1. 27KAKO POSTATI BOGAT? U rukama drite jednu od najdinaminijih knjiga sveta. Ova knjiga vam otkriva isproban i dokazan nain da postanete bogati. Ilustrovae vam praktinu primenu i postai vas da jo danas ponete sa ostvarivanjem vaih snova. Doarae vam arobnu snagu, onu koja je u stanju da nagoni oveka i da ga povede u njen svet bogastva i sree. O kakvoj se snazi radi koja oveku daruje veliku mo, dok drugi itavog ivota ostaju neuspeni i bez ikakve anse? ta je klju za reavanje svih ivotnih problema i ta vodi du prepreka okrutna stvarnosti ivota i dananjice, sve do ostvarenja najslaih snova, dok ostali ine oajnike napore borei se bezazleno i neuspeno. Nije lako doi do otkria jedne od najveih tajni ovekovog ivota. Meutim nije ne mogue. Posmatranjem onih ljudi, koji su lino iskoristili ovu tajnu prvi korak je uinjen. Sledei stepen bi predstavljao prikupljanje velikog broja primera da bi se dolo do optevaeih zakonitosti. "KAKO POSTATI BOGAT" vam svakako otkriva tajnu u potpunosti sluei se pri tome upravo tim osnovnim znaenjem i najnovijim saznanjima. Konano je iznaen jedan doista pouzdan metod da prevaziete sve prepreke koje se suprostavljaju ostvarenju vaih planova i u krajnjoj liniji uspeha. Budite svesni da je dinamina snaga ovog dela u stanju da preokrene ceo va ivot. Uskoro ete saznati zato odreeni ljudi uspevaju da zgrnu novac i dotaknu sreu, a vi moete postati jedan od njih. Svako poglavlje e vas obogatiti za jedno saznanje za jednu tajnu koja je stotinama ljudi donela ogromno bogastvo. Na osnovu njihovog individualnog, a i sveukupnog iskustva, steknutog dugogodinjom analizom sproveden je naunoistaivaki rad za sve one koji nemaju vremena i mogunosti za prouavanje >PUTA DO BOGASTVA impuls < dotakla njegovo razmiljanje, on nije bio u stanju da deluje. Dve prepreke jednostavno nije mogao da prevazie: Nije poznavao Edisona i nije imao novaca za voznu kartu do Nju Derzija. Veina ljudi u ovakvoj situaciji bi se razoaralo i odustalo od svojih ambicija. Meutim za njega to nije bio obian san.

3. 27Edison ga pogleda i... Jednog dana N.T se pojavio u labaratorijama gosp. Edisona najavivi da je doao da osnuje preduzee sa pronalazaem. Mnogo godina kasnije Edison je o prvom sastanku sa Barnsom rekao sledee: >Stao je pred mene kao obina skitnica, ali njegovo lice je otkrivalo odlunost da ostvari svoje namere , moje dugogodinje iskustvo sa ljudima nauilo me je da svako ko je spreman da da sve od sebe, bukvalno da pomeri nebo i zemlju da bi ostvario svoje elje, moe da doe do uspeha. I stvarno sam mu dao priliku za koju me je molio, jer sam uvideo da ga nikakva sila ne bi naterala da se preda i odustane od svoje namere. Kasniji dogaaji potvrdili su da sam ispravno odluio.< Spoljni izgled mladia sigurno mi ne bi pomogao. Presudnu ulogu odigralo je njegovo ubeenje. N.T nije neposredno nakon razgovora sa Edisonom postao i njegov ortak. Isprva ga je uzeo za pisara sa stvarno oskudnim primanjem, meutim poetak je bio napravljen. Meseci su prolazili. Nita se nije desilo, to bi N.T-a svojoj elji pribliilo. Odluujui proces se zapravo razvijao unutar njega. elja da postane Edisonov ortak delovala je sve jae. Psiholozi sa potpunim pravom tvrde da >unutranja spremnost prethodi eljenom dogaajuOstvariu to, pa makar u svojoj stotojJednom sam odustao metar pred zlatnom ilom, ali u budie me nijedno NE nee spreiti da svakom prodam osiguranje.< Gosp. Darbi je jedan iz retke grupe zastupnika ivotnih osiguranja koji godinje

5. 27zakljuuju osiguranja u vrednosti od vie miliona Dolara. Toliku istrajnost moe da zahvali iskustvu koje je stekao za vreme dok je bio kopa blaga. Devojica jaa od odraslog oveka Nakon to se gosp. Darbi obogatio za diplomu > kole tekih uspeha< odluio se da skupi iskustva iz potrage za blagom. Ubrzo je on imao priliku da uestvuje u dogaanjima koji su za njega bila jedan dokaz vie da jedno NE ne mora biti konano. Jednog popodneva pomagao je svom roaku oko prerade ita. Veliku farmu, koju je roak posedovao odravalo je grupa poljuprivrednih radnika crnaca. Izneneda otvorie se vrata, lagano i tiho. Kroz njih se promoli malo dete, naime ki jednog od radnika. Moj roak je primeti i ree otrim glasom: >ta ti hoe?< Mala mu skromno odgovori: >Mama hoe da joj poaljete 50 centi. < Jo mi ti treba, brii odavde! Da, gazda,< ree ona, ali bez ikakvog ustupka. Roak gosp. Darbija bio je toliko zauzet da dalje na nju nije obraao panju. Kada ju je kasnije ponovo primetio, ona je jo uvek stajala na istom mestu, i on joj uzviknu: >Zar ti nisam rekao da bei kui? Hajde brzo, ili u uzeti bi u ruke! < >Da, gazda,< odgovori mu devojica, ali ne pomeri se uopte sa mesta. Roak sa ramena spusti vreu punu ita, uze tap i poe ka njoj. Darbiju zastade dah. Bio je siguran da e postati svedok nasilja. Dobro je poznavao roakai njegovu otru narav. Kad konano stade pred devojicu, ona mu se takoe priblii za korak dva, pogleda gore u oi i uzviknu punim glasom: >Mojoj mami trebaju 50 centi! < Roak malo zastade i zagleda se u devojicu trajalo je to oko minut i spusti tap dole. Jednom rukom pretrai epove i dade joj pola Dolara. Devojica uze paru i provue se natrag kroz vrata, ne isputajui iz oiju oveka kojeg je upravo pobedila. Kada je napustila prostoriju moj roak je potpuno klonuo. Spustio se na drveni sanduk i vie od deset minuta gledao u prazno, jo uvek zanesen zbog poraza koji je upravo doiveo. Gosp. Darbi takoe je razmiljao prvi put u ivotu je postao svedok toga, kako volja, pa makar i one male crnkinje, moe da pokori odraslog oveka. Kako je uopte moglo doi do toga? ta se to zbilo, kada je njegov roak izgubio svu svoju ustrinu i postao posluan kao jagnje? Kakva je to mo pomogla detetu u neobinom savlaivanju situacije?

