Julia 032 ZM uvodnik - · PDF fileČovek-senka 9 ne tako kao vi! jeste li otiŠli na planinu da biste po Čitav dan sedeli u sobi?! zar vam nije dovoljno ono Što vam je rekao lekar?

Čovek-senka � �5

BUDI DO-BRA, DAĆU

TI JE!

6 � �Čovek-senka

MAZULJA JEDNA!

DA?


RECEPCIJA, GOSPOĐICE

KENDAL. IMATE POZIV IZ GARDEN

SITIJA…

OD KOGA?

PONOVO GOSPOĐA DŽOUNS…

DAJTE MI JE, HVALA!

ČUJETE LI ME, GOSPOĐI- CE KENDAL?!

JASNO I GLA-SNO! ODAKLE

ZOVETE?

IZ VAŠE KUĆE. ODBIJTE MI TROŠAK POZIVA OD

SLEDEĆE PLATE!

HOĆU, AKO STE ME ZVALI DA ME PITATE ŠTA SAM

JELA!

MORATE DA PRESTANETE DA BRINETE O MENI,

EMILI!

TO JE NEMOGUĆE! VREMENSKA PROGNO-

ZA KAŽE DA JE TAMO VREME LEPO!


I ZBOG TOGA SE BRI-

NETE?

DA, ČIM SAM ČULA DA STE SE

JAVILI NA TELEFON! ŠTA RADITE U SOBI U JEDANAEST SATI PO

OVAKO LEPOM DANU?

ZNAČI, VI MENE PROVERAVATE? TUP! SVETE MI

PETKE!TRAS!

MJAUUUEMILI?

GOSPOĐI-CE KENDAL,

JESTE LI JOŠ NA VEZI?

DA, KAKVI SU TO ZVUCI?

TONI JE POVUKLA KABL I TELEFON JE

PAO!

ŽAO MI JE. DOVODI VAS DO LUDILA, ZAR NE?


NE TAKO KAO VI! JESTE LI OTIŠLI NA PLANINU DA

BISTE PO ČITAV DAN SEDELI U SOBI?!

ZAR VAM NIJE DOVOLJNO ONO ŠTO VAM JE REKAO LEKAR? TREBA LI JA DA VAM KAŽEM

KAKO MORATE DA UDIŠETE VAZDUH I UNOSITE KISEONIK U PLUĆA?

U KOFER STE STAVILI VIŠE KNJIGA NEGO ODEĆE. PRE-STANITE DA ČITATE I IDITE DA

MALO UŽIVATE U PRI- RODI!

JOŠ STE TU?

NARAVNO DA SAM TU!

DAĆU VAM NEKOG KO HOĆE DA RAZGOVARA

S VAMA…


ZDRAVO, MALECKA, KAKO SI? MNOGO MI NEDOSTA- JEŠ, ZNAŠ?

Emili je bila u pravu. Od kada sam stigla u Snou Hejven dva dana ranije, izašla sam iz hotela samo da bih našla kiosk i da bih se nakratko prošetala.

Krenula sam nerado i odmor sam shvatila pogrešno, kao lek koji pacijent nevoljno guta samo po naređenju lekara.


Možda to nije bio pravi trenutak da napustim posao, kuću i drage osobe, ali nisam zbog toga morala da se osećam kao učenica koja beži iz škole.

Bila sam tamo zbog zdravlja, a na zdravlje se mora paziti. Mali svet kome sam pripadala mogao je na neko vreme da nastavi da postoji i bez mene.

…KAKVE SKIJE ŽELITE DA

IZNAJMITE?


NE ZNAM, RECITE MI

VI…

IMAM SKIJE ZA TRKANJE, ZA TURISTE… I ZA POČETNIKE!

JA SAM SE ZAUSTAVILA KOD

SLIČUGA!

ONDA ZA POČETNIKE.

PREPORUČUJEM VAM KOMPAKT-

NE…

KAKVE SU?KRAĆE SU I ŠIRE OD

ONIH OBIČNIH. BOLJA IM JE UPRAVLJIVOST I LAKŠE

SE ZAOKREĆE U KRIVINI…

U REDU!

I, NARAVNO, PREDNJI I ZADNJI

VEZOVI…VEZOVI?


TO JE MEHA- NIČKI DEO KOJI OMOGUĆAVA DA SE PANCERICA ZAKAČI NA SKIJU… NIKADA NISTE SKIJALI?

MISLITE DA JE KASNO DA SAD

POČNEM?

NIKAD NIJE KASNO, ALI VAM SAVETUJEM

DA UZMETE INSTRUKTORA…

Lično sam pozvala da zakažem čas kod instruktora, koji mi je objasnio kako da se popnem uspinjačom do škole skijanja sa stazama koje odgovaraju mom nivou znanja.

PANORAMA JE PREDIVNA,

ZAR NE?


PROSTO ODU-ZIMA DAH! PRVI PUT

ste OVDE?

DA. A VI?

DOLAZIMO VEĆ DVADESET GODINA. MOJ MUŽ I JA SMO DOLAZILI I PRE NEGO ŠTO

SMO SE VENČALI!

NEKADA JE BILO ZABAVNO I ZA NAS I ZA DECU, A SADA, KAD SU PORASLI, NIJE BAŠ NAROČITO.

