Kako iskljucivost zahteva opada, tako odlucnost i sigurnost u ostvarivanju pricipa rastu. Paralelno sa promenama u subjektivnom polu disproporcije izmedju coveka i sveta, i objektivni pol te disproporcije mora unekoliko izmeniti svoj karaktaer.

Nikola Milosevic

Sa promenama u relativnom obliku fizickog znacenja izmedju koeficijenta i formule, i ekvivalentski oblik menja svoj karakter.

Osnovni princip ove moje knjigeDusan Stosic

Refleksivni oblik fizickog znacenja ili jednacina

Formule su sastavljene od slova, brojeva i znakova, kao sto su 10 A 10 B.To im je obicni simbolicki oblik. Ali one su formule samo zato sto su nesto dvostruko - znaci a, u isto vreme i nosioci znacenja. Zbog toga se one ispojavaju kao formule, odnosno imaju oblik formula samo ukoliko imaju dvosruk oblik ; simbolicki i znacenjski. Uprkos gruboj simbolicnosti formulskih tela, njihovo je znacenje nesto drugo Stoga se neki izdvojeni simboli ili niz slova moze okrtetati do mile, kao stvar znacenja ona ostaje neshvatljiva. Ali ako se setimo da je znacenje formula vidljivo samo ukoliko su formule izrazi iste jedinice, frekfencije, da je njihov znacenjski sloj fizicko-matematicki konvencionalan, onda se samo po sebi razume da se ona moze ispoljavati u odnosu formule prema formuli. i doista mi polazimo od odnosa u kome se formule izjednacuju, da bismo usli u trag znacenju koje se u njima krije. Govorimo,dakle, o pojavnom obliku znacenja.

Svako, makar ne znao nista drugo iz fizike, zna da formule imaju zajednicki oblik znacenja koji je do krajnosti upadljivo suprotan sarenim simbolickim njihovim simbolickim izgledima -

frekfenciju. Ali tu sad treba dati ono sto fizika, klasicna i kvantna, ,Hajzenbergovsaka i Sredingerovska, kvantna teroija polja i razne ujedinjene teorije svega, nisu cak ni pokusavale, treba naime dokazati kako je postao oblik opste frekfencije, valja, dakle, propratiti razvitak izraza znacenja koji se sadrzi u odnosu dveju formula, pocev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa

1

sve do sjajnog frekfentnog oblika, A s tim ce ujedno otpati i zagonetka Teorije SVEGA..

Ocevidno je da je najprostiji odnos znacenja onaj u kome se neka formula nalazi prema samo jednoj jedinoj formuli druge, bilo koje vrste.Zato nam odnos znacenja dveju formula pruza najprostiji izraz znacenja za neku formulu.

A) Prost ,pojedinacan ili slucajan oblik znacenja

x A=yB

1.79 1026 A 9.04 1048 B=

1.79 1026 A 5.366 1035 statamp

1.Dva pola izraza znacenja : relativni oblik znacenja i ekvivalentski oblik

Tajna svakog oblika znacenja sadrzi se u ovom prostom obliku znacenja. Zbog toga pravu teskocu i predstavlja analiza ovog oblika.

Dve formule, A i B, u nasem primeru

1.79*10^26*A = 9.04*10^48*B

, igraju ovde ,ocigledno, dve razlicne uloge.

1.79*10^26^A

izrazava svoje znacenje u

9.04*10^48*B

2

a

9.04*10^48*B

sluzi kao materijal za izrazavanje tog znacenja. Prva formula igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Znacenje prve formule predstavljeno je kao relativno znacenje, odnosno ta se formula nalazi u relativnom obliku znacenja. Druga formula funkcionise kao ekvivalent, odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta.

Relativni oblik znacenja i ekvivalentsi oblik jesu momenti kiji idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljucuju, tj. oni su polovi istog izraza znacenja; oni se stalno razdeljuju na razlicite formule koje izraz znacenja dovodi u medjusobni odnos. Na primer, znacenje 8.19 10 7 sec 1 ne mogu izraziti sa 8.19 10 7 sec 1 .8.19 10 7 sec 1 .

1.51 1026 A= 1.51 1026 A nije nikakav izraz znacenja. Naprotiv, ova jednacina kazuje obrnuto : 1.51 1026 A jeste samo 1.51 1026 A, tj.odredjena “kolicina” 1.51 1026 A .Znacenje 1.51 1026 A moze se,dakle, izraziti samo relativno, tj. u drugoj formuli.Otud relativni oblik znacenja 1.51 1026 A ima za pretpostavku da se bilo koja druga formula prema njemu nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane, ova druga formula, koja figurira kao ekvivalent, ne moze se u isto vreme nalaziti u relativnom obliku znacenja. Ne izrazava ona svoje znacenje. Ona samo pruza materijal za izrazavanje znacenja neke druge formule.

Na svaki nacin, izraz : 1.51 1026 A= 9.04 1048 B,obuhvata i obrnuti odnos : 9.04 1048 B= 1.51 1026 A. Ali, ako hocu da znacenje : 9.04 1048 B izrazim relativno, moram obrnuti jednacinu, a cim ovo uradim, postaje 1.51 1026 A ekvivalent namesto 9.04 1048 B.Prema tome, ista formula ne moze se u istom izrazu znacenja pojaviti istovremeno u oba ovlika.Naprotiv, ovi se polarno iskljucuju.

Da li se neka formula nalazi u obliku relativnog znacenja ili u suprotnom obliku ekvivalenta, zavisi iskljucivo od toga koje mesto kada zauzuma u izrazu znacenja, tj. od toga da li je ona formula cije se znacenje izrazava ili formula kojom se znacenje izrazava.

1.51 1026 A 4.527 1035 statamp

3

2. Relativni oblik znacenja

a Sadrzina relativnog oblika znacenja

Da bismo iznasli kako se prosti izraz znacenja neke formule skriva u odnosu znacenja dveju formula, moramo posmatrati ovaj odnos prvo sasvim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obicno se radi bas obrnuto, te se u odnosu znacenja gleda samo srazmera u kojoj odredjeni brojevi dveju formula imaju jednako znacenje. Ispusta se iz vida da velicine razlicitih stvari, pa i formula, postaju kvantitatvno uporedive tek kad se svedu na istu jedinicu.. Samo kao izraz iste jedinice one su jednoimene pa stoga i samerljive velicine.

Bilo da

1.51 1026 A jednako 9.04 1048 B, 1.51 1026 A jednako 9.04 1048 B,tj. vredela 1.51 1026 A malo ili mnogo 9.04 1048 B, svaka takva srazmera uvek ukljucuje da su A i B kao znacenje izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode.. Osnovu jednacine cini : A=B. Tako su u nasem konkretnom primeru A= 4.13 1016 sec 1 , a B= 8.19 10 7 sec 1 ,nejednake kvantitativno, one su jednake kvalitativno. Tek kad ih i kvantitativno izjednacimo, formule su, u istom izrazu znacenja , jednake. 1.51 1026 A= 9.04 1048 B.

Ali ove dve kvalitativno izjednacene formule, ne igraju istu ulogu. Izrazava se se samo znacenje A-a. I to kako? Njegovim odnosom prems B-u kao prema njegovom ekvivalentu, ili necim sto je jednako njemu.U tome odnosu B vazi kao oblik egzistencije znacenja, kao samo zancenje. S druge strane, vlastito znacenje B-a izlazi na videlo, odnosno dobija samostalni izraz, jer se A samo kao znacenje moze dovesti u odnos prema B-u kao prema necem sto je jednakog znacenja ili sto je jednoznacno s njim.Tako je i maslena kiselina telo razlicno od propilformijata. Pa ipak se oba tela sastoje od istih hemijskih supstancija - ugljenika, vodonika i kiseonika, i to u istom postotnom sastavu C4H8O2. Kad bismo sad postavili jednacinu : malena kiselina = propirlformijat , onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat vazio samo kao oblik egzistencije C4H8O2, a drugo time bi bilo receno da se i maslena kislelina sastoji iz C4H8O2. Izjednacivsi propilformijat s maslenom

9.04 1048 BBB

4

kiselinom mi bismo, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika.

Opsti oblik znacenja

Sada formule prikazuju svoja znacenja prvo prosto, jer ih prikazuju jednom jedinom formulom,a drugo jedinstveno, jer ih prikazuju istom formulom. Njihov oblik znacenja prost je i zajednicki i stoga opsti.

Oblici I i II dospeli su samo dotle da znacenje neke formule izraze kao nesto sto se

razlikuje od njene vlastite simbolicke forme ili njenog jezickog tela.

Prvi oblik imao je za rezultat jednacine znacenja

1.51 1026 * A= 9.04 1048 *B,1.36 1047 * C= 1.69 1053 *D.Znacenje1.51 1026 A-a izrazava se kao nesto jednako 9.04 1048 B-u,znacenje1.36 1047 C-akao nesto 1.69 1053 D-u,itd,ali to jednako 9.04 1048 B-ui to jednako 1.36 1047 C-u, ti izrazi znacenja 1.51 1026 A-a i 9.04 1048 B-a isto se tako razlikuju kao 1.51 1026 C i 1.69 1053 D Ocevidno je da ovoga oblika ima samo u prvim pocecima kad se znacenja pretvaraju u formule samo slucajnim i prigodnm izjednacavanjem.

Drugi oblik razlikuje potpunije od prvog znacenje neke formule od njeno vlasititog simbolickog tela,jer sada znacenje npr. A-a izlazi pred njegov simbolicki oblik u svima mogucim oblicima,kao nesto jednako B-u,jednako C-u, jednako D-u itd, kao sve drugo samo ne kao jednako A-u. S druge strane, ovde je neposredno iskljuceno svak zajednicko izrazavanje znacenja formula, jer se sada u izrazu

5

znacenja svake pojedine formule sve ostale formule pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik znacenja javlja se fakticki tek onda kad se neka formula ne izjednacava vise izuzetno sa raznim drugim formulama, nego vec po prihvacenom pravilu.

Novodobijeni oblik izrazava znacenja sveta formula u jednoj te istoj formuli izdvojenoj od njega, npr. u B-u,te na taj nacin predstavlja znacenja svih formula njihovom jednakoscu sa B-om.Kao nesto jednako

B-u sada se znacenje svake formule razlikuje ne samo od njene simbolicke forme, vec i od svake simbolicke forme, te je bas time izrazeno kao ono sto je njoj zajednicko sa svima ostalim formulama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi forAttention:mule u uzajamni odnos kao znacenja, odnosno cini da se medjusobno pokazuju kao znacenjski uporedive i jednake.

Oba ranija oblika izrazavaju znacenje po jedne formule, bilo jednom jedinom formulom druge vrste, bilo nizom mnogih formula drukcijih od nje.Oba je puta, tako reci, privatna stvar pojedine formule da sebi dade oblik znacenja, i to ona izvrsuje bez saradnje drugih formula. Ove igraju prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta, jednakog znacenja.Naprotiv, opsti oblik znacenja nastaje samo kao zajednicko delo tvoraca sveta formula.Izvesna formula dobija opsti izraz znacenja samo zato sto u isto vreme i sve druge formule izrazavaju svoje znacenje istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta formule mora ici za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i znacenjska predmetnost formula moze da izrazi samo njihovim svestranim sistemskim odnosom, jer je ona samo postojanje formula u sistemu, pa zbog toga mora i njihov oblik znacenja da bude oblik od sistematske i sistemske vaznosti.

Prema tome:

Kod opsteg oblika znacenja razlikuju se dva tipa : jedan kada je opsti ekvivalent simbol, formula, neka konkretna jednacina, i drugi tip kada je opsti ekvivalent neimenovani ili imenovani broj. I kod prvog i kod drugog tipa opsteg oblika

znacenja, opsti ekvivalent moze biti veceg ili manjeg obima u odnosu na samoga sebe, iako je sveobuhvatan u odnosu na relativni oblik znacenja. Sta se podrazumeva pod :veci ili manji obim u

6

odnosu na samoga sebe. To je kvantitet kao stepen. Kada je opsti ekvivalent kao imenovan ili neimenovan broj krajnjeg clana niza, on je neki pseudo-opsti, on je posebni kao opsti broj. Svekolike formule najrazlicitijih relativnih oblika mogu se redukovati na opšti ekvivalent koji je manji od vlastitog obima formula pre nego ih dovedemo u odnos. Koeficijent srazmernosti ih usaglasava sa obimom opsteg ekvivalenta. Smanjuje njihov obim kad je taj vei od obima opsteg ekvivalenta, povecava njihov obim kad je ovaj manji od obima opsteg ekvivalentaž.Nema opsteg ekvivalenta koji je vei od Bosnjakove konstante.

Kod varijacije komponenata imamo slu~ajeve postojanih i promenljivih komponenata.

Kad je opšti ekvivalent postojan, onda imamo slucajeve da koeficijent raste a vrednost formule opada. Ili : da koeficijent opada a vrednost formule raste.

Kad je formula vrednost formule postojana, onda Ako opsti ekvivalent raste koeficijent opada, ili ako opsti ekvivalent opada vrednost formule raste.Grani~na vrednost porasta opsteg ekvivalenta je Bošnjakova konstanta.

Evo primera kada je ekvivalent posebna formula u ulozi opšteg. Tako ova posebna jednacina moze igrati ulogu opšÈÈteg ekvivalenta svih drugih posebnih formula

7

.302e7 meE

h12 secgm

12 cm

52 2.96 1043

1sec

x elA( ) m1e

dd

14F1F1

=

mpl 5.456 10 5 gm

me 9.109 10 28 gm

h 6.6260755 10 34 joulesec

G 6.67259 10 11m3

kgsec2

f1

137.606

h1h

2

Emec2f 2

2

Prva premisa

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =

Druga premisa

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

=

Prema tome -Konkluzija

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

1.51 1026 mplc2 secgm 1 cm 2 =

I premise i konkluzija pripadaju razlicitim domenima, pa ipak su identicni odnos.

U procesu zakljucivanja relativni oblik iz prve premise postaje ekvivalentski oblik konkluzije.

h1h

2

8

Emec2f 2

2

c 2.998 1010cmsec

meE

h12 secgm

12 cm

52

2.412 10 27 gm

12 cm

12

7.341 10421

sec

h1 1.055 10 27gm cm2

sec

Ovde je Bosnjakova konstanta eksplicitno iskazana kao ekvivalentski oblik

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 7.404 10421

sec

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

.302e7 meE

h12 secgm

12 cm

52=

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =

.302e7 meE

h12 secgm

12 cm

52 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =

x( ) 1

Emec2f 2

2

h1h

2

2x x( )d

d

22

meE el2

h12 x( )

x

9

x 1 4

2x x( )d

d

2

0000

x 2

F 7.4 1042 sec 1y 2

x2 y2 8

1030K 1 1030 KB A

4.823 10 27

9.646 10 27

1.447 10 26

1.929 10 26

2.412 10 26

2.894 10 26

sec

cm2

D C

10

i 1

51

0

0

1

i 1E B 1B 1

g1 1L 1Y 1R 1D 1

R 1g2 1YL 1

R

1 1

Dragan Popovic. Lagrangiani iz njegove knjige

ig12

YRB 0.5i

L i D 0 ig12

YL B ig22

r

W

L R i D ig12

YRB

R

14

W

W 1

4B B

B1 1

W 1

B1 11

4W

W 1

4B1B1 0.5

mpl chG

4.36 10 11 erg

gmcm2sec 24.36 10 11

11

7.404 10421

sec

1.698 1053sec

gm cm2

4.36 10 11 erg

.43604240282685512367e-10

sec2gm cm2 4.36 10 11 erg

.436e-10

sec2gm cm2 4.36 10 11 erg

mpl 5.456 10 5 gm

fb 7.404 10421

sec

Izracunavanje bilo koje varijable relativnog oblika. Indeksom se odabere

komponenta, a potom oznaci varijabla koju racunamo. Da bismo mogli da racunamo

i opsti ekvivalent (ovde Bosnjakova konstanta) treba da bude niz sa identicnim komponentama.

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 mplc2secgm 1 cm 2 4.904 1016

1sec

mplc2 4.904 1016 erg

1.51 1026 mplc2secgm 1 cm 2 7.405 10421

sec

mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2 7.401 10421

sec

mec2secgm 1 cm 2 8.187 10 71

sec

mec2 8.187 10 7 erg

12

9.04 1048 mec2secgm 1 cm 2 7.401 10421

sec

p1 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

p2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

p3

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

mpl

7.37 10 48 gmsec

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 mec 2.71 1059 gm 1 cm 1

7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

=

Ax1 p1 p2 p1Ax1 1n 1 4

sin fb1 1

sec

1.351 10 43

A1 1

sin R 1

1

2

cos A1 1 1 2 1

cos fb1 1

sec

1

sin fb1 1

sec

2cos fb

1 1sec

2 1

13

fb

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

67.404 1042

1sec

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

6

2.517 1025

1.507 1048

1.228 10 48

7.533 1035

7.533 1035

4.517 1058

sec

gm cm2

Ova jednakost sto sada dolazi moze se komentarisati pocetkom “Nauke o sustini”

14

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

2.517 1025

1.507 1048

1.228 10 48

7.533 1035

7.533 1035

4.517 1058

sec

gm cm2

7.404 10421

sec

mgalax1.005 1090 erg

c2

2.732 10 17 erg

c23.04 10 38 gm

mgalax c2 1.005 1090 erg

fb

1.51 1026 secgm 1 cm 24.903 1016 erg

fb

9.04 1048 secgm 1 cm 28.19 10 7 erg

fb 7.37 10 48 gmsec 5.457 10 5 gm

fb

4.52 1036 gm 1 cm 1 seccm 11.638 106 erg

fb

2.71 1059 gm 1 cm 1 seccm 12.732 10 17 erg

fb

1.51 1026 secgm 1 cm 24.903 1016 erg

fb

9.04 1048 secgm 1 cm 2

fb

1.51 1026 secgm 1 cm 2

fb 1.214 1011gm cm2

sec

8.19 10 7

4.903 1016

8.988 1053

erg

MS 1033gm

7.403 10421

sec1.214 1011

gm cm2sec

8.987 1053 erg

mec2

mplc2

MS c2

8.187 10 7

4.904 1016

8.988 1053

erg

Trougao i cetvorougao

15

Ako kazem,povrsina trougla A je jednaka sa cetvorouglom B, to ne znaci samo to da je povrsina trougla izrazena u cetvorouglu i povrsina cetvorougla u trouglu.. Nego to znaci, ako je visina trougla A=v i baza=o,da je A=v*o/2,svojstvo koje mu pripada isto onako kao sto pripada cetvorouglu B, da je isto tako=v*o/2.Kao

povrsine trougao i cetvorougao su ovde jednaki,ekvivalentni, iako su kao trougao i cetvorougao razliciti. Da bismo ove razlicnosti izjednacili, mora svaki, bez obzira na drugoga, da izrazi istu j e d i n i cu.

