K 20. tema.pdf

FILM:FILM:MASMEDIJ I MEDIJSKI MASMEDIJ I MEDIJSKI

SADRSADRŽŽAJAJ

KOMUNIKOLOGIJAKOMUNIKOLOGIJA20. TEMA20. TEMA

POJAM I TEORIJSKO POJAM I TEORIJSKO ODREĐENJEODREĐENJE

•• Izraz Izraz ’’filmfilm’’ u srpskom jeziku je, u srpskom jeziku je, slisliččno kao i strip no kao i strip –– homonim. homonim.

•• Njime se istovremeno denotira: Njime se istovremeno denotira: 1.1. medij masovnog komuniciranjamedij masovnog komuniciranja i i 2.2. sadrsadržžaj koji se posreduje tim, ali i aj koji se posreduje tim, ali i

nekim drugim, medijemnekim drugim, medijem. .

PRETEPRETEČČE FILMSKOG E FILMSKOG MEDIJAMEDIJA

•• ’’SStroboskopsktroboskopskii efekefekatat’’ (zadr(zadržžavanja opaavanja opažženog prizora od 1/30 do 1/10 sekunde u enog prizora od 1/30 do 1/10 sekunde u retini ljudskog oka i kasnije registrovanje oparetini ljudskog oka i kasnije registrovanje opažženog u mozgu)enog u mozgu): 1824: 1824..

•• Prethodili su mu, tokom XIX veka, brojni pokuPrethodili su mu, tokom XIX veka, brojni pokuššaji u Evropi i SAD da se crteaji u Evropi i SAD da se crtežži i i i fotografije fotografije ’’oožživeive’’. .

•• Tako je traka sa 16 crteTako je traka sa 16 crtežža montirana unutar valjka i kada se gledalo kroz prorez na a montirana unutar valjka i kada se gledalo kroz prorez na prednjoj strani ovakvog valjka likovi na crteprednjoj strani ovakvog valjka likovi na crtežžima su se pokretali. ima su se pokretali.

•• SloSložženiji uređaj eniji uređaj –– praksinoskoppraksinoskop –– patentirao je francuski pronalazapatentirao je francuski pronalazačč ŠŠarl Emil arl Emil Rejno. SadrRejno. Sadržžao je rotirajuao je rotirajućći valjak sa krui valjak sa kružžno postavljenim ogledalima u centru i no postavljenim ogledalima u centru i fotografijama na zidovima valjka. Kada se valjak okretao izgledafotografijama na zidovima valjka. Kada se valjak okretao izgledalo je da slike lo je da slike oožživljavaju. ivljavaju.

•• 1861. godine ameri1861. godine američčki pronalazaki pronalazačč Kolimen Seleres patentirao je Kolimen Seleres patentirao je kinematoskopkinematoskop, , rotirajurotirajućći uređaj koji je pokretao fotografije montirane na padajui uređaj koji je pokretao fotografije montirane na padajuććim klapnama. im klapnama. Ovaj uređaj je zanimljiv i po tome Ovaj uređaj je zanimljiv i po tome ššto je njegovo korito je njegovo koriššććenje podrazumevalo svetlu enje podrazumevalo svetlu povrpovrššinu, odnosno platno na kojem su projektovane brzo smenjujuinu, odnosno platno na kojem su projektovane brzo smenjujućće fotografije. e fotografije.

•• U međuvremenu je unapređena i fotografska kamera U međuvremenu je unapređena i fotografska kamera –– 1877. godine ameri1877. godine američčki ki fotograf Edvard Majbridfotograf Edvard Majbridžž snima 24 fotografije koje belesnima 24 fotografije koje beležže sve faze konja u galopu e sve faze konja u galopu –– pa je iluzija pokreta u ovakvim uređajima bivala sve ubedljivij pa je iluzija pokreta u ovakvim uređajima bivala sve ubedljivija.a.

FILMFILM

NASTANAKNASTANAK

•• Film kao medij masovnog komuniciranja postao je moguFilm kao medij masovnog komuniciranja postao je moguććkada je kada je krajem XIXkrajem XIX veka otkriven veka otkriven kinematografkinematograf, u, uređaj koji ređaj koji je istovremeno bio kamera i aparat za projekciju.je istovremeno bio kamera i aparat za projekciju.