6. 27Da, ovakva i slina pitanja vrtela su se Darbiju kroz glavu, ali odgovor je pronaao tek godinama kasnije. NE se pretvara u DA Postavlja se dakle pitanje o kakvoj se to svemonoj snazi radi. Odgovor lei u osnovnim principima prikazanim upravo u ovom delu. Obuhvaeno je dovoljno pojedinosti i upustava za sveopte razumevanje. Sigurno ete ne bilo kojem mestu u prolasku kroz naslove i oblasti ovog dela doi do kljune ideje kada e te biti u stanju da osetite tu neodoljivu snagu. Sve zavisi samo os vas. Gosp. Darbi je svakao uspeo da zakljui o emu se radi i da izvue itekako debelu korist. Svaki put kada bi potencijalni kupac hteo da me izbaci iz svog stana, a bez da sam sklopio posao, pred sobom sam ugledao devojicu sa njenim nebeskim oima, koje su izazovno bljetale. Sebi sam rekao: >Mora sklopiti ugovor!< Najunosniji poslovi su mi uspevali uglavnom tada, kad je svemu prethodilo jedno sigurno NE. Iskustvo je prekinulo kolo sree za gosp. Darbija, dolo je do preobraaja u itavom njegovom ivotu. Znao je da izvue pouku, jer je doao do ispravne analize. ta se meutim deava sa ovekom koji ne poseduje ni vreme niti je obdaren da u potrazi za saznanjima i uspehom moe da predvidi sve izvore greaka? Kako nauiti umee koje nam kazuje kako da iskoristimo poraze kao odskonu dasku za jednu sreniju budunost? Odgovor na ovo pitanje upravo lei pred vama. Put ka uspehu otpoinje dobrom idejom Odgovor dodue podrazumeva poznavanje osnovnih principa rada i razmiljanja (o kojima e kasnije biti re), ali uvek valja imati na umu da jedino vi samo moete doi do ovog reenja koje je najpogodnije za va ivot i vae potrebe. Moe se desiti da samim itanjim, naizgled podsvesno doe ideja, plan ili pak cilj. Meutim zapamtite sledee: Jedna jedina ideja je dovoljna da doete do cilja u pitanju su samo principi ramiljanja, a pred vama lei klju za njihovo razumevanje. Uzmite ga slobodno i pokuajte da otvorite bravu neiscrpne raznice pametnih ideja sakrivenih u vaem duhu. Pre no to pristupimo opisu osnovnih principa i metoda bila bi na mestu jo jedna zapanjujua istina. Naime, uvek kada se bogatstvo raa, ono se raa brzo i raskono. Pri tome se postavlja pitanje, gde li se samo ono skrivalo u svim ovim jalovima godina.

7. 27Ova pojava je time zapanjujua, to obara teoriju da se bogastvo stie iskljuivo dugogodinjim upornim radom. Jedna od najveih slabosti oveka je da mu je re NEMOGUE! odmah pri ruci. Zapamtite ovo delo je napisano samo za one koji ele da saznaju kako su drugi doli do uspeha da bi sami to iskoristili, a pri tome su spremni da optimistiki i bezobzirno prihvate navedena upustva ponaanja, jer uspeh ume da se osmehne samo onima kojima je i jasan. Dolazimo do razimea ovog poglavlja: Zakljuili smo da svakom uspehu prethodi najmanje jedan poraz, a esto i vie. Najjednostavnija, a i logina reakcija je naravno odustajanje. Upravo to veina i nas ini. Petsto najuspenijih ljudi SAD-a izjavljuje da najznaajniji uspesi uslede neposredno nakon takozvanog poetnog promaaja. Neuspeh je ironian i mudar lupe. Najvee zadivoljstvo mu je da podmetne nekome nogu pred uspeh. ovek toliko oskudno obuen i bez ikakvih srestava kao N.T ipak moe da ostvari uspeh, samo ako je njegova elja dovoljno snana. to due se pravim putem kreete blii ste cilju. Previe ljudi se predaje, mada su samo na korak udaljeni od cilja. Nagrade nihovog rada ubiraju tada drugi. Jasan cilj nam je daje potrebnu snagu za ostvarenje rezultata. >Nepogreiva odlunost< nam pomae da prebrodimo sve potekoe. Ispravnim pristupom moe se ostvariti naizgled nemogue. Sem toga optimizam i ivotnom energijom moete odueviti druge ljude, sve dok se oni sami ne oslobode i ne pristupe reavanju zadataka. Sve to ovek moe da poveruje i shvati, to on moe i da ostvari. OSNOVNI KORAK KA BOGASTVU: elja Snovi postaju istina kada se elja pretvori u delo. Ko svoj ivot za velike darove moli, ohrabruje ga samo da mu mnogo i dodeli. Kad je pre 80 godina N.T u Nju Derziju iskoio iz eleznikog vagona za prevoz stoke, izgledao je kao prava skitnica, meutim njegovo razumevanje bilo je kraljevsko. Na putu ka kancelariji Tomasa A. Edisona itekako je u njemu proradila svest. Unapred je u sebi zamiljao situaciju, u kojoj bi se suoio sa Edisonom. Namera nije bila samo jedna nada ili pak sanjarenje. Bila je to snana elja pored koje je sve ostalo izbledelo. Nekoliko godina kasnoje N.T je ponovo izaao pred Edisona u istoj toj kancelariji.

8. 27Njegova snana elja, taj osvajaki san se u meuvremenu bio ostvario: Postao je Edisonov ortak. Di uspeha je N.T doao samo zbog toga, to je pred oima imao jasan cilj, i to je usmerio itavu svoju snagu, vilju i odlunost, naime sve to je posedovao, u ostvarenju svoga plana. Put bez povratka Prolo je pet godina pre no to mu se pruila prilika. Okolina ga je smatrala radnikom Edisonove radionice, ali u svojoj mati on je od prvog dana bio Edisonov ortak. ( Ovo treba da slui za primer stimulativnom dejstvu nepokolebljive volje.) Od svega ostalog N.T-u je ponajvie znailo cilj, koji je sebi namerio, stoga ga je i ostvario. Kad je krenuo za Nju Derzi,on se nije zadovoljavao time da Edisona samo zamoli za bilo kakav posao, ne , rekao je sebi: Hou da se sastanem sa Edisonom i da mu saoptim da sam doao da postanem njegov ortak i da hou da osnujem preduzee. Pogrean put bi bio da je razmoljao: Drau oi otvorene za neke druge prolike u sluaju da ne pronaem sreu u Edisonovoj organizaciji. Bitno je da se on odluio za jedan cilj u ivotu i da je iza sebe sve mostove poruene ostavio i svoju budunost na jednu kartu stavio. Nije sebi zadrao mogunost povratka. Mogao je da pobedi ili da odustane zauvek poraen. Vojskovoa koji je zapalio sopstvene brodove Pre mnogo godina poznati vojskovoa prinuen da se uputi u borbu sa mnogo brojnijim neprijateljima ukrcao je svoju vojsku u brodove svestan svom porazu koji je znaio njegovo potpuno unitenje. Nakon dolaska u neprijateljske redove naredio je da se iskrca ratna oprema i zapale brodovi. Pred samu bitkuokupio je borce pred sobom i rekao: >Pogledajte kako samo plamen guta nae brodove! Ako budemo poraeni, ivi obalu napustiti ne moemo. Nememo izbora pobeda ili smrt!< Bitku su dobili. ovek koji eli da pobedi mora biti spreman da za sobom zapali svoje brodove i mora de se odrekne mogunosti povratka. Samo na taj nain e se pobuditi snana elja u njemu, naime neizbean preduslov svakog uspeha.

9. 27U jutro nakon velikog poara u ikagu bila se okupila mala grupa trgovaca u glavnoj ulici i osmatrala crne ostatke svojih robnih kua. Usledila je konferencija na kojoj se odluivalo o tome, da li da se grad ponovo izgradi ili da se pree na neko deugo mesto sa pogodnijom infrastrukturom Osim jednog svi su odluili da napuste ikago. Trgovac koji je odluio da ostane prstom je pokazivao na ruevine svoje prodavnice i rekao: Gpspodo, upravo na tom mestu u sagraditi najveu robnu kuu sveta, makar ona izgorela sto puta do temelja! To se zbilo od prilike pre 130 godina. Robna kua stvorena je i sagraena. Danas ona jo uvek stoji tamo, signalizirajui nam snagu, poznatu kao >izrazito snana eljastrastvena sumanutostnepogreivu odlunost< za postizanje postavljenog cilja vode ka bogastvu. EST KORAKA KOJI ELJE PRETVARAJU U ZLATO Onaj, ko sam sebi iz udnje za imanjem kida moi e najlake da zamisli da e ga i imati odnosno da ga ve ima. Sledei metod prikazuje nain kako moete da materijalizujete vae elje u finansisku protuvrednost. Metod ukljuuje est koraka koje valja egzaktno slediti. 1. odredite tanu koliinu novca koju elite. Nije dovoljno rei: elim mnogo novca. Dakle opredelite se za izvesnu sumu. 2. paljivo razmislite koju protuvrednost u radu ste spremni da uloite u zalog toj sumi novca. (U ivotu nita se ne dobija za badava.) 3. odredite tano doba kada elite novac novac da imate u rukama. 4. razradite detaljan plan o tome kako bi ste vau elju mogli da ostvarite i ponite jo danas sa onim to ste naumili, bez obzira na to, da li se za to oseate spremni ili ne. 5. vodite detaljnu pismenu evidenciju:

10. 27Pribeleite eljenu sumu, taan dan kada elite najkasnije da imate taj novac (budite objektivni u zavisnosti od toga ta ulaete), protuvrednost u radu i naravno plan koji treba da vas dovede do cilja. 1. itajte spisak dva puta dnevno glasno, i to prvi put ujutru nakon ustajanja i drugi put uvee pred spavanje. Oseajte se i smatrajte da je novac ve va. Treba da verujete u to. Od visikog znaenja je bukvalno potovanje ovih est uputa. Moda ete imati zamerke u sluaju da ne moete sasvim jednostavno da zamislite da ve posedujete novac, pre no to ga stvarno i imate. Meutim, oko te potekoe e vam pomoi vaa snana elja. Najbitnije je novac eleti i biti uveren da e se i stei. Princip u vrednosti od 100 miliona Dolara Ljudima koji nisu upueni u osnovne zakone funkcionisanja unutranje sfere oveka ova upustva mogu izgledati nerealno. Bez obzira da li ete verovati u metode ili ne, valja naglasiti da je njegov tvorac Endru Karnegi u poetku obian radnik u metalnoj industriji, a kasnije jedan od najbogatijih ljudi sveta sa kapitalom daleko veim od sto miliona Dolara. Sledee injenice trebalo bi takoe da ojaa vae verovanje u data upustva: Niko manji, nego krajnje realistini Tomas A. Edison je nakon paljive studije ovih est koraka zakljuio da oni ne prestavljaju samo najsigurniji metod za sticanje imetka, nego za postizanje bilo kakvog cilja. Radi se o est koraka, koji ne zahtevaju naporan rad, ne zahtevaju rtvovanje, a osim toga ne dolazite u situaciju da bivate ismejani. Pridravanje dalje ne zahteva posebno kolovanje. Meutim uspeh se oslnja na vau matu i iskustvo, jer se razumemo: bogastvo se ne sme prepustiti srei! Dakle uvek treba misliti o sledeem: Svako ko je doao do velikog bogastva, prethodno je mnogo sanjario, nadao se, eleo i planirao. Zbog toga treba da shvatite sledee injenice: onaj ko svoju udnju za novcem ne dovede do vrenja i dok ne zaivi u dubokom ubeenju da e doi do novca, nikad bogastvo stei nee. Veliki snovi mogu se pretvoriti u zlato

11. 27Svi mi, koji uestvujemo u trci za blagom ovog sveta trebali bismo pri tome da imamo u vidu da je sam svet po svojoj prirodi nepostojan i zahteva uvek nove ideje i tehnologije, nove voe i izume, nove metode uenja, nova trita, nove knjige, teme za filmove, televiziju i pozorita. Samo poznavanje ovih potreba dakako nije dovoljno za uspeh. Za njihovo ostvarenje neophodna je nepokolebljiva volja da bi se ubralo posaeno zlatno voe. Mi, koji volimo da se okitimo imenom, moramo uzeti k srcu da su oni koji su zapravo vodili i razvijali na svet u svim vremenima bili ljudi, koji su znali da upotrebe neiscrpnu energiju novih ideja i oni koji su i uili da se one pretvore u nepobedive, gradove, avione, automobile i mnoge druge udobnosti modernog ivota. Svako ko ima na umu da sebi osigura deo blaga ovog sveta, treba da zna koliko u tome uestvuju snovi. Na smelima je svet pa prema tome je velika dobit podrazumeva veliki ulog. Samo onaj e njeti uspeh, u kome oivi isti onaj duh velikih naunika i pronalazaa, iji su burni snovi naem ivotu darovali sve ono, to ga ini toliko vrednim. U takvo jednom duhu sazrevaju plodovi znaajnih planova. Ako ste ubeeni da elite da inite ispravno i dobro, tada krenite hrabro napred. Ostvarite sopstveni san i nemojte ni obraati panju na ono, ta drugi o vaem eventualnom prolaznom neuspehu govore. Naime, sigurno je da ti drugi ne znaju da poraz u sebi nosi klicu velikog uspeha. Tomas A. Edison sanjao je o elektrinoj svetiljci i ubrzo je poeo da pretvara svoj san u delo. Nakon 10.000 neuspenih eksperimenata on je jo uvek radio na ostvarivanju velikog sna, sve dok jednog dana to nije postala realnost. Pravi sanjari nikada se ne predaju! Braa Rajt su sanjali o napravama pomou kojih bi ovek mogao da se uzdigne u vazduh i poleti. Vazdune veze irom sveta dokazuju da i to nije bio prazan san. Markoni matao je o tome kako da iskoristi nevidljive sile nebeskog prostora, a konano kada je izjavio da je pronaao nain, kojim je vest bez ica slao kroz vazdih, njegovi prijatelji su ga slali po ludnicma i pritvarali ga. Dakle, ta smo u ovom poglavlju mogli da zakljuimo: im elja uspe da pobudi sve nae snage, i pri tome nas usmeri ka jednom cilju, prostor za povlaenje nam vie nije potreban, jer pobeda je naa. Pozabavite se sa est navedenih taaka jer one su, to pretvaraju elje u blago. Endru Karnegiju su doneli 100 miliona Dolara. elja je uspeno sredstvo da eventualne poetne poraze, iskoristimo to za pobedu. Pri tome se setite jedne od najveih robnih kua u svetu, koja je isto tako nastala kao feniks iz praha. Mata je samo toliko ograniena, koliko ona sama to priznaje.

12. 27Kratak referat za milijardu Dolara Sledea pria dogodila se uoi osnivanje kompanije Junated Stil 1900 godine u Americi. Obratite panju na injenice, jer vam one otkrivaju kako se ideje pretvaraju u ogroman kapital. Ko eli da sazna kako se milioni zarauju, ovde e to saznati. U sveanoj sali univerzitetskog kluba u petoj aveniji u Nju Jorku se u ast jednog mladia sa zapada 12. decembra 1900. u vee sastalo 80 pripadnika finansijske aristokratije SAD-a. Samo nekolicina njih je znalo da e postati svedoci najznaajnijeg dogaaja u istoriji amerike industrije. Edvard Simnos i ars Smit pozvali su na banket 38-godinjeg arlsa vaba u zahvalnost njegovog prijatelja gostoprimstva u Picburgu i da bi ga istovremeno uveli u problem finansiske krize u Nju Jorku. Oni nisu oekivali da e njihov uvaeni gost ostaviti nezaboravan utisak na prisutne. Naravno da su ga prethodno i upozorili da srca odvanih i zavidnih gostiju nee reagovati na retoriku. Posavetovali su ga da se zadri na utivom askanju, ne duem od 15 do 20 minuta da ne bi dosaivao jednim Stilmanima i Harimanima. Sam Don Pirpont Morgan sedevi na poasnom desnom mestu pokraj vaba hteo je da udostoji skup samo svojom kratkom posetom. Afera je za tampu i javnost inae bila od niskog znaaja, stoga o njoj nije obavetavao nijedan od jutranjih listova. Tako si ruavali domaini sa svojim otmenim gostima kroz svih sedam ili osam jela bez ikakvog predznaka zanimljive konvercije. Samo nekoliko bankara i berznih posmatraa su imali prilike lino da se susretnu sa vabom, naime, jer su njegove transakcije bile ograniene samo na zapad Sjedinjenih Drava. Meutim, pre no to je proteklo vee svi oni, pa i sam >kralj finansijskih pitanja< Morgan bili su oduevljeni, a svetlost dana je ugledala kompanija Junated Stil teka miliardu Dolara. Mo vabove linost je nadmudrila sve. Mnogi drugi su ranije pokuavali da zainteresuju gosp. Morgana za finansiranje jedne sasvim nove metalne industrije. Znao je da prema gigantinoj organizaciji Endrua Karnegija, koji je oko sebe okupio 53 preduzea nikako nije mogao prosperirati, jer je ekscentrini kotlananin za svaku od njegovih tvornica sagradilo itekeo konkurentno preduzee. Jednostavno je bio nepobediv. Ali vab kao dugogodinji saradnik uspeo je da dotakne njegovu slabu taku. U to vreme, 12. december 1900 on je nagovestio mogunost kako bi se mogao Karnegijev ogromni trust svesti pod isti krov za Marganovim preduzeem. Govorio je o izuzetnoj prilici za metalnu industriju, potrebnoj reorganizaciji, o poveanju kapaciteta, specijalnim i mnogim drugim stvarima koju su u tim danima krize mnogo ta znaili. Bez da je toga bio svestan, postao je apostol moderne masovne proizvodnje. Morgan je o njegovom projektu razmiljao gotovo nedelju dana. U njemu nije pronalazio nikakvih finansiskih potekoa i stoga je zakazao ponovan sastanak sa vabom.