Pojam identicne jedinice je kljucni pojam teorije transformacija

vis 4cmosnova 3

Atrovisosnova

2

p3mpl

7.37 10 48 gmsec

Atro 6 cm

p2 mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1

Bcevvisosnova

2

Ax2 p1 p2 p3( ) p1 p2 p1 p3p1 p2 p3( ) p1 p2 p1 p3 1

fb

2.22 1043

12.998 sec

p1 p2 p3sec( ) p1[ ] p2sec[ ] p1[ ] p3sec 2.22 1043

3p3sec 2.221 1043

1

4

x

p1 p2 p3sec( ) p1[ ] p2sec[ ] p1[ ] p3sec12

7.4 1042

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2

meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

1

p1 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

7.404 10421

sec

16

Ax2 1Ax3 p1 p2( ) p1Ax3 1Ax4 p1 p2( ) p2Ax4 1

Disjunkcija je istinitaAx5 p1 p2 p1 p2( )Ax5 1Ax6 p1 p1 p2Ax6 1Ax7 p2 p1 p2Ax7 1Ax8 p1 p3 p2 p3 p1 p1 p2 p3Ax8 1

p1 p1 p2 7.394 10421

sec

p1( ) p3[ ] p2

p1 p2 p1 7.394 10421

sec

p1 p2 p1 7.394 10421

sec

A mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

B A

Klinijeve aksiome

)(:)()()(()(

rArAxAxABA

A B A( ) 1

)(:)()()(()(

rArAxAxABA

17

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

1

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

))())((()( CACBABA A B A B( ) 1

)( BABA BAA

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2

meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

1

BAB 2

meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2

meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

1

ABA

18

BBA 7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

.33165000000000000000e-6

7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

h12 sec

me gm

12 cm

52

2.998 109

2.997 109

2.998 109

2.998 109

2.994 109

2.997 109

statamp

E 2.998 109 statamp

.22123893805309734513e-36

7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

gmcmc

5.465 10 5

5.462 10 5

5.464 10 5

5.464 10 5

5.457 10 5

5.462 10 5

gm

.11061946902654867257e-48

7.405 1042

7.401 1042

7.404 1042

7.404 1042

7.394 1042

7.401 1042

1sec

gmcm2

c2 sec

9.114 10 28

9.109 10 28

9.113 10 28

9.113 10 28

9.101 10 28

9.109 10 28

gm

19

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

7.404 10421

sec

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

7.404 10421

sec

mpl c2 sec

gm cm2 4.904 1016

1sec

me c2 sec

gm cm2 8.187 10 7

1sec

mplgm sec

5.456 10 51

sec

meE

h12 secgm

12 cm

52 2.455 1036

1sec

mplc

gm cm 1.636 106

1sec

mec

gm cm 2.731 10 17

1sec

d

4.904 1016

8.187 10 7

5.456 10 5

2.456 1036

1.636 106

2.731 10 17

1sec

F1 1A 1el 1

20

1 1

eV 1.60217733 10 19 joule

m1e 9.109 10 28

Lagrangian iz koga se izvodi energija Vodonika

x elA( ) m1e

dd

14F1F1

0.25

x elA( ) m1e

dd

14F1F1

mec2f 22 13.493 eV

1sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

0.251

sec

Sledeci zakon sam primenio na fajlove teorije koja se ovde razvija. Sta to znaci? To znaci da se

svi redovi mogu tako iskazivati u ovoj fizici.1 3 5 9

.151e27 mpl c2sec

gm cm2 3 .904e49 me c2 sec

gm cm2

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2

meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

9 .151e27 mpl c2sec

gm cm2

6.664 10431

sec

Teorija redova u okviru predlozenog sistema diferencijalne filozofije fizike

1

.151e27 mplc2 sec

gmcm2

.904e49mec2 sec

gmcm22

1

2 .904e49 mec2 sec

gmcm2

3 .151e27 mplc2 sec

gmcm2

1.217 10 86 sec2

21

4

.151e27 mplc2 sec

gmcm22

.151e27 mplc2 sec

gmcm22

.151e27 mplc2 sec

gmcm2

1.216 10 86 sec2

z .151e27 mplc2 sec

gmcm2

1

4

z

1

.151e27 mplc2 sec

gmcm22

.151e27 mplc2 sec

gmcm22

.151e27 mplc2 sec

gmcm2

1.216 10 86 sec2

Redovi rade savrseno. Gore sam razvio dva clana sledeceg redan 2

11 2

12 3

0.667

1

2

n

1n n 1( )

0.667

A sada sledi isti red iskazan Bosnjakovom konstantomz1 fb

1fb2 fb

12 fb3. fb

1.216 10 86 sec2

1

4

z1

1fb2 fb2 fb

1.216 10 86 sec2

fb 7.404 1042

Jedan novi red

22

112

13

14

15

16

0.617

Bosnjakove trigonometrijske funkcije sin(f.b) i cos(f.b)

7 5.04 103

1 fb1 fb2

1 fb

3

1 fb4

1 fb

5

1 fb6

4.566 1042

fb1 fb

1 3

3

fb1

5

5

fb1

7

7

fb1

8

8 1.351 10 43

sin1fb

1.351 10 43

sin1fb

2cos fb

1 2

1

1fb

2

2

fb4

4

fb6

6

fb8

8 1

cos fb1 1

.302e7 meE

h12 secgm

12 cm

52 2.96 1043

1sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

=

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

7.4 10421

sec

.40810810810810810811e-36 me E gm

12 cm

52

F12 h12 1.002

.40810810810810810811e-36 me E gm

12 cm

52

F12 h12 1.002

23

1

U poslednjoj komponenti dobio sam Bosnjakovu konstantu iz Lagranzijana Higgsovog polja i koeficijenta.

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

7.4 10421

sec

cf cm 1 sec

a0cm 1

c1 2.998 1010z 1

c12

2 me

4.117 1016

me 9.109 10 28

c1 2.998 1010

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c1214

ime

2=

me 9.109 10 28

2 1.695 1033

4.134 1016

Ovo je jedna sjajna jednacina. Sredingerova?

9.997 1046

Svodjenje Sredingerove jednacine na Bosnjakovu konstantu

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c1214

ime

2.308 10 10 sec7.404 1042

1sec

24

Ovde je jedna refleksivna jednacina . Sta to znaci ? To znaci da je ona u domenu Bulove algebre.

A to opet znaci da je nema u istoriji fizike i u savremenoj fizici. Zato smo u nasem dosadasnjem radu izbegavali da je komentarisemo ostavljajuci da govori sam rezultat. Na levoj strani, dakle u relativnom obliku fizickog znacenja, nalazi se jedan niz od dva clana, a moze da se tu stavi niz od skoro beskrajnog broja formula. Na desnoj strani , dakle u obliku ekvivalenta, nalazi se samo jedna formula u koju se fokusiraju sve formule leve strane . Desna strana je u domenu elektroslabe teorije , transformisane da iskaze energiju Vodonika, a na levoj strani su formule iz dva domena : kvantne mehanike i teorije gravitacije. Da bi mogle ove dve tako morfoloski i sintakticki razlicite strane da se izjednace morale bi da se svedu na identicnu jedinicu i da se odredi kvantitativni odnos. To je gore i ucinjeno pomocu koeficijenata transformacije. Tako su dovedene u vezu tri teorije : kvantna mehanika, elektroslaba teorija i teorija gravitacije. Kada ovo procita obrazovani filozof koji je i talentovan pisac on, videvsi da se pominje Vodonik, odmah kaze da su to “oni” odavno resili i da je to prevazidjeno. Nasuprot tome treba reci da je gornja refleksivna jednacina potpuno nova i za sada samo moja.

Ona jos ne spada u korpus savremene fizike. Ono identicno u jednakosti razlicitih formula jeste odredjeni iznos energije. U ranijim svojim tekstovima i knjigama mi smo se zadovoljavali da izlaganje bude na ovom nivou.

Sada, medjutim, treba pristupiti tumacenju u tri smisla : u smislu objasnjenja komponenata, u smislu objasnjenja relacije identitteta i u smislu iskazivanja svega toga prirodnim jezikom za razliku iskazivanja jezikom matematickoo-logickim simbolickim jezikom.

Najpre o elementarnim varijablama. To su : masa elektrona, brzina svetlosti, Njutnova gravitaciona konstanta, masa Sunca, Fermijeva konstanta ,Vajnbergov ugao i pretostavljena laboratorijska energija. Iz ovih varijabli formirane su tri formule : totalna energija elektrona, gravitacioni radijus Sunca i poznata formula slabe interakcije elektroslabe teorije. Ako izostavimo koeficijente transformacije vidimo da su ove tri formule razlicite.

Kako je moguce da su u nasoj refleksivnoj jednacini identicne? Po koeficijentima transformacije. Ovi koeficijenti svode formule na

25

identicnu jedinicu pa ih i kvantitativno izjednacuju. Dva clana leve strane jednacine samo su primer posebnog relativnog oblika fizickog znacenja formula. Moze se napraviti niz od velikog broja ralicitih formula. Sve ovo sto je ovde istaknuto nije pozanato savremenim fizicarima. To nije znao ni Ajnstajn, a to ne znaju ni Hoking ni Vajnberg. Uskoro cu napraviti jedan energetski niz u kome ce figurirati formule veceg broja elementarnih cestica i naci cu i ekvivalent u kome ce figurirati jacine elektricnog i magnetskog polja i time cu sve iskazati kao kvantne elektrodinamicke velicine

Svodjenje Sredingerove jednacine na brzinu svetlosti

26

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c1214

ime

5.7 1022 statohm2.998 1010

cmsec

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

i me

d

d

2

2 ( )2

i c1214

ime

3.132 10371

gm

5.456 10 5 gm

fb 7.404 1042

9.997 1046

c12

2 me9.998 1046

me 9.109 10 28

Md 3.796 1015 gm

cm2 c12

2 me a02

3.57 1063

3Md

4 a03

fbc12

2 2 me 4.331 1056

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c1214

ime

1.709 1033

y 1cmx 1cmz 1cm

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2

2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c214

ime

Hsb2

283 G me r2=

27

4.134 1016 Hz

9.997 1046

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2

2z

14

ime

d

d

2

2 ( )2

i c214

ime

1.709 10331

cm2

2 ( )2

i c214

ime

1.709 1033

1

cm2

Md 3.796 1015 gme 2.718 1

Svodjenje Sredingerove jednacine na takozvanu kriticnu masu

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

4.503 10 301

gm cm2

3.796 1015 gm

4.134 10161

sec

n 1 5

Energetski niz atoma vodonika

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )[ ] 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4gmn2

13.6083.4021.5120.85

0.544

eV

28

Kvantovanje Bosnjakove formule

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 ( )[ ] 2

i c214

ime

2.309 10 57sec

cm2n2

427.404·10421.851·10418.226·10414.627·10412.961·10

sec-1

me cm4

sec4c26.326 10 37

1gm

eV

6.116 1039gm

cm3

8.26 10 4gm sec

cm3

7.404 10421

sec

Svodjenje Sredingerove jednacine na gustinu kriticne mase

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

2.795 10 54cmgm

6.116 1039gm

cm3

Svodjenje gustine kriticne mase na Bosnjakovu konstantu

1210.6537530266343826

gm seccm3 7.404 1042

1sec

me 9.109 10 28 gm

29

gm sec

cm3 6.116 10391

sec

Formula uz koeficijent kao neimenovani broj, po dimenzijama je kao opsti ekvivalent, a kvantitativno je to jednako vrednosti formule bez dimenzija.

elb mec2f 2a0

elb 4.783 10 10 statcoul

elb2

3.116 10 62gm cm3

sec

7.342 10421

sec

.32092426187419768935e62elb2

gm cm3sec 7.342 1042

1sec

elb2

gm cm3sec 2.288 10 19

1sec

me

1.23 10 70 gm sec7.406 1042

1sec

.81300813008130081301e70me

gm sec 7.406 1042

1sec

megm sec

9.109 10 281

sec

H2

243 G

me a02

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

=

H3 4.134 10161

sec

cfa0

4.117 10161

sec

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H32

243 G

me a02

2.18 10 11

2.181 10 11

erg

30

Disjunkcija je istinita

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

i me

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H32

243 G

me a02 1

Konjunkcija je istinita

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

i me

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H32

243 G

me a02 1

Implikacija je istinita

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H3

2

243 G

me a02 1

43 G mea0

2 4.36 10 11 erg

H32

243 G

8.549 10321

sec2

H32 1.709 1033

1

sec2

me 9.109 10 28 gm

31

Identitet teorije gravitacije i kvantne mehanikeza masu elktronaJednacina 1

H32

243 G

me a02

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

=

Resavamo kruznu brzinu elektrona

.6142e9

.15e17 a02 c2 sec2 .3777e21 cm4

.5e16 a02 c2 sec2 .1259e21 cm4 G

12

sec c a0

.6142e9

.15e17 a02 c2 sec2 .3777e21 cm4

.5e16 a02 c2 sec2 .1259e21 cm4 G

12

sec c a0

4.135 1016

4.135 1016

1sec

Teorija supstitucije

Ms 1 1033 gm

rs 6.96 1010 cm

vsG Ms

rs

Hsvsrs

s3Ms

4 rs3

Identitet teorije gravitacije i kvantne mehanike za SunceJednacina 2

Hs2

243 G s

Ms rs

22x

14

iMs

d

d

2

2y

14

iMs

d

d

2 2z

14

iMs

d

d

2

2 Hs 2

i c214

iMs

4.534 10 42sec2

cm4

=

32

2x

14

iMs

d

d

2

2y

14

iMs

d

d

2 2z

14

iMs

d

d

2

2 Hs 2

i c214

iMs

4.534 10 42sec2

cm4

4.794 1047 erg

Hs2

243 G s

Ms rs

2

4.794 1047 erg

Ms vs2

24.794 1047 erg

U relativnom obliku znacenja nalazi se Ajnstajnova jednacina opste relativnosti i to za energiju vodonika. Na desnoj strani se nalazi talasna jednacina sa koeficijentom kao ekvivalentni oblik.

Ali, ova jednacina igra ulogu fizickog znacenja.Iz jednacine 1 se moze izracunati gustina

.2387e-16 H32 .5e16 a0

2 c2 sec2 .1259e21 cm4

a02 c2 sec2 G

6.115 1039gm

cm3

6.116 1039gm

cm3

G 6.673 10 8cm3

gm sec2

Izracunavanje energije elektrona u atomu vodonika iz Sredingerove jednacine i radijusa Sunca. Ne postoji formula koja se iz ove jednacine ne moze izracunati.

Varira se koeficijent.

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

13.608eV

4.134 10161

sec

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

i me

d

d

2

2 H3 2

i c214

ime

2.456 10 25gm

cm3

6.961 1010 cm

33

el 4.803 10 10 statcoul

el2

G me3.795 1015 gm

6.116 1039gm

cm3

Hcfa0

3Md

4 a03

6.116 1039gm

cm3

4.134 10161

sec

H 4.117 10161

sec

H2

243 G

me a02 13.723eV

G mea02 20.411 eV

Hcfa0

Jonizaciona energija vodonika kao identicna jedinica veze izmedju teorije gravitacije i kvantne mehanike

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H2

243 G

me a02

13.608

13.723

eV

43 G 1.709 1033

1

sec2

H2 1.695 10331

sec2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4h

2

2

0.25 1 1.71 10331

sec2

34

Pred nama se nalaze dva suda sa razlicitim subjektima a identicnim predikatima

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

H2

243 G

me a02

1

2.18 10 11

2.18 10 11

erg=

Racunanje sa prevashodno kvantno-mehanickom jednacinom.

Dobijanje mase elektrona

.46486919038268469848e-37 2.18 10 11 erg sec4 c2

cm4 9.108 10 28 gm

Racunanje sa prevashodno kosmoloskom jednacinom.Dobijanje frekfencije i gustine cestice.

13 me

6

12 me 4 me a0

2 G 3 2.18 10 11 erg

12

a0

13 me

6

12 me 4 me a0

2 G 3 2.18 10 11 erg

12

a0

4.135 1016

4.135 1016

1sec

38

me a02 H2 2 2.18 10 11 erg

me a02 G

6.09 1039gm

cm3

Iskazano Bosnjakovom konstantom i koeficijentom

fb7.40 1042

sec

fb

1.79 10264.134 1016

1sec

35

fb

1.21 103cm3

gm sec

6.116 1039gm

cm3

6.116 1038gm

cm31.21 104

cm3

gm sec

7.4 10421

sec

Ako vrednost koeficijenta raste - vrednost formule opadaVrednost koeficijenta i vrednost formule su u obrnutoj srazmeri

fb = x*yU numericko-dimenzionalnom primeru koji sledi ispunjujem formulu - zakon racunom o energijama atoma vodonika, pridruzujuci i kvadrat kvantnog broja za izracunavanje kvantnih stanja

fb

3.395 1053sec

gm cm2

2.18 10 11 erg

2.18 10 11 erg 3.395 1053sec

gm cm2

7.401 10421

sec

En 2.18 10 11 erg

2.18 10 11 erg 6.193 10 33sec3

gm cm2

1.35 10 43 sec

En .339e54n2

erg sec

7.401 10421

sec=

.218e-10erg

n2

13.6063.4021.5120.85

0.544

eV

36

Ovaj primer iskazuje varijaciju koeficijenta srazmernosti.Koeficijent raste - energija se smanjuje.

.339e54n2

erg sec

533.39·10541.356·10543.051·10545.424·10548.475·10

gm-1 cm-2 sec

.135e-42 sec

6.193 10 33sec3

gm cm2

2.18 10 11 erg

.33949541284403669725e54erg sec

.21798805102535120297e-10

sec2gm cm2 2.18 10 11 erg

.218e-10

sec2gm cm2 2.18 10 11 erg

.33949541284403700000e54erg sec

.339e54erg sec

37

2.18 10 11 erg 3.395 1053sec

gm cm2

n2 7.401 10421

sec

1

149

1625

x1 2.18 10 11 erg

y1 3.395 1053sec

gm cm2

x1 y1 7.401 10421

sec

7.401 10421

secn2

x1 y1

149

1625

Md c2

4.61 10 7gm cm2

sec

7.401 10421

sec

Kad racunamo odnose materije i prostora-vremena mi mozemo da sve formule iskazemo pomocu tri konstante :

G, h, c i koeficijenata. Diferencijalna filozofija fizike jeste, izmedju ostalog, i racunanje nastanka i razvoja sveta

pomocu ove metode.Zakon obrnute proporcionalnosti izmedju formule i koeficijenta vlada svetom.

