Dragan Taškovski - Rađanje Makedonske Nacije

8/12/2019 Dragan Taškovski - Rađanje Makedonske Nacije

http://slidepdf.com/reader/full/dragan-taskovski-radanje-makedonske-nacije 1/227





























































































































































































































































































































































































































0 интересима своје пастве, о мухаџирењу њеrовоr частољубља � nо-

иу р ух у њему? е ли ље пример е ухи пстир и сју уху ецу nубли "Африкски ици или Мухџири и ле њих с ререњем Еекец З течест и рст! ри сттии псетеи лrрск Мкеия Сфия 194, 19 2)

2 еи с исм би у Мкеии и рм рих

nрпи бурски миистр

спљих псл у сме"Дклу

nслтм бурскм кеу темберу ктличк прпи к

иструмету устриске ле м прстру пише: "Аустриrур Немчке пут се се ише и ише слеиир и тиме

служи к и цетр рилчсти слеску рстибрл је Мкеију (кј је с Архиме пукт бурскр) премет сјих кциј и стремље. О тј циљ спр-и прек сје желеичкпруже плитике кјј је циљ Слу

. . . рек ктличке ре Је штитм устриЈе леМ. Ару цит. члк 5

25 Осим бурске рчке српске и ктличке ре у М-кеији рил је и румуск кј је у ммету к је срск

прп лучил ступ еерич еh пстил те ре-ултте И тре цил р кј се јил у Мке- ији ије срск еh је еерт се кже румуск!кр у Мкеији ем и 2 уцлх мкр је т

шк уи Ј су тле рили пкрем румускм Јеику читли и исли см rрчкм уљеи су крљестумије читим кмлексм р с сјим цил рм ик румуск р ме с ке у Мке

] м е реултт и у цилм и у литичкм смислуе ли ми (Вл Ћрђеиh Србиј и Турск ер 192 57и е прпе кјм је руки елеир и укурешт

реи и ееричи румуски nтрит Астл Мррит би је умуиј rур Немчке ме трује с урим тк би репустил Мкеију урим п услм бијечетруик Силистр Рушчук Шуме Вр Ажелркеск nитње сше стње решење еrр 9 3

2. Ст Нкиh nисм упуhе р Влу Ћрђеиhу П. бр 22 4. ецембр . ие чу се у Архиу САН е е п бр. 25.

27 Д су престици је мкеске ружие nрихтилисрњу с срскм лм см тј си е српскј мжемиети и и тчк кје је прихтил срск л реримfмђу престик Дружие и престик срске ле.

ре

rрм јеичкј кцији прти буrрштие у Мкеији�јем уст ие у еру српск л слсил сеу слдећем:

Д се иејстује Виске рте л се у рируи дају ноине на маке донском езику

2 Д се ри би хриске рхиепискије (ли е кшт је т ри . усе к буrрсе црке д ) к мкеске црке п штитм црирске тријршије п чију бирисиију птле мкеске ерхије

3 У културпрсетм житу мкеск р се утреб мкески јеик ли пшт ије јш литертуро

рђе

се ибце бурски ири се уеу српски З учитеље у мкеским шклм се пстју Мкеи кји е сту иити мкеск јеику n ктрлмч рекције "Мкески лист и рир.

199









З8 �оарзацја змеђу акедонства буrарства код М акедо-ц, коа Је започела ош крае nедесетих и nочетко шездесеи гда nрошлога века у М акедонј нје nрестала и код маке-донске емиграцие у Бугарској. Док су на једној стра и стварани &зи nробугарски оријентисани комитети и дружине под македон-ким имном, на другој страни стварале су се тајне или јавне дру-жине које су насупрот nрвима изражавале

македонску линијуУ овирима оваквих дружина налазе се и Тајно македонско друшв предвођен Евровим, Груnчевим, Попов, Карајововим, као � о _ са '. Пулевски: на челу затим Дружество у rраду Русе, које

е у оорби за м�кедонску националност nоказало видну актиност Н а ало ст, ни едно од ових изразито македонских друштава до даа ние nроучено да би осветлило многа nитања из овог мрачног nо а нае нацоналне сторје.

39. Клме Џамбазовск цт чланак. 40. Офејков, цит. дело 71 5

4. К Џамбазовски, цит. чланак.42 Извешај ссог конзула у Бољу Бодја

, посла С Гру-јиhу под ПО бр. 75 од 8 марта 1890, А рхив ДСИП Београд. 43 К. Џабазоси "Предисоијаа на македонсиот буквар из-

дВhеН во Цариград", рукопис чуван у Институу за националну исо-ру Соnе, сг, Сл 246

44. С. Димевски, Митроnолит скоnски Теодосиј ост (1846 1926) Скоnе 965 196

жвот деЈ

45. Извештај Бодија С Грујићу под ПП бр. 265 од 2. окобрахв ДСИП Београд46 Исто47 К Џабазовс, ц. чланак48 Ови млади људи гладни науке, који су у недостаку мае-

доких школа били уnисани у бугарск школама, одлазили су уБеоrрад да би избегли најсрамније национално nреображавање" ое су над њима обавал бугарск учте Међутм, одлазеhу Београд, они нсу нашл на оно што су очекал Уместо бугрске, дочекала х је срnска nропаганда Разочаран е много њх поново су пребегл у Софу да б тамо повл rлаве предгра. Мног су такође остал у Срб, а нек су чак кренулза акедонју Искушее је заста бло велко. еhна е под-легла, а сао ахрабр су успел да зде до аа