13. 27vab je na konferenciji sa sobom poneo sve potrebne predraune, u kojima je predviao realnu vrednost i dobit svih predizea koja je eleo da ujedini. O tim ciframa je raspravljalo itavu no etiri oveka. Predsedavao je Morgan, nepokolebljiv u svom ubeenju da je novac pored svega ipak svemoan. Drugi sagovornik bio je njegov aristikratski saradnik Robert Bejkon, naunik i pre svega dentlmen. Tri bio je Don Gejc. Morgan ga je mrzeo kao i sve ostale pekulante, ali ga je ipak koristio u svoje svrhe. etvrti bio je sam vab, koji se i po najvie razumeo u obradu metala i trgovinu. Uvek kada bi on navodio brojku ili prikazivao predraun za preduzee svi bi se sloili sa njim. U ranu zoru Morgan iznenada ustade i protegli se. Jedno jedino pitanje samo je ostalo otvoreno: Kako to mislite gosp. vabu da uspete da nagovorite tvrdoglavog Karnegija da proda?, upita ga. Mogu da pokuam, odgovor je glasio jasni i kratko. Ako uspete tada u finansirati va suludi projekat, obeao je Morgan. Sve je bilo usaglaeno. Samo da li bi Karnegi pristao da proda i po kojoj ceni? ( vab je predviao 320 mil. Dolara.) Bio je to jedan od ledenih dana u januaru, kada su dva oveka igrala golf ne travnjaku sv. Endruvsa u Vinesteru. Gosp. Karnegi se bio dobro uukao, a vab ga je kao i obino izrazitom reitou zabavljao. Meutim o poslu su tek otpoeli razgovor kada su se povukli u udobnu toplu Karnegijevu brvnaru. Upravo je to bio trenutak, koji je vab prieljkivao. Da je umeo da ubedi oveka u neto ve je bio dokazao pred istaknutih 80 milionera u univerzitetskom klubu. Doarao je starcu sve blagodeti i udobnosti bezbrinog ivota u starosti i govorio mu je o svim onim milionama, koji su samo ekali na ispunjenje svih njegovih elja, sve dok starac konano nije kapitulirao. Uzeo je pare ceduljice i ruke, napisao brojku i predao je vabu. Pritom je rekao: U redu, za ovu sumu pristajem. Cena je bila 400 miliona Dolara. Kasnije na palubi transatlantinog parobroda kontlananin ree Morganu: Trebao sam jo 100 miliona vie traiti. A Morgan mu na to: Da ste vie traili, vie biste i dobili. Dakle da pokuamo da razumemo ovu kratku priu, nebili iztvukli korisne savete za nas: za uspeh neophodna je vera. vrsta vera se stvara i jaa informacijama koje uvamo u podsvesti. Jedan jedini ovek je uspeo sam da osmisli gigantsku organizaciju. vab je imao osnovnu veru i verovao je u njeno ostvarenje. Uspeo je da je odgovarajuim ljudima obrazloi i ostvario je dobit u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara. Ne ba niska cena za jednu zamisao! Kompanija je naime postala jedna od najbogatijih tvorevina SAD. Danas zapoljava na hiljade radnika i odrava vrednost ivota, koji nam pripada za njegovo savlaivanje. Nedostajao je jedan sastojak Pre otprilike osamdeset godina jedan starac inae seoski lekar uputio se u grad, zavezao svog konja, uao na sporedna vrata grdske apoteke da bi se potajno pogaao sa apotekarom.

14. 27Prolo je vie od sat vremena, od kada su stari lekar i apotekar otpoeli razgovor otpoeli razgovor iza regala sa lekovima. Tada lekar ustade, izjuri napolje, popne se na konja i izvadi staromodan kazan za vodu, zatim varjau i postavi to sve u jedan ugao prostorije. Apotekar paljivo pogleda kazan, rukom prie depu, izvadi sveanj novanika i preda ih svom gostu. Bilo je to tano petsto Dolara, itava uteevina mladia. Od lekara je za to dobio malu ceduljicu sa tajanstvenom formulom. Podaci na ceduljici su imali istu vrednost, kao to je otkupina za jednog otetog kralja. Meutim ne za lekara! Na paretu papira pisao je sve o tome, ta je trebalo da se skuva u velikom crnom kazanu, meutim ni lekar ni apotekar nisu mogli da prdpostave, koliko je sjajno bogastvo leali na njegovom dnu. Starac je inae bio zadovoljan, to se otarasio te starudije za 500 $. Tako je apotekar na sebe preuzeo vosok rizik, kada je svu svoju uteevinuza cedulju i kazan dao. Ni u najburnijim snovima mu nije padalo na um da e mu ulubljena posuda doneti sve ono bogastvo iz prie o Aladinovoj arobnoj lampi. Mladi je zapravo kupio ideju! Pohabani kazan, drvene varjra i magina formula su na kraju krajeva bile sporedne stvari. Naime, svoju arobnu mo recepta je razvio tek kada je njegov novi vlasnik pomeao svoj dodatak, a koji je lekar bio predviao. Pokuajte sami da otkrijete, ta je mladi apotekar arobnoj formuli dodao da bi kazan pretvorio u zlatan izvor. Ova istinita pria moe vam se moda uiniti udnijom od nekog romana, ali pre svega tu se radi o dogaajima, kojima je prethodila jedna ideja. Stari kazan je od zada postao rog izobilja boginja Fortune, a sroio je svoje blago na milione ljudi. Danas dobar deo guta dobar deo svetske eerne proizvodnje i prua zapoljenje i hleb za bezbroj ljudi koji se bave procesom proizvodnje i prerade eera. Sadraj starog kazana danas se puni u beskrajnim koliinama u milione boca i doprinosi time livenju i preradi stakla. irom sveta zapoljava itavu armiju slubenika i sekretarica, ljudi iz komercijale i reklama. >Nosilac< je slave brojnih umetnika, koji su njegov sadraj na mnogim umetnikim delima pokazali. Pretvorio je uspavan gradi u ekonomsko sredite Junih drava SAD i neposredno je uticao na sreu svih stanovnika dananjeg velegrada. Teno zlato iz starog kazana omoguilo je osnivanje jednog od najuvenijih univerziteta u svetu. itava ekenomska imperija danas se zahvaljuje jednoj jedinoj ideji. Prisetite se na vaem putu ka biogastvu naziva >KOKA KOLA< I BIE VAM JASNO, koliku je mo imao tajanstveni dodatak, koji je Aza Kandler umeao u recept. Ako ste pomno pretili tok ove prie, uoili ste da je lekar gotovu KOKA KOLU imao u rukama, ali ipak nije znao ta sa njom da uradi. Stvaralaka i sintetika mata je veoma bitan inilac bogastva. Odgovarajuom vebom obadve se mogu objediniti u srestvo koje savlauje sve prepreke. Bez mate mnoge stvari ne idu takozvanim pravim putem. Aza Kandler nije izmislio recept za KOKA KOLU, meutim njegova mata ga je navela na jednu ideju, a ona je, koja se pre svega pretvara u uspeh. Milion Dolara za samo nedelju dana Sledea pria dokazuje izreku > gde postoji elja, tu ima i naina Bila je subota popodne. Sedeo sam u svojoj sobi kao i obino raymiljao o ostvarivanju svoga plana. Proteklo je tada ve dve godine, od kada sam sebi o svemu poeo da raybijam glavu, ali jo nita nisam uinio! Istog tog popodneva u meni je sazrela konana odluka da u u roku od nedelju dana da nabavim potreban milion Dolara. Kako? O tome vie nisam ni razmiljao. Prvo je bilo vani da odluim kada sam eleo taj novac u rukama da imam. I mogu vam rai : im sam uinio ovaj prvi korak obinio me je oseaj unutranjeg mira i sigurnosti, kako to ranije nikad nisam bio u stanju da osetim. Duboko sam u sebi uo glas, koji me je upitao: >Zato se ranije nisi odluio za taj korak? Novac je sve vreme ne tebe ekao.< Od tada su se dogaaji brzo razvijali. U novinama sam objavio oglas da u sutradan propovedati o temi: > ta bih radio, kada bih imao milion Dolara!< odmah sam pristupio sastavljanju pridike. To mi prethodno nikad nije lake ilo od ruke pa i pripremio sam se skoro dve godine za ovo. Narednog jutra jo jednom sam sve prouio. Tad sam kleknuo dole i pomolio se Bogu, ne bili se meu mojim sluaocima naao dobroinitelj koji je bio spreman da mi daruje potrebnu sumu. Tokom molitve sam iznova osetio kako me dodiruje onaj oseaj potpunog optimizma. U svom uzbuenju potpuno sam zaboravio da sa sobom ponesem koncept. Toga sam tek postao svestan, kada je ve bilo prekasno. To je za mene ustvari samo bila srea. Jer sada sam stvarno mogao da oslukujem glas iz svoje posvesti. Sklopio sam oi i otvorio svoje srce da govori. Imao sam utisak da ne govorim samo auditorijumu, nego da razgovaram sa Bogom. Izlagao sam sve svoje planove i elje, kako bi sagradio veliki institut, gde bi mladi ljudi skupljali potrebna znanja i uili, kako da ih praktino primene da bi razvili zdrav razum. Zavrio sam sa pridikom i seo, kada sam uoio oveka, kako se podigao sa predposlednje klupe i prilazio me. Zanimalo me je, ta li je nameravao taj neduan ovek. Kada je konano stao pred mene, pruio mi je ruku izapoeo razgovor: Oe vae propovest me je oarala. Ja zaista imam poverenja u vas da bi ste vi mogli da za milion Dolara da uinite sve, to ste obeali. Svoje poverenje u vas elim da i dokaem. Molim vas, doite sutra u moju kancelariju po novac. Ja se zovem Filip D. Armur.<