.217e7 Mdc2

gm100

fb gm217

12 fb gm Md sec

12 c

2

sec 7.4 10421

sec

.217e7 Mdc2

gm cm2sec fb=

38

.217e7 Mdc2

gm100

fb gm217

12 fb gm Md sec

12 c

2

sec 7.4 10421

sec

100fb gm

217

12 fb gm Md sec

12 c

100fb gm

217

12 fb gm Md sec

12 c

1

1

cm

2170000 Md c2 sec

fb cm2 1 gm

12170000

fb

c2gm

cm2

sec 3.794 1015 gm

2.18 10 11

n2erg 3.395 1053 n2 sec

gmcm2

427.401·10427.401·10427.401·10427.401·10427.401·10

cm4 sec-1

2.18 10 11 3.395 1053 secerg

gm cm27.401 1042

1sec

2.18 10 11 3.395 1053 7.401 1042

Svodjenje na Bosnjakovu konstantu

2.204 10 3gmsec

cm32.204 10 3

gm sec

cm3

4.858 10 6gm2 sec2

cm6

39

38

me a02 H2 2 2.18 10 11 erg

me a02 G

1.515 10 3gm sec

cm3

7.384 10421

sec

7.401 10421

sec1.515 10 3

gm sec

cm3

1.121 1040gm

cm3

me a02 H2 2 2.18 10 11 erg

me a02 G

1.624 1040gm

cm3

2.204 10 3gmsec

cm3

7.399 10421

sec

2.979 10 46gm sec2

cm3

mea02H2 2 2.18 10 11 erg

mea02 G

7.399 10421

sec

2.204 10 3gmsec

cm3

=

7.399 10421

sec

2.204 10 3gmsec

cm3

3.357 1045cm3

gm sec2

me a02 H2 2 2.18 10 11 erg

me a02 G

1.624 1040gm

cm3

.57769489325551846012e-10 2500000000000. me a02 H2 109. erg

cm3

me a02 G gm sec

7.368 10421

sec

.578e-10 2500000000000. me a02 H2 109. erg

cm3

me a02 G gm sec

7.372 10421

sec

x a0

h_h

2

40

txc

1 1.565 1010 1.846i 109

1.071 109 1.263i 108

2 .218e-10erg

me c2

ih_t 2

dd

i h_cx 1

dd

mec2 2

2.18 10 11 erg

i 1 1

i 1m1e 1

el 1 1

u 2.18 10 11F 1x 1 1A 1

ix

elA m1e 14

FF

dd

u

1sec2

gm cm2

2.18 10 11 erg

u 2.18 10 11m1e 1

Hcfa0

1

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

2.18 10 11 erg

me 9.109 10 28 gm

H2

283 G

me a02 6.559 10 11 erg

41

6.116 1039gm

cm3

H2

243 G 8.619 1032

1

sec2

u 2.18 10 11

ix

el A m1e 14

FF

dd

0

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

2.18 10 11 erg

Svodjenje na Bosnjakovu konstantuSredingerova ,potom kosmoloska ,najzad Dirakova w 1cm

Hcfa0

1 1.565 1010 1.846i 109

2 2.663 10 5

ih_t 2

dd

i h_cx 1cm 1

dd

mec2 1

1.281 104 1.511i 103 erg

ih_t 2

dd

0 erg

B 11

i h_cx 1

dd

0gm cm3

sec2

3 2 11 2= 0

42

P

0

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

u

ix

elA me 14

FF

dd

sec2

gm cm2

Q

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

Q 2.18 10 11 erg

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

2.18 10 11

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

2.18 10 11 erg

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

1

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

sec2

gm cm2

1

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

m1ec12f 2

2

9.185 10 28

43

c1 2.998 1010

f 7.267 10 3

u

ix

elA m1e 14

FF

dd

2.18 10 11

m1ec12f 2

22.373 1016

c 2.998 1010cmsec

P u

ix

elA m1e 14

FF

dd

PH2

243 G

me a02

Q 2.18 10 11 erg

P 2.199 10 11 ergQ P 1

fb 7.4 10421

sec

ix

elA me 14

F F

dd

2.18 10 11 erg=

ix

elA me 14

F F

dd

44

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv2.414 1016

y 1me 1

P Q( ) P Q( )

Implication:

P Q( ) P Q( )

r a0

Use

Q 2.18 10 11

P 2.199 10 11 erg

P 2.18 10 11

Q 2.18 10 11P Q 1

P Q( ) 1

P Q( )

1P Q 1

Najzad , pronadjen je postupak za iskazivanje metamorfoze formule.I to u algebarskom

obliku i konkretno razvijeno.P Q= P=Q P= Q=

45

fb ix

elA me 14

F F

dd

= fb=

ix

elA me 14

F F

dd

fb= ix

elA me 14

F F

dd

=

fb

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

6= fb=

fb1

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

6

Opste - Posebno - Opste

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv

fb1

4.903 1016

8.19 10 7

1.005 1090

1.638 106

1.638 106

2.732 10 17

erg

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec

6fb1=

= 1

Posebno - Opste - Posebno

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv2.414 1016

n 1 4

46

m1ec1212

2

Gravitacija - Kvantna mehanika Gravitacija

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv n2

m1ec12f 2

2n2=

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv n2=

1111

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv n2

m1ec12f 2

2n2

H2

243 G

m1e a02

1 10 4 Sv n2=

1111

Znaci , posredujuci clan moze da bude i vektor.Osim toga , odmah se moze videti da je kruzenje istinito.Zato je dobro sto se ovo racunanje vrsi u okviru Bulove

dedukcije.Sada se ceo tekst o metamorfozi ovde mozeda koristi.Bosnjakova konstanta ili kruzenje formula

1. Mera znacenjaU ovoj knjizi svugde cu uzimati Bosnjakovu konstantu kao opsti ekvivalent.

Prva funkcija ove konstante sastoji se u tome da formulama pruzi materijal

,oblik,za izrazavanje njihovog fizickog znacenja, tj. da formule predstavlja

kao jednoimene velicine, kvalitativno jednake, a kvantittativno uporedive.Time ona funkcionise kao opsta mera fizickog znacenja, i tek ovom funkcijom postaje Bosnjakova konstanta, ta specific

na frekfencija, opstim ekvivalentom.

Ne postaju formule samerljive preko Bosnjakove konstante. Naprotiv. Zato sto su sve formule po fizickom znacenju svodive na

47

frekfencije, usled cega su same po sebi samerljive, mogu one i zajednicki meriti svoja fizicka znacenja istom specificnom frekfencijom i time ovu pretvoriti u zajednicku meru svojih fizickih znacenja, ili u opsti ekvivalent, tj. u Bosnjakovu konstantu. Bosnjakov konstanta kao mera fizickog znacenja formula oblik je u kome se ispoljava ona mera znacenja koja se nalazi u samoj formuli - frekfencija. (To jest energija, jer sam Plankovu konstantu h stavio jednaku jedinici).

Izraz fizickog znacenja neke formule u Bosnjakovoj konstanti : toliko i toliko frekfencije formule A jednako je Bosnjakovoj konstanti, njen je frekfentni oblik ili broj identicne jedinice. Sada se svaka formula moze staviti na levu stranu jednacine u obliku proizvoda nekog broja i specificne frekfencije formule i izjednaciti sa Bosnjakovom konstantom.To je moguce stoga sto ekvivalent-formula vec ima karakter opste frekfencije. Zbog toga sad opsti relativni oblik fizickog znacenja formula ima opet vid njihovog prvobitnog, prostog ili pojedinacnog relativnog oblika znacenja. S druge strane, razvijeni relativni izraz znacenja, ili beskrajni niz relativnih izraza znacenja, postaje specifican relativni oblik znacenja Bosnjakove konstante. A ovaj niz sada je vec sveden na identicnu jedinicu - frekfenciju puta neki broj. Citajte obrnuto jednacinu pa cete znacenje Bosnjakove konstante naci izrazeni u svim mogucim formulama. Ali, Bosnjakova konstanta ne moze se u isto vreme naci i u relativnom obliku znacenja.

Opsti frekfentni oblik formula jeste, kao uopste njihov oblik znacenja, oblik koji se razlikuje od njihovog stvarnog simbolickog oblika, dakle samo ideelan ili zamisljen oblik. Znacenje frekfencije impulsa, energije, dejstva itd. postoji mada nevidljiva u samim formulama ; ono se predstavlja njihovom jednakoscu sa Bosnjakovom konstantom, odnosom prema ovoj konstanti koja postoji takoreci samo unutra

48

P 2.18 10 11

P Q( ) P Q( )

H2

243 G

me a02

2.946 10 54gmcm2

sec

H2

243 G

function

P Q( ) H2 1.695 10331

sec2

P Q( )

1

P Q( ) P Q( ) Q P( )[ ]

P 2.18 10 11

Q 2.18 10 11

UseP Q 1

H2

243 G

8.619 10321

sec2

H2

243 G

0 0

H2

243 G

8.619 10321

sec2

Logic

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

i me

7.841 10 4sec2

cm4

2.946 10 54gmcm2

sec

H2

243 G

me a02

2.946 10 54gmcm2

sec

i h_t 2

dd

i h_cx 1

dd

mec2 2

2.946 10 54gmcm2

sec

49

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

R

1

0

1

0

1

0

1

0

Q

1

1

0

0

1

1

0

0

P

1

1

1

1

0

0

0

0

B P Q( ) P R( )[ ]

A P Q R( )[ ]

50

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

7.841 10 4sec2

cm4

2.946 10 54gmcm2

sec

2.96 10431

sec

x elA( ) m1e

dd

14

F1F1

ih_t 2

dd

i h_cx 1

dd

mec2 2

2.946 10 54gmcm2

sec

2

H2

243 G

me a02

2.946 10 54gmcm2

sec

=

A B

1

1

1

1

1

1

1

1

51

A1 1x1 1

1

4 c2 t2

x 1cm

A21

4 f c2 t2

b 1u 1

Brzina svetlosti. Nadjen je algoritam koji povezuje i izracunava sve jednacine fizike,

sve varijable i konstante u jednacinama

16 2

6 2 3 H2 8 G

12

a0

16 2

6 2 3 H2 8 G

12

a0

3.011 1010

3.011 1010

cmsec

23

6

12 G ( )

12

23

6

12 G ( )

12

5.847 1016

5.847 1016

1sec

2 10.707

cfa0

5.847 10161

sec

0.704

Ovaj racun takodje izaziva divljenje

16 2

6 2 3 H2 8 G

12

a0 c=

38

2 c2 2 a02 H2

a02

6.644 10 8cm3

gm sec2

.13080240000000000000e-9 F12 gmcm2

a02 sec2 3. H2 25.132741228718345908 G

9.032 10 28 gm

52

Ovaj rezultat je drugo cudo. Zasto? Zato sto je opsti ekvivalent Ajnstajnova cuvena jednacina.

diff(diff(phi(x), x), x)+diff(diff(phi(y), y), y)+diff(diff(phi(z), z), z)-1/c^2*diff(diff(phi(t), t), t)+rho®;

diff(phi(x),‘$‘(x,2))+diff(phi(y),‘$‘(y,2))+diff(phi(z),‘$‘(z,2))-diff(phi(t),‘$‘(t,2))/(c^2)+rho®

phi(t) = ½*rho®*c^2*t^2+_F1()*t+_F2()

1

4 c2 t2

A1

4 f c2 t2

Skalarni potencijalz 1 cm

1

c2 2td

d

20

gm

cm3

y 1cm

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2 0

gm

cm3

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2td

d

2 6.116 1039

gm

cm3

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2td

d

2 6.116 1039

gm

cm3

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2td

d

2

8.264 10 4gm sec

cm3

7.401 10421

sec

53

Vektorski potencijal

2xAd

d

2

2yAd

d

2 2z

Ad

d

2

1

c2 2tAd

d

2 f

6.03 10 6gm sec

cm3

7.371 10421

sec

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2td

d

2 0

gm

cm3

7.401 10421

sec6.03 10 6

gm sec

cm3

4.463 1037gm

cm3

A 9.904 1019gmcm

2xAd

d

2

2yAd

d

2 2z

Ad

d

2

1

c2 2tAd

d

2 0

gm

cm3

re a0f 2

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

ime

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

ime

2.536 10 30sec

cm2

7.4 10421

sec

Samo ovaj rezultat je dovoljan da se svaki pametan fizicar zadivi. Imamo naime

Sredingerovu jednacinu, Ajnstajnovu jednacinui jos jednu slozenu jednacinu. One su jednake jednoj takodje

slozenoj jednacini.Zadatak da se izracuna masa elektrona uspesno je resen.f r( )

rer

r( )rer

2r r( )d

d

2

rr r( )d

d f r( ) 2r

r( )d

d

2

r 2 r( )r r( )d

d

c2

4.149 10351

gm cm

2.162 10 11 erg

54

.24102193299590262714e-35r r

f r( )dd

dd

rr

f r( )dd

f r( )r r

f r( )dd

dd

r 2. f r( )r

f r( )dd

c2 gm cm 2.162 10 11 erg

r rf r( )d

ddd

rr

f r( )dd

f r( )r r

f r( )dd

dd

r 2. f r( )r

f r( )dd

c2 8.969 1024cm

sec2

43 G r 9.046 1024

cm

sec2

1.339e37 me 2 sec

33944331296673455533

12 me 2 sec 7.401 1042

1sec

gm

12

cm

1.339e37 me 2 sec

33944331296673455533

12 me 2 sec 7.401 1042

1sec

gm

12

cm

9.061 10 4

9.061 10 4

gm

12 cm

sec

.29460000000000000000e-53 7.401 10421

secgm

cm2

c2 2 sec 9.11 10 28 gm

2.946 10 54gmcm2

sec

7.401 10421

sec

.29460000000000000000e-53 7.401 10421

secgm

cm2

me c2 sec 2.426 10 32 gm

2 2.663 10 5

HB 18 109 yr 1

RgsvHBc

1

Msvc2Rgsv

G

sv3Msv

4 Rgsv3

55

Energija SvemiraJednacina 3

HB2 8

3 G sv

Rgsv

2 Msv 2.061 1077 erg

HB2 8

3 G sv

Rgsv

2 Msv

3.896 1085 dyne5.291 10 9 cm

Borov Radijus - dobijen racunom iz jednacine 3.Ne postoji formula koja se ne moze dobiti i izJednacine 3Bosnjakova konstanta koja igra vaznuulogu u Jednacini mirabilis

HB2 8

3 G sv

Rgsv

2 Msv

2.786 1034gm cm2

sec

7.399 10421

sec

Jednacina 3 ugodno se smestila u Jednacinu mirabilis

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

.1098e28gm

mpl

7.37 10 48 gmsec

HB2 8

3 G sv

Rgsv

2 Msv

2.786 1034gm cm2

sec

mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 mec 2.71 1059 gm 1 cm 1

1.098 10271

gm

4

7.399 10421

sec=

Iz Jednacine 3 izracunata Hablova konstanta

.17239e-8Msv

Msv .28191e19 sv G sec2 Msv Rgsv2 .69366e95 gm cm2

12

sec Rgsv

.17239e-8Msv

Msv .28191e19 sv G sec2 Msv Rgsv2 .69366e95 gm cm2

12

sec Rgsv

1.761 10 18

1.761 10 18

1sec

56

1.51 1026 A

9.04 1048 B

1.36 1047 C

1.69 1053 D

4.52 1036 E

2.71 1059 F

7.4 1042

7.4 1042

7.42 1042

7.37 1042

7.39 1042

7.4 1042

sec 1=

yields

fb 7.4 10421s

.904e49 9.04 1048

1.51 1026 A 9.04 1048 B

1.36 1047 C

1.69 1053 D

4.52 1036 E

2.71 1059 F

1

7.4 1042

7.4 1042

7.42 1042

7.37 1042

7.39 1042

7.4 1042

sec 1

=

mp 1.6726231 10 27 kg

A mec2

A

B

C

D

E

F

1

7.401 10421

sec=

.74010000000000000000e43sec

7.401 10421

sec

B mp c2

C S c2

57

D S c2

7.4 10421s

mp c2

2.031 10 46gm cm2

sec

7.402 10421

sec

mp c2

1.106 10 49gm cm2

sec

1.359 10461

sec

.90415913200723327306e49 mpc2

gm cm2sec 1.359 1046

1sec

.904e49 mpc2

gm cm2sec 1.359 1046

1sec

.49236829148202855736e46 mpc2

gm cm2sec 7.402 1042

1sec

.492e46 mpc2

gm cm2sec 7.396 1042

1sec

.90415913200723327306e49 mec2

gm cm2sec 8.126 1069

1gm sec

mec2

gm cm2sec .904e49 8.125 1069

1gm sec

.904e49 mec2

gm cm2sec 8.125 1069

1gm sec

E 2.998 109 statamp

58

A cfa0

A 4.117 10161

sec

B mp c2

7.4 10421s

8.186 10 71s

9.04 1048

G 6.672 10 8cm3

gm sec2

h 6.626 10 27gm cm2

sec

h 6.626 10 27gm cm2

sec

h 6.626 10 27 gmcm2

sec

mpl chG

mpl chG

1.51 1026 A

9.04 1048 B

1.36 1047 C

1.69 1053 D

4.52 1036 E

2.71 1059 F

4

C

7.4 1042

7.42 1042

7.37 1042

7.39 1042

7.4 1042

sec 1=

1080 chG

5.456 1075 gm

Ms 1080 chG

D 8.078 1032cm3

sec3

cfa0

5.59 10 277.365 1042

1sec

E 2.998 109 statamp

59

1.79 1026 cfa0

7.369 10421

sec

B 8.186 10 71s

1.51 1026 A 9.04 1048 B=

9.04 1048 B 7.4 10421

sec

kb 1.380658 10 23jouleK

1.79 1026 A 9.04 1048 B=

has solution(s)

5.05 1022 Bh12

kb1.579 105 K

2.21 10 37

7.40 1042sec

7.40 1042sec

7.42 1042sec

7.37 1042sec

7.39 1042sec

7.40 1042sec

1.635 106

1.635 106

1.64 106

1.629 106

1.633 106

1.635 106

1sec

fb 7.4 10421

sec

fb7.40 1042

sec

60

5.92 10 54

7.40 1042sec

7.40 1042sec

7.42 1042sec

7.37 1042sec

7.39 1042sec

7.40 1042sec

4.381 10 11

4.381 10 11

4.393 10 11

4.363 10 11

4.375 10 11

4.381 10 11

1sec

61

mec2

1.106 10 56kg m2

s

8.126 10691

gm sec

.90415913200723327306e56 mec2

kg m2s 8.126 1069

1gm sec

.90415913200723300000e56 mec2

kg m2s 8.126 1069

1gm sec

kg 1 103 gm

.904e56 mec2

kg m2s 8.125 1069

1gm sec

fb 7.4 10421

sec

me 9.109 10 28 gm

me

1.231 10 70 gm sec7.4 1042

1sec

megm sec

9.109 10 281

sec

.81234768480909829407e70me

gm sec 7.4 1042

1sec

.12309207287050713934e-69 fb gm sec 9.109 10 28 gm

fb gm sec 7.4 1042 gm

Svojstva opsteg ekvivalentaOpsti ekvivalent sazima sve formule fizike. U obliku opsteg

ekvivalenta moze da stoji bilokoja formula. Bosnjakova kostanta obezbedjuje najvece jedinstvo i obuhvata najvecu razliku

62

bv fb1

bv 1.351 10 43 sec

W 1 W

mec2f 2

2

1.613 10251

1000kW

1.34 10 43 sec

bv

6.199 10 33sec3

gm cm2

2.18 10 11 erg

kW 1 103 W=1

1000kW

mpl 5.456452042086582 10 5 gm

mgalaks1.005 1090 erg

c2

mx1.638 106 erg

c2

Mzc2rzG

mplc2

mec2

mgalaksc2

mx c2

mec2

MS c2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

66.164 1042

1sec

63

Dakle ,resen je problem odnosa simbolicke logike i fizike3cm6cm

Q

1

0

1

0

P

3cm

6cm

0

0

P Q( )[ ]

0

1

1

1

P( )

0

0

1

1

M

6cm

7cm

11cm

0.5cm

1cm

3cm

6 10 3 cm

5 2 cm

9cm

5 10 12 cm

64

M

112345678910

67

110.513-36·10109

-125·10

cm

P( )

0

0

1

1

M7 6 10 3 cm

6 10 3 cm 6 10 3 cm

M( )

7 0

Q3

0

6 10 5 m3

50000m

M

112345678910

67

110.513-36·10109

-125·10

cm

65

M

6 10 44

7 10 44

1.1 10 43

5 10 45

1 10 44

3 10 44

5.999999999999999 10 47

1 10 43

8.999999999999998 10 44

4.999999999999999 10 56

ms

M

6 10 44

7 10 44

1.1 10 43

5 10 45

1 10 44

3 10 44

5.999999999999999 10 47

1 10 43

8.999999999999998 10 44

4.999999999999999 10 56

ms

112345678910

421·10421·10421·10421·10421·10421·10421·10421·10421·10421·10

sec-1

66

M( )