49 П Деков Македон в nрепската на проф М Дрнов.акедонск nреглед, Софя 1942 2 77

50. "Пре неколко дана пше Стојану Новакову срnск кон-зул у Солуну, П Карасоановh, овде се аво Панта Кондовћоом з Прлепа, бвш ученк солунске бугарске rмназе з разреда захтевајућ да га пошаемо у Србју тамо да nродуж'оловање Казао је да је сада у јануару заедно са још 8 друrовака разреда скучен з гмназе према еговм реЧI1а због тога што не могу да уче на буrарском језку желед раде : да им се предаје на љиховом домаhем дијалекту" (П. Сто-

јvв, Пеар поп Арсов Скопје 9, 5

51. К. Џамбазовси Нова М акедонија", Скопе 1960. од 1 2 и

З. јанара. .

52. Не само да је 1887

године мтрополт Теодос]е мао У Ца-

ау разговор са попом Спасетом Иr�мовим о .македонск п-

ть:м већ са Костом Груtеви ко е настоао да се з�енобе е само за покретаље македонске масе против еrзархие, Ј� Р!lакдоF н су Бугар, ве за обнову охрдске архепскопе,





rм а отишу ок им се не ислати оно што о иховим ачунимамају nиити на име лата и чиених тошкова" Извештај Васиљевиhа Ст оваковићу, чуван у архву ДСИП, Беоrрад nод Пбр З58 Битољ, 29 фебуаа 1895) Да би што више извукли користио азни х nоагани и како каже Ст. оваковић, добили забааванвца од било кога, они су се често nоказивали као сироиња и при -

•

кривали сво каитал, као што ]е то чинила црквено-школска о-mтина у Стузи, а имала е каnитал од 230 000 фанака у скадарскојwтеион и (Ст. оваковић, извештај министру В Ћођеви у, уван

у Аху ДСИП Беоrрад, Посланство у Цаиrаду, Коnибух за 1888,о П б. 104 од 26. маа 1888)

70 Стојан Новаковић, Балканско тање и мање истори јско-потке белешке о Балканском nолуоству, 48

7 Када је изашао пви бро часоnиса оза јауара или оетком фебуара 1891 одине, дигла се рава хака ротив акеонске националне идеолоrие, коу су редставници млае макеонске джаве хтели изнети пред јавност. Оран влае Стамболовалобода у едно чланку без отиса, изнео је устваи оно што сене оже виети ни у сао рвом боу часописа оза ареаеитаве интелигенцие, читавог бугаског народа стои у ланку

засада су окренути глухо, бешмно боби за бугасконационално

еинство; троши се новац и снаге и наона енегија у тој борбиса Србима и Грцима; не штеди се ништа да би обедила иеа о томеа је Бугари из Македоније, Тракије и Мизие син једне исте маке,угарске да он има исте обиаје, нарав език олитичка стемљеаи иеале При свеу томе уои те засада моалне бобе у бугаскојестон и, у сру Бугарске поавили су се људи кои настое даокваре плодове виегодишњих настоаа, а докажу да су македонски Бугари nосебна нациа, са nосебним језиком, са осебниисторискм задаа! Прошле оие када е Петебурrу изашла карта г Комарова, којо су македонски Бугари били nриказани као македонски Словени, цео се бугаски свет узбудио због

тога насиља над историско и етноrрафско nавдом, сви смо ми•

звикнули да су Руси, желеи да угое Сбима, изврнули истинта треба да ми сада помислимо о младо македонској дружини",када се то исто изјављује из бугарске nрестоне" (Б. Ристовс,Националната ориентација на младата македонска кижевна дра и на науно-литературното сисание ,Лоза", Просвето ео,Скопје 196 I

224

7 Ово расположее руске владе да Макеонија и Македо

остан саи, у засебној словенској државици, није било познатоамо воећ лановима Македонског наунокижевно дргарстваСв. Климент" у Петрограду, на елу са Стефано Јакимовим едо

вм, К. Мисиркови, Д Мишајкови, Д Чуповским и друrм, којиу имаи дуже разговоре са државнициа и култрним ранициау усији, ве је то био познато и многи диплоатски реставицима а срnском nосланику у '·ини аринковиу кои извештај српско истр вези са ови ише: Ја са још усији био стекао верење да она нее више омагати освајакетежње Барске, аи и од нео времена све јасније постаје даће Русија најве тежити да се о Маедоније образје засебна�ловенска држава ао необитан доказ, отово званини докенат да се т иење носе рси звани рови, оже сезеи уво лана јено од оседи бројева Ноzб, за ије

се везе са рс Мстарство сони ослова потанко зна. то ан нааднут с и Срби, Бари и Г рци због њихови ретензија на Македониј аже се отворено Македонија иа nраво



на самосталан положај и rовори се о моrуh-а езаистан жот

реби да се тао стае остари" (Изештаности па ч а и пот

ом 'мстру спољних послова, ч ван У Ар-

п. М ари овиh а с�пс под пп. дељее бр. 168/1896, Срnско послан-хиву дси п,

o

e orfд�ептембра 1896, о. бр 76) Сл:но ооме rоори

сто т�т:ас Шопо У поерљиом писму инистру спољ�хи Буrар

уrарсе к тоилову од 28. VII 1897.

