pravima, sud pravde evropske unije (vidi niže) uvek uzima u obzir odluke esljp.

www.coe.int

10 savet evrope ne treba mešati sa evropskim savetom, organom evropske unije. potonjeg čine predsednici država ili vlada država članica eu.

52

Od ezuč dO eu

imajući u vidu da je savet evrope međuvladina organizacija, pobornici ujedinjene evrope su 1950. smatrali primerenim da formiraju jednu nadnacionalnu organizaciju koja će biti integrisana u većoj meri.

koncept Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ) je posle drugog svetskog rata razvio žan Mone a zatim ga je robert Šuman proglasio u svojoj deklaraciji od 9. maja 1950.11 Cilj je bio da se formira zajedničko tržište za ugalj i čelik, dva glavna privredna resursa u to vreme, najviše kako bi se kontrolisala proizvodnja oružja i sprečio dalji rat između Francuske i nemačke. potiče iz načela koje je formulisao robert Šuman: „Evropa neće biti stvorena odjednom ili u skladu sa jednim planom. Biće građena kroz konkretna postignuća kojima će se prvo stvoriti de facto solidarnost.”12

iako obim nadležnosti ezuč danas može delovati prilično ograničen, bio je to prvi put da su Pariskim ugovorom iz 1950. države (nemačka, Belgija, Francuska, italija, luksemburg i holandija) voljno poverile neke nadležnosti vrhovnom organu vlasti evropske zajednice za ugalj i čelik, nadnacionalnoj instituciji i prethodnici evropske komisije.

u cilju proširenja delokruga ove institucije i nakon neuspeha projekta formiranja evropske odbrambene zajednice (eOz), rimskim ugovorom iz 1957. je formirana Evropska ekonomska zajednica. njime se reafirmisalo načelo političkih integracija. Međutim, ovaj je ugovor prvenstveno imao za cilj formiranje zajedničkog tržišta koje će kasnije postati jedinstveno tržište. njegova je svrha bila da podstiče slobodno kretanje dobara, usluga, kapitala i radnika.

kada je reč o građanima eu, potpisivanje sporazuma o formiranju „Šengen zone“ 1985. godine je ljudima olakšalo putovanje iz jedne države članice u drugu. nisu sve države članice eu potpisale ovaj sporazum do 2017. neke, poput uk i irske, ne žele da ga potpišu; druge (Bugarska, rumunija, kipar i hrvatska) još nisu primljene. s druge strane, potpisale su ga neke zemlje koje nisu članice eu (norveška, island, Švajcarska i lihtenštajn).

proces integracija je nastavljen usvajanjem nekoliko ugovora država članica:

• 1986: potpisivanje jedinstvenog akta (stupio na snagu 1987)

jedinstveni akt je imao za cilj da formira jedinstveno tržište. njime su takođe uvedene nova područja nadležnosti.

11 zato se sada dan evrope slavi 9. maja. 12 vidi prvi deo o istoriji

nevladina: saradnjanadnacionalna: integracija

53

• 1992: potpisivanje Mastrihtskog ugovora (stupio na snagu 1993)

Mastrihtskim ugovorom je stvoreno evropsko državljanstvo i evropska unija kakvu danas poznajemo.

• 1997: potpisivanje amsterdamskog ugovora (stupio na snagu 1999)

amsterdamskim ugovorom su proširene oblasti nadležnosti eu i konsolidovana je njena socijalna dimenzija. njime je evropski parlament zadobio veća ovlašćenja.

• 2001: potpisivanje Ugovora iz nice (stupio na snagu 2003)

razmatrajući buduće članstvo dvanaest zemalja Centralne i istočne evrope, ugovor iz nice je prvenstveno imao za cilj da unapredi funkcionisanje institucija. samo je delimično u tome uspeo.

• 2005: neuspeh Ustavnog ugovora

s obzirom na to da brojne države članice nisu bile zadovoljne ugovorom iz nice, formirana je konvencija o budućnosti evrope. Ona je dovela da izrade ustavnog ugovora 2003. godine, koji nije usvojen zbog negativnih rezultata referenduma održanih u holandiji i Francuskoj.