MI, RODITELJI, POSTALI SMO SUVIŠNI!

KOLIKO GODINA IMAJU VAŠA DECA?

TRINAEST I ŠESNAEST. SIN UVEČE IZLAZI I NE VRAĆA SE DO KASNO. A ĆERKA… VIDITE ONU

PLAVUŠU?

NEMA ŠTA, PRESLATKA

JE!


DANAS DECI NE SMETE NIŠTA DA KA-ŽETE, INAČE DOŽIVE

TRAUMU I IZVRŠE SAMOUBISTVO!

SVET JE PO-ČEO BRZO DA

SE MENJA!

VI STE MAMA? NE. NEMAM

ČAK NI MUŽA!

AH, ZATO STE STALNO

SAMI!

JESMO LI SE MI VEĆ SRELE?

U HOTELSKOM RESTORANU. I MI

SMO ODSELI U „OLD BERU”!

ŽAO MI JE, NISAM MNOGO GLEDALA

OKO SEBE OVA DVA DANA!

DA BUDEM ISKRENA, MOJ MUŽ VAS JE PRI-METIO. ON JE ODAVNO PRESTAO DA GLEDA

SAMO MENE!

JA SAM SILIJA EDVARDS!

DRAGO MI JE… JULIJA KENDAL!


DOVIĐENJA ONDA!

VIDIMO SE VEČERAS!

DOBAR DAN. GOSPODIN

VOLAS?DA. A VI STE…?


JULIJA KENDAL. ZAKAZALA SAM ČAS

SKIJANJA!

OČEKIVAO SAM VAS. VIDIM DA IMATE OPRE-MU… MOŽEMO ODMAH

DA POČNEMO!

TREBA LI DA SE POMOLIM ODMAH

ILI ZA VREME SKIJANJA?

I PRE SKIJA-NJA, I DOK ono TRAJE, I POSLE

NJEGA.

Uložila sam svu dobru volju koju sam imala. Instruktor je bio strpljiv i raspoložen za podu-čavanje, idealan za nekoga ko se prvi put susreće sa skijanjem.

U prvih pola sata pala sam samo četrnaest puta, da bih na kraju uspela da održim ravno-težu čitavih pedeset metara. I što je najvažnije, počela sam da uživam.


I tako sam po završetku časa nastavila da skijam sama.


HEJ!


GLEDAJ KUDA IDEŠ! KO TI JE DAO

DOZVOLU?!PROSTAK!

DA LI VAM JE POTREBNA

POMOĆ?

BO-JIM SE DA JESTE…


DOK STE NA ZEMLJI, STAVITE PRVO OVO…

A JA SAM NAMERAVALA DA SKINEM I OVU DRUGU!

NEMA POTREBE. PODIGNITE

NOGU…

I ŠTA SADA?LEZITE NA BOK I

PARALELNO POSTAVITE SKIJE, A ONDA POKU-ŠAJTE DA SE RUBOVI-

MA ODUPRETE SNEGU…

ETO, TAKO… SADA SE USPRAVITE PO-MOĆU ŠTAPOVA. ILI MOŽETE DA MI DATE

RUKU…

MOGU SAMA!


RUKU, MOLIM VAS…

HVALA VAM, GOSPODINE…

HANSEN. ERIK

HANSEN…

JA SAM JULIJA KENDAL, PONIŽE-

NA I OBESHRA-BRENA!

NEMA PO-TREBE. SVI SMO KROZ TO PROŠLI!

DANAS SAM IMALA PRVI ČAS I ČINILO

MI SE DA VEĆ IDEM BRZO…

ISTO TAKO BRZO STE

I PALI!


PROBLEM JE ŠTO SLEDEĆI ČAS MORAM DA ČEKAM DO PREKOSU-TRA. OVDE SU UČITELJI SKIJANJA ZAPOSLENIJI

OD HOTELIJERA!

AKO IMATE POVERENJA, MOGU JA U MEĐUVREMENU

DA VAM POMOGNEM…

VI STE IN-STRUKTOR?

NE, ALI SKIJAM JOŠ OD DETINJSTVA.

NE BIH ŽELELA DA ISKO- RIŠĆAVAM VAŠU LJUBA- ZNOST…

UOPŠTE MI NE SMETATE. NA

ODMORU SAM I DO-SADNO MI JE DA

SKIJAM SAM!

U ISTOJ SMO SITUACIJI, ALI NE BIH VOLELA DA VAM ODUZIMAM

VREME!DOPUSTITE MI DA JA O TOME

ODLUČIM…

ZA POČETAK ĆETE MI POKA-

ZATI ŠTA STE NAUČILI!

AH, TOĆETE ODMAH

VIDETI!


U svakodnevnom životu sam mnogo obazrivija prema nepoznatim ljudima, ali na odmoru se perspektiva menja. Osim toga, taj čovek mi je instinktivno ulivao poverenje.

U njegovom pogledu, u njegovom širokom osmehu, u njegovom ljubaznom ophođenju prema meni nisam primećivala ništa neumesno. Mogla sam da zaključim da je snažna ličnost i šarmantan čovek.

Naravno, kao učitelj skijanja nije bio tako profesionalan kao gospodin Volas, ali u izvesnom smislu nisam imala ništa protiv. Ako ništa drugo, nije bio tako zahtevan prema svojoj novoj učenici.