.

rодине, у коме СТОЈИ по�в:h и тест: "Данас буrарска телиrеi И]а зна да руска п

_ о-

:Т није у интересу истискоr буrарскоr дела у МакедОНИЈИ она слша од самих руских конзула, па збоr тоrа сваодневно зе Р то . еда чене кое не остаља]у иаку суму да е то тако ре сеа То ии неопрадано ишљење русих онзуа У Ма-едо ји састоји се у томе да македонски Буrари ису Буrари ећпосеан народ Македоi" (Македонски преrлед rод IV, к. 4С офия 1928, 102).

3 А. Ишо ц. чланак 10

74 . у проrласу ој

им

је пуов Јанов позивао Македонц

у ац ију прот Трака писало е следеће:,аедонци!Сее се светсог победн а, светсе славе Македоније Ве-

иоr Алесандра акедонсоr, сетите се храброг цара Саа� аедонсоr велиана, диноr раља М ара сетске слае у њима е текла македонска рв; о бдиу и блаrосиљају из небесх ви-ина започето наше свето дело. Покажимо се досто ји љихови по-тоц и) сачва о њихова света сава иеа; да задивио сет ао храброhу, уменоћу и самопожртоаљем стресо са себе срани јарам што нас ry пет екоа . ." итд. (Додатак лист "Р еформа, София 1902, од 20.

септембра). 75. Д. риrор йев, Претендентите на Македония Варна 1889 22 76. E d m n d Bouc h i e d B , L Mac d i n t Mc d n ns аедонси преглед, I, З София 1925,

4

5

14 6 "

7 Баланси r ласник", Беог рад 1902, 1 1.



ЛТЕРАТУР И АР ХВСК МАТЕРИЈИ

А л е к с и е в Н., Разлош хият говор. М аке донски пр н З София 930 еrле rо д. VI, А л е к с и ј е в � ћ Д., Ста ро С рби Беога д 1878."Алексапдр�tта , Ро м ан о Алекса н ру

е

л

и

к

о

м

с б А Е м д, У о т и ца 1957.нж е л а р ,

n

e

оско nитање , садаш ње стање _ Београ 906 ' реш ење

А н д о н о в с к и Х р. П., Ват рослав ЈаzиК за Ма хедоп ија и .а-хедопсхото п�циопалпо nраш ање, Г л асник н а И нс т и т у то т з а н а ц ио-н а лн а и стори з а, rо д 1 бр. , Ско п је 957 А р н а Уд о в М.,

Т ворци па бъмарсхото възра ждап Соф . 1940 '

А Р н а У д о в М, Аnрилов, живот дейпост, съвре.епи ци 1789-184, Со ия 1935.А р н а у д о в М., Б р тя Миладиови, Соф ия 1943. А р н а у д о в М, Костати С тоилов и Б -лzарската еzзарх я

в 1882 zодиа. Го д ш н к на Соф иск я т у н верз и те т с то соф ло лош ки о де л, Софи я 1941.

А р н а у д о в М, Еzзарх йосиф , Со ия 1940."Архив Г С. Раковски , то м 11, Со фи я 1957"Балкански zласпик', д I, бр. 1 8

из д. Беоrр а д 1902, соnст ве-ник Стеф ан Јакимов Дедо

Б а n к а н с к и П., Кроз zробљ, оnажања и блшке nр лко.nутовања кро срnску зе љу nод Турциа 1892. zоди, Беоrра д1894

Б а л к а н с и П. Српск арод у Скопској епархији, Бео-

гр ад 1899.Б а n у rџ и ћ Ж Екоо.ските nричии за nрирато во а-

кедони ја , Штутr арт 1901.Б а рб у л е с к о И., PyJyu npe.a CpбUa и Byzap a, наро-

чито с nozлeдoJ па nитања Јакедоских Ру.уна, Беоrрад 1908.

Б а џ о в и h д., Ко јој слов епској zpau nр nадају С лопи У zорњој Албанији Македонији Београд 878

Б а џ о в и ћ д., Предлоz за сnоазу . из&ђу С рба, Гр ка и By-

zapa о савезу балканских 'арода , Вели ко Гр ади ш те 1893.

Б е нд е р о в, Воеа zеоzрафия и статистика Ма кедонии и со-

седих сею областей, С Петербурr 890Б е р к о в с к и П, Из сnоЈеаията . u , Со фия 4

Б л а r о е в д., Принос къ. историята на соц иализа и Б -љzа

рuя , Москв а 9.Б ъ л r а с к и п а т и я х К и р и л, Съn ро тива та с рещу Бе р-

лския доzовор - Креспепсхото въстапие, Со фия 155. С ФБъ л r а рс к и п а т ри ярх Ки ри л, Еzзарх Апти ., 01 и.

1956. с ф и . 1902.