•• Istorijski trenutak u nastanku filmskog medija desio se Istorijski trenutak u nastanku filmskog medija desio se 28. decembar 1895. godine, kada su bra28. decembar 1895. godine, kada su braćća a Luj i Ogist Luj i Ogist LimijerLimijer uu Grand kafeuGrand kafeu u Parizu organizovali prvu javnu u Parizu organizovali prvu javnu filmsku predstavu, prikazujufilmsku predstavu, prikazujućći svojim kinematografom i svojim kinematografom kratke dokumentarne storije kratke dokumentarne storije Ulazak voza u stanicu SiotaUlazak voza u stanicu Siota, , Iskrcavanje uIskrcavanje uččesnika kongresa za fotografiju u Lionuesnika kongresa za fotografiju u Lionu, , Izlazak Izlazak radnika iz fabrikeradnika iz fabrike......

•• Edisonov Edisonov kinetografkinetograf 1891. 1891.

STRUKTURASTRUKTURA

•• Strukturu filmskog medija, prvog audiovizuelnog Strukturu filmskog medija, prvog audiovizuelnog medija masovnog komuniciranja, medija masovnog komuniciranja, ččine:ine:

1.1. filmska traka filmska traka –– fizifiziččki nosilac porukeki nosilac poruke, , 2.2. uređaji za snimanjeuređaji za snimanje, , 3.3. uređaji za reprodukcijuuređaji za reprodukciju, kao i , kao i 4.4. situacioni okvir recepcijesituacioni okvir recepcije, denotiran brojnim , denotiran brojnim

izrazima: filmska/bioskopska/projekciona izrazima: filmska/bioskopska/projekciona dvorana, bioskop, kinodvorana, bioskop, kino……

RAZVOJ FLMSKOG MEDIJARAZVOJ FLMSKOG MEDIJA

•• Najpre samo vizuelni medij: NEMI FILMNajpre samo vizuelni medij: NEMI FILM•• Prvi zvuPrvi zvuččni film, Kroslandov ni film, Kroslandov DDžžez pevaez pevačč ((The Jazz The Jazz

SingerSinger), prikazan je 1927. godine u Njujorku.), prikazan je 1927. godine u Njujorku.•• Njegove ekspresivne i estetske moguNjegove ekspresivne i estetske moguććnosti bitno se nosti bitno se

povepoveććavaju otkriavaju otkriććem filma u boji 1935. godine em filma u boji 1935. godine ––Beki Beki ŠŠarp arp ((Becky SharpBecky Sharp) ) –– zatim specijalnog objektiva zatim specijalnog objektiva koji omogukoji omoguććava oava ošštrinu u svim planovima 1941. trinu u svim planovima 1941. godine godine –– Građanin Kejn Građanin Kejn ((Citizen KaneCitizen Kane) ) –– kao i raznih kao i raznih sistema za projekciju (sinemaskop, superskop, sistema za projekciju (sinemaskop, superskop, sinerama...), koji formatom i konkavnosinerama...), koji formatom i konkavnoššćću velikog u velikog ekrana stvaraju iluziju treekrana stvaraju iluziju trećće dimenzije. e dimenzije.

MEDIJSKI VRHUNACMEDIJSKI VRHUNAC

•• Filmski medij vrhunac dostiFilmski medij vrhunac dostižže e polovonim propolovonim proššlog veka. log veka.

•• Tako je 1949. godine u Holivudu Tako je 1949. godine u Holivudu proizvedeno 411 filmova, a u proizvedeno 411 filmova, a u ameramerččkim biskopima prodavano je 90 kim biskopima prodavano je 90 miliona ulaznica sedmimiliona ulaznica sedmiččno.no.

•• TELEVIZIJATELEVIZIJA

FILM KAO MEDIJSKI FILM KAO MEDIJSKI SADRSADRŽŽAJAJ

•• SadrSadržžaji koji se posreduju filmskim aji koji se posreduju filmskim medijem, film komunikolomedijem, film komunikološški shvaki shvaććen kao en kao poruka, mogu bitiporuka, mogu biti::

1.1.dokumentarni dokumentarni –– dokumentarni filmdokumentarni film, , 2.2. informativni informativni –– filmski filmski žžurnalurnal, , 3.3.performativni performativni –– igrani filmigrani film (sa mno(sa mnošštvom tvom

žžanrova: komedija, drama, vestern, anrova: komedija, drama, vestern, istorijski spektakl, nauistorijski spektakl, nauččnana fantstika, horor, fantstika, horor, akcioni, mjuzikl, trilerakcioni, mjuzikl, triler……) i ) i

4.4.animirani animirani –– crtani film crtani film ii lutkalutka--filmfilm..