PRAVA SAM KATASTROFA!

NAPROTIV, IZNENADILI STE ME KAKO SE PRIRODNO

KREĆETE!

NEPRESTANO SAM PADALA!

TO JE NORMALNO NA POČETKU, NAROČITO

AKO ZA DVA SATA URA-DITE NEŠTO ŠTO DRUGI

URADE ZA DVA DANA!

TO KAŽETE DA BISTE ME

UTEŠILI?

NE, ZAISTA STE DOBRI. ODLIČNO KONTROLIŠETE TELO I PO-KRETE. KLADIM SE DA STE

SE VEĆ BAVILI NEKIM SPORTOM…

KRATKO SAM SE BAVILA

BALETOM!

TO JE MNOGO VIŠE OD OBIČNOG

SPORTA!

ALI SAM ODAVNO PRE-

STALA…


MOGU LI DA PITAM ZAŠTO?

JEDNO-STAVNO

SAM KRENU-LA DRUGIM

PUTEM.NADAM SE DA SE NE KAJETE…

NE. ZA-DOVOLJNA SAM ONIM ŠTO RA-

DIM!

A ČIME SE BAVITE? PREDA-

JEM. A VI?

PIŠEM MUZIČKE RECENZIJE U NEKIM SPECIJALIZOVANIM

ČASOPISIMA.

KAO ŠTO JE „STREJD”?

DA, ALI OBIČNO SARAĐUJEM S

LISTOM „PIJANO”… A PONEKAD I SA „KOAR

I ORGAN”…

I JA SAM IH ČITALA DOK SAM IMALA VREMENA… MUZIKA JE JEDNA OD

MOJIH STRASTI!

DA LI NEŠTO SVIRATE?


KLAVIR. AMA-TERSKI…

TO JE PREDI-VAN HOBI!

HOĆEMO LI KRENUTI? U REDU…

ALI ZAR NEĆETE DA POPIJETE

ČAJ?

BILO MI JE DOVOLJNO,

HVALA…JESTE

LI RASPOLO-ŽENI DA NA- STAVIMO?

AKO STE SIGURNI DA VREDI BITI

UPORAN…


JESTE LI SIGURNI DA NE IDEMO BRZO?

AKO HOĆETE DA USPORITE, RAŠIRITE

ŠTO VIŠE SKIJE KAKO BI UNUTRAŠNJI RUBOVI MOGLI ŠTO BOLJE DA

PRIONU NA SNEG! KAO PLUG!

ALI PAZITE DA NE POVUČETE UNAZAD

TEŽIŠTE TELA, JER ĆE SKIJE IZGUBITI KONTAKT

SA SNEGOM I UBRZA-ĆE SE UMESTO DA SE

ZAUSTAVE!

OH, BOŽE… MISLIM DA SAM SE POTPUNO

BLOKIRALA!

PREVIŠE STE IH RAZMAKLI!

I ŠTA SADA?

POKUŠAJTE DA OPUSTITE NOGE.

PROBAĆEMO DA IZ PLUGA PREĐEMO U

OKRET…

ŠTA TO ZNAČI?

PRAVAC KRE-TANJA U ZAOKRETU

ZAVISI OD PREBACIVA-NJA TEŽINE S NOGE NA

NOGU I OBRNUTO OD NAGIBA PADINE!


KADA ULAZIMO U ZAOKRET, POLOŽAJ TELA I PRITISAK NA SKIJE NISU VIŠE SIMETRIČNI…

POLAZIMO IZ POLOŽAJA PLUGA, A ZATIM PREBACUJEMO TEŽINU NA NOGU BLIŽU PA-DINI, DOK S DRUGE, BLIŽE USPONU, ISTO-VREMENO OSLOBAĐAMO PRITISAK, ŠTO

DOVODI DO LAGANOG ZAOKRETA U ŽELJENOM PRAVCU!

GOSPODE BOŽE… A ONDA?

KAD SPUSTITE TEŽIŠTE TELA, POSTAĆE VAM PRIRODNO DA DRŽITE SKIJE U PARALELNOM

POLOŽAJU!

AKO VI TAKO KA-

ŽETE!

POKAZAĆU VAM KAKO SE

RADI…NE IDITE

PREDALEKO!


SAD VI PROBAJTE! LAKO JE

REĆI…

DOBRO… DOBRO…

ODLIČNO!


Dan je protekao u mom padanju i prevrtanju. Tada nisam primetila nikakve posledice, već kasnije, kada smo se u sumrak vraćali u grad.

…SVE ME BOLI… KAO DA ME JE NEKO PRETUKAO

ŠTAPOM!

JA SAM KRIV, TRE-BALO JE DA

ZNAM…

NI SLUČAJNO! JA SAM KRIVA ŠTO SAM ZLOUPO-TREBILA VAŠE VREME I

STRPLJENJE!

BILO MI JE ZADO-VOLJSTVO, BUDI-

TE SIGURNI…

DA ME BEZ PRE-STANKA GLEDA-TE S NOGAMA U

VAZDUHU?

NE TOLIKO ČESTO KOLIKO

BIH VOLEO!

RECITE MI, JESTE LI VI SADISTA ILI AVANTURISTA?!