• 2007: potpisivanje Lisabonskog ugovora (stupio na snagu 2009)

nakon neuspeha ustavnog ugovora je sazvana međuvladina konferencija radi pripreme lisabonskog ugovora, koji je sadržao delove prethodnog nacrta koje su svi prihvatili: povelju o osnovnim pravima, proširenu nadležnost evropskog parlamenta, uvođenje funkcije predsednika evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, mogućnost daljeg proširenja eu, mogućnost napuštanja eu …

eu je 2017. imala 28 država članica13, nakon sedam uzastopnih krugova proširenja. pored država članica, još sedam zemalja14 se nalazi u postupku priključenja eu.

13 države članice po redosledu po kojem su pristupile EEZ i Evropskoj uniji: Francuska, nemačka, italija, Belgija, holandija luksemburg, 1973: danska, irska, ujedinjeno kraljevstvo; 1981: Grčka; 1986: Španija, portugalija; 1995: austrija, Finska, Švedska; 2004: poljska, češka, slovačka, slovenija, Mađarska, estonija, letonija, litvanija, Malta, kipar; 2007: Bugarska, rumunija; 2013: hrvatska

14 Pet država kandidata: albanija, Crna Gora, srbija, Makedonija i turska. dve države potencijalni kandidati: Bosna i hercegovina i kosovo* (ovaj naziv ne utiče na stavove o statusu i u skladu je sa rezolucijom saveta bezbednosti un br. 1244/99 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti kosova)

54

instituCije evrOpske unije shOdnO lisaBOnskOM uGOvOru

institucionalna struktura eu, formirana po osnovu svih potpisanih ugovora počev od rimskog ugovora (1957.), ima za cilj da pomiri različite ciljeve i interese država članica. razne političke i ekonomske krize ponekad osujećuju napredovanje ka dubljim integracijama.

sledi opis i razmatranje sledećih tela eu a u skladu sa njihovim redosledom u lisabonskom ugovoru:

- evropski parlament,- evropski savet,- savet evropske unije,- evropska komisija, - sud pravde evropske unije,- evropski revizorski sud, - evropska centralna banka.

www.europa.eu

Evropski parlament

shodno lisabonskom ugovoru, evropski parlament (ep) čini 750 članova i jedan predsednik, koje građani svake države članice neposredno biraju svakih pet godina.

političke grupe formirane u okviru ep nakon evropskih izbora pokrivaju čitav dijapazon političkih tendencija prisutnih u eu. posredstvom evropskog parlamenta, građane ne zastupaju samo njihove nacionalne vlade pri savetu eu već i političari organizovani po osnovu političkih afiniteta a ne državljanstva.

Ovlašćenja evropskog parlamenta rastu otkad je prvi put izabran na opštim izborima 1979. i doprinose povećanju zastupljenosti građana na evropskom nivou. On, na primer, sada igra ključnu ulogu u sledećim aspektima:

• demokratskoj kontroli: predsednik i članovi evropske komisije ne mogu biti imenovani na funkciju bez odobrenja ep

ne postoji samo jedan lider koji predstavlja evropsku uniju. između predsednika evropskog parlamenta, predsednika evropskog saveta i predsednika evropske komisije ne postoji hijerarhija.

55

• zakonodavnom: „postupak zajedničkog odlučivanja“ sa savetom eu o većem broju značajnih oblasti zakonodavstva

• Budžetskom: evropski parlament ima mogućnost da usvoji ili odbije projektovani budžet koji mu podnosi evropska komisija

lisabonskim ugovorom je ojačana i uloga nacionalnih parlamenata. shodno „načelu supsidijarnosti“15, eu može da interveniše samo u oblastima u kojima je delotvornija od država članica. po osnovu ovog načela, nacionalni parlamenti mogu da osporavaju zakonodavstvo eu.

evropski parlament se, međutim, suočava sa sledećim izazovom: da poveća poverenje između građana i institucija eu.

www.europarl.europa.eu

Evropski ombudsman

Funkcija evropskog ombudsmana je formirana u skladu sa Mastrihtskim ugovorom. evropski parlament je 1995. izabrao prvog ombudsmana a on, kao i članovi parlamenta, ima petogodišnji mandat i može biti ponovo izabran. njegova je uloga da posreduje između evropskih građana i institucija. Mogu da mu se obrate i sva preduzeća, udruženja ili druga tela, sa zakonskim sedištem na teritoriji eu.