112345678910

0000000000

TOL 10 8

y t( ) t3 10 t 2

P Q( ) P Q( )

Use

P

3

6

0

0

cm

Q

1

0

1

0

P Q

1

0

1

1

P Q( ) P Q Q P( )

Biconditional:

P Q( ) Q P( )[ ]

1

0

0

1

P Q Q P( )

1

1

1

1

67

P

3

6

0

0

cm

Us

P Q

1

1

1

1

Q

1

0

1

0

R

1

0

1

0

1

0

1

0

Q

1

1

0

0

1

1

0

0

P

1

1

1

1

0

0

0

0

mol 1

B P Q( ) P R( )[ ]

68

cGh

mec2f 2

2

cGh

0

A B

1

1

1

1

1

1

1

1

mpl cGh

Emec2f 2

2

h1h

2

mec 2.71 1059 gm 1 cm 1 7.4 10421

sec

mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2 7.401 10421

sec

mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 7.456 1061cm

gm2 sec2

mpl

7.37 10 48 gmsec7.455 1061

cm

gm2 sec2

2meE

h12

6.633 10 7sec

gm

12 cm

52

5.339 1022 statvolt

mpl c 4.52 1036 gm 1 cm 1 7.445 1061cm

gm2 sec2

fb 7.400810595437481 10421s

mec 2.71 1059 gm 1 cm 1 7.4 10421

sec

mpl c 4.52 1036 gm 1 cm 1 7.445 1061cm

gm2 sec2

mpl 5.456452042086582 10 5 gm

4.903 1016 erg

mplc21

69

mplc2

1.0002069203251894.903 1016 erg

mplc2

1.0004.904 1016 erg

rs 6.9598 105 km

rs 6.9598 105 km

rz 6.37817 103 km

rs 6.96 1010 cm

rz 6.37817 103 km

rz 6.378 108 cm

Mzc2rzG

Mz 8.592 1036 gm

Mzc2 7.722 1057 erg

Mzc2

1.043382563821155 1015gm cm2

sec

7.401 10421

sec

mpl 5.456452042086582 10 5 gm

mgalaks1.005 1090 erg

c2

Ms 1033gm

mx1.638 106 erg

c2

Msc2

1.214400999926806 1011gm cm2

sec

7.401 10421

sec

70

.82345123238556983706e-11 Msc2

gm cm2sec 7.401 1042

1sec

.82345123238557000000e-11 Msc2

gm cm2sec 7.401 1042

1sec

Msc2.82345123238556983706e-11sec

gmcm27.401 1042

1sec

my2.732 10 17 erg

c2

Msc2 8.988 1053 erg

.82345123238557000000e-11 8.235 10 12

mplc2 4.904 1016 erg

mpl c2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

67.4 1042

1sec

fb 7.401 10421

sec

9.584212298293771 10 16sec

gm cm2

8.2345123238557 10 12sec

gmcm2

.82e-11sec

gm cm2

x

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

n 1 6

71

X 7.4 10421

sec

Zn

mplc2

mec2

mp c2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

.49261083743842364532e46sec

gmcm2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

6

Zn

mplc2

mec2

mp c2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

.4926e46sec

gmcm2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

6

Z

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

1sec

72

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

.4926e46sec

gmcm2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

1.51 1026

9.04 1048

4.926 1045

4.52 1036

9.6 10 16

8.2 10 12

sec

gm cm2

mpl c2

mec2

mp c2

mx c2

Mzc2

Msc2

4.904 1016

8.187 10 7

1.503 10 3

1.638 106

7.722 1057

8.988 1053

erg

mplc2

mec2

mp c2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026

9.04 1048

4.93 1045

4.52 1036

9.6 10 16

8.2 10 12

sec

gm cm2

67.401 1042

1sec

4.44 10431

sec6

1.51 1026

9.04 1048

4.93 1045

4.52 1036

9.6 10 16

8.2 10 12

sec

gm cm2

4.901 1016

8.186 10 7

1.501 10 3

1.637 106

7.708 1057

9.024 1053

erg

73

mplc2

mec2

mp c2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026

9.04 1048

4.93 1045

4.52 1036

9.6 10 16

8.2 10 12

sec

gm cm2

67.4 1042

1sec

=

Mz 8.592 1036 gm

MS 1 1033 gm

.625e-15.2517e57 c2 sec2 mpl .1507e80 me c2 sec2 .8217e76 c2 sec2 mp .7533e67 c2 sec2 mx .1367e20 c2 sec2 Ms .74e74 gm cm2

c2 sec2 8.582 1036 gm

sin W 4796

7.4 10421

sec

1.51 1026

9.04 1048

4.93 1045

4.52 1036

9.6 10 16

8.2 10 12

sec

gm cm2

14.901 1016

8.186 10 7

1.501 10 3

1.637 106

7.708 1057

9.024 1053

erg

Leva strana jednacine nalzi se u relativnom obliku znzcenja. Desna strana

nalazi se u ekvivalentskom obliku znacenja i to kao razvijeni oblik posebnih znacenja.

U ovoj jednacini, pak, imamo na desnoj strani opsti ekvivalent. Kad ga ubacim u Bulovu proceduru moze se racunati svaka varijabla

.1e-30 c2 sec.2517e57 mpl .1507e80 me .8217e76 mp .7533e67 mx .16e16 Mz .1367e20 Ms

gm cm2 7.4 1042

1sec

=

74

.2654e-64.6293e42 c2 sec2 mpl .2054e62 c2 sec2 mp .1883e53 c2 sec2 mx 4. c2 sec2 Mz .3418e5 c2 sec2 Ms .185e60 gm cm2

c2 sec2 9.098 10 28 gm

.1170e-3.1573e42 c2 sec2 mpl .9419e64 c2 sec2 me .5136e61 c2 sec2 mp .4708e52 c2 sec2 mx c2 sec2 Mz .4625e59 gm cm2

c2 sec2

MS0.999

Iz svih energija puta koeficijenti proporcionalnosti dobija se Bosnjakova konstanta.

Iy Bosnjakove konstante podeljenom koeficijentima proporcionalnosti dobijaju se sve energije

Iz svih formula pomnozenih koeficijentima proporcionalnosti dobija se Bosnjakova konstanta.

Iz Bosnjakove konstante podeljene koeficijentima proporcionalnosti dobijaju se sve formule.

.49261083743842364532e46 mpc2

gm cm2sec 7.405 1042

1sec

Z

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

7.4 1042

1sec

Z X( )

1

1

1

1

1

1

75

.96e-15sec

gm cm2

mplc2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 7.405 10421

sec

mec2secgm 1 cm 2 8.187 10 71

sec

Najvaznije je ovo svodjenje na jedinicu

.9040e49 me c2 sec

gm cm2 7.401 1042

1sec

me c2 sec

gm cm2 8.187 10 7

1sec

mec2 8.187 10 7 erg

mpl c2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Msc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

1.38 10 6sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

6 3.58 10 5 17.401 1042

1sec

gmcm2

sec

1

1sec

gm cm2

mpl c2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

6

7.4 10421

sec

76

Na levoj strani, u relativnom obliku fizickog znacenja nalaze se energije svih tela u Kosmosu od elektrona preko svih cestica do svih galaksija. Ove energije su pomnozene svojim koeficijentima da bi se svele na opsti ekvivalent, na Bosnjakovu frekfenciju i sve je to podeljeno brojem tih tela.

Na desnoj strani je Bosnjakova frekfencija kao opsti ekvivalent. U gornjem primeru imamo sest komponenata : energiju Plankove mase, elektrona, jedne galaksije, mase Zemlje i mase Sunca.

Deobom ovog Vektora kosmosa bilo kojom velicinom (na primer : radijus bilo kog tela, magnetski moment, spin, itd.) daje potrebne koeficijente da bi se svela bilo koja trazena velicina na ono sto se trazi.

Energija tela u oglednom primeru

mpl c2

me c2

mgalaks c2

mx c2

Mzc2

Ms c2

4.904 1016

8.187 10 7

1.005 1090

1.638 106

7.722 1057

8.988 1053

erg

Svodjenje energija “svih” tela u Kosmosa na Borov radijus

mplc2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

9.27 1024

154.71

1.9 1098

3.1 1014

1.46 1066

1.7 1062

dyne

5.29 10 9

5.292 10 9

5.289 10 9

5.284 10 9

5.289 10 9

5.287 10 9

cm

77

n 1 6

Svodjenje energija “svih” tela u Kosmosa na klasicni radijus elektrona

mplc2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.74 1029

2.91 106

3.57 10102

5.81 1018

2.74 1070

3.19 1066

dyne

2.818 10 13

2.813 10 13

2.815 10 13

2.819 10 13

2.818 10 13

2.817 10 13

cm

mplc2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

2

2.74 10 38

4.58 10 61

5.62 1035

9.16 10 49

4.32 103

0.5

2

1.79 1054

1.79 1054

1.79 1054

1.79 1054

1.79 1054

1.8 1054

=

78

Svodjenje na Bosnjakovu konstantuRelativni oblik znacenja formula ovde dobijanesto slozeniji oblik.Prvi niz-faktor dajeuobicajene formule. Drugi niz-faktoroznacava dimenzije i to kvalitativnosvodjenjem na identicnu jedinicu i kvantitativno - broj kvantitativnih jedinica.

mpl c2

mec2

mgalaksc2

mx c2

Mzc2

Msc2

1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2

7.37 10 48 secgm 1 cm 2

4.52 1036 gm 1 cm 2 sec

.96e-15sec

gm cm2

.82e-11sec

gm cm2

67.4 1042

1sec

1 4

kb 1.380658 10 23jouleK

eV 1.602 10 12 erg

mec2

kb5.93 109 K

GeV eV109

K 1.3806580000000000000 10 23joulekb

Energija iz Okunja. Okunjove knjige o elementarnim cesticama prevedene su i na nas jezik

79

1018GeV

1015GeV

1012GeV

109GeV

106GeV

103GeV

10GeV

1GeV

109eV

103eV

1eV

11234567891011

181·10151·10121·1091·1061·1031·10

1011-61·10-91·10

GeV

80

1018GeV

1015GeV

1012GeV

109GeV

106GeV

103GeV

10GeV

1GeV

109eV

103eV

1eV

1.6 1015

1.6 1012

1.6 109

1.6 106

1.6 103

1.6

0.02

1.6 10 3

1.6 10 3

1.6 10 9

1.6 10 12

erg

11234567891011

153.202·10123.202·1093.202·1063.202·1033.202·10

3.2020.036

-33.202·10-33.202·10-93.202·10-123.202·10

gm cm2 sec-2

81

kb 1.380658 10 23jouleK

K 1 K

kb 1.381 10 16gm cm2

sec2 K

K 1 K

kb 1.380658 10 23jouleK

K 1.3806580000000000000 10 23joulekb

GeV eV109

1018GeVkb

1.16 1031 K

kb 1.380658 10 23jouleK

Temperatura iz Okunja

1018GeVkb

1015GeVkb

1012GeVkb

109GeVkb

106GeVkb

103GeVkb

10GeVkb

1GeVkb

109eVkb

103eVkb

1eVkb

Bosnjakova konstanta

82

1018GeVkb

1015GeVkb

1012GeVkb

109GeVkb

106GeVkb

103GeVkb

10GeVkb

1GeVkb

109eVkb

103eVkb

1eVkb

1.568 10 12

1.568 10 15

1.568 10 18

1.568 10 21

1.568 10 24

1.568 10 27

1.568 10 29

1.568 10 30

1.568 10 30

1.568 10 36

1.568 10 39

secK

11234567891011

427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10427.4·10

sec-1

83

Radijusi iz OKUNJA

10 33 cm

10 30 cm

10 25 cm

10 20 cm

10 15 cm

10 10 cm

10 5 cm

1cm

109cm

1013cm

1015cm

11234567891011

-331·10-301·10-251·10-201·10-151·10-101·10-51·10191·10

131·10151·10

cm

84

Primedba beogradskog profesora filozofijeJedan beogradski profesor je pogledao moje i Bosnjakove racune (i

METODE) i odlucnoje odbacio svaku mogucnost da se Herc konvertuje u masu. Ovde ispisujem formulekonverzije Bosnjakove konstante u masu elektrona i apsolutnu energiju elektrona.

Ovaj fizicar, dakle, vidi rezultat i tvrdi da to nije moguce. To je kao kad bi rekao da seksualni cin nikad nije uzrok zaceca. Ovde navodim racun samo sa dimenzijama.

Kad pisem o filozofiji fizike obradjujem posebno poglavlje o cgs sistemu i konverziji jedinicne frekfencije u svaku drugu kombinaciju jedinica, prostih i slozenih.

fbme

8.125 10691

gm sec

fb

mec29.04 1048

sec

gm cm2

fb

8.12 10691

gm sec

9.114 10 28 gm

fb

9.04 1048sec

gm cm2

8.187 10 7 erg

2908_

Drugi odgovor na primedbu1

sec

11

gm sec

1 gm

cm2

sec2

cm2cm 1

cmsec

gmcm3

sec2

1statcoul2

cm2

sec2

cm2cmgm 1 dyne

85

1sec

1sec

gm cm2

1 erg

Ovde se zavrsava komentar o konverziji jedinica

.2517e26 mpl c2secgm cm2 .1507e49 me c2

secgm cm2 .1228e-47 mgalaks c2

secgm cm2

.1507e37 mxc2

gm cm2 sec .4517e59 my

c2

gm cm2 sec

7.405 1042cm4

sec

.2517e26 mpl c2secgm cm2 .1507e49 me c2

secgm cm2 .1228e-47 mgalaks c2

secgm cm2

.1507e37 mxc2

gm cm2 sec .4517e59 my

c2

gm cm2 sec

7.405 1042cm4

sec

mplc2 4.904 1016 erg

mec2erg 1 8.187 10 7

mplc2 4.904 1016 erg

1.638 106 erg

c21.823 10 15 gm

mpl 5.456 10 5 gm

mgalaksc2 1.005 1090 erg

mpl chG

mpl 5.456452042086582 10 5 gm

86

E 10 11 erg

GF 1.0262 10 5 mp2

sin W 4796

sin W 4796=asin 4796( ) 1.571 9.169iasin 4796( )W asin 4796( )

eV 1.60217733 10 19 jouleW 1.571 9.169i

GeV eV109

mW2f

8GFsin W 2

GF2meE2

1 2 sin W 2 43

sin W 4

mZmW

cos W

GF2meE2

13

1 2 sin W 2 4sin W 4 mW 1.336 10 26 gm

mZ 1.706 10 46 2.787i 10 30 gm

mWc2 7.497 10 3 GeV

mp 1.673 10 24 gm

GF 3.668 10421

gm2

mZc2 9.571 10 23 1.563i 10 6 GeV

a1

2 2GF

el 2 f

mW 1.336 10 26 gm

el 0.302

a c2aa 174.157 GeV

elsin W 6.301 10 5

87

1

2ga 193.489

gm cm3

sec4

gel

sin W

mWc2 1.201 10 5 erg

g 6.301 10 5

g'el

cos W

g' 3.858 10 21 6.301i 10 51

g21

g'2 10.95 3.084i 10 8

1

el210.95

sin W 4 5.291 1014

elg

4.796 103

sin W 4.796 103

13

1 2sin W 2 2

7.054 1014

Jednacina 4Energija vodonika iz elektroslabe teorije

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.18 10 11 erg

Radijus Svemira iz elektroslabe interakcije.I iz Jednacine 4 moze se izvesti svaka formula,iz bilokojeg domena

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

3.232 1033cm

gm2 sec2

1.703 1028 cm

88

GF2 meE

21.951 1046

cm2

gm2 sec2

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.18 10 11 erg=

Masa Sunca iz elektroslabe procedureW 1.571 9.169i

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

1.096 10 48 Sv1.989 1033 gm

Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

7.059 1045gmcm

2.818 10 13 cm

Brzina tela na povrsini Zemlje pomocu elektroslabe procedure

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

6.205 10481

gm2

2.978 106cmsec

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

6.205 10481

gm2

GMs

4.495 107 cm=

89

Kad bacim pogled na gornju jednacinu pokazuje se da sinusna funkcija Vajnbergovog ugla kao i ostale komponente jednacine koja generise neutrino igraju vaznu ulogu u pronalazenju mase Sunca, Njutnove konstante gravitacije, mase elektrona i Fermijeve konstante,

Dirakova jednacina

1

0

0

0

1

0

0

1

0

0

1

0

0

1

0

0

0

*

2

0

0

0

i

0

0

i

0

0

i

0

0

1

0

0

0

*

3

0

0

1

0

0

0

0

1

1

0

0

0

0

1

0

0

*

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

*

3 exp 2( )3 535.492 *1c t

3dd

1x3d

d

2y3d

d

3z3d

d

imec

h13 1= *

90

1i me c

h1

3.862i 10 11

0

0

0

0

3.862i 10 11

0

0

0

0

3.862i 10 11

0

0

0

0

3.862i 10 11

cm *

1c t

3dd

1x3d

d

2y3d

d

3z3d

d

imec

h13 1= *

1i me c

h13 7.212i 10 14 cm *

rhs1c t

3dd

1x3d

d

2y3d

d

3z3d

d

imec

h13 *

1c t

3dd

1x3d

d

2y3d

d

3z3d

d

imec

h13 = *

5.993i 1011

0

0

0

0

5.993i 1011

0

0

0

0

5.993i 1011

0

0

0

0

5.993i 1011

1cm

1xd

d

2yd

d

3zd

d

*

imec

h1

2.59i 1010

0

0

0

0

2.59i 1010

0

0

0

0

2.59i 1010

0

0

0

0

2.59i 1010

1cm

*

Dirakova jednaèina svedena na Bošnjakovu

konstantuRezultat je ispisan posle crnog kvadratica

jer nema prostora na desnoj strani .

rhs

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

erg *

91

rhs

1.106 10 49

0

0

0

0

1.106 10 49

0

0

0

0

1.106 10 49

0

0

0

0

1.106 10 49

gm cm2sec

=

7.402 1042

0

0

0

0

7.402 1042

0

0

0

0

7.402 1042

0

0

0

0

7.402 1042

1sec

x 1cm *

c1 i h1xd

d

c2 i h1yd

d

c3 i h1zd

d

mec2 =

*

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

erg

rhs

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

0

0

0

0

8.187 10 7

erg *

rhs

me c2

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

*

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

*

Jednacina mirabilis

92

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

2x1d

d

22me

E

h121

1.351 10 43 sec

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.498i 10 33 statohm

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.833 10 54gm cm2

sec

5

7.404 10421

sec= *

1 1

h mec1

137.606a0

h1h

2

Hc

1137.606

a0

7.401 10421

sec *

fb 7.401 10421

sec

Jednaèina mirabilis

Veoma bogat relativni oblik znaèenja. U njemu figuriraju formule iz pet domena : u prvoj komponenti je zastupljena Šredingerova jednaèina za potencijalni stepenik, u drugoj - imamo posla sa Klajn-Gordonovom jednaèinom u jednoj dimenziji, treæa komponenta nas

93

dovodi u vezu sa Dirakovom jednaèinom, èetvrta komponenta je Potpuni Lagrangian elektroslabih interakcija dr. Dragana Popoviæa, a peta je - Fridmanova jednacina.