I JEDNO I DRUGO!


MORAĆETE DA UZMETE NEKI LEK PROTIV BOLO-

VA. IMATE LI NEŠTO U SOBI?

MISLIM DA NEMAM, ALI VALJDA POSTOJI NEKA

APOTEKA U GRADU.

DA, OTPRA-TIĆU VAS…


IZVOLI-TE…

HVALA… KO-LIKO JE?

TRI I OSAM-DESET.

…ŠEZDESET, SEDAMDESET, OSAMDESET…

EVO, IZVOLITE, TAČNO… HVALA.

DOVIĐENJA!

DOVIĐE-NJA…


KAKVA IRO-NIJA… DOŠLA SAM U SNOU HEJVEN UPRAVO DA BIH IZBEGLA OVAKVE STVA- RI!

U KOM SMISLU?

PREVIŠE SAM IH KORISTILA. IMAM GLAVOBOLJU KOJA ME ODAVNO MUČI… ZATO MI JE

LEKAR SAVETOVAO DA OSTA- VIM TABLETE I ODEM NA

ODMOR!

KAŽE DA MI JE POTREBNO DA SE OPUSTIM I UDIŠEM

SVEŽ VAZDUH…

I KAKO VAM JE SADA GLAVA?

ODLIČNO, ALI ME ZATO SVE OSTALO BOLI!

SUTRA ĆETE BITI U FORMI,

VIDEĆETE!

TJA, JA IDEM OVUDA… ODSELA

SAM U HOTELU „OLD BER”…

I JA! KAKVA SLUČAJNOST!

VEĆ IMAM PRO-BLEM DA SE VAS

OSLOBODIM!

I VIŠE NEGO ŠTO MISLITE! IMATE LI

NEKI DOGOVOR ZA VEČERU?

Dobar savet...


…NE VIDIM U ČEMU JE PROBLEM, MARGO!

AKO TI JE BAŠ TOLIKO STALO,

SUTRA MOŽEŠ DA IDEŠ NA IZLET S PRIJATELJIMA…

HVALA, MAMA!

…SAMO AKO POVEDEŠ

BRATA!O, NE!

MISLIŠ LI DA JE TO DOBRA

IDEJA?S DECOM ĆE BITI

VODIČI, A NAS DVO-JE ĆEMO IMATI CEO DAN NA RASPOLA-

GANJU!

JULIJA!


O, SILIJA!KAKO SI ELE-

GANTNA! IZGLE-DAŠ PREDIVNO!

PRIČALA SAM O TEBI SVOM MUŽU… UMIRE

OD ŽELJE DA TE UPOZNA!

HVALA…

JA SAM FRENK… SILIJA JE BILA U PRAVU KAD JE REKLA DA STE ŠAR-

MANTNI!

VEOMA STE LJU-

BAZNI!

MARGO SI VEĆ VIDE-

LA…

DOBRO VEČE!

DOBRO VEČE!

A OVO JE DŽIMI!

ZDRAVO, DŽIMI!

DOBRO VEČE…

MOŽEŠ DA NAM SE PRIDRUŽIŠ, DO-DAĆEMO JEDNU

STOLICU!

VOLELA BIH, ALI VEĆ SAM POZVANA…


OHO, JASNO MI JE…

ONDA TE NEĆU ZADRŽAVATI! PRI-

JATNO VEČE!HVALA, I VAMA!

IZVINITE ŠTO KASNIM…

ISPLATILO SE. TRENUTNO SAM ČOVEK KOME NAJVIŠE ZAVIDE U

OVOM HOTELU!

MOLIM VAS… ZAR ŽELITE DA POCR-VENIM KAO NEKA PETNAESTOGO- DIŠNJAKINJA?

VALJDA STE NAVIKLI NA KOMPLI-

MENTE?

NISAM NAVIKLA DA OBRAĆAM

PAŽNJU NA NJIH!


OVO JE VEĆ DRUGA FLA-ŠA… NEĆETE

VALJDA DA ZA-VRŠIM ISPOD

STOLA?

SAMO POKUŠAVAM DA VAS NATERAM DA

BUDETE PRIČLJI- VIJI!

ZAR NISAM VEĆ DOVOLJNO PRIČALA?

O SVOJOJ BAKI, O POSLU NA FAKULTETU, O OBAVEZA-MA U TUŽILAŠTVU… ALI JOŠ NISAM SHVATIO KAKO ŽENA

S TAKVIM KVALITETIMA MOŽE DA BUDE SAMA!

MOŽDA MUŠKARCI NE

CENE TE KVALI-TETE?

JESTE LI SIGURNI DA SU MUŠKARCI

KRIVI?


DELIMIČNO… A VI? ZAŠTO STE

VI JOŠ UVEK SAMI?

KOD MENE NIJE PROBLEM KVA-LITET, AKO GA UOPŠTE IMAM,

NEGO ODGOVORNOST… U KOM SMISLU?

RECIMO DA MISLIM KAKO NISAM

DOVOLJNO ODGOVO-RAN DA BIH MOGAO DA DELIM ŽIVOT S DRU-GOM OSOBOM. NE

ZAUVEK…

BOJITE SE DA ĆETE IZGUBITI SLOBODU?

NE ZNAM… MOŽDA.

I ČUDITE SE ŠTO IMA SAMIH ŽENA?