Б у р м о в С., Б -лzаро zърката църковна расnр я, 0

2

7



Г Ар оп , Варна 1899.В а� r а нд Г., Н

ц ояа лп те с тр е . е и " а б а лк а п с к те п а р од В а Ј r а нд ., а

София 1898. С та . б оловщ и а та Ма к е дои , п е й п те n р е т-а а ,

ставитељи, и на h 189

x4·

Ј У стаи а 1 Ср ба у К .а иовск ој П а л аи а '-

В а с и љ е в и ·

1906 17 zод и . Бра тс тво, К. X, Бео:рад " о ' к У • и ћ х Ј Ј ж п а с та р а С р б за ис торизска, е тно-

В а с и љ е в б влика тражвања К умановка о ла т, еоrрад

rрафска и о

1909· В а с и љ е в и х Ј., К о ту р и ње zова oк o. u n a , Беоrрад �27.

в а с љ е в ћ Х Ј П р ос ве тп е n ол т чк е n л 1 е у зу ж и ,

cnCшt об ла с т яа у XIX ве к , Беоrрад 1927 1928.

в а с и љ е в и ћ Х Ј., С к оnље ње zова �к ол н а , Београд 1927.

а с и љ е в и ћ Х Ј, С к оnс к а и дус тр за тzов иа ск оn ск

тр zовц и у XIX ве к у , Беоrрад 1933. в а с и љ е в и ћ Х Ј, П а тр за рш с т ега рх ст у С к оn с к оз

е n а рхи ји , Беогад 1938.

в а с и љ е в и ћ Х. Ј Б га рс к а е га рхи за и ње у ти ц а з п а а л-

к а н ск е Слове не , Богад 1913.

в д а к о в ћ м ., И с тор с лове о-с е рб с к ого и а рода , Бео-гад 8

в е р к о в и ч С т., Оn с аи е бт-т па . аке доп ск те Б'лzа рu ,

стнд, nвод од ус Г Коушскй.

в к о в ћ С , Н ароде nec & e М ак едон с1и х Буzа ра, Бо-

ад 860В е р к о в и ћ С т., В еда Слове 1Ю, Беоrрад 1874. н д Р и з о в о м ћ О аћдон аhдоа

ф 98В с н о в ћ Сп аhеоија оrад 880V s Макео nо uzoтo офя

В а о в Макеопја оепт о тојата на &аео-от народ ко 50Г а н д в Х Фато а лгаското възажае офя

1943. 1Г о в п о п д., С оn стве иос та вр чфлц те чф u.

гас ките агр ано-nавн и одн ос и во М а 1едоп ија Скопје 1956. Г е о р r и е в П. И. и Ш и ш о в С , Блzа ите С еск ото

nоле, Повдв 8Г н Маhеопско туско nтање Боад 0Г л и r о р ъ е в Д., П рете ' еп т те н а а ке о я, В арн 00Г о о м а н . аеоја Макеоцте јачн алц -

ства и странс ки zледишта, Аа 1954. Г о ч в ћ Стаа Сја аhеоја Боад 80Г р е к о в Т., Н е олку ду.и в"рху & а 1е донС u я nроизход а

А истоте л, Ав тономна Маедоя, од 1, бр 91, София 1922Г n и r о р о в и ч В. И, Оче р nу те ше ст я o еро ейс ой Тур-

цМоскв

8 2.

Г р у п ч е в и ћ К., О Охду Охдсх о је зе РЈ , Веоrрад 1900. а в д о в ћ Истоја аоа cep6c1oz оад 84д в о н о в ћ Каатеооzја Јуzослове. Боа

1939.

Д : в Посетата oлuтu1a Еzајат уч ш те бу то во Ма е до uја , Скопје 60. Д : в Католчат npoazaa ујатсото

жење во Маке д u ја о сре ат а XIX вех о Ба лаи с 1те ој ко 60

28



в с в м с Ky Ш'Ta 1'u; a од 859 �oдunc. ·г лаСик па

и м; за ."ци�ала историја , rо . 111 2, С коп ј 1960

� т: 8 с к и с Митроnолитот скоnски Теооси;а и црков о

етпите борби во Македонија, С кпј 1965.

оД и м s с к и с, Макеонс'ото !циоално ослобоителпо дви-

е к Еtзархијата (1893 1912) С коп з 1963 ж е њ

и м 0 с и с т е р з и е с и Р., И сnиси од Архивот на

ден{ Белрад за срnските цркве>-училuш'u оnштuи во Маке

ој. и н е в А., Етноzрафс'ата идея а .акедопс-ите Славяни, Со-

и 944ди н е к о в ., П"рви В"зрождепци, София 1941.

ди н о П, Маедоия в npenuc'aтa па nроф. М. Дрипов,

Маеси пе гле, r. XIII, к н 2, из фия 1942.

е ж а в и н Н, Б"лzарс-о ср"бските вэае.ни отпошепия и

акедос-ая вnрос, София 96

D о k 1 е s t i с L ј., Kroz histoij u Makedonij Zagreb 1964.

а r а ш и ћ Македонски Словени, Веrа 1890

а r а н в П., Оnщий етно2рафический очерек .акеонской

nровинции Из вестия славнс ка блатви телъ на б щес т ва, б. 2 888 . Пr.р и н о в М, Отец Паисий, Периоди чесо списание, rо д. I, к н

, аиа 8Д и н о , Неколко бележки за йоа'u, аскала К"рче

ско2а Пии иани, кн XXXI, фия 89Д и н , П"рата б"лzарс'а тиnоzрафия Солун и пекои

от паnечатените пея кzu, Пиик иани, кн XXX, я 889

Ћ и ћ Неколико zлапи nитања из етноzрафије СтареСрбије и акеоније, и Кали 922.