FILMSKI SPEKTAKLFILMSKI SPEKTAKL

•• Bez obzira o kojoj vrsti filma da je reBez obzira o kojoj vrsti filma da je rečč, poruka se , poruka se uvek organizuje u formi koja je svojstvena ovom uvek organizuje u formi koja je svojstvena ovom mediju mediju –– filmskom spektaklufilmskom spektaklu. .

•• Filmski spektakl predstavlja razliFilmski spektakl predstavlja različčitim kreativnim itim kreativnim postupcima i tehnikama, u toku snimanja filma i postupcima i tehnikama, u toku snimanja filma i montamontažže, izvedenu ikonie, izvedenu ikoniččkoko--auditivnu auditivnu rekonstrukciju stvarnosti. rekonstrukciju stvarnosti.

•• Faktografski aspekt stvarnosti uvek se pojavljuje Faktografski aspekt stvarnosti uvek se pojavljuje kao predlokao predložžak filmskog spektakla, ak filmskog spektakla, koji mu koji mu obezbeđuje denotativno znaobezbeđuje denotativno značčenje.enje.

FILMSKI SPEKTAKLFILMSKI SPEKTAKL

•• MeđutimMeđutim, rediteljskom zamisli, razli, rediteljskom zamisli, različčitim izraitim izražžajnim ajnim mogumoguććnostima nostima ’’filmskog jezikafilmskog jezika’’ i sve sofisticiranijim i sve sofisticiranijim tehnitehniččkim uređajima za snimanjekim uređajima za snimanje, monta, montažžu i projekciju u i projekciju filma stvarnost se u filmskom spektaklu nadrasta i filma stvarnost se u filmskom spektaklu nadrasta i transformitransformišše u filmsku stvarnost e u filmsku stvarnost –– proces u kome nastaje i proces u kome nastaje i obitava filmska umetnost. obitava filmska umetnost.

•• Događaj se interpretira u prostornoDogađaj se interpretira u prostorno--vremenskoj ravni u vremenskoj ravni u kojoj ga je u realnom kojoj ga je u realnom žživotu nemoguivotu nemogućće sagledati, a e sagledati, a simbolisimboliččki spektar koji se u procesu stvaranja filmskog ki spektar koji se u procesu stvaranja filmskog spektakla koristi obogaspektakla koristi obogaććuje njegovo semantiuje njegovo semantiččko polje i ko polje i ččini ini da film bude prvenstveno estetska poruka, dakle otvorena da film bude prvenstveno estetska poruka, dakle otvorena ikoniikoniččkoko--auditivna simboliauditivna simboliččka struktura sa mnoka struktura sa mnošštvom tvom mogumoguććih konotativnih znaih konotativnih značčenja. enja.

’’JEZIKJEZIK’’ FILMAFILMA

•• Ekspresivne moguEkspresivne moguććnosti filma definsane su specifinosti filma definsane su specifiččnim nim semiotisemiotiččkim sistemom koji se naziva kim sistemom koji se naziva –– ’’jezik filmajezik filma’’. .

•• Filmski jezik je nastao i razvija se determinisanFilmski jezik je nastao i razvija se determinisan::1.1. fizifiziččkom kom ččinjenicom da se u filmskom mediju dvodimenzionalno injenicom da se u filmskom mediju dvodimenzionalno

prezentira trodimenzionalna stvarnost prezentira trodimenzionalna stvarnost 2.2. bilobilošškom kom ččinjenicom da njegovu sintaktiinjenicom da njegovu sintaktiččku, semantiku, semantiččku i ku i

pragmatipragmatiččku strukturu mogu da ku strukturu mogu da ččine, dominantno, oni simboli i ine, dominantno, oni simboli i izraizražžajna sredstva koji su dostupni kameri, tj. ljudskom oku. ajna sredstva koji su dostupni kameri, tj. ljudskom oku.

•• Morfologija i sintaksa filmskog jezika moMorfologija i sintaksa filmskog jezika možže se prikazati e se prikazati analogijom sa usmenim/pisanim jezikom. analogijom sa usmenim/pisanim jezikom.