www.ombudsman.europa.eu

Evropski savet

evropski savet čine predsednici država ili vlada, drugim rečima, politički lideri država članica. kao što je navedeno u lisabonskom ugovoru, evropski savet svojim rezolucijama „Evropskoj uniji daje podsticaj potreban za njen razvoj i utvrđuje smernice i opšte političke prioritete“. iako ne usvaja konkretno zakonodavstvo, on uobličava buduću politiku eu. zakonodavnim aktivnostima se bave evropski parlament i savet eu (vidi dole).

lisabonskim ugovorom je uvedena jedna bitna novina: funkcija predsednika Evropskog saveta, kog evropski savet imenuje na period od dve i po godine i koji samo jedanput može biti ponovo izabran na tu funkciju.

15 vidi odeljak o područjima nadležnosti eu.

56

visoki predstavnik unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, još jedan položaj uveden lisabonskim ugovorom, sa predsednikom evropskog saveta deli dužnost predstavljanja eu na eksternim sastancima. Ovaj „ministar spoljnih poslova“ eu takođe vrši funkciju potpredsednika evropske komisije i zadužen je za evropsku službu za spoljne poslove, kao aktera diplomatskih misija eu u zemljama koje nisu članice eu.

www.european-council.europa.eu

www.european-council.europa.eu/the-president.aspx?lang=fr

https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage_en

savet Evropske unije

Ovo telo, koje se obično naziva „savetom“, formirano je rimskim ugovorima. svaku državu članicu predstavlja stručnjak na ministarskom nivou, koji je specijalizovan za oblast politike o kojoj se raspravlja (poljoprivredu, saobraćaj…). sve veća integracija zajednice je dovela do promena u postupku odlučivanja. lisabonskim ugovorom je uveden sistem dvostruke većine radi olakšanja zakonodavnog procesa. Odluka je ratifikovana ako za nju glasa 55% država članica u kojima živi najmanje 65% stanovništva eu. Ovaj se sistem primenjuje od 1. novembra 2014.

savet odražava stavove pojedinačnih država članica.

svakih šest meseci jedna država članica eu preuzima predsedavanje savetom ministara. Ovim sistemom se svakoj zemlji daje mogućnost da oblikovanjem dnevnog reda eu igra važnu ulogu na evropskoj sceni.

www.consilium.europa.eu

Evropska komisija

razvivši se iz vrhovnog organa vlasti ezuč, evropska komisija predstavlja prvu nadnacionalnu instituciju u okviru evropske strukture odlučivanja koja se sastoji od više nivoa. nju čine po jedan Komesar svake države članice, koji se zakleo da će zastupati opšte interese EU u celini a ne svoje države.16 svaki komesar vrši mandat uz pomoć Generalnih direkcija (Gd). One predstavljaju upravne grane koje se bave određenim oblastima aktivnosti.

16 shodno lisabonskom ugovoru, njihov će broj biti ograničen na dve trećine država članica izuzev ako evropski savet ne odluči drugačije. evropski savet je međutim 2009. godine odlučio da broj komesara treba i dalje da bude jednak broju država članica.

57

na čelu evropske komisije se nalazi predsednik, koji uživa podršku većine članova evropskog parlamenta.

komisija je nadležna za:

• unapređenje opštih interesa eu,

• normativna pitanja: unapređenje integracija zahvaljujući svom monopolu na zakonodavne inicijative,

• „čuvanje ugovora,“ i po potrebi, pokretanju postupka protiv preduzeća ili države članice pred sudom pravde eu (vidi dole) ,

• izvršna pitanja: da obezbeđuje administrativno i finansijsko upravljanje,

• Međunarodna pitanja: da predstavlja eu na međunarodnom nivou.

www.ec.europa.eu

sud pravde Evropske unije

načelo vladavine prava je od naročitog značaja u suprotstavljanju autoritarizmu i proizvoljnom odlučivanju. pravilima se stvaraju obaveze, ne samo za građane, već i za države članice i samu eu.

sud pravde, sa sedištem u luksemburgu, predstavlja sudsku vlast eu. On ima nadnacionalna ovlašćenja da štiti poštovanje evropskog prava i tumači i primenjuje ugovore eu. postupak pred njim mogu da pokrenu države članice, institucije, kao i fizička ili pravna lica. nacionalni pravosudni organi se sa njim mogu konsultovati o pravilnom tumačenju određene odluke ili valjanosti akta institucije eu.