U PRAVU STE!


...DA LI VAM ODGOVARA U

DESET U FOA-JEU?

DOGOVORE-NO…

SAMO ĆEMO ZAJEDNO POPITI

KAFU, A ONDA STE SLOBODNI…

ZAR NE ŽELITE DA SKIJATE? NE ŽELIM

VIŠE DA VAM ODUZIMAM

VREME!

AKO BUDETE SADA PRE-STALI, TO ĆE BITI IZGUBLJE-NO VREME. NE ZNAM ZA VAS, ALI JA NIKAD NE OSTAVLJAM STVARI NEZAVRŠENE!

SUVIŠE SAM UMORNA I OŠAMUĆENA DA BIH SE

RASPRAVLJALA…

ONDA SE VIDIMO U DESET, U SKIJAŠKOJ

OPREMI!

PREDAJEM SE…VIDIMO SE SU-TRA, ERIČE…

LEPO SPAVAJ-TE, JULIJA…


I HVALA VAM JOŠ JEDNOM…

NA SVEMU!

Umor je najbolje sredstvo protiv nesanice. Te noći sam spavala kao nikad i nisam imala košmare. Mogla sam da nastavim sve do podneva, ali me je probudio telefon.

Melodičan glas recepcionera opomenuo me je da je već devet sati. Naručila sam doručak i ustala iz kreveta: noge su mi bile teške kao da su od betona. Dan proveden u bavljenju sportom ostavio je posledice.


Ostalo mi je malo vremena za spremanje, a još manje za doručak. Emili bi skakala od sreće da je videla kako sam počistila poslužavnik. Došla sam u iskušenje da je pozovem, ali već je bilo kasno.

Sišla sam obuzeta čudnim uzbuđenjem, kao šiparica koja se sprema za prvi sastanak s momkom. Kao što sam mogla i da pretpostavim, Erik me je već čekao u foajeu.

DOBAR DAN. JE-STE LI SE DOBRO

ODMORILI?

ODLIČNO. I SMA-ZALA SAM CEO

DORUČAK!

SAVRŠENO. SKIJANJE SAGOREVA MNOGO

KALORIJA!

JESTE LI VI JELI?


PRE DVA SATA. VOLIM DA USTA-JEM RANO. U MEĐUVREMENU SAM

SE RASPITAO O VREMENSKIM USLOVIMA!

IZGLEDA DA ĆE BITI PRE-DIVAN DAN…

OVDE HOĆE, ALI GORE NE MORA DA ZNAČI… PONEKAD KRENETE DA SE

PENJETE PO SUNCU, A GORE VAS DOČEKA SNEŽNA OLUJA!

ZAR POSTOJI TAKVA OPA-

SNOST?

DANAS NE… VREME JE SVUDA LEPO, A STA-ZE SU U SAVRŠENOM

STANJU!

STAZE? A KOLIKO IH

IMA?

Erik je imao više poverenja u moje sposobnosti nego ja sama. Smatrao je da sam već spremna da napustim školu skijanja i upustim se u avanturu rezervisanu samo za iskusne skijaše. Stomak mi je bio zgrčen.


Međutim, na moje veliko iznenađenje, njegovi časovi su urodili plodom. Naučila sam kako da se zaustavim i da ponovo krenem, koliko-toliko svojevoljno. Bio je to opijajući osećaj!

Sledeći savete svog ličnog instruktora, naučila sam kako da opušteno vijugam, i to u nepreki-nutom nizu. Tokom prepodneva sam čak uspela, mada dosta nevešto, da se spuštam dijagonalno niz padinu, praveći zaokrete ka padini i od nje.

Osećala sam se dobro. Vazduh mi je šibao lice, a telo mi je obuzimao prijatan osećaj. Sve u svemu, zadobila sam veliko samopouzdanje, iako sam morala da usavršim još neke pokrete…


GOSPO-DE!

JULIJA!JESTE LI

NEŠTO PO-VREDILI?

DA… PONOS!

ALI SE ZATO ODAVNO NISAM

OVAKO ZA-BAVLJALA!

PRE NEGO ŠTO NAUČITE DA

SKIJATE, MORATE DA NAUČITE DA

PADATE!

TJA, NA TOM POLJU SAM VEĆ VELIKI

STRUČNJAK!

ZDRAVO, JULIJA!


DA LI jE SVE U REDU? SKORO…

JOŠ UVEK SAM POČETNIK KADA JE SKIJANJE U

PITANJU!

TO JE STVAR PRAKSE…

TEK JOJ JE DRUGI

DAN…

VOLELA BIH DA MOGU DA SE SPU-STIM DO KRAJA! VI

POZNAJE TE GOsPO-DINA HANSE-

NA?

VIDELI SMO SE JUČE NA VEČERI… JA SAM SILIJA,

A OVO JE MOJ MUŽ FRENK…

DRAGO MI JE…

PO AKCENTU BIH REKAO DA STE IZ

FILADELFIJE!

NE… JA SAM… IZ NJUJORKA…

KAKO VAM SE SVIĐA HOTEL? NAMA SU DALI MALU SOBU

KOJA GLEDA NA ZADNJI DEO HOTELA,

BROJ 401!


JA SAM IMAO SREĆE: DOBIO SAM SOBU 312.