Ћ ђ и h В. Србија и Гра

89 89Ба 923

Ћ о ђ и ћ В Србија и Турска, улдиэ, Порта фанар 89897 а 928Ћ ђ и h Т, аhеопија, Ба 929Ћ у ђ Б., Оснона историскоетпичка nитања у разитку

јужнословенских народа до образовања нација, Прегле д бр. 78, Са-а 96

Е н а к н , За отеесто и народност, Ти аиипосветени на Вълrарска Македония, София 1894.

Ез к и Неколко 'ратки летоnиспи бележпи n състояието a эаnаните Македонци за nървата четиридесет и nетzодишпаnx, фия 89

Е н и ч е р е в Н., Г . Шаnкарев за Прилеn и Охрид, Бълrарски преrед rо д. III, кн VII и VIII, София 1896.Е н и ч Н, "зсnоепапия и белеШ, фия 906ЕР љ а и ћ Ј fди Срби Ба 92

Ж и н з и ф Р. Публицистика I, из. БАН фия 964."З, Два санджа1а от Источ'а Македония, Пи ичск списа ни,rо д. VIII, к XVII и XXXVIII ц 1891.

З а н Г. Въrаки кии Руи иик1а ни r VIII, к. X VIII, ц 1891.

Z v о n С, Kultun hiвto n;a Hтvatske, Zagreb 96

.

_

З J а т а Р с к и В., Как canucaл Ма1едоцит peд 1 15 zодини, .

ед

он

ск

пr , r V к 1. фия 929З о r Р а Ф с к и д., А б а џ в Г., М и т в А, К а м а т ч и в

И . Еге 1к Макдонија во М'

т ациоала истори;а , кпј 1951.

14 Рађаље македонке наци је 9



х ел.епата ' М а-

Развита 'auтaл�u lЗ� r Р 8 Ф р �Је турс владавин, Скод�ижње во Маедонија до

едо n3 з вД За рботп чото

с 0З :с� е вo j nu, ко пј 195

словенса zраатиа, Царград 1859. Бл?� о r Р а Ф с к и П, Крат':о у чпие за децата, Цариград 1859.

r р а с к П, НачлБ"лzарите в Мадопия, Софя

оложепито на

в н о в

5 ни из мадопия, Софя 1931. И в а н о в И Бълzаре :орuј Срба у Typcoj У иИв ањиh И.,

И з цр с 1902 в еоград М�::� и аhедоци, Нов Сад 1908

И в а њ и h И, И п ъzрите Тр нв 886.

К сторияПлвдив 1929.

И Р е ч е к К., Кпяжевство Б"лzа : � д изд БА Н Сфия 1961 стория па Б"лzарите,

0 � : �зzлfЈ ърхi етоzрафията u a и ш р к о в А., вии ч

кдоия, Софя 19 М О6.

д м 'Я U e и zраници, Ма едон npe-И ш и Р к о в А., а о и '

111 к н 1 София 192 7.

л ед, год .

V .

н' · t . ·а k nз "izevnosti hrvatsk i srpsk e, Zagreb 1867. Ј а g 1 . ts or'J · XI X веа Ј а к ш и ь' г., Стаовпиштво Маhедонизе У nо чет У

Братство к н. X VII, Нов Сад 1923.

а к ш и ћ г., И з повиј срnс истори�е, Београд 1953.

я с т р е б 0 в м с Подци за историу срnске цркв, Беград

1879· Ј 0 в а н 0 в ћ Јужпа Србија од краја XVIII века до ослобо-ђња град.

Ј 0 в а н 0 в h к о џ а А., П останак Еzзархие, урса, усиа иСрбија (тро-плт ч а раправа) С опе 1936

й о р д а о в в Л айnциz и Бълzарите, Софя 1938.

Како је nостала Бу�арска zзархија, Београд 189. к р п т р о в П П Нкоку ду.ми за бълzарската черква в Ц ариzрад, М л од. 1 к XI XII, Софя 1892.

К а р п е т р о в П П, Сбира от статии, Средец 898 К а d Е Razvoj slovenackog naionalnog pitaja Beogad

1958. К а р ћ В Србија и Бланси савз, еоград 893К а т а р џ е в И в Срсата обаст (78 87) оном

плт ултурн преглед Сопе 161К а т а р џ е в И в Еопосо-ол·тичата страна па цров

пат борба во nреродбта до 1870 zодипа во Мкедонија, Разглед, год

111бр.

5Сопе

1961.К а т а р џ е в И в. Еден доку .,пт за школската nponazaдa во Македонија, Г ласпик на И пститутот за пациопалн историј гд Iк. 1, С опје 1957.

К а т а р џ в Р Школство во Медонија од крјот п XVIl до 70-тит zодипи на X X век, С опе 196 5.

К е ц к а р о в А., Прет чи па революциопните орzапизации в Ох-рuдско , Илютра ця Ил де н rод. VIII, к. 1, Соф 1936.