sud od svog osnivanja 1952. igra izuzetno važnu ulogu u pripremi evropskog prava zasnovanog na pojmu opštih evropskih interesa. često postavlja nove standarde u primeni propisa. takođe je značajno doprineo izradi zakona o zaštiti konkurencije.

www.curia.europa.eu

Evropski revizorski sud

zakonska kontrola postupaka eu obuhvata i finansijska pitanja. zato je 1977. formiran evropski revizorski sud, kako bi nadgledao račune evropske unije. On nema nikakva sudska ovlašćenja, već o finansijskim nepravilnostima obaveštava savet eu, evropski parlament i druge institucije.

www.eca.europa.eu

58

Evropska centralna banka (ECB)

Ova banka, uspostavljena 1998. godine, upravlja jedinstvenom evropskom valutom, evrom, koji je uveden 1999. devetnaest država članica se do 2017. odreklo svojih nacionalnih valuta u korist evra. nezavisnost eCB je zajemčena evropskim ugovorima. Međutim, u lisabonskom ugovoru se naglašava da je „njen glavni cilj da očuva stabilnost cena, i da, ne dovodeći u pitanje ovaj cilj, podupire opštu ekonomsku politiku EU u skladu sa načelom otvorene tržišne privrede u kojoj konkurencija nije ograničena“.

eCB ne treba mešati sa Evropskom investicionom bankom (EIB), koja je osnovana kako bi davala zajmove za finansiranje javnih i/ili privatnih projekata od koristi za ekonomski razvoj eu, njenih država članica, kao i partnerskih zemalja i država kandidata.

www.ecb.int

savetOdavna teladva savetodavna tela - evropski ekonomski i socijalni komitet i komitet regiona - doprinose demokratskom životu eu iako njima samima nije priznat status „institucije“.

Evropski ekonomski i socijalni komitet (EEsK)

Formiran 1957. kada su potpisani rimski ugovori, eesk je konsultativno telo koje predstavlja poslodavce i organizacije radnika i druge interesne grupe (npr. potrošače). njegovi se članovi biraju na pet godina. Oni zajedno predstavljaju organizovano civilno društvo.

Osnovna svrha ovog tela je da vrši konsultativnu funkciju za evropsku komisiju, evropski parlament i savet eu u vezi sa ocenom politike. Ono se u tom cilju oslanja na stručnost i praktično iskustvo svojih članova. Može da izražava mišljenje, bilo na sopstvenu inicijativu ili na zahtev drugih institucija eu.

www.eesc.europa.eu

Komitet regiona (Kr)

Cilj ovog tela, osnovanog 1994. godine, je da uključuje lokalna i regionalna tela u postupak odlučivanja na nivou eu. njegovi članovi su nosioci regionalne i lokalne vlasti, koje eu imenuje na pet godina a kandiduju ih države članice.

kr mora biti konsultovan u vezi sa svakom odlukom eu o pitanjima koja utiču na lokalna i regionalna ovlašćenja, npr. u vezi sa regionalnom politikom, zaštitom životne sredine, obrazovanjem i saobraćajem. Ovo telo daje svoja mišljenja na isti način kao i eesk.

Ovo telo ima dvojaku ulogu. prenosi stavove eu preko lokalnih mreža i obratno, evropskom nivou prenosi mišljenja političara koji se blizu svog biračkog tela.

većina regiona je predstavljena u Briselu, bilo pojedinačno ili kolektivno, radi promovisanja svojih interesa u evropskim institucijama.

www.cor.europa.eu

59

3 – pOdručja nadležnOsti i pOstupCi Odlučivanja evrOpske unije

pOdručja nadležnOsti evrOpske unije

države članice odlučuju o područjima nadležnosti eu primenom jednog složenog mehanizma. u lisabonskom ugovoru su u tom pogledu pružena neka važna razjašnjenja ugovora o evropskoj uniji (ueu) i ugovora o funkcionisanju evropske unije (uFeu).

ugovor o funkcionisanju evropske unije (uFeu) sadrži sveobuhvatni spisak za svaku kategoriju nadležnosti. postoje, opšte uzev, tri velika područja nadležnosti:

• Ekskluzivna nadležnost EU

eu može da usvaja propise o ovim područjima a države članice to ne mogu izuzev kada ih eu za to ovlasti. ta područja, na primer, obuhvataju carinsku uniju, zajedničku trgovinsku politiku ili monetarnu politiku država članica u evro zoni.