16. 27Sutradan mladi Gonzales je otiao u kancelariju gosp. Armura i stvarno dobio milion dolara. Tim novcem osnovan je Armur Tehnoloki institut, danas Institut Tehnologije u Ilinoisu. Milion Dolara je dobavila iskljuivo jedna ideja. Interesantno je napomenuti da je Gonzales dobio novac samo 36 asova nakon, to je odredio taan datum, kada je eleo da ga ostvari. Poput njega i vi moete bilo koji samo zamisliti sumu novca imati preduslov je samo da vam je ta suma potrebna u neke svrhe, ma kakve one bile, vano je samo da postaknete vau matu. Svetenik je na taj nain skupio milion Dolara. Svako bogastvo eka na jednostavnu ideju koja e ga stei. Nije uvek potrebno revolucionarna ideja, vano je samo nov koncept, jer i najsavreniji alat u svetu mora da otkae, ako njime ne znamo da rukujemo. ORGANIZOVANIM PLANOM KA BOGASTVU Slabi nikada ne pobeuju pobednici nikada ne slabe! Ovo je dugogodinjim radom i po mnogobrojnim iskustvima 500 najuspenijih ljudi sastavljeno i razraeno upustvo inae jedinstveno u svetu. Na bez razloga moe se nazvati tajnom vodeih glava. Na vama je da sami odluite koliko e te to slediti. Ono naime obeava veliku mo i bogastvo u jednom kratkom vremenskom periodu strogog pridravanja. Kao to smo mogli do sada zakljuiti, svakom organizovanom poslu mora da prethodi paljivo planiranje. Ali kako razraditi takav jedan plan. 1. prekljuite se velikoj grupi ljudi, o kojoj mislite da bi vam mogla pomoi urazraivanju vaeg plana. 2. pre nego to pokuate da koristite druge ljude za va posao, morate dobro razmisliti, kakvu nagradu im moete pruiti u zalog za njihov rad. Niko nee ne ogranieno raditi za badava. Upravo zbog toga ni nee razumnom oveku pasti na pamet da iskoristi druge bez ikakve nagrade za njihovu pomo. Obratite panju da novac ne mora da bude jedini nain oduenja. 3. najmanje dva do tri puta nedeljno sastanite se sa tim ljudima, dak zajedniki ne iznaete vae mogunosti i ne razradite konkretan plan. 4. pokuajte da ostanete u dobrim odnosima sa vaim saradnicima.

17. 27Obratite panju na jo i sledee: 1. vaa obaveza lei u projektu, iji je ishod za vas od velikog znaaja. Uspeh e se samo tada pojaviti, ukoliko vai planovi ne podlegnu grkama. 2. pokuajte da izvuete prednost iz tuih iskustava, znanja i njihove mate ( ovo je veoma pouzdan nain rada). Nijedan ovek ne poseduje dovoljno iskustava, talenta i sposobnosti da bi znatno uspevao, bez da sarauje sa drugima. Zbog toga je veoma vano zajedniko razraivanje planova. Poraz moe samo da nas ohrabri Zamislite se u situaciju da va preliminarni plan nije uspeo. Tada smesta morate poeti sa razraivanjem drugog plana. Ukoliko i taj podbaci, smislite tri, ne smete se predavati. Tu ne pomae ni najvea inteligencije. Jednostavno kroz to morate proi! Ve razraene koncepte nemojte uvek iz temelja menjati. esto su prve ideje nejbolje, samo to dolazi do ve pomenutog poetnog neuspeha zboz nedostatka iskustva. Meutim to bi ste mogli da iskoristite za jo jedan pokuaj; milion ljudi, samo zbog nedostatka izdrljivosti, itavog ivota ostaju siromani. Va uspeh nikada ne moe nadmaiti vau logiku planiranja. Niko zauvek nije poraen, dok se sam ne preda. Henri Frod je na poetku svoje karijere kao proizvoa automobila doiveo teak poraz, meutim, poboljao je planiranje i postigao oigledne rezultate. Ljudi lako primeuju bogastvo oveka, pojedince, a zaboravljaju da je on sigurno neilazio na dosta pozekoa i doiveo pregrt poraza, pre nego to je postigao odreen cilj. Filozofija uspeha, koja se ovde otvara, nikako vam ne garantuje da ete biti poteeni potekoa i neuspeha. Deset Tajni Oko Voenja Jednostavno reeno na svetu postoje dve vrste ljudi: Oni koji su preodreeni da vode i drugi, koji e da ih slede. Na nama je da odluimo, u koju grupu elimo da spadamo.