VELIKA JE I GLE-DA NA ULICU!

REKAOSAM TI DA TREBA

REZERVISATI NA VREME, SILIJA…

KAO DA JE TO LAKO! S DECOM NIŠTA NE MOŽEŠ

DA PLANIRAŠ!

Spustili smo se svi zajedno i, na moje veliko iznenađenje, nisam nijednom pala. Frenk je agent na berzi, a Silija biolog, ali je čitav život posvetila porodici.

Simpatičan i skladan par. Kada smo stigli do podnožja, rastali smo se sa obećanjem da ćemo se ponovo sresti uveče. Oni su morali da odu u kupovinu, a mi smo se vratili gore žičarom.


Nakon svakog spuštanja bila sam sve sigurnija. Erikovo diskretno prisustvo bilo je ključno i pru-žalo mi je ohrabrenje. Sati su prošli brzo i opušteno. Skijali smo se dokle god je bilo svetla.

Oko sedam smo se vratili u hotel. Bila sam umorna ali zadovoljna. Čak je i bol u nogama prosto nestao, a apetit mi je bio isti kao i tog jutra!

...JESTE LI PRIMETILI

KLAVIR U DNU SALE?

DA, TO JE STAJNVEJ…

VRLO JE DRA-GOCEN…

VOLEO BIH DA VAS VEČERAS ČUJEM KAKO

SVIRATE…

ŠALITE SE? NISAM TOLIKO

DOBRA, VERUJ-TE MI!


VEROVAĆU KAD VAS BU-

DEM ČUO!

BOJIM SE DA ĆU MORATI DA

ODBIJEM!ČAK I AKO

VAS LJUBAZNO ZAMOLIM?

NE INSISTI-RAJTE, MO-

LIM VAS…

303…EVO… IMATE TELE-GRAM, GOSPOĐICE

KENDAL.

STIGAO JE PRE SAT VREMENA…

HVALA…


NADAM SE DA SU DOBRE

VESTI.

NI DOBRE NI LOŠE. U PO-NEDELJAK MORAM DA SE

VRATIM NA POSAO…

TO NAM JE, NAŽALOST, ZA-JEDNIČKA SUDBINA! KOLIKO

ĆETE SE JOŠ ZADRŽATI?

NE ZNAM. MORAM DA NAPIŠEM NE-KOLIKO RECENZIJA, ALI BIH MOGAO DA IH POŠALJEM I ODAVDE… ZASAD

ŽELIM DA UŽIVAM U VREMENU KOJE MI JE OSTALO!

ZVUČI KAO DOBRA IDEJA!


* FREDERIK ŠOPEN – „NOKTURNO U CIS-MOLU”


DOSTA… PO-CRVENEĆU!

BILI STE SJAJNI!BRAVO! NEMOJTE, MOLIM

VAS, SAMO SAM MRCVARILA ŠOPENOV

„NOKTURNO”!

VAŠE IZVOĐENJE JE BILO DIVNO. TO VAM KAŽE

NEKO KO SE RAZUME U TE STVARI…


VRLO STE LJUBAZNI…

ISKRENO TO MISLIM. MOGLI BISTE

DA SE TIME BAVITE. RAZMISLITE!

RAZMISLIĆU, ALI SADA MORAM NEŠTO DA

POPIJEM!

VAŠ ŠAMPANJAC, GOSPOĐO!


OH, HVALA! NEMA NA

ČEMU!

U GRADU SE NE MOŽE VIDETI OVAKVO

NEBO…

U NEKIM TRENUCIMA SMO SKLONIJI DA

GA GLEDAMO…

I TO JE ISTINA… OH, INTERE-

SANTNO!

ZVEZDA PADALICA! MORAMO DA

ZAMISLIMO ŽELJU…

JA JESAM…

A VI? PA… DA…

MOŽE LI SE IZRAZITI RE-

ČIMA?DA…


ALI AKO BISTE JE RADI-JE ZADRŽALI ZA SEBE…

MALO MI SE VRTI U GLAVI… OVAJ ŠAMPANJAC

JE PREJAK ZA MENE… MOŽDA BI BILO BOLJE DA

ODEM NA SPA- VANJE…

OTPRATIĆU TE…

NE… SLOBODNO OSTANI. VIŠE BIH VOLELA DA ODEM

SAMA…

ONDA LAKU NOĆ… VIDIMO SE SUTRA

NA DORUČKU?

VAŽI. LAKU NOĆ, ERIČE…


HALO?DOBRO VEČE, PORUČNIČE… OVDE JULIJA KENDAL…

OH, GOSPOĐICE KEN-DAL, KAKO STE? DOBRO, HVA-

LA. DA LI VAS UZNEMIRA-

VAM?

NE, JOŠ SAM U KANCELARIJI. PRO-

UČAVAM DOKUMENTE ZA SUĐENJE „MARTIN”, KOJE ĆE POČETI SLE-

DEĆE NEDELJE…

ZNAM. PROČITALA

SAM VAŠ TE-LEGRAM!


TUŽILAC KAŽE DA JE VAŠE PRISUSTVO

KLJUČNO. HOĆETE LI DA VAM POŠALJEM PAPIRE

FAKSOM? NE, NEMA POTREBE. HO-ĆU DA BUDEM MIRNA DO NE-

DELJE!