• Zajednička nadležnost

propise u ovim područjima mogu da usvajaju i države članice i eu. Međutim, ako eu vrši svoju nadležnost u nekom području pod zajedničkom nadležnošću, države članice prestaju da je vrše i ne mogu ponovo početi da preduzimaju korake dok se eu ne odrekne svojih prava u toj stvari. to su, na primer, područja jedinstvenog tržišta, očuvanja životne sredine, energetike, poljoprivrede, slobode, bezbednosti i pravde.

• Podrška ili koordinacija

eu može da interveniše u ovim područjima kako bi koordinirala ili dopunila aktivnosti država članica, a da pri tom ne utiče na njihov suverenitet. to su, na primer, područja kulture, turizma i obrazovanja.

u ugovoru o evropskoj uniji (ueu) su takođe utvrđena tri važna načela:

• Načelo dodele nadležnosti

u načelu dodele (ili pripisivanja) nadležnosti je naglašeno ograničenje. eu može da interveniše (konkretno, u smislu zakonskog uređivanja ili usvajanja obavezujućih odluka) samo u područjima aktivnosti koji su joj izričito povereni ugovorima.

60

Od usvajanja rimskog ugovora je došlo do širenja područja nadležnosti zajednice i jačanju njenih ovlašćenja.

• Načelo supsidijarnosti

Ovo je načelo uvedeno evropskim jedinstvenim aktom a konsolidovano je Mastrihtskim i amsterdamskim ugovorima. po njemu, eu može da interveniše samo ako države članice ne mogu na zadovoljavajući način da ostvare ciljeve potencijalnog delovanja ili ako je delovanje na evropskom nivou od većeg značaja. Ovo je načelo bitno samo kada eu nema isključivu nadležnost.

Ovo je načelo ojačano u lisabonskom ugovoru, zahvaljujući ovlašćenju koje je njime dato nacionalnim parlamentima da se staraju o poštovanju ovog načela.

• Načelo srazmernosti

Ono podrazumeva da delovanje eu ne sme ni po sadržaju ni po obliku prevazići okvir neophodan za ostvarenje ciljeva ugovora. eu stoga ne sme da usvaja mere koje su restriktivnije i/ili podrobnije od onog što je zaista nužno da bi se ostvarili utvrđeni ciljevi zakonodavstva.

i na kraju, ali ne manje važno, jasno je da evropska unija igra ulogu u skoro svakoj oblasti našeg svakodnevnog života u nekom obliku i na nekom nivou angažovanja. zaista, utvrđen je određeni broj konkretnih politika, poput zajedničke poljoprivredne politike, socijalne politike, energetske politike, itd.

pOstupCi Odlučivanja u evrOpskOj uniji

poznavanje evropskih institucija i oblasti delovanja eu je važno, ali nije dovoljno da bi se shvatili mehanizmi i načela koji leže u osnovi usvajanja širokog dijapazona odluka svakog dana.

u okviru evropske unije koegzistiraju dve vrste logike, nadnacionalna i međuvladina. Međuvladina logika se odnosi na odlučivanje koje akcenat stavlja na nacionalni nivo, dok se načelo nadnacionalnosti odnosi na zastupanje interesa koji sežu dalje od nacionalnog nivoa. način na koji se propisi usvajaju zavisi, između ostalog, od toga da li su određena pitanja po svojoj prirodi više nadnacionalna ili međuvladina.

• redovan zakonodavni postupak (postupak zajedničkog odlučivanja)

ideja redovnog zakonodavnog postupka je zasnovana na apsolutnoj jednakosti saveta eu i evropskog parlamenta. komisija je u ovom postupku zadužena za izradu zakonskog predloga (uredbe, direktive i odluke) koju podnosi obema institucijama. One zatim moraju da postignu saglasnost o usvajanju teksta.