К и Р и а к и д е с С т., Северпите етполош хи zpanuцu на елиниз-ЈWтСозу , 1955К и т а н ч е в Т, С' чuнеия, София 1898

K uza за . Миадиовци 1862 1962, Збор н на студ стат ПРОЗИ, С КО ]е 1 062. '

К о J ш е в с J., Асnекти м а хдос хото национално nра-ю ње, С копј 1962

0



к 0 н е с к и Б Македонските у-ебпици од 19 век, Скоn е . 4

к 0 н е с к и Б. · По nовод пајповиот паnад па ашит 3азu1,

опе 4к 0 с т е н ц е в А, Cno.eu, Сб. БА Н кн. VI, София 1916.

к 0 с т а д и н, Цариzрадска naтpujapшuja и nравславље У ев-ској Турскј, Београд 1895.

к ъ о с е в д., А л Б у р м о в Х р. Х р и с т о в В. П а с к а-

л е в а и в М у т а ф ч и е в а Паисий Хилепдарски и пеzвата еоха

Н София 62к ъ о с е Д., Истрия па .акедопскот пацинално ревлюци-

по движе- ие, София 195 4.к ь н ч о В Света Гра (Пни беежи) Поди 6к н ч о В Пътувает no длиата на Струа Места и Бре

zалница, Сборн НУНК, к н. Х XIII София 1893 1897. к ъ н ч о в В., Македоия етоzрафия и статистика, София 1900.

к р у с е д П. На'алт на акедския въnрос в Бълzари,ен прегле год. Сфл 6

К ю р ч и е П Метдий Кусеви' София 1934 Л n е Љ Прлоz кп изу'увањет па nштествеп-екп

скте и nитиките nрилики па Македнија в 18 век Глсни ннсиуо з нционлн исори од. II бр Соnе 5Л n е Љ, Одбрани етива за истријата на акедскит арод Сопе 5

Л п е Љ Прткли д заседаиет па Прилеnската nштиа(726 Сопе 56

n е Љ Сздавање u славјанакедскт аучплитературм друzарств в Петрzрад и пеzвит устав Сременос одXIV бр 2 Соnе 64.

Л о з " Сnисаие па "адата акедска ква дружиСофия

М ж о в с к и И., ВъзсnоЈеая, София 1922.М акедопска књижевност, СКЗ, Беогрд 1961.М к е д о н с к и М, Cno.eu, София 1925

М к е н з и М и И р б и . Путвања слвески зе.ља . а Турске у Евроnи, Беогрд 1868.

М р о и С. Национално nитање у светлости .аркuза,еорд 2

46.

М р о и С в. Србија ·па Исто1, Беогрд 1946. М Р С. С рб и Byzapu у nрошлости и садашњости, Београд

М Р с Е н е л с О књижевости и уЈетости, Беорд 1946.М а с е ш а В., М лада Босна, Беогрд 945.М т к о с к и А., fypчun Кокалески

17 7 5 1863, Сопј

е1959.

М т о в Д., Кратхи асави no етноzрафията на МакедонияПериодичесо списа ние, rод. V II, н. XXXIV и XX V, Средец 1890

М и л а д и н о в Н, Автоиоzафия, фотоои ја на раоnис ч-вн во биб Јое н слвисичио семи нр н филозофсио фул Сопје.

М и n е И Известия за с "стоянието на Т ция в края па ве' Сбор нк Б А Н, к. V I, София 191 3

М и љ о в с к а Д, Класне снаzе ациоално-ослободилачкоz nохрета Јакед�нсхоz народа дуzој nоловини века, Скоје 1962.М и л о ] е в и ћ М Одл.ци истрије Срба и. срnских јуzос-вепски эеЈа, Беор

872. М и n ю к о в П Народпост Софи 9 7М и с и Р к о в К., За .ахедонцките работи, Скопје 1964.

4

•

211





оф е й к о в, Матеи за 6-.zарс'ото възраждапе е Макс-

они Периодичесо списаие офия и л е н д а р с и а и с и й, я"' орСои 9

П а н д е в с к и М., За ne'ou фо.и па nољити-кит отnр воедљидекиот nеиод Гласи а Иститт за ациоаистриа од. III, б 1 је 99

П а д е в с и М Уитељкото двење во акедонија - кое 92П а о в Б Цковоnоветите ор во Стко о вк

ласи а Иституто за аоала истиа д III б Cnoje1959 а а з у Ф Маедон �дои pco доа, ое9

П а с а л е в а В. За а-ељите етаn в азвато нааата наци, Итически еед д XVIII фи92

е ј ч и в и К Сово а npaцuтe с nреоо ОД БКоеси

П е ш и к и К Стефа ВеЖовi о6а а аед0киаод уотвои, 9П е в Г. Сnо, ке 19: л е о в К итањ о ози от у 1cтuu е

град 19П в д и и К и и - НатанаU тоnт хди и

љовдивки 9 оф 92П о и h Д, Ццаиа, Бе 93П о о и ћ В. Ито-но nита, Беад 1928П о в и ћ В. Mapuнaje ? nоатц Рођта и

уоовнтво, Јусловеи исики асо I Бео 13П е к и к Х Баата Мадов Ba Д Чоа

ов одише бо а Фикио ф� к 4 е92

П о л е и к Х. акдоја кедоците во екоихватки nки nотк тктови од вк "Ноа киа од фебаа 9 ое

П о е а к о в и к Х Потот Котат: Миадинов, а аМиадиови ое 92

П о л е а о и к Х Нови одатоц а Кии Пејuовиошто утешие а Ки Пј-инови e атено во оадодише бои а Филоофсиот фаултет том кп 99

r e g Slvesk rees Z eb 12

i Ь о е v V, О podrijetlu zgodama SZove, тeb 95 П и ћ Б отак дко тијаата а, АНБеоад 92 њ 9

П и ћ Б Пв оидки axuenuкon Јован, ла АНБеоад 19 њ 88

П о п о о и ћ Х р. Итоя на вликй Алканда Ма-доо, еоа 844

059.