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

2x1d

d

22me

E

h121

1.351 10 43 sec

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.498i 10 33 statohm

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.833 10 54gm cm2

sec

5

7.404 10421

sec= *

94

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

gRs

6.924 10 10 sec

7.404 1042

7.401 1042

7.401 1042

7.401 1042

7.4 1042

7.404 10421

sec

1sec

=

95

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

gRs

6.924 10 10 sec

7.404 1042

7.401 1042

7.401 1042

7.401 1042

7.4 1042

7.404 1042

1sec

=

96

y 1cm

Prva figura silogizmaA B=C A=C B=

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

R12

gRs

6.924 10 10 sec=

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

=

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

gRs

6.924 10 10 sec=

Dirakova teorija elektrona jednaka je Opstoj teoriji teoriji relativnosti

Teorija jake interakcije je jednaka je Dirakovoj teoriji elektrona

Teorija jake interakcije jednaka je Opstoj teoriji relativnosti

97

Ovde razvijam svojstva jednacine kojom se izracunava nastajanje

proizvoda neutrina m i elektrona

E 10 11 erg

GF 1.0262 10 5 mp2

sin W 4796

sin W 4796=asin 4796( ) 1.571 9.169iasin 4796( )W asin 4796( )

eV 1.60217733 10 19 joule

GeV eV109

mW2

8GFsin W 2

GF2meE2

1 2 sin W 2 43

sin W 4

mZmW

cos W

ImmWmZ

47961

GF2meE2

13

1 2 sin W 2 4sin W 4

13

1 2 sin W 2 4sin W 4 mW 1.338 10 26 gm

mZ 1.708 10 46 2.79i 10 30 gm

mWc2 7.505 10 3 GeV

mp 1.673 10 24 gm

GF 3.668 10421

gm2

mZc2 9.581 10 23 1.565i 10 6 GeV

a1

2 2GF

98

elW 2 f

elW 0.302

mW 1.338 10 26 gm

el 0.302

a c2aa 174.157 GeV

elWsin W 6.301 10 5

1

2ga 1.243 10 5 erg

gelW

sin W

mWc2 1.202 10 5 erg

g 6.301 10 5

g'el

cos W

g' 3.858 10 21 6.301i 10 51

g21

g'2 10.95 3.084i 10 8

fb

hcG

c2

h

1

el210.95

elg

4.796 103

sin W 4 5.291 1014

sin W 4.796 103

Jonizaciona energija vodonika iz teorije elektroslabe

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.18 10 11 erg

99

13

1 2sin W 2 2

7.054 1014

Bosnjakova konstanta iz teorije elktroslabe interakcije

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.945 10 54gm cm2

sec

7.402 10421

sec

Masa Sunca iz teorije elektroslabe interakcije

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.767 1028cm2

gm3 sec2

1.989 1033 gm

Svedena na Bosnjakovu konstantu

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.767 1028cm2

gm3 sec2

2.688 10 10 gm sec7.4 1042

1sec

Pojedinacni oblik znacenja

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.767 1028cm2

gm3 sec2

2.688 10 10 gm sec

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.945 10 54gm cm2

sec

=

100

U gornjim jednacinama iz jednacine elektroslabe teorije za neutrino izracunao sam energiju atoma Vodonika i masu Sunca.

Moj neuki kriticar kad procita rec “Vodonik” uzvikuje da su to Oni odavno pronasli.

On ne zna da iz jednacina elektroslabe teorije moze da se racuna na jedan opstiji nacin.

Tako on nikada nece razumeti jednacinu identicne jedinice. Pod izrazom “identicna jedinica”podrazumevam identicno trece koje povezuje razlicite formule. U gornjem primeru imamo :

Masu Sunca, jonizacionu energiju, njihovo svodjenje na frekfenciju kao ono ono zajednicko kad se izracunaju koeficijenti transformacije i sve to se redukuje na Bosnjakovu konstantu. Stiven Vajnberg je u svojoj knjizi “Snovi o konacnoj teoriji” u jednom podnaslovu te briljantne knjige uzviknuo : “Dvaput ura za redukcionizam.”.

Vajnberg nije pronasao identicno jedno svega, jer nije citao knjigu “Pitagorin soj”.

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

mec212

2=

h

3.04 10 16 sec3.454 10 12 erg

I rezultat je ,naravno, sjajan.Ako sada levu stranu ,onu osnovnu iznad ove poslednje, uzmemo

kao ekvivalentna desnoj strani ona ce postati opsti oblik za sve formule makro i mikro sveta.

mec212

2

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

=

Da bi se dve strane gormjr jednacine izjednacile morali smo da ih svedemo na identicnu jedinicu.

Kvalitativno - erg je njihova identicna jedinica, a kvantitativno ih izjednacuje koeficijent srazmernosti.

Ovaj bulovski oblik jednacine omogucuje pronalazenje svake

101

komponente

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

mec2 2

2=

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.18 10 11 erg

.2731e-72 GF2 me E gm3 .5883e-72 GF

2 me E gm3 cos W 2 .3362e-72 GF2 me E gm3 cos W 4

mec2 2

2=

Jonizaciona energija atoma vodonika u elektroslaboj proceduri, drugi oblik.Kompleksni broj u rezultatu

a realna komponeta je energija elektrona

.2731e-72 GF2 me E gm3 .5883e-72 GF

2 me E gm3 cos W 2 .3362e-72 GF2 me E gm3 cos W 4 2.18 10 11 5.339i 10 27 erg

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.525 10721

gm3

2.18 10 11 erg=

Masa Sunca iz elektroslabe procedure

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.767 1028cm2

gm3 sec2

1.989 1033 gm

Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

7.059 1045gmcm

2.818 10 13 cm

102

Borov radijus

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

3.759 1041gmcm

5.292 10 9 cm

Brzina Zemlje oko Sunca

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

6.205 10481

gm2

2.978 106cmsec

Konstanta fine strukture

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

7.059 1045gmcm

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

3.759 1041gmcm

7.297 10 3

mpl hcG

GeV eV1000000000

fbmplc2

h

el mec2 2a0

Up quark

103

upm 0.004GeV

c2

upm 7.131 10 27 gm

el mec2f 2a0

upe23

el

23

el 3.189 10 10 statcoul

upe 3.189 10 10 statcoul

upgrmupe

2

G

uprupmc2

upe2

1

uprupmc2

upe2

1

upmc2

h0.0227

2.688 10231

sec

upr

upr 1.587 10 14 cm

44.052863436123348018 upmc2

h 2.688 1023

1sec

upmc2 4 10 3 GeV

upm 7.131 10 27 gm

upe upe

el

10.75

upgrupgrmG

c2

upe2

upr4 10 3 GeV

upmc2

h

mec2

h

7.828

upgrupmG

c2

104

upgrupr

5.776 10 21

upupgrupr

up 5.776 10 21

up2

uprupm 1.499 10 53

gmcm

upv 2.2737cmsec

upmme

7.828

upv2

upr3.258 1014

cm

sec2

1upv

2

c2

1upv

2

c2 1

upv2

c2c2 5.17 10 4 Sv

upv2

c25.752 10 21

upv2uprG

1.229 10 6 gm

G upm

upgr3

5.663 10641

sec

upgrupr

3.336 10 41

105

hup upm upv upr

upgrma upgr h=

upv2 5.17 10 4 Sv

h2

upm upgr

c1.477 1042

Ogromno bogatstvo operacija sa Up quarkom.Osnovni cilj je da se napravi jednacina koja ce uci u jednacine mirabilis/

Ostalo je samo informativno o kvarkovima.2el3

1 el3

4.783 10 10 statcoul

Down quark

downm0.008GeV

c2

downe el1

3

elupe

1.5

Charm quark

upe2

G

1.738455739888211 1020me

7.796

el23

3.189 10 10 statcoul

charme el23

charme 3.189 10 10 statcoul

charmm 1.5GeV

c2

upe charme 6.378 10 10 statcoul

106

Strange quark

strangem 0.15GeV

c2

strangee el1

3

Top quark

topm 176GeV

c2

tope el23

Botom quark

botomm 4.7GeV

c2

botome el1

3

uprre

117.613

upmc2 4 10 3 GeV

17.613upr 2.795 10 13 cm

upe2

upr4 10 3 GeV

7.82780298018137 me 7.13 10 27 gm

Gupm

c2

upr3.336 10 41

107

1F1 1 1m1e 1

A 1x 1el2 1

Hca0

H 4.134 10161

sec

H 1 2 2.419 10 17 sec

el 4.783 10 10 statcoul

me 9.109 10 28 gm

f 7.267 10 3

3 1.8594 10 6 gm

4 a03

G 6.672 10 8cm3

gm sec2

2.996 1018gm

cm3

el2

G1.852 10 6 gm

H2

243 G

me a02 2.18 10 11 erg

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

7.4 10421

sec

108

x 1cmz 1cmy 1cm

2x

14

i me

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2 0

gm

cm2

2x

14

ime

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

i me

7.841 10 4sec2

cm4

2.946 10 54gmcm2

sec

7.401 10421

sec

h_h

2

h_ 1.671 10 28gm cm2

sec

el 1t 1 2 1

A 1 1 1

x 1cm2 1

ih_t 2

dd

0gm cm2

sec

t 1sec

upmc2 2 6.409 10 6 erg

ih_t 2

dd

i h_cx 1

dd

upmc2 2

0 ergGeV

upmc2

i h_cx 1

dd

0 erg

ih_t 2

dd

sec 1 i h_cx 1

dd

cm 1 mec2 2

i h_cx 1

dd

cm 1 mec2 2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

i me

1.71 10 14

gm

cm2

109

2z

14

ime

d

d

20

gm

cm2

h_ h

i h_cx 1

dd

0 erg

i h_t 2

dd

0 erg

i h_cx 1

dd

0 erg

Jednacina 5

i h_cx 1

dd

mec2 2

8.187 10 7 erg

i h_cx 1

dd

mec2 2

2.946 10 54gm cm2

sec

2.779 10471

sec

el2 1

Jednacina 6

x el2A( ) m1e

dd

cm14F1F1

2 mec2f 2 2.162 10 11 erg

Bosnjakova konstanta iz Jednacine 6

x el2A( ) m1e

dd

cm14F1F1

2 mec2f 2

2.921 10 54gm cm2

sec

7.401 10421

sec

Mirabilis dobra

110

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

2x

14

i me

d

d

2

2y

14

i me

d

d

2 2z

14

ime

d

d

2

2 4.134 10161

sec

2

i c214

i me

7.841 10 4sec2

cm4

2.946 10 54gmcm2

sec

x el2A( ) m1e

dd

cm14F1F1

2 mec2f 2

2.921 10 54gm cm2

sec

i h_cx 1

dd

mec2 2

2.946 10 54gm cm2

sec

7.4 1042

7.401 1042

7.401 1042

2.779 1047

1sec

111

7.4007 1042

7.4009 1042

7.4008 1042

7.4004 1042

1sec

Mirabilis dobra 4Gravitaciona reprezentacija energije Up quarkaHup

upvupr

Hupupvupr

up3upm

4 upr3

up3upm

4 upr3

up 4.262 1014gm

cm3

Hup2 8

3 Gup

upm upr

2 3.686 10 26 erg

83 Gup

Hup1.077 10 10

Hup2 8

3 Gup

upm upr

2 upm upv2=

112

Hup2 8

3 Gup

upm upr

2 3.686 10 26 erg

Za mirabilis

f 7.3 10 3

3

G 2r

cf

2

R

2.87 1021

0

0

0

0

7.61 1012

0

0

0

0

2.13 10 4

0

0

0

0

2.13 10 4

R 1 1 2.87 1021

Rs 1.14 1013

g1

8.99 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.8 10 17

0

0

0

0

2.8 10 17

h1 6.5821220 10 16 eV sec

c 2.998 1010cmsec

h 6.6260755 10 34 joulesec

h 6.626 10 27 ergsec

113

h1 1.055 10 27gm cm2

sec

fb

hcG

c2

h

R12

g1Rs1 1

2.756 10 10 sec2.512

7.402 10421

sec

fb 7.401 10421

sec

8 Ggmsec2

cm3

4 G

c2 sec2

cm2

1.9 10123.005

1

sec2

R12

g1Rs2 2

1.91 1012

r 5.292 10 9 cm

Kraj za mirabilis

Equation mirabilis 6

114

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2=

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec

fb=

115

2 1

Iz pojedinacnog relativnog oblika znacenja u kome se u relativnom obliku nalazi formula iz domena jakih interakcija, a u obliku-ekvivalenta formula iz domena Opste teorije relativnosti moze se izracunati i masa UP kvarka. Smesno je da autor izrice vrednosni sud o svome delu , ali meni se cini da je samo ova jednacina dovoljna da izvrsi revoluciju u fizici i kosmologiji. A ovo kazem da ne bi neko pomislio da nisam svestan novine i znacaja svoga rada koji sam ponudio javnosti.

Ovde je jedna refleksivna jednacina . Sta to znaci ? To znaci da je ona u domenu Bulove algebre.

A to opet znaci da je nema u istoriji fizike i u savremenoj fizici. Zato smo u nasem dosadasnjem radu izbegavali da je komentarisemo ostavljajuci da govori sam rezultat. Na levoj strani, dakle u relativnom obliku fizickog znacenja, nalazi se jedan niz od dva clana, a moze da se tu stavi niz od skoro beskrajnog broja formula. Na desnoj strani , dakle u obliku ekvivalenta, nalazi se samo jedna formula u koju se fokusiraju sve formule leve strane . Desna strana je u domenu elektroslabe teorije , transformisane da iskaze energiju Vodonika, a na levoj strani su formule iz dva domena : kvantne mehanike i teorije gravitacije. Da bi mogle ove dve tako morfoloski i sintakticki razlicite strane da se izjednace morale bi da se svedu na identicnu jedinicu i da se odredi kvantitativni odnos. To je gore i ucinjeno pomocu koeficijenata transformacije. Tako su dovedene u vezu tri teorije : kvantna mehanika, elektroslaba teorija i teorija gravitacije. Kada ovo procita obrazovani filozof koji je i talentovan pisac on, videvsi da se pominje Vodonik, odmah kaze da su to “oni” odavno resili i da je to prevazidjeno. Nasuprot tome treba reci da je gornja refleksivna jednacina potpuno nova i za sada samo moja.

Ona jos ne spada u korpus savremene fizike. Ono identicno u jednakosti razlicitih formula jeste odredjeni iznos energije. U ranijim svojim tekstovima i knjigama mi smo se zadovoljavali da izlaganje bude na ovom nivou.

Sada, medjutim, treba pristupiti tumacenju u tri smisla : u smislu objasnjenja komponenata, u smislu objasnjenja relacije identitteta i u smislu iskazivanja svega toga prirodnim jezikom za razliku iskazivanja jezikom matematickoo-logickim simbolickim jezikom.

116

Najpre o elementarnim varijablama. To su : masa elektrona, brzina svetlosti, Njutnova gravitaciona konstanta, masa Sunca, Fermijeva konstanta ,Vajnbergov ugao i pretostavljena laboratorijska energija. Iz ovih varijabli formirane su tri formule : totalna energija elektrona, gravitacioni radijus Sunca i poznata formula slabe interakcije elektroslabe teorije. Ako izostavimo koeficijente transformacije vidimo da su ove tri formule razlicite.

Kako je moguce da su u nasoj refleksivnoj jednacini identicne? Po koeficijentima transformacije. Ovi koeficijenti svode formule na identicnu jedinicu pa ih i kvantitativno izjednacuju. Dva clana leve strane jednacine samo su primer posebnog relativnog oblika fizickog znacenja formula. Moze se napraviti niz od velikog broja ralicitih formula. Sve ovo sto je ovde istaknuto nije pozanato savremenim fizicarima. To nije znao ni Ajnstajn, a to ne znaju ni Hoking ni Vajnberg. Uskoro cu napraviti jedan energetski niz u kome ce figurirati formule veceg broja elementarnih cestica i naci cu i ekvivalent u kome ce figurirati jacine elektricnog i magnetskog polja i time cu sve iskazati kao kvantne elektrodinamicke velicine

117

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec=

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec=

.12507221259387637204e-38 R12

g1 Rs1 1

gmcm2

c2 2 sec2 7.131 10 27 gm

t 1secx 1cm

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.659 10 49gm cm2

sec

7.401 10421

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec7.401 1042

1sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec7.401 1042

1sec

118

1444251877.5274407857sec

R12

g1 Rs1 1

7.401 10421

sec

R 1 1 2.87 1021

R 1 112

g11 1 Rs

5.124 1033

g1

8.99 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.8 10 17

0

0

0

0

2.8 10 17

g11 1 8.99 1020

R 1 1 2.87 1021

g51 1 8.99 1020cm2

sec2

R a 2.87 10211

sec2

Rsa 1.14 10131

cm2

Rs 1.14 1013g51 1

R a12

g51 1 Rsa 5.124 10331

sec2

R a12

g51 1 Rsa

6.924 10 101

sec

7.401 10421

sec

Zakoni sile i Maksvelove jednacine

el mec2 2a0

119

el 4.803 10 10 statcoul

fb

hcG

c2

h

Eel

a02

gc2 2

a0

Eel

a02

Bme

a03

E 1.715 107 oersted

me 9.109 10 28 gm

g 9.044 1024cm

sec2

Lepa jeednacina za siluf meg elE el el cf Bmeg elE el

f dynef

el cf B 8.241 10 3 dyne

c2 2

a0

me3 0.025dyne

Eel

a02

f fmeg el E el cB 0.025 dyne

120

1. meg

E c B 2.402 10 10 statcoul

me g el E el c B 0.025 dyne

7.297 10 3meg el E el cf B

3.34 10 45 secdyne7.401 1042

1sec

B 0.078gm

12

cm

32

meg 8.238 10 3 dyne

el E 8.238 10 3 dyne

E 1.715 107 oerstedmeg eE ecB

3.34 10 45 gm cm sec 17.4 1042 sec 1=

el 4.803 10 10 gm

12 cm

32 sec 1

Bme

a03

Eel

a02

121

z a0

x a0

y a0

t 1sec

2txd

d

2

2tyd

d

2 2t

zd

d

2

mgcm2

sec 2 cm60

gm

cm3

me

a03

c2 2 2.942 1014 barye

i 1

2txd

d

2

2tyd

d

2 2t

zd

d

2

mgcm2

sec 2 cm6

me

a03

6.147 10 3gm

cm3

122

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec

meg elE el cB

3.34 10 45 secdyne

1

fb=

123

1 8 1 8

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec

meg elE el cB

3.34 10 45 secdyne

i

.10547198078699903901e-53.56586690810321412405e53 me a0

2 sec H2 fb gm cm2

me a02 sec G

6.116 1039gm

cm3

.86600000000000000002e-48 fb gmcm2

c2 2 sec 7.131 10 27 gm

.33400000000000000000e-44.2994e45 el E .2994e45 el c B fb sec dyne

g 9.115 10 28 gm

E 1.715 107 oersted

124

meg elE el cB

3.34 10 45 secdyne7.4 1042

1sec

125

E2 B2 c2 a03 8.187 10 7 erg

E2 B2 c2 a03

1.106 10 49gm cm2

sec

7.403 10421

sec

EMirabilis

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

4 4

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec

meg elE el cB

3.34 10 45 secdyne

fb

i

126

R a12

g51 1 Rsa

6.924 10 101

sec

Re

2xd

d

2

2yd

d

2

2zd

d

2

1

c2 2t( )d

d

2 mec2gm

h12

9.943 104sec

cm2

1c t

dd

1xd

d

2yd

d

3zd

d

imec

h1

3.499i 10 33 statohm

Re

Li

D i g12

YLB i g22

W

L

R

i

D i g12

YRB

R 1

4W

W

14BB

D ig12

YB i g22

W

2

V ge LR R

L

2.702 10 43 2.027i 10 43 sec

H2

283G1

mea02

8.836 10 54gm cm2

sec

iht2d

d

i h cx1d

d

upmc2 2( )