•• Ako je Ako je fotogramfotogram, kao osnovna jedinica pokreta, analogna , kao osnovna jedinica pokreta, analogna fonemifonemi u u usmenom ili usmenom ili grafemigrafemi u pisanom jeziku/govoru, onda u pisanom jeziku/govoru, onda kadarkadar u u filmskom jeziku predstavlja ekvivalent filmskom jeziku predstavlja ekvivalent –– rerečči, i, scenascena –– sintagmi, a sintagmi, a sekvencasekvenca –– rereččenici. enici.

JEZIK FILMAJEZIK FILMA

•• Kadar je sve ono Kadar je sve ono ššto se vidi i to se vidi i ččuje u neprekinutom uje u neprekinutom ččinu inu snimanja, od ukljusnimanja, od uključčivanja do iskljuivanja do isključčivanja kamereivanja kamere. .

•• ViVišše kadrova oformljuje scenu, vie kadrova oformljuje scenu, višše scena e scena –– sekvencu, a sekvencu, a niz sekvenci niz sekvenci –– kratkometrakratkometražžni ilini ilidugometradugometražžni/celoveni/celoveččernji film. ernji film.

•• Kadar je, kao Kadar je, kao osnovna ekspresivna jedinica filmskog osnovna ekspresivna jedinica filmskog jezikajezika, o, određen prostorno dređen prostorno –– svime svime ššto se vidi (ali i ne to se vidi (ali i ne vidi, nego implicira) u kadru, i vremenski vidi, nego implicira) u kadru, i vremenski –– svim svim dedeššavanjima u jedinici vremena u kadru. avanjima u jedinici vremena u kadru.

•• U prvom sluU prvom sluččaju reaju rečč je o je o okviru kadraokviru kadra, a u drugom o , a u drugom o vremenu trajanju kadravremenu trajanju kadra, , ččiji zbir rezultira tzv. iji zbir rezultira tzv. filmskim filmskim prostoromprostorom (enterijer, eksterijer; vidljivo, nevidljivo) i (enterijer, eksterijer; vidljivo, nevidljivo) i filmskim vremenomfilmskim vremenom (vreme projekcije, dramsko vre(vreme projekcije, dramsko vre--me). me).


•• To To ššta ta ćće se videti u kadru, koliko e se videti u kadru, koliko ćće trajati i kakav e trajati i kakav ćće e kadar biti određeno je relacijomkadar biti određeno je relacijom: : kamera kamera –– objekat objekat snimanjasnimanja. .

•• UdaljenoUdaljenoššćću kamere od objekta definiu kamere od objekta definišše se e se filmski planfilmski plan, , koji mokoji možže biti: detalj (oko na licu e biti: detalj (oko na licu ččoveka), krupni plan oveka), krupni plan (lice (lice ččoveka), srednji plan (figura oveka), srednji plan (figura ččoveka), tzv. ameriken oveka), tzv. ameriken (figura (figura ččoveka preseoveka preseččena negde oko kolena, sa deliena negde oko kolena, sa deliććem em okolnog prostora) i total (veliki prostor sa ili bez figura okolnog prostora) i total (veliki prostor sa ili bez figura u njemu), pri u njemu), pri ččemu svaki od ovih planova ima po emu svaki od ovih planova ima po nekoliko varijacija. nekoliko varijacija.

•• PoloPoložžaj kamere u odnosu na objekat određuje aj kamere u odnosu na objekat određuje ugao ugao snimanjasnimanja: gornji rakurs (pti: gornji rakurs (ptiččija perspektiva), ija perspektiva), srednji/horizontalni rakurs (frontalna perspektiva) i srednji/horizontalni rakurs (frontalna perspektiva) i donji rakurs (donji rakurs (žžablja perspektiva).ablja perspektiva).


•• Kadar, daljKadar, dalje, e, određuju određuju stanje kamere i objektastanje kamere i objekta, kao i , kao i kretanja kamerekretanja kamereu odnosu na objekat. u odnosu na objekat.

•• KameraKamera momožže biti nepokretna, a objekat u pokretu; zatim e biti nepokretna, a objekat u pokretu; zatim pokretna, a objekat nepokretan; i, najzad, u pokretu mogu biti ipokretna, a objekat nepokretan; i, najzad, u pokretu mogu biti ikamera i objekat. kamera i objekat.