П и ћ . О Маhдоиј Мадоиа, еrад 928П р и е Г Автооаиа дан тац, е

у л е с к и Ћ Рнк от ти јаэка, част I Беоrрад 873

П у л е с к и Ћ., Ре-.пик от три јазика, част I,Београд

875

П у л ъ е с к : Г., Македо'.ска necuapa, I и I дел, София 1879

П у л ь е с к и Г., Слвянско-нсльеска махдоска со21.ица

овка, а одди уно, ои 88

3



ћ д и н С т. Историја буzариз.а 1ta Бал-

Р а д о с а в е в �еоrрад 1890.

апсо� nоУ�Р:�?допия и бъzрското възржн в XX вхЈр д е в ' 927

дел I П, Со,яИ�тоРия разйх с.овеских ародов айnа'е Бол-

Р а й и ч .,и Сербов, кн. 1 IV, Виена 1794.

zо о о к в Чифиzрсвоо в Мкония и ринсор а з о н и

Сл й3· CnoJeu от Солу 188 83 Македонски nреглед,

н о в .

кн 1 Сои 131од р а' к о � с

' к и r. ГopcU n"T'U, Нови Сад 1857.

р к 0 в с к г., озљц ии ръоводво, Одеса 1859.

р е џ и h Е. Нциоплпи опоси у Боспи и Херцеговини nре е

еzиј цр�випског вujeha Аусро-Угрске .опрхие, Преглед р. 1 12 Сараево 1

р е џ и h Е., Куцки о пции и пциопло nињу Преглед

р. 6 Сараево 162р и с т и h Ј Cnoљu одкошаји Србије књ. и II, еоград 186

и књ еоград 10р и с т о в с к и Б, Диитр Мкопски Разгледи год. I, бр 1,

Скопе 18 и с т о в с к и Прог ко 1опск .иртур исор Сврменост год IV, бр. 4 и 6 Скоnе 164

Р и с т о в с к и Нцио.п оринци п М. -ос кпвп руи и пуно-.ирурноо cncae"Ло Просвето дло год. бр

6 Ское 16Р и с т о в с к и Б., Унијатсвоо на Македонија, Разrледи, од

II, бр 9 1 и год. III бр 1 2 Скоnе 16

Р и с т о в с к и и п всници Блкн и "Б.1нскиг.асnu'" од 1903 zодим, Разглди, год V I, бр. , Скоnје 1964 .

С а л г а н д ж и С т Лични и сnони n върно

соупски и срски Бъ.ри Плод 16Сборпик Солун София 1934 .с им и ћ С в., Маhедопско nитање, Српски књижевни гласник

еоград 1 и м о о с к и Г Поиичскт история п nп к

опс облст София 12

а к ъ з о И Рвиито п рския живо и ни вълр nр и в Сборник ългария години 2-12 София

С л а в й к о П, Македопсхият въnрос Макдоня, 8 јау-

ари 11 ЦаригадС м и л с к В Осврт п рвоот a хокоо пцио

лпо nршњ Кос б. 1 Боrад

С к р я б и н Н., Политичесхи и ихоно.ически сведения о би-оско& вт ола

а о И в. Исторя на Ожридскаа аржиеnискоnя, София 42

С н е r а р о в И в., Руски onuт за nредодвратяване и диzае п

сжиэ.та, Македонски преrлед, rод. V к. 1 2, София 1929.

С н е r а р о И Град Охрид, Макдонски nреле rод IV н. З, София 1928.

С н е r а р о в И в., Уищожеието а Оридската nатрuяршия и вляпието на елиз&а в Бълzари, Македонси преrлед, од. II,кн. З, София 1926.

1

4





о к и г Вда Словf нејзините Аuстификатор, о о р

Скопе 1965 и т оку.епти од виепската архива за Македонија т о м о к .

'

19

03

�одим, Скоn]е 195. 1

7

ч

6 ц к 0 г уата noљuтua а Иток, ои �91.

�РИУЈ и n 0 и h м Ет-и:1е nршике у Јужоз Срби зи, опј

1937. .

9Ф и л и п 0 и ћ М. Цн цари У у коЈ 1 36.у н дж

и е в а ц., Леко Д., Райко Жиюифов, София 1964.

х а џ и ј а х и ћ М., Касм-ко'фесиопална раликовања раије. друштвео-nотичко разВОЈУ Бос'е и Херцеzовне, рглд

бр З, Сарајео 1953.