61

• Postupak konsultacija

Ovaj se postupak odnosi na ograničeni broj oblasti zakonodavstva, poput izuzeća na unutrašnjem tržištu i propisa o zaštiti konkurencije. evropski parlament igra manje značajnu ulogu u postupku konsultacija nego u redovnom postupku. shodno ovom postupku, parlament mora da odobri ili odbije predložene amandmane na nacrt koji mu prosleđuje savet. Mišljenje parlamenta nije obavezujuće po savet a ep nastupa isključivo u svojstvu konsultativnog tela.

• Postupak davanja saglasnosti

parlament u postupku davanja saglasnosti prihvata ili odbija predloženi akt ali ga ne može menjati. akt koji je parlament odbio ne može biti usvojen. postupak davanja saglasnosti parlamentu daje pravo veta. evropski parlament primenjuje ovaj postupak u pogledu pristupanja ili povlačenja država članica iz eu.

• otvoreni metod koordinacije (oMK)

Ovaj metod se podudara sa čisto međuvladinim postupkom koordinacije. uveden je kako bi državama članicama omogućio da usaglašavaju svoju politiku bez potrebe da se pridržavaju restriktivnih standarda. evropski parlament i sud pravde ne igraju bukvalno nikakvu ulogu u procesu OMk.

• Pojačana saradnja

načelo pojačane saradnje uvedeno je u odgovor na izazove izazvane sve većim brojem država članica i teškoćama postizanja kompromisa u oblastima u kojima se mora postići jednoglasnost. Ovaj mehanizam se može koristiti radi uspostavljanja saradnje u nekoj oblasti čak i kada ne žele sve države da učestvuju. takvu saradnju može da uspostavi najmanje devet država članica eu. kritikovana je jer može dovesti do podele eu, ali osnovna ideja je da će saradnja postepeno privući i države koje joj u početku nisu bile sklone. Ovaj je postupak odobren po pitanju propisa o razvodu i patentima, kao i za uvođenje poreza na finansijske transakcije.

62

4 – dOstiGnuĆa evrOpske unije

izgradnja evropske zajednice je dovela do dugoročnog mira i brojnih političkih, ekonomskih i socijalnih dostignuća, od kojih danas svaki evropski građanin može imati koristi. dugačak je to spisak, od borbe protiv diskriminacije do prava radnika, od poljoprivrede i razvoja sela do saobraćaja, od zdravstvene zaštite do zaštite potrošača.

slede neki od najreprezentativnijih primera tih dostignuća:

strateGija evrOpa 2020

evropa 2020 je strategija rasta eu. eu je postavila pet ciljeva koje treba da ostvari do 2020. godine:

1. zapošljavanje

- podići stopu zaposlenosti stanovništva starosti od 20 do 64 godine na 75%

2. istraživanje i razvoj

- povećati procenat Bdp-a koji se ulaže u istraživanje i razvoj na 3% Bdp-a eu

3. klimatske promene i energetska održivost

- smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20% (ili čak 30% ako uslovi to dozvoljavaju) u odnosu na 1990-tu godinu

- povećati udeo obnovljivih izvora energije za 20%

- povećati energetsku efikasnost za 20% 4. Obrazovanje

- smanjiti stopu ranog napuštanja škole na ispod 10%

- povećati udeo visokoobrazovanog stanovništva starosti od 30 do 34 godine na najmanje 40%

5. Borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti

- smanjiti broj siromašnih i ljudi u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti za najmanje 20 miliona

http://ec.europa.eu/europe2020/europe-2020-in-a-nutshell/targets/index_en.htm https://ec.europa.eu/info/strategy/european-semester/framework/europe-2020-strategy_en

63

MOBilnOst i OBuka

evropa ima dugu istoriju međukulturalne mobilnosti, naročito trgovaca, zanatlija i studenata. eu nastavlja ovu tradiciju i razvija programe koji su svima dostupni, naročito mladima. Oni su osmišljeni za đake, studente, polaznike obuke, mlade volontere, nastavnike, predavače, umetnike, itd. imaju za cilj njihovo stručno osposobljavanje pri čemu razvijaju svest o evropejstvu.

Bolonjski proces, pokrenut 1999. godine, ima za cilj da unapređuje razmenu univerzitetskih studenata, profesora i istraživača. njime se povezuju univerzitetski sistemi kako bi ostvarili zajedničke standarde. doveo je do formiranja evropskog područja visokog obrazovanja (epvO) i uspostavljanja zajedničkog sistema bodova za studijske programe, evropskog sistema prenosa bodova (espB). sve u svemu, njime se promoviše najšira moguća mobilnost studenata.