RAZUMEM VAS. KAKO SE PROVODI-

TE NA ODMORU?DOBRO.

ODLIČNO…

A VAŠA GLAVOBO-

LJA?

NESTALA JE!

SAVRŠENO. ŠTA MOGU

DA UČINIM ZA VAS?

NIŠTA, HTELA SAM SAMO DA SE JAVIM… ZNATE KAKO JE TO… NEDOSTAJU MI STA-

RE NAVIKE…

DOBRO JE TO. DRAGO MI JE ŠTO

VAS ČUJEM!

MISLIM DA STE SE IPAK I VI ODMORILI!


U KOM SMISLU?

NE MO-RATE DA SE SVAĐATE SA

MNOM!

OH, DA… PRIZNAJEM DA MI TO NEDOSTAJE. I

BEN JE PRIMETIO!NEDOSTAJU VAM NAŠE SVAĐE?

NE, NEGO MI NEDOSTAJTE VI.

I JA SAM ROB NAVIKA…

U PONEDE-LJAK ĆETE SE POKAJATI ŠTO STE TO REKLI! ALI MI JE DRA- GO DA ČU- JEM…

TO JE ISTINA!

NEĆU VAM VIŠE ODUZIMATI VREME, PORUČNIČE… VIDIMO

SE USKORO.

LEPO SPA-VAJTE. ŽELIM VAM UGODAN POVRATAK…


Narednog jutra sam rano otkazala doručak u sobi i otišla u foaje da se nađem sa Erikom. Bila sam razočarana kad ga nisam ugledala. Do tada je uvek bio tačan.

Njegov ključ je bio okačen o tablu. Bilo je očigledno da je već izašao. Pomislila sam da je možda morao da ode iz nekog razloga i da mi je ostavio poruku.

…UPRAVO SAM DOŠAO NA POSAO,

GOSPOĐICE KENDAL. KOLEGA IZ PRETHO-DNE SMENE MI NIŠTA

NIJE REKAO…

JASNO. MOŽETE LI DA POZOVETE NJEGOVU

SOBU? MOŽDA SE VRATIO!

KAKO STE REKLI DA SE ZOVE?


ERIK HANSEN!

HANSEN… NE SEĆAM SE DA MEĐU GOSTIMA IMAMO

HANSENA!

IMATE, SIGURNO. MO-ŽETE DA PROVERITE U

KNJIZI GOSTIJU!NARAVNO…

TAKO JE… NEMA TOG

IMENA!NEMOGUĆE!

KO JE ODSEO U SOBI BROJ

312?

NIKO. SOBA 312 JE

PRAZNA!

IZVINITE… MOLIM…


HALO, RECEPCIJA… DA, DOBAR DAN… RECITE… RAZUMEM… NE, BOLJE BI BILO DA NE RAZVA-LJUJETE… NARAVNO… DOĆI ĆU S PASPARTU

KLJUČEM…

IMAMO HITAN SLUČAJ. MORAM DA ODEM NA NEKO-

LIKO MINUTA…SAMO

IZVOLITE!


„Prilika čoveka čini lopovom”, kaže jedna izreka. Međutim, ja sam bila sigurna u ono što mi je Erik rekao. Recepcioner je verovatno iz nekog nepoznatog razloga pogrešio.

Zapanjila sam se kada sam videla da je soba u savršenom redu. Krevet je bio namešten, sanitarije prekrivene zaštitnom trakom, a na komodama nije bilo nikakvih ličnih predmeta.

Sve je bilo spremno za doček novih gostiju. Ali i dalje nisam mogla sebe da razuverim: to je bila Erikova soba. Prišla sam ormanu sa strahom i strepnjom…


Možda je zaista došlo do zabune. Možda je odseo u nekoj drugoj sobi. Verovatno mi je pogreš-no rekao, ili sam ga ja loše razumela. Ali zašto onda u knjizi gostiju nije bilo njegovog imena?

MOLIM VAS, POTREBNA MI JE JEDNA INFORMA-CIJA… POKUCALA SAM NA VRATA GOSPODINA

HANSENA, ALI SE NIKO NE ODAZIVA. ZNATE LI DA LI JE U SOBI?

MISLIM DA STE POGREŠILI BROJ. SOBA 312 JE PRAZNA VEĆ

NEDELJAMA!

AH, JASNO. A ZNATE LI U KOJOJ JE

SOBI GOSPODIN HANSEN?

ŽAO MI JE, NE POZNAJEM GA. MORATE DA PITATE

NA RECEPCIJI!

Vratila sam u foaje. Erika i dalje nije bilo. Pokušala sam da uzmem u obzir mogućnost da me je lagao, ali mi nije bilo jasno zašto. Šta ako se prijavio pod nekim drugim imenom?


…PLAVOKOS JE, VISOK, ATLETSKI GRAĐEN… PLAVE OČI… IMA OKO ČETRDESET GODINA, ALI DELU-

JE MLAĐE!

NE… ZAISTA NE ZNAM… BIO JE SA MNOM

SINOĆ KADA STE MI URUČILI TELEGRAM…

MORALI STE DA GA VIDITE!

U FOAJEU UVEK IMA MNOGO LJUDI. NE

MOGU DA ZAPAMTIM SVE KOJI OVUDA

PROLAZE!