•• Postoje dva osnovna kretanja kamere: Postoje dva osnovna kretanja kamere: 1.1. kada je pozicionirana u jednoj takada je pozicionirana u jednoj taččki, ali se pomera (u rukama ki, ali se pomera (u rukama

kamermana ili na postolju) horizontalno, vertikalno, krukamermana ili na postolju) horizontalno, vertikalno, kružžno, no, bribriššuućći, skokovito..., rei, skokovito..., rečč je o tzv. je o tzv. panoramipanorami ili ili ššvenkuvenku; i ; i

2.2. kada se krekada se krećće zajedno sa kamermanom (kranom, kolicima po e zajedno sa kamermanom (kranom, kolicima po pruzi i slipruzi i sliččnim specijalno za potrebe snimanja filma nim specijalno za potrebe snimanja filma konstruisanim uređajimakonstruisanim uređajima, raznim prevoznim sredstvima, u , raznim prevoznim sredstvima, u rukama kamremanapadobranca itd.) napred/nazad, gore/ dole, rukama kamremanapadobranca itd.) napred/nazad, gore/ dole, uporedno sa objektom snimanja, kruuporedno sa objektom snimanja, kružžno oko objekta snimanja, no oko objekta snimanja, ukoso... u pitanju je tzv. ukoso... u pitanju je tzv. vovožžnjanja ili ili farfar..


•• Ekspresivne moguEkspresivne moguććnosti filmskog jezika takođe nosti filmskog jezika takođe ččini ini kretanje unutar kadrakretanje unutar kadra (normalno, usporeno, (normalno, usporeno, ubrzano, zaustavljeni pokret/ubrzano, zaustavljeni pokret/’’stopstop--snimaksnimak’’...) i ...) i kompozicija kadrakompozicija kadra (horizontalna, vertikalna, (horizontalna, vertikalna, dijagonalna, geometrijska...). dijagonalna, geometrijska...).

•• Svi do sada naznaSvi do sada naznaččene ekspresivne moguene ekspresivne moguććnosti nosti filmskog jezika zasnovane su na tzv. sistemu filmskog jezika zasnovane su na tzv. sistemu kadriranja koji, sledekadriranja koji, sledećći vei većć uspostavljenu uspostavljenu analogiju sa usmenim ili pisanim analogiju sa usmenim ili pisanim jezikom/govorom, jezikom/govorom, ččini ini sintaksusintaksu ovog ovog semiotisemiotiččkog sistema koji je imanentan filmu. kog sistema koji je imanentan filmu.


•• Jezik filma takođe ima svoje Jezik filma takođe ima svoje stilske figurestilske figure za za oblikovanje filma kao poruke i specifioblikovanje filma kao poruke i specifiččnu nu interpunkciju u njenoj strukturi. interpunkciju u njenoj strukturi.

•• NajNajččeeššćće stilske figure u filmskom jee stilske figure u filmskom je--ziku ziku jesu: jesu:

1.1. elipsaelipsa, , 2.2. flefleššbekbek i i 3.3. metonimijametonimija. .


•• Sve ove stilske figure postiSve ove stilske figure postižžu se sistemom u se sistemom kadriranja, ali i kadriranja, ali i inteinterrpunkcijom filmskog jezikapunkcijom filmskog jezikakoju koju ččine postupciine postupci::

1.1. otamnjenjaotamnjenja ili ili zatamnjenjazatamnjenja kadrakadra, , 2.2. rezovirezovi, , 3.3. pretapanjepretapanje kadrovakadrova, , 4.4. dupleksdupleks i i multipleks pozicijemultipleks pozicije (slike na sliku), (slike na sliku), 5.5. geometrizacija geometrizacija kadrovakadrova (romboidni, zvezdasti, (romboidni, zvezdasti,

okrugli, elipsasti, iskrzani... kadrovi izlaze ili ulaze okrugli, elipsasti, iskrzani... kadrovi izlaze ili ulaze u kvadratni kadar, na primer), itd.u kvadratni kadar, na primer), itd.


•• Pretpostavka filmskog spektakla su i ekspresivne moguPretpostavka filmskog spektakla su i ekspresivne moguććnosti, nosti, tj. jezici svih umetnosti, tj. jezici svih umetnosti, ččiji mu je nastanak istorijski prethodio iji mu je nastanak istorijski prethodio (muzika, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, teatar i knji(muzika, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, teatar i knjižževnost), evnost), zbog zbog ččega se mataforiega se mataforiččki naziva ki naziva ’’sedmom umetnosedmom umetnoššććuu’’, kao i , kao i onih umetnosti (fotografija i strip) koje su istovremeno onih umetnosti (fotografija i strip) koje su istovremeno nastajalenastajale. .