8.66 10 49gm cm2

sec

R12

g1Rs1 1

6.924 10 10 sec

meg elE el cB

3.34 10 45 secdyne

E2 B2 c2 a03

1.106 10 49gm cm2

sec

fb=

fb 1.855 1043 Hz

127

x a0

x 5.292 10 9 cmy a0

y 5.292 10 9 cmz a0

z 5.292 10 9 cm

me2 c4 2

h2 2

Ovo je Bulova jednacina i 1 znaci istinito

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

( )

12 h

c2

2

c2 2

h2=

f h c x y z( ) 2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

( )

12 h

c2

2

c2 2

h2=

f ( ) 2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

cfa0

( )

12 h

c2 f

( )

12 h

c2 f

1

c2 2 me

2 c2 f 2

h2 100710410.04516787159

c4

a02

gm2 2

joule2 sec2 2 100710410.04516787159 gm2 c2

joule2 sec2

1

c2 2 me

2 c2 f 2

h2

i 1 2

11

me2 c4 f 2

h2 2 1889855696099.9788251 gm2 c2

joule2 sec2a0

2

128

me2 c4 f 2

h2 2

12

2

12 sin ( ) cos ( ) 1( ) e i 137.371 3.365i 10 14

me2 c4 f2

h2 2 1.303 105

12

2

12 sin ( ) cos ( ) 1( ) e i 137.371 3.365i 10 14

12

2

12 sin ( ) cos ( ) 1( ) exp i ( ) 137.371 3.365i 10 14

tH31

2 83 G sv4 tH3

Rg 1.4766 105 cm

S G

c26.672 10 17

cm2

gm sec

c1a0

me2c2 2

h29.045 1014

1

cm2

f 7.3 10 3

Sc

Rg

me2 c4 2

h2 2

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

83 G sv4 sv4

RgAU

AU

SRgAU

AU

mec2

2

S3S

4 Rg3

43 GS 1.863 10 11

cm

gm sec3

129

S2 4

3 GS

4.087 10 28

S2 4

3 GS

S2 4

3 GS S

2 43 GS

S2 4

3 GS

4.73061

cm sec2

S

2 43 GS

S2 4

3 GS

1.32 10141

cm sec2

S

2 43 GS

130

S2 4

3 GS

1.1692 10 221

gm sec2

S

2 43 GS

S2 4

3 GS .45864247441357468714e-10

c2

cm2 .20725539674571815804e-25

m3

kg sec2

S

cm3

112219837145479492.82c2

cm2 759988061394.28073153 G

S

cm3 112219837145479492.82

c2

cm2 759988061394.28073153 G

S

cm3

Ovde se vidi kako se svodi na herc^2

759988061394.28073153 GS

cm3 4.557 1016

cm

gm sec3

112219837145479492.82c2

cm2 1.009 1038

1

sec2

.24467824810374357720e28 S2 .32623766413832476959e28 G S

112219837145479492.82c2

cm2 759988061394.28073153 G

S

cm3 112219837145479492.82

c2

cm2 759988061394.28073153 G

S

cm3

.2447e28 S2 .1025e29 G S .2447e28 S2 .1025e29 G S

.24467824810374357720e28 S2 .32623766413832476959e28 G S .24467824810374357720e28 S2 .32623766413832476959e28 G S

.24467824810374357720e28 S2 .10249058489812554403e29 G S .24467824810374357720e28 S2 .10249058489812554403e29 G S

131

S2 4.122 1010

1

sec2

.24467824810374357720e28 2.447 1027

.10249058489812554403e29 1.025 1028

.244678248103744e28 2.447 1027

S2 4.122 1010

1

sec2

S2

43 GS

2.213 1021gm sec

cm

2x475.6749d

d

2

2y475.6749d

d

2 2z

475.6749d

d

2

1

c2 2 475.6749 =

1.699 1019

0

0

0

0

1.699 1019

0

0

0

0

1.699 1019

0

0

0

0

1.699 1019

1

cm2

me2 c4 2

h2 2

me 9.109 10 28 gm

n 1 5

me2

h2 c( )26.284 10 10

sec2

cm3 KK

h 6.626 10 27gm cm2

sec

K 1 K

f 7.297353 10 3x a0

x 5.292 10 9 cm

y a0

y 5.292 10 9 cmz a0

z 5.292 10 9 cm

132

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

mec2

2

c22xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

mec2

2

c2

1

c2 4

me

2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

mec2

2

c2 2xd

d

2

f c me 2xd

d

2

2yd

d

2 2z

d

d

2

1

c2 2

mec2

2

c2

f c me f c me

cf c me d

d

cf c me d

d

2f c me d

d

2 2

f c me d

d

2

2

12a0

2

c2

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

0

1

0

0

0

5.665 1018

0

0

5.665 1018

0

0

5.665 1018

0

0

5.665 1018

0

0

0

1sec

c2 12

a02

3.21 1037

0

0

0

0

3.21 1037

0

0

0

0

3.21 1037

0

0

0

0

3.21 1037

1

sec2

ca0

4.134 10161

sec

7.297 10 3

133

.17091000000000000000e34 c2 me

4 sec2

1.358 10 48

0

0

0

0

1.358 10 48

0

0

0

0

1.358 10 48

0

0

0

0

1.358 10 48

gm cm2

1

c2 4 4.7903 10 40 gm cm2

me

6.027 1041

0

0

0

0

6.027 1041

0

0

0

0

6.027 1041

0

0

0

0

6.027 1041

1

sec2

mec2

2

2.551 10 44

0

0

0

0

2.551 10 44

0

0

0

0

2.551 10 44

0

0

0

0

2.551 10 44

gm cm2

fb

me

c2

2

5.703 1053

0

0

0

0

5.703 1053

0

0

0

0

5.703 1053

0

0

0

0

5.703 1053

cm2

gm sec

fbc2

2

5.195 1026

0

0

0

0

5.195 1026

0

0

0

0

5.195 1026

0

0

0

0

5.195 1026

stokes

fbme

2.036 10701

gm sec

2x

fb

me

c2

2

d

d

2

2y

fb

me

c2

2

d

d

2 2z

fb

me

c2

2

d

d

2

1

c2 2 fb

me

c2

2

1.0978 10271

gm

2x

fb

me

c2

2

d

d

2

1

c2 2 fb

me

c2

2

2.036 1070

0

0

0

0

2.036 1070

0

0

0

0

2.036 1070

0

0

0

0

2.036 1070

1gm sec

134

2x6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d

d

2

2y6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d

d

2

5.2585 10 13 cm2

2z6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d

d

2 1

c2 2 6.0276 10 36 gmcm6sec 2

5.2585 10 13 cm2

=

135

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

erg

6.1792 10 67 fbgmcm4 c2

2sec

3.21 10 40

0

0

0

0

3.21 10 40

0

0

0

0

3.21 10 40

0

0

0

0

3.21 10 40

gm cm6

sec2

c 2.998 1010cmsec

1.1751 10 54 fbgmcm2 c2

2sec

5.2585 10 13 cm2

1.161 10 15

0

0

0

0

1.161 10 15

0

0

0

0

1.161 10 15

0

0

0

0

1.161 10 15

erg

4.8763836738674598917 10 29 fbsecc2

2cm2

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

4.8764 10 29 fbsecc2

2cm2

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

0

0

0

0

0.025

fb

2.0507 1028 cm2sec 19.046 1014

1

cm2

fb

8.5097 1053 secgm 1 cm 213.606eV

el mec2 2a0

2x n

d

d

2

2y n

d

d

2 2z

nd

d

2

1

c2 2 2 n

0=

136

has solution(s)

h1h

2

Ekmec2 2

2

vo .10899500000000000000e-10erg

me Ek a0 el2 h12 a0

2

c2 2 n n

vod12

erg

me Ek a0 el2 h12 a0

2x vod

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vodd

d

2 2

me

h12Ek

el2

a0

vod

mec2 2

2=

el mec212a0 mec212a0el el

2x vo

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vod

d

2 2

me

h12Ek

el2

a0

vo 2.1799 10 11 erg=

EksvMS c2

2

2x vo

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vod

d

2 6

me

h12Ek

el2

a0

vo

el

Teorija supstitucije varijabli i konstanti

elsv MSG MS

RgRg

sv112

MS2 c4

Ek Rg elsv2

Rg3

2x sv

d

d

2

2y sv

d

d

2 2z

svd

d

2 6

MS

MS cRg 2Ek

elsv2

Rg

sv

MS c2

2=

Sredingerova jednacina koja izracunava kineticku energiju Sunca

137

MS c2

24.494 1053 erg

2x sv

d

d

2

2y sv

d

d

2 2z

svd

d

2 6

MS

MS cRg 2

Ekelsv

2

Rg

sv

4.494 1053 erg

Fridmanova jednacina koja izracunava kineticku energiju elektrona osnovnog stanja Vodonika e e

ec1a0

e3

4 a03

Md

Mdc212a0

G

e 6.116 1039gm

cm3

e2 8

3 G e

me

a02

2

2.555 105

27.211

27.211

27.211

27.211

2.555 105

27.211

27.211

27.211

27.211

2.555 105

27.211

27.211

27.211

27.211

2.555 105

eV

MS 1 1033 gm

Rg 1.477 105 cm

.10899500000000000000e-10erg

me Ek a0 el2 h12 a0

12

erg

me Ek a0 el2 h12 a0

mec212

2

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

0

0

0

0

4.093 10 7

erg

138

2x vod

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vodd

d

2 2

me

h12Ek

el2

a0

vod

el

2x vod

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vodd

d

2 2

me

h12Ek

el2

a0

vod

el

2x vod

d

d

2

2y vod

d

d

2 2z

vodd

d

2 2

me

h12Ek

el2

a0

vod

el

O transformacijama jednacine elektroslabe interakcije

Formula koja sledi je jedna od znacajnih komponenti elektroslabe teorije.Ja sam je preveo u Mathcad proceduru i ispitivao sam njena svojstva sluzeci se metodom primene koeficijenata transformacije. Ponesen blistavim rezultatima ja najcesce jurim da izracunam sto vise relacija i ocekujem od citaoca da malo i sam poradi. Znaci, pisem za specijaliste i ne marim za siroku citalacku publiku koja,ipak, ima prava da joj se ponesto i objasni.

Pa, da pocnem sa tumacenjem osnovne formule. Ova osnovna formula je formula kojom se izvodi stvaranje neutrina i elektrona, raspadom prethodne cestice.G.F je Fermijeva konstanta i ona je igrala pozitivnu ulogu u staroj slaboj teoriji, teoriji slabih interakcija, teoriji slabe sile. Ovde se, kao sto se vidi, ona upotrebljava kao komponenta u formuli elektroslabe teorije. Sa m.e oznacena je masa elektrona, sa E.n laboratorijska energija cestice,Theta.W je Vajnberov ugao.

Ispisujem formulu neiteraaktivne vrste za elektroslabu proceduru.

GF2meE2

1 2 sin W 2 43

sin W 4

Kada profesor filozofije koji je i talentovani pesnik (u daljem tekstu pisemo samo profesor podrazumevajuci gornj opis), dodje u dodir sa jednacinom elektroslabe teorije napisane kao sto prethodi, on trazi objasnjnje.Hawking, koji vazi za vrhunskog i naucnika i popularizatora, bi mu rekao da elektroslaba interakcija za kreaciju neutrina zavisi od tri konstante i jedne varijable. Konstante su : Fermijeva konstanta, masa elektrona i Vajnbergov ugao. Varijabla je laboratorijski nalaz energije cestice. I profesor bi bio zadovoljan jer zna da ostalo zavisi od njegovog znanja fizike.Ali kad je amater u pitanju sad cemo lepo uzviknuti da nam nisu potrebne jednacine, da o vodoniku oni sve to znaju, da je to prevazidjeno, da kod amatera nema niceg o elektroslaboj teoriji. Posto cita povrsno, odnosno ne

139

cita nego samo prelistava, profesor, po malo arogantan, moze sebi da dopusti da sahrani rezultate rada koji je trajao dve decenije i koji je rezultirao sa dve strucne knjige.

Ali, idemo dalje sa tumacenjem jednacine elektroslabe teorije. Ova jednacina ne moze da se shvati ukoliko se ne uzmu obzir parametri Vajnberg -Salamove teorije. A ovi parametri se tumace tako sto se izracunaju njihove vrednosti. Kada to budemo uradili preci cemo na slozene oblike i mogucnosti ove jednacine.

140

Vajnbergov ugaoW asin 4796.( )

Numericka vrednost drugog faktora formule

1 2 sin W 2 43

sin W 4 7.054 1014

Pretpostavljena laboratorijska vrednost energije iskazane u prvom faktoru formule

E 1.584 10 83 erg

Fermijeva konstanta . Koeficijent sa mnozi reciprocnomvrednoscu kvadrata mase protona.GF 1.0262 10 5 mp

2

Sinus Vajnbergovog ugla iskazan u radijanima a ne stepenimasin W 4796

Sinus sa boldovanim znakom jednakosti je iz domena Bulove algebresin W 4796=

Vajnbergov ugaoW 1.571 9.169i

asin 4796( ) 1.571 9.169iW asin 4796.( )

141

eV 1.60217733 10 19 joule

GeV eV109

m.W je masa W-bozona

mW2

8GFsin W 2

Profesor nece biti zadovoljan ovom formulom za masu W-bozona.On trazi objasnjenje.

Pa eto : kvadratni koren iz kolicnika korena konstante fine strukture i proizvoda Fermijeve konstante i kvadrata sinusa Vajnbergovog ugla. A W-bozon igra ulogu koju u elektromagnetnoj teroiji igraju fotoni. W-bozon je takoreci ‘foton’ s masom u elektroslaboj teoriji.

mW 1.338 10 26 gm

GF2meE gm3

23.09 10 26 erg

1 2 sin W 2 43

sin W 4

7.054 1014

E , ova jednacina koja sledi zaista trazi neko objasnjenje iako je sve to ocigledno. Ali, profesor primorava amatera da pise tekstove za siroku citalacku publiku. Dole, imamo odnos dve formule kojima se izracunava energija stacionarnog stanja vodonika. U brojiocu je formula elektroslabe teorije za vodonik, a u imenicu formula Borove teorije. Eto, vice profesor, mani se ,amateru jedan, atoma vodonika, to se zna. Ne, profesore, to se jos ne zna. Amater je pomocu eksponenta transformacije i kvantitavnog poistovecivanja oblikovao ovaj odnos na osnovu nacela svoje teorije. Profesore, nije li ovde ispoljena zelja da amater ne sme da ima teoriju ili ,pak, stav da kod amatera nista ne valja? Medjutim, mogao je da bude uzet i onaj mion koji se u poraznoj kritici pominje. Jos i vise, mogla je da bude uzeta i energija jedne zvezde ili galaksije pa da rezultat takodje bude tacan. Profesor dopusta da Vajnberg moze da vrsi supstituciju, ali amater to ne sme da radi. Pojavila se averzija prema TRAKTATUSU, pa umesto da se pita izabran je stav arogantnog dociranja.

Zato, dobronamerni kriticar treba pazljivo da cita jednacine i argumete koji se ovde navode.

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

2.18 10 11 erg

142

Jedinica u gornjoj jednacini znaci da su formula elektroslabe teorije na kojoj radimo i Brova formula identicne.Kada ih sada izjednacim po nacelu Bulove algebre ili simbolicke logike dobija se mogucnost za primenu brojnih operatora i to kako u obicnoj algebri tako i u Bulovoj algebri , uz to i u mesanoj proceduri.

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

me c212 2

=

Ovde dole izracunata je masa neutralnog Z-bozona i kao sto se vidi ovde ulogu igra kosinus Vajnbergovog ugla.

mZmW

cos W

Sledi transformisana jednacina za energiju u elektron voltima elektrona u atomu Vodonika. Zasto Vodonika? U inat profesoru. Ali, da profesorova malicioznost ne bi pozurila da izgovori da amater nista drugo i ne zna ,odmah dodajemo u istoj proceduri iskaz za energiju Sunca.

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

13.604eV

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.219 10 651.788 1054 erg

Jedna zaista lepa jednacina. Ona je delom slicna po morfologiji i strukturi sa jednacinom elektroslabe teorije za vodonik, a delom se razlikuje. Razlika je u tome sto se u jednacini elektroslabe teorije za vodonik, transformacija vrsila u Varijabli za energiju u formuli, a u ovoj jednacini elektroslabe teorije za energiju Sunca transformacija se vrsi u okviru cele jednacine, a koeficijent je preveliki odnosno premali broj i nije imenovan nego je bezdimenzioni broj. Da bi se profesoru pokazale mogucnosti ove teorije bice napravljene nove dve jednacine :

jedna kojoj ce u obliku ekvivalenta biti energija Plankove mase , i druga u kojoj ce u obliku ekvivaleta biti Bosnjakova konstanta. (Ova konstanta je vec pocela da kruzi svetom : Kanada, London,Cikago,Amerika, Zagreb, Beograd).

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

4.445 10 284.903 1016 erg

143

mplc2 1.952 1016 erg

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.945 10 54gm cm2

sec

7.401 10421

sec

fBosnjak GF me E W GF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.945 10 54gm cm2

sec

fBosnjak GF me E W 7.401 10421

sec

Napraviljene su ove dve jednacine. U obliku ekvivalenta su imenovani brojevi. U jednome imamo erg. a u drugom frekfenciju.Ali, profesor trazi da razume, da mu se objasni i istura nasuprot amateru nikog drugog nego Stivena Hokinga. Objasni,objasni! -Vice profesor kao neki telal. Da pokusamo da nadjemo resenje u obliku simbola.Objasnjenje je u tome da se definise rezultat kao funkcija korespondentnih varijabli i konstanti. I da se pokaze u novoj formuli-funkciji. Gore smo to uradili za Bosnjakovu konstant u domenu elektroslabe teorije.

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

4.445 10 28

c hG

c2=

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.945 10 54gm cm2

sec

c hG

c2

h 1.324 1038

1sec

fBosnjakchG c h G GF me E W GF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.945 10 54gm cm2

sec

c hG

c2

h

fBosnjakchG c h G GF me E W 1.324 10381

sec

mefBosnjakchG c h G GF me E W

d.31796509012248785438e-25

mp4

me2 erg

gm2

cm2sec .47558110302827300596e22 c joule

sec3

m3kg

12

c2

joule secme

mefBosnjakchG c h G GF me E W

d.31796509012248785438e-25

mp4

me2 erg

gm2

cm2sec .47558110302827300596e22 c joule

sec3

m3kg

12

c2

joule secme

144

mefBosnjakchG c h G GF me E W

d.31796509012248785438e-25

mp4

me2 erg

gm2

cm2sec .47558110302827300596e22 c joule

sec3

m3kg

12

c2

joule secme

.63593018024497570876e-25

mp4

me erggm2

cm2sec c

.28571428571428571429

h4G3 c

hG

72

1.585 1053cm

sec2

.31796509012248785438e-25

mp4

me2 erg

gm2

cm2sec 1. c

hG

12 c2

hme 3.371 1015

gmsec

.31796509012248785438e-25

mp4

me2 erg

gm2

cm2sec 1. c

hG

12 c2

hme 3.371 1015

gmsec

Profesor ce reci da tek sada ne razume. Objasnimo mu uctivo iako on voli da vredja.