Erazmus +

zahvaljujući programima mobilnosti erazmus, više od tri miliona evropskih studenata je u poslednjih trideset godina, od 1987. godine, studiralo i na drugim a ne samo na svojim matičnim fakultetima u domovini. Godine 2017. je čak trideset i tri zemlje učestvovalo u ovom programu, u okviru kojeg su kreirane inovativne metode nastave i obuke, nove usluge pomoći studentima i inovacije u istraživanju i saradnji između univerziteta i poslovnog sektora. nastavno i drugo osoblje u ustanovama višeg obrazovanja takođe može da iskoristi prednosti programa erazmus. kod mnogih od onih koji su od njega imali koristi, ove su razmene doprinele razvoju evropskog građanstva koje se još nalazi u povoju. Ovaj je program proširen i obuhvata druge zemlje istočnog i južnog partnerstva i zapadni Balkan.

Godine 2014. je spajanjem jednog broja ranijih programa mobilnosti eu formiran novi program erazmus+. On nastavlja da otvara kulturne granice na osnovu istorije kontinenta, povećavajući znanje i uzajamno razumevanje među evropljanima u njihovom svakodnevnom životu.

usput vredi pomenuti i Evropski korpus solidarnosti. Ova inicijativa pripada programu erazmus+. Ona omogućava većem broju mladih da učestvuju u čitavom dijapazonu aktivnosti solidarnosti, bilo putem volontiranja ili sticanja radnog iskustva. ima za cilj da rešava izazovne situacije, poput obnove kuća posle prirodnih katastrofa.

http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/node_en

Evropski volonterski servis (evs) deo je erazmus+. On mladima od 17 do 30 godina starosti nudi prilike i pomoć da putuju u inostranstvo i učestvuju u volonterskim projektima. evs traje između dve nedelje i dvanaest meseci.

http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/opportunities-for-individuals/young-people/european-voluntary-service_en

64

Štaviše, učesnici u programu erazmus + dobijaju pojedinačne potvrde koje se zovu Youthpass a kojima se potvrđuje njihovo stečeno iskustvo i rezultati neformalnog učenja.

https://www.youthpass.eu/en/youthpass/https://europa.eu/youth/solidarity_en

Europass

europass čini pet dokumenata zahvaljujući kojima su veštine i kvalifikacije neke osobe razumljive u svakoj evropskoj zemlji (rezime, jezički pasoš, europass mobilnost, diploma i dodatak sertifikatu). Mogu ga koristiti učenici, studenti na plaćenoj stručnoj praksi, nastavnici, instruktori, radnici, rukovodioci odeljenja za ljudske resurse, agenti za zapošljavanje (tzv. lovci na glave), ljudi koji traže posao, itd. svih uzrasta i na svim nivoima.

https://europass.cedefop.europa.eu/documents/curriculum-vitae

GrađanstvO

program evropske komisije „Evropa za građane i građanke“ ima za cilj da promoviše evropsko građanstvo. prvobitno je bio zasnovan na bratimljenju gradova, sistemu koji je u tom pogledu dugo igrao važnu ulogu. i ovaj program ima za cilj da građane uključi u izgradnju evrope ujedinjene u svojoj kulturnoj raznolikosti i otvorenoj ka svetu. njegov je ambiciozan cilj da stvori evropski identitet zasnovan na već priznatim zajedničkim vrednostima, istoriji i kulturi.

http://ec.europa.eu/citizenship http://eacea.ec.europa.eu/index_en.php

kultura

program „Kreativna Evropa“ se usredsređuje na projekte i inicijative osmišljene radi jačanja kulturne raznolikosti evrope i razvoja njenog zajedničkog kulturnog nasleđa, posredstvom prekogranične saradnje među akterima i institucijama u oblasti kulture i audiovizuelnih medija.

u cilju podsticanja kulturne razmene, evropska unija razvija programe mobilnosti koji umetnicima i stručnjacima u ovom sektoru omogućavaju da putuju u inostranstvo.

https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/

65

svakOdnevni živOt

Mada se možda ne primećuje, izgradnja evropske zajednice značajno utiče na svakodnevni život sve većeg broja ljudi u evropskoj uniji. sledi nekoliko primera tih poboljšanja.