•• One funkcioniOne funkcioniššu u svim produkcionim fazam za oblikovanje u u svim produkcionim fazam za oblikovanje jednog filmskog spektakla: u scenariju, crtejednog filmskog spektakla: u scenariju, crtežžima/slikama ima/slikama filmskog prostora, muzici, kostimima, scenografiji, glumi... filmskog prostora, muzici, kostimima, scenografiji, glumi...

•• Zbog toga je filmski spektakl, shvaZbog toga je filmski spektakl, shvaććen kao estetska en kao estetska poruka/sadrporuka/sadržžaj, integriaj, integriššuućći u odnosu na sve ostale umetnosti i, i u odnosu na sve ostale umetnosti i, time, mnogo bliskiji, a prirodom filmskog medija kao time, mnogo bliskiji, a prirodom filmskog medija kao masovnog, i mnogo pristupamasovnog, i mnogo pristupaččniji ljudima, nego klasiniji ljudima, nego klasiččne ne umetnosti. umetnosti.

RECEPCIJA FILMARECEPCIJA FILMA

•• MentalnoMentalno--psihipsihiččki procesi:ki procesi:

1.1. IDENTIFIKACIJEIDENTIFIKACIJE ii2.2. PROJEKCIJEPROJEKCIJE..

INDUSTRIJA FILMAINDUSTRIJA FILMA

•• Od samog nastanka filmskog medija on Od samog nastanka filmskog medija on postao okosnica nove industrije postao okosnica nove industrije ––industrije filmaindustrije filma, koja se zasniva na premisi , koja se zasniva na premisi da je i film roba. da je i film roba.

•• Film kao roba zasnovan je na principima:Film kao roba zasnovan je na principima:1.1. VEDETIZACIJEVEDETIZACIJE,,2.2. SKRIVENE EROTIKESKRIVENE EROTIKE,,3.3. HAPPY ENDHAPPY END--AA..

BUDUBUDUĆĆNOST FILMANOST FILMA

•• FFilm kao medij masovnog komuniciranja lagano nestaje ilm kao medij masovnog komuniciranja lagano nestaje (poluprazne bioskopske dvorane i smanjivanje njihovog broja), (poluprazne bioskopske dvorane i smanjivanje njihovog broja), prepuprepušštajutajućći filmski spektakl, film kao poruku, novim audioi filmski spektakl, film kao poruku, novim audio--vizuelnim medijimavizuelnim medijima. .

•• Najpre se to desilo sa filmskim Najpre se to desilo sa filmskim žžurnalima, urnalima, ččiju je bioskopsku iju je bioskopsku sporohodnost televizija apsorbovala dnevnim informativnim sporohodnost televizija apsorbovala dnevnim informativnim emisajama. Na red su, zatim, doemisajama. Na red su, zatim, doššli dokumentarni filmovi, koji se li dokumentarni filmovi, koji se danas stvaraju za festivalsku promociju i televizijsko prikazivadanas stvaraju za festivalsku promociju i televizijsko prikazivanje. nje.

•• Gotovo je sigurno da Gotovo je sigurno da ćće sudar filmskog i novih medija i u slue sudar filmskog i novih medija i u sluččaju aju igranih filmova, podjednako komercijalnih i umetniigranih filmova, podjednako komercijalnih i umetniččkih, kih, rezultirati njihovom preterezultirati njihovom pretežžno kuno kuććnom recepcijom. Posebno ako nom recepcijom. Posebno ako se imaju u vidu tehnise imaju u vidu tehniččke moguke moguććnosti takozvanih nosti takozvanih ’’telekompjuteratelekompjutera’’u audiou audio--vizuelnom dizajniranju filma i tendencija postepenog vizuelnom dizajniranju filma i tendencija postepenog prevazilaprevazilažženja do sada postojeenja do sada postojećće razlike između velikog i malog e razlike između velikog i malog ekrana, ekrana, ččije se dimenzije poveije se dimenzije poveććavaju do veliavaju do veliččine celih zidova u ine celih zidova u stambenom prostoru.stambenom prostoru.

PITANJAPITANJA

?

Documents

K 20. tema.pdf