Doduse, u svojoj prostodusnosti on i ne primecuje da nanosi uvredu. Ovde su dve iste jednacine kao prve dve , ali se sada u obliku ekvivalenta nalaze simbolicki a ne numericki rezultati. Ovi simbolicki rezultati mogli su biti i drugaciji , ali ovde smo uzeli da ih izvedemo iz tri fundamentalne konstante c, h, G. Moglo bi na primer da se uzmu samo Plankova masa i brzina svetlosti. Ali tada se ne obuhvata i teorija gravitacije.Kako sada jednacine imaju simbolicki oblik mogle bi iz njih da se izracunavaju varijable i konstante, procesi ne bas poznati u savremenoj fizici.

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.945 10 54gm cm2

sec

c hG

c2

h=

.5551e-52 chG

12

c2 cm2

GF2 me gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

1.584 10 83 erg

145

.5551e-52 chG

12

c2 cm2

GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

9.109 10 28 gm

Pristupimo razgovoru o gore napisanim jednacinama da bismo profesoru pokazali da se nalazi ne

kod neke LEPE teorije, vec kod najpitoresknijih izvodjenja koja moraju da izazovu radost u svakom citaocu koji ne ostaje ravnodusan kad se iza monstruozne slozenosti pojavi tacan rezultat. Naravno sve to u okviru Hajzenbergove relacije neodredjenosti.

Resili smo varjablu energije. Ona iznosi vrlo mali broj erg-ova i igra ulogu laboratorijskog nalaza. Vidimo da na levoj strani, u obliku relativnosti, figurira citav svet varijabli i konstanti pri cemu imenilac izaziva veliku radoznalost. Zbilja sta je taj imenilac ? U prvom slucaju ,kad smo resavali energiju, taj imenilac je kvadrat neke duzine, a u drugom slucaju to je kvadrat neke brzine pomnozene kvadratom jednog santimetra. Sada se lako uvidja da, ako izvrsimo korespondentne zamene, dobijamo nove imenioce, ali to je samo pojednostavljenje i ne utice na rezultat. Zato mozemo da ustvrdimo da, bilo da formulu cinimo slozenijom , bilo da je pojenostavljujemo supstitucijom, tacan rezultat ostaje isti. A na levoj strani onaj saroliki svet varijabli i konstanti : brzina svetlosti, Plankova konstanta, Fermijeva konstanta, sinus Vajnbergovog ugla, koje izvode svaka deonicu u simfoniji a jedinstvena melodija oblika ekvivalenta objavljuje da se trazeno bozanstvo pojavilo u odezdi tacnog rezultata. I to u jednacini u kojoj figuriraju jedna formula na levoj strani, u relativnom obliku znacenja i jedna formula na desnoj strani u obliku ekvivalenta. Kad bismo presli na posebni relativni oblik, sa vise formula na levoj strani rezultat kad izjednazvamo uvek bude isti. Profesor filozofije koji odlicno poznaje anticku i modernu filozofiju vidi kako se MNOSTVO pretvara u JEDNO. I to ne kao u filozofiji u neodredjenom obliku, vec je sve kvalitativno i kvantitativno uporedivo i jednako. A ako, pak, obrnemo jednacinu pa jedno stavimo na levu stranu , a mnogo na desnu stranu, tada JEDNO postaje MNOGO, kao sto je u prvoj jednacini MNOGO postalo JEDNO.

9.109 10 28 gm .5551e-52 chG

12

c2 cm2

GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

=

146

Mnogo na desnoj strani jednacine ovde treba shvatiti kao mnogo varijabli i konstanti, jer postoji i mnogo formula na denoj strani jednacine. Tada se ovakvo mnostvo formula na desnoj strani naziva oblik posebnog ekvivalenta, kao sto se prethodni, do sada upotrebljavani oblik, nazivao oblik pojedinacnog ekvivalenta. I u ovoj jednacini u kojoj figurira oblik posebnog ekvivalenta prve vrste, to jest sastavljenog od mnostva konstanti i varijabli, moze se svaka komponenta izracunavati. Izracunacemo odmah Plankovu konstantu.

9.109 10 28 gm .5551e-52 chG

12

c2 cm2

GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

=

3.714 10 51 c5 cm4

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

6.626 10 27 ergsec

Plankova konstanta iskazana neobicnom kombinacijom raznovrsnih komponenata.

Na prvi pogled izgleda da ovo i nije tako vazno. Ali, leva strana ove jednacine, to jest

relativni oblik fizickog znacenja, postaje samostalna formula za upotrebu i racunanje.

Veza komponenata iz domena elektroslabe teorije mora da zacudi. Ceo fizicki svet u njegovom

sistematskom obliku pokazuje se , kad ga gledamo pomocu jednacina i formula, neverovatno povezan, jedan kalejdoskop koji se vrti i prevrce a znacenje se ispoljava u razlicitim vidovima oblika ekvivalenta.x 1 19

Evo jednog grafika. pokazije se kako su talasne duzine rasporedjenj po obimu kruga.

147

0

30

6090

120

150

180

210

240270

300

330

1.358 1017

1.357 1017

1.356 1017GF

4 E2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

2

x

Jedan grafik ,nasumce izabran, nagovestava da se mogu zamisliti mnogi video oblici slozenih formula.

Jednacina koja daje Plankovu konstantu ,onako kako smo je gore ispisali, ima svoje pojednostavljene oblike.Nize dajemo primer u kojima figurira samo peti stepen brzine svetlosti i kombinacija treceg stepena jedinicne duzine,cetvrtog stepena vremenske jedinice i jedinicne tezine, kao i dva brojcana koeficijenta. Ta cudna kombinacija simbola kojima se izracunava Plankova konstanta spada u zanimljive probleme nase teorije, ili ,ako se bas hoce, nase diferencijalne filozofije fizike. Uproscavanjem jednacine u domenu elektroslabe teorije dobija se rezultat u kome je Plankova konstanta funkcija petog stepena brzine svetlosti i cgs jedinica. To spada u osnovu nase teorije uopste jer objasnjava sustinu transformacija svih formula i jednacina. Ovde se pojavljuje analogija sa izvodjenjem konstanti varijabli iz Bosnjakove konstante.

148

3.714 10 51 c5 cm4

1.357 1028cm7

gmsec4

6.628 10 27gm cm2

sec

h cG

c2

h7.401 1042

1sec

2.737 10 79 gm sec4 cm 3 c5 6.628 10 27 ergsec

fb

h cG

c2

h

c5

3.654 1078cm3

gm sec4

6.627 10 27 ergsec

fb

1.117 10691

gm cm2

6.626 10 27 ergsec

3.714 10 51 c5

cm4 1.117 10691

gm cm2

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

7.402 10421

sec

4.149 1018 c5 cm2

gm7 GF4 E

2 sec2 G 9. 36. sin W 2 60. sin W 4 48. sin W 6 16. sin W 8 7.403 1042

1sec

fbos GF E G W 4.149 1018 c5 cm2

gm7 GF4 E

2 sec2 G 9. 36. sin W 2 60. sin W 4 48. sin W 6 16. sin W 8

fbos GF E G W 7.403 10421

sec

149

Profesor kada bi bio objektivan trebalo bi da se odusevi kad vidi ovu monumentalnu igru transformacija u domenu teorije elektroslabe interakcije. Strucno govoreci Bosnjakova konstanta u ovom primeru je funkcija vise varijabli i konstanti. Medjutim, iste varujable i konstante mogu da odredjuju veliki broj funkcija, stoga

tada treba funkcije indeksirati brojevima. Funkcije Bosnjakove konstante i Plankove konstante imaju iste varijable i konstante, ali usled razlike definisanja one su razlicite i treba ih razlikovati pomocu brojeva ili nekim drugim znacima.

fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

fh GF E G W 6.626 10 27 ergsec

Wfh GF E G W

d .44663807384315018893e115 c5 cm4 mp8

erg2 gm6 m3kg W .44663807384315018893e115 c5 cm4 mp

8

erg2 gm6 m3kg W

Wfh GF E G W

d .44663807384315018893e115 c5 cm4 mp8

erg2 gm6 m3kg W .44663807384315018893e115 c5 cm4 mp

8

erg2 gm6 m3kg W

Vazna napomena : Inegracija funkcija za h ili za neku drugu konstantu ili varijablu u domenu elektroslabe interakcije ovde je potpuno originalno. Ako u funkciji ima mnogo varijabli i konstanti mogucnosti se povecavaju i itegracija otkriva jedan novi svet matematicke fizike

.2980e105 c5 cm4 mp8

erg2 gm6 sec2 GW

h1.571 9.169i

W 1.571 9.169i

Integriranje funkcije za h po W daje upravo tu konstantu, to jest Vajnbergov ugao.

150

fme GF E G W .5551e-52 chG

12

c2 cm2

GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4

fme GF E G W 9.109 10 28 gm

Sa funkcijom se moze racunati, vec prema njenom fizickom znacenju.A mogu da se proveravaju i istinosne vrednosti. Nize se daje primer za tautologiju, disjunkciju i konjunkciju.

fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

= 1

fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

1

fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4

GF4 E

2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2

1

c2 fme GF E G W c2 fme GF E G W = 1

Ovaj rezultat koji je napravljen definicijom funkcije u domenu elektroslabe teorije za Plankovu konstantu spada u vrhuska otkrica ove teorije. Naime, tu je relativni oblik fizickog znacenja ,u svoj svojoj slozenosti, smesten u funkciju, prikazan je, definisan je kao funkcija odredjenih varijabli i konstanti. Sada bi se mogla odrediti neka velicina od ogromnog broja konstanti i varijabli, a onda definisati funkciju od tih varijabli i konstanti i time znatno uprostiti svaki racun. Tako sada mozemo jednostavno napisati, definisati funkciju tako da u njenom imenu stavimo njeno fizicko ime, njeno ime uobicajeno u fizici.

Treba postaviti pitanje i zadatak da se od brzine svetlosti na petom stepenu ,upotrebom dimenzionih brojeva, izracuna Plankova konstanta.

151

mW 1.338 10 26 gm

mZ 1.708 10 46 2.79i 10 30 gm

mWc2 7.505 10 3 GeV

mp 1.673 10 24 gm

GF 3.668 10421

gm2

mZc2 9.581 10 23 1.565i 10 6 GeV

a1

2 2GF

el 2

mW 1.338 10 26 gm

el 0.303

a c2aa 174.157 GeV

elsin W 6.314 10 5

1

2ga 1.784 1024

gm cm3

sec4

gel

sin W

mWc2 1.202 10 5 erg

g 6.314 10 5

g'el

cos W

g' 3.866 10 21 6.314i 10 51

g21

g'2 10.905 3.072i 10 8

sin W 4 5.291 1014

1

el210.905

152

elg

4.796 103

sin W 4.796 103

13

1 2sin W 2 2

7.054 1014

13

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.822 1015

GF2 meE gm3

23.09 10 26 erg

Posredstvom procedure elektroslabe interakcije dobijamo zeljeni rezultat. U ovom slucaju energiju elektrona u osnovnom stanju atoma vodonika. Vodonik uzimam zato sto znam njegove parametre i uvek vidim kad je rezultat tacan.

GF2 meE gm3

213

1 2sin W 2 2 4

3sin W 4

2.18 10 11 erg=

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

13.604eV

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

13.604eV

GF2meE gm3

21 2 sin W 2

43

sin W 4

2.18 10 11 erg

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

13.604eV

153

asin.6154e-9GF gm

.3300e18 GF2 me E gm3 .3268e36 GF

4 me2 E

2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg

12

me E gm

12

1. asin.6154e-9GF gm

.3300e18 GF2 me E gm3 .3268e36 GF

4 me2 E

2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg

12

me E gm

12

asin.6154e-9GF gm

.3300e18 GF2 me E gm3 1. .3268e36 GF

4 me2 E

2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg

12

me E gm

12

1. asin.6154e-9GF gm

.3300e18 GF2 me E gm3 1. .3268e36 GF

4 me2 E

2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg

12

me E gm

12

1.571 50.5i

1.571 50.5i

6.123 10 17 50.5i

6.123 10 17 50.5i

154

W 1.571 9.169i

MS c2 8.988 1053 erg

E1 3.247 10 19 erg

GF2 meE1 gm3

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

1.787 1054 erg

U ovom drugom primeru posredstvom procedure elektroslabe interakcije dobio sam energiju Sunca.

Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure

.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2

2 4. sin W 4

gm3

Sv

1.1182 10 26gmcm

2.818 10 13 cm

Gravitacija u ravnom prostor-vremenu pomocu jednacine kvantne teorije polja

Astronomska jedinica ili udaljenost Zemlje od Sunca

155

AU 1.496 1013 cm

Masa Sunca iz jednacine kvantne teorije polja i to iz jednacine elektroslabe interakcije.

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv1.989 1033 gm

Astronomska jedinica iz elektroslabe interakcije

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne1.496 1013 cm

Naci brzinu kretanja Zemlje oko Sunca u sistemu elektroslabih interakcija

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

2.978 106cmsec

G MSAU

2.112 106cmsec

Refleksivna jednacina u kojoj je relativni oblik znacenja iz domena kvantne teorije polja, a ekvivalent iz domena gravitacione teorije. Sta kazuje ova jednacina? Ona nam prikazuje i izracunava brzinu planete Zemlje u njenom kruzenju oko Sunca.Medjutim, ona ,ova jednacina, ne daje ovaj rezultat obicnim postupkom Njutnove teorije gravitacije, vec tu ulogu igraju formule elektroslabe teorije. Jednacina je refleksivna a to znaci da imamo prost relativni oblik fizickog znacenja na levoj strani i prost ekvivalent na desnoj strani. Naravno, da za sada niko ne bi mogao da izracuna ovaj rezultat kad bi mu se postavio zadatak : Iz jednacine elektroslabe teorije za kreaciju neutrina -nadji brzinu kretanja Zemlje oko Sunca. Vrhunski apsurd veje iz ovako postavljenog zadatka. Zasto? Zato sto se tu ne pominju posredujuci clanovi - koeficijenti transformacije. Koeficijenti trasformacije su dimenzioni brojevi i to preveliki brojevi. Preveliki brojevi, obicni i dimenzioni, moj su vlastiti pronalazak kao koeficijenti najzraznovrsnijih formula. Teoriju smatram koherentnom jer moje jednacine uvek daju tacne rezultate

156

i u ovoj teoriji sve je povezano sa svacim. Osim toga, odnosima sistema mernih jedinica to se to se i objasnjava. U poslednje vreme omogucena je i provera metodima matematicke logike.

Jednacina koju tumacimo je prosta u smislu da se i u relativnom obliku znacenja i u obliku ekvivalenta nalazi samo po jedna formula

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

2.978 106cmsec

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

9418282.6310839760331m3

kg sec2 Svdyne

12

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

9418282.6310839760331m3

kg sec2 Svdyne

12

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

.1153e13G

149902621462.69869800 G dynesec2

cm2

dyne

12

=

.1153e13G

149902621462.69869800 G dynesec2

cm2

dyne

12

2.978 106cmsec

157

149902621462.69869800 G dynesec2

cm2 1 Sv

2977999.99999999700011

sec2cm2

12

2.978 106cmsec

.1153e13GSv

dyne

12

2.978 106cmsec

=

0.00729735308

h 6.6260755 10 27 gmcm2

sec

G 6.673 10 8cm3

gmsec2

AU 1.49598 1013 cm

Rgs 1.47663 105 cm

Rgs 1.477 105 cm

f r( )RgsAU

2

2 5.3251 10 5

5.3251 10 5

Rg.s je gravitacioni radijus Sunca. AU je astronomska jedinica , to jest udaljenost Zemlje od Sunca

f r( ) 9.871 10 9

U ovoj prvoj i uvodnoj glavi nalazi se sve sto je od bitnog znacaja za kvantnu teoriju gravitacije kao opste teorije svega.

Metricki tenzor

g

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2 cm 2

0

0

0

0

AU2 cm 2 sin ( )2

*

158

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2 cm 2

0

0

0

0

AU2 cm 2 sin ( )2

8.988 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.238 1026

0

0

0

0

5.148 1033

gMatr

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2 cm 2

0

0

0

0

AU2 cm 2 sin ( )2

gMatr

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2

cm2

0

0

0

0

AU2

cm2sin ( )2

Ovo je matrica

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2

cm2

0

0

0

0

AU2

cm2sin ( )2

simplifies to

159

c2 AU Rgs sec2

AUcm2

0

0

0

0

AUAU Rgs

0

0

0

0

AU2

cm2

0

0

0

0

AU2 1 cos ( )2

cm2

160

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2

cm2

0

0

0

0

AU2

cm2sin ( )2

c2 1RgsAU

sec2

cm2

0

0

0

0

1

1RgsAU

0

0

0

0

AU2

cm2

0

0

0

0

AU2

cm2sin ( )2

c2sec2

cm6AU4sin ( )2

gdet c2sec2

cm6AU4sin ( )2

gdet 3.218 1040

G S

AU22.68 10 22

cm2

gm sec3

g1 1 8.988 1020

g1 1 8.988 1020

g3 3 2.238 1026

g1 1 8.988 1020

161

g2 2 1

1 2 f r( ) 1

g

8.988 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.238 1026

0

0

0

0

5.148 1033

1 2 2 0.9998935

1 1 2 2 1

g

8.988 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.238 1026

0

0

0

0

5.148 1033

Kristofelovi simboli prve vrste koji nisu jednaki nuli

r 5.292 10 9 cm

112 c2AU

RgsAU

dd

GS

AU22.68 10 22

cm2

gm sec3

AU 1.496 1013 cm

AUG

SAU

dd

2 4.232 10 18

cm

12

gm

12 sec

32

q AU

q 1.496 1013 cm

112 0.593cm

sec2

tqd

d0

cmsec

162

121 c2AU

RgsAU

dd

t vL q v( )d

ddd q

L q v( )dd

v

Ubrzanje Zemlje oko Sunca

t2 AU

GS

AU

t 1.485 1018gm

12 sec

32

cm

12

v GS

AU

t 3.15558 107 sec

v 6.332 10 5cm

32

gm

12 sec

32

L q v( )S G

SAU

2

2

GS

AU34.232 10 18

cm

12

gm

12 sec

32

121 0.593cm

sec2

L q v( ) 1.802 103cm4

gm sec4

222AU

RgsAU

dd

1RgsAU

2 *

qL q v( )d

d0

cm3

gm sec4

163

6.598 10 221

cm

6.598 10 22

1cm

222 6.598 10 221

cm

t vL q v( )d

ddd

0cm

52

gm

12 sec

72

121

c26.598 10 22

1cm

233 AU( )

8

233 1.496 1013 cm

244 AUsin ( )2 *

244 3.441 1020 cm

332 AU

344 AU2 sin ( ) cos ( )

344 6.572 1013 cm2

442 AUsin ( )2

442 3.441 1020 cm

443 AU2sin ( ) cos ( )

443 6.572 1013 cm2

Kristofelovi simboli druge vrste koji nisu jednaki nuli

122AU

RgsAU

dd

1RgsAU

122 6.598 10 221

cm

211 1RgsAU

c2AU

RgsAU

dd

164

211 0.593cm

sec2

222AU

RgsAU

dd

1RgsAU

222 6.598 10 221

cm

233 1RgsAU

AU

233 1.496 1013 cm

244 1RgsAU

AUsin ( )2

244 3.441 1020 cm

3231

AU

323 6.685 10 141

cm

434cos ( )sin ( )