Putovanje u druge zemlje

danas je moguće bez pokazivanja pasoša slobodno putovati po državama članicama eu koje su potpisnice Šengenskog sporazuma (iz 1985.), kao i Švajcarskoj, islandu, norveškoj i lihtenštajnu. kada zakonito uđete u Šengen zonu, slobodni ste da odete u bilo koju zemlju Šengena bez prolaska kroz graničnu kontrolu.

Evropska zdravstvena knjižica

zahvaljujući ovoj knjižici, državljani eu imaju pravo na lečenje u bilo kojoj zemlji eu u kojoj se nalaze a troškove pokriva njihovo nacionalno zdravstveno osiguranje.

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catid=509&langid=en

Ukidanje tarife za roming („romuj kao da si kod kuće“)

suočeni sa odlučnošću evropske komisije, saveta i parlamenta, operateri mobilne telefonije su od 2007. smanjili svoje tarife za više od 90% za odlazeće i dolazeće pozive, odlazeće sms-ove i preuzimanje podataka. Od 15. juna 2017. nije dozvoljeno naplaćivati nikakvu tarifu za roming. evropljani plaćaju istu cenu kod kuće i kada su na putu.

jeftiniji vazdušni saobraćaj

pokrenuta krajem osamdesetih godina 20. veka, deregulacija sektora saobraćaja bila je kolosalni zadatak zato što se sektor nalazio u rukama nacionalnih monopolista ili je podlegao propisima o cenama. deregulacija koja je usledila je imala spektakularne rezultate u oblasti vazdušnog saobraćaja. Broj avio prevoznika se povećao a cene karata dramatično pale, u najvećoj meri zahvaljujući cenama koje naplaćuju „lou kost“ kompanije. smanjenje troškova, međutim, nije ograničeno na cene karata.

Zaštita potrošača

potrošačima su potrebne garancije da će njihova prava biti zaštićena u slučaju bilo kakvih problema prilikom kupovine dobara i usluga od drugih zemalja eu. politika eu jemči visok nivo sigurnosti potrošača.

66

na primer, današnjim putnicima je zajemčena nadoknada putnih troškova i/ili smeštaja u slučaju da njihov let kasni, da je ukinut ili prebukiran.

https://europa.eu/european-union/topics/consumers_en

jedinstveni telefonski broj za hitne slučajeve

ljudi od 2000. mogu jednostavno da pozovu 112 sa fiksnog ili mobilnog telefona bilo gde u eu, bez potrebe da unesu pozivni broj za zemlju ili grad. Ovi su pozivi besplatni a operateri na telefonskoj centrali govore lokalni jezik, kao i engleski i francuski, i mogu brzo da utvrde mesto gde se osoba kojoj je potrebna pomoć nalazi.

Podizanje gotovine na bankomatima

troškovi podizanja gotovine na bankomatima i korišćenja kreditnih kartica su od 1. jula 2002. isti za nacionalne i prekogranične transakcije, premda trenutno samo u okviru evro zone.

*

* *

svi ovi konkretni primeri ukazuju na nesporan napredak ostvaren zahvaljujući aktivnostima evropske unije.

Mada možda zvuči kao kliše, evropska unija je, prevazišavši brojne krize i izazove, ipak omogućila evropljanima da dožive veći stepen mira i prosperiteta nego ikada ranije. ta su dostignuća postala moguća jer je prigrlila zajedničke vrednosti demokratije, vladavine prave i osnovnih prava.

Moramo imati u vidu da je evropska unija i dalje organizacija zasnovana na opštem pravu glasa, bilo posrednom ili neposrednom. kao takva, ona prirodno odražava političke trendove koji predstavljaju rezultat glasanja građana a koji su izraženi u postupcima parlamentaraca i nacionalnih predstavnika.

Mir, evropske vrednosti i dostignuća se, međutim, stalno suočavaju sa izazovima i ne treba ih uzimati zdravo za gotovo. naša je obaveza da očuvamo i oblikujemo pozitivno nasleđe evrope i da ga prenesemo narednim generacijama.

67

68

Documents

Kako razumeti ujedinjenu Evropu: Istorija, Vrednosti, Iskustva · Verski ratovi, dinastički sukobi i rađanje moderne države 3 – doba nacija i nusproizvodi nacionalizma Demokratija