ALI MENE SE SEĆA-

TE!

NARAVNO, VI STE GOST HOTELA!

ŽELIM DA RAZGOVARAM S DIREKTOROM!

ODMAH, GOSPOĐO!


OVAJ HOTEL JE VELIKI, GOSPOĐICE

KENDAL…

IMAMO STOTINAK SOBA I U NJIMA UGLAVNOM ODSEDAJU PAROVI ILI PORODICE…

IMAMO SAMO TRI SAMCA. U PITANJU SU SPORTSKI LEKA-RI KOJI SU DOŠLI NA KONGRES. I NIKO OD

NJIH NE ODGOVA-RA OPISU VAŠEG

PRIJATELJA!

GLEDATE ME KAO DA

SAM SVE IZMISLILA!

JA VAM VERUJEM, ALI JESTE LI SIGURNI DA JE

ODSEO OVDE?

TAKO MI JE ON REKAO!

ZAŠTO BI ME LAGAO?

NE ZNAM… MOŽDA NISTE DOBRO RAZUMELI…

ODLIČNO SAM RAZUMELA! I KAD SE BOLJE SETIM, REKAO

JE I DRUGIMA!


JA SAM IMAO SREĆE: DOBIO SAM SOBU 312.

VELIKA JE I GLEDA NA ULICU! REKAO SAM TI

DA TREBA REZERVI-SATI NA VREME,

SILIJA!

SILIJA I FRENK EDVARDS! I

ONI ZNAJU ZA SOBU!

ŽAO MI JE… PORODICA EDVARDS JE OTIŠLA

JUTROS, KAO I VEĆINA NAŠIH GOSTIJU…

JOŠ JEDNA SLUČAJ-

NOST!

TO JE UOBIČAJENO. SUBOTOM JE SMENA GOSTIJU U VEĆINI HOTELA. TURIZAM SE ZASNIVA NA NEDELJ-NIM ARANŽMANIMA. STARI GOSTI

ODLAZE, NOVI DOLAZE…

DA LI BI VAM SMETALO DA SE I JA MALO RASPITAM?

SLOBODNO.NADAM SE DA ĆETE PRONAĆI SVOG PRIJATE-

LJA…

I JA SE NADAM…


Ne. Ne. Ne. Uvek isti odgovor. Niko nije poznavao Erika Hansena i niko se nije sećao da ga je video u mom društvu. Činilo mi se kao da sam se našla u nekom kafkijanskom košmaru.

A toliko smo vremena proveli zajedno u poslednja dva dana. Bili smo u svakom uglu hotela, u prisustvu mnogih ljudi… I Erik nije čovek koji može da prođe neopaženo.

Neko je morao da ga vidi. Obratila sam se skoro svim zaposlenima. Samo jedan konobar mi je dao tračak nade. Sećao se da mi je doneo piće pre mog „koncerta”, ali to je bilo sve.


Gladna, razočarana i s glavoboljom koja je počela da se vraća, besciljno sam lutala po gra-du u nadi da ću ga negde slučajno sresti. Kao onda kad smo se upoznali…

Krenula sam u obilazak hotela. Svuda sam nailazila na ljubaznost i strpljenje, ali niko nije mogao da mi da informacije o čoveku koga sam tražila. Mislila sam da ću poludeti.

Preskočila sam ručak, a onda sam sela na žičaru koja je vodila do staza. Duvao je jak vetar i dan nije bio idealan za skijanje, kao ni za razmišljanje. Ali morala sam da pokušam.


IZVINITE, MOLIM VAS…

* „TEARS IN HEAVEN”, ERIK KLEPTON I V. DŽENINGS © 1991–1997. I.SI. Mjuzik limitid.


ŠTA ŽELI-TE?

ČAJ. ALI BIH ŽELELA DA VAM POSTAVIM JEDNO PITA-

NJE, AKO NEMATE NIŠTA PROTIV…

RECI-TE…

DA LI ME SE SEĆATE?

BILA SAM OVDE PREKJUČE, U

DRUŠTVU JEDNOG MUŠKARCA…

NE ZNAM… NEMAM DOBRO PAMĆENJE… VIĐAM MNOGO LJU-

DI KOJI DOLAZE I ODLAZE…

ON JE VISOK, PLAVO-KOS, IMA OKO ČETRDE-

SET GODINA… I VRLO JE PRIVLAČAN!

NE, NE BIH REKLA…

POKUŠAJTE, MOLIM VAS. IZUZETNO JE VAŽNO! NE ZNAM

ŠTA DA VAM KAŽEM… LO-

KAL JE STALNO PUN…

REKLI STE ČAJ?


Vreme je počelo da se kvari. Nakon dana koji sam provela u lutanju, vratila sam se i zatvo-rila se u sobu. Već sam sebe ubedila da je sve to bila moja halucinacija.

Kao jedna od mojih najgorih noćnih mora.

KUCKUC

KUC KUC

KO JE? JA SAM, JULIJA!

OH, BOŽE…

Documents

Julia 032 ZM uvodnik - · PDF fileČovek-senka 9 ne tako kao vi! jeste li otiŠli na planinu da biste po Čitav dan sedeli u sobi?! zar vam nije dovoljno ono Što vam je rekao lekar?