18. 27Najvanija obeleija voe su: 1. hrabrost: zasniva se na mogunosti da procenite sami sebe. Njenu osnovu takoe ini znanje iz oblasti kojom se poslovno bavite. Niko nee dozvoliti da ga neko vodi, ako ta linost ne pokae dovoljno samopouzdanja i hrabrosti. 2. samodisciplina: ko svojim biem ne vlada, nikad nee ni drugima vladati. Ako nemate tu sposobnost, nemojte oajavati; moete je stei, kada za sebe pronaete idol. 3. pravda i pravednost: za predpostavljene je ova osobina posebno vana, jer kos ostalih izaziva potovanje. 4. samopouzdanje: neodluni ljudi su takoe nesigurni, pa prema tome ne mogu da vode druge. 5. superiornost: navike da se premae oekivanja drugih. Vodea uloga podrazumeva da ste u stanju da ostvarite vie od ostalih. Traite od sebe uvek vie, nego to to moete traiti od ostalih! 6. prijatna linost: neuredni i zaputeni ljudi takoe nikad nee postati uspene voe. Pokuajte da se u svakoj situaciji pokaete iskljuivo ljudski. Mislite na ugled! 7. simpatinost i razumevanje: roeni via mora da raspolae sposobnou da se stavlja u situaciju drugih ljudi i treba da otkriva potrebe drugih. 8. oko za pojedinosti: uspean ovek mora izlaziti na kraj i sa sitnicama koje drugi ne primeuju jer od njega se to oekuje. 9. odgovornost: izbegavanje odgovornosti vodi do propasti. Za uinak svojih saradnika odgovoran je voa. 10. saradnja: vodea linost uvek treba da postie svoje saradnoke na saradnju, jer se voenje svodi na mo, a njoj prethodi dobra podrka. Deset Zamki Za Voe Navedeni su glavni razlozi za neuspeh vodeih linosti: 1. 1. nedostatak panje i objektivnosti: uspean voa treba da pokloni posebnu panju naizgled nebitnim detaljima. Ne sme da se desi, da na primer, nema vremena za bilo kakav problem. Svaki posao treba vrsto da dri u svojim rukama. 2. izbegavanje nelagodnih i nezahvalnih poslova: ukoliko to okolnosti zahtevaju, pravi voa treba da preuzme i najtee i najnie poslove, jer ono, to trai od drugih mora biti spreman i sam da uradi. Najmoniji meu nama je na sluga. 3. 3. pogreno je umiljati da je sama pamet dovoljna za postizanje uspeha. 4. izbegavanje komunikacije sa potinjenim koje dovode do pada. S druge strane, svaki sposoban voa treba oko sebe da okuplja saradnike koji e mu olakati rad, jer tuim snagama se moe vie ostvariti nego sopstvenim. Samo je bitno dovoljno podstai svoje saradnike. 5. nedostatak mate. Za izlazak iz pogubnih situacija mata je veoma istaknut inilac. 6. sebinost. Omiljena linost je linost koja se ne kiti tuim perjem. Za priznanje se ne treba aktivno boriti, ono dolazi spontano kroz rad. Pametnije od svega toga je pohvala,koju valja ukazivati drugim ljudima da bi se odrala njihova nada i spremnost na rad. 7. neiskrenost. Ovu karakternu greku valjalo bi u stvari prvo navesti. Ukoliko je voa nepouzdana linost, ona ne moe da odrava sigurnost koju u njoj trae potinjeni i saradnici.

19. 278. neumerenost. Neujednaen nain ivota dovodi do visoke potronje ivotne energije. 9. isticanje autoriteta. Idealni voa pobuuje u svojim saradnicima oduevljene, a ne strah. Uvek treba da bude pristupaan, iskren, pravedan i struan. Vaa klijentela je va saradnik Vi, koji elite u budunosti da prodajete vae usluge, i to naravno po to vioj ceni, treba da imate na umu da se trina privreda zasniva na posebnim principima. Dananji inioci odnosa u privredi su: 1. poslodavac 2. zaposleni 3. klijentela U celikupnoj oblasti vranja usluga dolazi se do znaajnog preobraaja. U budue e se poslodavac i zaposleni zajednikim snagama boriti za svoju klijentelu. Dosadanji socijalni odnos moemo okarakterisati tim da su inovnici radili na tome da drugu stranu navedu na to vie ustupaka. To nas naravno nije dovelo do boljeg obavljanja usluga, drugim reima kvaliteta, nego samo do nezadovoljene klijentele i visoke cene usluga, a time i proizvoda. Uslunost i usluge danas treba da postanu osnovni princip privrede. Sledei doivljaj privrednog strunjaka e nam sluiti za razumevanje ovih odnosa: Za vreme svake ekonomske krize imao sam priliku da se tome vie meseci zadrimu jednom rudniku u Pensilvaniji SAD, da bi na licu mesta ispitao uzroke koji su ugoavali egzistenciju radnika za eksploataciju uglja. Ubrzo sam otkrio da su vlasnik i njegovi radnici vodili dugake debate o najsitnijim detaljima oko isplate linog dohotka i uslova rada. Ustupnici poslodavca su naravno morali da dovode do vee cene uglja, jer bi se inae izgubila isplativost. Prekasno su uvideli da je njihova kratkovidnost dala svoj veliki doprinos, za njih traginoj pobedi, lo ulja i da je dolo do ogromnog proirenja naftne industrije, to je zatim smanjilo potranju uglja, a time je postignut kontraefekat. Ovo naravno nije jedini problem, meutim svi slini problemi jasno nagovetavaju upozorenje pripadnicima uslunog sektora, koji polako treba da shvate da njiohova budunost zavisi iskljuivo od njihovog dranja. Tri osnovna zakona poslovanja Da sada smo govorili o najefikasnijim nainu vrenja usluga (gledano na duge staze) da bi ste sebi osigurali trajan uspeh.

20. 27Meutim preporuujemo vam uvek novu analizu i primenu odgovarajuih faktora. Naime sigurnost vaeg poloaja i visina vae zarade skoro da potpuno zavisi od kvaliteta i koliine vaeg rada. Svako, ko u ovoj privrednoj grani eli da doivi prosperitet (i to na duge staze) za njega je sledea formula prevashodna. Njena primena naime treba pree u naviku. 1. kvalitet rada zahteva marljivo i potpuno reavanje ak i najsitnijih radnih zadataka. Neumorna trka za sve savrenije savlaivanje ove oblasti, kojom vi nameravate da se bavite, treba da obeleava va rad. 2. kvalitet rada za vas podrazumeva obavezu da u svako doba obavite to vie kvalitetnog rada i kroz iskustva i vetine svakodnevno uveavate tu celinu. 3. vae linost treba da odrava pristupanost, ljubaznost, panju i otvorenost prema pretpostavljenima, saradnicima i klijentelom. Izaberite posao koji vas ispunjava Posve prirodno je za oveka da se opredeljuje za posao za koji je on sposoban. Tako, na primer, slikar osea potrebu za rukovanjem sa bojama, zanatlija da dokazuje vetinu svojih ruku, dok je pisac najsreniji kada svoje rei stavi na hartiju, muziar je presretan kada uspe da se uklopi u dobro uigran orkestar. Ukoliko se vremenom ne isfiltriraju odgovarajue talenti, tada se najee pokae interesovanje iz odreenih oblasti privrede i industrije. 1. detaljno razmislite kakva vrsta posla vam najvie odgovara. Ako vam se desi da takav jedan poziv ne postoji nita lake od toga naime, stvorite ga. 2. paljivo izaberite preduzee ili saradnika, za koga bi ste eleli da radite. 3. informiite se detaljno o mogunosti zapoljenja unutar tog preduzea. 4. dobro ocenite sopstvene talente i sposobnost da bi ste uoili, ta uopte moete pruiti tom preduzeu. Pokuajte ono, to ste u vama otkrili da prodate za najveu moguu cenu. 5. nemojte traiti samo bilo kakav posao. Nemojte se predugo zadravati oko razmiljanja, gde e te pronai slobodno mesto. Koncentriite se meutim od poetka na to ta je to to moete da ponudite. 6. nekon to ste razradili plan, pokuajte pismeno i opirno da ga pribeleite. Kako da sastavim efikasnu konkursnu prijavu Ovaj oblik kratkog prikazivanja linih i strunih kvalifikacija zahteva paljivo razmiljanje i dobru pripremu. Poput jedne reklame, konkursnom prijavom treba da propagirate kvalitet vaih znanja i vaih sposobnosti. Pri tome takva jedna uspena prijava treba da sadri sledee take:

21. 271. kolska i struna sprema: prikaite kratak, ali potpun pregled vaeg kolovanja. Posebno vane su specijalizacije i obrazovanje, zato ste se opredelili za to kolovanje. 2. radno iskustvo: ukoliko posedujete ikakva radna iskustva iz odreenih oblasti, obavezno to navedite. Takoe je vano da navedete, gde ste ranije sve radili. Meutim najvanija su specijalizovana znanja u okviru posla za koji konkuriete, to e posebno istai vau kvalifikaciju. 3. preporuke: ukoliko se radi o veem poloaju, kao na primer, poloaj direktora, poslodavac e zahtevati detaljne podatke. Zbog toga valja priloiti fotokopije sledeih dokumenata: svedoanstvo, preporike ranijih poslodavaca, preporuke vaeg kolovanja, ukljuujui teajeve specijalizacije, pohaanje seminara i sl. 4. vau fotografiju. 5. pokuajte da doarate vau izrazitu sposobnost za to mesto: ukaite na to od koliko velike koristi vi moete biti tom preduzeu. Od ovog po najvie i zavisi da li ete biti primljeni ili ne. 6. poznavanje struke: pre nego to konkuriete za bilo koje radno mesto dobro se informiite o mogunostima zapoljavanja u vaoj struci. Nagovetavanje takvih znanja uvek e efikasno delovati, jer e se stei dojam o vaem visokom znanju. Uvek mislite na to da u sudnici ne mora da pobedi advokat sa najboljim poznavanjem paragrafa. Skoro uvek se pokae nadmoniji onaj ko je najbolje pripremio svoje izlaganje. Dvadeset i jedan put do neuspeha Jedan od najveih tragedija je kada se ovek fanatino za neku stvar zalae, a ipak ne uspeva! Stvari su stim deprimirajue kad uporedimo ogroman broj neuspenih sa niskim brojem uspenih pojedinaca. Dugogodinjom iscrpnom analizom u kojoj je bilo obuhvaeno vie od hiljadu ljudi i ena moglo se doi do zapanjujue konstatacije da je 98% njih u ivotu ostalo neuspeno. Ova ispitivanja su nas dovela do detekcije 21-og mogueg uzroka neuspeha: 1. UROENI NEDOSTACI: ako se prirodno neintelegentnim ljudima uopte moe pomoi, onda je to malo. Preostaje im samo jedan izlaz da se poveu sa bistrim glavama. Za utehu ostalima moe se rei da je to jedina od 21 navedenih preporuka koja se ne moe sa lakoom prevazii. 1. NEDOSTATAK AMBICIJA: ljudima kojima je sve jedno da li e uspeti u ivotu ili ne i onima koji se za to svim snagama ne zalau, nemaju mnogo izgleda da neto od sebe naprave. 2. NEPRECIZNO POSTAVLJANJE CILJA: ovek koji ne poseduje ivotni cilj, takoe nemoe doe do uspeha. Spomenutih 98% iz prouavane grupe su iveli iz dana u dan bez odreenog cilja. Uinilo se da je upravo to jedan od najvanijih razloga, jer ona ini veinu. 3. NEDOVOLJNO OBRAZOVANJE: ovaprepreka je jedna od najjednostavnijih za savlaivanje. Iskustvo nas ui da su napametniji i najkolovaniji ljudi samo samo sopstvenim naporima dostigli odreen stepen obrazovanja. Univerzitetska diploma nije doviljan dokaz za pravo znanje. Psiholoka definicija obrazovanja se zasniva na ideji da su najobrazovaniji ljudi oni, koji ispunjavaju svoje potrebe bez da time ugroavaju prava ostalih. Moemo zakljuiti da se obrazovanje ne svodi na usavravanje znanja nego na uspenu primenu sposobnosti, to i vodi ka trajnom uspehu. Znanje se ne naplauje ve samo koristi od koje ono moe da bude. 4. NEDOSTATAK SAMODISCIPLINE: ovo je sposobnost odbacivanja ili kontrolisanja svih negativnih osobina. Mnogi od vas sigurno su jednom poeleli da postanu sam svij gospodar,

22. 27meutim ko nepobedi samog sebe nikad nee uspeti druge da porazi. Pogledajte vau sliku, i otkriete vaeg ujedno najboljeg prijatelja i najveeg neprijatelja. 5. LOE ZDRAVSTVENO STANJE: BEZ OTPORNOG I ZDRAVOG TELA U IVOTU SE DALEKO DOGURATI MOE. Uzroci takvog jednog stanja pre svega mogu biti: neumerenost u ishrani i alkoholu, pesimizam, poremeenost seksualne ravnotee, nedovoljno kretanje, nedostatak kiseonika u organizmu kao posledica neispravnog disanja. 6. NESRETNO DETINJSTVO: negativni uticaji u detinjstvu, nepovoljna drutvana situacija, loe drutvo dakako ima za posledicu da se takav ovek kasnije ne moe snai u drutvu. 7. NEODLUNOST: jedan od osnova ovekovog neuspeha je kada stvari koje moe obaviti odmah, razvlai do sutra, prekosutra a na kraju moda konano i propusti priliku za to. Nikad nemojte suvie dugo ekati da se pojavi prava prilika. Retki su ivotni problemi sa jednostavnim reenjem. Slobodno se uputajte u poslove za koje vam oigledno nedostaje dobar deo srestava. im radivi krenu, mogunost e se nai. 8. NEDOSTATAK IZDRLJIVOSTI: najbolje bi bilo da re nemogue odmah na samom startu izbacite iz svog renika. 9. NEGATIVNA LINOST: osnovu svakog uspeha ini mo. Ukoliko jednom zaelite posegnuti za njom, moraete i druge za vae ciljeve zagrejati. Pritom naravno valja biti prevashodno ljubazan i uljudan. 10. KONTROLA POLNOG NAGONA: seksualna mo se u oveku razvija u obliku jednog od najsnanijih nagona. Usko je povezana sa oseanjima. Upravo zbog toga bi ste je u poslovnom svetu posebno kontrolisati. Da li ste uli za injenicu da bi ste mogli iskoristiti vau seksualnu snagu u vaem poslu? Razmislite!!! 11. SAN O BEZBRINOM IVOTU: nikada se ne uputajte u igre na sreu. One vas nisu dostojne. Dra u bogastvu je kada ga sami steknete. 12. NEUSPEAN BRAK: psiholoka praksa pokazuje tendenciju da problemi u intimnom ivotu prenose svoj negativni uticaj i na druge oblasti ivota i rada. Ne smete dozvoliti da brak ugui vae planove. 13. PRAZNOVERIJE I PREDRASUDE: preznoverije se moe pripisati strahu i neznanju. Uspeni ljudi su samostalni mislioci i ne boje se nikoga i niega. 14. POGRENO ZANIMANJE: ako primeujete da vas va poziv ne ispunjava i u sutini ne zanima, trebali bu ste danas da ga napustite. Uspeha e te imati samo u poslu koji vas ispunjava. 15. NE UPUTAJTE SE U SVE OBLASTI: to vie koncentriete vae razmiljanje i usmerite va rad samo na jedan cilj. 16. INTOLERANCIJA: ako u svako doba i za svaku stvar imate ve unapred svoje subjektivno miljenje, nikad nemoete napredovati. Pri tome nemojte zaboraviti da je ivot za oveka proces uenja i shvatanja. Najkritiniji oblik intolerancije je netrpeljivostpred drugim narodima, ljudima razliite veroispovesti i politikih opredelenja. 17. NEUMERENOST: ranije smo ve imali priliku da vam ukaemo na tetnost ne kontrolisanig konzumiranja hrane, alkohola i dr. 18. NEPROMILJENOST: nemojte se esto na sreu oslanjati. Uspean ovek sudbinu dri vrsto u svojim rukama. Pre nego to napravite korak napred dobro razmislite, da ne bi napravili dva koraka nazad. 19. NEDOSTATAK POETNOG KAPITALA: tipina poetnika grka kod osnivanja preduzea je kada se ne predvide obrtna srestva za prevazilaenje poznatih poetnih potekoa. 20. DALJI RAZLOZI: razmislite da li su i u kojoj meri nevedeni uzroci uticali na va eventualni dosadanji neuspeh. Pokuajte u ovom kontekstu da analizirate uticaj tih karakteristika. Razmotrite da li ste u stanju da sami kristalizujete takve uzroke. Dobar predznak za vas je ako