ж а д ж 0 в И в., ртя Дитър Котати к Миадиови

офия 1944 ц и ј и ћ Ј., Антроnоzеоzрафски nробле.и Балкапскоz Пољу-

отрва, Богрд 1906ц и ј и ћ Ј., Проатрања о етноzрфији .аhедоских Слова,

Богрд 1906.Ц и ј и ћ . Говори и ЧМНЦU, к. III, Богрд 1923Ц в и ј и ч й., Ма1едопски Славяне, Петрогра) 1906.

ц е м о и ћ М., Маhдоки nробле.и и Маћедоци, Београд 1913

Ц е n е к о Автобиоzрафија, Мкдоки јзик год н1 2 коnе 198.

Ц р о ј е и В Цариzрад Света Гора, Солу, Бо 889Ч и и r и р о . ъzарк ти nрд овободе

ието, ои 193.·

и и и р о · т Въэраждаето · 'ре UQљща борикБъгри 100 гон 927 1927 ои 193.

Ч о ч к о Х р Град Вее ои 1929Ч у б р и о и ћ В Иторија nоитике у Србији X

вка, Богрд 195

Ч у n о Мкедои Македоте, Мео олобр 1 трбург 1913.

Ћ о р о и В Иторија Јуzолавије, Богрд 1933Ћ о р о и В еик Србја, Бо 1924 В Бба за мзаснс Баљаtа Богд 193Џ б з о и К КутуЖоnштетвете BPC а

кедоите со Србија во текот ' XX в, кој 196Џ м б з о к и К Предtторија а аедокиот Бувар

даде во Царvрад ој.Џ м б з о к и К л Пио а Теко оnов Десnот Ба

џк, ов он о 1 и З ур 1960 коnјЏ б з о к К .� : ид а идавањето а Македоки лит во Цариzрад zодиа, рмот од бр10 ој 1964

Џ м б з о к и К л Нw nрэ акедооrо npaT?W двиее и тит ио иториј од. VIII бр 2 кој 1964.

Ш • А е Х Г П б�арС вьдае (-), ои 1916

Ш ж Х . Пe ищ М пр- 14

Ш к а е К р'ик 6ъарки х Ок VII ои 189.

2

6



Ш а п к а Р е в К., Наръ'но св. Послаиuк или сбор от аnостоя-с 'ня Царrрад 0.

Ш а n к а Р е в К. Наръ'о св. Блаzовествоваuе или сбор от вzск чня Царга 1870

Ш а n к а р е в К., Материяли за историята па въздраждапето па бъzарщината в Македои. 1

5

4 1884 zoдuna, София 1892.Ш а n к а Р е в К., Нколко ду. върху с н п. Дрz-

ов Сборнк НУНК кн. , Софя 1890Ш а р n л а н н а ц, Бнсо Поуосрво и е'оzрфси сnо-

ров срnск, zрчк буzрск, Отаџбна, Београд 1890.Ш ш м а н о И в., О Псй до Рковск, София 1943.

Ш ш м а н о И в., Студии из областта на бълzарското възра-дн, Сборнк БАН, кн V Софя 1916

Ш ш м а н о И , Кр н nрzд н вnрос з nроз-од н nрр Сбонк НУНК, кн XVI, XVII, Софя 1900

Ш ш м а н о И , Увод в соря н zрсоо взрд Сбонк Бьлгаря 1000 гон 927 1927 Софя 1930

Ш о n о А., Народността и езика ua Македонците, Пловдив 1888.Ш о п о в А., Из живота и nоложеието па Бълzарте no вила-

Пло 1893.

Ш о п о в А. Материяли за бьлzарското възраждане в Маедо-

'u, Периодческо списане, год. I V, кн. X VIII Среец 1885.

Ш о п о в А., Едно nътуване по Македоия, Периодическо си-

сане, rо XVIII кн. XVII Софя 1906.

Ш о n о А., Из новата история на Бълzарите и Турция, Плав-

, 1895

Ш о n о в А., Из новата история па Македоня, Сборник НУНК

кн. III Софя 1890.Ш о n о в А. Из живота и дейността на др Ст. Чомаков и np

Сборник БАН, к. II клон истоско-фоогчен и фозофско

-обществен Софя 1919

ш 0 п т р а ј а н 0 в ., Сто zодии zuЈназијало образовапие во

Вс Скопе 1960



С А Д РЖАЈ

вод у македонско национално nитање -

I. Дрштвеоекоки и пли'ичи рађаља македонске наци ј е -

5

ули у реме 7

II. Македонски Словеи и њихоа тежња а емациnа-цију од rрчке дхове хеге

мније37

III. Народна свет македоних Слеа а прагу аци-нално реорода 53

IV. Контраверза македонскг ациалнг nрепрода 79

V Великобугарке ретезије на акеиј и nри ја-чи отпори Макеаца 96

VI. Нацинали роматизам и рађаље акеке аи-налне свети

VII. Диференцијација унутрашњих снага у Македонији нанационалнм плау

VIII Стање у Макеији nоле тарања егзархије

IX Макеонија поле Берлиг кгреа и афираија•

македоске нацизе

Литература и архивски материЈали

3

27

50

67

207



ДРА.АН ТАШОВСКИ

РАЋАЊЕ МАДОНСКЕ НАЦЈЕ

ИЗДАВАЧ

завод а и�даЕање уџбеника

соцјатичке Републике Србие

5(

Documents

Dragan Taškovski - Rađanje Makedonske Nacije