434 1.277 10 20

Rimanov tenzor komponente koje nisu jednake nuli :

R1212 c22AU

RgsAU

d

d

2

R1212 7.928 10 141

sec2

R1313 1RgsAU

c2AU

RgsAU

dd

AU

R1313 8.871 108 Sv

165

R1414 1RgsAU

c2AU

RgsAU

AU2sin ( )

dd

R1414 6.365 1029cm3

sec2

GMd

4.757 1012

0

0

0

0

4.757 1012

0

0

0

0

4.757 1012

0

0

0

0

4.757 1012

cm3

sec2

R1414G Md

1.338 1017

0

0

0

0

1.338 1017

0

0

0

0

1.338 1017

0

0

0

0

1.338 1017

R2323AU

RgsAU

dd

AU

1RgsAU

R2323 9.871 10 9

R2424AU

RgsAU

dd

AUsin ( )2

1RgsAU

R2424 0.227

R3434 2 AU2sin ( )2 RgsAU

R3434 1.016 1026 cm2

Ricijev tenzor komponente koje nisu jednake nuli

R11

1RgsAU

c2

2AU

RgsAU

d

d

2

AU 2AU

RgsAU

dd

AU

R11 1.115 10 251

sec2

R222AU

RgsAU

d

d

2

AU 2AU

RgsAU

dd

AU 1 2RgsAU

R22 1.241 10 461

cm2

R33 2AU

RgsAU

dd

AU 2RgsAU

166

R33 3.948 10 8

R44 2( )AU

RgsAU

dd

AUsin ( )2 2sin ( )2 RgsAU

R44 0.908

R

R11 sec2

0

0

0

0

R22cm2

0

0

0

0

R33

0

0

0

0

R44

R

1.115 10 25

0

0

0

0

1.241 10 46

0

0

0

0

3.948 10 8

0

0

0

0

0.908

1.18921 10 13 3.448 10 7

Ricijev skalar

R

2 2AU

RgsAU

d

d

2

AU2 4AU

RgsAU

dd

AU 2RgsAU

AU2

R 2.646 10 341

cm2

Sveden na Bosnjakovu konstantuR

3.576 10 77sec

cm2

7.4 10421

sec

R12

gRcm2

1.189 10 13

0

0

0

0

1.323 10 34

0

0

0

0

6.909 10 8

0

0

0

0

1.589

R12

gRcm2

0.75

1.586 10 13

0

0

0

0

1.764 10 34

0

0

0

0

9.213 10 8

0

0

0

0

2.119

167

The Einstein Tensor

non-zero components :

G11

2 1 2RgsAU

c2AU

RgsAU

dd

AU

RgsAU

AU2

G11 1.586 10 131

sec2

yields

G1Simplify 2 2 4RgsAU

c2 Rgs

AU3

1.333331

sec2

10.75 sec2

G11

1.18921 10 13

1.3331

sec2

1.18921 10 13

0.75sec21.586 10 13

1

sec2

G1Simplify S AU2 7.058 1046 erg

8.836 10 54gm cm2

sec7.4 1042

1sec

6.539 10 11 erg

A ili B

Hup2 8

3 Gup 1.4211 1014

1sec

=

G1Simplify AU2 2

c23.948 10 8

RgsAU

G1Simplify AU2 2

c2

0.25

G22

2AU

RgsAU

AU

dd

RgsAU

1 2RgsAU

AU2

168

G22 4.411 10 351

cm2

G33 2AU

RgsAU

AU

dd 2AU

RgsAU

AU2

d

d

2

2r

f r( ) r( )dd

f r( )

1 2 f r( )( ) r2

G33 1.752 10 22

G44 2AU

RgsAU

AUsin ( )2

dd

sin ( )22AU

RgsAU

AU2

d

d

2

G44 4.029 10 15

Ajnstajnov tenzor komponente koje nisu jednake nuli

G

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

1.586 10 13

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

1.752 10 22

0

0

0

0

4.029 10 15

G

1.586 10 13

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

1.752 10 22

0

0

0

0

4.029 10 15

169

G12

g1Rcm2

3.961 10 14

0

0

0

0

1.764 10 34

0

0

0

0

1.752 10 22

0

0

0

0

4.029 10 15

G12

gRcm2

3.964 10 14

0

0

0

0

1.764 10 34

0

0

0

0

2.961 10 8

0

0

0

0

0.681

Prva Komponenta Ajnstajnovog tenzora svedena na Bosnjakovu konstantu

G 1 112

gRcm21 1

5.356 10 57 sec7.401 1042

1sec

Hup2 8

3 Gup

upm upr

2

4.981 10 69gm cm2

sec

7.401 10421

sec

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

GMSAU

0

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

2.978 106cmsec

G 6.67259 10 11m3

kgsec2

170

upm upv2 3.686 10 26 erg

Planck’s constant (h)

GMS 6.673 1025cm3

sec2

h 6.6260755 10 34 joulesec

upr 1.587 10 14 cm

A i BElectromagnetic ConstantsElementary chargeel 1.60217733 10 19 coul

38

upr2 Hup

2 upv2

upr2 G

7.704 1018gm

cm3

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

sec2

cm3

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dynecm 1

GMSAU

seccm

1

Magnetic flux quantum

0 2.06783461 10 15 weber weber

Bohr magneton

9.2740154 10 24jouletesla

GMSAU

seccm

2.112 106

1

3 Hup2 8 G up

9 Hup2 24 G up

12

upv

1

3 Hup2 8 G up

9 Hup2 24 G up

12

upv

1.587 10 14

1.587 10 14

cm

Negacija A ili B(=A)

Nuclear magneton

5.0507866 10 27jouletesla

171

Atomic ConstantsTs

5.13 1033

Ts

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

G MS

AU 1

2R Ts

g

Fine structure constant

f 7.29735308 10 3

Rydberg constant

R 10973731.534m 1

Bohr radius

a0 0.529177249 10 10 m

13

24 upr2 G up 9 upv

2

12

upr

13

24 upr2 G up 9 upv

2

12

upr

1.433 1014

1.433 1014

1sec

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv1.327 1026

cm3

sec2

c 2 1.84 1055cm2

sec2

7.32 10502.797 10 17

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne1.496 1013 cm

Hartree energy

Eh 4.3597482 10 18 joule

Sada se opet mogu izracunavati komponenete u ovoj refleksivnoj jednacini

172

Quantum of circulation

3.63694807 10 4m2

sec

Electron

Electron mass

me 9.1093897 10 31 kg

173

174

R12

gRs

n2a0

sin n xa0

x

2R T

g

T

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

8.8169 1038

4.8875 1038

3.9111 1038

3.8965 1038

4.8241 1038

8.5245 1038

cm

12

sec

8.407 103

1.517 104

1.895 104

1.902 104

1.537 104

8.696 103

1

cm

12

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

2.978 106cmsec

12 R gRcm2

1.418 10 7

0

0

0

0

1.578 10 28

0

0

0

0

0.082

0

0

0

0

1.896 106

G22 4.411 10 351

cm2

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

1.586 10 13

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

1.752 10 22

0

0

0

0

4.029 10 15

.1329e25GSv

dyne 2.978 106cmsec

1152987234120.0468037GSv

dyne

12

2.978 106cmsec

175

mec2

1.37 10 38 Sv5.976 1027 gm

MS c2

2.992 1022 Sv3.004 1027 gm

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

=

G

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.18 10 11 erg

AMU 1.6605402 10 27 kg

Novi princip i nova polazna jednacina

h1

0

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

0

erg

Novi princip je u tome sto se kao jedan od mnozitelja uzimaAjnstajnov tenzor. Ovde ga uzimam u celini jer prilikomizracunavanja mase elektrona u drugoj komponentidijagonale dobijam enegiju me*c^2. Varijable i konstante resavaju

se veoma uspesnoGMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

1.096 10 11 erg

GMd meMd G

c1 2el c

eV2112

2R gRcm2 mea02sec 2

eV=

23 G Md me

12 c1 2el csec2 mea0

2Md GR

mea02Md G gcm2

176

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

8.8169 1038

4.8875 1038

3.9111 1038

3.8965 1038

4.8241 1038

8.5245 1038

cm

12

sec

2a0

sin n xa0

=

h1c12a0

0

0

0

2.987 10 9

0

0

2.987 10 9

0

0

2.987 10 9

0

0

2.987 10 9

0

0

0

erg

h1

0

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

0

erg

23 G Md me

12 c1 2elcsec2 mea0

2Md G R

mea02Md G gcm2

1

sec2a0

H cfa0

c2 2

a09.044 1024

cm

sec2

GMS

c27.424 104 cm

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

h1

.14760147601476014760e-15 GMS

c2 sec2gm cm

177

2a0

sin n xa0

79.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·1079.324·10

cm

-12

h1

.1476e-15 GMS

c2 sec2gm cm

{4,4}

1.096 10 11

erg

MS c2

8.202 10641.096 10 11 erg

Physical constants are provided for

.17366095870513659064e36

mec2

1.37 10 38 Sv

MS c2

2.992 1022 Sv

cm2

GF2 E gm3 sec2 1. 4. sin W 2 16. sin W 4

5.752 1044

2.891 1044

gm

arc_sec1deg3600

h1h

2

GF2 meE

213

1 2sin W 2 2

4sin W 4

2.767 1028cm2

gm3 sec2

1

3.174 10381

gm

178

arc_min1deg60

mpl ch1G

Emec2 2

2

c

3 1010

0

0

0

0

3.34 10 11

0

0

0

0

2.18 10 27

0

0

0

0

2.18 10 27

cmsec

16

2R gRcm2 mea02G

Md

GMd me 12 c2 2

el

4.8 10 10

0

0

0

0

5.35 10 31

0

0

0

0

3.49 10 47

0

0

0

0

3.49 10 47

el 4.803 10 10 statcoul

me 6el2

Md Gc2 2sec2

2R gRcm2 a02

179

me 9.109 10 28 gm

38

upr2 Hup

2 upv2

upr2 G

7.704 1018gm

cm3

2 R G( )sec2

cm2R

1.198 1021

0

0

0

0

0.333

0

0

0

0

2.984 1026

0

0

0

0

6.864 1033

sec2

upm upv2 3.686 10 26 erg

R 2.646 10 341

cm2

upr 1.587 10 14 cm

MS 1.9891 1030 kg

38

upr2 Hup

2 upv2

upr2 G

7.704 1018gm

cm3

E 1.41gm

cm3

2 R gRs gRs

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

sec2

cm3

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dynecm 1

GMSAU

seccm

1

c2 2

a02

1.711 1033

0

0

0

0

2.121 10 9

0

0

0

0

9.037 10 42

0

0

0

0

9.037 10 42

1

sec2

me

9.11 10 28

0

0

0

0

8.19 10 7

0

0

0

0

1.25 1010

0

0

0

0

1.25 1010

gm

Hup 1.433 10141

sec

180

R12

gRcm2

3

3.964 10 14

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

2.303 10 8

0

0

0

0

0.53

G R12

gRcm2

G3

3.964 10 14

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

2.303 10 8

0

0

0

0

0.53

Ts T sec2TGMSAU

seccm

2.979 106

12

gRcm2 G

1.115 10 25

0

0

0

0

1.241 10 46

0

0

0

0

3.948 10 8

0

0

0

0

0.908

181

1

3 Hup2 8 G up

9 Hup2 24 G up

12

upv

1

3 Hup2 8 G up

9 Hup2 24 G up

12

upv

1.587 10 14

1.587 10 14

cm

16

2R gRcm2 mea02G

Md sec 2

GMd me 12 c1 2el

12

gRcm2 G

mea02

2R G

Rcm2

8.988 1020

0

0

0

0

1

0

0

0

0

2.238 1026

0

0

0

0

5.148 1033

13

24 upr2 G up 9 upv

2

12

upr

13

24 upr2 G up 9 upv

2

12

upr

1.433 1014

1.433 1014

1sec

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

Eh 4.3597482 10 18 joule

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

182

6.84 1033

0

0

0

0

1.9 1012

0

0

0

0

1.63 10 18

0

0

0

0

1.63 10 18

G

1.189 10 13

0

0

0

0

1.323 10 34

0

0

0

0

6.909 10 8

0

0

0

0

1.589

vE 29.7859kmsec

R12

gRcm2

1.189 10 13

0

0

0

0

1.323 10 34

0

0

0

0

6.909 10 8

0

0

0

0

1.589

R 2.646 10 341

cm2

Pearthsid 24.00000233hr

R12

gRcm2

1.189 10 13

0

0

0

0

1.323 10 34

0

0

0

0

6.909 10 8

0

0

0

0

1.589

183

C121213

2rf r( )d

d

2

r2 2r

f r( )dd

r 2 f r( )

c2

r2

n2a0

sin n xa0

C1212

2.115 1029

0

0

0

0

2.621 10 13

0

0

0

0

1.117 10 45

0

0

0

0

1.117 10 45

1

sec2

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

8.8169 1038

4.8875 1038

3.9111 1038

3.8965 1038

4.8241 1038

8.5245 1038

cm

12

sec

8.407 103

1.517 104

1.895 104

1.902 104

1.537 104

8.696 103

1

cm

12

184

12 R gRcm2

1.418 10 7

0

0

0

0

1.578 10 28

0

0

0

0

0.082

0

0

0

0

1.896 106

G22 4.411 10 351

cm2

G22 4.411 10 351

cm2

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

1.586 10 13

0

0

0

0

4.411 10 35

0

0

0

0

1.752 10 22

0

0

0

0

4.029 10 15

G33 1.752 10 22

G44 4.029 10 15

GGF

2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.096 10 48 Sv

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

1.457 10 24 dyne

2.978 106cmsec

Brzina Zemlje oko Sunca iz transformisane formule za elektroslabu interakciju - uproscena formula u dva vida :

1152987234120.0468037GSv

dyne

12

2.978 106cmsec

185

.1329e25GSv

dyne 2.978 106cmsec

h1h

2

mec2

1.37 10 38 Sv

5.984 1027

0

0

0

0

7.418 10 15

0

0

0

0

3.16 10 47

0

0

0

0

3.16 10 47

gm

MS c2

2.992 1022 Sv

5.983 1027

0

0

0

0

7.416 10 15

0

0

0

0

3.159 10 47

0

0

0

0

3.159 10 47

gm

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

=

G

G11 sec2

0

0

0

0

G22cm2

0

0

0

0

G33

0

0

0

0

G44

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.18 10 11 erg

Novi princip i nova polazna jednacina

h1

0

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

0

erg

Novi princip je u tome sto se kao jedan od mnozitelja uzimaAjnstajnov tenzor. Ovde ga uzimam u celini jer prilikomizracunavanja mase elektrona u drugoj komponentidijagonale dobijam enegiju me*c^2. Varijable i konstante resavaju

se veoma uspesno

186

kb 1.380658 10 23jouleK

x1 a0

K 1 Kc1 c

x

123456789

10111213141516

K 1.3806580000000000000 10 23joulekb

R 2.646 10 341

cm2

GMd meMd G

c1 2el c

eV2112

2R gRcm2 mea02sec 2

eV=

187

23 G Md me

12 c1 2el csec2 mea0

2Md GR

mea02Md G gcm2

H2

243 G

me a02

2.9455 10 54gm cm2

sec

8.8169 1038

4.8875 1038

3.9111 1038

3.8965 1038

4.8241 1038

8.5245 1038

cm

12

sec

2a0

sin n xa0

=

h1c12a0

0

0

0

2.172 10 46

0

0

2.172 10 46

0

0

3.328 10 30

0

0

2.989 10 9

0

0

0

erg

h1

0

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

5.974 10 9

0

0

0

erg

h1h

2

23 G Md me

12 c1 2elcsec2 mea0

2Md G R

mea02Md G gcm2

1

sec2a0

c2 2

a0

3.805 1030

0

0

0

0

4.716 10 12

0

0

0

0

2.009 10 44

0

0

0

0

2.009 10 44

cm

sec2

188

16

6 GMd me 12 c1 2el csec2 mea0

2Md GgRcm2

meGMd1

sec2a0

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

2.18 10 11 erg

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

GF2 meE gm3

21 2sin W 2

43

sin W 4

=

c2 2

a02

7.19 1038

0

0

0

0

8.912 10 4

0

0

0

0

3.797 10 36

0

0

0

0

3.797 10 36

1

sec2

GMd

4.756 1012

0

0

0

0

4.756 1012

0

0

0

0

4.756 1012

0

0

0

0

4.756 1012

cm3

sec2

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

{4,4}

{4,4}

{4,4}

{4,4}

G 6.673 10 8cm3

gm sec2

189

h1

GMS

c2

6.775 1015sec2

gm cm

h1

.14760147601476014760e-15 GMS

c2 sec2gm cm

ZakljucakUprkos mnogim formulama, jednacinama i jednakostima treba reci da je osnov

diferencijalne teorije fizike jednostavan. Naime, susrecemo se sa dvopolarnom strukturom .Na jednom polu je proizvod broja i formule, a na drugom je, ma kakav bio oblik, jedna konstanta i ,ovde, Bosnjakova frekfencija. Tok izlaganja ima dva pravca , od jednoga do mnostva i od mnostva do jednoga. Od istog ka razlikama i od razlika ka istom. Od sustine do pojava i od pojava do sustine. Osnovna procedura je redukcija svih formula na identicnu kvalitativnu jedinicu i njihovo kvantitativno izjednacavanje. Prethodnika u ovom nacinu razmisljanja nemam, ali na tok mojih misli uticali su najznacajniji predstavnici savremene fizike u svetu.

Pa, ipak, najveci uticaj izvrsili su na mene nasi naucnici i to ovom hronologijom :Najpre, Zvonko Maric, potom Relja Popic, pa Milutin Blagojevic, a na kraju, u najskorije vreme, Stevan Bosnjak, knjigom “Pitagorin soj”.

190

191

192

193

194

195

h1

.1476e-15 GMS

c2 sec2gm cm

MS

c2 sec2

MS c2

8.202 1064

2.183 10 11

0

0

0

0

2.705 10 53

0

0

0

0

1.153 10 85

0

0

0

0

1.153 10 85

erg

Physical constants are provided for

G136me

c12 4el2c2sec4

a04Md 2R gRcm2 2

c2sec4

a04Md 2R gRcm2 2

.17366095870513659064e36

mec2

1.37 10 38 Sv

MS c2

2.992 1022 Sv

cm2

GF2 E gm3 sec2 1. 4. sin W 2 16. sin W 4

mec2

1.37 10 38 Sv

MS c2

2.992 1022 Sv

G1 G1

Posebni relativni oblik znacenja ima samo dve formule ali princip je vidljiv.Tako sada mozemo iz gornjr jednacine da racunamo veci broj

varijabli i konstanti.

196

Mdel2

meG

G 6.673 10 8cm3

gmsec2

re 2a0

tH 3.086 1017 sec

c2RgsvG

2.294 1056 gm

Rgsv 1.703 1028 cm

tH 9.78 109 365.2564 24 60 60 sec

Rgsv 1.703 1028 cm

tea0c

Rgsv tHc

tH 9.78 109 yr

Msv 2.294 1056 gm

Msv 1.246 1056 gm

Mdc2reG

Kao sto se vidi rezultat je fenomenalan

197