23. 27moete da prepoznate jedan od 21-og razloga vaeg neuspeha (ili nedovoljnog uspeha). Za vas bi to znailo da ste ovlada li umeem samo analize i da moete slobodno da se upustite u borbu za bogastvo. Povoljno bi bilo da upitate, neku vama blisku osobu, koja bi verovatno mogla objektivnije da oceni va karakter. Da li za neuspeh koristite izgovor? Jedno specifino obeleje izdaje sve neuspene linosti: Oni su uvek u stanju da pronadju uverljivo opravdanje za svoj neuspeh. Moramo im priznati da su veina razloga, koji navode, stvarno pronicljivi, mada samo mali broj otkriva istinu. Ali pored svega, za pametne izgovore ne moete nita kupiti!!! SVET VAS PITA SAMO ZA JEDNO: DA LI STE USPENI?? Za vas smo sastavili sledei spisak najeih izgovora iz svakodnevnog ivota. Proverite da li i vi spadate u one, koji ih epe koriste. Osim toga trebali bi ste da znate da se ni jedan od ovih razloga nikad i niukakvoj situaciji ne bi smeo navoditi kao razlog za neuspeh, ako koristete metod objenjen u ovoj knjizi. Filozofija uspeha koju ona propagira, je samo po sebi ve odavno dokazana. AH da samo nemam enu i decu... da barem imam dobre veze... da ja imam toliko novca... da sam ja iao u sve te kole... da imam bolje radno mesto... da sam samo zdrav... da barem imam dovoljno vremena za to... da su vremena bolja... da me oni shvate...

24. 27da je situacija bolja... da ja mogu da ponem iz poetka... da se samo neplaim kritike drugih... da se meni prui takva prilika za to... da nisu svi protiv mene... da se samo nita nedesi... da sam samo barem malo mlai... da mogu da radim, ta ja hou... da su moji roditelji bili bogati... da ja poznajem prave ljude... da imam toliko talenta kao oni... da mogu sam da odluujem... da sam barem iskoristio tu jednostavnu priliku... da me oni ne nerviraju... da netreba sam da vodim domainstvo i decu da uvam... da mogu barem da utedim koji dinar... da je ef na mojoj strani... da me porodica barem razume... da ivim u velikom gradu... da ve jednom mogu da ponem... da nemam toliko obaveza... da sam toliko uticajan i poznat kao oni... da imam tako super telo... da barem potuju moje sposobnosti... da barem nemam toliko dugova...

25. 27TEST Proverite, imateli potencijalnog izgleda da vaim dosadanjim nainom ivota ikad postanete bogati? Ukoloko iskreno odgovorite na sva pitanja, doi ete do istina vaeg bia, a koje moe da vam poslui kao dalji putokaz kroz sve oblasti ivota. 1. Da li ste imali u prethodnoj godini imali jedan godinji cilj, koji ste eleli da ostvarite? 2. Ako jeste, da li ste ga u potpunosti ostvarili da sada moete biti zadovoljni? 3. Da li ste vi uglavnom zadovoljni kvalitetom svog uinka? 4. Moete li vie posla da uradite, samo kada bi to hteli? 5. ta mislite, da li bi ste sa lakoom mogli savladati vie od dva zanimanja? 6. Da li vodite pismenu evidenciju o svim novanim izdacima i prihodima? 7. Va ivot vas ponekad dovodi u situaciju da vas grize savest? 8. Deavali vam se da se vai prijatelji na vas ale da ste suvie pedantni i korektni? 9. Da li lino poznajete oveka, koji se u vaoj struci obogatio? 10. Da li povremeno igrate loto ili druge igre na sreu? 11. Da li koristite autosugestiju da prevaziete nastale potekoe u vezi sa vaim oseanjima? 12. Da li bi ste pristali da samo za ispunjenu normu dobijete dosadanju zaradu, odnosno na potpunu zavisnost od individualne produktivnosti? 13. Da li ste uvereni i sigurni da e te uskoro biti mnogo bogatiji od ostalih? 14. Da li imate konkretan plan ili pretpostavku, kako bi ste stvarno ubrzo mogli radom doi da mnogo para? 15. 15. Zamislite da ste tek od nedavno prijavili TV aparat. Bez da ste znali RTV (kua) je organizovala nagradnu igru meu novim pretplatnicima, a vi ste na vau veliku sreu dobili nagradu. Nagrada vam omoguuje jednostavnu priliku da idue njedelje budete voditelj jedne od nejgledanijih emisija. Prua vam se prilika da punih 90 minuta zablistate pred svojim prijateljima. Da li bi ste prihvatili nagrad? SHEMA ZA ANALIZU R/b da ne R/b da ne 1. 2 0 9. 2 0 2. 3 0 10. 0 2 3. 0 2 11. 2 0 4. 0 4 12. 2 0

26. 275. 0 2 13. 3 0 6. 2 0 14. 4 0 7. 0 1 15. 2 0 8. 4 0 0 - 12 bodova Vi verovatno spadate u grupu, koja se nikad ili veoma retko bori za neko bogastvo. Moda vas elja ponekad duboko u sebi i dotakne, meutim nikad niste imali ni najmanju pretpostavku, kako ste to mogli postii. Trebali bi ste vie vremena posvetiti samom sebi. Nemojte se zapostavljati. Ipak ste vi sebi najdrai i najvaniji u ivotu. Ako nekad budete stvarno poeleli (samo matanje nee biti dovoljno) da neto znaajno u svom ivotu ostvarite, vratite se ovoj knjizi, izvrite detaljnu samoanalizu i samokritiku, to je posebno vano i morate uspeti, samo, ako budete dovoljno uporni. 13 25 bodova vi spadate u veinu. Vama je zapravo ova knjiga namenjena. Za vas postoje dve mogunosti: - da se i u budue zadovojavate onim, to vam ivot prua i da ivite nainom, koji je sudbina za vas predvidela; da kritikujete ovu knjigu i da se moda smekate onima, koji ovo prihvataju a i konano primene; - ili pak druga mogunost da stvarno gledate na sebe, kakvi jeste, da se kritiki posmatrate i aktivno da pristupite razmiljanju o svojoj budunosti. Samo tada ete moi da pronaete klju saznanja i da dotaknete sreu i bogastvo istovremeno. 26 37 bodova vai izgledi? Ovaj test vama nije potreban, kada ve sve unapred znate. Vi spadate u zavidnu grupu, koja obuhvata samo 2% populacije. ansa da neto ostvarite su vam izuzetno povoljne. Ogroman deo najbogatijih ljudi upravo potiu iz ove grupe. Samo, to vi u odnosu na njih imate jednu prednost. Neime, kroz ovu knjigu, deo njihovog iskustva. Dakle, odmah se bacite na posao. Jo danas razradite plan i hrabro napred! Strogo se pridravajte datih upustava iz knjige. Olakae vam rad viestruko. KAKO POSTATI BOGAT je knjiga, koja vam otvara vrata u jedan sasvim nov ivot. U stanju je da izmeni vae ponaanje, to vie celokupnu linost.

27. 27Pouava nas, kako svesno i usmerenim snagama da razmiljamo i time da pronaemo klju velikog saznanja. Sigurni smo da ste uspeli da izvuete zakljuke, koji e biti od znaaja za vap budui ivot, kao to su bili za najmonije ljude ovog sveta. teta bi bilo da oni samo za sebe sauvaju svoju tajnu.

25. 27 PDF297 kB19.57 01.09.2013.19.57 01.09.2013./ 20.31 7.

Fatima Hodi KAKO POSTATI BOGAT.pdf.